Issuu on Google+

3

3

O kwizi Na ~asovima muzi~ke kulture u tre}em razredu nau~i}e{ mnogo toga zanimqivog. Slu{a}e{ razne kompozicije ‥ narodne i umetni~ke, polonezu, operu i filmsku muziku. U~i}e{ da igra{ kolo. Igra}e{ se muzi~kih stolica i drugih muzi~kih igara. Odgovara}e{ na pitawa u muzi~kom kvizu, u~i}e{ da svira{ razne instrumente. Uz ovu kwigu ~asovi muzi~ke kulture za tebe }e biti prava pesma.

Vodi~ zadatak slu{amo sviramo pevamo karaoke

Autor igramo igramo se va`no o kompozitoru ispri~aj re{avamo u radnoj svesci seti se {ta smo nau~ili re~nik

2

Teme 1. Muzika oko nas 2. Igrajmo se zvucima 3. Muzi~ke ~arolije 4. Igrajmo se tonovima 5. Muzi~ko blago 6. Muzi~ka sva{tara

3

1. MUZIKA OKO NAS U^I]EMO ‡ ko je kompozitor ‡ {ta je kompozicija ‡ ko je dirigent ‡ {ta je dirigovawe

5

Ponovo s muzikom

Podsetimo se: Muziku slu{amo, izvodimo i stvaramo. Solista je peva~ koji sam peva ili svira~ koji sam svira. Grupa peva~a ~ini hor, a grupa svira~a orkestar. Kompozitor je umetnik koji pi{e (komponuje) muzi~ko delo ‥ kompoziciju. Dirigent upravqa (diriguje) orkestrom ili horom. U radnoj svesci uradi zadatak na strani 4. 6

Prepoznaj kompozicije koje smo slu{ali u drugom razredu. Wihove nazive napi{i na {kolskoj tabli na strani 4 u radnoj svesci.

Лудвиг ван Бетовен, За Елизу Миња Субота, Другарство Камиј Сен-Санс, Птице

Muzi~ke stolice Opis igre: Dokle god ~uje{ muziku ‡ igraj. Kad muzika prestane, brzo sedi na neku od stolica. Ne zaboravi da je broj stolica za jedan mawi od broja igra~a. Ko ostane bez stolice, ispada iz igre. Preostali igra~i nastavqaju igru s jednom stolicom mawe. 7

Kamij Sen-Sans Karneval `ivotiwa

U zbirci kompozicija Karneval `ivotiwa francuski kompozitor Kamij Sen-Sans (1835‥1921) muzikom je predstavio neke od `ivotiwa. Napisao je 14 kratkih kompozicija. Neke od wih si ve} slu{ao, a neke }e{ ~uti sada.

1. Lav O lavu kao `ivotiwskom caru govori se u mnogim pri~ama. Posve}ena mu je i jedna kompozicija iz Karnevala `ivotiwa. Na odgovaraju}e mesto na strani 5 u radnoj svesci napi{i naziv instrumenta kojim je do~arana lavqa rika.

2. Slon Ova kompozicija je pisana u ritmu igre koja se zove valcer. O valceru }e{ vi{e saznati kasnije. Sada slu{aj muziku. Obrati pa`wu na zvuke klavira i kontrabasa. Kontrabas je veliki instrument dubokog tona. Kompozitor ga je zbog toga i odabrao za zvu~no predstavqawe slona.

karneval

8

3. Labud Hajde da ~ujemo kako je kompozitor do~arao labuda. Muzika koju }e{ ~uti lepa je i ne`na, kao i sam labud.

Kojim instrumentom je Sen-Sans do~arao labuda? Naziv instrumenta napi{i na odgovaraju}e mesto u radnoj svesci.

Koji jo{ instrument ~uje{ u ovoj kompoziciji?

Opi{i {ta ose}a{ dok slu{a{ ovu kompoziciju. Ritmi~kim instrumentima (zve~kom, {tapi}ima, bubwem, trianglom) do~araj `ivotiwe iz slede}e pri~e. Zatim uradi zadatak na strani 5 u radnoj svesci.

У шуми је освануо ведар дан. Животиње су уживале у лепоти природе. Птичице су певале о доласку пролећа. Меда се пробудио из зимског сна. Кренуо је у потрагу за шумским медом. На оближњем пропланку зека се грејао на топлим зрацима сунца. Одједном зачу шиштање змије која је гмизала недалеко од њега. Уплашио се и почео да бежи низ ливаду. ritmi~ki instrumenti

9

SETI SE {ta smo nau~ili...

Солиста је певач који сам пева или свирач који сам свира. Група певача чини хор, а група свирача оркестар. Композитор је уметник који пише (компонује) музичко дело композицију. Диригент управља (диригује) оркестром или хором. Збирку композиција Карневал животиња компоновао је француски композитор Камиј Сен-Санс.

Proveri svoje znawe re{avaju}i zadatke na strani 6 u radnoj svesci.

10

2. IGRAJMO SE ZVUCIMA U^I]EMO ‡ {ta su note ‡ {ta je ritam ‡ {ta su takt, taktica i znak za ponavqawe ‡ {ta je notni zapis ‡ {ta ozna~ava luk ‡ {ta je nagla{en, a {ta nenagla{en taktov deo ‡ {ta je mar{ ‡ {ta je narodna, a {ta umetni~ka muzika ‡ da taktiramo ‡ {ta su pauze

11

Dugi i kratki zvuci

Podseti se razbrajalice Ta{i, ta{i, tanana. Izgovaraj re~i i ravnomerno tap{i dlanom o dlan. Ta - {i, ta - {i, ta - na - na

U ma - ra - mi {e - }e - ra

i svi - le - na ma - ra - ma.

da nam de - te ve - ~e - ra.

Dok si izgovarao razbrajalicu, uo~io si da neki slogovi traju du`e, a neki kra}e. Da bismo mogli da zapi{emo duge i kratke slogove, najpre }emo se upoznati s na{im crtanim junacima ‥ devoj~icom i wenim tatom.

Devoj~ica i tata uvek nose velike crne cipele. Devoj~ica ima dugu crnu kosu, po kojoj je svi lako prepoznaju. Ona je mala, pa izgovara kra}e slogove razbrajalice. Tata je stariji, pa izgovara du`e slogove. razbrajalica

12

Vratimo se na razbrajalicu Ta{i, ta{i, tanana kako bismo to i videli. Ovoga puta nemoj da tap{e{, ve} ravnomerno kucaj olovkom o klupu.

Ta-{i, ta-{i, ta-na-na i svi-le-na ma-ra-ma. U ma-ra-mi {e-}e-ra da nam de-te ve-~e-ra.

Slogovi koje izgovara tata jednaki su jednom otkucaju olovkom o klupu ili jednom udaru dlanom o dlan. Slogovi koje izgovara devoj~ica duplo su kra}i. Za vreme jednog otkucaja ima ih dva.

=

1

=

1

Evo jo{ jednog primera koji zna{ odranije. Dok razgovetno izgovara{ tekst, kora~aj u mestu.

Pli-va pat-ka pre-ko Sa-ve, no-si pi-smo na-vrh gla-ve. U tom pi-smu pi-{e: „Vo-lim te sve vi-{e“.

Kada se lik devoj~ice pojavquje vi{e puta zaredom, mo`e se nacrtati i ovako: Vojislav Simi}, Bumbari i p~ele 13

^etvrtina i osmina note Tatu i devoj~icu smo do sada crtali, a od sada }emo ih ozna~avati ovako:

Znaci koje vidi{ pored tate i devoj~ice nazivaju se note. Kao {to glasove koje izgovaramo zapisujemo slovima, tako i tonove zapisujemo notama. ‥ ovo je ~etvrtina note ‥ ovo je osmina, a ovo su =1

dve osmine note

=1

Smewivawe tonova razli~itog trajawa i ja~ine naziva se ritam. Izgovaraj razbrajalicu Snela koka jaje i ravnomerno tap{i dlanom o dlan. Zatim izgovaraj tekst izvode}i pokrete kao kad se zvoni povla~ewem konopca. Prvi potez rukama }e biti nadole, a drugi nagore do visine glave.

