Ilustrovani ključ za tinejdžerske krize

An–Kler Klajndinst

Linda Koraca

ILUSTROVANI KLJUČ ZA

TINEJDŽERSKE

KRIZE

Kad nam kriza omogućuje da poboljšamo odnos

IMPULSIVNOST IZBEGAVANJE OBAVEZA PROVOCIRANJE

PRETERANA UZBUĐENOST NEDOSTATAK ENERGIJE OBESHRABRENOST

OBUHVATA I DEO ZA TINEJDŽERE: ILUSTROVANI KLJU ZA RODITELJSKE KRIZE

ILUSTROVANI KLJUČ ZA

TINEJDŽERSKE

KRIZE

Kad nam kriza omogućuje da poboljšamo odnos

Edicija Dobar roditelj ILUSTROVANI KLJUČ ZA TINEJDŽERSKE KRIZE An-Kler Klajndinst Linda Koraca Naslov originala

PETIT DÉCODEUR ILLUSTRÉ DE L’ADO EN CRISE Quand la crise nous permet d’enrichir le lien Anne-Claire Kleindienst, Lynda Corazza © First published in French by Mango, Paris, France – 2019 Za izdanje na srpskom jeziku © Kreativni centar 2019 Ilustracije Linda Koraca Urednik Natalija Panić Lektor Ivana Ignjatović Priprema za štampu Tatjana Valjarević Izdaje

Kreativni centar

Beograd, Gradištanska 8 tel.: 011 / 3820 464, 3820 483, 2440 659 www.kreativnicentar.rs e-mail: info@kreativnicentar.rs Za izdavača Ljiljana Marinković Štampa Publikum Godina štampe 2019 Tiraž 2000 ISBN 978-86-529-0717-5

CIP – Каталогизација у публикацији – Народна библиотека Србије, Београд 37.018.1(035) 159.922.73(035) 159.922.8(035) КЛАЈНДИНСТ, Ан-Клер Ilustrovani ključ za tinejdžerske krize : kad nam kriza omogućuje da poboljšamo odnos / An-Kler Klajndinst ; [ilustracije] Linda Koraca ; prevela s francuskog Olja Petronić. - Beograd : Kreativni centar, 2019 ([Beograd] : Publikum). - 187 str. : ilustr. ; 24 cm. - (Edicija Dobar roditelj) Prevod dela: Petit décodeur illustré de l’ado en crise / Anne-Claire Kleindienst, Lynda Corazza. - Tiraž 2.000.

ISBN 978-86-529-0717-5 1. Кораца, Линда, 1971- [илустратор] а) Родитељство -- Приручници б) Родитељи -- Деца -- Психолошки аспект -Приручници в) Породично васпитање -- Приручници COBISS.SR-ID 279142668

AN–KLER KLAJNDINST

LINDA KORACA

ILUSTROVANI KLJUČ ZA

TINEJDŽERSKE

KRIZE

Kad nam kriza omogućuje da poboljšamo odnos

PREVELA S FRANCUSKOG OLJA PETRONIĆ

DEŠIFROVANJE TINEJDŽERA

ODRŽAVANJE ODNOSA

STRANA 11

MA GDE NAM NESTADE DETE?! . . . . . 13 Stidi nas se . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Misli na nas samo kad smo mu potrebni. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Više ne želi da se mazi, osim kad sam to zatraži . . . . . . . . . . . . . . . . .

Ima potpuno drugačiji ritam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Loše reguliše svoju energiju. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Ispituje nas, provocira . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Više se ne kupa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Loše se hrani . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

20 22 24 26 28 30 32 34

IZMIČE NAM . . . . . 37 Oblači se kako hoće . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Sad ima više virtuelnih nego stvarnih prijatelja . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Više ne komunicira s nama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Više ne sluša, ama baš nimalo. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Ima veoma osoben smisao za urednost. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Ne učestvuje dovoljno u kućnim poslovima. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Telefon mu je srastao s rukom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Više nam ništa ne govori o svom ljubavnom životu . . . . . . . . . . . . . . .

Odbija svaku pomoć . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

44 46 48 50 52 54 56 58 60

ŠTA ĆE BITI S NJIM? . . . . . 63 Odustaje od vanškolskih aktivnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Ne uči redovno. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Pada pod tuđ uticaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Dovodi nam nekog ko nam se ne dopada. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Zlostavljanje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Koristi psihoaktivne supstance. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Loše raspoređuje džeparac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Ništa ga ne zanima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Teško mu je da napravi izbor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Ne uči iz svojih iskustava. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

70 72 74 76 78 80 82 84 86 88

DEŠIFROVANJE RODITELJA

STRANA 91

STRANA 119

NE SHVATAJU DA SAM PORASLA . . . . . 121 I dalje žele da svuda idem s njima. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Postavljaju mi smešne granice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Gledaju me s visine ili mi pridikuju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

I dalje me kažnjavaju kao da sam dete. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Žele da i dalje idem rano na spavanje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Ne veruju mi kad je reč o elektronskim uređajima . . . . . . . . . . . . . . .

