naucite dete da spava ljilja:Naucite dete da spava
Edicija Dobar roditeq
Nau~ite dete da spava drugo izdawe Autor Nevena Lovrin~evi} Ilustracije Neda Doki} Lektor Nevena ^ovi} Priprema za {tampu Qiqana Pavkov Izdaje Kreativni centar Gradi{tanska 8, Beograd tel.: 011/3820 464, 3820 483, 2440 659 e-mail: info@kreativnicentar.rs Urednik Natalija Pani} Za izdava~a Qiqana Marinkovi}, direktor [tampa Grafiprof Tira` 2.000 ISBN 978-86-7781-592-9
19.05.2008
10:37
Page 2
naucite dete da spava ljilja.qxp
09-Oct-07
13:55
Page 1
Nevena Lovrin~evi}
Od novoro|en~eta do pred{kolca: spre~ite i uklonite probleme spavawa
naucite dete da spava ljilja.qxp
09-Oct-07
13:48
Page 4
SADR@AJ
UMESTO PREDGOVORA – MOJE ISKUSTVO... . . . . . . . . . . . . . 7
1 ZA[TO JE ZA RODITEQA VA@NO DA DETE DOBRO SPAVA? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 ZA[TO JE ZA DETE VA@NO DA DOBRO SPAVA? . . . . . . . 10 [TA JE TO DOBRO SPAVAWE? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 RAZLIKE U SPAVAWU KOD DECE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 „Dobri spava~i“ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 „Lo{i spava~i“ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 NAJ^E[]I PROBLEMI SA SPAVAWEM . . . . . . . . . . . . . . . . . 14
2 ^IWENICE O SNU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 FAZE SNA KOD DECE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 Kako proti~e no}no spavawe va{eg mali{ana kada napuni 6 meseci? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 ASOCIJACIJE VEZANE ZA SPAVAWE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22 Za{to se neka deca tokom no}i bude i pla~u, a neka ne? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 O PLA^U . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26 NAJ^E[]I SAVETI VEZANI ZA PLA^ . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27 Ne navikavaj ga na ruke! . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 Pusti ga da pla~e! . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28
3 PRIPREMA ZA SPAVAWE – VE^ERWI RITUALI . . . . . . . 31 Za{to su rituali pred spavawe potrebni? . . . . . . . . . 31 Koja vrsta aktivnosti je po`eqna? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32 Vreme trajawa rituala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .33 Karakteristike dobrog rituala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36
naucite dete da spava ljilja.qxp
09-Oct-07
13:48
Page 5
RAZDRA@QIVOST PRED SPAVAWE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 STRAHOVI PRED SPAVAWE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38 Kako pomo}i detetu u savladavawu strahova . . . . . . . . 38 USPAVQIVAWE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40 NEPO@EQNE NAVIKE USPAVQIVAWA . . . . . . . . . . . . . . . . . 42 Sa cuclom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42 Na grudima ili uz fla{icu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43 Na rukama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43 S roditeqima u krevetu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44 Komplikovanije navike uspavqivawa . . . . . . . . . . . . . . . . 44 Razlika izme|u ve~erwih rituala i uspavqivawa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45
4 ISPRAVQAWE NEPO@EQNIH NAVIKA USPAVQIVAWA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46 PLAN AKCIJE: KAKO NAU^ITI DETE DA ZASPI SAMO I PROSPAVA NO] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47 Za{to je ova metoda efikasna? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49 Da li primenom ove metode detetu nanosimo emocionalnu {tetu? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50 Odstupawa od plana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51 Saveti koji }e vam olak{ati sprovo|ewe plana . . . 51 TAJMAUT: POSTAVQAWE GRANICA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53 OTVORENA I ZATVORENA VRATA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56 TRA@EWE SOPSTVENIH RE[EWA . . . . . . . . . . . . . . . 58 RAZMI[QAWA I DILEME . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59 POSEBNA IGRA^KICA ILI ]EBENCE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61 Kako se uvodi posebna igra~kica? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62 SPAVAWE S RODITEQIMA U KREVETU . . . . . . . . . . . . . . . . . 62 Dete ne}e da ostane u svom krevetu . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66
naucite dete da spava ljilja.qxp
09-Oct-07
13:48
Page 6
5 RITAM SPAVAWA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Zna~aj i formirawe dobrog ritma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ritam novoro|en~eta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Razmak izme|u obroka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Razdvajawe no}i od dana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Pra}ewe potreba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Naj~e{}i poreme}aji ritma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . NO]NI OBROCI – ^EST UZROK LO[EG SPAVAWA . . . Ukidawe no}nih obroka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
70 70 70 71 71 72 74 79 81
6 OSTALI POREME]AJI SPAVAWA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83 No}ne more . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83 ^esti uzroci no}nih mora i predlozi za pomo} . . . 84 Kako pomo}i detetu koje mu~e no}ne more? . . . . . . . . . . 86 KRATKA, NEPOTPUNA BU\EWA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88 NO]NI STRAHOVI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89 Kako pomo}i detetu koje ima no}ne strahove? . . . . . . 91 HODAWE U SNU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93 Kako pomo}i detetu koje hoda u snu? . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94 NO]NO MOKREWE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94 Pristupi tretmanu no}nog mokrewa . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98 NEKI MEDICINSKI RAZLOZI ZA LO[E SPAVAWE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103 GR^EVI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103 INFEKCIJE SREDWEG UVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105 NEKOLIKO RE^I ZA KRAJ
................................