Snela koka jaje

Pogledaj jo{ jednom razbrajalicu Snela koka jaje. Ka`i kako se koja nota naziva. nota

14

Pogledaj na koji je na~in zapisan ritam re~i krava, visibaba i brod. Na osnovu postoje}eg primera uradi zadatak na strani 8 u radnoj svesci.

кра|ва

брод

ви|си|ба|ба

Dovr{i u radnoj svesci ritam razbrajalice En, den, dini.

Nikolaj Rimski Korsakov, Bumbarov let

Opi{i muziku koju ~uje{. 15

Takt, taktica, znak za ponavqawe Evo slike stana u kome stanuju na{i crtani junaci. Wihov stan ima vi{e soba koje su odvojene zidovima.

Pogledaj sada gde stanuju note.

1. takt

2. takt

3. takt

4. takt

Sobe u stanu razdvojene su zidovima. Mawe celine u notnom zapisu (taktovi) razdvojene su uspravnim crtama (takticama). Na kraju notnog zapisa nalaze se dve taktice. Prva je tawa, a druga debqa

.

ili , naziv tog znaka je znak za ponavqawe. Kada su pored wih nacrtane dve ta~ke Ve`ba ili onaj wen deo prema kojem su ta~ke okrenute treba da se ponovi. Pa`qivo pogledaj slede}i primer. Ispri~aj {ta zapa`a{.

Za drugi red re~i va`i isti ritam kao i za prvi. 16

Ro|endansku pesmu zna{ odranije. Naglas pro~itaj tekst pesme, a zatim pesmu otpevaj. Uradi zadatak na strani 9 u radnoj svesci.

Ro|endanska pesma Sve~ano

nepoznati autor

Luk ozna~ava da se note koje su wime vezane pevaju na jedan slog:

Kakva se muzika slu{a na tvom ro|endanskom slavqu?

Miwa Subota, Drugarstvo 17

Nagla{en i nenagla{en taktov deo Ponovo imitiraj zvowavu. Zamisli da stvarno zvoni{. Imaj u vidu to da je prvi pokret te`e izvesti. Zvono je te{ko i potreban je napor da bi se zawihalo. Pri pokretu nagore zvono samo povla~i u`e, pa i tvoju ruku. Ne zaboravi da slogove treba da izgovara{ razli~itom ja~inom (jedanput glasno, drugi put tiho).*

Kao {to u govoru svaka vi{eslo`na re~ ima jedan nagla{eni slog i jedan ili vi{e nenagla{enih, tako i svaki takt ima nagla{ene i nenagla{ene delove. Crticom ( ) iznad note ozna~i}emo tonove koji su nagla{eni. Udaraju}i nogama o pod, opona{aj mar{irawe vojnika. Izgovaraj „leva-desna“, vode}i ra~una o tome koji deo takta je nagla{en.

Mar{ je francuska re~. Ozna~ava kompoziciju ~iji ritam podse}a na kora~awe.

Johan [traus, Radecki mar{ * Primer i postupak preuzeti iz kwige: D. Plav{a, B. Popovi}, D. Eri}, Muzika u {koli I, Beograd 1961, 45.

18

Brzojav (muzi~ka igra)

Veselo I grupa

V. Tomerlin

jedan ({tapi}i)

jedan

2. [aqemo vam telegram: „Braco je kod ku}e sam, Pobegla mu ma~ka, Na|ite je ‡ ta~ka!“

svi

3. [aqemo vam va`nu vest: „Seka ne}e supu jest, Htela bi kola~e, Zato stalno pla~e“.

svi

II grupa

4. [aqemo jo{ ovaj glas: „Prekid vesti svaki ~as. Po{tar malo {tuca, Pa aparat puca“.

Opis igre: Igra~i se podele u dve grupe. Prva {aqe telegrame, a druga ih prima. Jedan igra~ iz prve grupe {aqe telegram ({tapi}ima). Druga grupa ponovi, a zatim i otpeva vest. U svakoj strofi solista mo`e biti neki drugi u~enik. 19

Narodna i umetni~ka muzika Muzika koja je nastala u narodu naziva se narodna muzika. Ona opisuje `ivot, obi~aje i duh tog naroda. Ona je sastavni deo svakodnevnog `ivota. Iz we izviru razli~ita ose}awa: radost, veseqe, tuga i patwa. Narodna muzika povezuje sada{wost i pro{lost nekog naroda. Na najboqi na~in oslikava wegovu istoriju, kulturu i temperament. Tvorci narodne muzike su nepoznati pojedinci. Ta muzika nije zapisivana, ve} je preno{ena usmenim putem. Zbog toga danas postoji vi{e verzija iste pesme ili igre. Wih su u novije vreme zapisali {kolovani muzi~ari. Na taj na~in su ih sa~uvali od zaborava. Jedna od wih je i pesma Sadila sam bosiqak.

Sadila sam bosiqak Veselo

narodna iz Srbije

Hajdemo ga gledati, je li nik么, procvao. Berimo ga tri kite! Jednu tebi za {e{ir, Drugu meni u wedra, tre}u }emo uzeti Kad po|emo u goste staroj na{oj maj~ici.

Uradi zadatke na strani 10 u radnoj svesci.

20

Muzika koju stvaraju muzi~ki obrazovani pojedinci naziva se umetni~ka muzika. Umetni~ka muzika je ~esto protkana elementima narodne muzike i folklora. Jedno od takvih dela je i kompozicija Mar{ na Drinu poznatog srpskog kompozitora Stanislava Bini~kog. Stanislav Bini~ki, Mar{ na Drinu

Stanislav Bini~ki

Mar{ na Drinu je jedna od najpoznatijih i najomiqenijih kompozicija u srpskom narodu. Nastala je za vreme Prvog svetskog rata. Opisuje borbu srpske vojske protiv austrougarske. Jedan instrument se izdvaja od ostalih svojim lepim zvukom. Naziv tog instrumenta je horna.

folklor

21

Taktirawe, dvo~etvrtinski takt Ovoga puta zvowavu imitiraj sede}i u klupi, kao {to radi de~ak na slici.

Pri pokretu nadole rukom lagano udari o klupu. Zatim je vrati do visine grudi. Pokrete ve`baj na slede}em primeru:

Koliko ovaj primer ima taktova? Kao {to vidi{, taktovi iz ovog primera sastoje se iz dva dela. Zato se ova vrsta takta naziva dvodelni takt. Prvi deo je nagla{en, a drugi nenagla{en. Svaki od taktovih delova ima vrednost ~etvrtine note. Zato ovu vrstu takta nazivamo dvo~etvrtinski takt. Ozna~ava}emo ga ovako a pisa}emo ga na po~etku notnog zapisa.

,

Ritam poznate razbrajalice izvedi tako {to }e{ taktirati i izgovarati slog ta.

Seti se koja razbrajalica ima ovaj ritam. Odgovor potra`i na 14. strani. 22

taktirawe

Pesmu Ide jesen najpre taktiraj izgovaraju}i slog ta. Zatim nau~i da je peva{. Ovu pesmu mo`e{ i da svira{. Prvi taktov deo izvedi na trianglu, a drugi {tapi}ima.

Ide jesen @ivahno

B. Stan~i}

Petar Iqi~ ^ajkovski je poznati ruski kompozitor. O wemu }e{ vi{e saznati u drugom polugodi{tu. Wegova zbirka Godi{wa doba sastoji se od 12 kratkih kompozicija. Svaka od wih je posve}ena jednom mesecu u godini. Petar Iqi~ ^ajkovski, Godi{wa doba (Oktobar, Novembar) 23

^etvrtina i osmina pauze Na{im junacima ‡ tati i devoj~ici ‡ pridru`ila su se jo{ dva lika ‡ mama i kuca.

Kuca je mala i umiqata, ba{ kao i devoj~ica. Za razliku od we, kuca ne ume da peva. Mama ima isti broj godina kao i tata. Ona u`iva slu{aju}i devoj~icu i tatu kako pevaju. Uvedimo sada mamu i kucu u muzi~ki deo na{e pri~e. Mamu }emo crtati ovako , a kucu ovako . I ovi znaci u muzici imaju svoj naziv ‡ to su pauze.