128 130 132 134 136 138

UVEK SU MI ZA VRATOM . . . . . 141 Dosađuju mi telefonom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Žele da znaju kuda tačno idem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Sede mi na glavi zbog vremena pred ekranom . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Stalno žele da razgovaraaaaam s njima! . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Opsednuti su mojim ocenama. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Ne vole moj način rada. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

148 150 152 154 156 158

HOĆE LI ME IKAD RAZUMETI? . . . . . 161 Svađaju se zbog mene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 168 Misle da sam navučen. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 170 Ne vide da imam problema s drugima. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 172 Nisu dosledni ili pouzdani . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 174 Zamišljaju svašta o mojoj seksualnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 176 Ne uvažavaju me . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 178

BONUS

Kontrolišimo svoj gnev STRANA 181

PREDGOVOR Ova knjiga je nastavak knjige Ilustrovani ključ za dečje krize, koja se, otkako je objavljena 2017. godine, pokazala kao korisna za mnoge roditelje u Francuskoj i drugim zemljama.

Napisana je na isti način kao prethodna, sa odeljcima u kojima je naglasak na vizuelnom i koji se mogu čitati u kontinuitetu ili na preskok, po potrebi.

Ovaj priručnik omogućuje roditeljima da pronađu ključeve za dešifrovanje nekih oblika neprikladnog ponašanja tinejdžera, ali će i tinejdžerima koji ga vide na stočiću u dnevnoj sobi i pogledaju deo koji je namenjen njima omogućiti da možda nauče nešto o nekim oblicima neprikladnih roditeljskih stavova.

Ako je adolescencija kriza u smislu dvostrukog kineskog piktograma, što znači da je istovremeno i opasnost i prilika, možemo reći da je i ova knjiga, koja govori o toj krizi, takva.

Opasnost je ležala u tome što je sa istom matricom trebalo zadovoljiti potrebe koje su u izvesnoj meri međusobno suprotstavljene: ▲ ­ da i ova knjiga bude pristupačna i lako čitljiva, iako su teme povezane sa adolescencijom mnogo složenije od tema povezanih s detinjstvom; a ostane na razumnom broju strana, iako se broj tema koje ▲ ­d treba obraditi umnožio;

▲ ­d a se sačuvaju humor i šala na sopstveni račun, iako su problemi povezani sa adolescencijom ponekad teški i stvaraju anksioznost; a kroz knjigu pratimo iste ličnosti, iako su, zavisno od pola, ▲ ­d uzrasta i porodičnih šema, razlike među adolescentima mnogo izraženije nego među decom.

8

Na prvi izazov odgovorile smo tako što smo primenile tehniku koncentrovanja: svaku temu zahvatile smo na najširi mogući način, a potom smo je sužavale do sinteze čuvajući suštinu.

Drugi izazov nam je nametnuo dve odluke – da svaku temu obradimo na najviše dve strane (zbog čega smo negde morale da preopteretimo desnu stranicu) i da odustanemo od nekih tema (kao što su poremećaji u ishrani, obznanjivanje homoseksualnosti, razvod, novi partneri roditelja) računajući na to da se one opširno obrađuju u drugim, specijalizovanim knjigama.

Zbog trećeg izazova kretale smo se kao hodač po žici kako bismo pronašle ravnotežu između humora i ozbiljnih razmatranja.

Ustanovile smo da nam vlastita iskustva kao roditelja tinejdžera nisu dopuštala da uvek imamo distancu potrebnu za dosezanje humora kakav smo želele za ovu knjigu. Mora se priznati – ona je zgusnutija nego prethodna, u svim značenjima te reči.

Odgovarajući na četvrti izazov, kao primer smo uzele porodicu koju čine roditelji, tinejdžer i tinejdžerka, a uzrast dece se menja kako odeljci odmiču.

Prilika – pošto, na sreću, postoji i ona – jeste to što smo pozvani u tu porodicu i što možemo da je pratimo u njenom svakodnevnom životu i nošenju s različitim izazovima, a svakom čitaocu omogućeno je da u sve to unese vlastitu osobenost (porodica s jednim roditeljem, homoseksualni roditelji, mnogočlana porodica, porodica s novim partnerom roditelja itd.). Prateći poglavlja, čitalac će takođe moći da pronađe stavove, probleme, predloge rešenja itd. koji su isti kao njegovi (ili drugačiji od njegovih).

