Školski katalog 2022/2023. Filozofija

ФИЛОЗOФИЈА

уџбеник за четврти разред гимназије и средњих стручних школа

Аутор: Дејан Пејовић

ВОДИЧ КРОЗ УЏБЕНИК џбеник је у потпуности усклађен с новим програмом наставе и учења за ••Упредмет филозофија у четвртом разреду гимназије и средњих стручних

школа, у којима је она заступљена као наставни предмет.

џбеник садржи шест целина – после уводног поглавља у којем се ••Уразматра одређење филозофије следе поглавља о античкој, средњовековној,

нововековној и савременој филозофији. Последње поглавље посвећено је примењеној етици.

еме у уџбенику су углавном обрађене хронолошки, али аутор при том ••Тповезује сродне филозофске проблеме и гледишта у различитим раздобљима

и на тај начин подстиче стваралачко и критичко мишљење код ученика.

а почетку сваког поглавља, као и сваке теме, наведени су образовни исходи, ••Нодносно шта је то што ће ученик моћи после обраде изложених садржаја. а завршетку сваког поглавља/теме налазе се резимеи у којима су изложене ••Нкључне филозофске идеје обрађиване у поглављу/теми, као и питања

и задаци формулисани на начин који ученицима омогућава да провере колико су успели да заиста разумеју дате садржаје и овладају њима.

азличити боксови (Помоћ при учењу, За радознале, За размишљање, ••РСазнајмо нешто више, Повежимо) могу олакшати учење, побудити

интелектуалну радозналост код ученика и омогућити повезивање филозофских тема с темама из других области.

а крају уџбеника налазе се речник најважнијих појмова и списак ••Низабране литературе.

Образовни исходи ПИТАЊЕ ПРАПОЧЕТКА ПО ЗАВРШЕТКУ ОБРАДЕ ОВЕ ТЕМЕ МОЋИ ЋЕТЕ ДА: • наведете архе према Талесу, Анаксимену и Анаксимандру и објасните њихова гледишта; • објасните зашто се филозофи милетске школе сматрају првим филозофима; • одредите суштину свих ствари према Питагори; • објасните разлику између бројева и монада код Питагоре; • oбјасните због чега Питагорину мисао сматрамо идеалистичком.

Питање прапочетка јесте питање о првом и основном узроку и елементу свега постојећег. У оквиру ове теме разматраћемо учења милетске школе и Питагоре и његових следбеника.

НТИЧКА ФИЛОЗОФИЈА

У милетској школи не постоји јасна и разговетна разлика између појма архé (првог и основног узрока, принципа, начела стварности) и елемента (грч. stoiheion – саставни, градивни елемент свега постојећег).

ПРИКАЗ ПРОБЛЕМА АНТИЧКЕ ФИЛОЗОФИЈЕ У античкој филозофији, од краја VII века п. н. е. до појаве хришћанске филозофске мисли у средњовековно доба, разликују се следећа раздобља: Космолошко раздобље античке филозофије (милетска школа, Питагора и његови следбеници, Хераклит, елејско учење, Емпедокле, Анаксагора и Демокрит), у којем превлађује онтолошка проблематика (филозофи су у том периоду претежно усредсређени на трагање за првим елементом, узроком или принципом свега постојећег). На пример, Талес сматра да је први и основни узрок и елемент свега постојећег вода, а Демокрит заступа атомизам, дакле сматра да су атоми, хомогене и недељиве честице, основа стварности. У том периоду постоји покушај филозофа да природу, па и читав свет, објасне самом природом, дакле на рационалан начин, и да филозофско истраживање одвоје од митских и теогонијских представа света. Мислиоци тог раздобља баве се такође проблемом сазнања и, у мањој мери, проблемом морала. Антрополошко раздобље античке филозофије односи се на филозофију софиста и Сократа, који су усредсређени на промишљање о човеку. Бавили су се претежно проблемима сазнања и морала, а решавали су их на различите начине. Системско раздобље античке филозофије карактерише свеобухватност проблема о којима Платон и Аристотел промишљају. Онтолошка гледишта ових мислилаца јесу основа њихових филозофских становишта у целини. Хеленистичко-римско раздобље античке филозофије је раздобље у којем стоици, Епикур и скептици у средиште филозофског интересовања стављају проблеме врлине, среће и слободе. У том периоду долазе до изражаја питања атараксије (душевног мира и непомућености) и аутаркије („самодовољности“, то јест опстанка човека као индивидуе у огромном царству).

