Паметнији си него што мислиш | Томас Армстронг

Edicija Kreativna {kola

Pametniji si nego {to misli{ De~ji vodi~ do vi{estrukih inteligencija prvo izdanje Autor Dr Tomas Armstrong (Thomas Armstrong, Ph.D.) Recenzent Dr Dijana Plut, psiholog Za izdanje za Srbiju i Crnu Goru Copyright©Kreativni centar 2004 Original edition published in 2002 by Free Spirit Publishing Inc., Minneapolis, Minnesota, U.S.A., http://www.freespirit.com under the title: You’re Smarter Than You Think! A Kid’s Guide to Multiple Intelligences. All rights reserved under International and Pan-American Copyright Conventions.

Lektor i redaktor Violeta Babi} Ilustracije Marijeka Hajnlen (Marieka Heinlen) Grafi~ki dizajn Neda Doki} Priprema za {tampu Ljiljana Pavkov Izdava~ Kreativni centar, Beograd Gradi{tanska 8 Tel. 011/3820 464, 3820 483, 2440 659 e-mail: infoªkreativnicentar.co.yu www.kreativnicentar.co.yu Za izdava~a Mr Ljiljana Marinkovi}, direktor [tampa BRANMIL, Beograd Tira` 2000 ISBN 86-7781-322-5 CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 37.032-053.2(035) 159.922.72(035) ARMSTRONG, Tomas Pametniji si nego {to misli{ : de~ji vodi~ do vi{estrukih inteligencija / Tomas Armstrong ; ²s engleskog preveo Ika \ur|evi}³. - 1. izd. - Beograd : Kreativni centar, 2004 (Beograd : Branmil). - 128 str. : ilustr. ; 21 cm Prevod dela: You’re Smarter Than You Think / Thomas Armstrong. - Tira` 2.000. - O autoru: str. 128.

ISBN 86-7781-322-5 a) Kognitivni razvoj - Deca COBISS.SR-ID 116956428

Dr Tomas Armstrong

Pametniji si nego {to misli{ De~ji vodi~ do vi{estrukih inteligencija

S engleskog preveo Ika \ur|evi}

Sadr`aj Uvod: Za{to si pametniji nego {to misli{

...................................9 Teorija vi{estrukih inteligencija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 O ovoj knjizi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

Glava 1: Jezi~ka pamet

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 Kratki kviz . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 [ta zna~i biti jezi~ki pametan? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 Govorna re~ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 Pisana re~ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 Upotreba sopstvenih re~i u pisanju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17 Ostali na~ini da se bude jezi~ki pametan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 Zabavni na~ini da postane{ jezi~ki jo{ pametniji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 [ta ako jezi~ka pamet ne govori tvojim jezikom? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 [ta ako si pravi "tata mata" jezi~ke pameti? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22 Pogled u budu}nost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22

Glava 2: Muzi~ka pamet

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 Kratki kviz . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 [ta zna~i biti muzi~ki pametan? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 Razvijanje uha za muziku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 Izvo|enje muzike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26 Komponovanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27 U{timavanje sa svojom muzi~kom pame}u . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 Zabavni na~ini da postane{ muzi~ki jo{ pametniji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 [ta ako muzi~ka pamet "ne svira tvoju pesmu"? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31 [ta ako si maestro muzi~ke pameti? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32 Pogled u budu}nost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33

Glava 3: Logi~ka pamet

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34 Kratki kviz . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34 [ta zna~i biti logi~ki pametan? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 Merenje tvog matemati~kog ume}a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 Prou~avanje tvog nau~nog kapiranja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39 Prora~unavanje tvojih ra~unarskih sposobnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40 Zabavni na~ini da postane{ logi~ki jo{ pametniji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41 [ta ako misli{ da ti nedostaje logi~ka pamet? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43 [ta ako prednja~i{ logi~kom pame}u? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44 Pogled u budu}nost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45

Glava 4: Slikovna pamet

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46 Kratki kviz . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46 [ta zna~i biti slikovno pametan? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47 Biti pametan za likovnu umetnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49