Kao {to su note znaci kojima se obele`ava trajawe tonova, tako su i pauze pisani znaci za ti{inu. Ovo je ~etvrtina pauze. Ona traje do jedan, isto koliko i ~etvrtina note. Ovo je osmina pauze. Ona traje isto koliko i osmina note. 24

= Kada ih vidi{, }uti{.

= U razbrajalici Snela koka jaje umesto osmine i ~etvrtine note sada se na nekim mestima nalaze osmina i ~etvrtina pauze. Izgovaraju}i tekst kucaj olovkom o klupu ravnomerno kao kod razbrajawa. Zatim taktiraj na dva, a ritam izvedi izgovaraju}i slog ta.

Sada poku{aj da bez pomo}i u~iteqa taktira{ slede}u ve`bu izgovaraju}i slog na.

Aleksandar Kora}, Molimo za finu ti{inu 25

Ritmi~ke vragolije

Nau~i da taktira{, a zatim i da peva{ slede}u pesmu.

Lovac Joca (Dragan Luki})

Brzo

Koliko u ovoj pesmi ima ~etvrtina pauze, a koliko osmina pauze? 26

S. Bari} S

Dovr{i na strani 11 u radnoj svesci ritam de~je igre Ide maca oko tebe.

Robert [uman, Na drvenom kowu Robert [uman

Robert [uman (1810‥1856) je nema~ki kompozitor. Odmalena je voleo muziku. Prve kompozicije je napisao kada je imao sedam godina. Od instrumenata je najvi{e voleo klavir. Zbog povrede prsta prestao je da svira i posvetio se komponovawu. Kompozicija Na drvenom kowu pripada zbirci kratkih kompozicija koju je [uman nazvao De~je scene. Sve kompozicije iz ove zbirke komponovao je za klavir. Posvetio ih je svojoj deci. Opi{i muziku koju ~uje{. Uradi zadatak na strani 11 u radnoj svesci. 27

Sre}ni smo i nesta{ni Pesmu Kad si sre}an pevaj prate}i notni zapis. Pokrete izvodi na mestima na kojima se nalaze ~etvrtine pauze.

Kad si sre}an Veselo

2. Kad si sre}an, prstima pucketaj ti. Kad si sre}an, prstima pucketaj ti. Kad si sre}an i kad `eli{ S drugim delit sre}u tu, Kad si sre}an, prstima pucketaj ti. 3. Kad si sre}an, kolena potap{i ti... 4. Kad si sre}an, lupi nogama o pod... 5. Kad si sre}an, glasno vikni tad ,,ura“... 6. Kad si sre}an, ti ponovi ovo sve...

Smisli tekst i pokret za jo{ neku strofu ove pesme. 28

iz [vedske

Nesta{ni de~aci J. Marinkovi}

Veselo

2. U poqu se zaukali ka zelenom bregu, Odavno im dodijalo u {kolskome stegu. Na breg, na breg!

3. U gorici prezelenoj srce im se sna`i, Tu im oko leptiri}a {arenoga tra`i. Na breg, na breg!

Da li je ovo narodna ili umetni~ka pesma? Po ~emu to zakqu~uje{? Prepri~aj neki od svojih nesta{luka. 29

SETI SE {ta smo nau~ili...

- четвртина ноте

- четвртина паузе

- осмина ноте

- осмина паузе

Смењивање тонова различитог трајања и јачине назива се ритам. Мање целине у нотном запису (тактови) раздвојене су усправним цртама (тактицама). Музика која је настала у народу назива се народна музика. Музика коју стварају музички образовани појединци назива се уметничка музика.

или

- знак за понављање

Proveri svoje znawe re{avaju}i zadatke na strani 12 u radnoj svesci.

30

3. MUZI^KE ^AROLIJE U^I]EMO ‡ {ta je dinamika ‡ kako se u muzici obele`ava tiho, sredwe glasno i glasno ‡ kako se u muzici obele`ava prelazak od ti{eg ka glasnijem ‡ kako se u muzici obele`ava prelazak od glasnijeg ka ti{em ‡ {ta je izra`ajno pevawe ‡ nekoliko peva~kih pravila

31

Izgubqeno pile

V. Tomerlin

Veselo

Imali smo koku, malu koku, Jednu malu koku zlatooku. Ali koka nestade, idi pa je tra`i. Mo`da }e se javiti, daj joj {aku ra`i.

Opis igre: Jedan od igra~a iza|e iz u~ionice. Ostali u~enici za to vreme kriju pile izrezano od kartona. Nakon toga igra~ ulazi u u~ionicu. Tra`i pile dok mu ostali poma`u pevaju}i pesmu. Ako se igra~ pribli`ava piletu, pesma postaje glasnija. Ako se od wega udaqava, pesma je sve ti{a. Kada igra~ prona|e pile, wegovu ulogu preuzima neko drugi. 32

Kamij Sen-Sans je jednu kompoziciju iz Karnevala `ivotiwa posvetio petlovima i koko{kama. Slu{aj kompoziciju i ka`i na koji na~in je kompozitor prikazao dvori{te u kojem su petlovi i koko{ke. Kamij Sen-Sans, Petlovi i koko{ke

U kompoziciji si ~uo zvuke instrumenata koje si ve} upoznao. Navedi wihove nazive.

Navedi nazive jo{ nekih pernatih `ivotiwa. Opi{i wihov izgled, a zatim opona{aj wihove glasove. 33

Glasno i tiho u muzici

Dok si slu{ao razli~ite kompozicije, primetio si da ja~ina zvuka nije uvek ista. Zvuk je nekada tih, nekada poluglasan, a nekada glasan. ^esto se ~uje i postepeno poja~avawe ili uti{avawe.

Edvard Grig, Mar{ patuqaka

Opi{i muziku koju ~uje{. [ta rade patuqci?

Na koji na~in je kompozitor prikazao wihovo pribli`avawe, a na koji udaqavawe?

34

Ja~ina kojom se izvode muzi~ka dela naziva se dinamika. Svirawe ili pevawe mo`e biti: tiho ‡ piano (pijano) ‡ sredwe glasno ‡ mezzoforte (mecoforte) ‡ glasno ‡ forte (forte) ‡

Posmatraj ilustraciju na kojoj su prikazani patuqci. Zakqu~i kojim znakom se obele`ava poja~avawe muzike, a kojim uti{avawe. Znake upi{i na odgovaraju}a mesta na strani 14 u radnoj svesci.

[aputawe N. Hercigowa

Veselo

[apu}u se pisma i {apu}u tajne, [apu}u se zakletve velike i trajne.

Tiho, ti{e... 35

Izra`ajno pevawe Edvard Grig, Solvejgina pesma Da bi slu{aocima muzika bila interesantna, weno izvo|ewe bi trebalo da bude pravilno i lepo. To va`i i za pevawe kao jedan od na~ina muzi~kog izra`avawa. Ose}ajno i lepo pevawe nazivamo izra`ajno pevawe. Nau~i i ti da peva{ izra`ajno. Vodi ra~una o pravilnom izgovoru teksta, ja~ini glasa i brzini izvo|ewa pesme. Pazi na pravilno disawe i dr`awe tela.

Evo nekih pravila za pevawe: 1. Pevaj stoje}i, a ruke dr`i uz telo. 2. Dok peva{, nemoj udisati na usta, ve} na nos. Vazduh uzimaj na mestima ozna~enim zarezom ( , ) ili drugim za to pogodnim mestima (pauzama). 3. Trudi se da ti izgovor bude pravilan i jasan. 4. Pesme od po~etka do kraja pevaj ujedna~enom brzinom. 5. Nemoj vikati iz sve snage, ali nemoj biti ni suvi{e tih. Po{tuj upisane znake za dinamiku. 36

Pa`qivo slu{aj snimak kompozicije, pa re{i zadatak na strani 14 u radnoj svesci.

Re{i rebus.

, , ^

Izra`ajno pevaj pesmu Na slovo, na slovo.

Na slovo, na slovo @ivahno

iz Engleske

2. Na slovo, na slovo, recimo z. Blistav i dug, Sun~ev je drug. Kad u|e kroz prozor, On rastera mrak. Znamo, to je sun~ev zrak.

4. Na slovo, na slovo, recimo m. Sjajan i `ut, Svetli niz put. I prosipa zlato Na zaspali grad. Znamo, to je mesec mlad.

3. Na slovo, na slovo, recimo c. Mirisan sav, Crven il’ plav. I raste po poqima, Krasi nam svet. Znamo, znamo, to je cvet.

