Issuu on Google+

^ITANKA za ~etvrti razred osnovne {kole ~etvrto izdawe autori

ilustrovala re~nik i leksikon izradila recenzenti

Dr Simeon Marinkovi} Slavica Markovi} Milica Nenadi} Violeta Babi} Prof. dr @ivojin Stanoj~i}, Filolo{ki fakultet u Beogradu Spomenka Markovi}, profesor razredne nastave, O[ „Josif Pan~i}“ u Beogradu Mr Sla|ana Ili}, profesor

lektor

Violeta Babi}

grafi~ko oblikovawe

Du{an Pavli}

priprema za {tampu

Neboj{a Miti}

CIP – Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 37.016:821-82(075.2)

izdava~

Kreativni centar Gradi{tanska 8 Beograd Tel./faks: 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659

urednik za izdava~a {tampa tira` copyright

Violeta Babi} Dejan Begovi} Publikum 10.000 © Kreativni centar 2008

^ITANKA : za ~etvrti razred osnovne {kole / [[priredili] Simeon Marinkovi}, Slavica Markovi} ; ilustrovala Milica Nenadi} ; re~nik i leksikon izradila Violeta Babi}]. 4. izd. - Beograd : Kreativni centar, 2009 (Beograd : Publikum). - 215 str. : ilustr. ; 22 h 24 cm. Tekst }ir. i lat. - Podatak o autorima preuzet iz kolofona. - Tira` 10.000. Re~nik: str. 197-203. - Mali leksikon kwi`evnih pojmova: str. 204-207. - Registar. ISBN 978-86-7781-419-9 1. Marinkovi}, Simeon,1941 [urednik] COBISS.SR-ID 155994380

Ministar prosvete Republike Srbije odobrio je izdavawe i upotrebu ovog uxbenika u okviru uxbeni~kog kompleta za srpski jezik u ~etvrtom razredu osnovne {kole re{ewem broj 650-02-00141/2008-06.

^ITANKA za ~etvrti razred osnovne {kole

Uputstvo Mo`da se pita{ za{to da ~ita{, dobro je i to znati: koliko sebe kwigama damo kwige }e nama dati. Pri~e i pesme govore uvek o svetu i o `ivotu. Onome ko ih s qubavqu ~ita pru`aju tajnu lepotu.

Vodi~ zadatak crtamo i bojimo seti se {ta smo nau~ili glumimo pi{emo

S kwigom se mo`e iz svoje sobe vasceli svet obi}i, uz pomo} na{ih misli i ma{te do novih saznawa sti}i. Uz dobre kwige bi}emo lep{i, s wima se br`e raste, s wima sti~emo zmajevu snagu i smela krila laste.

kwi`evnost govorna ve`ba istra`ujemo re{avamo doma}i zadatak lektira razmisli re~nik

2

1. DRUGARSTVO

^ITAMO • pri~e i pesme o drugarstvu U^IMO I VE@BAMO • o fabuli i delovima fabule • o stihu, strofi i pesni~koj slici • o pripovedawu, dijalogu i opisu • o romanu • o autoru kwi`evnog dela • o lirskoj pesmi • o stripu TVOJ ZADATAK ]E BITI • da napi{e{ stihove o drugarstvu • da napravi{ dnevnik ~itawa • da sprovede{ istra`ivawe o ~itawu • da smisli{ i napi{e{ razgovor likova iz stripa

[ta zna~i biti dobar drug (drugarica)? [ta je to {to nije dobro da ~ini drug drugu (drugarici)? Razmeni mi{qewe o tome s drugom (drugaricom) iz klupe.

Drug drugu Ko ima druga, ima sve – i prijateqa, i pomo} u svakoj prilici, i adresu za pisma, i gitaru za pesmu, i jo{ deset prstiju kada je malo svojih deset, i uvo za tajnu, i uvo za `equ, i jo{ jedne o~i, i jo{ jednu pamet. Drugarstvo nije ptica – ptica odleti. Drugarstvo nije beli zec – zec je pla{qiv. Drugarstvo nije pahuqica – pahuqica je lepa, ali se istopi. Drugarstvo nije zlato – zlato se kupuje. Drugarstvo nije {aputawe – {aputawe se pretvara u jedinicu. Drugarstvo je kao hrabrost vojni~ka, kao ~asna re~, kao stalno se}awe na druga. Dva druga i lopta su utakmica na male golove. Dva druga u klupi jesu ku}a u razredu. Kad dva druga podele u`inu, to li~i na sve~ani ru~ak. Drug zna da sabira – ali za dvojicu. Jedna jabuka i jo{ jedna jabuka su – po jedna jabuka za dva druga!

