Ова поема води читаоце у најлепше пределе поезије и природе којима лута усамљени и несташни ветар Дувољуб.
Док трага за пријатељством и љубављу, он доживљава разне авантуре: изазива судар пчела у лету, растура фризуре маслачцима, а цурама и каваљерима на једном тргу ставља прегршт смешних капа на главу...
Али, стих једног песника - "Промаја дува кроз срце моје" - наговештава судбину Дувољуба...