Hajduci

Branko ]opi}: PIJETAO I MA^AK Branko]opi}: JE@EVA KU]ICA Arsen Dikli}: PLAVI KIT Brana Cvetkovi}: ZUNZARINA PALATA Dobrica Eri}: VELIKA PESMA O JEDNOM MALOM JAGWETU Brana Cvetkovi}: PRI^A O VAQU[KU

^itawe kwiga iz na{e biblioteke Pustolovine mo`e da bude prava pustolovina.

Du{an Radovi}: ZAMISLITE

Za{to?

Brana Crn~evi}: QUTITO ME^E

Zato {to su to najlep{a kwi`evna dela.

Branko ]opi}: MJESEC I WEGOVA BAKA

Branislav Nu{i} (1864–1938) Proveo detiwstvo u Beogradu i Smederevu pored Dunava. U kwizi Hajduci opisao je nezaboravne de~je igre i nesta{luke koje je ~inio sa svojim drugovima.

Zato {to se u wima putuje kroz vreme i razne krajeve.

Miroqub Milutinovi} Brada

Zato {to se susre}u zanimqive li~nosti i doga|aji.

Branislav Nu{i}: HAJDUCI SRPSKE NARODNE BAJKE SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE u pripremi SRPSKE JUNA^KE PESME

Ilustrator iz Beograda. Zami{qao je i nacrtao mnoge doga|aje i likove iz ove kwige. Dosad je ilustrovao vi{e kwiga za decu. Bavi se i stripom.

Zato {to se slikovito upoznaje kultura i mudrost naroda.

Zato {to se u wima otkriva lepota i bogatstvo jezika.

Zato {to se zaviruje u `ivot i radionicu pisca.

Branislav Nu{i}: AUTOBIOGRAFIJA

Zato {to se tu naziru i novi pustolovni putevi.

Simeon Marinkovi} i Slavica Markovi}

Branko ]opi}: ORLOVI RANO LETE u pripremi Stevan Sremac: ZONA ZAMFIROVA Stevan Sremac: POP ]IRA I POP SPIRA

Urednici u Kreativnom centru. Radili su na prikupqawu dokumenata i pisawu tekstova na marginama i u Pustolovnom dodatku kwige. www.kreativnicentar.rs

208

Biblioteka PUSTOLOVINE Branislav Nu{i}: Hajduci prvo izdawe Priredili Simeon Marinkovi} i Slavica Markovi} Ilustrovao Miroqub Milutinovi} - Brada Dizajn i prelom teksta Mirjana @ivkovi} Dizajn korice Du{an Pavli} Izdaje Kreativni centar, Beograd, Qube Stojanovi}a 38a tel. 011/767 687, faks 011/768 865, e-mail: kcbooks@eunet.yu Glavni i odgovorni urednik Dr Simeon Marinkovi} Za izdava~a Qiqana Marinkovi}, direktor Filmovi www.colorgrafx.co.yu [tampa Grafiprof, Beograd, Crnotravska b. b.

Tira` 2 000

Copyright Š Kreativni centar, 2000.

ISBN 86-7781-033-1 CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 886.1/.2(02.053.2)-31 NU[I], Branislav Hajduci / Branislav Nu{i} ; [ ilustracije Miroqub Milutinovi} - Brada ]. - Beograd : Kreativni centar, 2000 (Beograd : Grafiprof).

- 203 str.: ilustr.; 24 cm. - (Biblioteka Pustolovine) Tira` 2000. - Gde se mo`e vi{e saznati o Branislavu Nu{i}u: str. 198. Bibliografija: str. 203.

ISBN 86-7781-033-1 929:82 Nu{i} B. a) Nu{i}, Branislav (1864-1938) ID = 81901324

1

Branislav Nu{i}

3111

2

3

Po|oh jednom svome prijatequ da ga posetim, ali ne zatekoh tamo ni wega ni wegovu gospo|u, ve} wihovu de~icu. Sela deca na ku}ni prag, ~itaju neku kwigu i smeju se. Uzeh da vidim i iznenadih se kad videh da ~itaju jednu od mojih kwiga, koja nije nikako namewena deci. Istrgoh im kwigu iz {aka uz re~i: — Ovo nije za decu, ovo ja nisam napisao za vas!