Odlučile smo se, dakle, za običnu porodicu, tipičnu za današnje društvo, a odabrale smo porodični model zasnovan na paru što ga čine muškarac i žena i dvoje dece (s tim što je, jednostavnosti radi, u čitavoj knjizi uglavnom korišćen muški rod kada je reč o tinejdžerima).

Stoga – dobro došli u tu nesavršenu porodicu! Ona nam otvara svoja vrata kako bi nam omogućila da pronađemo nadahnuće za

9

roditeljsku kreativnost i da kroz opasnost krize prođemo usredsređujući se na prilike za popravljanje i svakodnevno produbljivanje porodičnih odnosa.

Dobra vest je da se, zahvaljujući ovoj knjizi, može ostvariti više mira u porodici i da se može omogućiti razvoj obe strane (i tinejdžera i odraslih).

Loša vest je da ova knjiga nije čarobna.

Kako je moguće da se složimo s nekim stavovima iznetim u knjizi, koji su, kako izgleda, zasnovani na zdravom razumu, a da se potom ispostavi da njihova primena u praksi uopšte nije laka?

Evo nekoliko pokušaja objašnjenja: aše navike su tvrdokorne i ne mogu se tako lako promeniti: ▲ ­N ne ponavljamo ono što cenimo, ponavljamo ono što poznajemo. Uzalud je to što znamo da bi drugačije ponašanje bilo bolje – do promene se ne dolazi za jedan dan, a o tome svedoče naši neuronski kanali. našem mozgu postoji razlika u operativnom režimu izme▲ ­U đu višeg mozga (prefrontalni korteks), koji visoko vrednuje dobre teorijske ideje, i nižeg mozga (limbički mozak), koji funkcioniše u situacionom „refleksnom“ režimu i najčešće odnosi pobedu, bar na početku. Drugim rečima, dok čitamo ovu knjigu, možemo biti ubeđeni da znamo šta treba da radimo, ali ćemo biti mnogo manje sigurni kada bude bilo potrebno da se to sprovede u delo. o je isto kao kada gledamo nekoga ko vlada sportskom ▲ ­T disciplinom u kojoj se nikada nismo oprobali, pa naivno pomislimo kako možemo veoma brzo doći do takvih rezultata.

Ipak, kada počnemo da se bavimo tim sportom, shvatimo da to i nije tako jednostavno i da će nam biti potrebno mnogo treniranja kako bismo stigli do pristojnog nivoa. Važno je da nastavimo s napredovanjem padajući, da ustajemo i ponovo padamo, da napredujemo, a potom stojimo u mestu,

10

čak nazadujemo, pre nego što ovladamo novim načinima ponašanja.

Ako, međutim, prihvatimo ideju da je pustolovina više u samom putu nego u dostizanju cilja, možda se možemo radovati zbog toga što ni u ovoj ni u nekoj drugoj knjizi nećemo naći gotovu formulu koja bi bila ključ.

Roditeljima koji bi pomislili da taj ključ naprosto pripada zdravorazumskoj logici želele bismo jednostavno da kažemo kako su u pravu – reč jeste o zdravom razumu, ali kada se u odnos uguraju emocije, naš vaspitni kompas može se poremetiti, a tada možemo da se osetimo razoružanim, čak obeshrabrenim što više ne nalazimo ni pravac ni značenje.

Ova knjiga, kao i mnoge druge, nastoji da ukaže na važnost otklona koji će nam omogućiti da ponovo pronađemo pravac na tom životnom putu, kao i smisao pustolovine uspostavljanja i održavanja odnosa među ljudima.

Budući da nam je ideja vodilja potraga za dobrim odnosom, pozivamo vas da zaronite u srž teškoća i izazova kako biste tu pronašli priliku za obnovu odnosa koja donosi smisao i omogućuje nam da se svakog dana – zajedno – osetimo malo više živim.

11

DEŠIFROVANJE TINEJDŽERA

MA GDE NAM NESTADE DETE?!

F!!!

PFFF

Ooo, baš dobro izgledaš na ovoj fotki!

Kojoj?! Daj da vidim!

14 – MA GDE NAM NESTADE DETE?!

Ma daj! Baš sam ružan!

Nos mi je ogroman, bubuljičav sam, a ovo paperje iznad usne je odvratno!

…

Ne znamo uvek kako da reagujemo na fizičke promene, ponekad prilično neskladne, do kojih dolazi u adolescenciji.

15

Ma šta to pričaš?! Nije to ništa, meni si mnogo lep!

16 – MA GDE NAM NESTADE DETE?!

Ti stvarno ništa ne kapiraš!

Te fizičke promene su samo vidljivi deo ledenog brega.

