Page 1


Мара Шаин, Мирјана Марковић, Илеана Ковачевић, Драгана Коруга, Рада Ивановић, Љубица Бељански-Ристић, Милена Крсмановић, Златко Гајић, Добринка Пековић

_

П ри ручни

к за родитеље и васпи

таче

_


ПРИРУЧНИЦИ књига једанаеста осмо издање Илустровали Иван Пејкић Мирољуб Милутиновић - Брада (стр. 209-273 и 367-418) сарадник у припреми Драган Николић Рецензент Проф. др Иван Ивић Главни уредник Проф. др Симеон Маринковић За издавача Мр Љиљана Маринковић, директорка Издаје Креативни центар, Градиштанска 8, Београд телефони: 011/ 38 20 483, 38 20 464, 24 40 659 e-mail: info@kreativnicentar.rs www.kreativnicentar.rs Компјутерска обрада Зоран Т. Стевановић Штампа Графипроф, Београд Тираж 1.000 Година штампе 2016 ISBN 978-86-7781-180-8 Copyright © Kreativni centar, 2016 CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 37.018.1(035) 373.2(035) 37.032(035) КОРАК по корак 2 : васпитање деце од три до седам година : приручник за родитеље и васпитаче / Мара Шаин ... [и др.] ; [илустровали Иван Пејкић, Мирољуб Милутиновић-Брада]. - 8. изд. - Београд : Креативни центар, 2016 (Београд : Графипроф). - 416 стр. : илустр. ; 24 cm. - (Приручници / [Креативни центар] ; књ. 11) Тираж 1.000. - Библиографија: стр. 411-416. ISBN 978-86-7781-180-8 1. Шаин, Мара [аутор], 1937 a) Породично васпитање - Приручници b) Предшколско васпитање - Приручници COBISS.SR-ID 227304716


ПОРУКЕ v Pred{kolsko dete ima potrebu i pravo da bude ono {to jeste, da raste i da se razvija. v Dete je vrednost samo po sebi, nosi pozitivne razvojne potencijale i samo je ~inilac sopstvenog razvoja, socijalizacije i vaspitawa. v Dete je aktivno, interaktivno i kreativno bi}e. v Presudnu ulogu u razvoju deteta ima socijalna interakcija koja se ispoqava u saradwi, kroz zajedni~ke aktivnosti, komplementarno delovawe, opoziciju, konflikte i partnerstvo. v Aktivna priroda deteta se ispoqava u wegovoj inicijativi, u spontanim istra`iva~kim pona{awima i, iznad svega, u de~joj igri. v Igra je prva manifestacija sposobnosti deteta da sopstveno iskustvo pretvori u ne{to zami{qeno i da svoju svest upotrebi na nov, jedinstven, stvarala~ki na~in. v Igra se odnosi na one delove stvarnosti koji su od najve}eg interesa za dete; igra ima sopstvenu motivaciju, omogu}ava slobodan izbor i odluku, a istovremeno zahteva od deteta da se povinuje prvilima igrawa. v Za spontanu i slobodnu igru dete treba da ima dovoqno: do`ivqaje, iskustva, znawa, dobrih indirektnih uzora, vreme, prostor, materijale i priliku da na|e partnera za igru. v Igra je poseban oblik u~ewa. Dete ima potrebu da razume svet koji ga okru`uje i da ovlada wime. Ono u igri prera|uje i prisvaja ste~ena iskustva i postaje svesno tih iskustava.


ВАЖНО ЈЕ ЗНАТИ

v Znawa, modele pona{awa i vrednosti koje postoje u wegovoj sredini dete aktivno otkriva i konstrui{e. v U~ewe je proces izgra|ivawa znawa putem aktivnih metoda: posmatrawa, istra`ivawa, eksperimentisawa, manipulisawa, igrawa uloga, upore|ivawa, re{avawa problema i sli~no. v Dete }e biti spremno da reaguje na izazove novih u~ewa i saznawa ako ima mogu}nosti da dela, misli i izra`ava se u skladu sa svojim trenutnim mo}ima, ako je prihva}eno i uva`eno. v Sfere razvoja, vaspitawa i u~ewa pred{kolskog deteta jesu: otkrivawe i upoznavawe samoga sebe, razvijawe odnosa, sticawe iskustva i saznawa o drugim qudima i saznavawe sveta razvijawem na~ina delovawa na wega. v Su{tina vaspitnog delovawa jeste odnos - qudska relacija, koja podrazumeva vreme ispuweno zajedni~kim `ivqewem, usmeravanim postupcima, bogatstvom odnosa i sadr`aja. v Vaspitawe polazi od po{tovawa de~je li~nosti, pru`a priliku svakom detetu da bude "svoje", poma`e mu da postane svesno svojih osobenosti i da se razvija sopstvenim tempom. v Vaspita~ poseduje spremnost i sposobnost da upozna i razume dete. v Vaspita~ najvi{e vaspitava onim {to jeste, kao li~nost, i onim {to ume da radi. v Uloga vaspita~a je da: stvara uslove za kvalitetan `ivot, u~ewe i razvoj dece i da direktno podsti~e razvoj i u~ewe.


Ja... i ...drugi


ВАЖНО ЈЕ ЗНАТИ

u SOCIJALIZACIJA

je proces u kome dete nasle|ene potencijale razvija u svojevrsnu individualnost i proces u kome dru{tvo individualnost uklapa u dru{tveno prihvatqivo funkcionisawe. raste u stalnoj INTERAKCIJI sa svojim okru`ewem; socijalno saznawe uvek se odvija u kontekstu socijalne interakcije.

u Dete

u SLOBODA

i AUTONOMIJA detetove li~nosti zavise od metoda kojima se podsti~e wihov razvoj: v

sputavawe individualnosti, ka`wavawe samosvesti, nasilno namatawe voqe autoriteta razvija poslu{nost, onemogu}ava kreativnost, podsti~e zavisnost od drugih i li~nu neodgovornost;

v podsticawe

radoznalosti, podr`avawe stvarala{tva, negovawe samostalnosti razvija slobodnu, samosvesnu i samoodgovornu li~nost.

i uva`avawe individualnosti deteta podsti~u OSLOBA\AWE OD KLI[EA u socijalnom saznawu.

u Strpqewe

i druga RAZVOJNA OGRANI^EWA u mi{qewu ote`avaju i odre|uju socijalno saznawe.

u Egocentrizam

i tu|u LI^NOST pred{kolsko dete shvata, uglavnom, kroz konkretno pona{awe: "on ne voli da daje svoje igra~ke", "ona pla~e kad izgubi u igri"...

u Svoju

u GRE[KE

odraslog u socijalnoj interakciji ote`avaju socijalno saznawe, jer dete bezuslovno veruje odraslom. kad ovlada sredstvima komunikacije, dete nailazi na NESPORAZUME zbog egocentrizma u mi{qewu.

u I

dete u~i da razdvoji tu|u poziciju od svoje, da se DECENTRIRA u mi{qewu; ova ve{tina se mo`e podsticati, ~ak i ve`bati.

u Pred{kolsko

svetu emocija dete je ISTRA@IVA^; ono traga za odrazom drugih u sebi i obrnuto, traga za vezom izme|u unutra{weg/predstavqenog i opa`ajno datog (doga|aj<=>do`ivqaj, pona{awe<=>do`ivqaj).

u U

u EMOTIVNO

IZRA@AVAWE odre|eno je genetikom, ali se i u~i po modelu; bogatstvo modela oboga}uje ekpresivnost deteta. raste sa saznawem da je RAZLI^ITOST (me|u qudima i decom) bogatstvo, dete nau~i da iz razli~itosti crpi ideje za stvarala{tvo.

u Ako

se ne DISCIPLINUJE kritikama, procenama i sudovima; tako se nau~i strahu, stidu i krivici.

u Dete

u POZITIVNE

PORUKE vezane za postupke, do`ivqaje, doga|aje, predo~avawe realnih posledica, u~e dete po`eqnom pona{awu kao li~nom izboru.