5. Na slovo, na slovo, recimo g. Tih je i blag, Ne`an i drag. On zove i te{i, I brine za nas. Znamo, to je maj~in glas.

37

SETI SE {ta smo nau~ili...

Јачина којом се изводе музичка дела назива се динамика. Свирање или певање може бити: тихо - piano (пијано) - p средње гласно - mezzoforte (мецофорте) - m гласно - forte (форте) Осећајно и лепо певање називамо изражајно певање. Солвејгину песму компоновао је норвешки композитор Едвард Григ.

Proveri svoje znawe re{avaju}i zadatke na strani 15 u radnoj svesci.

38

4. IGRAJMO SE TONOVIMA U^I]EMO ‡ iz ~ega se sastoji linijski sistem ‡ kako se i gde pi{e violinski kqu~ ‡ gde se pi{e oznaka za vrstu takta ‡ tonove sol i mi ‡ {ta je melodija ‡ {ta su melodijski istrumenti ‡ da sviramo na metalofonu i blok-flauti ‡ {ta je solmizacija ‡ polovinu note i polovinu pauze ‡ tonove do, re i fa

39

Radujmo se snegu

Sneg Veselo

Koliko taktova ima pesma Sneg?

Navedi naslove jo{ nekih pesama o zimi koje zna{.

40

B. D. Stefanovi}

Opi{i neku svoju pustolovinu na snegu. Slu{aj i po sluhu pevaj pesmu Deda Mraz. Aleksandar Kora}, Deda Mraz

Re{i rebus.

,,

,, N

41

Linijski sistem Vejavica Brzo

B. Stan~i}

Stigla je zima, a s wom i sneg. Na{i junaci oti{li su na zimovawe. Evo slike hotela u kojem su sme{teni.

To je lep, veliki hotel. Ulazna vrata se zakqu~avaju veoma neobi~nim kqu~em . Hotel ima 5 spratova i 4 me|usprata. Na{i junaci su se dru`ili sa ostalim gostima. Pose}ivali su sve spratove, pa i podrum u kome se nalazi restoran. Devoj~ica i tata su ~esto pevali. Primetili su da su im glasovi vi{i na gorwim spratovima. Na ni`im spratovima i u podrumu glasovi su im bili ni`i. Nisu znali za{to i kako se to de{ava, ali su odlu~ili da saznaju. 42

Ono {to je u na{oj pri~i hotel, u muzici se naziva linijski sistem.

5 4 3 2 1

4 3 2 1

Umesto spratova i me|uspratova, u linijskom sistemu postoje linije i praznine. Linija ima 5, a praznina 4. Broje se odozdo nagore, kao {to je ozna~eno na slici. Na po~etku linijskog sistema pi{e se violinski kqu~ Odmah iza wega pi{e se oznaka za vrstu takta

, to jest

. .

Ve`baj pisawe violinskog kqu~a na strani 17 u radnoj svesci.

Sol mi daj narodna iz Srbije

2. Vino daj, vino daj, da zalijem zalogaj. Lane, moj Milane, vino meni daj.

3. Sira daj, sira daj, da zasladim zalogaj. Lane, moj Milane, sira meni daj. 43

Tonovi SOL i MI Pesmu Sol mi daj, koju si nau~io na prethodnom ~asu, otpevaj jo{ jednom. Zatim nau~i pesmu Mi idemo.

Mi idemo dodolska pesma

A oblaci preko neba... Oblak br`e, doda br`e... Rosna ki{a ponajbr`e... Da orosi na{a poqa... Da urode na{a `ita... Pesma Mi idemo spada u dodolske pesme. To su pesme kojima se prizivala ki{a. Ovaj stari narodni obi~aj izvodile su mlade devojke. One su i{le od ku}e do ku}e i igraju}i i pevaju}i molile su se za ki{u. Glavna i najlep{a me|u wima nazivala se dodola ili doda. 44

Otpevaj po~etne tonove pesama Sol mi daj i Mi idemo. [ta prime}uje{? Jo{ jednom otpevaj ton sol, a zatim i ton mi. Rukom poka`i visinu jednog, a zatim i drugog tona.

Visinu tonova sol i mi sada poka`i istovremeno. Levom rukom poka`i visinu tona sol, a desnom visinu tona mi. Ton sol je vi{i. U linijskom sistemu }emo ga zapisivati na drugoj liniji Ton mi je ni`i od tona sol. Wegovo mesto u linijskom sistemu }e biti na prvoj liniji

 

 

.

.

Niz tonova odre|enog ritma i tonske visine naziva se melodija.

Johan Sebastijan Bah, Arija 45

U~imo da sviramo na metalofonu

Metalofon Vl. Ili}

Metalofon je melodijski instrument jer se osim ritma na wemu mo`e svirati i melodija. Ton se proizvodi udarawem drvene palice po plo~icama. Svaka od osam plo~ica na metalofonu ima druga~iju visinu tona. Ve}a plo~ica daje ni`i, a mawa vi{i ton. Palica se dr`i izme|u palca i ka`iprsta, tako da le`i na prvom zglobu ka`iprsta.

Pogledaj gde se na metalofonu nalaze tonovi sol i mi. Da bismo ih lak{e razlikovali, svaka plo~ica je obojena druga~ije. MI

Re{i zadatke na strani 17 u radnoj svesci.

46

SOL

Slede}u ve`bu nau~i da svira{ na metalofonu. Istovremeno pevaj imena tonova sol i mi.

Kada ve`bu pevamo izgovaraju}i imena tonova, ka`emo da pevamo solmizacijom.

Mala maca T. B. T. B.

Prepoznaj i ka`i pod kojim je brojem melodija koju je u~iteq odsvirao.

   

1

   

2

   

3

   

4

   

5

   

6 47

U~imo da sviramo na blok-flauti Blok-flauta je duva~ki instrument napravqen od drveta. Cev blok-flaute ima 7 rupica (otvora) sa gorwe i jednu sa dowe strane. Otvarawem i zatvarawem ovih rupica dobijaju se tonovi razli~ite visine.

Kukavica Umereno

Blok-flauta se dr`i tako da leva ruka bude postavqena iznad desne. Prve tri rupice na svirali pokrivaju ka`iprst, sredwi i domali prst leve ruke. Palac leve ruke pokriva rupicu koja se nalazi na dowoj strani blok-flaute. ^etiri preostale rupice pokrivaju se ka`iprstom, sredwim, domalim i malim prstom desne ruke. Palcem desne ruke blok-flauta se pridr`ava sa dowe strane. 48

B. Stan~i}

Tonovi na blok-flauti proizvode se duvawem u cev kroz otvor za usne na vrhu blok-flaute. Da bi se dobio lep ton, rupice na blok-flauti moraju biti potpuno zatvorene. Duvawe u instrument treba da bude ravnomerno, bez ikakvog naprezawa. Rupice treba zatvarati vrhovima jagodica, a ne celim prstima. Pogledaj raspored otvorenih i zatvorenih rupica kod svirawa tonova sol i mi.

sol

mi

‥ otvorena rupica ‥ zatvorena rupica

Nau~i da svira{ na blok-flauti slede}u ve`bu, a zatim i pesmicu Kukavica.

Koliko nota sol ima u ovoj ve`bi? 49

Svetosavska himna

K. Stankovi}

Sve~ano

Blagorodna Srbijo, Puna si qubavi Prema svome pastiru Svetitequ Savi. Celo Srpstvo slavi slavu Svoga oca svetog Savu. Pojte mu, Srbi, Pesmu i utrojte! pojati

50

Sveti Sava je svojim delima umnogome zadu`io Srbe i Srbiju. Wegov `ivot i rad privla~e veliku pa`wu istori~ara, kwi`evnika, bogoslova. Osnovao je prvu bolnicu koja se nalazila pri manastiru Studenici. Bio je prvi srpski arhiepiskop, prosvetiteq i kwi`evnik. Zato se sveti Sava slavi kao za{titnik {kole. Na Dan svetog Save, 27. januara, u svim {kolama se peva najstarija srpska himna ‥ Svetosavska himna. Nastala je u XVIII veku i wen autor je nepoznat. Najstariji sa~uvani zapis Svetosavske himne delo je Kornelija Stankovi}a s po~etka XIX veka. Kornelije Stankovi} je bio na{ prvi {kolovani muzi~ar. Osim Svetosavske himne zapisao je i ve}i broj srpskih narodnih i crkvenih melodija. Tako se svrstao u red muzi~ara zaslu`nih za o~uvawe na{e nacionalne muzike.