18

МИЛЕТСКА ШКОЛА (VII И VI ВЕК П. Н. Е.) Анаксимандар је изрекао да је праузрок ствари апејрон… А оно из чега ствари постају, у томе по нужности бива и њихова пропаст, јер оне једна од друге трпе казну због своје неправедности по реду времена. Аристотел Учење филозофа милетске школе сматра се првим филозофским учењем у западној цивилизацији и настало је у VII и VI веку п. н. е. Ова школа представља покушај да се филозофија одвоји од митских и теогонијских представа света и да се природа објасни на рационалан начин – самом природом. У том учењу превлађује онтолошка проблематика. То значи да се ови мислиоци интересују, пре свега, за први узрок (архе) и елемент свега постојећег. Заправо, ови филозофи постављају питање о томе шта је то непроменљиво што је у основи свега променљивог. ПОМОЋ ПРИ УЧЕЊУ Филозофи милетске школе не праве разлику између првог узрока и елемента стварности.

Талес се сматра првим филозофом и једним од „седморице мудраца“. Савременик је Солонов. Дао је велики допринос филозофији зато што је први поставио питање о томе шта је то што лежи у основи променљивог света који опажамо. Такође, трагао је за рационалним одговорима на питања настојећи 19

Помоћ при учењу: Садржаји који активирају претходна знања и њихово логичко повезивање с новим информацијама

2

ВОДИЧ КРОЗ УЏБЕНИК За радознале Додатна литература као подстицај за самостално истраживање ученика и њихово интелектуално осамостаљивање

Атоми се после смрти једног тела могу преместити и поново спојити у другом телу. Можда је атом угљеника у нечијем срчаном мишићу некада био део репа неког диносауруса. Пошто човек умре, атоми душе се разлете на све стране. После тога они могу ући у састав нове душе која настаје. Овo својство атома норвешки филозоф Јустејн Гордер пореди са својством лего коцкица које се могу раставити и поново саставити. Душа није бесмртна. Везана је за мозак и због тога немамо никакав облик свести када се мозак расточи. У празном простору атоми се крећу по нужности, а не произвољно. Демокрит је заступао детерминизам, јер је сматрао да се ништа не догађа без довољног разлога. Светом владају механичке силе и релације и незаобилазна нужност. Атоми су различитог облика – неки су правилни и округли, а неки неправилни и пљоснати. Такође, ове хомогене и недељиве честице су и различите величине – неки су видљиви голим оком, а неки нису. ПРОБЛЕМ САЗНАЊА И МОРАЛА Попут Хераклита, Демокрит разликује две врсте сазнања – мрачно (чулно) и право (разумско). Чула упозоравају разум да се не може претерано удаљити од света чулног искуства. Преко чула се у нас изливају сличице ствари, које Демокрит назива еидоле. То су сличице опажених ствари, које се разликују по финоћи, јасноћи и разговетности и рефлектују се у зеници нашег ока.

Еидоле – сличице опажених ствари, које се разликују по финоћи, јасноћи и разговетности и рефлектују се у зеници ока.

Демокрит разликује субјективна и објективна својства предмета и тиме утиче на Џона Лока, главног представника енглеског емпиризма, који прави разлику између примарних и секундарних квалитета предмета. Објективна својства предмета припадају самим атомима (на пример: облик, величина, тежина, кретање, тврдоћа, густина). Субјективна својства предмета настају деловањем објективних својстава на наша чула, нестална су и не припадају самим атомима. Условљена су нашим чулним доживљајима (нису општеважећа, већ зависе од појединца). Субјективна својства предмета јесу бојa, звук, мирис, топлотa, хладноћa. На пример, можемо се сви сложити у вези с тим колико је одређена диња тешка, али не и усагласити око тога у којој је мери слатка. ПОВЕЖИМО: О Џону Локу учићете у поглављу о нововековној филозофији.

Значајна су Демокритова запажања о врлини, као и о антрополошкој проблематици (проблему човека и његовог положаја у свету): – Телесна лепота је нешто животињско ако разум не иде уз њу.

– Образовање је образованима друго сунце.

– Образовање је срећнима накит, а несрећнима уточиште.

– Мудром човеку отворена је свака држава јер је домовина племените душе читав свет.