Sve se menja i u unutrašnjosti – i to je kao vožnja na rolerkosteru, kao pukotine u ledu, cunami, vulkanske erupcije, prelazak preko pustinje itd.

Tinejdžeru je teško da se tome prilagodi … a teško je i nama jer se moramo prilagoditi svim tim promenama!

17

Pogledajmo kako te promene deluju na tinejdžera i kako utiču na nas, njegove roditelje:

Ono što se događa KOD TINEJDŽERA

Ono što se događa KOD NAS

EMOCIJE su mu ekstremnije i labilnije.*

NE znamo nužno da ih PRIHVATIMO, niti da pratimo njegove promene raspoloženja.

Sve doživljava INTENZIVNO.

To nas može podsetiti na NAŠ ŽIVOT, u kom više nema takvog intenziteta.

Živi samo za PRIJATELJE (bilo da ih ima dva, bilo čitavu gomilu).

Svu energiju ulaže u PRIPADANJE svojoj vršnjačkoj grupi i spreman je da prihvati i ono što ne liči na njega/nas..

Postupa na IMPULSIVNIJI NAČIN, ponekad bez razmišljanja.

Možemo se osetiti NAPUŠTENIMA. Više ga ne prepoznajemo, pa počinjemo da ga KRITIKUJEMO i da mu ZAMERAMO zbog toga što društvo loše utiče na njega, a to ga još više odvaja od nas.

Nas DESTABILIZUJE taj novi i za nas nesiguran režim.

Potrebna mu je novina i može se izložiti RIZIKU ne procenjujući opasnost.

To u nama izaziva ZABRINUTOST, jer vidimo opasnost tamo gde je on ne vidi, pa se okrećemo zabranama, a on ih onda krši.

Može satima da se NE POMERI S MESTA i izgleda neverovatno EGOCENTRIČNO.

To NADILAZI naše snage, čak nas BACA U OČAJ. Nije lako mirno komunicirati u takvim okolnostima…

Može se zaista OBESHRABRITI ako mu život izgleda besmisleno ili ako ne pronalazi svoje mesto.

Potrebno mu je da se dokaže, da zauzme stav, a ponekad je spreman da PROVOCIRA ili DOMINIRA. U njegovom mozgu dolazi do znatnog PREOBLIKOVANJA NEURONSKIH VEZA.

Mi smo RAZORUŽANI jer ništa ne možemo da radimo umesto njega. A odlučivanje umesto njega postaje sve teže.

Ako se osećamo kao da smo mi meta, možemo skliznuti u verbalne dvoboje, to jest u ODNOS SILE. Primećujemo da može veoma brzo da uči, ali i da brzo zaboravlja – taj utisak protraćenosti STRESAN je za nas.

* Labilno je ono što je nestabilno, krhko, promenljivo.

18 – MA GDE NAM NESTADE DETE?!

Naša roditeljska uloga biće da PRIHVATIMO to što se dešava i da se prilagodimo tim promenama.

Dakle, treba da se prilagodim…

… ali šta treba da mu kažem?

Da je, osim što je ružan, i potpuni idiot, kao i svi tinejdžeri?

Treba da dopustimo da nas naš tinejdžer menja … a to nije nužno loša vest!

Više ne možemo da se ponašamo prema njemu na isti način kao kad je bio dete.

Tinejdžeru je potrebno pre svega da oseti kako ga drugi čuju i razumeju.

(Kad smo već kod toga, to je važilo i ranije!)

Aaaa, OK! Znači da je dovoljno samo „Misliš da si ružan?!“

Kad ne znamo šta da mu odgovorimo, jedno od rešenja zaista može biti da preformulišemo ono što on kaže.

Ali u to se mogu uključiti i drugi elementi, na primer da ne shvatamo sve lično.

Hajde da u nekoliko svakodnevnih situacija vidimo kako to može da izgleda…

19

STIDI NAS SE JUHU, MALI MOJ!

Da li ja sanjam ili se on pretvara da me ne vidi?

Pokazaću ja njemu!

Svakako da ponekad imamo zbog čega da se rogušimo…

20 – MA GDE NAM NESTADE DETE?!

Ali pokušajmo da shvatimo šta se dešava kod našeg tinejdžera…

POGLED na nas SE MENJA.

Postaje mu veoma važno kako ga drugi vide.

Postaje mu važnija potreba za tim da pripada grupi prijatelja.

Kritika/sud

Svet prijatelja razdvaja od sveta roditelja kako bi mu bilo lakše.

Misli da nas i njegovi prijatelji vide isto kao on.

STIDI SE RODITELJA

Plaši se da ćemo se mešati u njegove odnose s drugima i kompromitovati ga.

… kako bismo reagovali drugačije ako je moguće.