107
naucite dete da spava ljilja.qxp
09-Oct-07
13:48
Page 7
UMESTO PREDGOVORA – MOJE ISKUSTVO...
Moje prvo dete, Dimitrije, bio je divna, vesela i napredna beba, ali … u`asan spava~! Zaspao bi samo posle dugog no{ewa i ququ{kawa i budio se nekoliko puta tokom no}i. Preko dana je spavao kratko, uvek u razli~ito doba i nikad u isto vreme. Uspavqivao se tako {to smo ga suprug ili ja dr`ali u naru~ju, a on nam prsti}ima dodirivao o~i. Tako su prolazili meseci, pa i godine. Tek sa tri i po godine po~eo je da spava sam i celu no}. Do tada smo suprug i ja bili potpuno iscrpqeni i premoreni. Brojna literatura o nezi dece u kojoj sam poku{ala da na|em re{ewe pokazala se kao potpuno beskorisna. Dobijala sam savete da ili spavam kad i beba, ili da sa~ekam da ta faza pro|e. Nisam mogla da spavam kad i beba, prosto zato {to nisam beba i ne mogu da spavam i budim se svaka dva-tri sata. Naprotiv, bila sam do te mere umorna i napeta da sam no}u, ~ak i kada Dimitrije zaspi, ostajala budna, svaki ~as i{~ekuju}i da se on probudi i da ceo ciklus uspavqivawa opet zapo~ne. To da }e ta „faza“ pro}i znala sam i sama. Ne poznajem nijednog tinejxera koji no}u budi roditeqe jer ne mo`e da spava. Ono {to nisam znala bilo je: kako to sve izdr`ati? I kakva je to „faza“ koja traje du`e od tri godine?
Nau~ite dete da spava
7
naucite dete da spava ljilja.qxp
09-Oct-07
13:48
Page 8
Taman kad je Dimitrije po~eo da spava, rodila sam Nataliju. Mislila sam da }e sada biti druga~ije: imam iskustva, kona~no – psiholog sam i zna}u kako da se postavim. Velika gre{ka! Posle solidnog po~etka, kada je Natalija imala mesec-dva, ponovila se ista pri~a: ~esta bu|ewa, pa uspavqivawa (umesto o~iju, Natalija je vi{e volela da nam dira u{nu resicu). No{ewa, nespavawe… Mislila sam da }e mo`da fla{ica soka pomo}i („mo`da je `edna“), ali smo s jedne fla{ice ubrzo pre{li na pet-{est, {to je rezultiralo punim pelenama sa vi{e presvla~ewa tokom no}i i na kraju dovelo do karijesa. Od soka koji je toliko pila uspavquju}i se, zubi}i su joj nicali pokvareni. Naravno, o boqem spavawu ni re~i. Naprotiv. Natalija je po~ela da spava celu no} tek sa navr{ene ~etiri godine. Mislila sam da se nikada vi{e u `ivotu ne}u naspavati! Odlazila sam na posao i brinula o porodici i zaista mi je bilo neophodno da no}u odspavam bar nekoliko sati. Na`alost, ni{ta od toga! ^im sam ostala u drugom stawu s na{im tre}im detetom, Mihailom, re{ila sam da se pitawem spavawa ozbiqno pozabavim. Tokom trudno}e nabavila sam literaturu iz inostranstva, aktivno ukqu~ila svoje znawe klini~kog psihologa, oslawaju}i se najvi{e na izvrsnu kwigu dr Ri~arda Ferbera, i napravila „plan akcije“. Odmah nakon Mihailovog ro|ewa po~ela sam da primewujem svoj plan. Pun pogodak! Mihailo je vrlo brzo usvojio dobre navike spavawa i po~eo da spava sam, bez uspavqivawa, celu no}. On sada ima pet godina i sve vreme spavawe proti~e bez ikakvih problema. Ja sam odmorna i raspolo`ena, {to je zaista neophodno za `enu koja radi i podi`e troje dece. Svoja saznawa i savete podelila sam s brojnim roditeqima, koji su tako|e bili zadovoqni, te ih sada s rado{}u prenosim i vama!
