Lizalica iz Uagudugua

Naslov originala:

Rønnaug Kleiva KJÆRLEIK PÅ PINNE FRÅ OUAGADOUGOU © Det Norske Samlaget, Oslo, 1999

Za izdawe na srpskom jeziku © Kreativni centar 2003

Ova kwiga objavqena je uz pomo} ambasade Kraqevine Norve{ke u Beogradu i agencije NORLA (Nor wegian Literature Abroad) iz Osla.

Prevod predstavqa deo projekta prakti~nog rada studenata skandinavistike na Filolo{kom fakultetu pod rukovodstvom prof. dr Qubi{e Raji}a i lektora mag. art. Torsteina Stieglera Seima.

Biblioteka Svet je jedan kwiga peta tre}e izdawe Urednik biblioteke: Ivan Balenovi} Prevod s norve{kog: Jelena Glogovac, Viktor Markovi}, Ana Morokva{i} Redakcija prevoda: Qubi{a Raji}, Nevena A{kovi} Lektura i korektura: Violeta Babi} Ilustracije i dizajn korica: Du{an Pavli} Prelom: Vladimir Stankovski Izdava~: Kreativni centar, Beograd, Gradi{tanska 8 tel. 011/38 20 483, 38 20 464, 24 40 659 www.kreativnicentar.co.yu e-mail: info@kreativnicentar.co.yu

Za izdava~a: mr Qiqana Marinkovi}, direktor [tampa: Publikum Tira`: 2000 ISBN 978-86-7781-225-6

Renaug Kleiva

Jo{ nedequ dana do letweg raspusta!

Nedequ dana pre po~etka letweg raspusta tata se iznenada pojavio u mojoj sobi i izjavio da ima ne{to da mi ka`e.

– Je l' mo`e odmah? – upitao je.

– Radim doma}i.

Ka`em mu da }u prvo to da zavr{im. [ta li ho}e od mene?

Koliko znam, ni{ta lo{e nisam uradila.

Ali nikad se ne zna. I pre nego {to pomisli{, ve} si uradio {to ne treba, a da toga nisi ni bio svestan. I ranije se to de{avalo.

– Ne mora{ da `uri{ – ka`e. – Pregleda}u neke svoje papire dok ti radi{.

Zatim je oti{ao u kuhiwu. ^ujem kako vr{qa okolo, otvara fioke, odvr}e slavinu, odlazi do spava}e sobe i vra}a se nazad.

Ko jo{ mo`e da se koncentri{e pored ovakve buke? Gore je nego u {koli.

Odlu~ujem da je boqe da zavr{im s tim. Boqe nego da sedim i i{~ekujem {ta }e se desiti.

Otvaram kuhiwska vrata. Tata brzo trpa jednu ~okoladicu u usta, kao da se boji da }e mu je neko uzeti.

– Sada imam vremena da razgovaram s tobom – ka`em. – O ~emu se radi?

5

Renaug Kleiva

Na kuhiwskom stolu stoji ~inijica s ~okoladicama. Prepoznajem vrstu, iz jedne od prodavnica slatki{a u centru.

– Sedi – ka`e – i probaj.

Sedam i uzimam jednu mle~nu s ne~im mekim unutra. I tata uzima jednu.

– Mmm... – ka`e. – Zar nisu dobre? Slobodno jedi koje ho}e{.

Pojela sam pet komada.

– Zar ne}e{ da uzme{ jo{ neku? – pita tata.

– @edna sam – ka`em. – Donesi mi ~a{u vode.

– Zar ne bi radije sok? – pita tata.

– Mo`e sok – ka`em.

I onda pijem penu{avi sok koji je doneo.

Po~iwem da se dosa|ujem. Ovo je pravo mu~ewe.

– Za{to si me, u stvari, zvao? – pitam.

Tata `eli ne{to da mi saop{ti – Da... – ka`e tata, zavaliv{i se malo u stolicu. Sme{i mi se, malim izviwavaju}im osmehom koji ba{ ne li~i na wega.

– Pa, reci slobodno – ka`em, jer shvatam da ga ne{to mu~i.

– Da – ka`e – vidi{... Ovaj na{ raspust...

6

Lizalica iz Uagadugua

– [ta s wim? Ne}e biti ni{ta od wega? – pitam. ^ujem o{trinu u svom glasu.

– Ma ho}e, ho}e – ka`e tata brzo i sme{i se ponovo, ovaj put sa olak{awem. – Naravno da }e biti. Samo {to...

– Da, {to...?

Tata udi{e duboko.

– Putujemo, kako smo se i dogovorili – ka`e on odlu~no. – Sve }e biti kao {to smo se i dogovorili. Samo {to ho}u da povedem sa sobom i jednu prijateqicu.

A, tako dakle!

– Je l' to neka od onih koje poznajem? – pitam ja.

– Naravno – ka`e tata – upoznala si je.

– Dobro, ko je to? – pitam ja.

– Poga|aj!

Mrzi me da poga|am. Dovodio je gomilu prijateqica ku}i.

– A kako bih ja mogla da znam koja je?

Tata crveni.

– To je Petra – ka`e on. – Ho}u da se vas dve malo boqe upoznate.

– Petra – ka`em ja. – Sme{no ime.

– Ja mislim da je Petra lepo ime – ka`e tata i sme{i se.

Vidim da nemam ni{ta vi{e {to bih mogla da dodam.

– Dobro, dobro, neka ti bude ovog puta – ka`em – ali pod jednim uslovom.

7

Renaug Kleiva

– Nije tvoje da mi postavqa{ uslove – ka`e tata. – Uostalom, o kakvom je uslovu re~?

Sve ima svoje prednosti i mane

Tata mi je kupio novu letwu haqinu.

– Probaj je – ka`e uzbu|eno.

Obla~im je i stajem ispred ogledala. Uop{te nije lo{e! Po~ele su da mi malkice rastu grudi. Malecke, ali ipak nekakve. Naziru se ispod haqine, naro~ito kad se isprsim. Koliko li treba vremena da mi sasvim izrastu?

– Ba{ si lepa – ka`e tata.

I jesam. A i wemu boqe ide kupovina haqina. Za to moram da mu odam priznawe.

– Boqe ti ide kupovina modernih stvari – ka`em ja.

Lice mu se ozarilo.

– To je Petra – ka`e. – Ona se u to razume.

8

Tata mi je kupio novu letwu haqinu.

— Probaj je — ka`e uzbu|eno. Obla~im je.