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ 1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

10.

Објасните Ксенофонову критику антропоморфног политеизма. Објасните Парменидово схватање Бића. Објасните Парменидов став: „Биће јесте, а небиће није“. Објасните Парменидов став према кретању. Објасните једну од Зенонових апорија. Наведите праелементе према Емпедоклу. Објасните Емпедоклово схватање сила љубави и мржње. Одредите појмове нуса и хомеомерија. Објасните Демокритов детерминизам. Шта су еидоле? Објасните.

ЗА РАДОЗНАЛЕ Уколико желите да сазнате нешто више о елејском учењу, Емпедоклу, Анаксагори и Демокриту, прочитајте: • Frederik Koplston, Istorija filozofije I, BIGZ, Beograd 1988, 83–111.

• Јustejn Gorder, Sofijin svet, Geopoetika, Beograd 1998, 43–54.

• Милош Арсенијевић, Простор, време, Зенон, Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Сремски Карловци 2007.

ПРОБЛЕМ ИСТИНЕ И ПРИВИДА ПО ЗАВРШЕТКУ ОБРАДЕ ОВЕ ТЕМЕ МОЋИ ЋЕТЕ ДА: • одредите сензуализам и скептицизам код софиста; • oбјасните релативизам и нихилизам код софиста; • упоредите, анализирате и вреднујете Протагорино гледиште и гледиште осталих софиста о односу између закона и људске природе; • одредите Платонове појмове света идеја и света чулних и материјалних ствари, као и да oбјасните његово гледиште.

Однос истине и привида приказаћемо излажући учење софиста и Платоново учење о идејама.

СОФИСТИ Човек је мера свих ствари – оних које јесу да јесу, а оних које нису да нису. Протагора Софисти и Сократ припадају антрополошком раздобљу античке филозофије јер су заинтересовани пре свега за проблеме човека – проблем сазнања и

30

31

Повежимо: Садржаји који активирају претходна знања и њихово логичко повезивање с новим информацијама

ПРОБЛЕМ САЗНАЊА (У ФИЛОЗОФИЈИ ЕНГЛЕСКОГ ЕМПИРИЗМА) ПО ЗАВРШЕТКУ ОБРАДЕ ОВЕ ТЕМЕ МОЋИ ЋЕТЕ ДА: • • • • • • • • •

одредите Хобсов емпиризам и номинализам; oдредите суштину Локовог емпиризма; објасните Локов став да урођених идеја нема; објасните суштину Локовог скептицизма; објасните Локову класификацију идеја по пореклу; наведете сложене идеје према Локовом учењу и објасните како оне настају; наведете врсте сазнања које је разликовао Лок и да их објасните; објасните Барклијев став: „Бити значи бити опажен“; објасните Хјумов агностицизам.

У оквиру ове теме приказаћемо теоријско-сазнајна гледишта Томаса Хобса, Џона Лока, Џорџа Барклија и Дејвида Хјума. С теоријско-сазнајним учењем зачетника филозофије енглеског емпиризма Франсиса Бекона упознали смо се у оквиру теме Проблем методе.

ТОМАС ХОБС (1588–1679) Филозофија је рационално сазнање последица или појава из њихових познатих узрока или извора и обрнуто, могућих узрока или извора из познатих последица. Рођен је у Вестпорту, а школовао се на Оксфорду. Пошто је дипломирао, постао је приватни учитељ. У Француској је провео око двадесет година. Бавио се политичком филозофијом, али је одбио да учествује у било каквим конкретним политичким плановима и акцијама. Филозофију је одредио као рационално сазнање последица на основу познатих узрока и узрока на основу познатих последица. Бавио се сазнајном, политичком и антрополошком проблематиком. Томас Хобс

Номинализам (лат. nomen, nominis –

име, назив) – схватање да је појам само реч којом повезујемо појединачне ствари.

ПРОБЛЕМ САЗНАЊА Хобс је заступао филозофију емпиризма, сматрајући да све наше представе и појмови имају емпиријски садржај, изведен из чулног опажања. Био је такође заступник номинализма, дакле сматрао је да је појам само реч којом повезујемо појединачне ствари. Објективна стварност, према томе, не припада појмовима, већ појединачним стварима. Мишљење је само „оперисање речима“. Филозофија је рационално мишљење које, у крајњој линији, потиче из искуства.

