Likovna kultura 7

школа Креативнашкола Креативна

Мирјана Живковић

ЛИКОВНА КУЛТУРА

Ликовна култура 7

Уџбеник за седми разред основне школе

7

школа Креативнашкола Креативна

Мирјана Живковић

ЛИКОВНА

Уџбеник за седми разред основне школе

КУЛТУРА

7

[2]

Садржај

ВОДИЧ КРОЗ УЏБЕНИК [5]

УМЕТНОСТ И УМЕТНИЦИ [6]

ПРОСТОР И КОМПОЗИЦИЈА [7]

КОМПОЗИЦИЈА [8]

Панорама мог места [13] Драге особе [13] Слушам и сликам [13]

РАВНОТЕЖА [14]

Мој мобил [17]

КОНТРАСТ [18]

Илуструјем народну јуначку песму [19] Слика расположења [21] Скулптура од пронађених материјала [23] Скулптура од глине [25]

АРАБЕСКА [26]

Арабеска [29] Украшавам [31]

ПРОПОРЦИЈЕ ТЕЛА

Визирање [35] Портрет [37]

И ГЛАВЕ [32]

ПРОСТОР [38]

ПЕРСПЕКТИВА [40]

Од квадрата до коцке [45] Дрворед [47] Пејзаж из моје маште [49]

Сазнали смо… [50]

КОМУНИКАЦИЈА [51]

САДРЖАЈ УМЕТНИЧКОГ Моја историја [55]

ДЕЛА [52]

ФОТОГРАФИЈА [56]

КАДРИРАЊЕ [57] Портрет, aутопортрет/селфи [59]

АНИМАЦИЈА [60] Дизајн карактера [67]

ПОКРЕТ, ИГРА, ЗВУК [68] Наша представа [71]

ПРЕЗЕНТАЦИЈА [72] Моја презентација [75]

Сазнали смо… [76]

УМЕТНОСТ ОКО НАС [77]

УМЕТНОСТ И ТЕХНОЛОГИЈА [78]

МОЈЕ МЕСТО, МОЈ КРАЈ… [80]

УМЕТНИЧКЕ ШКОЛЕ И ЗАНИМАЊА [84]

Сазнали смо… [86]

РЕЧНИК [87]

VODIČ KROZ UXBENIK Osnovni tekst

Pitawa i zadaci

Materijali Reprodukcije su sastavni deo lekcije, olakšavaju učewe i pamćewe i upoznaju nas sa umetničkim delima

Dodatne informacije uz osnovni tekst

Na kraju svake lekcije navedene su kqučne reči

Mali saveti Crtamo, slikamo, pravimo

Saznali smo…

Pregled osnovnih pojmova iz poglavqa

Spoqni izvori Upućivawe učenika na pretraživawe sadržaja na internetu

[5]

UMETNOST I UMETNICI

Umetničko je ono delo u kojem ruka, glava i srce idu zajedno.

Xon Raskin

Albreht Direr je svoj prvi autoportret uradio kada je imao trinaest godina (1484).

Konstantin Brankuši, rođen u siromašnoj porodici u selu Hobica u Rumuniji, jedan je od najuticajnijih vajara XX veka. Još kao dete pokazao je talenat za rezbarewe predmeta od drveta. Najjači uticaj na e wegovu umetnost izvr{il ost etn um su narodna wegove zemqe i orijentalna umetnost.

[6]

Простор и композиција

Vasilij Kandinski, Kompozicija VI, 1910

[7]

KOMPOZICIJA Kompoziciju čini raspored delova neke celine, kao i wihov međusobni odnos. Likovna kompozicija predstavqa povezivawe likovnih elemenata u harmoničnu celinu. Likovne elemente (liniju, oblik, teksturu, valer, boju…) umetnik raspoređuje prema određenim pravilima, odnosno principima. Principi komponovawa su: harmonija, ravnoteža, ritam, proporcija, kontrast, jedinstvo i dominanta.

Komponovawe predstavqa stvarawe umetničkog dela.

Kompozicijom umetnik rešava likovne probleme prostora, svetlosti, proporcija, pokreta i kolorita.

Umetnik svoju ideju ostvaruje linijama na crtežu, bojama na slici, a u skulpturi oblikovawem mase (gline, voska, kamena, drveta, metala itd.).

