Page 1


Edicija Kreativna {kola

Odeljenski sastanci prvo izdanje Autor Dona Stajls (Donna Styles) Naslov originala:

Class Meetings Copyright © 2001 Pembroke Publishers Za izdanje za Srbiju i Crnu Goru Copyright©Kreativni centar 2005 S engleskog prevela Natalija Pani} Lektor i redaktor prevoda Ivana Ignjatovi} Grafi~ki dizajn Neda Doki} Ilustracije Marko Somborac Priprema za {tampu Ljiljana Pavkov Izdava~ Kreativni centar, Beograd Gradi{tanska 8 Tel.: 011/3820 464, 3820 483, 2440 659 e-mail: infoªkreativnicentar.co.yu www.kreativnicentar.co.yu Za izdava~a Mr Ljiljana Marinkovi}, direktor [tampa BRANMIL, Beograd Tira` 2000 ISBN 86-7781-321-7 CIP – Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 37.064.3 371.59 37.018.2 STAJLS, Dona Odeljenski sastanci : razvijanje ve{tina rukovo|enja, re{avanja problema i odlu~ivanja u odeljenju u kojem vlada me|usobno po{tovanje / Dona Stajls ; ²s engleskog prevela Natalija Pani} ; ilustracije Marko Somborac³. – 1. izd. – Beograd : Kreativni centar, 2005 (Beograd : Branmil). – 99 str. : ilustr. ; 28 cm. – (Edicija Kreativna {kola) Prevod dela: Class Meetings. – Tira` 2.000. – O autoru: str. 99. – Napomene i bibliografske reference uz tekst. – Bibliografija: str. 92. – Registar. ISBN 86-7781-321-7 a) Odeqenske zajednice – Upravqawe b) [kolsko vaspitawe COBISS.SR-ID 123066124


Dona Stajls

Odeljenski sastanci Razvijanje ve{tina rukovo|enja, re{avanja problema i odlu~ivanja u odeljenju u kojem vlada me|usobno po{tovanje


Sadr`aj Predgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 Uvod: Zna~aj metode odeljenskih sastanaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

1. Zbog ~ega se odr`avaju odeljenski sastanci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 Individualno napredovanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ve{tine rukovo|enja, organizacije i izlaganja pred publikom . . . . . . . . . . . . . . . . Unapre|ivanje ve{tine mi{ljenja i kognicije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ve{tina re{avanja problema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ve{tine potrebne za dobre me|uljudske odnose i stvaranje dru{tva koje se zasniva na neprekidnom obrazovanju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

13 14 15 17 17

2. Metoda odeljenskih sastanaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 Dnevni red sastanka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Priprema za sastanak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Otpo~injanje sastanka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Krug za ohrabrivanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Obavljeni poslovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Novi poslovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Zahvaljivanja i pohvale . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Zavr{avanje sastanka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

21 21 21 21 23 24 24 25

3. Priprema za odeljenske sastanke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27 Upoznavanje s pojmom odeljenskog sastanka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Upoznavanje s postupkom ohrabrivanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ve`banje ohrabrivanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ovladavanje postupkom re{avanja problema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Koraci u postupku re{avanja problema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Upoznavanje s izno{enjem predloga i radom u odborima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Obrazovanje kruga – podu~avanje i uve`bavanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Priprema potrebnog materijala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

28 29 31 32 34 39 42 43

4. Odr`avanje delotvornih sastanaka

..............................................

46

Dnevni red . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Raspored sedenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Upravljanje vremenom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . O~ekivanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Du`nosti ~lanova grupe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Du`nosti sekretara . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Du`nosti u~enika koji vodi sastanak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Uloga nastavnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

46 48 49 50 53 54 54 57

3


.....................

60

Izgradnja samosvesti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Li~ni paketi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Poruke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ja-mandala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Korice za dnevnik u~enja u tehnici kola`a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Dnevnik u~enja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . U~enik nedelje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Izgradnja zajednice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Prona|i osobu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Odeljenje kakvo `elimo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Razmena bo`i}nih ~arapa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

61 61 62 63 66 68 69 72 72 73 75

6. Proslavljanje uspeha

79

5. Stvaranje atmosfere uzajamnog po{tovanja u u~ionici

...............................................................

Ocenjivanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79 Proslave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87 Zaklju~ak

................................................................................

91

Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92 Indeks

4

....................................................................................

93


Predgovor Vreme za podnevnu u`inu provela sam na najprijatniji mogu}i na~in, okru`ena `ivopisnim narodnim no{njama, raznovrsnim nacionalnim jelima i zadivljena `ivahnim plesom koji je izvelo troje u~enika u no{njama iz Ukrajine. U~enici su sedeli u grupama od po ~etvoro, za {kolskim klupama prekrivenim podmeta~ima za jelo, zaokupljeni tihim razgovorom, dok smo petoro gostiju i ja u`ivali }askaju}i za stolom zastrtim stolnjakom izra|enim u tehnici batika, s lepom gr~kom vazom na sredini. Gde se odigrao taj ~udesan doga|aj? Upravo ovde, u mojoj u~ionici! Uvek me zadive sposobnosti koje poka`u u~enici petog i {estog razreda kada im se pru`i prilika da predla`u, planiraju i organizuju ovakve aktivnosti u u~ionici. Iz dnevnika, 13. januar 2000

Ideja za takvu u`inu izneta je na odeljenskom sastanku i ubrzo su u~enici kroz razgovor zaklju~ili da bi se multikulturna tema dobro uklopila u nastavnu jedinicu o narodima sveta koju smo upravo obra|ivali u poznavanju dru{tva i da bismo mogli, uz hranu iz razli~itih zemalja, da proslavimo to {to je Kanada zemlja otvorena za razli~ite kulture. Ideje su onda nadolazile brzo i silovito – obla~enje u narodne no{nje, ozna~avanje jela natpisima s imenom zemlje iz koje poti~u, pozivanje gostiju (na primer: direktora, bibliotekara, pomo}nog nastavnika), dono{enje podmeta~a, posuda i pribora za jelo od ku}e i obrazovanje odbora koji }e sve to organizovati. Mene, kao nastavnika, takvi sastanci podsti~u. Posmatranje u~enika uklju~enih u zbivanja u u~ionici uvek je inspirativno, a kada |aci u~estvuju u dono{enju odluka o aktivnostima u odeljenju, ja~aju njihovo ose}anje da su deo zajednice i svest o tome da im u~ionica zaista pripada. Iako sam svoje u~enike uvek podsticala na to da u~estvuju u raspravama o razli~itim temama, a neformalne odeljenske sastanke odr`avala jo{ po~etkom sedamdesetih, sve do kraja osamdesetih nisam razmi{ljala o nedeljnim odeljenskim sastancima koji }e podrazumevati utvr|en postupak re{avanja problema. Godinama smo suprug i ja odr`avali porodi~ne sastanke s na{e dvoje dece. Uvideli smo da su ti sastanci u velikoj meri doprineli stvaranju ose}anja jedinstva porodice, da su pomogli na{oj deci da shvate sopstveni zna~aj u porodi~noj zajednici i postanu svesna toga da se njihovo mi{ljenje po{tuje. Po~ela sam da razmi{ljam o primeni takve metode u u~ionici. U to vreme radila sam s pola radnog vremena kao dopunski nastavnik1 i nisam imala svoje odeljenje. Onda mi se ukazala prilika da se priklju~im nastavnom osoblju koje je odr`avalo odeljenske sastanke i da prisustvujem sastancima. Uz pomo}

1

Dopunski nastavnik (resource teacher) je nastavnik koji radi s u~enicima u pojedinim nastavnim oblastima ili s pojedinim grupama dece (nadareni, oni koji imaju problema u u~enju itd.) – prim. prev.