Trenutno TO NE TREBA DOŽIVLJAVATI LIČNO Problem nije u onome što jesmo nego u onome što predstavljamo.

Nećeš valjda u tom užasu ići na roditeljski?!

Ovo nije protiv mene.

Brine o tome kako će me drugi videti!

A?!

Kada odgovaramo, ostanimo puni RAZUMEVANJA, OPUŠTENI, ali ozbiljni, A šta bi želeo da obučem?

ili budimo DUHOVITI. U šta želiš da se prerušim za roditeljski?

Na duže staze Prihvatimo tu fazu u kojoj se distancira od nas.

Umirimo ga dokazujući mu da ga nećemo kompromitovati.

Kad je s prijateljima u našem prisustvu, ostanimo na svom mestu, budimo pažljivi, diskretni i prilagođeni situaciji.

21

MISLI NA NAS SAMO KAD SMO MU POTREBNI MAMA, NEMAM NIJEDNE ČISTE GAĆE U ORMANU!

Gle, odjednom postojim!

DAJ MI JEDNE BRZOOOO!

Kad tako tražiš, sve mi se čini da ćeš ići u školu bez gaća!

Tinejdžer nastoji da bude samostalan, ali ipak postoji mnogo toga u čemu smo mu još potrebni, i to u obliku: „Hoću odmah!“

22 – MA GDE NAM NESTADE DETE?!

Težimo da na sve načine sabotiramo proces osamostaljivanja!

TINEJDŽER

RODITELJ

želi da bude samostalan

želi da on bude samostalan

ali

ali

i dalje mu je potrebna pomoć (s domaćim, sa administrativnim stvarima itd.).

ne može da ne radi umesto njega (pakovanje kofera, posteljina, hrana itd.).

Ne može.

Ne ume.

Za njega sve mora odmah.

Na nama je da mu pokažemo da može, čak iako treba da radimo s njim…

Ponekad sticanje veština traje veoma dugo. Umesto da očajavamo, na svaku grešku, na svako lutanje gledajmo kao na priliku za učenje.* Na nama je da mu pomognemo da se strpi dajući mu konkretna uporišta i držeći reč.

U konkretnoj situaciji to može izgledati ovako: MAMAAAA, GAĆE! BRZO! Kasnim!

Ako nema nijednih u ormanu, možeš da ih nađeš među prostrtim vešom.

Imaš sreće, sinoć sam ga prostrla!

Kad budem uključivala mašinu, pokazaću ti kako to ide, pa možeš sama da opereš ono što ti treba.

A na duže staze – uvek ćemo moći da se smirimo i da zajedno krenemo u potragu za rešenjem. Šta misliš, šta će ti pomoći da budeš samostalnija kada je reč o tvojoj garderobi? * Čak i ako je otišao od kuće, i dalje smo mu potrebni da bi učio, zauzimao odgovarajući stav i napredovao u životu.

23

VIŠE NE ŽELI DA SE MAZI, OSIM KAD SAM TO ZATRAŽI Ajde jedan poljupčić za mamicu!

MAMA, PRESTANI! Neću!

Može samo kad GOSPODIN hoće!

Ne, nego ne volim da se mazim!

A je l’?!

Otkad to?

Otkad imaš dve dlake na bradi?!

Kad tinejdžer odbije našu pažnju, to nas lako može povrediti, pa mi onda zauzvrat možemo povrediti njega. Gledajmo pozitivnu stranu – on počinje da zna šta hoće, a to je dobar znak!

24 – MA GDE NAM NESTADE DETE?!

Iza takvog stava krije se: preobražaj identiteta Veliki sam, a maženje je za malu decu (naročito ako me drugi gledaju!).

Sam odlučujem o tome kad hoću da se mazim.

Niko me ne može naterati na to.

Funkcionišem refleksno, bez razmišljanja.

fizički preobražaj

žaoka ambivalentnosti Ali se ponekad ne osećam dobro i maženje mi je ipak potrebno.

Moje emocije jure tamo-amo kao pomahnitale.

U telu mi vlada rusvaj.

Ništa ne kapiram.

Osećam nešto „seksualno“ u telu i baš i ne znam kako da doživljavam maženje! Neprijatno mi je!

Potrebno mi je da se smirim, a maženje smiruje.

Pošto ponekad kažem ne, više ne znam kako da to tražim kad mi je potrebno.

Kako onda da reagujemo?

Pokušajmo DA SE NE LJUTIMO.

PRIHVATIMO da mu se PRILAGODIMO.

Ako smo PRILAGODLJIVI I OTVORENI u vezi s tom temom, i on može biti takav.

Ponudimo mu blagu masažu kad se stvori prilika za to.

NE INSISTIRAJMO napadno.