Prema rasporedu elemenata razlikujemo sledeće vrste likovnih kompozicija: piramidalnu, horizontalnu, vertikalnu, dijagonalnu, ovalnu ili kružnu i slobodnu.

Kod piramidalne kompozicije elementi su raspoređeni u vidu piramide.

Rafael, Madona na livadi, 1505

[8]

Kod horizontalne kompozicije elementi su raspoređeni vodoravno. Ova vrsta kompozicije stvara utisak mira i staloženosti. Ona opu{ta posmatrača i omogućuje mu da je mirno sagleda. Horizontalna kompozicija najčešće se koristi za slikawe pejzaža, panorama, grupnih portreta, mrtve prirode itd.

Xon Konstabl, Hempstedska pustara, 1820

[9]

Kod vertikalne kompozicije elementi su ras­po­ređeni uspravno, to jest po vertikali.

Ova vrsta kompozicije stvara utisak ozbiqnosti, odlučnosti i dostojanstva.

El Greko, Sveti Jovan Krstiteq, oko 1600

Kod dijagonalne kompozicije elementi su raspoređeni po zamišqenoj dijagonali. Ova vrsta kompozicije stvara utisak kretawa, odnosno dinamike. Koristi se za prikazivawe dramatičnih scena.

Za baroknu umetnost karakteristična je dijagonalna kompozicija.

Peter Paul Rubens, Podizawe krsta, 1609–1610

[10]

Kod ovalne ili kružne kompozicije elementi su raspoređeni po zamišqenoj liniji kružnice. Weno osnovno obeležje je sklad. U slikarstvu se kružna kompozicija može primeniti na kružnom ili ovalnom formatu, ali i na pravougaonom.

Anri Matis, Igra, oko 1909

Sandro Botičeli, Veličanstvena Bogorodica, 1481

Kod slobodne kompozicije elementi su posta­vqeni bez ikakvog posebnog rasporeda.

Vasilij Kandinski, Kompozicija VI, 1910

[11]

 Koje su vrste kompozicija slikari primenili na ovim delima?

Teodor Žeriko, Meduzin splav, 1818–1819

Ežen Delakroa, Otmica Rebeke, 1846

Vinsent van Gog, Pogled na Pariz s Monmartra, 1886

Peter Paul Rubens, Sveti Sebastijan, 1618

 Koje je umetničko delo ostavilo najjači utisak na tebe?

Koju je vrstu kompozicije primenio umetnik na tom delu?

[12]

Fransisko de Goja, Porodica Karla IV, 1800

Panorama mog mesta  Uradi panoramu svog mesta. Odaberi materijal i tehniku u kojoj ćeš raditi.

MALI SAVETI Pogledaj još jednom primere na prethodnim stranama.

Pre nego što počneš s radom, odaberi vrstu likovne kompozicije.

MATERIJALI Odabrani pribor i materijal List iz bloka

Odaberi format papira koji će najviše odgovarati odabranoj likovnoj kompoziciji.

Drage osobe  U kružnom ili ovalnom formatu i u tehnici koju

odabereš uradi grupni portret osoba koje su ti drage.

MATERIJALI Odabrani pribor i materijal List iz bloka Šestar Makaze

Slušam i slikam  Slušajući kompoziciju Četiri godišwa doba Antonija Vivaldija, naslikaj svoje omiqeno godišwe doba.

Primeni likovnu kompoziciju za koju smatraš da će najviše odgovarati tvojoj zamisli.

MATERIJALI Materijal i pribor za slikawe List iz bloka

KQU^NE RE^I  • kompozicija • piramidalna • horizontalna • vertikalna • dijagonalna • ovalna ili

kružna • slobodna

[13]

RAVNOTEŽA Ravnoteža je ujednačen odnos likovnih elemenata (linija, boja, oblika…). Umetnik na svom delu uspostavqa ravnotežu raspoređujući elemente u kompoziciji u zavisnosti od wihove vizuelne težine. Vizuelna težina je utisak koji pojedini likovni elementi ostavqaju kod posmatrača svojim delovawem. Na primer, obli oblici izgledaju lakše od uglastih, a topli tonovi teže od hladnih. Prema rasporedu likovnih elemenata ravnoteža može biti simetrična i asimetrična.

