Enciklopedija loših đaka, buntovnika i ostalih genijalaca

ca p100-128chr Coed2008:MqtteA4 p95-122 corrigŽ JH

02-Apr-08

17:48

Page 127

@an-Bernar Puj, Ser` Blok, An Blan{ar ENCIKLOPEDIJA LO[IH \AKA, BUNTOVNIKA I OSTALIH GENIJALACA Naslov originala: Jean-Bernard Pouy, Serge Bloch, Anne Blanchard L’ENCYCLOPÉDIE DES CANCRES, DES REBELLES ET AUTRES GÉNIES Copyright © Editions Gallimard Jeunesse, 2006 Za izdanje na srpskom jeziku © Kreativni centar, 2008 Prevela s francuskog: Nade`da \urovi} Urednik: Ljiljana Marinkovi} Lektura: Lektorski tim Kreativnog centra Izdaje: Kreativni centar, Beograd, Gradi{tanska 8 tel.: 011 / 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659 www.kreativnicentar.co.yu e-mail: info@kreativnicentar.co.yu [tampano u Maleziji Tira`: 2.000 ISBN: 978-86-7781-604-9

CIP – Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 929(100)(031.053.2) PUJ, @an-Bernar Enciklopedija lo{ih |aka, buntovnika i ostalih genijalaca / @an-Bernar Puj i Ser` Blok ; prema ideji i pod rukovodstvom An Blan{ar ; ²prevela s francuskog Nade`da \urovi}³. – Beograd : Kreativni centar, 2008 (Malezija). – 123 str. : ilustr. ; 27 cm Prevod dela: L’encyclopédie des cancres, des rebelles et autres génies / Jean-Bernard Pouy, Serge Bloch, Anne Blanchard. – Slike autora. – Tira` 2.000. – Autori: str. ²126³.

– Bibliografija: str. 116–119. – Registar.

ISBN 978-86-7781-604-9 1. Blok, Ser` ²autor³ a) Poznate li~nosti – Enciklopedije za decu COBISS.SR-ID 147690252

ca p001-039chr Coedition:MqtteA1 p1-46 CorrigĹ˝ JH

02-Apr-08

17:40

Page 3

@an-Bernar Puj i Ser` Blok prema ideji i pod rukovodstvom

An Blan{ar

ca p001-039chr Coedition:MqtteA1 p1-46 CorrigŽ JH

02-Apr-08

17:40

Page 4

Predgovor Ko bi se kladio na njih kada su bili mladi?

Evo galerije portreta li~nosti koje su obele`ile istoriju, knji`evnost, nauku ili umetnost … uprkos katastrofalnim po~ecima.

U {koli su ih smatrali netalentovanim, nesposobnim, osu|enim na neuspeh, ukratko – lo{im |acima! Roditelji, nastavnici – svi su zbog njih bili o~ajni, sve je izbezumljivao njihov buntovni~ki duh. Dremali su kraj pe}i ili radijatora ili su i{li raznim zaobilaznim putevima pre nego {to su stupili na onaj pravi i pre nego {to su otvorili prava vrata.

Istorija ih je s vremenom zaogrnula slavom i u~inila od njih genijalce.

Njihove li~nosti isti~u se u istoriji poput svetionika. O njima se u~i u {koli, a u knjigama i muzejima prikazani su namr{tenog ~ela i d`epova punih vrlina. Ali – na tim d`epovima postoje rupe!

Hajde da ih ovde upoznamo na druga~iji na~in – kroz pri~e o njihovoj neobi~noj mladosti. One su prepune sme{nih i dirljivih doga|aja: o tome svedo~e autobiografije, prepiska, istorijska dela (koje smo zbog vas morali da ~itamo). U tim pri~ama vladaju ne`nost i se}anja koja }e vam izmamiti osmeh. Crte`i Ser`a Bloka u istom su duhu i ~as drsko izobli~avaju, a ~as ne`no bude nepomi~ne statue.

ca p001-039chr Coedition:MqtteA1 p1-46 CorrigĹ˝ JH

02-Apr-08

17:40

Page 5

U kratkim tekstovima na marginama izneti su podaci i ~injenice. Te male ozbiljne bele{ke pokazuju za{to su ove li~nosti zna~ajne ili na koji su na~in ostavile svoj pe~at u istoriji; u njima se pominju revolucionarni pronalasci i jedna~ine, bitke, veliki romani, ~uvene slike ili kultni filmovi‌

Ovo, me|utim, nisu uobi~ajene, savr{ene biografije.

Veliku ulogu ~esto je imao slu~aj: oni su se slu~ajno rodili u tom vremenu i u sredini koja im je omogu}ila da razviju svoj dar. A kad su jednom po{li neuobi~ajenim putevima, pokretale su ih strast, volja za postojanjem, glad za `ivotom.