NE ODUSTAJMO od laganih fizičkih dodira onda kad osetimo potrebu za tim (ruka na ramenu nije isto što i snažan zagrljaj).

Nastavimo da PREDLAŽEMO.

Sad nećeš poljubac i to je OK. Ali ako ti kasnije bude potrebno maženje, daćeš mi znak. U redu?

25

IMA POTPUNO DRUGAČIJI RITAM

Krajnje je vreme da ustaneš! Skoro je podne!

Aaaa, uveče nećemo na spavanje, ali se ujutru manje pravimo pametni!

GNJGNJ…

Upozoravam te, nećeš dobiti doručak!

Sedamo za sto za pola sata!

Tačno da poludiš! Tokom celog njegovog detinjstva maštali smo o tome da nas pusti da spavamo duže, a sad, kad mi manje spavamo, naš tinejdžer se razvlači po krevetu do nepristojnih sati!

26 – MA GDE NAM NESTADE DETE?!

Zašto tinejdžer ima potpuno drugačiji ritam?

HORMONSKE PROMENE u pubertetu San postaje lak (dubok san se smanjuje za 35%).

DRUŠTVENA USLOVLJENOST (izlasci, elektronski uređaji, zadovoljstvo zbog toga što duže ostaje budan…)

Biološki sat je poremećen (u 23 h zapravo je 20 h, a u 7 h zapravo je 4 h).

Kasnije se odlazi na spavanje.

Hronična neispavanost Postepeno remećenje

za vreme RASPUSTA Iskoristimo to da PROCENIMO NJEGOVU POTREBU ZA SNOM. Potrudimo se da UJUTRU USTAJE U RAZUMNO VREME. POSTEPENO GA VRATIMO U RITAM nedelju dana pre početka škole.

FIZIČKU AKTIVNOST tokom dana okretanje KREVETA KA SEVERU

Ima potpuno drugačiji ritam

tokom ŠKOLSKE GODINE

Nije umoran Spava onoliko koliko mu je potrebno i dobro spava.

Teško buđenje

Umoran

PROVERIMO koliko spava i da li dobro spava.

POMOZIMO mu da bolje spava.

PODSTIČUĆI izlaganje DNEVNOJ SVETLOSTI radi povećanja nivoa serotonina TRENUTKE OPUŠTANJA uveče

redovno provetravanje spavanje u POTPUNOM sobe (temperatura između MRAKU kako bi 17ºC i 20ºC) se povećao nivo melatonina

IZBEGAVAJUĆI ELEKTRONSKE UREĐAJE pre spavanja PRETEŠKE OBROKE UZBUĐENJA u drugom delu dana elektronske aparate u sobi (elektromagnetne talase)

Glavno je da postepeno postane svestan svojih potreba kako bi se sam bolje pobrinuo za njih.

27

LOŠE REGULIŠE SVOJU ENERGIJU Već neko vreme nisi se ni mrdnuo! Nemaš baš ništa da radiš?

Ne!

Ne možeš, šta ja znam, da čitaš, voziš bicikl, radiš neki domaći?

Imaš li još takvih trulih ideja?

Ništa nas ne nervira više nego kad vidimo tinejdžera u letargičnom stanju, a znamo da je u nekim situacijama prepun energije.

28 – MA GDE NAM NESTADE DETE?!

Zbog čega se javljaju te varijacije? nagli rast

neuravnotežena ishrana

stres

emocionalna labilnost

FIZIČKI POREMEĆAJ

promene u spavanju

hormonalni metež

frustracija PSIHIČKI POREMEĆAJ anksioznost

pritisak

LOŠA REGULACIJA NEDOVOLJNO ENERGIJE Prolazno je, kratkotrajno.

Malo se odužilo.

Spava, oporavlja se OK

PREVIŠE ENERGIJE Traje veoma dugo.

Zaranja u svoj mehur, to jest iza elektronskih uređaja, ne izlazi na površinu.

Dozira i prilagođava aktivnosti svom nivou energije (sate provede gledajući seriju, a potom ode na džoging).

NIJE OK

ili

RAZGOVARAJMO S NJIM o tome šta bi mu pomoglo da se ponovo pokrene, da ima više energije… Što se manje krećeš, to ti se manje pokreće. Da li si to primetio?

KANALIŠIMO KRETANJEM: hodanjem, trčanjem, sportskom aktivnošću, korisnom aktivnošću (košenje trave, krečenje, čišćenje itd.)

KANALIŠIMO USPORAVANJEM: disanje, meditacija, spori pokreti, maženje, masaža itd.

Da skoknemo do pekare i odabaremo slatkiš za večeras?