11


ВАЖНО ЈЕ ЗНАТИ sti~e SAMOPOUZDAWE ako raste u atmosferi prihva}enosti, bez uslova i rezervi.

u Dete

u Svest

o tome da se svaka gre{ka mo`e popraviti i da se pona{awe mo`e mewati svojom voqom, podsti~e SIGURNOST u sebe i druge.

u Pona{awe

koje je u skladu sa li~nim potrebama i o~ekivawima, sa ciqevima i zami{qenim postignu}ima, a koje ne ugro`ava tu|e potrebe i ciqeve, spre~ava konflikte, doprinosi SOCIJALNOJ HARMONIJI.

u DETE

i ODRASLI mogu biti ravnopravni partneri u komunikaciji, igri, u~ewu; u podeli odgovornosti za razvoj, teret pada na odraslog. interakcija sa decom oko sebe i detetom u sebi OBOGA]UJE odraslog, humanizuje ga, obezbe|uje li~ni kontinuitet i trajawe.

u Stalna

da odrasli koji ne ume da se igra ne spoznaje RADOST @IVQEWA. Proverite!

u Ka`u,

[TA MO@E DETE I KAKO...? Kako dete razvija svoje socijalno pona{awe? Kako te~e razvoj socijalnog saznawa? Vigotski ka`e: "Jedino kroz druge postajemo ono {to jesmo." Pred detetom se POSLE TRE]E GODINE javqa problem kako da razlikuje unutra{we psihi~ke pojave od spoqa{wih i kako da pove`e spoqa vidqive pojave i postupke sa unutra{wim mentalnim stawima koja se ne mogu ~ulno opa`ati. Ove veze su u po~etku (sve do {este godine) pogre{ne, te se de{ava da dete fizi~kim pojavama pripisuje osobine `ivih bi}a i da nekim pojavama, po prirodi subjektivnim (kao {to su snovi, misli), pripisuje objektivnost. Do ~etvrte godine dete veruje da je san u sobi u kojoj spava i da ga svi mogu videti, da se oblak kre}e kada se i ono kre}e itd. OKO PETE GODINE detetovo mi{qewe je optere}eno egocentrizmom, pa stoga veruje da je wegovo mi{qewe jedino ispravno, jedino mogu}e (druga gledi{ta ne mogu postojati), da je stvarnost za sve jednaka i da je svi do`ivqavamo jednako. Tek POSLE [ESTE GODINE egocentrizam u mi{qewu jewava, pa je dete tada u stawu da uzme u obzir pretpostavqene misli (pretpostavke tipa: ako ovo uradim moglo bi da se desi ono), da uva`i ose}awa drugog (uspeva u pri~i da varira ose} awa likova zavisno od uloge koju imaju), da pripi{e razli~ita ose}awa i misli drugima i da prihvati da su razli~iti od wegovih. DO OSME GODINE dete sudi o pona{awu drugih iskqu~ivo na osnovu vidqivih efekata. Za wega je povreda od strane drugoga (bila ona slu~ajna ili namerna), jednako vrednovana; tek kasnije ono uo~i razliku izme|u spoqa{wih i unutra{wih pokreta~a pona{awa. Tada ono shvati da spoqa{we pona{awe ne odslikava uvek na pravi na~in `eqe i motive drugih; i odrasli u tom pogledu ~esto gre{e,

12


ВАЖНО ЈЕ ЗНАТИ

Osobine li~nosti

Decentracija

pa tu|e pona{awe tuma~e wegovim crtama li~nosti ili karakterom i motivima, a ne okolnostima, odnosno, obrnuto, svoje pona{awe ~e{}e tuma~e spoqa{wim okolnostima nego unutra{wnim motivima, karakterom itd. Ovakvo pona{awe odraslih zbuwuje dete i ote`ava razvoj socijalnog saznawa, jer je ~esto poverewe u odrasle potpuno i bezrezervno. Detetu tada treba vi{e vremena, vi{e iskustva i podr{ke da se oslobodi tu|ih kli{ea u saznavawu socijalnih odnosa i socijalne realnosti i da se slobodno distancira, bez obzira na to koliko se od odraslih razlikuje u shvatawu.

Izvori konflikta

Misli, namere, motivi

Konstruktivni pristup

UO^AVAWE I RE[AVAWE SOCIJALNIH Empati~ko primawe PROBLEMA I KONFLIKATA

SOCIJALNO SAZNAWE

e

Os

e}

aw

a

w no va jal |a ci ago Soril p

m ai e o ni im a aw tve st im Zn ps }no ew so ogu ni~ m gra o

SAMOSAZNAWE

Prijateqstvo

Svest o sebi

Oso li~ bine nos ti

SHVATAWE ODNOSA ME\U QUDIMA Institucije i struktura dru{tva

Norme i pravila

RAZUMEVAWE SOCIJALNIH Prirod e i za ne aw v i ~ POJAVA u e situ date Ukq zli~it odnose a c ije u ra ijalne soc Razvojna ograni~ewa

li, Mis ere, m a n ivi mot

S st oci za atu jal jed s ni ni u ci

OPA@AWE I RAZUMEVAWE Psihi~ka Pona{awe EMOCIONALNIH stawa STAWA DRUGIH

Socijalne uloge

13 13


ВАЖНО ЈЕ ЗНАТИ

Opa`awe i razumevawe emocionalnih stawa drugih Осећања и стања U pred{kolskom periodu kod dece se manifestuje svest o tome da drugi imaju ose}awa, kao sposobnost da se "de{ifruju" izra`ena ose}awa u onom broju i kvalitetu u kom su ih svesna i kod sebe (dete koje nije iskusilo qubomoru te{ko je prepoznaje i kod drugoga). U isto vreme detetu je te{ko da pove`e ose} awe sa situacijom (ne shvata za{to je wegov drug tu`an kad do|e u pred{kolsku ustanovu, jer je to za wega radostan doga|aj). Sa ~etiri godine dete ta~no opisuje samo situacije koje izazivaju radost. Sa sedam godina posti`e prili~nu ta~nost u opisivawu situacija koje izazivaju strah, bes i tugu (unapred ili po zadatku). U razumevawu tu|ih ose}awa ote`avaju}i faktor za dete je egocentrizam u mi{qewu, koji se bli`e odre|uje kao nesposobnost da se stavi u poziciju drugoga. Zbog toga dete ne shvata da ista situacija mo`e izazvati razli~ita ose}awa kod razli~itih osoba, da ista osoba istovremeno mo`e imati suprotna ose}awa (te zbog toga ~esto svoja ose}awa pripisuje drugima) kada se na|e u problemskoj socijalnoj situaciji u kojoj je izra`en nesklad izme|u situacije i pokazane emocije (u tu`noj situaciji neko se smeje). Dete re{ava problem (zadat kroz zadatak) koriste}i se situacionim osloncima i kao re{ewe nudi svoja ose}awa koja bi ono imalo u datoj situaciji.

