Issuu on Google+


7 sluge njenog velicanstva.qxp

24.4.2009

09:26

Page 212

Edicija Knjige za sva vremena Radjard Kipling Knjiga o džungli drugo izdanje Naslov originala Rudyard Kipling The Jungle Book Prevela s engleskog Olga Dimitrijević Ilustrovao Kristijan Bruten (Christian Broutin) Komentari Pjer Peleren (Pierre Pellerin) Pjer Reis (Pierre Reyss) © Éditions Gallimard, 1994, za izdanje na francuskom jeziku © Éditions Gallimard, 1994, za ilustracije © Kreativni centar, 2003, za izdanje na srpskom jeziku Prevod komentara Marija Petrović Lektura Nataša Vulović Redakcija prevoda komentara Milena Trutin Izdaje Kreativni centar, Beograd, Gradištanska 8, tel. 011/38-20-464, 30-88-446, 38-20-483 www.kreativnicentar.rs Za izdavača Mr Ljiljana Marinković, direktor Štampa Publikum Tiraž 2.000 ISBN 978-86-7781-230-0 CIP – Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 821.111-93-32 KIPLING, Radjard, 1865–1936 Knjiga o džungli / Radjard Kipling ; ilustrovao Kristijan Bruten ; komentari Pjer Peleren i Pjer Reis ; prevela s engleskog Olga Dimitrijević ; [prevod komentara Marija Petrović]. – 2. izd. – Beograd : Kreativni centar, 2009 (Beograd : Publikum). – 212 str. : ilustr. ; 24 cm. – (Edicija Knjige za sva vremena / [Kreativni centar] ; 4) Prevod dela: The Jungle Book / Rudyard Kipling. – Tiraž 2.000. – Izvori: str. 211. – Sadrži i: Bela foka ; Riki-Tiki-Tavi ; Tumaj, gospodar slonova ; Sluge Njenog veličanstva. ISBN 978-86-7781-230-0 COBISS.SR-ID 158161676


1 moglijeva braca.qxp

21.4.2009

12:06

Page 3

Knjiga o dĹžungli

Radjard Kipling ilustrovao Kristijan Bruten prevela s engleskog Olga Dimitrijević komentari: Pjer Peleren i Pjer Reis


1 moglijeva braca.qxp

21.4.2009

12:06

Page 6


1 moglijeva braca.qxp

21.4.2009

12:06

Page 7

MOGLIJEVA

BRAĆA

{{ Ja imam za sobom čopor i imam tebe.||

Sad jastreb Čil donosi noć Koja oslobađa Manga, slepog miša. Stada su zatvorena u kolibi i staji, Jer do zore smo slobodni mi. Ovo je čas ponosa i sile, Kandža, šapa i oštrih zuba. O, slušaj doziv! Dobar lov svima Koji se drže zakona džungle... Noćna pesma džungle Oko sedam sati jedne vrlo tople letnje večeri u brdima Sioni, probudio se otac Vuk, počešao se, zevnuo i proteglio noge jednu za drugom, da istrese učmalost iz šapa. Majka Vučica ležala je s dugom sivom njuškom položenom preko svoja četiri mladunčeta, koja su cvilela i prevrtala se, a mesec je sijao u jamu u kojoj su svi stanovali.

Radjard Kipling objavio je Knjigu o džungli 1895-1896. godine. Indija je tada bila pod engleskom vlašću i činila je deo britanske imperije (na levoj strani je karta Indije pod engleskom vlašću iz 1882. godine). Kipling, koji je u Indiji živeo do svoje sedme godine, inspirisan sećanjima iz detinjstva, napisao je sedam priča koje čine Knjigu o džungli.

7


1 moglijeva braca.qxp

21.4.2009

12:06

Page 8

– Aruf! – reče otac Vuk. – Opet je vreme da idem u lov. I taman kada je hteo da skoči niz obronak, na ulazu se pojavi mala senka sa čupavim repom i zacvili: – Neka te sreća prati, poglavico vukova! I mnogo sreće tvojoj blagorodnoj deci; beli, oštri zubi im izrasli i nikad ne zaboravili na gladne i bedne ovog sveta! To je bio šakal – Tabaki, čankoliz, a vuci u Indiji ga preziru; svuda pravi neprilike i ogovara, jede dronjke i parčad Vuk iz monsunske Azije ima kraću i ređu dlaku od vukova iz nordijskih predela i manji je rastom.

koža sa seoskih smetlišta. Ali ga se i boje, jer Tabakija, lakše nego ma koju drugu životinju u džungli, spopadne besnilo i on tada zaboravlja da se ikada ikoga bojao i juri kroz šumu ujedajući sve na što naiđe. Čak i tigar beži i sakriva se kada mali Tabaki pobesni, jer za divlje životinje besnilo je najveća sramota koja može da ih snađe. Mi to nazivamo hidrofobijom, ali oni kažu „devani” – ludilo – i beže.