Biti slikovno pametan u tri dimenzije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50 Mo} pronalaza{tva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53 Zabavni na~ini da postane{ slikovno jo{ pametniji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54 [ta ako ne vidi{ sebe kao slikovno pametnog? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56 [ta ako si pravi profi slikovne pameti? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57 Pogled u budu}nost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59

Glava 5: Telesna pamet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60 Kratki kviz . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60 [ta zna~i biti telesno pametan? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61 Biti u kontaktu sa sopstvenim telom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62 Veza uma i tela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63 Tvoje izra`ajno, umetni~ko telo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65 Uve`bavanje tvoje telesne pameti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66 Zabavni na~ini da postane{ telesno jo{ pametniji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69 [ta ako ose}a{ da nisi prisan sa telesno pametnim delom sebe? . . . . . . . . . . . . 70 [ta ako si pravi dasa telesne pameti? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71 Pogled u budu}nost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73

Glava 6: Dru{tvena pamet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74 Kratki kviz . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74 [ta zna~i biti dru{tveno pametan? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75 Biti okrenut ljudima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77 Pomagati drugima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78 Predvo|enje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80 Zabavni na~ini da postane{ dru{tveno jo{ pametniji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81 [ta ako treba da malo "uglanca{" svoje dru{tvene sposobnosti? . . . . . . . . . . . . . 83 [ta ako si pravi kapacitet dru{tvene pameti? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84 Pogled u budu}nost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86

Glava 7: Li~na pamet

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87 Kratki kviz . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87 [ta zna~i biti li~no pametan? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88 Poznavati sebe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89 Razumevanje svojih ose}anja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91 Stremljenje ciljevima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93 Zabavni na~ini da postane{ li~no jo{ pametniji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95 [ta ako sumnja{ u svoju li~nu pamet? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97 [ta ako si superstar li~ne pameti? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98 Pogled u budu}nost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100

Glava 8: Prirodnja~ka pamet

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101 Kratki kviz . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101 [ta zna~i biti prirodnja~ki pametan? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102 Istra`ivati svoj svet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103 Mariti za zemlju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105 Voditi ra~una o biljkama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106 Brinuti o `ivotinjama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107 Zabavni na~ini da postane{ prirodnja~ki jo{ pametniji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108

[ta ako se "ne pali{" na svoje prirodnja~ke sposobnosti? . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111 [ta ako si po prirodi prirodnja~ki pametan? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112 Pogled u budu}nost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114

Nekoliko re~i za kraj: Biti mudar svakog dana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115 Postani jo{ pametniji... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117 Indeks . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123 O autoru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 128

UVOD

Za{to si pametniji nego {to misli{ Misli{ li da si pametan? [ta to uop{te zna~i biti pametan? Mnogi veruju da je sve u dobijanju dobrih ocena u {koli i dobrih rezultata na testovima. Brojni su oni koji misle da biti pametan zna~i da mo`e{: • da zaista dobro ~ita{ • da brzo re{ava{ matemati~ke probleme • da nabroji{ gomilu ~injenica • da razume{ sve o kompjuterima

Da li si znao da su imena ~etiri Popajeva ne}aka Pajpej, Pipej, Papej i Pupej!?!

Dakle, {ta ti misli{ da zna~i biti pametan?

Evo ne~ega {to }e mo`da da te iznenadi. Nisi pametan samo zato {to dobija{ dobre ocene, ima{ dobre rezultate na testovima i pamti{ ~injenice. U stvari, postoji mnogo drugih na~ina da poka`e{ svoju pamet – kroz umetnost, muziku, sport, kroz odnos prema prirodi i prema drugim ljudima, preko svojih emocija (da pomenemo samo neke). U ovoj knjizi otkri}e{ da postoje razli~ite vrste pameti.

U poslednjih sto godina stru~njaci su ~esto koristili IQ testove da bi odredili koliko je neko pametan. IQ je skra}enica za koeficijent inteligencije i on predstavlja meru ne~ije uspe{nosti na testu inteligencije. Na tom testu re{ava{ matemati~ke probleme, odre|uje{ zna~enje re~i, crta{, napamet ponavlja{ brojeve po se}anju i re{ava{ druge zadatke. Mo`da si ve} bio na nekom IQ testu.