Понашање Pred{kolsko dete ne uo~ava i ne shvata razliku izme|u pokazanih i stvarnih emocija ‡ za wega je stvarno sve {to je pokazano, ono ne razume da neko pokazuje la`na ose}awa (odrasli to nazivaju de~ijom neiskvareno{}u). Tek posle sedme godine dete nau~i da emocionalni izrazi mogu da se kontroli{u. Vrlo ~esto dete pogre{i u proceni tu|ih emocija, pogotovo kada odrasli nejasno {aqe signale (tugu tuma~i kao bes, na primer). Pred{kolsko dete nije u stawu, mentalno, da razdvoji tu|u poziciju od svoje, jer tu|u nije u stawu ni da predstavi sebi. Egocentrizam u ovoj oblasti nikada ne nestaje u potpunosti, pa se stoga de{ava i odraslim osobama, kao i deci, da stupaju u sukobe sa drugima. Ipak, sposobnost decentracije, ~ime se prevazilazi egocentrizam u mi{qewu i pona{awu, mo`e se podsticati i razvijati, pa ~ak i ve`bati.

Особине личности Do sedme godine dete nije u stawu da opa`a, zapa`a i opisuje karakterne osobine li~nosti druge osobe. Wegov se opis uglavnom sastoji od spoqa vidqivih osobina (fizi~ki izgled, garderoba, mesto `ivqewa...). Tek posle sedme godine javqaju se u opisima neke psiholo{ke karakteristike. Pred{kolsko dete, zapravo, i ne shvata koliko je zna~ajno formirati sud o osobinama li~nosti drugoga, {to bi doprinelo uskla|ivawu odnosa sa tom osobom. Ono se u procewivawu oslawa na ono {to ta osoba ~ini, kako se pona{a sada i ovde, te{ko mu je da sa tim povezuje pro{la iskustva i da predvidi budu}a. Samo u situaciji posebne motivisanosti (kada je u pitawu drug, neko iz porodice) dete uspeva da na~ini preciznu procenu kako ne bi pogre{ilo u izboru ‡ radi li~ne za{tite (biraju}i druga za igru uzima u obzir uo~ene oblike pona{awa, kao {to su "nije svadqivac", "ume dobro da se igra" i sl.).

14


ВАЖНО ЈЕ ЗНАТИ

Samosaznawe Свест о себи Pred{kolsko dete opisuje sebe kroz fizi~ki izgled, razne teku}e aktivnosti, li~ne predmete i stvari. Na pred{kolskom uzrastu dete jo{ nema razvijen pojam o sebi, te stoga ono nije u stawu da integri{e i zaokru`i unutra{wa, pro{la i sada{wa, iskustva, da sebe do`ivi kao osobu koja ima razli~ita ose}awa i misli u razli~itim situacijama (ono ~ak ne shvata prirodu procesa mi{qewa). Ali u isto vreme, poseduje osobine koje su relativno stalne i stabilne. Pojam o sebi dete gradi na bazi razlikovawa sebe od drugih; ovo razlikovawe u velikoj meri zavisi od vrednosnih sudova koje drugi (pre svega odrasli) saop{tavaju o detetu. Ukoliko ~esto ili stalno slu{a globalne vrednosne sudove o sebi, dete } e izgraditi i globalnu sliku o sebi i te`i}e da uskla|uje svoje pona{awe sa wom: ukoliko stalno slu{a sudove tipa "ti nisi dobar" ili "ti nisi poslu{an", dete } e shvatiti da je ono takvo kako mu ka`u, ali ne}e znati {ta treba da izmeni da bi bilo "dobro i poslu{no" dete. Kada se detetu upu}uju negativni sudovi kojima se `eli da mu se pomogne da razvije pozitivnu i realnu sliku o sebi, korisno je da mu se govori {to konkretnije o postupcima, pona{awima, ose}awima u datoj situaciji, kao i da mu se pomogne, pomo}u predo~enih variranih posledica, da samo prosudi koje pona{awe je svrsishodnije, koje pona{awe vodi ciqu, zadovoqewu nekih potreba i sli~no. Nije, dakle, od velike koristi kritika sa puno negativnih procena iz koje dete izvla~i samo zakqu~ak {ta ne vaqa sa wim ili kod wega, a ne viziju o tome {ta bi bilo korisno da promeni u svom pona{awu. Korisno je, tako|e, uz pozitivne ocene o detetovom pona{awu vezati crte ili osobine koje ono poseduje, a koje tom pona{awu doprinose, jer na taj na~in dete u~i kako da pove`e svoje pona{awe sa trajnim osobinama i kod sebe i kod drugih ("to si dobro uradio zato {to si o{trouman" i sli~no). Tako|e je va`no razviti kod dece tolerantnost ili ~ak pozitivan stav prema razli~itostima me|u qudima i decom, jer one ~ine `ivot zanimqivijim, ma{tovitijim.

Сопствене могућности и ограничења U razvoju pojma o sebi, posebno je va`no pomo}i detetu da razvije ose}awe samopouzdawa, {to se mo`e posti}i jedino stalnom manifestacijom prihva} enosti deteta bez uslova i rezervi. Bez obzira kakav je ko, on je prihva}en kao vredna i zanimqiva li~nost. Tako|e je va`no razviti kod deteta ose}aj da se sve mo`e promeniti i popraviti, ma kako bolno iskustvo bilo i ma kako pogre{ilo u pona{awu. Va`no je da dete shvati da se pona{awe mo`e mewati svojom voqom, prema sopstvenim potrebama i o~ekivawima i uskla|ivati sa ciqevima i postignu} ima koje `eli da postigne. Umesto grdwi, prekora i kazni, detetu mnogo vi{e poma`e kad ~uje savete, uputstva, li~na iskustva odraslog. On na taj na~in pokazuje razumevawe za detetove razvojne probleme, nespretnosti, neznawa, nemogu}nosti i sli~no.

Осећања Tako|e je va`no pomo}i detetu da slobodno izrazi svoja ose}awa, da ih lako prepoznaje kod sebe i kod drugih, da ih adekvatno verbalizuje i da ih povezuje sa konkretnim situacijama, pre svega sada i ovde, ali i u pro{losti i budu}nosti, jer tako razvija li~ni kontinuitet i stabilnost. Dakle, umesto da mu se ka`e "Ma, ne pla~i, to ne boli", treba mu objasniti {ta ose}a: "Da li si se upla{io kada si pao?

15


ВАЖНО ЈЕ ЗНАТИ Kad ne{to boli suze same teku". Tako se ostvaruje jo{ jedan veoma va`an razvojni proces ‡ povezivawe spoqa{wih doga|aja sa unutra{wim do`ivqavawem, sa predstavama, mislima, ose}awima, ~ime se sklapa slika o sebi i svojoj li~nosti.

Особине личности Pred{kolsko dete nema jasnu predstavu {ta je li~nost, koje su wene osobine i karakteristike kada je ono samo u pitawu, pa zato ne mo`e ni da poredi sebe sa drugima, da uo~ava sli~nosti i razlike, niti da poredi sebe sada sa nekim svojim pre|a{wim osobinama ili pona{awima. Sa tri godine, dete ima polni identitet, zna da li je de~ak ili devoj~ica (mo`da ne zna u ~emu je razlika), ali nije ba{ sigurno da devoj~ica ne mo`e postati de~ak, ako to jako `eli ili ako nosi pantalone i igra se sa de~acima. Ovo shvatawe je prisutno sve do {este godine. Shvatawe li~nog identiteta se javqa kasnije. Tek sa osam ili devet godina dete shvati da i ono, kao i drugi, ima li~ni identitet po kome se qudi me|usobno razlikuju, a koji ~ini da se u razli~itim situacijama pona{aju i reaguju na karakteristi~an, samo wima svojstven, na~in.