Kornelije Stankovi}, Svetosavska himna

Opi{i ose}awa koja u tebi izaziva Svetosavska himna.

Kornelije Stankovi} himna

51

Polovina note i polovina pauze

Pogledaj sliku i reci koje nove likove vidi{ na woj. Novi likovi u na{oj pri~i jesu deka i baka. Deka je veseo i raspevan i uvek nosi velike bele cipele. On je dvostruko stariji od tate. Tako i tonovi koje peva traju dvostruko du`e.

+

=

Znak koji vidi{ naziva se polovina note. Ona traje dok izbroji{ do dva.

Baka za razliku od deke ne voli da peva. Ona voli da drema. . Ovaj znak se naziva polovina pauze. Baku }emo lak{e crtati ovako Kao i polovina note, i polovina pauze traje do dva.

=

+

Slede}u ve`bu taktiraj na dva izgovaraju}i slog ta.

52

Slede}u pesmu nau~i da svira{ na blok-flauti i metalofonu.

Odgovor malog Rake

B. Stan~i}

Mo`e li {kola zaista da {eta po sokaku ili se mali Raka samo {alio sa svojim tatom?

Zvono Umereno

B. Stan~i}

53

Ton DO

Do{la mi baka na pazar narodna pesma

3. Ne mo`e gusku prodati, hej, stara baka prodati.

2. Prodaje gusku za dinar, hej, stara baka za dinar.

Odsviraj i otpevaj tonove sol i mi. Zatim otpevaj po~etni ton pesme Do{la mi baka na pazar. Rukom predstavi visinu sva tri tona. Kao {to prime}uje{, ton sol je vi{i, ton mi ni`i, a novi ton, ton do, najni`i. Zato }e i wegovo mesto u linijskom sistemu biti najni`e. Pisa}emo ga „u podrumu“, odnosno na pomo}noj liniji ispod linijskog sistema.

  54

DO

MI

SOL

DO

Pesmu Mala cica-maca sviraj na metalofonu. Pevaj je imenima tonova sol, mi i do. Zatim nau~i i tekst.

Mala cica-maca B. D. Stefanovi}

Opis igre: Prepoznaj tonove sol, mi i do. Podigni ruke uvis kada ~uje{ sol, a spusti ih kada ~uje{ mi. Kada ~uje{ ton do, ~u~ni. Budi ta~an i brz. Onaj ko pogre{i ili bude najsporiji ispada iz igre. sol

mi

do 55

Igramo se imitacije Nau~i da peva{ pesmu Posledwi cvet, i to najpre solmizacijom, a zatim i pevaju}i tekst.

Posledwi cvet B. Stan~i}

Umereno

2. Prole}e zlatno, gde si, gde, gde si, gde? Tebi poklawam misli sve. 3. Prole}e plavo, pru`i skut, pru`i skut, Da me ne lomi vetar qut. 4. Prole}e bujno, ~uj mi glas, ~uj mi glas. U}uta cvet i savi stas. 5. Ka jugu ptice {ire let, {ire let, U ba{ti }uti `uti cvet.

Opis igre: Razbrajawem se izaberu dva u~enika. Oni sednu u dve klupe u sredini u~ionice. Le|ima su okrenuti jedan prema drugom. Pred sobom imaju metalofone na kojima se nalaze plo~ice sa tonovima sol, mi i do. Naizmeni~no sviraju melodije od po ~etiri tona koje onaj drugi treba da ponovi. 56

Pro~itaj pesmu Svet. Zatim slu{aj i po sluhu pevaj melodiju koju je na taj tekst komponovao na{ ~uveni kompozitor Stevan Stojanovi} Mokrawac. Stevan Stojanovi} Mokrawac, Al’ je lep ovaj svet

Svet Ala j’ lep Ovaj svet, Onde potok, Ovde cvet; Tamo wiva, Ovde sad, Eno sunce, Evo hlad!

Tamo Dunav, Zlata pun, Onde trava, Ovde xbun. Slavuj pesmom Quqa lug. Ja ga slu{am I moj drug.

Smisli druga~iju melodiju za ovu pesmu, a zatim je otpevaj. Re{i rebus.

J. J. Zmaj 57

Ton RE

RE

Resavo, vodo ’ladna narodna pesma

Kud brodi{, vodo ’ladna, za’odi{? Moravi vodi brodim, za’odim.

Odsviraj i otpevaj tonove sol, mi i do. Otpevaj zatim po~etni ton pesme Resavo, vodo ’ladna (ton re). Poku{aj rukom da predstavi{ visinu ovih tonova. Napi{i ih na tabli. Ton re je vi{i od tona do, a ni`i od tona mi. Wegovo mesto u linijskom sistemu }e biti izme|u wih, to jest ispod prve linije linijskog sistema.

  58

DO

RE

MI

SOL

Pesmu @aba i zec sviraj i pevaj solmizacijom, a zatim nau~i i tekst.

@aba i zec Vl. Ili}

Nau~i da svira{ slede}u ve`bu.

Koliko tonova re ima u ovoj ve`bi? 59

Ton FA

Falila mi se

FA

narodna pesma

Da mi je lep{e ne ima, more, Da mi je lep{e ne ima. Lep{a je zora od mome, more.

Sviraj redom tonove do, re, mi, sol. Zapi{i ih na tabli. Otpevaj zatim po~etni ton pesme Falila mi se. Prona|i wegovo mesto u linijskom sistemu. Izme|u koja dva tona se nalazi ton fa? Ton fa je vi{i od tona mi, a ni`i od tona sol, pa }e wegovo mesto biti izme|u wih, u prvoj praznini linijskog sistema.

 ďƒ?

60

DO

RE

MI

FA SOL

Pogledaj dobro pesmu Jana {eta i ispri~aj {ta zapa`a{. Taktiraj je izgovaraju}i slog ta, a zatim je i odsviraj. Pesmu najpre pevaj solmizacijom, a zatim koriste}i tekst. Ne zaboravi da peva{ izra`ajno.

Brzo

Jana {eta

narodna pesma

Slede}u ve`bu zajedno izvode dva svira~a na metalofonima ili blok-flautama.

I SVIRA{ II SVIRA{

Da li ti je melodija koju si odsvirao poznata? Koja pesma ima ovu melodiju? 61

SETI SE {ta smo nau~ili...

Низ тонова одређеног ритма и тонске висине назива се мелодија. Металофон и блок-флаута су мелодијски инструменти јер се осим ритма на њима може свирати и мелодија. Када вежбу певамо изговарајући имена тонова, кажемо да певамо солмизацијом. - половина ноте - половина паузе

ДО РЕ МИ ФА СОЛ

Proveri svoje znawe re{avaju}i zadatke na strani 18 u radnoj svesci.

62

5. MUZI^KO BLAGO U^I]EMO ‡ {ta je rukovet ‡ {ta je kolo, ko je kolovo|a, a ko kec ‡ {ta je frula i kako se pravi svirala

63

Ja u ulozi kompozitora

Tre{wica (J. J. Zmaj)

B. D. Stefanovi}

Bo`idar D. Stefanovi} je komponovao muziku na tekst pesme Tre{wica. To je pesma na{eg ~uvenog de~jeg pesnika Jovana Jovanovi}a Zmaja. Re{i zadatak na strani 20 u radnoj svesci. Poku{aj usmeno (bez zapisivawa) da smisli{ melodiju za neku od slede}ih pesama.

Velika {teta Jao, jao, jao! Zmaj na kru{ku pao, Pak je deci `ao [to se poderao. J. J. Zmaj

64

Sadi drvo Gde god na|e{ zgodno mesto, Tu drvo posadi! A drvo je blagorodno, Pa }e da nagradi. Nagradi}e izobiqem Hlada, roda svog, Nagradi}e bilo tebe, Bilo brata tvog. J. J. Zmaj

Pao sne`ak Pao sne`ak beli, Pa decu veseli. Dotr~ao Jole Svom dedi iz {kole: „Gledaj, gledaj, deda, Kosa mi je seda“. Dragan Luki}

Milankovi} Vera, Kako se pravi pesma 65

I ptice pevaju s nama Koriste}i notni tekst najpre otpevaj, a zatim i odsviraj slede}u pesmu.

