Issuu on Google+


RAZUMEM [TA ^ITAM RADNI LISTOVI ZA SRPSKI JEZIK – UVE@BAVAWE ^ITALA^KE VE[TINE – drugo izdawe

autori

5

mr Sa{a Glamo~ak mr Aleksandra Kuzmić mr Milorad Rikalo

ilustrovao

Milo{ Aleksi}

recenzenti

dr Dragica Pavlović-Babić, Institut za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu doc. dr Vesna Lompar, Filološki fakultet, Beograd Slobodanka Živković, profesor srpskog jezika i kwiževnosti, Deseta beogradska gimnazija, Beograd Slavka Jovanović, profesor srpskog jezika, OŠ Drinka Pavlović, Beograd

urednik lektor i redaktor

mr Aleksandra Stani} Violeta Babi}

likovni urednik

Andrej Vojkovi}

grafi~ko oblikovawe

Dragica Din~i}

izdava~

za izdava~a {tampa tira` copyright

Kreativni centar Gradi{tanska 8 Beograd Tel./faks: 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659 www.kreativnicentar.rs mr Qiqana Marinkovi} Grafiprof, Beograd 1.500 © Kreativni centar 2009 CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 37.016:811.163.41(075.2)(076)

ГЛАМОЧАК, Саша, 1969 Разумем шта читам : радни листови за српски језик : увежбавање читалачке вештине / [аутори Саша Гламочак, Александра Кузмић, Милорад Рикало ; илустровао Милош Алексић]. 2. изд. - Београд : Креативни центар, 2013 (Београд : Графипроф). - 143 стр. : илустр. ; 30 cm Тираж 1.500. - Коришћени текстови: стр. 141-143.

ISBN 978-86-7781-722-0 1. Кузмић, Александра [аутор] 2. Рикало, Милорад [аутор], 1955COBISS.SR-ID 202425356


RAZUMEM [TA ^ITAM RADNI LISTOVI ZA SRPSKI JEZIK – UVE@BAVAWE ^ITALA^KE VE[TINE –

5


RAZUMEM [TA ^ITAM 5

SADR@AJ UVOD ................................................................................................................................................... 3–6 RADNI LISTOVI 1. Drevni svet ......................................................................................................................... 7–40 2. Svet pri~a ......................................................................................................................... 41–70 3. Svet je jedan ................................................................................................................... 71–100 O REŠEWIMA ..................................................................................................................... 101–102 REŠEWA (sa označenim aspektom čitawa) 1. Drevni svet .................................................................................................................. 103–115 2. Svet pri~a .................................................................................................................... 116–128 3. Svet je jedan ................................................................................................................. 129–137 TABELE S RASPOREDOM ZADATAKA, PO ASPEKTIMA ČITAWA, U SVAKOJ CELINI I SVAKOM RADNOM LISTU 1. Drevni svet ............................................................................................................................ 138 2. Svet pri~a .............................................................................................................................. 139 3. Svet je jedan ........................................................................................................................... 140

KORIŠĆENI TEKSTOVI ................................................................................................ 141–143

