Issuu on Google+


Наслов оригинала: Sven Nordquist, Kackel i grönsaklandet © Copyright Sven Nordquist 1990 Bokförlaget Opal AB За издање на српском језику, ћирилицом © Креативни центар 2010 Написао и илустровао Свен Нурдквист Са шведског превела Славица Агатоновић Уредник Дејан Беговић Лектор Драгана Раковић Припрема за штампу Андреј Војковић Издавач Креативни центар, Београд, Градиштанска 8 Тел.: 011 / 3820 464, 3820 483, 2440 659 e-mail: info@kreativnicentar.rs www.kreativnicentar.rs За издавача мр Љиљана Маринковић, директор Штампа Публикум Тираж 3.000 ISBN 978-86-7781-779-4


Kокодакање у башти Написао и илустровао Свен Нурдквист


Било је лепо пролећно јутро. Птице су певале у сваком жбуну, лишће и трава су расли, а бубице су свуда летеле, пузале и радиле, тако да је ваздух био испуњен тихим зујањем, шушкањем и разиграним шумом живота који се покренуо после зиме. Чича Петсон је стајао у повртњаку гледајући и пипајући земљу. – Сад је време – рекао је. – Данас можемо да садимо поврће и кромпир. Мачак Финдус је трчкарао около и плашио бубе. – Како то да САДИМО? – питао је. – Садимо у земљу. Ако ставимо семе шаргарепе у земљу, нићи ће шаргарепе. И из сваког кромпира који посадимо израшће пет до десет нових кромпира.


Мачак је одлучно погледао чичу. – Али ја не желим пет до десет нових кромпира, а ни шаргарепу. Што не можемо да посадимо ћуфте уместо тога? – Па, увек могу да се посаде. Али неће да порасту – рекао је Петсон. – Ваљда могу да покушам – одговорио је Финдус. – Слободно ти то уради. Али прво треба да окопамо и изграбуљамо. Финдус је отрчао по ћуфту која је остала од претходног дана. Петсон је прекопао повртњак и поравнао земљу. Посејао је семе у лепим правим редовима. Шаргарепу и лук, грашак и пасуљ. Мачак је посадио своју ћуфту. С времена на време отрчао би тамо да види да ли је порасла.


Кад је остао да се посади још само један ред, зачуло се пискаво кокодакање: – Коо-ко-ко-ко-ДОЂИ! Он копа! И следећег тренутка све су кокошке дотрчале и почеле да чепркају по земљи тражећи глисте. – Неее! – закукао је Петсон. – Заборавио сам да затворим кокошке! Не смете да будете овде! Све ћете упропастити. Ископаћете семе.


Али кокошке нису мариле за оно што чича говори. Глисте су за њих билe нешто најукусније, а тамо где се копа, до њих се лако долази. Чим би Петсон отерао једну кокошку, на њено место би дошла друга и чепркала, тако да је тек посејано семе летело на све стране. Финдус је храбро покушавао да одбрани своју ћуфту. Али, иако је урлао толико да је почео да кашље, кокошке су га ипак кљуцале за реп и док си рекао кекс, неко је ископао његову ћуфту и прогутао је у једном залогају. – Зар морам да вас закључавам само зато што не можете да оставите башту на миру – грдио их је Петсон. – Боље дођите да вам дам мало сунцокрета. – Ми хоћемо глисте – рекле су кокошке. – Онда ћу прекопати земљу само за вас, па можете да кљуцате глисте – рекао је Петсон. – Пођите за мном.



Kокодакање у башти | Свен Нурдквист