5


kolega, s iskustvom koje sam stekla na porodi~nim sastancima, uz prou~avanje obimne literature i sopstvena istra`ivanja, razvila sam metodu odeljenskih sastanaka koju primenjujem i koja je opisana u ovoj knjizi. Iako odr`avam odeljenske sastanke ve} mnogo godina, uvek me zadivi promena atmosfere u u~ionici do koje oni dovode. U~enici vi{e sara|uju jedni s drugima, bolje se pona{aju i postaju odgovorniji za svoje u~enje. Ose}aju se po{tovanim, znaju da su deo odeljenja i sre}ni su kada dolaze u {kolu. Zbog toga mnogo manje vremena provodim u njihovom disciplinovanju, a vi{e slu{am ono {to |aci `ele da mi ka`u. Svakog dana radujem se dolasku u {kolu zato {to su u mojoj u~ionici |aci sre}ni, motivisani i zainteresovani. Odeljenski sastanci imaju veliku ulogu u stvaranju te pozitivne atmosfere. Po{to sam ~ula {ta u~enici govore o odeljenskim sastancima, jo{ sam uverenija u to da su sastanci izuzetno zna~ajni. Istra`ivanje koje sam sprovela za magistarski rad jasno je pokazalo ne samo da u~enici uvi|aju koliko im koristi donose redovni odeljenski sastanci ve} i da ih zaista vole. Nadam se da }e vam ideje iznete u ovoj knjizi biti korisne – i kao potvrda svega onog dobrog {to ve} ~inite u svojoj u~ionici, i kao ne{to {to }e vam omogu}iti sticanje novih uvida. Budite pa`ljivi kada budete u~ili kako da vodite delotvorne odeljenske sastanke, a kada budete bili u nedoumici – verujte svojim u~enicima. Iznenadi}e vas. Dona Stajls

6


Uvod: Zna~aj metode odeljenskih sastanaka Ve} trinaest godina radim kao tuma~ za gluvu decu2 u nastavi. Posao me vodi u razne u~ionice, sara|ujem s nastavnicima koji koriste razli~ite nastavne tehnike i metode. Nikada ranije nisam bio upoznat s metodom koja ispunjava cilj socijalnog obrazovanja u~enika u tolikoj meri kao metoda odeljenskih sastanaka. Ona obuhvata sve ono ~ime u~enici treba da ovladaju u dru{tvenom i individualnom pogledu: samostalno re{avanje problema, odgovornost za zajednicu, usmeravanje na pozitivne osobine drugih, zalaganje za ono u {ta se veruje i ja~anje duha saradnje radi postizanja uspeha. Smatram da je metoda odeljenskih sastanaka sinonim za ono {to obi~no nazivamo osposobljavanjem. Ukratko, ona je neophodna u svakoj u~ionici. Majkl Kjuzik, tuma~ za gluve Pred nastavnicima se danas nalazi izuzetno veliki broj zadataka koje moraju uraditi. Ponekad smo zatrpani mnogim zahtevima ~ije nam ispunjenje oduzima i vreme i energiju: planove za ~asove treba prilagoditi u~enicima i njihovom na~inu u~enja, moramo se baviti problemima u pona{anju, u~enike s posebnim potrebama treba uklju~iti u odeljenje, treba sprovesti nove nastavne programe, a tu su i ocenjivanje, nadziranje rada, izve{taji koje treba napisati, sati usavr{avanja i sastanci kojima treba prisustvovati. Mogli biste slobodno pitati: Kako svom rasporedu jo{ ne{to da dodam? Da, odeljenski sastanci oduzimaju izvesno vreme tokom nedelje, ali mogu da doka`em kako }e to biti delotvornije od bilo ~ega drugog {to mo`ete uraditi.

[ta je odeljenski sastanak

I samo prisustvovanje odeljenskim sastancima poma`e vam da osetite kako ste deo grupe i da razumete tu|e mi{ljenje. Jasmina, 17 godina, o sastancima koje je imala u petom razredu

Pojam odeljenski sastanak u razli~itim u~ionicama mo`e imati razli~ito zna~enje, a odeljenski sastanci mogu slu`iti raznovrsnim ciljevima. U nekim u~ionicama na odeljenskim sastancima u~enici se jednostavno obave{tavaju o tome {ta se doga|a u odeljenju ili u {koli te nedelje, dok u drugim nastavnici okupljaju u~enike radi zajedni~kog pravljenja planova za novu nastavnu jedinicu. Pojedini nastavnici na odeljenskim sastancima poku{avaju da re{e probleme koji se pojavljuju u odeljenju. 2

U odeljenjima u koja su uklju~ena i deca s posebnim potrebama ({to je u Kanadi ~esto) u procesu nastave u~estvuju i stru~njaci za pojedine kategorije posebnih potreba (neka vrsta obrazovnih tuma~a) – prim. prev.