Pevala je ptica kos Veselo

Kada vidi{ znak 66

narodna iz Vojvodine

, zve~ku tresi u trajawu polovine note.

Navedi ime jo{ neke ptice peva~ice. Pesmu Pevala je ptica kos mo`emo izvesti i istovremenim svirawem dva melodijska instrumenta.

Podsetimo se kompozicije koju si ve} slu{ao: Kamij Sen-Sans, Karneval `ivotiwa (Ptice) Na kojim instrumentima je izvedena ova kompozicija? 67

Stevan Stojanovi} Mokrawac Druga rukovet

Slede}u pesmu nau~i da svira{ i peva{ iz notnog teksta.

U Budimu gradu S. St. Mokrawac

Brzo

2. Mi{ poseja proju po je`evu poqu. Hm! Hm! Je l’ istina, po je`evu poqu. 3. Narasla je proja mi{u do kolena. Hm! Hm! Je l’ istina, mi{u do kolena. 4. Mi{u do kolena, `abi do ramena. Hm! Hm! Je l’ istina, `abi do ramena.

68

U Budimu gradu je posledwa od pet {aqivih pesama koje ~ine Drugu rukovet na{eg ~uvenog kompozitora Stevana Stojanovi}a Mokrawca. Re~ rukovet ozna~ava snop `ita koji `etelac zahvati jednom rukom. U prenesenom zna~ewu rukovet je zbirka pesama za pevawe. Slu`e}i se narodnim melodijama, Mokrawac je napisao 15 rukoveti. Pisane su za hor, a spadaju u najboqa i najpoznatija dela srpskih kompozitora. S. St. Mokrawac, Druga rukovet

Stevan Stojanovi} Mokrawac (1856‥1914) jeste jedan od najzna~ajnijih srpskih kompozitora. Odrastao je uz narodnu muziku. Mnoge pesme je pevao i svirao na violini. [kolovao se u Beogradu, a zatim i u drugim evropskim gradovima. Mokrawac je jedan od kompozitora koji su najzaslu`niji za o~uvawe srpske muzike. Veliki deo `ivota posvetio je sakupqawu i zapisivawu narodnih melodija. Ro|en je u Negotinu. Tamo se svake godine u wegovu slavu odr`ava sve~anost Mokraw~evi dani.

Stevan Stojanovi} Mokrawac

Navedi naziv neke pesme iz svog kraja.

Ispri~aj o ~emu se govori u toj pesmi. 69

Kolo Kolo je najpopularnija srpska narodna igra. Za razliku od igara ve}ine evropskih naroda, kolo se ne igra u parovima. Igra se u nizu, tako {to se igra~i dr`e za ruke. Igra~ koji je prvi u nizu naziva se kolovo|a. Posledwi u nizu jeste kec. Kolo se igra {irom Srbije. Svira se na mnogim instrumentima ‥ fruli, tamburi, harmonici, trubi... Osim kola koja se sviraju bez peva~ke pratwe, postoje i kola uz koja se peva. Jedno od takvih je i Ersko kolo. Koriste}i notni tekst, nau~i da svira{ i peva{ Ersko kolo. Zatim nau~i i da ga igra{.

Ersko kolo Brzo

narodna iz Srbije

Smisli pratwu za Ersko kolo. Odsviraj je na nekom od ritmi~kih instrumenata. 70

Opis igre: U delu kompozicije koji se svira i peva kolo se kre}e u desnu stranu. Igra~ desnom nogom napravi mali korak udesno. Zatim levom nogom zakora~i iza desne. U delu kompozicije koji se samo svira kolo se kre}e ulevo. Po~etni korak se pravi levom nogom, a zatim i desnom nogom iza leve.

Narodno kolo, Ni{ki vez

Uradi zadatak na strani 21 u radnoj svesci. 71

Frula

Na livadi M. Milojevi}

Umereno

2. Kraj potoka hla|anog, Sred ve~erweg mira, U frulicu pastir mladi, Dok miri{u vinogradi, U frulicu pastir mladi svira.

3. I slavuja odasvud Pesmica se javi, Dok na zemqu mrak se svija, Povetarac dok }arlija, Dok na zemqu mrak se svija plavi.

Nadahnut slikom sela u predve~erje, Miloje Milojevi} je komponovao pesmu Na livadi. Koji narodni instrument se pomiwe u ovoj pesmi? 72

Me|u mnogim instrumentima koji su zastupqeni u srpskoj narodnoj muzici posebno mesto zauzima frula. Ona je najstariji srpski narodni instrument. Poznata je i popularana na teritoriji cele Srbije, a posebno u [umadiji. Pravi se od drveta i spada u grupu duva~kih instrumenata. Bora Dugi} je na{ najpoznatiji frula{. Interpretirao je veliki broj narodnih kompozicija. Neke od wih }e{ sada slu{ati. Bora Dugi}, ^arobna frula (izbor) Frula koja je pravqena u seoskim krajevima naj~e{}e je nazivana sviralom. Napravi sviralu.

Da bi napravio sviralu, najpre mora{ od zove, vrbe ili leske odse}i deo grane duga~ak oko 20 santimetara.

Tawom {ipkom ili komadom drveta sr` izguraj napoqe. (Sviralu je najlak{e napraviti u prole}e. Tada je sr` drveta meka.)

Na jednom kraju svirale napravi otvor sa strane. (Ovako napravqena svirala daje samo jedan ton.)

Ako ho}e{ da svirala ima vi{e tonova, napravi jo{ nekoliko rupica u nizu.

Neka ti u pravqewu svirale pomogne neko od odraslih. 73

Zapevajmo, zaigrajmo

Narodna igra Ja posejah lubenice izvodi se u zatvorenom kolu. Najpre nau~i da je peva{ i svira{, a zatim i da je igra{.

Ja posejah lubenice Veselo

narodna iz Srbije

Opis igre: Svaki pokret jednak je jednoj ~etvrtini note. ja posejah lubenice (4 koraka udesno sa privla~ewem leve noge) pokraj vode Studenice (4 koraka ulevo sa privla~ewem desne noge) seno (1 korak udesno sa privla~ewem leve noge) slama (1 korak ulevo sa privla~ewem desne noge) seno (1 korak udesno sa privla~ewem leve noge) slama (1 korak ulevo sa privla~ewem desne noge) zob, zob, zob (3 udarca desnom nogom o pod) zob, zob, zob (3 puta pqesnuti rukama) 74

U Milice narodna iz Srbije

Veselo

Ja je gledah, ja je gledah tri godine dana, Ne mogoh joj, ne mogoh joj o~i sagledati, Crne o~i, crne o~i, ni bijelo lice.

Sa drugarima iz odeqewa smisli korake za pesmu U Milice, pa igrajte zajedno. 75

SETI SE {ta smo nau~ili...

Друга руковет је дело нашег чувеног композитора Стевана Стојановића Мокрањца. У музици реч руковет представља збирку песама за певање. Коло је најпопуларнија српска народна игра. Први играч у колу назива се коловођа, а последњи кец. Фрула је најстарији српски народни инструмент.

Proveri svoje znawe re{avaju}i zadatke na strani 21 u radnoj svesci.

76

6. MUZI^KA SVA[TARA U^I]EMO ‡ {ta je poloneza ‡ {ta je valcer ‡ {ta je opera ‡ {ta jje eb balet ‡ o filmskoj muzici

77

Pesme i igre iz Evrope

Blistaj, blistaj, zvezdo mala Umereno

U{ITEQ

U{ENIK

Uradi zadatak na strani 23 u radnoj svesci.

