Page 1

1


2


Луис Керол


Луис Керол и Едвард Лир

ИЗАБРАНЕ ПЕСМЕ Препевао Пеђа Трајковић Дизајн и илустрације Александра Нина Кнежевић Уредник Анђелка Ружић Лектор Мирјана Делић Припрема за штампу Татјана Ваљаревић

Издавач Креативни центар, Београд, Градиштанска 8 тел.: 011 / 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659 www.kreativnicentar.rs e-mail: info@kreativnicentar.rs За издавача Љиљана Маринковић Штампа Caligraph, Београд Тираж 500 Година штампе 2019 Copyright © Креативни центар 2019 CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 821.111-93-1 КЕРОЛ, Луис, 1832-1898 Изабране песме / Луис Керол ; препевао Пеђа Трајковић ; [илустрације Александра Нина Кнежевић]. - Београд : Креативни центар, 2019 (Крагујевац : Графостил). - 92, 64 стр. : илустр. ; 21 cm Насл. стр. приштампаног текста: Изабране песме / Едвард Лир ; препевао Пеђа Трајковић. - Оба текста штампана у међусобно обрнутим смеровима. - Право име Луиса Керола: Charles Lutwidge Dodgson. - Тираж 500. - Луис Керол: стр. 91-92. ISBN 978-86-529-0643-7 1. Лир, Едвард, 1812-1888: Изабране песме COBISS.SR-ID 273420812


Луис Керол ИЗАБРАНЕ ПЕСМЕ Препевао Пеђа Трајковић


КЕРОЛ, ЛИР И ЈА Драги читаоци, Једном су ми неки добронамерни људи скренули пажњу да се оваквим обраћањем сувише интимизирам с ВАМА. То је, без сумње, тачно, али не мора бити погрешно, а у сваком случају тешко га је било избећи. Околност да се баш овде срећемо, међу стиховима Луиса Керола и Едварда Лира, чини да ВАС осећам као веома блиске. Сама жеља да прођете кроз акробатске каламбуре двојице старих мајстора и учествујете у њиховој игри речи наговештава ону врсту радозналости и интелигенције коју безмерно ценим и волим код људи, нарочито младих, мада су ми драги и животни ветерани с таквим интелектуалним сензибилитетом јер успешно својим духом одолевају зубу времена. Стога, нећу да ВАМ се извињавам због наслова овог скромног уводника, јер сам сигуран да разумете да иза њега не стоји препотентна жеља да себе трпам у друштво оваквих литерарних громада. Ја сам тек пуки алат којим ће њихови стихови и специфичан хумор од пре век и охо-хо времена доживети адекватан одраз пред публиком која свој књижевни укус и духовитост гради на размеђи другог и трећег миленијума, штавише претежно у двадесет првом веку. Оно што ме је квалификовало (пре свега пред сопственом савешћу) да се упустим у овако смелу авантуру јесте искуство четрдесетогодишњег поигравања речима и стиховима и предана посвећеност хумору, што се претворило у добар осећај за откривање смисла у њиховом поетском бесмислу. Препевавање Лира и Керола никако није пуко превођење употребљених речи, већ спремност да се неспутано прихвати позив на игру, ону којом су они храбро, усред конзервативне викторијанске Енглеске, окренули сва уштогљена књижевна правила и норме – наглавачке! Они су поезију претворили у урнебесну игру, а игру у уметност. Зато се Луис Керол и Едвард Лир не преводе речима, него душом и духом. Њихова поезија је писана за будућност и велика 7


је грешка ограничавати је временским стегама деветнаестог века. Тек кад сам схватио да су ова дела евергрин стихованог хумора, која се изнова и изнова морају прилагођавати времену у којем и језику на којем се читају, успео сам да их разумем и припремим за ВАС. Сигуран сам да ћете схватити да Керол и Лир заслужују да се нађу пред српском читалачком публиком двадесет првог века, као што и она заслужује да чита њихову поезију у једном другачијем модерном руху. Искрено се надам да ће се за педесетак година неко други сетити да поново препева ова два великана и њихову неисцрпну игру пренесе у неко ново време. И за крај, драги моји, немојте се осећати усамљено и тужно јер ВАС је мало на овим веселим страницама. Читати и волети Едварда Лира и Луиса Керола ипак је посебно умеће и привилегија.