Mnogi misle da je IQ test najbolji na~in da se izmeri ne~ija pamet. Me|utim, IQ testovi nisu savr{eni i ima mnogo toga {to ti ne mogu re}i. Oni ne mogu da predvide ~ime }e{ da se bavi{ kad odraste{, niti {ta mo`e{ da postigne{ u `ivotu. A pitanja u testu mogu da odra`avaju predrasude ili mi{ljenja onih koji su ih smislili. Osim toga, nijednim testom ne mo`e da se testira sve. Pitanja ti ~esto ne pru`aju najbolju mogu}nost da iska`e{ raznovrsnost svoje pameti. IQ testovi uglavnom su usredsre|eni na to koliko ~ovek dobro barata re~ima i brojevima, a zanemaruju druge va`ne stvari kao {to su muzi~ki i likovni talenat, smisao za prirodu i sposobnost za snala`enje u dru{tvu.

U poslednje vreme ljudi su stavili pod sumnju ideju da su IQ testovi najbolja merila inteligencije. Jedan od njih je psiholog i profesor sa harvardskog univerziteta, koji se zove dr Hauard Gardner. Zahvaljuju}i delimi~no i njegovom radu, stru~njaci sada imaju sasvim novu ideju o tome {ta zna~i biti pametan.

Teorija vi{estrukih inteligencija Budu}i da su IQ testovi ograni~eni i da se ne bave {irokim rasponom sposobnosti koje ljudi ~esto pokazuju i koriste, dr Gardner sugeri{e da oni nisu pravo merilo za to koliko je neko zaista pametan.

Mi{ljenje dr Gardnera je da ne postoji samo jedan na~in na koji neko mo`e da bude pametan, ve} vi{e razli~itih na~ina. Svoja istra`ivanja na deci i odraslima iskoris9

tio je da vi{e sazna o tome kako ljudi u~e. Dr Gardner je otkrio da ljudi izgleda u~e i pokazuju svoju pamet na vi{e na~ina. On je tako|e primetio da su razli~iti delovi mozga povezani sa razli~itim vrstama pameti. U njemu se rodila ideja (ili teorija) kojom se obja{njava {irok spektar sposobnosti koje je uo~io. Svoju ideju nazvao je teorija vi{estrukih inteligencija (ili kratko teorija VI).

Kad razmislite o tome, ideja dr Gardnera o razli~itim vrstama inteligencija ima smisla. Ima mnogo primera ljudi koji se nisu dobro pokazali na IQ testovima, ili koji ~ak nikad nisu ni bili testirani u onome za {ta su dobri, ali koji su o~igledno veoma sposobni na mnogo drugih na~ina. U takve mo`emo da uklju~imo ljude koji slikaju, planinare, sklapaju poslove, istra`uju prirodu ili pronalaze nove ma{ine. Naravno da mo`e{ da ostvari{ i dobar rezultat na IQ testu i da se ne~im od toga bavi{, ali rezultati tvog testiranja ne}e nu`no pokazati sve za {ta si dobar.

Teorija VI ka`e da postoji osam razli~itih vrsta inteligencija – osam na~ina da se bude pametan! (Mo`da ih ima i vi{e, ali jo{ uvek nisu identifikovani.) Svaka od tih razli~itih inteligencija mo`e da se opi{e odre|enim osobinama, aktivnostima i interesovanjima.

Kad je dr Gardner objavio knjige o svojoj teoriji, on je dao i imena pomenutim razli~itim vrstama inteligencija. Evo osam vrsta pameti o kojima on govori: (1) lingvisti~ka inteligencija, (2) muzi~ka inteligencija, (3) logi~ko-matemati~ka inteligencija, (4) prostorna ili spacijalna inteligencija, (5) telesno-kinesteti~ka inteligencija, (6) interpersonalna inteligencija, (7) intrapersonalna inteligencija i (8) naturalisti~ka inteligencija.

Ve} gotovo 20 godina prou~avam rad dr Gardnera. Tokom tog vremena napisao sam brojne knjige o vi{estrukim inteligencijama. Ali budu}i da sam mnoge godine proveo podu~avaju}i decu, `eleo sam da napi{em knjigu koja bi pomogla mladima.