7


Neki nastavnici odr`avaju sastanke samo onda kada postoji potreba da o ne~em va`nom razgovaraju s u~enicima, dok drugi sastanke odr`avaju redovno, koriste}i formalnije metode. Bez obzira na to kakvi se odeljenski sastanci odr`avaju, na njima se u~enicima pru`a prilika da jedni drugima saop{te svoje ideje u atmosferi u kojoj vladaju po{tovanje i pa`nja. Na odeljenskim sastancima u~enici razmenjuju ideje, podsti~u jedni druge, slu{aju, razmi{ljaju, odlu~uju, planiraju i procenjuju ono o ~emu se govori. U knjizi je opisana metoda odeljenskih sastanaka koju primenjujem sa svojim u~enicima, a koja je nastala na osnovu vi{egodi{njeg iskustva i zasnovana je na onome {to se pokazalo uspe{nim u praksi. Odeljenski sastanci u mnogo ~emu sli~ni su tipi~nim poslovnim sastancima, ali je posebna pa`nja posve}ena postupku kreativnog re{avanja problema, o kojem se ~esto govori u okviru programa za razvoj vi{ih nivoa ve{tine mi{ljenja, a uklju~uju i elemente mnogih metoda opisanih u literaturi.

Svojstva metode odeljenskih sastanaka Metoda odeljenskih sastanaka opisana u knjizi jedinstvena je i delotvorna zbog slede}ih klju~nih ~inilaca: • u~enici sede na stolicama postavljenim ukrug • sastanci se odr`avaju svake nedelje • u~enici vode sastanke • raspravlja se i o problemima i o predlozima • u~enici ohrabruju i pohvaljuju jedni druge • sastanak se svake nedelje odr`ava na isti na~in.

Svrha odr`avanja odeljenskih sastanaka

Nismo imali nikakvih problema u poslednje vreme, {to zna~i da deca iz na{eg odeljenja postaju bolja u samostalnom re{avanju problema ili da se vi{e trude da ne ulaze u sukobe. U~enik, 11 godina

8

Odeljenski sastanci imaju veliki uticaj na u~enike i atmosferu u u~ionici. Navodimo samo neke od najva`nijih ciljeva ~ijem ostvarivanju doprinose odeljenski sastanci. 1. Odeljenski sastanci doprinose li~nom razvoju u~enika. Odeljenski sastanci su svojevrstan forum u u~ionici: na njima se mo`e ~uti glas u~enika, mogu se saslu{ati ideje u krugu vr{njaka, u atmosferi u kojoj vlada po{tovanje. Kada uvide da su drugi zainteresovani za njihove ideje i da im se niko ne smeje, u~enici po~inju da se ose}aju ugodnije dok govore pred grupom. ^esto im ohrabrenje drugova iz odeljenja poma`e da sebe do`ive kao voljene, sposobne i odgovorne pojedince. Tako se razvijaju samopo{tovanje i samopouzdanje. 2. Odeljenski sastanci poma`u u~enicima da razre{e sukobe. U~enici na sastanak dolaze s problemima za ~ije im je re{avanje potrebna pomo}. Grupa onda mora mnogo da radi kako bi se problem razjasnio pre nego {to se pristupi predlaganju mogu}ih re{enja. Zahvaljuju}i iskustvu u re{avanju problema ste~enom na sastancima, u~enici usvajaju taj postupak i postaju sposobniji da samostalno re{avaju probleme. 3. Odeljenski sastanci omogu}uju u~enicima da daju predloge i planiraju aktivnosti. Odeljenski sastanci ne slu`e samo za re{avanje problema ve} se u~enicima pru`a i prilika da predla`u aktivnosti kojima se odeljenje mo`e baviti. To zna~i da u~enici rade u odborima i organizuju razli~ite aktivnosti. Kada se |acima prepusti odgovornost za dono{enje odluka i sprovo|enje tih odluka, kod njih se razvija ose}anje da im u~ionica zaista pripada.