R. Kipling (1865-1936) se rodio u Bombaju. Njegov otac, Džon Lokvud Kipling, bio je u to vreme direktor Umetničke škole u Lahoru. Kipling je objavio mnogobrojne romane, poeme i novele u slavu osvajačke Engleske.

– Uđi i pogledaj – reče ne naročito ljubazno otac Vuk – ali za jelo nećeš ništa naći. – Ne za vuka – odgovori Tabaki. – Ali tako ništavnom biću kao meni i suva kost je bogata gozba. Ko smo mi, mi Gidur-logi (narod šakala), pa da smemo da biramo? Otrčao je do dna jame i tamo našao kosku od jelena sa još nešto mesa na njoj, i zadovoljno stao da je krcka. – Velika vam hvala na divnoj gozbi – reče oblizujući se. – Kako su lepa ova blagorodna deca! Što su im velike oči! A još su tako mladi! Pa naravno, naravno, to je opštepoznata stvar da su deca kraljeva još od rođenja ljudi. A Tabaki, isto koliko i svaki drugi, znao je vrlo dobro da nema goreg nego hvaliti decu u lice i sad se radovao što se otac Vuk i majka Vučica nelagodno osećaju. Sedeo je izvesno vreme i uživao u zlu koje je naneo, zatim pakosno reče: – Šir Kan, silni, promenio je lovište. Ovog meseca loviće po ovim brežuljcima – tako mi je rekao.

8


1 moglijeva braca.qxp

21.4.2009

12:06

Page 9

Šir Kan je bio tigar koji je živeo na obalama reke Vaingunge, udaljene nekih dvadeset milja. – On na to nema pravo! – poče ljutito otac Vuk. – Po zakonu džungle on nema pravo da promeni lovište, dok to prethodno ne objavi. Rasteraće nam svu divljač na deset milja unaokolo, a ja – ja sada moram da lovim za dvoje. – Nije ga bez razloga njegova majka nazvala Langri (Hromi), – reče majka Vučica mirno. – Od rođenja je hrom u jednu

Tabaki, šakal iz Knjige o džungli, pripada, kao i svi njegovi srodnici iz srednje i istočne Azije, još uvek veoma rasprostranjenoj vrsti zlatnih šakala. On je najoprezniji i najprilagođeniji od svih strvinara. Tigar Šir Kan pripada rasi

nogu. Zato i napada samo goveda. Sad su seljaci na Vaingungi ljuti na njega, i on je došao ovamo da naljuti naše seljake. Zbog njega će pretražiti džunglu. Njega tada više neće biti ovde, a mi i naša deca moraćemo da bežimo kad zapale travu. Zaista, vrlo smo zahvalni Šir Kanu! – Da li da mu isporučim vašu zahvalnost? – upita Tabaki. – Napolje – zaškrguta otac Vuk. – Idi pa lovi sa svojim gospodarem! Dosta si zla naneo za jednu noć. – Idem – reče Tabaki mirno. – Evo, već možete da čujete Šir Kana dole u šipragu. Mogao sam sebi i da uštedim ovu poruku. Otac Vuk oslušnu, i dole u dolini, koja se spuštala do jedne male reke, on začu suvo, ljutito, unjkavo zavijanje tigra koji je promašio lov i koga se nije ticalo da li će to džungla saznati ili neće. – Budala jedna! – reče otac Vuk. – Započeti noćni posao sa ovolikom bukom! Misli li on da su naši jeleni toliko glupi kao njegovi masni volovi sa Vaingunge?

bengalskih kraljevskih tigrova koji uživaju na obalama močvara, kao i na planinskim obroncima. Ova vrsta tigrova najviše se koristi u cirkusima, gde ih možemo videti kako skaču kroz zapaljeni obruč. Tigar ne dolazi na obalu neke vode samo da bi se napio. Za razliku od drugih vrsta mačaka, on obožava da pliva.