8
Nau~ite dete da spava
naucite dete da spava ljilja.qxp
09-Oct-07
13:48
Page 9
1 ZA[TO JE ZA RODITEQA VA@NO DA DETE DOBRO SPAVA? Svi novope~eni (pa i oni ne{to iskusniji) roditeqi znaju da je jedno od prvih pitawa koje im prijateqi i ro|aci postavqaju: „Prespava li no}?“ To, naravno, nije slu~ajno. Od toga kako va{ mali{an spava uveliko zavise i svi ostali aspekti va{eg `ivota. Jedna je stvar ako zbog bebinog lo{eg spavawa i vi slabo spavate nekoliko dana ili ~ak nedeqa, ali kada se ti dani i nedeqe pretvore u mesece, pa i godine, to je ve} ne{to sasvim drugo. To {to ste gotovo stalno neispavani dovodi do toga da ste umorni, nervozni, napeti, da vam je strpqewe opasno pri kraju … jednom re~ju, „na ivici ste `ivaca“. Osim {to ste napeti i nervozni, ose}ate se neefikasno i nedoraslo kao roditeq. Po~iwete da se pitate da li je s va{im detetom sve u redu. Da mu ne{to ne nedostaje? Ili je mo`da stvar u vama? Verovatno ste lo{ roditeq? A saveti koje dobijate? „Ma samo je razma`en, pusti ga da pla~e!“, „Ne navikavaj ga na ruke!“, „Pro}i }e, to je samo faza!“
Nau~ite dete da spava
9
naucite dete da spava ljilja.qxp
09-Oct-07
13:48
Page 10
[ta da rade roditeqi? Usled stresa kojem su izlo`eni svake no}i verovatno je i wihov me|usobni odnos u krizi, a jo{ i poku{avaju da smisle {ta je najboqe uraditi. Pustiti bebu da pla~e … koliko … celu no}!? Mo`da je gladna … ili `edna … ili je previ{e jela … ili je usamqena … ili je lo{e sawala … ili je ne{to boli … ili nije trebalo da jede kajganu za ve~eru … ili da gleda crtane filmove pred spavawe??! I tako se iznova ulazi u za~arani krug nespavawa i neuspe{nih poku{aja da ne{to promenimo. Ako se izuzme prvih nekoliko nedeqa bebinog `ivota, problem spavawa nije nikakva „faza“ koju samo treba izdr`ati i istrpeti. Problem s kojim ste se susreli mu~i ogroman broj roditeqa. Vi, naravno, uop{te niste lo{i roditeqi i problem koji va{e dete ima sa spavawem nema nikakve veze s nekom va{om „krivicom“, ve} su u pitawu pogre{ni obrasci spavawa koje je va{e dete usvojilo. To {to ste postali roditeq ne zna~i da ste izgubili pravo da spavate!
ZA[TO JE ZA DETE VA@NO DA DOBRO SPAVA? Kada pogledamo dete za koje nam wegovi roditeqi tvrde da ima problem sa spavawem, naj~e{}a slika je slede}a: vesela, napredna i raspolo`ena beba. S druge strane, roditeqi ne izgledaju sjajno: imaju tamne, velike podo~wake i o~igledno su iscrpqeni i napeti. Ko tu, u stvari, ima problem?
10
Nau~ite dete da spava
naucite dete da spava ljilja.qxp
09-Oct-07
13:48
Page 11
Dakle, beba ili malo dete koje te{ko zaspi i budi se nekoliko puta tokom no}i ni na koji na~in nije bolesno. Ono naj~e{}e dobija onoliko sna koliko mu treba, a roditeqi su ti kojima je san uskra}en. Me|utim, iako beba koja lo{e spava nema neposredan problem, posredno ga ipak ima. Za{to? Razlog je lako razumqiv: ukoliko su roditeqi, a posebno majka, iscrpqeni, neispavani, nervozni, ose}aju da gre{e a ne znaju kako to da isprave ({to su sve ose}awa koja se javqaju kod roditeqa dece koja lo{e spavaju), sigurno je da }e to uticati na odnos roditeqa prema bebi i opteretiti ga. Ponekad se ve} na izlasku iz porodili{ta dogodi da od babice ~ujemo da je beba „malo spavala … te{ko vama“. Od tog trenutka mi ve} o~ekujemo da }e spavawe biti problem, da nam je dete „lo{ spava~“, to prihvatamo kao nu`no zlo i dopu{tamo da se formiraju lo{e navike spavawa. ^ak i kada dete kvalifikujemo kao „dobrog“ ili „lo{eg“ spava~a, javqa se dimenzija zna~ajnija od samog spavawa: dete postaje generalno dobro ili lo{e. Koliko ste samo puta ~uli: „Tako je divna, dobra beba … celu no} je ne ~ujemo!“ Tako va{ mali{an nije samo progla{en za „lo{eg spava~a“ ve} to nosi i jednu skrivenu poruku: da on nije dobar jer vam stvara probleme. Takva poruka, koju prenosite detetu iako toga najverovatnije niste ni svesni, uop{te nije dobra za razvoj li~nosti va{eg mali{ana. Na stranu to {to je potpuno neta~na! Jednostavno: ukoliko dete dobro spava, vi ste odmorni, zadovoqni i ose}ate se adekvatno i efikasno kao roditeq. Samim tim i kvalitet va{eg odnosa prema detetu je boqi, a zbog toga va{ mali{an mo`e biti samo na dobitku! Ako dete dobro spava odrasli se ose}aju adekvatnije i sigurnije, pa mali{an ima boqe roditeqe.