Odr`avanjem odeljenskih sastanaka posti`e se objedinjavanje odeljenja, a to je ne{to {to se u~i i {to je izuzetno va`no. Ve{tine koje se razvijaju zahvaljuju}i odeljenskim sastancima jesu su{tinske ve{tine kojima svi treba da ovladaju. Sara, 17 godina, o sastancima na kojima je u~estvovala u petom razredu

4. Odeljenski sastanci dovode do pobolj{anja u u~enju. U~enici koji ose}aju da su cenjeni, sre}ni su, a sre}ni u~enici vole da dolaze u {kolu. Kada po~nu da prime}uju napredovanje i uspehe jedni kod drugih, ponosniji su zbog dobro obavljenog posla. Po{to ose}aju samopouzdanje, a drugi |aci ih podr`avaju, oni se vi{e trude. Uspeh dovodi do novog uspeha. Uz ve}i trud i polet, i ocene se popravljaju i mo`e se primetiti zna~ajna promena kada je re~ o uspehu |aka u {koli. 5. Odeljenski sastanci ujedinjuju razred. Nesuglasica u odeljenju je sve manje, jer se sukobi razre{avaju i razgovara se o ose}anjima. Odeljenje po~inje da deluje kao zajednica ~iji ~lanovi rade zajedno na ostvarenju ciljeva i pru`aju podr{ku jedni drugima. U~enici ose}aju da pripadaju grupi, a atmosfera u u~ionici postaje pozitivna i za{titni~ka. 6. Odeljenski sastanci presudno uti~u na pona{anje u~enika u u~ionici. Kada u~enici pokazuju odgovornost u odnosima s vr{njacima, r|avo pona{anje u u~ionici se smanjuje, a kada se ono ispolji, nastavnik i |aci dele odgovornost za odlu~ivanje o posledicama. R|avo pona{anje u odnosima me|u |acima u velikoj meri nestaje kada u~enici po~nu da primenjuju ve{tine kojima su ovladali na sastancima. Po{to kao ~lanovi grupe, odeljenja, usvoje sopstvena „pravila“ i uspostave ono {to se mo`e nazvati o~ekivanim pona{anjem, |aci vode ra~una o sopstvenom vladanju i vladanju drugih, ~ime se smanjuje potreba za merama koje sprovodi nastavnik. U~enici mnogo vi{e sara|uju i pridr`avaju se onog {to je o~ekivano i uobi~ajeno. 7. Na odeljenskim sastancima procenjuju se dostignu}a odeljenja i proslavljaju uspesi. Kada jedan u~enik pomogne drugom ili kada grupa u~enika dobro obavi zna~ajan zadatak, ako odeljenje ostvari neki cilj napornim radom ili su u~enici ponosni zbog ne~ega {to su u~inili ili pak neki u~enik jednostavno `eli da se zahvali drugu – o svemu tome, kao i o mnogo ~emu drugom, mo`e se govoriti na odeljenskim sastancima. Na njima |aci izra`avaju radost zbog ostvarenih uspeha, kao i zbog svega onoga {to su postigli u u~enju i sopstvenom razvoju, i u~e da iskazuju zahvalnost daju}i i primaju}i pohvale na odgovaraju}i na~in. 8. Odeljenski sastanci pru`aju priliku za u`ivanje u dru{tvu drugih. Iako su odeljenski sastanci ozbiljni, na njima se ~esto mo`e ~uti smeh. Oni se odvijaju po utvr|enom redosledu, ali je atmosfera opu{tena, u~enicima je prijatno i ose}aju se prihva}enim. I u~enici i nastavnici podjednako u`ivaju u svemu sme{nom {to se na sastancima doga|a, a u grupi se razvija istinsko ose}anje drugarstva.

Ve{tine koje u~enici sti~u Pored toga {to se na odeljenskim sastancima zadovoljavaju emocionalne i socijalne potrebe u~enika, sastanci doprinose razvoju mnogih va`nih ve{tina, kao {to su: • ve{tina slu{anja • ve{tina davanja odgovora • ve{tina izlaganja pred publikom • ve{tina rukovo|enja (liderske ve{tine) • organizacione ve{tine • ve{tine mi{ljenja • ve{tina re{avanja problema O ve}ini tih ve{tina vi{e }emo govoriti u slede}em poglavlju.