2


Zbirka radnih listova RAZUMEM ŠTA ČITAM namewena je uvežbavawu i proveri čitalačke veštine, odnosno razumevawa pro~itanog teksta. Nau~ena slova, povezivawe slova u re~i i re~i u re~enicu samo su prvi korak u pripremi za ovladavawe tom ve{tinom. Zato je veoma važno da od prvih susreta s pisanim tekstom bilo koje vrste učenik bude pravilno vođen, da nauči da se kreće po tekstu, da prepoznaje wegovu svrhu, da razlikuje bitno od nebitnog, da pronađe u wemu odgovore koje traži, da proceni kvalitete teksta, da izvede zakqučak u vezi sa sadržinom i formom teksta, da formira, iskaže i argumentuje svoj stav. Naravno, pri takvom uvođewu učenika u svet pisane reči, kao i u razli~ite čitalačke situacije – od jednostavnih do složenijih – uvek treba imati na umu wegov uzrast i mogućnosti karakteristične za taj uzrast. Ovladavawe čitalačkom veštinom ne vodi samo ka uspehu u predmetu Srpski jezik i kwiževnost već otvara vrata razumevawu pojmova, pojava i wihovih odnosa i u svim drugim nastavnim oblastima. Ta ve{tina tako|e poma`e u~eniku da se u svakodnevnom `ivotu spremnije suo~i s najrazličitijim informacijama, da ih razume i da na wih adekvatno odgovori. Zahvaqujući toj ve{tini, oblikuje se u~enikovo estetsko, moralno, i dru{tveno bi}e. Zbirka sadrži 45 radnih listova, raspoređenih u tri tematske celine, prema temi tekstova na kojima se uvežbava čitalačka veština: 1. Drevni svet; 2. Svet pri~a; 3. Svet je jedan. U radnim listovima nalaze se kwiževni i nekwiževni (informativni) tekstovi koji su dati u linearnom (kontinuiranom) obliku, kao što su odlomci iz pri~a i romana, ~lanaka i prikaza, ili u nelinearnom (nekontinuiranom) obliku, kao što su: tabele, mape, vremenske prognoze, dijagrami i slični tekstovi na koje učenik nailazi u školskoj sredini i svojoj okolini – na ulazu u školu, na školskoj oglasnoj tabli, tabli u učionici, na zidovima učionice, školskoj ogradi, uličnim panoima, televiziji, u prevoznim sredstvima, u novinama itd. Tekstovi su birani prema temama koje učenici obrađuju u predmetima: Srpski jezik, Istorija, Geografija, Biologija, što znači da su usklađeni s nastavnim planom i programom za peti razred, kao i prema interesovawima i potrebama učenika u tom uzrastu. Svaki radni list ima više zahteva/zadataka koji su u vezi s tekstom u radnom listu. Na te zahteve, koji mogu biti zatvorenog i otvorenog tipa, učenik treba da odgovori zaokruživawem, podvlačewem, dopisivawem, povezivawem, iskazivawem stava u vezi s različitim pojavama u tekstu ili delovima teksta i obrazlagawem stava na osnovu svog znawa i iskustva. Čitalačka veština i aspekti čitawa U ovu zbirku ugrađena je savremena praksa iz oblasti ispitivawa čitalačke ve{tine učenika. Definisawe čitalačke veštine, kao i obja{wewe razli~itih aspekata ~itawa, zasnovani su na me|unarodnim ispitivawima učeničkih

3

RAZUMEM [TA ^ITAM 5

UVOD


RAZUMEM [TA ^ITAM 5

postignuća u određenom uzrastu (PIRLS, NAEP, PISA*), kao i na doktorskoj disertaciji Dragice Pavlović-Babić. ** Čitalačka veština ili čitalačka pismenost podrazumeva razumevawe, korišćewe pisanih tekstova i razmišqawe o wima da bi se postigli lični ciqevi, razvila znawa i potencijali i učestvovalo u životu zajednice. Aspekti čitawa odnose se na: A. razumevawe opšteg smisla teksta B. pronalažewe informacija u tekstu V. tuma~ewe teksta G. vrednovawe sadržaja teksta D. vrednovawe forme teksta Šta svaki aspekt znači? A. razumevawe opšteg smisla teksta podrazumeva: • prepoznavawe i određivawe glavne teme, glavne ideje; bitnih ideja • prepoznavawe i određivawe okolnosti i miqea događaja • razumevawe značewa, smisla i svrhe teksta • smišqawe i birawe naslova za tekst i podnaslova za delove teksta • razumevawe dimenzija na grafikonu, podataka iz tabele, mape B. pronalažewe informacija u tekstu podrazumeva: • pronalažewe informacija u jednom tekstu ili u više wih • uočavawe informacija sa sličnim značewem • uočavawe informacija sa različitim značewem • klasifikovawe informacija iz jednog ili više tekstova u određene kategorije V. tuma~ewe teksta podrazumeva: • upoređivawe i suprotstavqawe informacija • razumevawe zna~ewa re~i, re~enica iz teksta • zakqučivawe o različitim odnosima u tekstu (osobine, ponašawa likova; bitno – nebitno; glavno – sporedno; uzrok – posledica; ciq – sredstvo; vremenski sled događaja...) • argumentovawe zakqučaka • prepoznavawe namere autora G. vrednovawe sadržaja teksta podrazumeva: • procewivawe teksta na osnovu prethodnog znawa, iskustva, ideja • iskazivawe i dokazivawe svog stava u vezi s tekstom • povezivawe teksta s drugim izvorima – upoređivawe po sličnosti i razlici • procewivawe važnosti pojedinih informacija • upoređivawe informacija iz teksta sa savremenim moralnim i estetskim vrednostima

* PIRLS, Progress in International Reading Literacy Study, www.pirls.org. NAEP, National Assessment of Educational Progress, www. nagb. org. PISA , Programme for International Student Assessment (OECD), www.pisa.oecd.org ** D. Pavlović-Babić, Evaluativna istraživawa obrazovnih postignuća: konceptualne i metodolo{ke mogu}nosti i ograni~ewa, Filozofski fakultet, Beograd 2007.