– Pst! – reče majka Vučica. – On danas ne lovi ni vola ni jelena... lovi čoveka! Tigrovo cviljenje prešlo je sada u neko razvučeno, zujavo predenje, koje kao da je istovremeno dolazilo sa svih strana. To je bio onaj zvuk od koga se skitnicama i drvodeljama u džungli ledila krv i koji bi ih neki put poterao pravo u usta tigru. 9


1 moglijeva braca.qxp

21.4.2009

12:06

Page 10

– Čoveka! – reče otac Vuk i iskezi bele zube. – Fuj! Zar nema dovoljno crva i žaba po barama, nego mora da ždere ljude, i to još na našem zemljištu! Zakon džungle, koji ništa bez razloga ne propisuje, zabranjuje svim životinjama da jedu ljude, izuzev ako ubijaju da bi pokazale svojoj deci kako se ubija, a i tada moraju da love van lovišta svog plemena ili čopora. Pravi uzrok je taj što kada je ubijen neki čovek, pre ili posle dolaze beli ljudi na slonovima i stotine mrkih ljudi sa gongovima, raketama i buktinjama. Najmoćnija od svih mačaka opušteno zeva. Gledajući sliku na kojoj se tigar odmara, ne treba da zaboravimo da je izuzetno snažan, a naučnici smatraju da je snažniji i od lava. Njegova težina varira od 150 do 280 kilograma.

Onda svi u džungli pate. A životinje navode kao razlog da je čovek najslabije i najneotpornije biće i da je zato nesportski napadati ga. One dalje kažu – a to je istina – da od ljudskog mesa ošugave i da im ispadaju zubi. Predenje je postajalo sve glasnije i završilo se duboko grlenim „Aaarh!” pri tigrovom skoku. Tada se razleže urlikanje – netigrovsko urlikanje – Šir Kana. – Promašio je – reče majka Vučica. – Šta li je to bilo? Otac Vuk istrča nekoliko koračaja pred jamu i ču divlje mumlanje i gunđanje Šir Kana, koji je besneo po žbunju. – Takav glupak! – gunđao je otac Vuk. – Nije imao bolja posla nego da uskoči u vatru nekog drvodelje i opeče šape. Tabaki je s njim. – Nešto se penje uz breg – reče majka Vučica i ispravi jedno uho. – Budimo na oprezu! U žbunju je tiho šuštalo i otac Vuk se savi, spreman za skok. Tada, da ste bili prisutni, videli biste najčudniju stvar na svetu – vuk se zaustavi usred

Tigrovi su češće bili plen nego grabljivice. Maharadže i Englezi su ih lovili sedeći na leđima slonova.

10

skoka. Bio je skočio pre nego što je video na šta skače, a zatim pokušao da se zaustavi. Posledica je bila ta da je odleteo četiri-pet stopa pravo u vis i dočekao se skoro na istom mestu odakle je skočio.


1 moglijeva braca.qxp

21.4.2009

12:06

Page 11

{{ ...jedno sasvim malo, nežno, kovrdžavo biće, koje je ovde, usred noći, došlo do vučje jame.||

– Čovek! – uzviknu Vuk. – Čovekovo mladunče! Pogledaj! Pravo pred njim, držeći se za jednu nisku granu, stajalo je jedno golo mrko dete koje tek što je prohodalo – jedno sasvim malo, nežno, kovrdžavo biće, koje je ovde, usred noći, došlo do vučje jame. Gledalo je vuka u lice i smejalo se. – Zar je to čovekovo mladunče? – upita majka Vučica. – To još nikada nisam videla. Donesi ga ovamo! Vuk, naviknut da nosi svoje mladunce, ako ustreba može i jaje da uzme u zube i da ga ne razbije; i mada su se čeljusti oca Vuka sklopile nad detetovim leđima, nije mu ni kožu ogrebao zubima dok ga je spuštao među sopstvene mladunce.

Vukovi su oduvek bili plen lovaca, kako u Indiji, tako i u Evropi. Njihov broj je danas, u odnosu na XIX vek, mnogo manji.