Shvatawe odnosa me|u qudima Пријатељтво Socijalni kontakti se u pred{kolskom periodu razvijaju od usmerenosti na sebe, u ~etvrtoj godini, na svoje stvari, specifi~na interesovawa, preko polaganog razvijawa interesovawa za drugu decu i prilago|avawa na grupnu igru, `ivot u zajednici, uspostavqawa svoje uloge i mesta u grupi, do potpunog uspostavqawa grupnih odnosa me|u vr{wacima, razvijawa ose}aja pripadnosti odre|enoj grupi vr{waka i izra`ene radosti dru`ewa sa vr{wacima. Dru`ewe sa vr{wacima prati i razvoj igre i odnosa u igri, od solitarne igre (tri godine), preko igre u parovima, dijadama, igre u grupi dece, koju karakteri{e koordinacija i podela uloga - paralelna i asocijativna igra (pet godina), do razvijene igre sa pravilima, organizovane igre koja ima podelu uloga i zadataka, do kooperativne igre, koja podrazumeva saradwu i zajedni~ki ciq (sedam godina). U toj igri prijateqstvo se shvata i do`ivqava kao jednostrani odnos: prijateq je onaj ko je prema tebi qubazan, ko ti poma`e (zato deca vole onoga ko voli wih, dru`e se sa onim ko se sa wima dru`i i igra na wihov na~in). Takav je odnos za wih bezbedan i prihvatqiv. Kasnije, oko sedme godine, dete shvata prijateqstvo kao recipro~an odnos tipa "ja tebi - ti meni", odnosno shvata da je prijateq onaj prema kome je ono prijateq. Tek u adolescentnom periodu prijateqstvo se shvata kao uzajamna bliskost, izraz poverewa i razumevawa, sli~nost u interesovawima i stavovima.

Норме и правила Egocentrizam u saznavawu sveta prati i saznawe socijalnih odnosa i pojava. Detetu je te{ko da shvati ~emu slu`e, za{to i kako nastaju dru{tvena pravila. Ono u po~etku te`i da prilagodi sva pravila sebi i svojim `eqama i potrebama. Nesposobno je da spozna da i drugi imaju svoje potrebe, ~esto potpuno opre~ne wegovim. Tako da dete sa ~etiri godine smatra da je po{tovawe pravila stvar trenutne li~ne `eqe pojedinca i otvoreno se suprotstavqa normama koje name} u odrasli. Vremenom, dete od ~etiri godine nau~i da su norme pona{awa neke

16


ВАЖНО ЈЕ ЗНАТИ spoqa{we snage, propisi koji su apsolutni i nepromenqivi (realizam), kao i da se sve osobe na isti na~in odnose prema wima, pa se zato quti {to samo ono ide na spavawe u osam sati. Kasnije, u petoj godini, dete polako shvata da se norme i pravila pona{awa moraju po{tovati kako bi se izbegla kazna ili dobila nagrada instrumentalno pona{awe. Pravila vi{e nisu apsolutne vrednosti, ve} konvencije koje postavqa ve}ina (tako nastaje tzv. "dvojna moralnost" - jedno radi, a drugo misli). Petogodi{we dete generalizuje odre|ene op{te principe pona{awa i primewuje ih na posebne situacije, ali jo{ uvek ne uo~ava svoje u~e{}e u formirawu propisa. Oni su jo{ uvek prinuda spoqa{weg autoriteta. Sa {est godina dete shvata da postoji potreba za uzajamnim po{tovawem i dogovarawem, odnosno po{tovawem dogovorenih pravila pona{awa, ne samo u igri, ve} i u `ivotu. Ono prihvata kao realnu i potrebu za saradwom, kooperacijom sa drugim osobama, decom i odraslima. Dete je sada ve} na putu da shvati razloge zbog kojih i samo pristaje da se pridr`ava nekih pravila i normi, jer to donosi zadovoqstvo i wemu i drugima. To je ve} pona{awe koje karakteri{u principi koji se prihvataju kao svoji, pravila koja za dete imaju smisao i svrhu. Ono se polako pribli`ava autonomnoj moralnosti odrasle osobe. Ovaj razvoj autonomnosti kulminira u periodu adolescencije, ali wegov kona~an ishod u velikoj meri zavisi od dru{tvenih vaspitnih uticaja.

Структура друштва и институције Pred{kolsko dete ima naivno shvatawe strukture dru{tva i socijalnih uloga: ne razlikuje socijalnu ulogu od osobe koja je izvr{ava (zanimawe vezuje za konkretnu osobu koju poznaje, pa ne shvata da isto zanimawe mogu imati neke sasvim nove osobe). Dete ne pravi razliku izme|u li~ne i dru{tvene uloge, pa misli da mu je svaka uloga dostupna i da je mo`e dosegnuti prostom snagom voqe i `eqe (kad po`eli da ono bude odrasli i quti se {to odrasli to ne "razumeju" i ne prihvataju). Ulogu defini{u neke sasvim periferne odrednice, kao {to su uniforma (pa su svi u belom mantilu lekari). Interesantno je de~je shvatawe funkcije novca: prodavnica je mesto gde se prodaje hrana i dobija novac, a banka je mesto gde se "uzima" ili "kupuje" novac. Detetovo shvatawe ovih institucija je krajwe pojednostavqeno: banke i po{te su mesto gde ode{ da uzme{ novac, {to se de{ava i u prodavnicama, jer uvek dobija{ kusur, pa se kusur shvata kao izvor novca - {to vi{e kupuje{, vi{e kusura dobija{, pa onda i ima{ vi{e novca.

Razumevawe socijalnih i psiholo{kih pojava Развојна ограничења Kao i u prethodnim oblastima socijalnog saznawa i ovde se dete sre}e sa istim te{ko}ama u tuma~ewu, a to su: v pa`wa

se vezuje za spoqa{we elemente pojave, a ne za su{tinu, jer je ona, skrivena od opa`awa, nedoku~iva, ~ak i ne postoji,

v

fizi~ka odre|ewa pojava, osoba, situacija se uzimaju u obzir i onda kada nisu bitna za razumevawe,

v

nema sposobnosti da se pove`u unutra{wa stawa sa postupcima i situacijama, pa je odnos prema realnosti ~esto nerealan,

v egocentri~nost:

druga gledi{ta ne postoje, pa je, prema tome, wegov na~in sagledavawa socijalnih pojava jedini ispravan i mogu},

17


ВАЖНО ЈЕ ЗНАТИ

Природне и задате социјалне ситуације и социјални односи Put za prevazila`ewe ovih te{ko}a i ograni~ewa jeste boga}ewe detetovog iskustva ukqu~ivawem deteta u razli~ite socijalne odnose, koji }e ga navesti da postane svesno drugih, wihovih do`ivqaja, wihovih razli~itosti, wihovog shvatawa iste pojave. Dete treba da sti~e socijalna saznawa kroz aktivno u~estvovawe u svim prirodnim i zadatim situacijama u kojima su zastupqeni socijalni problemi. Korisno je stavqati dete fizi~ki u poziciju drugoga, u odre|enim zadacima, kako bi aktivno do`ivelo i uo~ilo druge uglove gledawa i tako shvatilo da se drugi ugao mo`e sagledati i bez fizi~kog preme{tawa u tu|u poziciju (igre uloga). Va`no je i da odrasli ~ine isto kako bi podstakli decu u tome i kako bi povremeno proverili svoje vizure, odnosno ponudili deci adekvatnije podsticaje.

Социјално прилагођавање Pred{kolsko dete ve} po~iwe da svoje pona{awe prilago|ava drugima na osnovu opa`enih i uo~enih emocionalnih pokazateqa o raspolo`ewu i emocionalnom stawu u kome se druga osoba (naro~ito odrasli) nalazi. Kada vidi da je odrasli qut, dete se automatski pona{a poslu{no, ~ime izbegava mogu}u kaznu, {to je ve} imalo u prethodnom iskustvu. Ukoliko nije zapla{eno, dete }e pokazati prosocijalno (socijalno po`eqno) pona{awe samo kada se wegovo mi{qewe ili sud sla`e sa drugom osobom; ina~e, ono ne ume da "taktizira" i otvoreno se suprotstavqa ukoliko se ne sla`e sa mi{qewem drugih, otvoreno odbija predloge koji su za wega neprihvatqivi, ne uva`avaju}i tu|e potrebe i `eqe itd.