Zamisao je da našem tinejdžeru pokažemo da nije osuđen na ovo ili ono, kao i da se te snažne promene mogu bolje regulisati, da mogu biti blaže, mirnije.

29

ISPITUJE NAS, PROVOCIRA

Poslednji put te molim da utišaš muziku. Je l’ ti to mene zavitlavaš ili si ogluvela?

Pa naravno da sam gluva! Zbog toga moram glasno da puštam muziku!

Utišaj ODMAH! Da, da!

MA JE L’ JA TO SANJAM ILI SI POJAČALA?!

Ko nije doživeo ovakvo klackanje? Nema mnogo izgleda da će se dijalog umiriti sam od sebe, rizik od eksplozije je najveći mogući … a čini se da naš tinejdžer to i hoće!

30 – MA GDE NAM NESTADE DETE?!

O čemu može biti reč?

IDENTITETSKI uzrok – da se više razlikuje od nas Drugačija sam od vas. Mogu da vas izbacim iz ravnoteže.

Spremna sam za borbu.

ISPITUJE NAS, PROVOCIRA RELACIONI uzrok – da se orijentiše Testiram vaše granice, vašu emocionalnu stabilnost. Istražujem dokle mogu da idem, dokle ćete izdržati.

EMOCIONALNI uzrok – da omogući ispoljavanje trenutne emocije Nešto me je uznemirilo i shvatam da nešto dolazi, ali još ne uspevam da vidim jasno o čemu je reč. Stoga ću vas provocirati dok ne izazovem krizu.

Ne mogu više, loše se osećam. To mora da izađe!

ENERGETSKI uzrok – da ukloni višak napetosti

Šta možemo da uradimo?

1 Zlatno pravilo: ne shvatati to lično (opet i opet!).

Iako možemo biti deo trenutnog problema i imati ulogu džaka za udaranje.

2 Sačekajmo nekoliko trenutaka da bismo se ponovo povezali sa sobom i s tinejdžerom. Potom se zapitajmo sledeće: Šta joj se događa?

3 Ponudimo mu smernice za čitanje njegove unutrašnjosti (spremni na to da nas otkači): Čini mi se da si uznemirena…

Možda se brineš zbog…

Na taj način otvaramo nekoliko kanala za istraživanje.

4 Dajmo mu neke predloge ili sugestije u obliku pitanja. Šta ti je sada potrebno?

Kako mogu da ti pomognem?

5 Kad se smirimo posle krize tokom koje smo eksplodirali, predložimo mu da malčice napreduje u introspekciji, u iskazivanju svog unutrašnjeg stanja rečima.

A sledeći put, ko zna, možda će moći da nam kaže: Tata, užasno me boli glava… I pod stresom sam zato što imam mnogo da učim, a ne ide mi.

31

VIŠE SE NE KUPA Nemoj mi reći da si se istuširao! Još smrdiš na znoj!

Ma istuširao sam se!

Prestani!

Nisam čula vodu!

Trk na tuširanje!

Ali kad ti kažem da sam se istuširao!

Stvarno si odvratan! Ne mirišeš na sapun!

Brzo u kupatilo!

Veoma nezgodno: trenutak u kojem naš tinejdžer počinje pomalo jače da se oseća poklapa se s trenutkom u kojem više baš i ne želi da se kupa…

32 – MA GDE NAM NESTADE DETE?!

A zašto više ne želi da mu se pominje tuš?

KUPANJE IZBEGAVA

OPIRE SE

SASTANAK SA SVOJIM TELOM, KOJE SE MENJA. Pred ogledalom ili pod tušem njegovo telo može mu se učiniti nepoznatim, a to budi zebnju.

NAŠEM ZAHTEVU da se tušira jednom dnevno

NAŠEM RODITELJSKOM NALOGU

NEPRIJATNI OSEĆAJI. Voda, sapun, šampon, peškir, promena temperature… Sitni detalji koji nama izgledaju beznačajno njega mogu blokirati.

Idi da se okupaš!

Šta možemo da učinimo?

DA GA ISPITAMO kako bismo se prilagodili Navedi mi dve stvari koje ti se dopadaju kad si u kupatilu i dve stvari koje ne voliš.

Da s njim podelimo lično ISKUSTVO

DA MU DOPUSTIMO da se kupa ređe DA KAŽEMO NA DRUGAČIJI NAČIN Znam da nisi baš lud za tuširanjem, ali sad bi stvarno bilo dobro da to obaviš.

Kad sam ja bila tinejdžerka, neko vreme nisam podnosila to što treba da se skinem pre tuširanja.

Napomena: Neki tinejdžeri, nasuprot ovome, previše se kupaju, a tako mogu oštetiti kožu i pojačati problem. Naime, previše sapuna oštećuje kožu, što privlači loše bakterije, odgovorne za neprijatne mirise.