— E, pa vi napi{ite ne{to i za nas! — re}i }e mi de~ica.

— Dobro. Dajte mi re~ da ovo ne}ete ~itati, a ja vam dajem re~ da }u napisati ne{to za vas.

I, evo, ja otkupqujem datu re~. Pru`am de~ici kwi`icu koja ih mo`e utoliko vi{e zanimati ako im ka`em da ova pri~a nije potpuno izmi{qena, ve} da sam je ja, u svome detiwstvu, odistinski pre`iveo, a to }e re}i da ova pri~a opisuje `ivot dece koja su dana{wim danom ~itaocima dedovi.

Ako se moji mali ~itaoci iz ove pri~e nemaju ~emu pou~iti, izvesno je da }e se imati ~emu nasmejati.

Najvi{e mo`da meni. Ja }u se tome wihovom smehu radovati, jer de~iji smeh je najve}a radost starosti.

1. oktobar 1933. godine Beograd

^ika Nu{i}

4

5

I NA HRASTOVOM STABLU amo iza posledwih ku}a, na {irokoj poqani a otprilike dvesta metara od dunavske obale, le`alo je jedno veliko hrastovo stablo, na kome su se grane ve} osu{ile. To stablo je pre neke godine nanela voda. Bila s prole}a velika poplava, pa se Dunav razlio i potopio poqa i livade, {ume i sela, te i{~upao negde natruli hrast, poneo ga na svojim valima i nekako tu, kod na{ega grada, seknula voda te taj hrast, ko zna iz ~ije {ume, ostao na ledini i sad dobro do{ao nama, deci, da se tu zbiramo kad smo dokoni i slobodni od {kole.

Bilo nas je desetina koji smo svakog bo`jeg ~etvrtka i nedeqe tu okapali. Tu su nam u blizini bile roditeqske ku}e, a u {koli smo se nekako zdru`ili. Ne mo`e se re}i da smo bili najboqi |aci, ali smo bili dobri drugovi. A te{ko je bilo biti dobar |ak kad mi sve slobodno vreme, kada bi trebalo da u~imo lekcije i radimo zadatke, provodimo ovde na stablu. Tek {to ru~amo, tek {to ispustimo ka{iku, a mi spodbijemo kwige pod mi{ku, pa hajd' na stablo.

Tu se iskupimo pa zajedno krenemo u {kolu. A kad se vra}amo iz {kole, ako je otvoren prozor u

T

F

okapati - zna~i ostati dugo mu~e}i se, propadaju}i ili, u ovom slu~aju, gube}i vreme.

F spodbiti - zgrabiti, {~epati, dohvatiti.

F revnosno - zna~i marqivo, vredno, uredno.

D Tek {to ru~amo, tek {to ispustimo ka{iku, a mi spodbijemo kwige pod mi{ku, pa hajd' na stablo. D

6

F

mete - igra loptom sli~na igri izme|u dve vatre.

F

mastilo je obojena te~nost koju su |aci nosili u staklenim bo~icama ili mastionicama. U wih su umakali pera i tako pisali. Mastilo se ~esto prosipalo po sveskama, torbi, klupi, rukama i zadavalo |acima muke.

F

molovan - naslikan, obojen.

F

|avo je mitsko bi}e koje navodi ~oveka na zlo i ~ini mu zla. Verovalo se da `ivi po pe}inama, jezerima i da ho}e da zaustavqa vodenice, presu{uje izvore, izaziva poplave i ~ini druge pakosti i nesre}e qudima.

6

ku}i, baci}emo kwige kroz prozor, a ako nije, ulete}emo u ku}u, odrezati veliku kri{ku hleba, baciti kwige, pa sve tr~e}i na stablo.