Социјални статус Na kraju, va`no je ista}i da izme|u socijalnog statusa deteta (omiqenost u grupi) i socijalnog saznawa postoji direktna/proporcionalna veza. Omiqena deca su osetqivija na socijalni status, lako se prilago|avaju drugome, emocionalno su ekspresivnija, tra`e pomo} i pru`aju je, daju predloge za zajedni~ke igre, znaju kako da kontroli{u svoju okolinu. Kod dece koja, pak, zaostaju u socijalnom saznawu, javqa se antisocijalno pona{awe.

Uo~avawe i re{avawe socijalnih problema i konflikata Извори конфликата U pred{kolskom periodu dete formira odre|ena znawa i ve{tine - potrebne za fizi~ki opstanak, usvaja govor i jezik - za komunikaciju, formira stavove i mi{qewa - radi zajedni~ke orijentacije, formira sistem vrednosti - radi postizawa zajedni~kih ciqeva, prihvata odre|ene oblike emotivnog ispoqavawa - radi lak{eg afektivnog sporazumevawa me|u qudima, prihvata potrebne oblike moralnog pona{awa - radi kontrole dru{tveno nepo`eqnog i {tetnog. U prvim godinama dete razlikuje fizi~ke karakteristike osoba iz svoga okru`ewa, kao i karakteristike pona{awa qudi sa kojima dolazi u kontakt, sti~e sposobnost da na osnovu izraza lica, tona glasa, prepozna osnovna pozitivna i negativna ose}awa. Poku{ava razre{iti neke socijalne problem‡situacije. Ono shvata da treba da pomogne drugome, ali ne mo`e da se stavi u "ko`u" drugoga i ne odabira ~esto odgovaraju}e pona{awe, nego ~ini ono {to bi wemu odgovaralo. Razvija repertoar neverbalnih i verbalnih sredstava, kao i wihovu funkcionalnu upotrebu: u~i da po{aqe signal, da sa~eka odgovor, da na wega

18


ВАЖНО ЈЕ ЗНАТИ odgovori; zna da prekine kontakt sklawawem pogleda u stranu i da ga zapo~iwe gledawem u o~i itd. Me|utim, jasno je da pred{kolsko dete, iako je ovladalo sredstvima komunikacije, zbog egocentrizma, kao intelektualnog ograni~ewa, u komunikaciji nailazi na nesporazume, nerazumevawa sa vr{wacima, ali i sa odraslima koji ne uva`avaju ovo razvojno ograni~ewe.

Децентрација Decentracija prevazilazi egocentrizam u mi{qewu i pona{awu. Sposobnost je koja se mo`e podsticati i razvijati, pa ~ak i ve`bati u posebno osmi{qenim aktivnostima. Igrama "iza zaklona" i "vezanih o~iju", deca pokazuju koliko je ova sposobnost uzrastom odre|ena i koliko su tipizirane ta~ne i pogre{ne reakcije zavisno od uzrasta i sticawa iskustva. Dete u ovim igrama potpuno zanemari postojawe o~igledne prepreke i pona{a se, govori, daje uputstva kao da je nema, kao da sagovornik vidi isto {to i ono (ka`e drugom igra~u "stavi to tu", kao da on vidi gestove i stvari koje su iza zaklona). Sli~no pona{awe se mo`e uo~iti kada dete razgovara telefonom, poku{avaju}i drugome da objasni ne{to.

Конструктивни приступ Dete, zahvaquju}i saznajnom razvoju, nau~i da stavqa svoje unutra{we do`ivqaje i wihove spoqa{we manifestacije u odnos sa drugima i na taj na~in upoznaje i sebe i druge; ovladava mehanizmima kontrole i samokontrole u emotivnom ispoqavawu; otkriva, uvi|a, povezuje do`ivqaje (subjektivno) sa ~iwenicom (objektivna datost), {to doprinosi li~noj stabilnosti. Tom prilikom je va`no da odrasli podstakne detetov poku{aj da u datoj situaciji re{ava probleme na svoj li~ni kreativni, a samim tim i konstruktivniji na~in. Svaka ideja je dobro do{la a sam poku{aj re{avawa problema predstavqa konstruktivan pristup.

Емпатичко примање Odrasli usmerava decu na razmenu emocija i potreba kako bi sukob vezali za `ivotnu energiju koja, po sebi, vodi re{ewu. Svest o tome da sukob nastaje zbog razli~itih `eqa i potreba pomera sukob sa li~nog pristupa na objektivniji obezli~eni (nismo se mi posva|ali zato {to se ne volimo ve} zato {to nam iste ili razli~ite stvari trebaju"). Decentrirawem svesti, fokusirawem na li~ne `eqe i ose}awa dete aktivira svoju uro|enu empati~nost i spremnost da prima i daje, da razmewuje ose}awa i `eqe sa drugim vr{wacima. Sukob jewava, dete se baca u akciju kojom ostvaruje svoje namere ne ugro`avaju}i drugog.

Karakteristike emocionalnog razvoja i emocionalnog ispoqavawa ^etvrta godina a) Emocije su: KRATKOTRAJNE (ostavqaju utisak vulkanske erupcije, ~esto su izraz akumuliranog do`ivqaja iz prethodnog vremena), INTENZIVNE (odrasli se uvek iznova uznemiri i iznenadi), PROLAZNE (jer su ~esto potpuno odvojene od saznajne komponente i li{ene razumevawa konkretne situacije); pre su impulsivna reakcija na konkretni postupak (povod=uzrok)... (na primer, kada

19


ВАЖНО ЈЕ ЗНАТИ odrasli oduzme ili zabrani bombonu pred obrok, dete se razquti i raspla~e ne uva`avaju}i argumente odraslog i naglo prestaje sa pla~em ako mu vrati bombonu.); NEMA GRADACIJE u emotivnim reakcijama i NEMA ODGODE (sve {to `eli, `eli istim intenzitetom i odmah). Dugotrajna emotivna stawa prepoznaju se kroz promeweno pona{awe deteta - nespokojstvo, tenzija, gubitak apetita, } utqivost, te{ko}e u govoru, mokrewe, uznemirenost, sisawe prsta, treptawe, pla~qivost, tvrdoglavost i kapricioznost, histeri~ni ispadi, umor i bolest, negativno uti~u na intenzitet emotivnih reakcija. b) U ispoqavawu, emocije su jo{ uvek prete`no globalne i nedovoqno iznijansirane. Emotivne reakcije su sna`ne, ~esto iznena|uju svojom ja~inom i dubinom, spontano i impulsivno se manifestuju ‡ prili~no nekultivisano, odnosno nesocijalizovano (dete vri{ti od straha ili ci~i od sre}e bez obzira da li je u ku}i ili u autobusu i sli~no). Dete je veoma prijem~ivo za emocionalnu atmosferu u svom okru`ewu i ona direktno ili indirektno ima zna~ajan uticaj na detetovo raspolo`ewe. Dete iskustveno, vrlo rano, nau~i da "~ita" neverbalne signale koje emituje okru`ewe o emotivnim stawima i o raspolo`ewima; ono spontano usvaja emotivni odgovor na konkretne situacije od odraslih i ugra|uje ih sa velikim poverewem u svoj repertoar pona{awa (na primer, ako se mama pla{i lifta ili psa i dete vrlo brzo manifestuje isto pona{awe).