8


СТИХОВИ БЕЛОГ ЗЕЦА Рекоше да сам то ја с њом, Ту нисам ништа крив; Био бих јако добар у том Да она зна да плив’. Кажу да све сам на о-рук (А то је чиста лаж), Да она тера тук на лук, Све би изгубило драж. Ја дајем један, а она два, А ви бисте хтели још; Из мира чиста – тушта и тма, Онако за свој грош. На моме драфту први пик, То обухвата све; Она верује да је шик, Какви смо били пре. Нешто ми паде сад на ум (Како вас није стид), Ви сте правили грозан шум И непробојни зид. А, све у свему, она је „бест“ И зато спуштам глас; Ово ће остати тајна вест – Између вас и нас. 9


РЕПОВАЊЕ Кад у кући миша виде, џукац рече: „То не иде! Правила су иста свуд – идемо на суд! Изаћи ћу на лош глас као пас, ако сад не тужим вас!“ Миш, види се ерудита, приупита: „Пардон, сер, је л’ то фер? Без пороте и судије то суд није!“ Џукац лану, репом ману: „То је тачно, ал’ јамачно имаш среће – ја ћу бити судско веће! 10


Кривца прстом да покажем и кривицу да докажем, па за казну да те смажем!“

11


ПЕСМА ЛУДОГ БАШТОВАНА На поглед први – бели слон На харфи тонове ниже. Погледа опет – ма није он, Већ њено писмо стиже. „Живот је горак“, обори тон, „Ако се дуже лиже.“ На поглед први – црни бик По крову тражи врата. Погледа опет – није трик, Већ ћерка његовог брата. „Зваћу мурију по твој лик, Нека те чува тата.“ На поглед први – звечарка На часу старогрчког. Погледа опет – ма варка, Петак је среду спрчко. „Кад певала би та стварка, И он би за њом трчко.“ На поглед први – некакви Чиновник чека воз. Погледа опет – ма какви, Нилски коњ купује лоз. „Ако нам дођу и такви, Вечеру појешће скроз!“ На поглед први – кенгур млад Окреће за кафу млин. 12


Погледа опет – и виде тад Да је то аспирин. „Попићу онда ово сад, С клином се избија клин.“ На поглед први – селектор Из кревета га гледа. Погледа опет – тај је створ Обезглављени меда. „Пустио бих га да није спор Унутра и преко реда.“ На поглед први – албатрос Око бандере кружи. Погледа опет – све је штос, С поштанском марком се дружи. „Боље да идем, цури ми нос, Док дани не буду дужи.“ На поглед први – златни рај Каквог на свету нема. Погледа опет – није то тај, Већ само теорема. „Ако ће брзо доћи крај, Мораћу да се спремам.“ На поглед први – божји акт Казује да је папа! Погледа опет и дефакт’ Виде комадић штапа. „Све ми се чини уз овај такт, Остаћу празних шапа.“

13


МОРЖ И СТОЛАР Једном је тако, покрај мора, Високо на небу чак, Сунце жарко из све снаге Пустило моћни зрак. И све би прошло како треба Да није пао мрак. Из неког другог небеског ћошка Гвирио месец жут. На сунце ово што ноћу сину Био је страшно љут. „Не квари забаву“, рече му оно. „Ти ћеш то други пут.“ Море је било веома влажно, Стигла је последња вест, Чудо, јер киша падала није, Што није случај чест, Чак су и птице отишле негде – Прилично ружан гест. Столар и Морж, стари другари, Један уз другог тик. Толико песка на једном месту Личи на јефтин трик: „Када би могла да се почисти – Плажа би била шик.“

14


„Седам теткица и седам метли Седам година кад Чистило би плажу од песка Можда би могло тад?“ На ове речи старог Моржа Заплака Столар млад. Да би разведрио свога друга, Моржу паде на ум – Позваће шкољке мале сочне Да изађу на друм, Да се ухвате сви за руке И плешу уз мора шум. Матора острига одмахну главом И рече одлучно НЕ! Овакве позиве на игранку Кô да је чула пре. А шкољке које одоше горе Осташе тамо све. Четири млађе остриге, слађе, Нису чуле тај крај, Очистиле су ципелице Да добију врхунски сјај. Чудо, јер шкољке најчешће те Немају ноге, знај. Падоше дакле чет’ри у замку Као лопта у кош, За њима поново три па једна И још, још, још и још… Гомила шкољки на обали У овај тренутак лош. 15


