Page 1


Biblioteka Svet je jedan kwiga dvanaesta Darko Macan Kwige la`u! prvo izdawe Copyright Š 1997. Darko Macan Urednik biblioteke Dejan Begovi} Urednik izdawa An|elka Ru`i} Ilustracije Neboj{a Dedi} Lektor Rada Stijovi} Redaktor Violeta Babi} Dizajn korica Du{an Pavli} Dizajn i priprema za {tampu Neboj{a Miti} Izdava~ Kreativni centar, Beograd, Gradi{tanska 8 tel. 011/38 20 464, 38 20 483, 24 40 659 www.kreativnicentar.co.yu e-mail: info@kreativnicentar.co.yu Za izdava~a Mr Qiqana Marinkovi}, direktor [tampa Alta Nova Tira` 3000 ISBN 86-7781-361-6


Darko Macan


Mami i tati


Dvadeset i {est

Marin se, po petnaesti put tog odmora, pri{uwao do prozora i oprezno provirio u {kolsko dvori{te. I po petnaesti put je pretrnuo. Jer u dvori{tu je, naslowen na staro stablo divqeg kestena, stajao Blondi i svaki ~as gledao navi{e, u ta~no odre|en prozor – onaj iza kojeg je drhturio Marin. Grickao je pikavac i izgledao gadno kao veliki crni pauk na belom emajlu kade. Marin se nadao da }e Blondiju dosaditi ~ekawe, kona~no, smestio se pored kestena, odakle je dobro mogao da vidi sve izlaze jo{ od prvog ~asa, ali Blondi je o~igledno imao vremena. Kada bi se odmor zavr{io i kada bi se uverio da mu Marin nije zbrisao, Blondi bi seo u kafi} u susednoj zgradi, a onda bi se uredno, pet minuta pre po~etka odmora, vratio na svoju staru ~eku. Bli`e nije smeo, domar bi ga oterao, ali i kesten je, ako Marina pitate, bio preblizu. 5


Darko Macan

– Gotov sam! – uzdahnuo je nesre}no Marin i sru{io se u stolicu kao vre}a krompira. Do ju~e, sve je bilo u redu. Marin i Blondi su `iveli u istom nasequ, ali im se putevi nisu ukr{tali. Marin se provla~io kroz {kolske dane, kroz neke lak{e, kroz neke te`e, a Blondi je te iste dane krao Bogu, vucaraju}i se bez reda i ciqa. Uz to, Blondi je ponavqao nekoliko razreda, osmi, ~ini mi se, nikad nije ni zavr{io. Znalo se da je xepario i nasitno provaqivao, pa ~ak i da je godinu proveo u popravnom domu. To mu je me|u klincima u nasequ stvorilo ugled stra{no opasnog frajera s kojim se ne treba ka~iti. Blondi se sasvim u`iveo u ulogu velikog bosa i, kako nije bio naro~ito bistar, nije shvatao da je wegova mala slava vrlo prolazna, da }e do}i dan kada }e klincima biti prestar da ga primete, i da on polako propu{ta sve prilike da usko~i u voz koji vodi u svet odraslih. Ali sve to je bilo jo{ u budu}nosti. U okrutnoj sada{wosti Blondi je bio vo|a ~opora svih klinaca koji su mislili kako je velika fora biti zao, i sa svojih {esnaest-sedamnaest godina Marinu se ~inio zastra{uju}e odraslim. – [ta mi je bilo da mu se usprotivim? – pitao se Marin lupaju}i ~elom o tvrdo, izrezbareno drvo klupe. – [ta mi je to trebalo? 6