Peta godina Socijalna ograni~ewa uslovqavaju da se sada emocije ispoqavaju mawe otvoreno i mawe impulsivno. Dete razli~ito ispoqava emocije u dru{tvu dece (nema socijalnih ograni~ewa) i u dru{tvu odraslih (ograni~ewa su nametnuta). Naro~ito su intenzivne emocije straha, besa i radosti. Vidno se diferenciraju reakcije razli~ite dece u istoj situaciji, u zavisnosti od prethodnog iskustva i sposobnosti deteta da se prilagodi nastaloj situaciji. Pod pritiskom odraslih dete sve vi{e u~i da kontroli{e emotivne reakcije, ali kada je umorno, bolesno ta kontrola slabi.

[esta i sedma godina Emocije su i daqe intenzivne, ali ne tako eksplozivne u manifestaciji. Javqaju se raspolo`ewa i emotivna stawa koja du`e traju i sporije se izra`avaju. Javqa se izvesna gradacija u ispoqavawu emocija. Ispoqavawe emocija se mewa u zavisnosti od nametawa socijalnih ograni~ewa (vaspitnim delovawem), usvajawa normi i pravila, kao i u zavisnosti od razvoja socijalnog saznawa i socijalne inteligencije, odnosno adekvatnijim i objektivnijim vrednovawem situacije. U~estalost emotivnih reakcija opada delom zato {to dete nau~i da emotivni ispadi izazivaju socijalnu osudu, delom i zato {to usvoji ~itav niz drugih reakcija i repertoar pona{awa kojim adekvatnije saop{tava svoja emotivna do`ivqavawa. Prikrivawem emotivnih stawa i reakcija, indirektnim saop{tavawem svojih emocija (kroz izmi{qene doga|aje, kroz "tu|a iskustva", kroz de~iju literaturu, film, simboli~kim prikazom u crte`ima i drugim stvarala~kim aktima), detetov svet emocija postaje polako tajna ili enigma za odraslog. Emotivne ekspresije vrlo ~esto i sve ~e{}e bivaju sublimisane stvarala{tvom (dete ne ispoqava strah direktno, ali uvek svoj lik na crte`u prika`e u strahu ili lik drugog deteta prika`e sa izra`enim strahom i sli~no).

20


^etvrta godina Peta godina [esta i sedma godina

STRAH: Ima poreklo uglavnom u de~ijem iskustvu. Javqa se kao reakcija na konkretne stvari i lica, neo~ekivane iznenadne situacije i jake dra`i. Indukovani strah nema poreklo u de~ijem iskustvu, ve} se usvaja od modela: dete se pla{i `ivotiwa, buke, mraka, neobi~nih i nepoznatih situacija. ^esto je nesvesno svog straha koji nema konkretno izvori{te, ve} je prisutan kao strepwa, tenzija, do panike i anksioznosti kao uop{tene forme straha. Stvarawe trajnih strahova i wihovo manifestovawe zavisi od detetovog iskustva, od sredine u kojoj raste, kao i od wegove li~nosti. O~igledna reakcija na strah je be`awe, povla~ewe, sakrivawe. Briga, kao imaginarna forma straha retko se javqa u ovom uzrastu.

STRAH: Kao uzrok straha pojavquju se fantazija, ma{ta (strah od neobi~nih, fantasti~nih bi}a, od smrti, od likova iz bajki), ali zahvaquju}i ma{ti dete se mo`e i osloboditi raznih strahova. Po ispoqavawu, strah se sve vi{e razlikuje od drugih emocija (besa, nemo}i...). Poja~ava se izra`avawe mimikom, koja sve vi{e li~i na mimiku odraslih u stawu straha. Javqa se i stid kao posledica izra`enog straha u odre|enim situacijama (kod lekara, od sitnih `ivotiwa, nepoznatih lica...).

STRAH: Izvori i uzroci straha su sve brojniji i raznovrsniji, jer dete strahove sti~e iskustveno. Boji se mogu}ih nesretnih slu~ajeva, bolesti, smrti, podsmeha, neuspeha. Nau~i da izbegava zastra{uju}e situacije, da prikriva reakciju straha (posebno de~aci) pod uticajem socijalnog okru`ewa.

ВАЖНО ЈЕ ЗНАТИ

Vrste emocija Strah

21


22 ^etvrta godina Peta godina [esta i sedma godina

QUTWA: Strah i qutwa su na ovom uzrastu ~esto pome{ani. Qutwom dete reaguje na sputavawe u zadovoqewu va`nih i sna`nih potreba (igra, dru`ewe, san, glad, `e|, ne`nost...), `eqa i namera, na ometawe poseda, na prinudu (kada ga teraju da jede, a ne}e ili ne mo`e, kada mu se prekida igra, kada mu se oduzme igra~ka...). U osnovi besa i qutwe je naj~e{}e ose}awe nemo}i, razo~arewa i straha. Qutwa se ispoqava impulsivno, kratko traje i usmerena je na spoqa, na osobu ili pojavu koja je izaziva ili za koju dete misli da je izaziva. Na ovom uzrastu kulminiraju nastupi besa i naj~e{}e su u nesrazmeri sa onim {to ih je izazvalo. U nastupu besa ili qutwe dete je ~esto destruktivno, motori~ki aktivno, retko i verbalno aktivno, ~esto pla~e, inati se i tvrdoglavo je.

BES/QUTWA: Osim u slu~aju frustracije, osuje}ewa planova, `eqa, potreba, nesposobnosti u postizawu ciqeva, javqa se kao reakcija na u~iwenu nepravdu, po uverewu deteta, od strane odraslog (nepravedna optu`ba ili kazna). Reakcije besa su mawe `estoke, nastupi besa su prore|eni, naj~e{}e sputani strogim ka`wavawem odraslog. Strogo zabrawivawe ispoqavawa besa navodi dete da ga ispoqava indirektnim na~inima (tvrdoglavost, inat, kapricioznost).

QUTWA/BES: Sve ~e{}e dete reaguje besom na nepravedne optu`be, neispuwena obe}awa, negativna pore|ewa, podsmeh vr{waka. ^e{}i su verbalni ispadi besa u odnosu na odrasle i decu, ali je sve ~e{}i inat kao izraz besa (dete uradi ba{ ono {to je zabraweno). Javqa se kompulzivni bes kod dece kojoj je uskra} ena sna`na potreba za uva`avawem i samostalno{}u. Impulsivno ispoqavawe besa je vrlo retko. Javqa se odlo`ena reakcija besa u vidu osvete, pretwe, kao "planirana" tvrdoglavost i inat.

ВАЖНО ЈЕ ЗНАТИ

Qutwa


^etvrta godina Peta godina [esta i sedma godina

RADOST, ZADOVOQSTVO, PRIJATNOST: Dete ~ije su osnovne potrebe zadovoqene ispoqava spontanu radost i sre}u. To je prirodno stawe svakog zdravog i zadovoqnog deteta. ^esto se ispoqava u formi euforije, jer su i pozitivne emocije veoma sna`ne. Odraslima zna da zasmeta de~ija radost i veseqe, pa ih sputavaju; dete iz toga mo`e da izvede pogre{an zakqu~ak da se pozitivne emocije moraju kriti ili da je sramota biti veseo. Na ovom uzrastu je veoma va`no uveriti dete da su sva pozitivna emotivna stawa dobrodo{la i prihvatqiva i da wihova vedrina pozitivno uti~e na okru`ewe.

RADOST, ZADOVOQSTVO, PRIJATNOST: Javqaju se sada i u situaciji otkrivawa novih saznawa ili re{avawa problema, kao olak{awe posle napetosti, reakcija na nagradu, na {ale, ose}awe uspe{nosti, nadmo}i, pobede u situacijama takmi~ewa...