ЏОН ЛОК (1632–1704) Сазнање наших могућности јесте лек против скептицизма и неактивности. Рођен је у Рингтону. Студирао у Оксфорду, где је и дипломирао 1656. године. Његово школовање било је веома разноврсно. Поред филозофије, реторике и грчког језика, студирао је и медицину. Незадовољан средњовековним тенденцијама у науци, у прво време се приклонио Декартовим филозофским идејама. Много година је провео у Француској и Холандији, где је боравио под лажним именом, кријући се од неистомишљеника. Неко време је радио као дипломата. Лок је највећи значај дао проблему сазнања. Брижљивом анализом наших сазнајних моћи и давањем приоритета теоријско-сазнајној проблематици у односу на друге филозофске подухвате овај енглески мислилац утемељио је епистемологију као филозофску дисциплину у нововековној филозофији. Истакао је да је његов циљ, у овом смислу, истраживање „порекла, сигурности и обима“ људског сазнања.

Џон Лок

ПРОБЛЕМ САЗНАЊА Џон Лок се сматра најзначајнијим представником филозофије емпиризма. То је гледиште по којем целокупно наше сазнање потиче из искуства. Људски разум је непосредно по рођењу неисписана таблица (tabula rasa). Целокупни материјал за сазнање, који Лок назива идејама, црпемо из искуства: „Нема ничег у разуму што претходно није било у чулима“ („Nihil est in intеlleсtu, quod antea non fuerit in sensu“). Лок, премда је био емпириста, не превиђа и цени улогу разума, који повезује и упоређује податке добијене посредством чула. Овај енглески мислилац сматра да људски разум треба да буде „судија и водич у свему“ (не само у научним већ и у моралним, религијским и политичким питањима). Морамо, међутим, бити свесни тога да не можемо сазнати све тајне света и живота, а нарочито не оне које превазилазе границе људског искуства, с обзиром на то да је људско сазнање засновано управо на искуству. Према томе, не можемо поседовати сазнање о ономе што превазилази границе људског искуства. Лок, следствено томе, своју теорију сазнања, у извесној мери, завршава делимичним скептицизмом – формулисаним у ставу да ће „сума људског знања увек бити мања од суме људског незнања“. Лок критикује теорију урођених идеја. Сматра да урођене идеје не постоје и то поткрепљује следећим ставовима: 1 Када би постојале урођене идеје, дете би и у најранијем периоду живота разликовало добро од зла, дакле имало би некакве моралне критеријуме. Такође, детету које није чулима опазило ни круг ни квадрат не звучи чудно када неко изговори: „Округли квадрат“. Ово показује да оно не поседује урођене идеје ни квадрата ни круга.

2 Када би, на пример, постојала урођена идеја Бога, не би било атеиста.

86

Критика теорије урођених идеја –

критика утемељена на ставу да урођених идеја нема.

87

Кључне речи на маргинама: Издвојени и прецизно дефинисани филозофски термини

3

Сазнајмо нешто више: Проширивање информативног богатства уџбеника

За размишљање: Подстицај за виши ниво тумачења и рефлексије, за рационалну аргументацију и критичко и стваралачко расуђивање

САЗНАЈМО НЕШТО ВИШЕ

главна дела су Основи етике, Платонова теорија идеја, Развој Аристотелове мисли, Кантова етичка теорија.

Карл Маркс је Кантову филозофију назвао „немачком теоријом Француске револуције“.

Својом формалистичком етиком овај немачки мислилац пружио је неизбрисив допринос развоју филозофије. Додуше, неки филозофи му замерају то што је његов морални закон лишен осврта на садржај и дух времена. Све у свему, Кантов дух остао је усредсређен на „звездано небо над њим и морални закон у њему“. Значај овог мислиоца за филозофију и науку (Кант–Лапласова теорема o постанку Сунчевог система и Земље) веома је велики. ЗА РАЗМИШЉАЊЕ