Sino} su, naime, Marin i Fikus, wegov najboqi prijateq, koga je zla sudbina ove godine premestila iz Marinovog razreda u suprotnu smenu, sedeli na stepenicama ulaza u Marinovu zgradu i igrali video-igricu koju je Fikus ba{ dobio od oca. Iznenada se neko namestio izme|u wih i uli~ne svetiqke i Marin je podigao pogled, kako bi smetalu nestrpqivo rekao da im se makne sa svetla, kada mu se dah presekao. Ispred wih je stajao Blondi i `uto, krezavo se sme{io. – Mogu da vidim to, malci? – pitao je i nabacio jo{ ve}i kez. Marin ga je pogledao u o~i i video da qubaznost nije ono {to mu se ceri iz wih. Fikus se sav uzvrpoqio, bio je sitan, a iza Blondija stajala su jo{ trojica iz ~opora i ru`no se smejala. – D-d... – po~eo je Fikus, dopu{taju}i Blondiju da mu otme igra~ku. Otac uvek mo`e da mu kupi drugu, a Blondija nije hteo da naquti. Marin je tada pak u~inio ono zbog ~ega se i danas pita {ta mu je bilo: stavio je igricu le`erno u xep ko{uqe i rekao Blondiju „ne“. – Ba{ smo krenuli na ve~eru – bilo je ono {to je zapravo rekao, ali smisao je bio jasan. Blondiju se vi{e ni usta nisu smejala. – Klinci – rekao je Blondi prete}i – mislim da se nismo razumeli. 7


Darko Macan

Fikus je poku{avao da se skupi toliko da propadne kroz pukotinu izme|u stepenica i samo je gr~evit stisak wegovih prstiju na Marinovoj mi{ici govorio Marinu da odustane, da igrica nije vredna svega ovoga. Ali Marin, kô za inat, nije popu{tao. Taman je otvorio usta da ka`e re~enicu koja bi ga zakopala do kraja, kada se na stepeni{tu pojavio kom{ija Verstov{ek s tre}eg sprata. – Oprostite, momci – rekao je, probijaju}i se do ulaza. – Napravite malo mesta! Marin je shvatio da im Blondi ni{ta ne mo`e dok ima odraslih u blizini i reagovao je u trenutku. Podigao se i povukao Fikusa za sobom prema ulazu. – Pri~ekajte nas, gospodine Verstov{ek – rekao je. – Idemo i mi! Kliznuli su kroz vrata, a Marin se okrenuo i, trenutak pre no {to su se vrata uz {kqocaj zatvorila, pogledao kroz procep. Blondi je stajao tamo a u wegovom pogledu iskrila se `ivotiwska mr`wa. Marin je iznenada shvatio da mu vi{e nema `ivota i dugo mu je trebalo da zaspi te no}i. – [ta je, nisi nau~io? – upitao ga je Dra`en, ortak iz klupe, pogre{no protuma~iv{i Marinovo komatozno raspolo`ewe. 8


– Nau~io {ta? – Marin je podigao staklast pogled, dupke pun nerazumevawa. – Mati{ – rekao je Dra`en. – Danas je test. Test iz matematike! Marin je pustio glavu da mu jo{ ja~e tresne o klupu. U celoj toj panici oko Blondija potpuno je zaboravio na test iz matematike! Zar nije neverovatno to kako ti se sve odjednom sru~i na glavu? Jo{ ju~e si bio sre}an de~ak, bez brige na svetu, a danas bi najradije da te neko pretvori u kamen i da ti slede}ih nekoliko hiqada godina jedina briga bude erozija. Marin je na trenutak pomislio da }e mo`da imati vremena da prelista kwigu pre nego {to se nastavnica pojavi, ali je odustao. Prepoznao je izgubqenu bitku i umorno se zavalio u klupu, ~ekaju}i potop. Be~i}ka je gotovo odmah posle toga u{la u razred i po~ela da pi{e zadatke na tabli. ^ulo se nekoliko prigu{enih jauka iz klupa u kojima se nisu nadali tako te{kim pitawima, a Dra`en je samo klimao glavom – kao i obi~no, on se dobro pripremio. Marin je bezvoqno istrgao papir iz sveske, nikad se nije nadao da }e wegovi posledwi trenuci na ovome svetu biti ispuweni re{avawem testova. Be~i}ka je zavr{ila s pisawem i okrenula se prema razredu. 9


Kod kestena nije bilo nikoga!