11


1 moglijeva braca.qxp

21.4.2009

12:06

Page 12

– Kako je malecko! Kako je golo i kako hrabro! – reče nežno majka Vučica. Mali odgurnu vučiće, da bi se pribio uz toplo krzno. – Aha – reče majka Vučica – on sa ostalima traži svoju hranu. To je, dakle, čovekovo mladunče. Reci, je li ikada koja vučica mogla da se pohvali da među svojom decom ima i čovekovo mladunče? – Čuo sam nešto o tom, ali nikad nije bilo u našem čoporu, bar ne otkada ja znam za sebe – reče otac Vuk. – Telo mu je potpuno bez dlaka, a mogao bih jednim udarcem šape da ga smoždim. Ali pogledaj samo kako nas gleda i ništa se ne boji. Sa otvora pećine nestade mesečine, jer su se ogromna četvrtasta glava i široka ramena Šir Kanova bila ugurala u ulaz. Iza njega vikao je Tabaki oštrim glasom: – Gospodaru, gospodaru, ovamo je ušlo! – Šir Kan nam ukazuje veliku čast – reče otac Vuk, ali njegove oči bile su vrlo ljute. – Šta želi Šir Kan? Ljudsko lice uznemirenog pogleda, telo potpuno pokriveno dlakama, kreće se na četiri noge... tako su mogla da izgledaju neka deca-vukovi koja su pronađena u dnu mračnih indijskih pećina.

– Svoj plen! Ovamo je došlo čovekovo mladunče. Njegovi roditelji su pobegli. Daj mi ga! Kao što je otac Vuk rekao, Šir Kan je bio uskočio u vatru nekog drvodelje i bol u šapama dovodio ga je do besnila. Ali otac Vuk je znao da je otvor na jami suviše mali da bi tigar mogao ući. Već u ovom položaju Šir Kanu bila su uklještena ramena i prednje šape, kao što bi bio uklješten čovek koji bi pokušao da se bori u buretu. – Vuci su slobodan narod – reče otac Vuk. – Primaju naredbe od vođe čopora, a ne od kojekakvog prugastog ubice stoke. Čovekovo mladunče je naše. Možemo ga ubiti, ali ako to mi nađemo za shodno!

12


1 moglijeva braca.qxp

21.4.2009

12:06

Page 13

– Shodno ili neshodno... Šta mi tu pričaš! Tako mi vola koga sam malopre ubio, zar treba da razbijem nos o ovu pseću jazbinu dok dobijem ono što mi pripada? Šir Kan govori s tobom, čuješ li! Tigrovo rikanje ispunjavalo je pećinu kao grmljavina. Majka Vučica otrese mladunčad sa sebe i priskoči, a njene oči, kao dva zelena mesečeva srpa u mraku, gledale su u zažarene

Preteći stav

oči Šir Kana. – A sad sam to ja, Rakša (Đavo), koja ti odgovara. Čovekovo mladunče je moje, ti hromi Langri – i samo moje. Neće biti ubijeno. Živeće da bi jurilo sa čoporom i lovilo sa čoporom, i čuvaj se, ti lovče male gole dece, ti žabojedu, ti ribolovče, na kraju će još ono tebe da lovi! A sad se gubi ili, kunem ti se poslednjim sambarom koga sam ulovila (ja ne jedem izglad-

Napadački stav

nelu stoku), ili ćeš se hromiji vratiti majci, ti oprljena beštijo, nego što si se od nje rodio. Gubi se! Otac Vuk je zabezeknuto pogledao. Bio je skoro zaboravio vreme kada je u poštenoj, otvorenoj borbi protiv pet drugih vukova osvojio majku vučicu za sebe, tada kada je jurila sa čoporom, i kada je nisu samo iz milošte zvali Đavo. Šir Kan bi se još i upustio u borbu s ocem Vukom, ali se nije usuđivao da

Nezainteresovanost

napadne majku vučicu, jer je znao da je ona u povoljnijem položaju i da bi se borila na život i smrt. Stoga se režeći izvuče iz tesnog ulaza i kad je bio slobodan, zarika: – U svome dvorištu svaki pas laje! Videćemo šta će čopor reći kad čuje da ste uzeli pod svoje čovečje mladunče. Mladunče je moje i na kraju će mi ipak pasti zuba, vi čupavorepi lopovi!

Maska straha...

Majka Vučica se, sva zadihana, spusti među svoje mladunce, a otac Vuk zabrinuto reče: – Šir Kan pravo kaže. Moramo čovekovo mladunče da pokažemo čoporu. Hoćeš li zaista da ga zadržiš, majko? – Zaista da ga zadržim? – dahtala je ona ljutito. – Došlo je k nama golo, po noći, samo i vrlo gladno, a nimalo se nije bojalo.

koja postaje agresivna.

13



Kњига о џунгли | Радјард Киплинг