~asna re~

4

Drug zna da deli. Kad se jedna jabuka podeli na dva druga, dobijamo po jedan rumeni obraz jabuke za dva druga. Drug ne `ivi sam, izdvojen. Dve noge i lopta nisu dovoqni za igru. U {kolskoj klupi ne sedi samo jedan u~enik. U`ina nije lepa kada se jede kri{om, bez dru{tva. Da bi neko bio drug, potrebno je da na|e jo{ jednog druga. Drug je samo drugu drug! De~ak de~aku! Devoj~ica devoj~ici! Devoj~ica de~aku! De~ak devoj~ici! Tra`imo sebi drugove – jednog, deset, ~itav razred drugova. Dragan Luki}

stih, strofa

Podvuci u pesmi crvenom bojom stihove koji govore o tome za{to drugarstvo nije ptica, zec, pahuqica, zlato i {aputawe i objasni ih. Objasni {ta zna~e stihovi: Ko ima druga… • ima adresu za pisma –

• ima gitaru za pesmu –

• ima uvo za tajnu –

• ima jo{ jedne o~i –

• ima jo{ jednu pamet –

Smisli i napi{i svoje stihove o drugarstvu. Drugarstvo nije…

Drugarstvo je…

5

Ponovo pro~itaj pesmu. Zaokru`i one tvrdwe s kojima bi se slo`io autor ove pesme. a) Drugarstva dolaze i odlaze jer deca rastu i mewaju se. b) Drugarstva deci poma`u da prebrode razli~ite nevoqe. v) Pravo drugarstvo pozna}emo po spremnosti druga na odricawe. g) Pravi drugovi su retkost i zato ih nemamo mnogo. Re{i rebus.

Proveri da li si dobar drug. 1. Drugu rado dajem svoj bicikl da se provoza.

DA NE

2. Drugu poma`em oko doma}ih zadataka, ako on to `eli.

DA NE

3. Kad sam na putovawu, javqam se drugu razglednicom ili pismom.

DA NE

4. Dozvoqavam da drug ima i druga~ije mi{qewe od mene.

DA NE

5. Kad biram poklon za druga, razmi{qam o tome ~emu bi se on obradovao.

DA NE

6. Kad mi drug govori o svojim problemima, pa`qivo ga slu{am i trudim se da ga razumem.

DA NE

7. Kad drug ne do|e u {kolu, zovem ga telefonom i pitam kako je.

DA NE

8. Kada je drug tu`an ili je u nevoqi, poku{avam da mu pomognem i da ga razveselim.

DA NE

Ako ima{ 7 ili 8 odgovora DA – divan si drug! Ako si 5 ili 6 puta odgovorio sa DA – mogao bi biti boqi drug, potrudi se! Ako ima{ 4 odgovora DA ili mawe – razmisli o tome {ta treba da popravi{ kod sebe da bi te drugi smatrali dobrim drugom. 6

Seti se druga ili drugarice kojima si se divio. Zbog ~ega si im se divio?

Bosonogi i nebo Celo prole}e i leto i{ao je bos, duboko u jesen i{ao je bos, tek krajem jeseni obuvao je ogromne cipele koje bi i mnogom odraslom bile velike. Otuda vaqda i dobi nadimak Bosonogi. Godinama poku{avam da se setim wegovog imena, pa ni{ta. Nestalo je wegovo ime pod naslagom dana koji su napadali po meni, bratu i wemu, po svim stvarima i qudima, od onog dana kad sam ga posledwi put video. Ostao je samo nadimak Bosonogi. Pa neka, i to je dovoqno za pri~u. Bratu i meni ~inilo se da bez Bosonogog svet uop{te ne bi bio zanimqiv, jer on je mogao sve i znao je sve, a bio je najja~i de~ak ne samo u na{oj ulici nego i u ulici koja je sekla na{u. Odrasli ga nisu ba{ mnogo voleli. Govorili su da kvari decu, da dru`e}i se s wim deca postaju nevaspitana, da od wega u~e mnoge ~udne i rogobatne re~i. Mo`da ba{ zato {to su odrasli bili protiv wega, ne be{e deteta koje ga nije obo`avalo. Bilo je dovoqno da pro|e ulicom i zazvi`di, onako ~udesno, kako je samo on to umeo, pa da strmoglavce izjurimo napoqe. Jednom ga tri dana nije bilo. Brat i ja smo se prosto razboleli od tuge. Trebalo je da za nekoliko dana krenemo sa roditeqima na more, a Bosonogog nigde. Upla{ili smo se da ga pre polaska ne}emo videti. On se, ipak, pojavio. Bio je pra{wav i izgreban, {to je samo pove}avalo na{u radoznalost. – Gde si? – upitao ga je brat ushi}eno. – Mi se spremamo na more, a tebe nema. – Ne vredi, deco, da idete na more. Zapalio sam ga.