Bilo je i takvih koji su koji put do{li, a koji put ne, ali nas {estorica smo bili stalni. To su bili: @ika Drowa, Mile Vrabac, Sima Gluva}, Mita Trta, Laza Cvrca i ja. ^eda Brba dolazio je samo nedeqom. @ika Drowa je bio dosta vredan i uvek je revnosno u~io lekcije, ali mu nekako bog nije dao da upamti {to u~i. On, na primer, nau~i lepo lekciju iz zemqopisa i da ga toga ~asa zapita{, odgovorio bi ti re~ po re~. Ali dok do|e od ku}e do {kole, a on zaboravi. Jedanput tako profesor mu veli: — @iko, ti nisi ni pro~itao lekciju?

— Jesam, gospodine, — brani se on — i znao sam je vrlo lepo!

— Pa za{to je sad ne zna{? — pita profesor.

— Zaboravio sam je uz put dok sam do{ao od ku}e do {kole!

Zvali smo ga Drowa {to je bio nekako sav rasklimatan i sve je na wemu visilo. Wegove ruke i noge nisu izgledale kao da su izrasle iz tela, nego kao da su pri{ivene, onako otprilike kao kad pravi{ lutku od krp~i}a pa joj pri{ije{ noge i ruke te svaka za sebe klima.

Kad tr~i ili kad igra mete, a tebe sve strah da mu se ruka ili noga ne otkine.

A nije bio samo drowav nego i brqav kao prasac. Wegove kwige izgledale su kao da su bile u tur{iji; wegovi pismeni zadaci izgledali su kao zemqopisne karte, sa ogromnim okeanima na svakoj strani ispisanim mrqama od mastila. On nije pisao samo po hartiji, ve} i po svome licu, po odelu, po ko{uqi. Kad do|e u {kolu i donese pismeni zadatak, da se ~ovek ~isto upla{i od wega; lice garavo, nos modar, ko{uqa {arena, haqine isprskane kao da je mastilom kre~io ku}u a ne pisao zadatak. Pa jo{ ako ga natera profesor da se umije, onda zlo postaje gore: razlije mu se mastilo pa izgleda kao molovani |avo.

Mila smo zvali Mile Vrabac, ali ne znam za{to smo ga tako zvali. Imao je, istina, obi~aj da za vreme ~asa jednako trpa ruke u xepove, da vadi otud suhe mrvice pa da ih gricka, ali ne}e biti da smo mu zbog toga dali takvo ime. Pre }e biti drugo ne{to. Jedanput se vra}amo iz {kole, a nama u susret ide jedan sve{tenik. Mi mu se svi javqamo i skidamo kape, a Mile ba{ u taj ~as strpao ruke u xepove pa tra`i mrvice. Sve{tenik nas zaustavi pa se okrete Milu:

BIBLIOTEKA PUSTOLOVINE

Hajduci

7

— Mali, jesi li ti |ak?

— Jesam! — veli mu Mile.

— A da nema{ ti slu~ajno vrapca pod kapom?

— Nemam! — veli Mile.

— Pa vidim, zna{, — ka`e wemu sve{tenik — ne skida{ kapu ni sve{teniku, pa velim boji{ se da ti ne odleti vrabac!

I eto, od toga ~asa svi ga okupismo Mile Vrabac, pa mu tako i ostade to ime.

Vrabac nije bio najgori |ak u razredu, bilo je i gorih. On je ~ak ~e{}e znao lekciju iz hri{}anske nauke ili iz istorije, pa ~ak je jedanput znao i lekciju iz zemqopisa. Iz svih ostalih predmeta nije umeo ni da zine.

Pita ga jedanput profesor zoologije: — Za{to ti, Mile, bar jedanput ne nau~i{ lekciju iz zoologije?

A on mu veli: — Ne ide mi u glavu, gospodine!

— A meni — veli wemu profesor — ne ide nikako u glavu da }e{ ti mo}i pre}i u stariji razred!

Mita Trta je bio vrlo dobar drug i bio je vrlo dobra i mekana srca. Kad pred wim govori{ ne{to `alosno, a on se odmah zapla~e. Pre neki dan Vrabac dobio jedinicu iz ra~unice, pa mesto da on zapla~e, zaplakao se Trta. Toliko ga to ra`alostilo {to je Vrabac dobio jedinicu.

Trta je mogao biti dobar |ak, samo da nije bio lew.