Nau~ite dete da spava
11
naucite dete da spava ljilja.qxp
09-Oct-07
13:48
Page 12
[TA JE TO DOBRO SPAVAWE? Jednostavno re~eno, za va{eg mali{ana (pod uslovom da je zdrav i stariji od 6 meseci) mo`ete re}i da dobro spava ukoliko: • na spavawe ide u uobi~ajeno vreme; • zaspi bez uspavqivawa za petnaestak minuta; • spava otprilike onoliko koliko je uobi~ajeno za wegov uzrast (tabelu o~ekivane du`ine spavawa dajemo u slede}em poglavqu); • ima ustaqen ritam dnevnog i no}nog spavawa u skladu sa uzrastom; • tokom no}i se uglavnom ne budi, a ako se probudi da bi i{ao u toalet ili zato {to je `edan, odmah potom uskoro zaspi sam; • budi se u razumno vreme ujutro. Mo`da vam zvu~i neverovatno, ali je ~iwenica da sva deca starija od 3-4, a najvi{e 6 meseci, koja nemaju zna~ajan medicinski problem, mogu da spavaju ovako, zna~i – dobro. Ako je situacija druga~ija, naj~e{}i razlog su pogre{ni obrasci spavawa koje je va{ mali{an usvojio. Na sre}u, deca su male li~nosti sa izvrsnim kapacitetima za u~ewe, te }e uz pravilan pristup vrlo brzo usvojiti pozitivne navike i nau~iti da spavaju dobro. Sva deca starija od 6 meseci mogu da prospavaju no} bez bu|ewa.
RAZLIKE U SPAVAWU KOD DECE „Dobri spava~i“ Neka deca odmah po dolasku iz porodili{ta uspostavqaju ritam: spavawe, hrawewe... bez ikakvih intervencija s va{e strane. Kada malo porastu i daqe mogu odli~no da
12
Nau~ite dete da spava
naucite dete da spava ljilja.qxp
09-Oct-07
13:48
Page 13
spavaju, pa vam ~ak mo`e biti te{ko da ih probudite ako negde morate da idete. Wih u spavawu ni{ta ne mo`e da omete: svejedno im je da li su na svetlu ili u mraku, da li ih okru`uje buka ili ti{ina, da li ste kod ku}e ili u gostima. Ako iz nekog razloga poremete raspored odlaska na spavawe, i tome se bez te{ko}a prilago|avaju. Takav je trogodi{wak Marko, koji bi, ukoliko roditeqi zauzeti gostima zaborave da ga stave na spavawe u predvi|eno vreme, zadovoqno zaspao na podu, ispod stola za kojim desetak qudi sedi i ve~era. Takvu decu zovemo prirodno „dobrim spava~ima“.
„Lo{i spava~i“ S druge strane, neka deca su veoma osetqiva na svaku promenu u rasporedu i te{ko se uspavquju, samo uz pomo} roditeqa. Ta deca kao da se boje da ne{to slu~ajno ne propuste. Obi~no su to `ivahna, nemirna deca koja se, i kada su kona~no umorna, bore sa snom, poku{avaju}i da {to du`e ostanu budna. Na svaki zvuk, pomerawe rasporeda spavawa ili neku uzbudqivu posetu oni reaguju kao da misle: „Ne}u spavati!“ Kada uspavqujete takvo dete (ja sam sa wih dvoje svakodnevno vi{e puta bila u toj situaciji!), dok tone u san ono se vi{e puta trgne i pogleda vas kao da ka`e: „Aha, jo{ si tu! Ne}u da spavam!“ Takve mali{ane (nezaslu`eno!) kvalifikujemo kao „lo{e spava~e“.
Nau~ite dete da spava
13