Mačak beskućnik i još jedna priča

Љиљана Митић

Љиљана Митић Постоји изрека: Мрзе се као пас и мачка. У ОВОЈ КЊИЗИ ТО НЕ ВАЖИ. Пас и мачка могу бити и пријатељи, зар не? Може ли се из овога нешто научити?

и још једна прича

и још једна прича

Љиљана Митић

МАЧАК БЕСКУЋНИК и још једна прича Илустровао Душан Павлић Уредник Славица Марковић Лектура Виолета Бабић Припрема за штампу Небојша Митић Издаје Креативни центар, Београд, Градиштанска 8 тел./факс: 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659 www.kreativnicentar.rs За издавача Љиљана Маринковић, директор Штампа Графостил, Крагујевац Тираж 1500 Година штампе 2017 Copyright © Креативни центар 2017 CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 821.163.41-93-32(084.12) МИТИЋ, Љиљана, 1951 Мачак бескућник и још једна прича / Љиљана Митић ; илустровао Душан Павлић. - Београд : Креативни центар, 2017 (Крагујевац : Графостил). - 61 стр. : илустр. ; 21 x 21 cm Тираж 1.500. - Садржи и: Малена.

ISBN 978-86-529-0470-9 COBISS.SR-ID 243900172

Љиљана Митић

и још једна прича Илустровао

Душан Павлић

Ко су јунаци ове књиге? Погоди! Увек гладан – воли јести, дремуцкати, у сну прести; када би му

дао,

рекô би ти: мјао, мјао! Брци дуги,

дугачак –

ви већ знате, то је…

6

Чик погоди ово шта је – некад режи, некад лаје. Ако мислиш бити гост, понеси му неку

.

Иначе је јако љут, чувај га се сваки пут: дању, ноћу, сваки час чува верни…

7

МАЧАК БЕСКУЋНИК

С

Први део

клупчао сам се што сам боље могао не бих ли се заштитио од ветра и снега. Слабо ми

то помаже, фијуче са свих страна. И док тако лежим у заклону, размишљам о свом животу. Да ли сам ја срећан?, питам се. И шта је то уопште срећа када је у питању живот једног мачка?

8

Толико је промена у мом животу да сам од кућног мачка постао – како бих рекао – прави бескућник! Али, опет, ако знаш да се прилагодиш, можеш неку срећицу и пронаћи. До пре годину дана живео сам лепо. Имао сам своју кућу и баку која се бринула о мени. И морам одмах рећи – била је баш строга. Код ње се знало шта је дозвољено, а шта није, а то нама мачкама не годи. Није дозвољавала да се пењем на кревет. Имао сам своју столицу с јастучетом на којој сам спавао. И све је то било добро док сам био мали, али кад сам порастао, такав лежај 9

ми никако није одговарао. Јер, догађало се да се у сну протегнем и да треснем са столице. Али ништа зато! Настављао сам да спавам на поду, ту где бих и пао. Нисам смео да се прикрадам храни и да, не дај боже, нешто украдем. Морам да признам да сам се будио чим би звецнули тањири. Скочио бих са столице и почео да се вртим баки око ногу и још да онако лењо и отегнуто мјаучем. Њу би то нервирало и онда би почела да ми прети и да виче на мене. Дограбила би пластичну лопатицу којом је лети прогањала комарце и витлала би њом по ваздуху. Ја бих тада просто 10

увукао главу у рамена и брже-боље стругнуо напоље. Не, није она мене тукла, али се често љутила. Истина је да сам понекад био безобразан и да сам тражио да једем и кад нисам био гладан. Једном сам направио ужасну глупост због које сам могао настрадати. Тако ми је, док сам спавао, нешто фино заголицало нос. Осетио сам да се нешто укусно спрема. Усправио сам се и без размишљања – скочио на шпорет. То су они шпорети који се ложе дрвима и не могу вам описати колико су врели. Не знам више 11

Љиљана Митић

Љиљана Митић Постоји изрека: Мрзе се као пас и мачка. У ОВОЈ КЊИЗИ ТО НЕ ВАЖИ. Пас и мачка могу бити и пријатељи, зар не? Може ли се из овога нешто научити?

и још једна прича

и још једна прича