Но, пре него је на другу обалу крочио, Зелени је делфин на њега скочио И у познатом делфинском бришућем лету Са носа скинуо фланелску салвету! Нос у каналу без штофане свите – Како ножни прсти да се сада штите? Тотално ужаснут виде да су мали Само тако с оба стопала нестали! Шта се тамо збило, зашто прсти фале, Да ли су их рибе мале поклопале, Или су их мазнуле сирене престроге, Љубоморне увек на нечије ноге, Јесу л’ пипке умешале провидне медузе, Осмонога сипа можда прсте узе, Можда су их клештима посецкали ракови Или ко зна који други морски мракови? У сваком случају дотичног Побла, Како год је умела и могла, Донесе група морнара, без цике и вриске, У двориште његове тете Јобиске. Ту му омлет са шунком испржи стара, Сервира га уз бакалара и салату од ајвара И закључи оштроумно: „Сви знају, што да се крије, Без прстију делујеш много срећније!“


ПОБЛ БЕЗ НОЖНИХ ПРСТИЈУ Побл, створ што нема ножне прсте, Није од некакве беспрсне врсте, Некада је имао права стопала, Док му гомила прстију није опала. Тетка Јобиска му је правила дозе Чајева од нане бојених у розе Уз речи: „Сви знају да је од тог пића Убрзан раст ножних кромпирића.“ Побл, створ без ножно-прстећег арсенала, Пливô је преко Бристолског канала. По савету Јобиске, своје брижне тете, Пре него што на пут овај влажан крете, Нос је умотао у фланелске салвете, Да не би на прстима имô какве штете: „Сви знају да су носни браници фланелске врсте Најбоља заштита за ножне прсте!“ Побл, што преживљава стање беспрсно, И краул и прсно пливао је врсно, На глави је носио звонце које звони Да му се сваки брод са пута склони, А морнари су око њега у воду скакали, Од среће плакали, гласно џакали: „Ура за Побла, који за мачка тете Јобиске Лови црвено-брадавичасте рибе склиске!“


18

4. Но, патка даје све од себе: „То ти је, друже, решена ствар, За твоја леђа имам ћебе, За своје ноге – чарапа пар. Још ћу кô важну превентиву Да запалим посебну лулу криву. Пусти ме, макар, на крај репа.“ Тако ће кенгуру патка лепа. 5. Када је чуо ове податке, Кенгур се осети бржи и јачи, Он хитро стаде покрај патке И само рече: „Хајде, ускачи!“ Прича се да су до следећег лета Трипут обишли око света. Патка и кенгур, путника два, Скачу и певају: „Ква-ква, ква-ква!“


ПАТКА И КЕНГУР 1. Патка кенгуру једном рече: „О благо теби, како те ценим, Од зоре док не падне вече Само скакућеш светом шареним! А ја ти чамим у овој бари И зурим увек у исте ствари – С тобом бих даље, без остатка!“ Рече тако кенгуру патка. 2. „Кад бих с тобом светом скакала“, Предочи патка кенгуру слику, „Била бих мирна, не бих квакала, Уживала бих у крајолику. Видела бих дивне пејзаже – Плаво море, пешчане плаже. Бићу кô бубица тиха и кротка!“ Рече кенгуру шотка. 3. Сад кенгур одговори патки: „Твој предлог има пропусте снажне, Долази зима, дани су кратки, А твоје ноге хладне и влажне, Немој да те ово сад вређа, Али си проблем за моја леђа, С тобом би дошла и реума!“ То кенгур на друм суну с ума.


9 788652 906437

ЏАБЕРВОК Умрачио се мраћани мрак У штроку, глиб и прах, Пред оком прст, ал’ ћорак ждрак, Само се шуња страх! „Џабервок стиже, злоптичаст створ, Гмазно шиштећи с неба – Оштрозубљен је, синак мој, Поњуп’ њуп ће те без ’леба!“ Потегну клиња маљави маљ, Храброст му жмрцну у ум. Прпошно пљуцну он у даљ Крај дрвета Тум-тум. Не хаје тај Џабервок зли, У оку ватра му бесна, Пишти и шишти као да врли, Долази: лева, десна! Рас-два, рас-два и опет рас, Подигла се прашина, Завитла маљ – бум и трас! Звер пуче на шест петина!

20

Profile for Kreativni centar

Izabrane pesme  

Upustite se u avanturu poigravanja rečima i stihovima dvojice velikih majstora pisane reči. Poezija kao igra i igra kao umetnost – onako kak...

Izabrane pesme  

Upustite se u avanturu poigravanja rečima i stihovima dvojice velikih majstora pisane reči. Poezija kao igra i igra kao umetnost – onako kak...