Sve drugo jo{ kako-tako, ali mu je najte`e bilo ujutru da se digne iz posteqe. E, lak{e bi bilo izvu}i natovarena kola iz blata; lak{e bi bilo poma}i s mesta magare kad se uzjoguni i odupre nogama; lak{e bi bilo izneti bure od sto litara iz podruma no Trtu izvu}i iz posteqe ujutru. I nije da ne}e, ho}e on, pa ~ak pru`i jednu nogu, pa pru`i drugu, ali ono {to je najte`e na wemu to ostane u posteqi, pa ni ma}i. Zato su ga sami wegovi u ku}i zvali Trta, pa je to ime doneo gotovo u {kolu.

A nije on bio lew samo pri dizawu iz posteqe nego ~ak i kod razgovora.

Mora{ kle{tima da mu vadi{ re~i iz usta. Kad mu profesor postavi kakvo pitawe, on se najpre po~e{e, pa onda Hajduci

BIBLIOTEKA PUSTOLOVINE

F

hri{}anska nauka ili katihizis u to vreme se izu~avala u {kolama. Predavali su je sve{tenici koje su zvali katihete ili profesori veronauke.

F

tavan - ovde ozna~ava plafon ili gorwu stranu sobe, a mo`e zna~iti i potkrovqe, prostorija ispod krova.

F

ra~unica - tako se u to vreme zvala u {koli matematika. Na slici je jedan od |aka iz vremena kada je Nu{i} i{ao u {kolu.

(Iz Kataloga {kolskih u~ila Kwi`are Mite Staji}a.)

8

pogleda sve nas redom, pa pogleda u tavan i tek onda se re{i da pogleda profesoru u o~i i da mu odgovori. Ali ne odgovara onako kao {to bi’ mi, nego izgleda kao da mu odgovori le`e u nekoj dubokoj torbi pa ih tra`i, tra`i, tra`i. I uvek odgovara kratko, jer ga mrzi da dugo govori.

Pita ga, na primer, profesor: — Reci ti meni, Mito, je li Mesec udaqen od Zemqe i koliko?

— Jeste! — odgovori Mita.

— [ta, jeste? — upita profesor.

— Udaqen je! — odgovara Mita.

— Koliko je udaqen? — nastavqa profesor da cedi odgovore od wega.

— Mnogo! — odgovori Mita Trta i tu stane.

Mo`e profesor ~initi {ta ho}e, mo`e postavqati kakva ho}e pitawa, mo`e poku{avati na sve mogu}e na~ine da mu izmami jo{ koji odgovor, aja, Trta ni da makne. On je ube|en da je Mesec mnogo udaqen od Zemqe i od toga ube|ewa ne}e ni za `ivu glavu da odstupi. Tako i iz hri{}anske nauke. Pita ga gospodin katiheta: — Za koliko je dana bog stvorio svet?

— [est — odgovori Mita.

— Dobro, — veli gospodin katiheta — a {ta je kog dana stvorio?

— Redom — odgovara Trta.

— Pa kojim redom? — pita daqe gospodin katiheta, ali Trta ne odgovara vi{e. On je kazao sve {to je znao i on nalazi da je dovoqno kazao. Za{to bi se umarao govore}i daqe?

Laza Cvrca je bio najmawi me|u nama. Zato su ga vaqda i zvali tako. Bio je nekako i najveseliji, umeo je da nas sve nasmeje. Umeo je da ide na rukama, umeo je da prebaci nogu oko vrata; umeo je da se iskezi i izbuqi o~i kao `aba; umeo je pquva~kom da ga|a; umeo je da zvi`di kao da ima sviraqku u ustima. Jedina mana mu je bila {to je po koji put mucao. A nije mucao kad je ovako s nama razgovarao, umeo je ~ak vrlo lepo i te~no da pri~a, ali ~im ga u {koli profesor prozove, a wemu zapne ne{to u grlu i odmah po~ne mucati.

— Je l' ti to tako od ro|ewa muca{? — pita ga gospodin profesor.

— Ne, — odgovara Cvrca — ranije nisam mucao!

— Pa otkad muca{?

— Otkad sam po{ao u prvi razred gimnazije.