– Do prozora grupa A, do we grupa B i tako daqe... To smo sve prora|ivali, pa ne bi smelo da bude problema. Budu}i da je ovo posledwi ~as, ko pre zavr{i mo`e ranije ku}i... Posledwe nastavni~ine re~i trgle su Marina kao da mu je neko spustio kockice leda za vrat. Pridigao se i preko susednog reda klupa provirio kroz prozor. – Marine, ne prepisuj! – Be~i}ka je pogre{no shvatila wegovu nameru, ali to sad vi{e nije bilo va`no. Kod kestena nije bilo nikoga! Blondi se povukao u kafi} i Marin }e, ako zavr{i test pre zvona, mo}i da klisne dok ovaj ne gleda! Postojao je samo jedan mali problem. Test. Marin se nejasno se}ao da su to u~ili, ali mu pravi postupci nikako nisu padali na pamet. – Nije va`no – odlu~io je. Re{io je dva najlak{a zadatka, a ostatak je zbrqao otprilike. Za dvadeset minuta je bio kod katedre i predavao papir zbuwenoj u~iteqici pred ni{ta mawe za~u|enim pogledima razreda. – To je bilo zaista brzo, Marine – rekla je Be~i}ka. – Hvala – odgovorio je Marin. – Mogu li sada da idem? Nije Be~i}ka jo{ ni klimnula glavom, a Marin je ve} jurio hodnikom s torbom i jaknom u naru~ju 11


Darko Macan

i velikim osmehom olak{awa od uva do uva. Obukao se u trku i ba{ je hteo da klizne kroz izlazna vrata, kad mu se te{ka {aka spustila na rame. Svakakve misli su u tom trenutku proletele Marinu kroz glavu. Po`eleo je da se trzajem otme stisku i vri{te}i pobegne {to daqe, po`eleo je da se naglo okrene i udari protivnika nisko, gde boli, po`eleo je da nestane, propadne u zemqu, po`eleo je... Nije u~inio ni{ta od toga. Okrenuo se polako i drhture}i suo~io s vlastitim u`asom. O~ekivao je Blondija, ali je iza wega stajao krupan mu{karac u tamnoplavom mantilu s nekoliko mrqa – domar. – Kuda, mom~e? – upitao ga je domar. – Ne palim – rekao je Marin. – Nastavnica me pustila. – Pali{, pali{ – rekao je domar ozbiqno i pustio mu rame. Oslobo|en, Marin je odmakao dva bloka pre no {to mu je sinulo {ta je domar mislio. Sigurno je video Blondija, shvatio pred kim Marin uzmi~e i nije to odobravao. – Ma, {ta bi on hteo? Obra~un kod OK korala? – qutito je frknuo Marin dok je zamicao u svoj ulaz. Odrasli su retko shvatali wegove probleme i uvek su imali re{ewa za koja je svako normalan mogao videti da su bolesna. – Lako je wemu da se pravi hrabar kad ga ima dva sa dva! 12


Marin je otkqu~ao vrata stana, bacio torbu u }o{ak, stavio ru~ak u mikrotalasnu i ispod kreveta izvukao strip da ima {ta da ~ita dok jede. Ba{ je bio pri kraju i stripa i ru~ka kad je zazvonio telefon. Bio je to Fikus. – Ho}emo li na punoglavce? – upitao je. Marin se prisetio da su ju~e razgovarali o lovu, ali je mislio da }e do bare oti}i tek sutra, u subotu. Vikendom su imali najvi{e vremena. – Zar ti ne mora{ u {kolu? – upitao je Fikusa. – Nemam prva dva ~asa – odgovorio je Fikus posle malo oklevawa, a onda ponovio sa `ivo{}u u glasu: – Ho}emo li? – Evo me! – odlu~io je Marin i spustio slu{alicu. Na ormanu je prona{ao opranu teglu od krastavaca, koju je spremio za tu priliku, nabacio jaknu i sleteo niz stepenice. U prizemqu mu je Blondi, kao mra~an oblak, ponovo uleteo u misli, pa se, za svaki slu~aj, iz zgrade izvukao kroz prostoriju za |ubre. Fikus ga je ~ekao kod kioska, pa su zajedno optr~ali |ubri{te i spustili se do bare. Bara je jedva zaslu`ivala to ime – bile su to rupe koje su bageri ostavili u mekoj zemqi, ispuwene ki{nicom od nedavnih pquskova. Ipak, `ivot se i u takvom pli}aku zapatio. Mu{ice 13


