Дисциплина без батина - Невена Ловринчевић

Edicija Dobar roditeq

Disciplina bez batina prvo izdawe Autor Nevena Lovrin~evi} Ilustracije Neda Doki} Urednik Natalija Pani} Lektor Aleksandra Markovi} Priprema za {tampu Tatjana Vaqarevi} Izdaje Kreativni centar Gradi{tanska 8, Beograd tel.: 011/ 3820 464, 3820 483, 2440 659 e-mail: info@kreativnicentar.rs Urednik Qiqana Marinkovi} Za izdava~a Qiqana Marinkovi}, direktor [tampa Grafiprof Tira` 3.000 ISBN 978-86-7781-701-5 CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 37.018.1(035) 159.922.73(035) ЛОВРИНЧЕВИЋ, Невена, 1961 Дисциплина без батина / Невена Ловринчевић ; илустровала Неда Докић. – 1. изд. – Београд ; Креативни центар, 2009 (Београд : Графипроф).

– 88 стр. : илустр. ; 20 cm. – (Едиција Добар родитељ) Тираж 3.000 ISBN 978-86-7781-701-5 a) Родитељство – Приручници b) Породично васпитање – Приручници COBISS.SR-ID 168431884

DISCIPLINA BEZ BATINA Autor

Nevena Lovrin~evi} Ilustrovala

Neda Doki}

Ovu kwigu posve}ujem svojoj deci i sestri}ima: Luki, Mihailu, Milici, Marku, Nataliji i Dimitriju

SADR@AJ

UVOD ....................................................................................................5 DA LI JE DISCIPLINA POTREBNA ............................................ 7 STARE “DOBRE” METODE .............................................................. 11 BATINE .................................................................................12 ISMEVAWE I PONI@AVAWE ..........................................14 DISTANCIRAWE I ]UTAWE ...........................................16 ZA[TO RAZGOVOR NE DELUJE ....................................................18 PREDUSLOVI ZA DOBRO DISCIPLINOVAWE ........................22 DOBRA POVEZANOST S RODITEQEM ..........................22 PONA[AWE RODITEQA ..................................................30 TEHNIKE DISCIPLINOVAWA NA DUGE STAZE .......................40 LI^NI PRIMER .................................................................40 POHVALE ............................................................................. 43 TEHNIKE DISCIPLINOVAWA NA KRATKE STAZE .................. 48 SELEKTIVNO IGNORISAWE ...........................................50 1, 2, 3! ....................................................................................53 SKRETAWE PA@WE ........................................................... 56 TAJM-AUT ............................................................................58 PANO S NALEPNICAMA ................................................... 63 NAGRA\IVAWE ................................................................... 68 USKRA]IVAWE PRIVILEGIJA ........................................71 UGOVOR ................................................................................75 KAKO JE VAMA? ..............................................................................80 ZAKQU^AK ........................................................................................ 84

UVOD

Disciplinovawe uop{te nije prijatan deo roditeqstva.

Zar ne bi bilo divno kad bi na{i mali{ani od, recimo, dve i po godine, znali i sami da nije dobro da jedu ~okoladu ako su pet minuta pre toga pojeli sladoled? Ili da bar shvate za{to to nije dobro ~im im objasnimo. Bilo bi divno! Ali deca se tako ne pona{aju. Evo {ta umesto toga rade: prvo tra`e da im kupimo ~okoladu, a kada odbijemo, moqakaju, cmizdre, kewkaju, pla~u, ne}e da po|u za nama i ostaju ukopana ispred rafa sa ~okoladama, pa moramo da ih vu~emo kroz prodavnicu, a u te`im slu~ajevima znaju i da se bace na pod i da se deru iz sveg glasa. Naravno, u tom trenutku `elimo da se zemqa otvori kako bismo se spasli od pogleda ostalih kupaca („Mora biti da je ovo grozna majka ~im joj je dete ovako nevaspitano!“).

S druge strane, po{to je disciplinovawe ve} tako naporno, bilo bi nam lak{e kada bismo ga obavqali onda kad smo za to najspremniji, odnosno kada smo odmorni, raspolo`eni i kada imamo vremena. Ali i to je, na`alost, sasvim nemogu}e! Jer disciplinovawe naj~e{}e moramo da obavqamo u potpuno druga~ijim uslovima: u pretrpanom hipermarketu, u parku, pred

5

spavawe, kada smo i sami umorni i nervozni, tokom vo`we kolima‌ Bilo bi najboqe kada bismo disciplinovawe jednostavno mogli da presko~imo! Pa, mo`emo li? Te{ko.

6

DA LI JE DISCIPLINA POTREBNA

Bez obzira na to koliko disciplinovawe mo`e da bude naporno i neprijatno, ono je od kqu~ne va`nosti za pravilan razvoj na{ih mali{ana. Disciplinovawe je veoma va`an deo onoga {to ~inimo da bi na{a deca jednog dana postala zrele, odgovorne i moralne osobe.