4


RAZUMEM [TA ^ITAM 5

D. vrednovawe forme teksta podrazumeva: • određivawe žanra • analizirawe forme i strukture teksta • uočavawe logičke organizacije teksta • procewivawe načina i stila pisawa • razlikovawe čiwenica od interpretacije • uočavawe autorovih predrasuda, pristrasnosti i težwe ka ubeđivawu čitaoca Posebne delove ove zbirke čine REŠEWA i TABELE. U REŠEWIMA je svaki zahtev iz radnog lista obeležen oznakom za aspekt čitawa koji se tim zahtevom ispituje tako da nastavnik, u~enik i roditeq mogu da provere kojim je aspektima u~enik ovladao, a kojima treba posvetiti dodatnu pa`wu. U zahtevima zatvorenog tipa, u kojima postoji samo jedan tačan odgovor, taj odgovor je napisan, zaokružen ili podvučen, a kod zahteva otvorenog tipa dati su pretpostavqeni tačni i netačni odgovori. Iz TABELA se za svaki zadatak iz radnog lista vidi na koji se aspekt zadatak odnosi, kao i kako su zadaci raspore|eni po celinama i radnim listovima. Nadamo se da će zbirka radnih listova RAZUMEM ŠTA ČITAM biti korisna i nastavnicima, i roditeqima, i učenicima, kojima je prvenstveno namewena. Nastavnici mogu da je koriste da bi obogatili rad na času, roditeqi – da bi lakše pratili napredovawe svog deteta, a učenici – da bi proverili kako se polako ali sigurno razvija wihova čitalačka veština. Razvoj čitalačke veštine biće i wihovo, a i naše zadovoqstvo. Autori zbirke

5


RAZUMEM [TA ^ITAM 5

Dragi i po{tovani ~itaoci i ~itateqke, Odavno ste nau~ili da u povezanim slovima otkrijete re~, u povezanim re~ima – re~enicu, u povezanim re~enicama – razli~ite vrste tekstova. Sad ve} sasvim sigurno i slobodno ulazite u svet pisane re~i i kre}ete u istra`iva~ki pohod koji se zove – ~itawe s razumevawem. U tom istra`ivawu otkri}ete mnogo toga novog {to se krije u svetu oko vas, ali i u svetu u vama. Treba da budete strpqivi i pa`qivi jer posao istra`iva~a nije lak. Na putu ka blagu do kojeg vas ~itawe vodi va`no je imati i dobru mapu da ne biste zalutali. Radni listovi koji su pred vama jesu neka vrsta mape. Oni vam ukazuju na razli~ite puteve koji vas vode do tra`enog blaga – novih informacija, novih saznawa i novih u`ivawa – koja vam nude odabrani tekstovi iz ove zbirke. Tekstovi su preuzeti iz pri~a, romana, enciklopedija, novinskih ~lanaka, sa Interneta. Svaki tekst koji ~itate, ma koje vrste bio, jeste susret – s poznatim svetom, s nepoznatim svetom, s vama samima, sa onima koji su vam sli~ni i sa onima koji su druga~iji. Slobodno krenite u taj susret. Posta}ete bogatiji za jedno novo iskustvo. Posta}ete veštiji i sigurniji nego što ste bili. Posta}ete spremniji za nove ~itala~ke izazove, istra`ivawa, saznawa i zadovoqstva koja vas o~ekuju narednih godina u svetu pisane re~i.

6


RAZUMEM [TA ^ITAM 5

1. DREVNI SVET U ovom delu zbirke ~ita}e{ o: • starim bogovima • mo}nim vladarima • slavnim vojskovo|ama • nepoznatim umetnicima • mitovima i legendama • istorijskim doga|ajima • umetni~kom stvarawu • ~uvenim gra|evinama

7


1 RAZUMEM [TA ^ITAM 5

BOGOVI U STAROJ GR^KOJ

1.

Bog/bogiwa

Osobine

Atena

Bogiwa mudrosti, snage i odvažnosti. U wenim rukama su štit i kopqe.

Zevs

Najmoćniji i najviše slavqen među bogovima. Bog neba i groma. Čak se i wegova braća Had i Posejdon pokoravaju wegovim zapovestima.

Posejdon

Moćni vladar morskih struja. Često ga nazivaju i zemqotrescem. Trozubac je znak wegove moći.

Hera

Bogiwa koja proriče budućnost. U braku je sa Zevsom i ~esto se sukobqava s wim zbog wegove vrhovne vlasti i velike moći. Na kraju se uvek pokorava wegovoj višoj voqi.