– Kako zapalio?! – zaprepastio se brat. – Kako si ga zapalio? – Tako. Nije mi se svidelo, pa sam ga zapalio. – Kako? – ~udio sam se ja. – Lepo. Polio sam ga benzinom, nasuo sam pedeset kanti benzina. I, eto, tako, zapalio sam {ibicu. P{{{. I gotovo! – I daqe? – Daqe ni{ta. Ostala je samo rupa. – Kao ku}a? – pitao sam ja. – Kao pet ku}a?! – popravqao me je brat. – Kao hiqadu i pet ku}a! – rekao je Bosonogi prezrivo. Popodne, iako je do polaska bilo jo{ nekoliko dana, majka je ve} stavqala poneku stvar u kofer, 7

pripremaju}i se za more. Brat i ja smo se kri{om smejali: ala }e se iznenaditi kad stignemo tamo, a ono nigde mora, samo rupa! Razmi{qali smo da li da im ka`emo da je Bosonogi zapalio more i da ne putujemo, ali je i wega i mene interesovalo kolika je rupa, pa smo se dogovorili da }utimo. Bosonogi je i te kako znao da nas iznenadi. Uve~e je zviznuo prodorno i brat i ja smo istr~ali napoqe. – Deco, da li znate – pitao nas je – da drve}e no}u ne ostaje na istom mestu? Drve}e ustaje i {eta, a tek pred zoru se svako drvo vrati na svoje mesto. – La`e{ – rekao je brat {ire}i o~i od neverice. – A vi ostanite cele no}i budni, pa gledajte – rekao je Bosonogi uvre|eno. Do pola no}i izdr`ali smo zajedno na prozoru. Dud u na{em dvori{tu nije se ni pomerio. Dogovorili smo se da, po{to nam se prispavalo, pazimo na smenu. Svaki ~as smo budili jedan drugog. Do~ekali smo zoru neispavani, a dud se nije pomerio. – Slagao si nas! Cele no}i smo gledali, a drvo se nije pomaklo. – Slagao si nas – rekao sam i ja uvre|eno. – Koje ste drvo gledali? – Dud. Na{ dud – rekao je brat. Bosonogi je pri{ao dudu i zarezao ga malo no`em. Gledali smo zaprepa{}eno. [ta }e s tim? Rekao je nagla{avaju}i svaku re~: – Va{ dud je bolestan. On se ne kre}e. Ima jo{ samo ~etiri drveta u gradu koja se ne kre}u. Bolest, eto, to je to! Rekao nam je jo{ i da }e se na{ dud jednoga dana sru{iti. Toliko je bolestan. Brat i ja smo ga od toga dana jednako obilazili, strahuju}i da se ne 8

sru~i na nas. Sasvim zaboravqaju}i na dud, Bosonogi nam je rekao: – Poqubio sam nebo. – E, to la`e{. Sve ti verujem, ali to la`e{! – rekao je brat. – Nisi ga mogao dohvatiti usnama! – sumwi~io sam ga. – A ja ga usnama nisam ni dohvatio. Popeo sam se na jedno brdo i {tapom dohvatio nebo. Zatim sam poqubio {tap, a to je isto kao da sam poqubio nebo. To nas je pokolebalo. Bosonogi nam je ponudio da, ako ne verujemo, krenemo s wim na to brdo. Bili smo odu{evqeni. Kada? Odmah ujutro. Na rastanku nam je rekao da ponesemo u`inu. – Ja volim pekmez – rekao je. Uzeli smo celu teglu pekmeza i stavili je u o~evu torbu. I veknu hleba. I kuhiwski no`. Probudili smo se vrlo rano i ~ekali ga. Kucnuo je na prozor oprezno, da ne bi probudio starije. Isko~ili smo kroz prozor na ulicu i krenuli. Tek {to smo iza{li iz grada, zatra`io je hleba i pekmeza. Doru~kovali smo i krenuli daqe. Popeli smo se na jedno brdo. Bosonogi je rekao da je to nisko brdo i da on sa wega nije poqubio nebo. Pe{a~ili smo sve daqe i daqe. Ja sam bio umoran,