A tom ciqu te`i ve}ina roditeqa.

Ipak, va`no je da najpre razjasnimo {ta disciplinovawe JESTE, odnosno {ta NIJE. Dakle, disciplinovawe NIJE: 1. Ka`wavawe. Kazna i ka`wavawe podrazumevaju krivicu i lo{u nameru osobe koja treba da bude ka`wena. Ako dete ho}e da mu kupite automobil~i} i ako ste mu vi rekli da ne}ete (odmah) da mu ga kupite, ono se ne dere zato {to je bezobrazno ili zlo, niti zato {to ima nameru da vas maltretira. Ono jednostavno ho}e automobil~i} i tra`i najefikasniji na~in da do wega do|e.

2. Ne po treb no fru stri ra we de te ta. Je dan od najva`nijih poslova koje kao roditeq treba da 7

obavite jeste upravo to da na neki na~in frustrirate dete time {to mu postavqate granice dozvoqenog i prihva}enog. Detetu ne mo`ete dozvoliti da se pona{a kako mu padne na pamet.

3. Suvi{an napor. Da je napor – napor je. Ali to nije dovoqan razlog da od disciplinovawa odustanete. Dobra vest je to da s vremenom, kako dete odrasta, potrebe za disciplinovawem postaju sve mawe, jer dete koje je prve lekcije dobro savladalo lak{e usvaja nove.

4. Dokazivawe oko toga ko je gazda u ku}i. Vi ste roditeq i zbog toga imate obavezu da izdr`avate porodicu i da o woj brinete, ali imate i obavezu da svom mali{anu postavqate granice dozvoqenog. To je jednostavno tako i to nikome ne morate da dokazujete.

5. Ventil. Potpuno razumem za{to vam je povremeno potrebno da se na nekoga izderete. Ipak, nemojte vikati na dete zbog toga {to ne mo`ete na {efa ili partnera. Dete }ete samo zbuniti i povrediti, a problem sa {efom ili partnerom ne}ete re{iti.

6. Etiketirawe sa „dobar“ i „lo{“. Deca se pona{aju neprihvatqivo iz raznih razloga (ne{to `ele, umorna su, gladna su, ne znaju boqi na~in da se sna|u u nekoj situaciji…), ali nikada zato {to nisu dobra, odnosno zato {to su lo{a.

8

A {ta disciplinovawe JESTE? Disciplinovawe JESTE u~ewe deteta tome koji su oblici pona{awa prihvatqivi, a koji nisu, kao i tome da za svoje pona{awe mora da snosi posledice.

Da bi dete moglo da se pona{a kao dru{tveno bi}e, ono mora postepeno da prevazilazi iskqu~ivu usmerenost na sebe i zadovoqavawe svojih potreba po principu sada i ovde, te da po~ne da uva`ava druge qude i pravila dru{tva u kom `ivi. Ne samo {to }e tako sticati i ve`bati socijalne ve{tine ve} }e i izgra|ivati svoju li~nost.

Uko li ko pro pu sti mo da se ba vi mo di sci pli novawem deteta, u znatnoj meri }emo ote`ati wegovo uklapawe u bilo koju sredinu (vrti}, {kolu, dru{tvo vr{waka‌). Od optu`ivawa drugih (vaspita~ice su nemarne, profesori neodgovorni, druga deca bezobrazna‌) na{ mali{an ne}e imati nikakve koristi, ve} samo {tetu jer }e stalno o~ekivati da svi osim wega treba da se promene. A to se, naravno, ne}e desiti.

Lo{e uklapawe u razli~ite sredine neretko vodi neprilago|enom pona{awu, koje pak tokom godina mo`e dovesti do poreme}aja pona{awa (do te{ko}a u kontroli impulsa, stvarawa raznih oblika poreme}aja li~nosti – pasivno-zavisnog, emocionalno nestabilnog, psihopatskog, sociopatskog), kao i do bolesti zavisnosti (narkomanija i alkoholizam). To ve} uop{te ne zvu~i dobro. Na`alost, scenario mo`e biti upravo takav. Za poreme}aje koje sam pomenula karakteristi~no je to da se ne pojavquju iznenada, ve} upravo suprotno: formiraju se postepeno, tokom vi{e godina.

9

Ako propustimo da na vreme reagujemo na znakove upozorewa, ote`avamo kasnije ispravqawe ve} po~iwene {tete. [to se du`e neki poreme}aj formira, bi}e te`e da se kasnije ispravi. Da ne govorimo o tome kako je lako mogao biti i sasvim izbegnut.

Sre}om, roditeqi u rukama imaju uspe{no oru|e za borbu za emocionalnu stabilnost i dobru prilago|enost svoje dece: bezuslovnu qubav i ‌ disciplinovawe.

10