ивани ђ а р г а н е ш и јв и и на у издавач за дец аваштву д з и м о н в о з а р на у об ењу ч и м к а т м о н д о да на међунар беник џ љи европски у давача з и а њ е ж у р д у г ропско не а од 2006. годи За радознале: Додатна литература као Размислите о томе да ли би, с Кантове тачке гледишта могла бити универзализована максима према којој на основу процене стања рањене особе одлучујемо о указивању помоћи. Размислите потом о томе да ли је у неким околностима утилитаризам Џона Стјуарта Мила – утемељен на схватању да је циљ живота, у моралном смислу, „највећа могућа срећа највећег могућег броја људи“ – оправдан. Приликом бомбашког напада у којем су многе особе повређене често нема довољно лекара, медицинског особља и материјала. У Израелу се, на пример, тада спроводи селекција како би се спасло што више људи. Повређени се означавају тракама одређених боја. Помоћ се најпре указује онима који су означени као тешко повређени, али, према процени лекара, са изгледом да преживе. Потом се помаже лакше повређенима. Они за које се процени да имају најмање могуће или готово никакве шансе да преживе, због недостатка људских и техничких ресурса, остављају се без помоћи, уз могућност да им се пружи средство за ублажавање болова. Колико год овај приступ изгледао сурово, ипак се чини да је под одређеним условима једино могућ.

Главна дела Имануела Канта су Критика чистог ума, Критика практичког ума, Критика моћи суђења, Заснивање метафизике морала, Вечити мир, Религија унутар граница чистог ума итд. ЗА РАДОЗНАЛЕ

Вилијам Д. Рос, познатији као Дејвид Рос (1877–1971), британски филозоф, сматра да постоје ситуације у којима се дужности сукобљавају, па, према томе, морамо да жртвујемо једну од њих. У великој мери рангирање дужности успостављамо интуитивно. На пример, постоје ситуације у којима морамо да се определимо између дужности очувања живота и казивања истине. Рос сматра ову прву дужност најважнијом обавезом (дужност prima facie је, према Росовом гледишту, обавеза с претпостављеним правом да у датој ситуацији буде третирана као најважнија). Росова

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ 1. Објасните појмове слободне воље и категоричког императива.

2. Упоредите хипотетички и категорички императив и наведите сопствене примере.

3. Објасните Кантов однос према утилитаризму и хедонизму и искажите свој став према томе.

4. Дефинишите појам дужности према Канту.

5. Објасните суштину Кантовог естетичког схватања.

6. Објасните Кантово схватање казне и искажите свој став према томе.

7. Дебатујте о следећем: Да ли постоје ситуације у којима је лаж оправдана?

ЗА РАДОЗНАЛЕ Уколико желите да сазнате нешто више о Кантовој филозофији морала, прочитајте: • Imanuel Kant, Kritika praktičkog uma, BIGZ, Beograd 1970.

• Јован Бабић, Морал и наше време, Просвета, Београд 1998.

• Vladimir Filipović, Klasični njemački idealizam, NZMH, Zagreb 1982.

ЗА РАЗМИШЉАЊЕ Упоредите Кантов категорички императив са златним правилом: „Чини другоме оно што желиш да други чини теби.“

РЕЗИМЕ ТЕМЕ О УМУ И СЛОБОДИ (КАНТОВОЈ ФИЛОЗОФИЈИ МОРАЛА) Категорички императив је највиши морални закон код Канта, утемељен на слободној (аутономној) вољи. Када се питамо да ли је одређени поступак исправан или није, питамо се заправо: „Шта би било када би сви поступили на исти начин?“ Из тог разлога самоубиство и лаж, на пример, јесу неморални поступци. У својој општој формулацији овај закон гласи: „Поступај тако да максима твоје воље може постати општи закон.“ Човек је, према Канту, и биће детерминизма јер живи у свету узрочно-последичних односа, али је и интелигибилно (умско) биће, које се у поступцима руководи слободном вољом.

128

подстицај за самостално истраживање ученика и њихово интелектуално осамостаљивање

129

Резиме обрађених садржаја

Креативна школа За све информације јавите се тиму за вашу територију

Креативни центар • Градиштанска 8, 11120 Београд 35 • Тел./факс: (011) 30 88 446, 38 20 483 Продаја: за град Београд – тел. 011 / 24 40 659, 38 20 464 • e-mail: jelena.banjanin@kreativnicentar.rs за Војводину – тел. 011 / 24 00 333 • e-mail: jelena.markovic@kreativnicentar.rs за централну Србију и КиМ – тел. 011 / 38 20 483 • e-mail: dragan.nikolic@kreativnicentar.rs

CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд

info@kreativnicentar.rs www.kreativnicentar.rs

ISBN 978-86-529-1025-0 COBISS.SR-ID 56262153