Apolon

On je ozbiqan i strog, kao i wegov otac Zevs, naročito kad kažwava krivce. Ume da bude i nežan, zbog čega je i zaštitnik poezije. U wegovim rukama su srebrni luk i strele.

Hermes

On je u Zevsovoj službi – na sve strane leti u zlatnoj krilatoj obući i prenosi wegove poruke. Zaštitnik je trgovaca i putnika.

Hefest

Bog vatre i kovačke veštine. Živi u divnim dvorima, koje je sam sagradio, i izrađuje čudesne umetničke predmete.

Na osnovu ovog teksta napi{i u kakvoj su vezi: Zevs i Had Zevs i Hermes

gospodar i sluga

Zevs i Hera Zevs i Apolon

8


1 Ko je na slikama? Napi{i ispod svake slike ime boga/bogiwe koriste}i se tekstom.

3.

Zamisli da se nalaziš u svetu u kojem žive grčki bogovi. Potrebna ti je wihova pomoć. Svi bogovi, osim Zevsa, spremni su da ti pomognu. Napiši ime bogiwe, odnosno boga od koga tražiš pomoć. a) Ako te je zadesila nevoqa tokom puta, pomoći će ti

.

b) Ako želiš da napišeš lepe stihove, pomoći će ti

.

v) Ako ti treba savet u vezi s nekim problemom, pomoći će ti

.

g) Ako ti se polomio štit, pomoći će ti

.

d) Ako si moreplovac koji se našao u buri, pomoći će ti

.

4.

Zašto se Hera, prema ovom tekstu, pokorava Zevsovoj voqi?

5.

Koji od opisanih bogova/bogiwa ima suprotne osobine?

9

RAZUMEM [TA ^ITAM 5

2.


RAZUMEM [TA ^ITAM 5

2

BOG SUNCA I WEGOV SIN Dvorac boga Sunca Helija sijao se od teškog zlata i dragog kamewa. U suncem obasjanu dvoranu stupi mladi Faeton, sin Helijev, pa se obrati ocu koji je sedeo na prestolu od smaragda, dok je oko wega stajala carska pratwa. – Svemoćni oče – poče Faeton – svet mi se ruga i sramoti moju majku, smrtnu Klimenu. Pričaju kako lažem da sam pravog nebeskog porekla. Molim te da nekim znakom posvedočiš celom svetu da sam zaista tvoj sin. Helije ga zagrli i reče: – Zakliwem ti se Stiksom, rekom podzemnog carstva, da će tvoja molba biti ispuwena. Faeton se vrlo obradova i zatraži: – Daj mi da samo jedan jedini dan upravqam tvojim krilatim sunčevim kolima! Bog sunca kao gromom poražen uzviknu: – Šta ti pada na pamet, sinko?! Ti zahtevaš nešto za šta su tvoje sile slabe i nejake. Svoje kočije ne bih mogao poveriti ni svakom bogu, a kamoli smrtnom čoveku. Niko osim mene nije kadar da se održi na osovini kočija iz kojih pršte plamene varnice. Zato ne traži od mene tako koban dar, sine moj! No, mladić ostade uporno pri svojoj žeqi, kao da nije razumevao očeve reči. Helije, koji se zakleo Stiksom, sad je morao održati zakletvu. On povede Faetona do sunčevih kola i protre mu lice miomirisnim uqem da bi mogao izdržati sunčevu jaru. Na glavu mu stavi sunčevu krunu pa reče: – Štedi bič, sinko, i služi se samo uzdama, jer moji vatreni kowi lete i sami. Drži se određenog pravca i ne spuštaj se odveć nisko, jer će požar zemqu zapaliti, a ne teraj ni previsoko, jer ćeš nebo zapaliti! Sine, još imaš vremena da se predomisliš. Mladić vedro pogleda oca i zateže uzde. Uto se otvoriše nebeska vrata i, bacajući modar plamen iz nozdrva, četiri krilata kowa poleteše u nebesa. No uskoro osetiše slabu i neveštu ruku na uzdi, pa neobuzdano pojuriše. Faeton zadrhta, jer nije znao šta će. Pogleda oko sebe – nigde kraja nebeskom prostranstvu. A kad mu pogled pade u bezdan, na zemqu, stade da mu se okreće u glavi, kolena počeše da mu klecaju, poblede kao krpa. Prestravqen ispusti uzde, a kowi se poplašiše i naglo skrenuše u neznane nebeske visine. Vatrene kočije su letele poput muwe. Prvo se zapališe oblaci. Sve je zadrhtalo od strašne jare kad se kočije strmoglaviše do velikog planinskog venca. Zemqa prsnu nadvoje. Očas se sve sasuši. Od mora se stvoriše peščane pustiwe, a stanovnici Afrike zadobiše crnu kožu. Šume požuteše i počeše da gore, plodne ravnice pretvoriše se u ogromna plamena mora. Vatra uništi sve useve, čitavi gradovi propadoše u požaru, vode presahnuše... Užasnuti Faeton vide da je zapalio vasionu. Ogwena jara mu dohvati kosu, on izbezumqen skoči s kola i strmoglavi se u reku Eridanos, koju danas poznajemo pod imenom Po. Sahranile su ga morske vile Najade. Wegov jadni otac obuče se u duboku crninu, a mati Klimena plakala je i naricala za wim sa svojim kćerima Helijadama, sve dok se sestre ne pretvoriše u brestove, a wihove suze u ćilibar.