78

iz Francuske

POLONEZA I

VALCER kompozitor

Frederik ?open

Frederik [open

Poloneza je stara dvorska igra. Nastala je u Poqskoj u XVI veku. Bila je veoma popularna, pa se osim u Poqskoj igrala na dvorovima {irom Evrope. Mnogi muzi~ari su kompono-vali poloneze, a veliki poqski kompozitor Frederik [open (1810‥1849) u tome je bio nenadma{an. Valcer je vrsta plesa koji se igra u parovima, kao i poloneza. Nastao je u XIX veku. Za wegovu popularnost najzaslu`niji su Johan [traus otac i Johan [traus sin, tvorci ~uvenog Be~kog valcera.

Re{i rebus na strani 23 u radnoj svesci.

79

Balet

BALET

Krcko Ora/[i] kompozitor

Petar Iqi[ {ajkovski --Valcer cve]a Igra ?e]erne Vile Petar Iqi~ ^ajkovski

Balet je muzi~ko-scensko delo u kome se sad`aj izra`ava umetni~kim plesom uz pratwu muzike. Muziku za balet stvara kompozitor, a plesne korake smi{qa koreograf.

Petar Iqi~ ^ajkovski (1840‥1893) je bio ruski kompozitor. Po nagovoru roditeqa studirao je prava. Celog `ivota bavio se onim {to je najvi{e voleo ‥ muzikom. Obi{ao je mnoge evropske dr`ave u kojima je do`iveo veliki uspeh komponuju}i i diriguju}i svoja dela. Razboleo se i umro po{to je popio ~a{u vode iz zaga|ene reke Neve. Tada je bio na vrhuncu slave.

Navedi naziv kompozicije P. I. ^ajkovskog koju si slu{ao u prvom polugodi{tu.

Pro~itaj sadr`aj baleta Krcko Ora{~i}. U`ivaj slu{aju}i Valcer cve}a i Igru [e}erne Vile. Zaple{i u ritmu melodije. 80

Glavna junakiwa ovog bajkovitog baleta je devoj~ica Ma{a. Ona za Bo`i} dobija krckalicu za orahe u obliku drvenog lutka. Taj neobi~ni lutak postaje wena najdra`a igra~ka. Devoj~ica ga je nazvala Krcko Ora{~i}. U pono}, kada su svi zaspali, ona ustaje da vidi svog drvenog prijateqa. Tada nailazi na neobi~an prizor. Krcka i wegove prijateqe napala je ogromna vojska kraqa mi{eva. Devoj~ica se stra{no zabrinula za Krcka. Velikim sve}wakom ga|ala je wegove neprijateqe. U tom trenutku Krcko se pretvara u prelepog princa. Odjednom se pojavquje [e}erna Vila. Ona devoj~icu i princa odvodi u carstvo poslastica, cve}a i igra~aka. Prire|uje se veliko slavqe na kom svi igraju Valcer cve}a. Iznenada sun~evi zraci obasjavaju usnulu devoj~icu. Ona se polako budi i shvata da je sve to bio samo san. 81

Opera

OPERA

{arobna frula kompozitor

Volfgang Amadeus Mocart --Arija Papagena i Papagene Arija Kraqice No]i

Opera je muzi~ko-scensko delo koje ~ine pevawe i gluma uz pratwu orkestra i ~estu pojavu baleta. Radwa opere ^arobna frula odigrava se u za~aranoj bajkovitoj zemqi. Pro~itaj sadr`aj opere, a zatim odslu{aj Ariju Papagena i Papagene i Ariju Kraqice No}i.

Volfgang Amadeus Mocart

Volfgang Amadeus Mocart (1756‡1791) jeste jedan od najpoznatijih muzi~ara svih vremena. Jo{ kao dete je pokazao izuzetan talenat za muziku. ^esto je nazivan „~udom od deteta“. U petoj godini `ivota komponovao je prva dela, a ve} u jedanaestoj prvu operu. @iveo je samo 35 godina. Napisao je vi{e od 600 kompozicija. Wegova najzna~ajnija ostvarewa su opere, a ^arobna frula je posledwa od wih.

Kraqica No}i {aqe princa Tamina i pti~ara Papagena da izbave wenu }erku Paminu. Wu je oteo Sarastro, vladar Zemqe mudrosti. Tamino je sa sobom poneo ~arobnu frulu koju je dobio na poklon od kraqi~inih dama. Papageno je poneo svoje ~arobne zvon~i}e. Po dolasku u Zemqu mudrosti Tamino shvata da Sarastro nije zao. Sarastro je Paminu oteo da bi je nau~io mudrosti i spasao od lo{eg uticaja wene zle majke. Da bi osvojio Paminu, Tamino prolazi kroz velika isku{ewa. Uz pomo} ~arobne frule i Papagena uspeva da ih pobedi. Na kraju se sve zavr{ava sre}no. Tamino dobija Paminu, a Papageno svoju Papagenu. Kraqica No}i i zli Monostratos nestaju u vatri. 82

Papagena

Papageno

Pamina

Monostratos

Tamino

Kraqica No}i

Sarastro

Zlatan Vauda, Je`eva ku}a (odlomci) Opi{i kako si do`iveo ovu kompoziciju. 83

Filmska muzika Film

Zona Zamfirova reyija Zdravko ?otra muzika Nenad Milosavqevi] pesma

Zona Zamfirova

Muzika je svuda oko nas. Mo`emo je ~uti na radiju, televiziji, koncertima, priredbama, operskim i baletskim predstavama, kao i na filmu. Filmska muzika doprinosi do~aravawu ose}awa kao {to su radost, patwa, qutwa i strah. Re`iseri ponekad koriste postoje}a dela umetni~ke i narodne muzike, a nekad muziku koja je posebno komponovana za taj film. Evo jedne pesme iz poznate de~je TV serije Kocka, kocka, kockica.

Drugarstvo u carstvu Veselo

Tamo su ku}e od ~okolade. Prozori su od marmelade. Tamo svako radi ono {to ho}e, 84

B. Mili}evi}

Tamo raste svako vo}e. U svetu postoji jedno carstvo, U wemu caruje drugarstvo.

Crtani film

Sneyana i sedam patuqaka reyija Volt Dizni muzika F r e nk {e r [il pesma

Haj-ho, haj-ho

Muzika ima va`nu ulogu u crtanim filmovima. Ona prati pokrete crtanih junaka. Muzikom se do~aravaju wihova ose}awa i situacije u kojima se nalaze.

Uradi zadatak na strani 23 u radnoj svesci.

Kakvo raspolo`ewe u tebi izaziva pesma patuqaka?

Sa svojim drugarima odslu{aj disk sa filmskom muzikom koja ti se dopada. 85

Jo{ nekoliko pesama Priseti se svega {to si dosad nau~io, a zatim bez pomo}i u~iteqa nau~i da svira{ i peva{ jednu od slede}ih pesama.

Pod onom gorom zelenom narodna iz Crne Gore

Umereno

2. I onom, i onom vi{wom planinom. 3. Malo se, malo se selo vidjelo. 4. U selu, u selu kolo igralo. 5. U kolu, u kolu Smiqa djevojka.

S one strane Dunava narodna iz Vojvodine

Brzo

2. „ Hajde, curo garava, Da beremo tre{awa, Tre{wice u cvetu, Najlep{e na svetu.“ 86

3. S one strane Morave Sve su cure garave! Opa, cupa, seka, Garava, pa lepa!

Ze~i}i Umereno

St. P. Korunovi}

U {umi se sakrili ispod jedne grane, O, ko }e im doneti vodice i hrane.