— A je l' to tako iz svih predmeta muca{ ili samo iz moga? — pita profesor.

F

sviraqka je narodni duva~ki instrument, a mo`e biti sa piskom od trske (diple), kao {to je prikazano na slici levo i sa piskom izrezanim u samoj cevi svirale (frula, svirajka), kao {to se vidi na slici desno.

8

BIBLIOTEKA PUSTOLOVINE

Hajduci

9

— Ne mucam kad radim gimnastiku! — odgovara Cvrca.

Tako je isto radio i Sima Gluva}. Nije bio gluv kad s nama igra i razgovara, a u {koli, kad god ne zna lekciju, a on se pravi gluv. Zato smo ga i prozvali Gluva}. Imali su profesori muke s wime. Oni ga pitaju jedno, a on se pravi da nije ~uo {ta ga pitaju, pa odgovara drugo, ono {to zna. Tako, na primer, pita wega profesor: — Ka`i ti meni, Simo, u kome su veku Srbi primili hri{}anstvo i ko su bili prvi hri{}anski u~iteqi me|u wima?

A Sima zapne: — Kosovska bitka je bila 15. juna 1389. godine na Poqu Kosovu. Tursku vojsku je predvodio...

— Stani, stani, ne pitam te to! — nadvikuje ga profesor, a Sima nastavqa jo{ vi{im glasom — tursku vojsku je predvodio sam sultan Murat, a srpsku vojsku srpski car Lazar. Vojske su se sukobile na reci Labu...

— Stani, brate, pobogu!... — vi~e profesor, pa se di`e sa katedre i {akom mu zapu{ava usta. — Je l' ti ne ~uje{ dobro? — pita ga profesor.

F

Kosovska bitka bila je 15. juna po starom kalendaru ili 28. juna po novom kalendaru 1389. godine (na Vidovdan) na poqu Kosovu.

D A u {koli, kad god ne zna lekciju, a on se pravi gluv... D

Branko ]opi}: PIJETAO I MA^AK Branko]opi}: JE@EVA KU]ICA Arsen Dikli}: PLAVI KIT Brana Cvetkovi}: ZUNZARINA PALATA Dobrica Eri}: VELIKA PESMA O JEDNOM MALOM JAGWETU Brana Cvetkovi}: PRI^A O VAQU[KU

^itawe kwiga iz na{e biblioteke Pustolovine mo`e da bude prava pustolovina.

Du{an Radovi}: ZAMISLITE

Za{to?

Brana Crn~evi}: QUTITO ME^E

Zato {to su to najlep{a kwi`evna dela.

Branko ]opi}: MJESEC I WEGOVA BAKA

Branislav Nu{i} (1864–1938) Proveo detiwstvo u Beogradu i Smederevu pored Dunava. U kwizi Hajduci opisao je nezaboravne de~je igre i nesta{luke koje je ~inio sa svojim drugovima.

Zato {to se u wima putuje kroz vreme i razne krajeve.

Miroqub Milutinovi} Brada

Zato {to se susre}u zanimqive li~nosti i doga|aji.

Branislav Nu{i}: HAJDUCI SRPSKE NARODNE BAJKE SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE u pripremi SRPSKE JUNA^KE PESME

Ilustrator iz Beograda. Zami{qao je i nacrtao mnoge doga|aje i likove iz ove kwige. Dosad je ilustrovao vi{e kwiga za decu. Bavi se i stripom.

Zato {to se slikovito upoznaje kultura i mudrost naroda.

Zato {to se u wima otkriva lepota i bogatstvo jezika.

Zato {to se zaviruje u `ivot i radionicu pisca.

Branislav Nu{i}: AUTOBIOGRAFIJA

Zato {to se tu naziru i novi pustolovni putevi.

Simeon Marinkovi} i Slavica Markovi}

Branko ]opi}: ORLOVI RANO LETE u pripremi Stevan Sremac: ZONA ZAMFIROVA Stevan Sremac: POP ]IRA I POP SPIRA

Urednici u Kreativnom centru. Radili su na prikupqawu dokumenata i pisawu tekstova na marginama i u Pustolovnom dodatku kwige. www.kreativnicentar.rs