10


2 RAZUMEM [TA ^ITAM 5

1.

U tekstu su nekoliko puta opisana Helijeva kola. Prepiši reči kojima su opisana. • • • •

2.

U tekstu je opisan nastanak peščane pustiwe. Navedi još dva sli~na primera iz teksta. To su nastanak:

3.

Zašto bog Sunca u početku odbija da ispuni svoje obe}awe? a) Zato što neće pred celim svetom da potvrdi da mu je Faeton sin. b) Zato što hoće da pokaže da niko nije tako moćan kao on, Helije. v) Zato što dobro zna koliko je teško upravqati vatrenim kočijama. Zaokruži slovo ispred tačnog odgovora.

4.

Zašto Faeton uporno traži od oca da upravqa vatrenim kočijama? a) Zato što `eli da poka`e koliko je ve{t pri vo`wi brzih kola. b) Zato {to `eli da doka`e ocu i drugima da je ve} odrastao. v) Zato što `eli da pokaže da nisu u pravu oni koji mu se rugaju. Zaokruži slovo ispred tačnog odgovora.

11


RAZUMEM [TA ^ITAM 5

2 5.

Ako je, prema ovom tekstu, tvrdwa tačna, zaokruži T, a ako nije, zaokruži N. Tvrdwa:

6.

Faetonova majka bila je bogiwa.

T

N

Svaki bog može bez problema da upravqa Helijevim vatrenim kočijama.

T

N

Faeton je upravqao kowima držeći uzde u jednoj ruci i zato je nastradao.

T

N

Helije je savetovao sinu da ne koristi bič, jer su kowi izuzetno brzi.

T

N

Prepiši delove teksta iz kojih se vide Faetonova osećawa i ponašawe kad je shvatio da ne ume da upravqa sunčevim kočijama. osećawa

7.

ponašawe

I Faeton i Helije pokazuju u određenim situacijama nepromišqenost i strah. Na osnovu teksta navedi te situacije. Faeton pokazuje: • nepromišqenost

• strah

Helije pokazuje: • nepromišqenost

kad obe}a Faetonu da }e mu ispuniti svaku `equ

• strah

12


3 RAZUMEM [TA ^ITAM 5

BOGOVI I @IVOTIWE U drevnom Egiptu verovalo se da od bogova zavisi koliko će uspešno biti obrađivawe plodnih poqa u dolini reke Nil. Zato su se qudi klawali božanstvima, kao što su Amon Ra, bog Sunca, Izida, bogiwa Meseca, Oziris, bog podzemqa, Hapi, bog Nila... Samo su neki egipatski bogovi imali qudske glave. Većina je na qudskom telu nosila glavu neke životiwe, jer su u egipatskoj kulturi životiwe zauzimale važno mesto. Čovek koji bi ubio svetu životiwu mogao je zločin platiti glavom. U svete životiwe ubrajane su: mačke, ibisi (vrsta ptice slična rodi), krokodili, određene vrste riba iz Nila, koje su bile božanskog porekla, i još neke druge životiwe.

1.

Napiši ime boga podzemnog sveta.

2.

Podvuci delove teksta iz kojih se vidi da su životiwe u religiji drevnog Egipta bile veoma poštovane.

3.

Šta saznajemo iz ovog teksta? Zaokru`i DA ili NE

Iz ovog teksta saznajemo: kako su Stari Egipćani obrađivali poqa u dolini Nila

DA

NE

kako su se zvali neki od bogova u drevnom Egiptu

DA

NE

kako su Stari Egipćani iskazivali poštovawe prema svetim životiwama

DA

NE

ko je kažwavao qude koji su ubili svetu životiwu

DA

NE

13



Разумем шта читам 5