a Bosonogi je rekao da }e on i brat, ako ja cmizdrim, nastaviti daqe sami. To me je upla{ilo i ja sam rekao da nikako nisam umoran. Popeli smo se na nekoliko brda, ali nijedno nije bilo ono brdo. Po{to smo, da ne bismo zalutali, naj~e{}e i{li drumom, uve~e nas je stigao otac. Rekao je da ne}e da nas bije, ni Bosonogog, i vratio nas je svu trojicu u grad. Mama je plakala: – Kazala sam da se ne dru`e sa Bosonogim. Ujutru se Bosonogi prikrao na{em prozoru samo na toliko da nam ka`e: – Zamislite, deco, odmah iza onog brda ispred koga su nas stigli bilo je ono brdo, ono na kome sam poqubio nebo! – Ih, {teta! – rekao je brat razo~arano. Popodne smo krenuli na more. Bilo je na svome mestu. Pomislio sam da nas je Bosonogi slagao i da nije zapalio more. Ali brat je mislio druk~ije. – Pita}emo oca – rekao je. – Meni se ~ini da ima nekoliko mora. – Tata, da li ima vi{e mora ili samo jedno? – Ima mnogo mora, a ne samo jedno – rekao je otac. – Eto, vidi{! Bosonogi je zapalio jedno more, a to nije ovo; on je zapalio neko drugo more. Poverewe u Bosonogog je opet bilo uspostavqeno i mi smo, pri kraju letovawa, jedva ~ekali da odemo ku}i i da krenemo s wim da poqubimo nebo. Bosonogi je, me|utim, oti{ao u neki drugi grad, tako da nikada nismo proverili da li nas je onda slagao. Branislav Crn~evi}

Prona|i u tekstu i napi{i re~i kojima se opisuje lik Bosonogog. • wegov izgled –

• wegove sposobnosti –

Za{to odrasli nisu voleli Bosonogog?

Za{to su ga deca obo`avala?

Navedi tri re~enice iz teksta kojima je Bosonogi iznenadio decu. 1.

2.

naslaga, rogobatan, strmoglavce, ushi}eno, sumwi~iti, pokolebati

3. lik, junak

9

Sigurno postoji vi{e razloga zbog kojih je Bosonogi poveo de~ake da im poka`e mesto na kojem je poqubio nebo. Navedi jedan od wih.

Koji deo teksta je ilustrovan ovom slikom? Prona|i u tekstu re~enice koje prikazuje ova slika i podvuci ih zelenom bojom. [ta misli{, kakva osoba je bio Bosonogi? a) Da li je Bosonogi po tvom mi{qewu bio la`ov? Objasni svoj odgovor.

b) Da li je Bosonogi bio dobar drug de~acima iz pri~e? Objasni svoj odgovor.

v) U ovoj pri~i ne znamo kako je Bosonogi do`ivqavao dane provedene sa de~acima. Zamisli da si ti Bosonogi i ispri~aj {ta je on mislio kada je uverevao de~ake da je spalio more. Za{to se toliko trudio da ih ubedi da je to uradio?

dramski tekst (drama), pesma, pri~a

Razmisli i odgovori na slede}a pitawa: • Bosonogi i nebo je: a) dramski tekst (drama) • Glavni lik je: • Sporedni likovi su:

10

b) pesma

v) pri~a

Ova pri~a je sastavqena od niza doga|aja koji ~ine fabulu. Fabula se sastoji od: uvoda, zapleta i raspleta. Odredi koja re~enica iz teksta odgovara uvodu, po~etku zapleta, a koja raspletu i pove`i ih linijama sa odgovaraju}im ku}icama s leve strane. uvod

Jednom ga tri dana nije bilo. Brat i ja smo se prosto razboleli…

po~etak zapleta

Bosonogi je, me|utim, oti{ao u neki drugi grad…

rasplet

Godinama poku{avam da se setim wegovog imena, pa ni{ta.

Odredi {ta je pripovedawe, {ta dijalog, a {ta opis. Upi{i u prazne ku}ice nazive onih oblika izra`avawa koji odgovaraju navedenim re~enicama iz teksta. Rekao nam je jo{ i da }e se na{ dud jednoga dana sru{iti. Toliko je bolestan. Brat i ja smo ga od toga dana jednako obilazili, strahuju}i da se ne sru~i na nas. I{ao je bos… Tek krajem jeseni obuvao je ogromne cipele koje bi i mnogom odraslom bile velike. – Gde si? – upitao ga je brat ushi}eno. – Mi se spremamo na more, a tebe nema. – Ne vredi, deco, da idete na more. Zapalio sam ga. – Kako zapalio?! – zaprepastio se brat. – Kako si ga zapalio? – Tako. Nije mi se svidelo, pa sam ga zapalio. fabula, uvod, zaplet, rasplet, pripovedawe, pripoveda~, dijalog, monolog, opis

11


Читанка за четврти разред