RADOST: Sve ~e{}e se javqa u situacijama uspeha, nagrada, pohvala, iznenadnih koristi, dru`ewa sa vr{wacima. Sve su re|i eufori~ni izrazi radosti i zadovoqstva, jer dete je ve} nau~ilo da se ona ponavqa i javqa uvek u sli~nim situacijama, pa je ~esto i o~ekivana, a samim tim i intenzitet je mawi. Dete se, dakle, sve ~e{}e raduje unapred, ve} na obe}awe ili nagove{taj odre|enih doga|aja.

ВАЖНО ЈЕ ЗНАТИ

Radost, zadovoqstvo, prijatnost

23


^etvrta godina Peta godina [esta i sedma godina

RADOZNALOST: Na ovom uzrastu veoma je ispoqena radoznalost za sve i sva{ta: nove osobe, nove igra~ke i druge predmete, nova iskustva i do`ivqaje, `ivotiwe, prirodne pojave. Radoznalost je izra`enija ukoliko je bogatstvo spoqa{wih uticaja i podsticaja ve}e. Ona je u direktnoj i povratnoj vezi sa razvojem inteligencije i mi{qewa. Manifestuje se stalnim postavqawem pitawa "za{to?", ~eprkawem po "zabrawenim" stvarima i buxacima. ^esto su odrasli skloni da radoznalost tretiraju kao neposlu{nost i da je sputavaju i ~ak ka`wavaju, ~ime nanose veliku {tetu detetovom mentalnom razvoju. Radoznalost nije toliko emocija koliko je stawe svesti pra}eno pozitivnim emocijama, od radosti do ushi}ewa. U tom stawu dete je mentalno, a ~esto i motori~ki vrlo aktivno, pa`wa je usmerena na izvor, koncentracija maksimalna, mi{qewe brzo i ~ak lucidno. U tom stawu dete nije mnogo prijem~ivo za vaspitne uticaje kojima odrasli poku{ava da socijalizuje radoznalost i mora se prvo ona zadovoqiti, pa onda vaspitno delovati.

RADOZNALOST: Dete je sve sposobnije i iskusnije. Radoznalost se usmerava na sve {to se nalazi u sredini u kojoj `ivi (faza "za{to?"): raznovrsni predmeti, prirodne pojave, ma{ine, `ivotiwe i sl. Radoznalost se ispoqava spontano i dominira u komunikaciji (sve je "za{to?") Radoznalost za prirodne pojave kao {to su seksualnost, ra|awe, umirawe, ~esto ostaje nezadovoqena zbog moralnih implikacija na koje odrasli reaguju neadekvatno.

RADOZNALOST: Ako je podsticana u prethodnim periodima i zadovoqavana adekvatno, sada postaje sve usmerenija, osmi{qenija, ~ak se planirano zadovoqava i sve ~e{}e dete je zadovoqava samostalno ili uz minimalnu pomo} odraslog.

ВАЖНО ЈЕ ЗНАТИ

Radoznalost

24


Peta godina [esta i sedma godina

BRIGA je nova emocija koja se javqa uglavnom izme|u pete i {este godine; to je imaginarna forma straha; nastaje iz zami{qenih situacija i kao kopija pona{awa odraslih; nije posledica iskustva, a i detetov mentalni aparat jo{ nije toliko razvijen da mo`e tako lako da anticipira (predvi|a) mogu}u opasnost. Brigu dete obi~no preuzima od odraslih kao neko op{te stawe napetosti i i{~ekivawa. ^esto je pozitivno motivisana: briga zbog mogu}e nagrade, briga za svog qubimca, briga za zdravqe, za ~lanove porodice (mla|i brat, sestra...). Detetova briga ~esto blokira odrasle kada je dete ispoqi ili saop{ti, jer za dete ovog uzrasta briga nije prirodno stawe svesti niti emocija.

BRIGA: kao intenzivna briga javqa se strepwa, "bolna uznemirenost" zbog nekog o~ekivanog zla ili nesre}e. Briga je vrlo ~esto indukovana u dete od strane odraslih koji neguju op{tu atmosferu brige i lo{eg raspolo`ewa. Ovakvo dugotrajno stawe, kombinovano sa nepravednim ka`wavawem deteta, produkuje sna`an ose}aj krivice - dete postaje "de`urni krivac", a sklono je da se sa tom ulogom identifikuje i tako postane "negativni vo|a".

ВАЖНО ЈЕ ЗНАТИ

Briga

25


Peta godina

26

QUBOMORA: Slabi ispoqavawe ove emocije prema ~lanovima porodice, jer je ja~a pozitivna emocionalna vezanost za osobu/predmet qubomore. Sve je uo~qivija i sve ~e{}a reakcija qubomore prema drugoj deci, posebno u kolektivima, prema wihovim uspesima, prema onome {to poseduju. ^e{}e su indirektne reakcije qubomore, nego direktne.

QUBOMORA: Ispoqava se sve prikrivenije i slo`enije, sve se te`e poznaje.

^etvrta godina

QUBOMORA: Nastaje kao posledica straha od gubitka qubavi ili voqene osobe (naj~e{}e majke, oca, bake, deke), odnosno kao posledica detetovog shvatawa da mu sve stvari i osobe koje voli pripadaju i nije spremno da ih deli ni sa kim. Ispoqava se agresivnim pona{awem usmerenim na onoga ko ugro`ava taj ose}aj pripadawa (skoro i vlasni{tva) ili, pak, poistove}ivawem sa wim (sa rivalom) i regresijom na ni`e nivoe pona{awa. Ispoqava se i u vidu povla~ewa od voqene osobe, gubitka kontakta sa wom. Obi~no se qubomora ispoqava u sve tri forme u vidu gradacije, od direktnih ka indirektnim formama, a naj~e{}e wene manifestacije nisu u direktnoj vezi sa stvarnim uzrokom (dete ispoqava enurezu, nesanicu, neposlu{nost, gubi apetit, dobija tikove ili muca, rokira, tra`i fla{icu i pelenu), tako da odrasli ne veruju da je u pitawu qubomora, naj~e{}e prema bratu ili sestri.

ВАЖНО ЈЕ ЗНАТИ

Qubomora

[esta i sedma godina


^etvrta i peta godina [esta i sedma godina

QUBAV: Spontano se javqa kao odgovor na minimum socijalne reakcije. Qubav je izraz prijatnih iskustava i pozitivne emotivne veze sa odre|enom osobom. Dete ose}a qubav i pokazuje je u svakoj prilici prema ~lanovima porodice, igra~kama, `ivotiwama. Na ovom uzrastu mawe je pokazuje prema vr{wacima, jer su te veze jo{ uvek povr{ne i nisu potkrepqene dovoqnom koli~inom pozitivnog iskustva. Ispoqava se, kao i radost, grqewem, qubqewem, ma`ewem, tepawem, `eqom da se bude zajedno sa voqenom osobom. Stepen ispoqavawa qubavi je u direktnoj proporciji sa koli~inom qubavi koju dete dobija iz svog okru`ewa - {to je vi{e voqeno, vi{e qubavi pru`a drugima i ispoqava je slobodno, bez ustezawa. Ukoliko dete u prvim godinama `ivota akumulira vi{e qubavi, utoliko }e kasnije u `ivotu vi{e emitovati. Dete se najzdravije razvija ukoliko je protok qubavi izme|u wega i osoba u wegovom okru`ewu dvosmeran i odvija se kroz primawe i davawe.

