Др Вера Смиљанић, психолог: Хумор, вицеви и смех као озбиљни проблеми за истраживање
ЦРНИ ВИЦ РАЗБИЈА ДЕЧЈИ СТРАХ Тиме што непријатеља чинимо малим, подлим, ниским, комичним ми заобилазним путем остварујемо задовољство победе над њим, што околина потврђује својим смехом ● Причајући и слушајући црни виц, дете ужива у савладаном страху ● Уживање у разголићавању скаредног изворни је мотив причања опсцених вицева Као и одрасли, деца радо читају, слушају и препричавају вицеве. Смех који их прати ослобађа од тензија и страхова – делује превентивно на очување менталног здравља. Деца препричавају и вицеве које чују од одраслих, али их не прихватају све, јер им се неки не свиђају. С друге стране, деца имају своје омиљене досетке које одрасли не воле. Ипак је већина вицева који круже међу децом омиљена и код деце и код одраслих. Наивни и црни Постоји једна комична творевина коју је Фројд назвао „наивни виц“, а коју деца у принципу не воле. То је творевина коју срећемо код деце и код необразованих људи. Она личи на стандардни виц по садржини и техници, али се од њега разликује по томе што говорник није имао намеру да каже било шта смешно. До вица се стиже случајно, због наивности његовог творца. Рецимо, дете показује на свог новорођеног брата, који је управо стигао из породилишта, и пита: „Бако, докле Јован мисли да остане код нас?“ Одрасли воле ове наивне творевине и смеју им се, али деца за њих кажу: „То није смешно, то је подсмевање деци“. Тек у узрасту у којем се осећају супериорно у односу на млађу децу она прихватају „наивни виц“ као смешан. Други спор између деце и одраслих о томе да ли је нешто смешно настаје у вези са „црним вицем“. Шта је мало, црвено и иде горе-доле? Беба у лифту сиса жилет.