9


U kojim se razredima mogu odr`avati odeljenski sastanci Sastanke sam uspe{no odr`avala u odeljenjima od tre}eg do {estog razreda3 (u~enici u uzrastu od 9 do 12 godina), ali mnoge moje kolege odr`avale su sli~ne sastanke i s mla|im (od 6 do 8 godina) i starijim u~enicima (preko 12 godina). Tako|e je mogu}e odr`avati sastanke s u~enicima u vi{im razredima osnovne {kole, kao i u srednjoj {koli. Metoda prikazana u ovoj knjizi mo`e se menjati i prilago|avati potrebama svih uzrasnih grupa. Postoji, me|utim, nekoliko klju~nih elemenata koji doprinose uspe{nosti odeljenskih sastanaka u ostvarivanju mnogih ciljeva i ishoda u~enja, bez obzira na uzrast |aka. To su: • redovno odr`avanje sastanaka u odre|eno vreme svake nedelje • sedenje u krugu, {to omogu}uje da svako svakog vidi • obu~avanje u~enika za vo|enje sastanaka • dosledno primenjivanje postupka re{avanja problema.

[ta ~ini sadr`aj ove knjige Metoda odeljenskih sastanaka opisana i razja{njena u knjizi mo`e poslu`iti kao osnova onim nastavnicima koji nikada nisu odr`avali sastanke, a oni koji ve} imaju iskustva u tom pogledu u knjizi mogu na}i neke nove ideje ili odgovore na pitanja u vezi s odeljenskim sastancima. Da bi primenio ne{to novo, nastavnik mora verovati da je to vredno i da }e zaista doneti promene u u~ionici. U prvom poglavlju razmatra se kako odeljenski sastanci uti~u na u~enike, nastavnika i atmosferu u u~ionici. Uz to su dati i ishodi u~enja ka kojima su usmereni odeljenski sastanci u razli~itim oblastima. U drugom poglavlju opisana je metoda odeljenskih sastanaka, kao i svi delovi sastanka. U tre}em poglavlju navedeno je {ta je sve potrebno uraditi kako biste se pripremili za sastanke i date su posebne ve`be pomo}u kojih }ete pripremiti u~enike. Najzad, u ~etvrtom poglavlju podrobno su izlo`eni podaci koji }e nastavnicima pomo}i da prona|u odgovore na posebna pitanja u vezi sa sastancima, kao i da ih uspe{no odr`e. Zna~aj stvaranja pozitivne emocionalne atmosfere u u~ionici, va`ne za odr`avanje odeljenskih sastanaka, razja{njen je u petom poglavlju. U njemu se govori i o raznovrsnim aktivnostima koje uti~u i na individualni razvoj i na delovanje grupe. U {estom poglavlju razmatra se upotreba nekoliko na~ina procenjivanja delotvornosti odeljenskih sastanaka, kao i neke neformalne metode pomo}u kojih se to mo`e u~initi. Tako|e su date ideje za posebne aktivnosti kojima }e u~enici zajedno, kao odeljenje, proslavljati svoje uspehe.

Mo}no sredstvo Verujem da su moji u~enici najve}i ljubitelji odeljenskih sastanaka jer su iskusili njihovu vrednost. Zbog toga su u ovom priru~niku navedeni njihovi 3 U strukturi kanadskog obrazovnog sistema postoji {est ni`ih razreda osnovne {kole (Elementary School), u kojima se prete`no izvodi razredna nastava, dva vi{a razreda osnovne {kole (Middle School), s predmetnom nastavom, i ~etiri razreda srednje {kole (High School). U prvi razred osnovne {kole deca polaze u {estoj godini `ivota. Tokom prvih {est godina osnovnog obrazovanja razredni nastavnik menja se svake godine – prim. prev.

10


Одељенски састанци | Дона Стајлс  

Овај практични приручник омогућиће вам да одржавате делотворне одељенске састанке и помоћу њих створите услове за напредовање ђака и у учењу...