33

LOŠE SE HRANI Ma koliko si to šećera stavila u musli?!

Znaš li da šećer…?

Dobro, u redu je!

Imam dovoljno časova u školi, pa ne moram da slušam predavanja i kod kuće!

Naš tinejdžer je i mali i veliki u isto vreme. S jedne strane mu je potrebno da nazaduje, telo i mozak mu traže ono što je lako jesti – veoma slatko, veoma slano, prerađeno… S druge strane, sposoban je za to da razmisli i shvati šta je dobro za njegovo zdravlje i za planetu.

34 – MA GDE NAM NESTADE DETE?!

LOŠE JEDE SPOLJAŠNJI UZROCI Sve više mogućnosti da se lako hrani (brza hrana, gotova jela itd.).

UNUTRAŠNJI UZROCI

Potreba da s drugim tinejdžerima ide na kebab, picu, pljeskavicu…

Hrana izgleda kao sredstvo ublažavanja adolescentskih nedaća* (unutrašnjih tenzija, osećaja praznine, strahova, nedostatka energije itd.).

Što njegova prehrambena osnova bude bila kvalitetnija, raznovrsnija i uravnoteženija, to će tinejdžer lakše tolerisati skretanja s puta … kao i mi!

OTVORIMO PROSTOR ZA RASPRAVU kako bismo prilagodili porodičnu ishranu i održali vezu s njim.

POBOLJŠAJMO KVALITET ONOGA ŠTO KUVAMO ne posvećujući tome više vremena nego što ga imamo (na primer: kuvanje vikendom i služenje dobrih obroka tokom nedelje).

AKTIVIRAJMO U NJEMU SPOSOBNOST DA DONOSI ISPRAVNE ODLUKE tako što ćemo mu obezbediti pristup pravim informacijama i uključiti ga u sve to.

Gle, poslaću ti ovaj link. Meni je ovo prilično zanimljivo. Šta ti misliš?

Naišla sam na ovu reportažu, pa bih želela da je pogledaš i kažeš mi šta misliš o tome.

PO SVAKU CENU IZBEGAVAJMO OKRIVLJAVANJE, KRITIKOVANJE, ZABRANE… To je potpuno kontraproduktivno … i nije nimalo prijatno!

A AKO IMA GRICKALICA u kući, PROSLAVIMO to!

Umesto što kradeš taj keks, dođi da zajedno napravimo malu pauzu!

Stavi nekoliko keksića na lep tanjir, a ja ću ti napraviti toplu čokoladu.

Može?

NE PREBACUJMO SEBI DA RADIMO NEDOVOLJNO I NEDOVOLJNO DOBRO. Radimo najbolje što umemo! I ako ponekad imamo utisak da nismo obezbedili uravnoteženu ishranu, postavimo stvari u širu perspektivu! * Ovde se ne bavimo poremećajima u ishrani (bulimija, anoreksija, mešoviti poremećaji itd.), koji zaslužuju celu jednu knjigu i zajedničku intervenciju različitih stručnjaka.

35

Kada se suočite s napornim preobražajem svog tinejdžera i potpunim remećenjem porodične atmosfere, šta da uradite kako biste uspostavili i održali kvalitetan odnos s njim i izbegli nepotrebne sukobe?

MA GDE NAM NESTADE DETE?!

IZMIČE NAM…

NE SHVATAJU DA SAM PORASTAO… UVEK SU MI ZA VRATOM!

ŠTA ĆE BITI S NJIM?

HOĆE LI ME IKAD RAZUMETI?

Ova knjiga, izuzetno pristupačna i vizuelno dopadljiva, kombinuje pedagogiju s humorom, a pomoći će i vama i vašem tinejdžeru da se bolje razumete, da uspostavite konstruktivnu komunikaciju i poboljšate odnos tokom nemirnog doba adolescencije.

Postupci opisani u knjizi mogu se primeniti u graðenju odnosa sa svim tinejdžerima, a naro ito su pogodni za hipersenzibilne tinejdžere (s visokim potencijalom, ADHD-om, DIS-poreme ajima itd.).

An-Kler Klajndinst je majka četvoro dece. Kao klinički psiholog radi s decom koja imaju različite poteškoće (i s njihovim roditeljima) i organizuje radionice Pozitivne discipline kako bi pomogla porodicama u njihovom svakodnevnom životu.

Linda Koraca je ilustratorka, strastveno zainteresovana za psihologiju. U okviru radionice za roditelje pod vođstvom An-Kler Klajndinst pronašla je mnoge odgovore koje je dugo tražila i koji su joj pomogli da izgradi čvršću vezu sa svoje dvoje hipersenzibilne dece.

9 788652 907175