Darko Macan

su letele, dugonogi insekti hitro kora~ali povr{inom, a kroz mutnu vodu su se svaki ~as nazirala crna vretenasta tela punoglavaca. Poznavaocu pravih mo~vara bila bi to slaba zamena, ali dvojici gradskih de~aka su te lokve, u koje bi utonuli jedva do polovine listova, bile dovoqna zabava za celo poslepodne. Bio je ve} sumrak kada su se Marin i Fikus, svaki s teglom prqave vode i probranih punoglavaca, uputili ku}ama. Marinu je bilo jasno da se Fikus tog dana ne}e pojaviti u {koli, ali mu nije ni{ta rekao. Fikus bi se na spomiwawe {kole samo oneraspolo`io, a majka }e mu ionako opravdati izostanak. Marinov otac je jednom, misle}i na Fikusa, primetio: „Ima dece za koju nije {kola“. Rastali su se na igrali{tu i Marin se vratio ku}i, {mugnuv{i unutra istim putem kojim je iza{ao, ne pale}i svetlo na stepeni{tu, ve} tr~e}i uza stepenice kroz prste mraka i strahova. Napokon na sigurnom, pomirqivim je mrmqawem otklonio maj~ina pitawa o stazama svojih skitwi i ugrabio priliku da punoglavce pro{vercuje u svoju sobu. Gurnuo ih je na policu iza kwiga, zastao, razmislio, ponovo ih izvadio i kqu~em probu{io rupe za vazduh na limenom poklopcu tegle. Zatim ih je ponovo gurnuo u skrovi{te i poravnao kwige. Bilo je malo ve14


rovatno da }e ih majka tamo prona}i; ona je gurala nos samo tamo gde bi Marin ostavio nered. Posle ve~ere Marin se povukao u svoju sobu i pritvorio za sobom vrata. Tako je mogao da ~uje ako neko dolazi, a opet je imao dovoqno vremena da skloni sve {to „neko“ ne bi smeo da vidi. Izvadio je teglu, stavio je na pod i legao potrbu{ke ispred we. Punoglavci su plivali ukrug po zelenkastosme|oj vodi i nije se ~inilo da prime}uju kako vi{e nisu u bari. Marin je poku{ao da ih prebroji. Nije to bio lak zadatak. Nemirne i gotovo potpuno jednake, punoglavce je bilo vrlo lako pobrkati, pa ponovo brojati one koje si ve} jednom izbrojao. Nakon {to se desetak puta zabunio, Marin je odlu~io da promeni pristup. Izabrao je najdebqeg punoglavca i nazvao ga Dra`en, po svom drugu iz klupe. Zatim je neko vreme pratio samo wega. Po{to je poverovao da ga je dobro upoznao, zatvorio je o~i i dr`ao ih stisnute nekoliko trenutaka. Kad ih je otvorio, potra`io je Dra`ena i veselo uskliknuo, prepoznav{i ga. Jednog je zapamtio. Slede}eg je odabrao jednog kr`qavca i nazvao ga Fikus. Jo{ dva krupnija nazvao je Mama i Tata. Jednom vitkom dao je ime svoje simpatije, a jednom `ivahnom, koji mu se naro~ito svideo, svoje ime. Sada ih je poznavao ve} {estoro. 15


Kњиге лажу! | Дарко Мацан  

Просто је невероватно како ти се понекад све лоше вести ођедном сруче на главу. Марин је доскора био сасвим обичан дечак без превише проблем...

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you