Da li su oni zaista imali mogu}nost izbora? Udovoljiti svojoj strasti, preto~iti u delo vi{e nego zahtevnu inteligenciju, posvetiti `ivot svom talentu ‌ to nije nimalo lak posao. Junaci ove knjige ne daju nam tipi~an primer i nisu tipi~ni uzori.

Enciklopedija lo{ih |aka, koja u {aljivom tonu o`ivljava slavne li~nosti, poziva nas i da se nasme{imo godinama detinjstva i skromnim vrludanjima koja smo svi do`iveli!

A mo`da izgubljeno vreme uop{te ne postoji?

ca p001-039chr Coedition:MqtteA1 p1-46 CorrigĹ˝ JH

02-Apr-08

17:40

Page 6

Karlo Veliki Kome na pamet ta ludost pade da se {kole za decu grade? Onom prokletom Karlu Velikom, onom prokletom Karlu Velikom!, ka`e pesma. Jeste tako, ali to i nije ba{ sasvim ta~no.

Karlo je ro|en 742. godine; bio je sin frana~kog kralja Pipina Malog i Berte Velikog Stopala (Bertrade fon Lun).

Po{to mu roditelji u to vreme jo{ nisu bili u braku, smatrao se nezakonitim detetom. O njemu se zbog toga nisu mnogo brinuli, jer ionako niko nije mislio da }e on postaKarlo Veliki, kralj Frana~ke od 768. godine, zavladao je velikim delom Zapadne Evrope zahvaljuju}i osvaja~kim pohodima. Oko 800. godine papa ga je u Rimu krunisao za cara. Jednom ili dvaput godi{nje okupljao je plemi}e iz svog carstva kako bi odobrili zakone koje je `eleo da donese. Da bi mogao da upravlja carstvom, podelio ga je na grofovije, a njima su upravljali ‌ grofovi. Oni su sprovodili careve odluke, a kao nagradu za vernost dobijali su zemlju. Karlo Veliki ih je kontrolisao uz pomo} izaslanika, nazvanih missi dominici, koji su plemi}e podse}ali na to da je on jedini vladar.

ti vladar. Nasuprot tome, njegovom mla|em bratu Karlomanu svi su uga|ali i on je bio vaspitavan kao princ. U me|uvremenu Berta i Pipin ven~ali su se pred sve{tenikom.

Eto, o ljudskoj sudbini odlu~uju sitnice. Sigurno je zbog svega toga Karlo ostao neobrazovan i govorio je samo maternjim jezikom, nekom vrstom nema~kog. Pa, dobro, ni to nije tako lo{e.

ca p001-039chr Coedition:MqtteA1 p1-46 CorrigŽ JH

02-Apr-08

17:40

Page 7

Karlo Veliki 7

Karlo Veliki (742–814), vladar Francuske i Nema~ke, toliko je pro{irio svoju teritoriju na na{em kontinentu da ga ponekad nazivaju „ocem Evrope“

ca p001-039chr Coedition:MqtteA1 p1-46 CorrigĹ˝ JH

02-Apr-08

17:40

Page 8

8 Karlo Veliki

Karlovo obrazovanje bilo je vrlo oskudno, ali je zato bio odli~an u sportovima, naro~ito vodenim. Tek kada je odrastao, po`eleo je da nau~i ne{to vi{e. Ipak, ~itao je malo, a nikad nije nau~io dobro da pi{e. Pod jastuke na svom krevetu uvek je stavljao tablice i sveske da bi u slobodno vreme ve`bao pisanje, ali je po~eo suvi{e kasno, pa je rezultat bio slab, rekao je Ajnhard, jedan od Karlovih prijatelja. Karlo je s Iako je {kola izmi{ljena pre Karla Velikog, ba{ njemu je palo na pamet da naredi da se u opatijama i manastirima otvori {to ve}i broj {kola; u njih su i{li samo de~aci.

U to doba sve{tenici i monasi bili su gotovo jedini koji su umeli da ~itaju, pi{u i ra~unaju i koji su mogli da podu~avaju. Da bi upravljao svojom ogromnom zemljom, Karlu Velikom bilo je potrebno mnogo obrazovanih ljudi, onih koji su mogli da pi{u zakone i naredbe. A bili su mu potrebni i ~inovnici koji bi te zakone i naredbe mogli da pro~itaju.

njim odrastao, a Ajnhard je `iveo na dvoru i bio je veoma u~en. U me|uvremenu je Karlov brat Karloman postao bitan lik. Zatim je tata Pipin umro i kraljevstvo je podeljeno napola. Jedan deo dobio je Karlo, a drugi Karloman.