Jesen (M. Petrovi})

2. Svud ona zaluta kao senka kakva, Ostavqa tragove du` celoga puta.

D. Mladenovi}

3. U svaki u|e dom, ne kuca na vrata, Ni quti [arov ~ak wu ne}e da hvata.

4. Evo je, dolazi sa dalekog puta, Na woj je haqina kao zlato `uta. 87

Re~nik muzi~kih pojmova

karneval ‡ bu~ne uli~ne proslave pra}ene zabavama i igrama, na kojima u~esnici nose maske i idu u povorci nota ‡ znak kojim se obele`ava trajawe i visina tona pojati ‡ glasom izvoditi melodiozne zvuke, pevati (obi~no u crkvi) razbrajalica ‡ kratka pesma koju deca izgovaraju u igri ritmi~ki instrumenti ‡ instrumenti na kojima se svira ritam taktirawe ‡ brojawe pokretima ruku folklor ‡ obi~aji, umotvorine i plesovi koji su deo kulture nekog naroda himna ‡ sve~ana pohvalna pesma spevana u slavu ne~ega {to je uzvi{eno

88

89

Spisak pesama

Nepoznati autor, Ro|endanska pesma /17 V. Tomerlin, Brzojav /19 Narodna iz Srbije, Sadila sam bosiqak /20 B. Stan~i}, Ide jesen /23 Pesma iz [vedske, Kad si sre}an /28 J. Marinkovi}, Nesta{ni de~aci /29 V. Tomerlin, Izgubqeno pile /32 N. Hercigowa, [aputawe /35 B. D. Stefanovi}, Sneg /40 B. Stan~i}, Vejavica /42 Narodna iz Srbije, Sol mi daj /43 Dodolska pesma, Mi idemo /44 V. Ili}, Metalofon /46 T. B. Mala maca /47 B. Stan~i}, Kukavica /48 K. Stankovi}, Svetosavska himna /50 B. Stan~i}, Odgovor malog Rake /53 B. Stan~i}, 3vono /53 Narodna iz Srbije, Do{la mi baka na pazar /54 B. D. Stefanovi}, Mala cica-maca /55 B. Stan~i}, Posledwi cvet /56 Narodna iz Srbije, Resavo, vodo ,ladna /58 V. Ili}, @aba i zec /59 Narodna iz Srbije, Falila mi se /60 Narodna iz Srbije, Jana {eta /61 S. St. Mokrawac, Druga rukovet (U Budimu gradu) /68 Narodna iz Srbije, Ersko kolo /70 M. Milojevi}, Na livadi /72 Narodna iz Srbije, Ja posejah lubenice /74 Pesma iz Francuske, Blistaj, blistaj, zvezdo mala /78 B. Mili}evi}, Drugarstvo u carstvu /84 Narodna iz Crne Gore, Pod onom gorom zelenom /90 Narodna iz Vojvodine, S one strane Dunava /90 St. P. Korunovi}, Ze~i}i /91 D. Mladenovi}, Jesen /91

90

Karaoke

S. Bari}, Lovac Joca /26 Pesma iz Engleske, Na slovo, na slovo /37 B. D. Stefanovi}, Tre{wica /64 Narodna iz Vojvodine, Pevala je ptica kos /66 Narodna iz Srbije, U Milice /75

Kompozicije za slu{awe K. Sen-Sans, Karneval `ivotiwa (Lav, Slon, Labud) /8‥9 V. Simi}, Bumbari i p~ele /13 N. R. Korsakov, Bumbarov let /15 M. Subota, Drugarstvo /17 J. [traus, Radecki mar{ /18 S. Bini~ki, Mar{ na Drinu /21 P. I. ^ajkovski, Godi{wa doba (Oktobar, Novembar) /23 A. Kora}, Molimo za finu ti{inu /25 R. [uman, Na drvenom kowu /27 K. Sen-Sans, Petlovi i koko{ke /33 E. Grig, Mar{ patuqaka /34 E. Grig, Solvejgina pesma /36 A. Kora}, Deda Mraz /41 J. S. Bah, Arija /45 K. Stankovi}, Svetosavska himna /51 , S. St. Mokrawac, Al je lep ovaj svet /57 V. Milankovi}, Kako se pravi pesma /65 K. Sen-Sans, Karneval `ivotiwa (Ptice) /67 S. St. Mokrawac, Druga rukovet /69 Narodno kolo, Ni{ki vez /71 B. Dugi}, ^arobna frula (izbor) /73 F. [open, Poloneza i Valcer /79 P. I. ^ajkovski, Krcko Ora{~i} (Valcer cve}a i Igra [e}erne Vile) /80 V. A. Mocart, ^arobna frula (Arija Papagena i Papagene i Arija Kraqice No}i) /82 Z. Vauda, Je`eva ku}a (odlomci) /83 N. Milosavqevi}, pesma Zona Zamfirova iz istoimenog filma /84 F. ^er~il, Haj-ho, haj-ho, pesma iz crtanog filma Sne`ana i sedam patuqaka /85

91

Literatura D. Plav{a, B. Popovi}, D. Eri}, Muzika u {koli I, Beograd 1961. B. D. Stefanovi}, Pesme za pred{kolsku decu i u~enike ni`ih razreda osnovne {kole, Beograd 1964. B. Stefanovi}, Muzi~ka nastava I, Beograd 1966. B. Popovi}, A. Vlasak, Mi pevamo, Beograd 1971. D. Lazarevi}, Muzi~ko vaspitawe u razrednoj nastavi, Sarajevo 1972. B. Stefanovi}, Nota za notom ‡ pesma za pesmom, Kwa`evac 1978. J. Gavrilovi}, Moja harmonika III, Kwa`evac 1987. V. Proti}, Muzi~ka kultura za 3. i 4. razred osnovne {kole, Beograd‡Kwa`evac 1988. M. Ozgijan, Pesma u {koli, Beograd 1988. J. Gavrilovi}, Moja harmonika, Kwa`evac 1989. G. Stojanovi}, N. ]iri}, Muzi~ka kultura za 7. i 8. razred osnovne {kole, Beograd ‡ Kwa`evac ‡ Novi Sad 1990.

92

93

Sadr`aj O KWIZI TEME

1. MUZIKA OKO NAS Ponovo s muzikom Kamij Sen-Sans, Karneval `ivotiwa Seti se {ta smo nau~ili

2. IGRAJMO SE ZVUCIMA Dugi i kratki zvuci ^etvrtina i osmina note Takt, taktica, znak za ponavqawe Nagla{en i nenagla{en taktov deo Narodna i umetni~ka muzika Taktirawe, dvo~etvrtinski takt ^etvrtina i osmina pauze Ritmi~ke vragolije Sre}ni smo i nesta{ni Seti se {ta smo nau~ili

3. MUZI^KE ^AROLIJE Izgubqeno pile Glasno i tiho u muzici Izra`ajno pevawe Seti se {ta smo nau~ili

4. IGRAJMO SE TONOVIMA Radujmo se snegu Linijski sistem Tonovi SOL i MI U~imo da sviramo na metalofonu U~imo da sviramo na blok-flauti Svetosavska himna Polovina note i polovina pauze 94

2 3 5 6‡7 8‡9 10 11 12‡13 14‡15 16‡17 18‡19 20‡21 22‡23 24‡25 26‡27 28‡29 30 31 32‡33 34‡35 36‡37 38 39 40‡41 42‡43 44‡45 46‡47 48‡49 50‡51 52‡53

Ton DO Igramo se imitacije Ton RE Ton FA Seti se {ta smo nau~ili

54‡55 56‡57 58‡59 60‡61 62

5.

MUZI^KO BLAGO Ja u ulozi kompozitora I ptice pevaju s nama Stevan Stojanovi} Mokrawac, Druga rukovet Kolo Frula Zapevajmo, zaigrajmo Seti se {ta smo nau~ili

63 64‡65 66‡67 68‡69 70‡71 72‡73 74‡75 76

6.

MUZI^KA SVA[TARA Pesme i igre iz Evrope Balet Opera Filmska muzika Jo{ nekoliko pesama Re~nik muzi~kih pojmova Spisak pesama Karaoke Kompozicije za slu{awe Literatura Sadr`aj

77 78‡79 80‡81 82‡83 84‡85 86‡87 88 90 90 91 92 94‡95

95

MUZI^KA KULTURA za tre}i razred osnovne {kole {esto izdawe

autor

Vladica Ili}

ilustrovao

Boris Kuzmanovi}

recenzenti

Prof. dr Dimitrije Golemovi}, Fakultet muzi~ke umetnosti u Beogradu Olivera Ba~anac, profesor razredne nastave, O[ „Lazar Savati}“ u Zemunu Ivana Igwatovi}, urednik, Kreativni centar

lektor likovni urednik izdava~

urednici

za izdava~a {tampa

Mr Aleksandra Markovi} Du{an Pavli} Kreativni centar Gradi{tanska 8 Beograd Tel./faks: 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659 Mr Sla|ana Ili} Mr Aleksandra Markovi} Dejan Begovi} Publikum

tira` copyright

Ÿ Kreativni centar, 2011


Muzicka kultura 3 - Udzbenik besplatni