Simetrična ravnoteža se postiže postavqawem sličnih ili istih elemenata po zamišqenoj horizontalnoj ili vertikalnoj osi simetrije. Ovo je najjednostavniji način postizawa ravnoteže na umetničkom delu.

Uravnotežen je odnos leve i desne strane.

Ujednačen je odnos gorweg dela prema dowem.

Paolo Veroneze, Hristos u Levijevoj kući, 1573

[14]

Karavađo, Narcis, 1597

Odašiqawe apostola, Sen Madlen, Vezlej, 1120–1132

Kada svojim delima žele da postignu utisak smirenosti, dostojanstva, ozbiqnosti i stabilnosti, umetnici primewuju ravnotežu.

Katedrala u Remsu, 1225–1299

Konstantin Brankuši, Poqubac, 1908

[15]

Asimetrična ravnoteža postiže se upotrebom elemenata nejednake vizuelne težine.

Umetnik mora pažqivo da planira raspored oblika različitih težina kako bi ostvario uravnotežen odnos svih elemenata. Takođe mora da vodi računa o odnosu leve i desne strane, kao i o odnosu gorwe polovine prema dowoj. Asimetričnom ravnotežom postiže se dinamičnost.

Mali oblici izgledaju lakše od velikih oblika.

Grupisawem više mawih oblika nasuprot jednog velikog ostvaruje se ravnoteža.

Oblici naslikani svetlim bojama izgledaju lakše od onih koji su naslikani tamnim.

Kacušika Hokusaj, Crveni Fuxi, 1830–1832 Hans Arp, Planina sto sidara, 1925

Klod Mone, Jabuke i groжđe, 1880

[16]

Pablo Pikaso, Mandolina i gitara, 1924

Glatka tekstura je vizuelno lakša od grube ili hrapave.

Ivan Meštrović, Velika udovica, 1907

Aleksandar Kolder, Mobil, 1960

U skulpturi je asimetrična ravnoteža zastupqenija od simetrične.

Edgar Dega, Plesačica gleda taban desne noge, 1895

Le Korbizje, Bogorodičina crkva u Ronšanu, Francuska, 1950–1955

Moj mobil  Napravi mobil poput umetnika Aleksandra Koldera.

MALI SAVETI

MATERIJALI

Izreži različite oblike od papira u boji.

Drveni štap ili vešalica

Okači ih na drveni štap ili vešalicu tako da vise uravnoteženo.

Kanap ili vunica Debqi papiri u boji Makaze

KQU^NE RE^I  • simetrična ravnoteža • asimetrična ravnoteža

[17]

KONTRAST Kontrast je naglašena različitost, odnosno suprotnost i jedan je od najvažnijih principa komponovawa. Nastaje suprotstavqawem različitih vrednosti ili kvaliteta likovnih elemenata (svetlosti, boje, teksture, oblika…). Najjači kontrast se javqa između krajwih suprotnosti: svetlo – tamno, glatko – hrapavo, toplo – hladno, veliko – malo, visoko – nisko itd.

Kontrast svetlo – tamno umetnici koriste da bi stvorili određenu atmosferu, postigli tajanstvenost i dramatičnost prizora, izazvali snažne emocije kod posmatrača, naglasili važne delove ili učinili prizor dinamičnijim. Najizraženiji svetlosni kontrast je kod ahromatskih boja crne i bele. Kod hromatskih boja svetlosna suprotnost se postiže dodavawem crne i bele.  Koji delovi na ovim umetničkim delima privlače tvoju pažwu? Objasni.

Rembrant, Podizawe krsta, 1633

Kontrast svetlo – tamno bio je veoma važan u slikarstvu sve do XIX veka i pojave impresionizma.

Rembrant, Dobri Samarićanin, 1633

REMBRANT HARMENS VAN RAJN (1606–1609) holandski je slikar i grafičar. Na svojim delima koristio je često kontrast svetlo – tamno. Svetlost na wegovim slikama ne dolazi ni iz jednog određenog pravca, već zrači iz samih boja. Na taj način on je naglašavao bitne delove na slici.

Rembrant, Autoportret, 1629

[18]

школа Креативнашкола Креативна

Мирјана Живковић

ЛИКОВНА КУЛТУРА

Ликовна култура 7

Уџбеник за седми разред основне школе

7