Sna`an, vesele naravi, poletan, hrabar i odlu~an (dosta smo ga hvalili!), me{avina vojnika i seljaka, Karlo Veliki je bio omiljen u narodu, a oko sebe je okupljao obrazovane ljude: Za vreme obeda tra`io je da mu se pri~aju ili ~itaju pri~e o pro{lim vremenima i hronike. Me|u u~enim ljudima koji su ga okru`ivali bio je i slavni Alkuin iz Jorka u Engleskoj.

Malo-pomalo, njihovi razgovori pretvorili su se u privatne ~asove retorike, dijalektike i astronomije. Tada je Karlo Veliki postao stvarno odli~an |ak. Razumeo je gr~ki bolje nego {to ga je govorio, u~io je da ~ita latinski, a zanimao se za gramatiku, teologiju, filozofiju i ra~un.

Budu}i bradati car (to o njegovoj bujnoj bradi u stvari je samo pri~a ‌ u to vreme u modi su bili brkovi) ve} je bio shvatio da je obrazovanje najva`nije za upravljanje ogromnom teritorijom kojom je vladao, a na kojoj je svako govorio kako je hteo. Pozvao je u~ene ljude da osnuju dvorsku

ca p001-039chr Coedition:MqtteA1 p1-46 CorrigĹ˝ JH

02-Apr-08

17:40

Page 9

Karlo Veliki 9

Utisci i komentari Kako u srednjem veku nisu postojale {tamparije, tekstovi su prepisivani. To su radili monasi ispisuju}i ih na pergamentu, koji je izra|ivan od `ivotinjske ko`e.

Pisalo se velikim slovima, koja je bilo te{ko ~itati. Zato je prilikom svakog narednog prepisivanja postojala velika mogu}nost da prepisiva~ pogre{i. I tako su se gre{ke prenosile s pergamenta na pergament i bilo ih je sve vi{e.

Car je zbog toga ohrabrivao monahe da pi{u malim slovima, to jest pismom koje se naziva karolin{ka minuskula. Oni su to prihvatili, a zadr`ali su obi~aj da na marginama tekstova ispisuju svoje utiske i komentare ‌ ali od tada ~itko: [to je ovde hladno‌, Gladan sam i jedva ~ekam ru~ak, [to je ovaj tekst dosadan!

{kolu (neku vrstu super univerziteta), a odlu~io je da, uz Alkuinovu pomo}, otvori {kole ~ak i po selima.

U {kole su primani |aci koji su dolazili sa svih strana, bogati i siroma{ni, plemenitog roda i oni iz naroda. Nije im bilo potrebno ni{ta drugo osim intelektualnih ili duhovnih sposobnosti, koje su procenjivali direktori {kola, a u ono vreme to su bili opati ili episkopi.

Ukratko, da bi se tu dospelo, valjalo je biti me|u najboljima i s tim nije bilo {ale: car je okupljao budu}e nau~nike i ~inovnike.

Nije bio glup taj Karlo Veliki.

Po{to je svako pisao {ta je hteo i kako je hteo, Karlo je sproveo reformu pisma. Svuda je uveo pismo koje se naziva karolin{ka minuskula, elegantno i ~itko; ono se nalazi u osnovi francuskog pisma. [titio je manastire i pru`ao podr{ku teolozima i onima koji su prou~avali verske tekstove, ali i umetnicima i arhitektama. Njegovo doba naziva se karolin{kom renesansom.

Super je on bio.

Pe~at Karla Velikog

ca p100-128chr Coed2008:MqtteA4 p95-122 corrigĹ˝ JH

02-Apr-08

17:48

Page 124

Sadr`aj

Predgovor 4 Karlo Veliki 6 Leonardo da Vin~i 10 Luj XIV 16 Bifon 20 Napoleon Bonaparta 24 Onore de Balzak 28 Aleksandar Dima 32 ^arls Darvin 36 Abraham Linkoln 40 \uzepe Verdi 44 Gistav Flober 48 Pol Sezan 52 Aleksandar Grejam Bel 56 Tomas Edison 60 Klod Debisi 64 Vinston ^er~il 68

ca p100-128chr Coed2008:MqtteA4 p95-122 corrigĹ˝ JH

D`ek London 72 Albert Ajn{tajn 76 Pablo Pikaso 80 ^arli ^aplin 84 @an Kokto 88 Agata Kristi 92 Volt Dizni 96 Luj Armstrong 100 Salvador Dali 104 Fransoa Trifo 108 D`on Lenon 112 Bibliografija 116 Indeks 120 Spisak ilustracija 122 Sadr`aj 124 Autori 126

02-Apr-08

17:48

Page 125