Nadam se da }u objasniti teoriju VI tako da je lako razume{, zato {to mislim da je za dete kao {to si ti va`no da iskoristi u {to ve}oj meri sve vrste svoje pameti.

Da bih olak{ao stvari, upotrebio sam jednostavnije re~i da opi{em tih osam vrsta inteligencija.

1

2

10

Jezi~ka pamet (lingvisti~ka inteligencija): ljubitelj si re~i i na~ina na koje se one koriste u ~itanju, pisanju ili govoru. Mo`da u`iva{ u igri re~i i u igrama s re~ima, stranim jezicima, pri~anju pri~a, kreativnom pisanju ili ~itanju. Vi{e o ovoj vrsti inteligencije na}i }e{ u glavi 1.

Muzi~ka pamet (muzi~ka inteligencija): razume{ muziku, ritam, melodiju i zvu~ne motive. Ima{ uvo za ton i intonaciju. Mo`da ceni{ mnoge razli~ite vrste muzike i u`iva{ u aktivnostima kao {to su pevanje, sviranje nekog instrumenta, slu{anje CD-a ili ide{ na koncerte. Vi{e o ovoj vrsti inteligencije na}i }e{ u glavi 2.

3

Logi~ka pamet (logi~ko-matemati~ka inteligencija): u`iva{ da otkriva{ re{enja i razume{ se u matemati~ke postavke, voli{ da pronalazi{ obrasce, a prirodne nauke su ti zabavne. Mo`da voli{ zagonetke, probleme, kompjutere, da stvara{ sopstvene {ifre ili da obavlja{ nau~ne eksperimente. Vi{e o ovoj vrsti inteligencije na}i }e{ u glavi 3.

4

Slikovna pamet (prostorna ili spacijalna inteligencija): voli{ da posmatra{ svet i uo~ava{ njegove zanimljivosti. Mo`da ima{ sposobnost da u svesti stvori{ predstavu stvari ili slika. Mo`da ume{ da na osnovu onoga {to si video, koriste}i ma{tu, prika`e{ svoje vizije drugima kroz slikarstvo, dizajn, fotografiju, arhitekturu ili pronalazak.

Vi{e o ovoj vrsti inteligencije na}i }e{ u glavi 4.

5

6

7

8

Telesna pamet (telesno-kinesteti~ka inteligencija): deluje{ skladno i dobro se ose}a{ u sopstvenom telu, koje koristi{ da bi savladao nove ve{tine ili da bi sebe izrazio na razli~ite na~ine. Mogao bi da bude{ sportista ili da svoje telo iska`e{ kroz umetnost igraju}i ili glume}i. Ili te mo`da vi{e zanima da ne{to stvori{ rukama i bavi{ se ru~nim radovima, modelarstvom ili popravkom stvari. Vi{e o ovoj vrsti inteligencije na}i }e{ u glavi 5.

Dru{tvena pamet (interpersonalna inteligencija): zainteresovan si za druge i za njihove me|usobne odnose. Mo`da si ~lan |a~ke uprave u {koli ili si u grupi za u~eni~ko posredovanje, mo`da ima{ mno{tvo prijatelja, uklju~en si u aktivnosti sredine u kojoj `ivi{ ili, jednostavno, u`iva{ da bude{ deo neobaveznih dru{tvenih grupa. Vi{e o ovoj inteligenciji na}i }e{ u glavi 6.

Li~na pamet (intrapersonalna inteligencija): svestan si sopstvenih ose}anja i razume{ ih, zna{ u ~emu si dobar, a u kojim oblastima `eli{ da se jo{ usavr{ava{. ^esto bolje razume{ sebe nego {to te drugi razumeju. Mo`da vodi{ dnevnik, pravi{ planove za budu}nost, razmi{lja{ o pro{losti ili sebi postavlja{ ciljeve. Vi{e o ovoj inteligenciji na}i }e{ u glavi 7.

Prirodnja~ka pamet (naturalisti~ka inteligencija): ima{ dar zapa`anja i voli{ da identifikuje{ i klasifikuje{ stvari kao {to su biljke, `ivotinje, kamenje. (Ako `ivi{ u gradu, mo`da klasifikuje{ druge stvari, kao {to su kompakt diskovi ili evidentira{ kako se obla~e tvoji drugovi.) Sigurno voli{ da bude{ na otvorenom i mo`da si zainteresovan za ba{tovanstvo, brigu o ku}nim ljubimcima, kuvanje ili bavljenje ekolo{kim pitanjima. Vi{e o ovoj inteligenciji na}i }e{ u glavi 8.