QUBAV: Javqa se qubav prema vr{wacima, ali suprotnog pola, kada se kombinuje sa stidom. Sve je izra`enija kulturolo{ka i polna razlika u ispoqavawu i saop{tavawu emocija qubavi, naro~ito me|u vr{wacima. Sve se ~e{}e prikriva qubav prema vr{wacima (naro~ito me|u de~acima u na{oj sredini). Jewavaju manifestacije qubavi prema odraslima i ~lanovima porodice (kao da se ona sve vi{e podrazumeva). Sve se vi{e "ukida" manifestacija ne`nosti kao izraz qubavi, {to odrasli ~esto podr`avaju u strahu da "vi{ak qubavi" mo`e da razmazi dete i oslabi wegove odbrambene mo}i.

ВАЖНО ЈЕ ЗНАТИ

Qubav

27


Приручници за васпитаче

медици

које се баве

те ље ник за Приручваспитаче и роди

нске се

стре

проблемима њу

амира књига је прогр из серије намењен године. наставак Четврти тања деце у узрасту до три и васпи подизања тног рада с децом неге и васпи

и: са пет 4 садрж теристике ја јне карак те разво ј не аспек дечје разво развој, разво изложене за све значај сазнајни пресека узрасних оционални, уобичајених ни, социјално-ем е на (сензомотор икације); који се темељ ј – и комун говора разво циљеве ицаје за развојне партнера; и подст развоја, дететових • показатељеразвојног статуса деце одраслих кол ања прото вању понаш позна трања деце: подстицајна тата посма пре свега ости, скале г ење резул игара и активн начно за бележ е току • инструмент понашања деце у ња напредовања поједи посматрања ја и листу праће ти, разво не облас процене за поједи нције рада програмирања; детета; и евиде ског амирања и сезон ног прогр игара и • примере ре дневног, недељ гођених јно прила као и приме њима могу а о и разво е који се одзив тоар узрасн јне циљев могућих и описе • богат реперуз приказане разво одрасли које има активности, и улоге као остварити, активности. понуђене који деце на и сви они чник који ељи, као тачи, родит су још један приру ицајне подст сестре васпи , добили активности, Медицинске да се баве децом занимљиве имају среће и да организују ће им помоћ ј деце. за разво

КОРАК

4

ПО КОРАК

Приручник Деца имају реч помаже у усклађивању намера с путем. Он пружа форму активности с децом која отвара простор за заједничко учешће деце и одраслих, оно у којем се уважавају и дечја интересовања и њихово активно учешће, док се улога одраслог који их подржава конкретизује.

• важност дечјег говорног искуства и активну улогу детета у процесу усвајања и развијања говора; • важност размене између деце и особа у околини; • важност учествовања детета у програму говорних радионица.

Објашњава:

• основна правила радионичарског рада; • посебности вођења радионица с децом предшколског узраста; • улогу и задатке водитеља приликом вођења говорне радионице.

Намењен је:

• васпитачима, педагозима, психолозима, медицинским сестрама, онима који се припремају за рад с децом предшколског узраста, као и онима који раде у различитим институцијама на питањима васпитања и образовања деце предшколског узраста; • родитељима и другим одраслим особама блиским деци као активним учесницима у животу и раду васпитне групе и сарадницима у свим сегментима рада; • деци, поштујући њихова развојна говорна постигнућа, њихове моћи и постигнуте способности.

ају Деца у гobopн р менама

за Приручник аче и родите ље сестре васпит

• Корак по корак 4

Књига садржи краћи уводни теоријски оквир, детаљан приказ метода рада у виду говорних радионица и збирку говорних радионица.

корак апред

Истиче:

ГЕ ЊЕ НЕ МИРА ДА ПРОГРА ИТНОГ РА РАСТ У И ВАСП РАНОМ УЗ МУ С ДЕЦО

Кључни део приручника јесте богата ризница говорних радионица. Практичне вежбе замишљене су тако да подстичу практиковање свих компонената говорног развоја: гласовне стране (вежбе употребе гласова и играња гласовима), лексичког развоја (вежбе богаћења речника и богаћења познатих речи новим значењима, разумевање метафоричких значења), коришћења говора у комуникативне сврхе. Ово последње је у средишту ауторкине пажње, па отуд вежбе подстицања способности комуникације у разноврсним комуникативним ситуацијама (умење слушања, сложена умења саопштавања, вежбе дијалога, практиковање различитих функција говора – као што су обавештавање, нарација, изражавање осећања, договарање – вежбе прилагођавања говора ситуацијама у којима се говор одвија). Ту су још и вежбе стварања већих говорних целина (тзв. текста), које обухватају причање прича, препричавање, описивање итд.

J A Мo ГУ

Радма Иванobuћ

Приручник садржи:

збирку говорних радионица намењених развоју говорних способности деце предшколског узраста (радионице за развој стваралачких способности, радионице за развој социјалних вештина, радионице за развој појединих интелектуалних умећа итд.).

Деца у гobopн р менама

ају

Развој говора и с њим блиско повезан развој писмености препознају се у већини програма предшколског васпитања данас као кључна основа свеколиког дечјег развоја и учења, а тиме и њихове припреме за школу и целоживотно учење. То чини ову проблематику и бављење њоме изузетно значајним и корисним. Сви који се баве децом често лутају и налазе се у раскораку између две крајности. Једна је препуштање деце самој себи, а друга дидактизација дечјих активности и игара. Оба су пута поплочана добрим намерама: први жељом да се уваже дечја интересовања, самоизражавање и аутономија, а други жељом да се деца подуче и достигну већа постигнућа у развоју и учењу.

• Корак по корак 3

Радма Иванobuћ

Називом књиге Деца имају реч ауторка се сврстава у савремену и данас у свету високоцењену оријентацију у предшколском васпитању познату као педагогија слушања. Она се заснива на уверењу да су деца компетентни, креативни и проактивни партнери одраслих у заједничком грађењу значења као процеса у којем уче и развијају се, па и говорно, као и на претпоставци да деца морају имати реч, да се могу изразити, чути и слушати.

Ивића

Верица Јечнеић

• Корак по корак 1

др Ивана

медицинске

зије проф.

Из рецен

4

• табеларно

Све што је досад речено о овој књизи можемо сажети у један општи суд: ово је дело великог зналца из области развоја говора, веома зрео продукт вишегодишњег бављења том облашћу које је дало и основни резултат – веома употребљив и практичан приручник за подстицање развоја говора детета у предшколском узрасту.

• Корак по корак 5

Верица Јечнеић

J A Мo Г У корак апред Музичке активости и визуели синболи у фукцији подстицања развоја деце

9 788652 902392

• Кругови пријатељства

• Деца имају реч

• Деца уче у природи

• Ја могу – корак напред

• Предшколац у свету математике

Радне свеске за предшколце – млађа и средња васпитна група

• Школица

• Жврљалица

• Сваштара

• Причанка

• Полазим у вртић

• Ја у вртићу

Радне свеске за предшколце – припремна предшколска група

• Мала математика

• Мој свет

• Мали буквар

• Црталица

• Приручник за васпитаче и учитеље

LIKOVNO za pred/kolce Mirjana Yivkovi]

Radni listovi s materijalom za rad

ISBN 978-86-7781-180-8

• Јесен-Зима

• Пролеће-Лето

• Ликовно за предшколце

• Весели вртић 9 788677 811808

Korak po korak 2  

Priručnik za rad s decom uzrasta od tri do sedam godina. Namenjen je ne samo vaspitačima, pedagozima i psiholozima, već i roditeljima. Rađen...

Korak po korak 2  

Priručnik za rad s decom uzrasta od tri do sedam godina. Namenjen je ne samo vaspitačima, pedagozima i psiholozima, već i roditeljima. Rađen...