O ovoj knjizi Narednih osam poglavlja detaljno }e objasniti svaku od osam vrsta pameti. Dok ih bude{ ~itao, poku{aj da uo~i{ u kojoj vrsti inteligencije najjasnije vidi{ sebe, a u kojoj svoje prijatelje, ~lanove porodice, pa i svoje nastavnike. Ova knjiga }e ti pomo}i da shvati{ ko si i {ta bi mogao da bude{. I ne samo to, ona }e ti tako|e pomo}i da shvati{ ljude i da se bolje sla`e{ sa onima oko sebe – bra}om, sestrama, roditeljima, prijateljima, nastavnicima i ostalima. Shvati}e{ da su svi dobri u razli~itim stvarima i da imaju razli~ite ideje o tome kako se ne{to radi, {to }e ti olak{ati da ih razume{, da se uklopi{ s njima, pa ~ak i da u~i{ od njih. Tako }e ti mo`da ova knjiga pomo}i da pohvata{ ko{arka{ke "fore" od svoje telesno pametne starije sestre, da u~i{ od svog nastavnika koji poseduje logi~ku pamet, ili da se bolje sla`e{ sa svojim prijateljem koga odlikuje li~na pamet.

Evo i dobre vesti: ti ve} poseduje{ svih osam vrsta pameti. Zaista! Nisi pametan na samo jedan na~in. U razli~itom stepenu ima{ sve vrste pameti koje ove knjiga opisuje.

To ne zna~i da si odli~an u svemu (niko nije tako dobar), ali ima{ neku sposobnost iz svake od ovih oblasti. Dok bude{ ~itao o razli~itim inteligencijama verovatno }e{ otkriti da vidi{ makar mali deo sebe u svakoj od njih. Tako si ve} osam puta pametniji nego {to si bio pre nego {to si ovo pro~itao.

Evo jo{ dobrih vesti: • Sve ove vrste inteligencija su razli~ite, ali su tako|e i jednake. Nijedna od inteligencija nije bolja ili va`nija od drugih. • Bez obzira na to kakvu sposobnost poseduje{ u bilo kojoj od navedenih inteligencija, mo`e{ da je istra`i{, unapredi{ i razvije{. Bilo da ima{ problema i sa samim izgovaranjem re~i "vokabular", bilo da si budu}i pisac bestselera, mo`e{ da postane{ jezi~ki pametniji. To je samo jedan primer, ali shvatio si, zar ne?

11

• Mo`da zna{ u ~emu si najbolji, ali to ne zna~i da si ograni~en na jednu vrstu inteligencije. Mo`da si telesno pametan – ~estitamo! – ali ne dozvoli da te to odvoji od radosti ~itanja, samo zato {to se za to koristi druga vrsta inteligencije (jezi~ka pamet).

• Ima mnogo razli~itih na~ina na koje mo`e{ da bude{ pametan u svakoj od navedenih inteligencija. Na primer, ako si jezi~ki pametan mo`da }e{ otkriti da si prvoklasan govornik, ali ne tako dobar pisac. Ili ako si telesno pametan, mo`da }e{ zaklju~iti da nisi ba{ dobar u fudbalu, ali da si odli~an pliva~. Uz ne{to rada, mo`e{ jo{ da unapredi{ svoje jake strane i da popravi{ slabe.

• Razli~ite vrste pameti zajedni~ki u~estvuju u gotovo svemu {to radi{. Na primer, mo`da misli{ da se kod slikanja radi samo o posedovanju slikovne pameti. Pogre{no! Kod slikanja mo`e da se koristi telesna pamet da bi se ostvarile razli~ite tehnike kori{}enja ~etkice, prirodnja~ka pamet koja izo{trava oko za detalje ili ~ak li~na pamet da bi se do{lo do ideje za sliku. Ve}ina aktivnosti oslanja se na vi{e razli~itih vrsta pameti, a ne samo na one najo~iglednije. Zna~i, kao {to je za slikanje slike potrebno vi{e od slikovne pameti, obi~no je potrebno vi{e od jedne vrste inteligencije da bi se uradilo bilo {ta – da se glumi, pi{u pri~e, igra fudbal ili programira kompjuter.

• Navedenih osam vrsta inteligencija sre}e se u svim kulturama, svim zemljama i u svim starosnim grupama. Dakle, bez obzira na to ko si i odakle si – bez obzira na to kojih si godina i kakvog porekla – ti poseduje{ svaku od tih razli~itih vrsta inteligencija u nekom obliku. Na tebi je da svaku razvije{ najbolje {to mo`e{.

Naprosto svuda oko sebe mo`e{ da uo~i{ znake vi{estrukih inteligencija na delu.

U kom{iji koji ima lepu ba{tu mo`e{ da vidi{ prirodnja~ku i slikovnu pamet. Li~nu pamet mo`e{ da ustanovi{ kod svog brata koji stalno ne{to upisuje u dnevnik, a muzi~ku pamet kod majke koja tako lepo peva. Mo`da ti u {koli matematiku predaje nastavnik koji poseduje logi~ku pamet, a sociologiju nastavnik koga odlikuje dru{tvena pamet. Mo`da ima{ prijatelja koji poseduje telesnu inteligenciju, pa ume da `onglira ili li~no pametnog ro|aka koji je pokrenuo sopstveni biznis. Razli~ite vrste inteligencija mo`e{ da uo~i{ u telesno pametnom voza~u autobusa kojim ide{ u {kolu, ili u dru{tveno pametnom prodavcu u bakalnici. Kud god da se okrene{ – u ku}i, u u~ionici, na javnom mestu – uo~ava{ razli~ite vrste pameti na delu.

Mo`e da se desi, me|utim, da razli~ite vrste pameti najlak{e prime}uje{ kod sebe samog. Uostalom, s kim provodi{ najvi{e vremena? Sa sobom, naravno. Ukoliko ti vi{estruke inteligencije nisu jasne, i to je u redu. Ova knjiga }e ti pomo}i da ih prepozna{ i iskoristi{ najbolje {to mo`e{.

Svi mi svakoga dana koristimo svih osam vrsta inteligencija, ali je svako od nas jedinstven u tome kako ih iskazuje. Na neki na~in to je kao da su ove vrste inteligencija razli~ite note muzi~ke skale: c, d, e, f, g, a, h, c. Svako od nas je kao razli~ita pesma komponovana od ovih osam nota. Na~in na koji kombinujemo note je jedinstven, i zato nijedna pesma nije sasvim ista. Kad upotrebi{ sve svoje inteligencije u najve}oj mogu}oj meri – na svoj jedinstveni na~in – ispuni}e{ svet divnom melodijom, kakvu niko drugi ne ume da izvede!

Autoru ove knjige mo`e{ pisati na slede}u adresu: Dr Thomas Armstrong C/o Free Spirit Publishing 217 Fifth Avenue North, Suite 200 Minneapolis, MN 55401–1299 ili na i-mejl: help4kidsªfreespirit.com.

12

Glava 1

Jezi~ka pamet Kratki kviz Da li: • voli{ da ~ita{?

• rado pri~a{ pri~e?

• pi{e{ pri~e ili pesme?

• u`iva{ u u~enju stranih jezika?

• raspola`e{ dobrim re~nikom?

• voli{ da pi{e{ pisma ili i-mejl poruke?

• u`iva{ da s drugima razgovara{ o pojedinim idejama?

• dobro pamti{ imena i podatke?

• igra{ igre re~ima kao {to su rebusi, zagonetke i ukr{tene re~i?

• voli{ da istra`uje{ ideje koje te zanimaju i da ~ita{ o njima?

• da li se zabavlja{ igraju}i se re~ima (kalamburi*, razbrajalice, rime)?

Ako si odgovorio DA na bilo koje od navedenih pitanja, onda si upravo otkrio neke od oblika svoje jezi~ke pameti!

* kalambur – igra re~ima istog ili sli~nog glasovnog sklopa, a razli~itog zna~enja