Čika Fjodor, pas i mačak

Naslov originala Эдуард Успенский Дядя Фёдор, пёс и кот Copyright © Эдуард Успенский Za izdawe na srpskom jeziku © Kreativni centar 2008 Biblioteka Svet je jedan kwiga trideset {esta prvo izdawe Urednik biblioteke Dejan Begovi} Urednik izdawa mr Sla|ana Ili} Ilustracije Boris Kuzmanovi} Dizajn korica Du{an Pavli} Redaktor prevoda Jasna Vlaji}-Popovi} Lektor mr Aleksandra Markovi} Priprema za {tampu Neboj{a Miti} Izdava~ Kreativni centar, Beograd, Gradi{tanska 8 tel. 011 / 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659 www.kreativnicentar.rs e-mail: info@kreativnicentar.rs Za izdava~a mr Qiqana Marinkovi}, direktor [tampa Publikum Tira` 3.000 ISBN 978-86-7781-647-6

Eduard Uspenski

Са руског превела Ениса Успенски

ГЛАВА ПРВА

ЧИКА ФЈОДОР

Били једном неки родитељи, па имали сина. Звали су га чика Фјодор зато што је био врло озбиљан и самосталан дечак. У четвртој години научио је да чита, а у шестој је већ сам себи кувао супу. Био је то баш добар дечак. И његови родитељи били су добри мама и тата. И све би било добро да је мама волела животиње. Нарочито су јој биле мрске мачке. А чика Фјодор је волео животиње и због тога се стално расправљао с мамом. Ево шта се једном десило. Пење се чика Фјодор уз степенице и једе сендвич. Кад, гле – на прозору седи мачак. Велики, огроман пругасти мачак. Мачак рече чика Фјодору: – Ти, чика Фјодоре, не једеш сендвич како треба. Саламу си ставио одозго, а требало би да

5

Eduard Uspenski

је ставиш одоздо, на језик. Тако би ти било укусније. Чика Фјодор је пробао и – тако је заиста било укусније. Послужио је и мачка, па га је запитао: – А откуд ти знаш да се ја зовем чика Фјодор?! Мачак одговори: – Ја знам све људе из наше зграде. Живим на тавану и одатле све видим. Знам ко је добар, а ко лош. Сада се таван сређује, па немам где да жи-

^ika Fjodor, pas i ma~ak

вим. Што је најгоре, може се десити и да закључају врата од тавана.

– А ко те је научио да говориш? – упита чика Фјодор.

– Нико посебно – рече мачак – негде запамтиш реч, негде две. А затим сам становао код једног професора који је проучавао језик животиња. И тако сам научио. Не може се, брате, данас без језика. Пропао би одмах. Или би од тебе направили шубару, или крагну, или обично поњавче за ноге. Чика Фјодор рече: – Дођи да живиш код мене. Мачак се колебао: – Твоја мама ће ме отерати.

– Ма неће те отерати. Ко зна, можда ће те тата заштитити. Пођоше они тако код чика Фјодора. Мачак се најео, завукао се под кауч, разбашкарио се као неки ага и тако преспавао цео дан. А увече су дошли мама и тата. Чим је ушла у кућу, мама рече: – Овде ми нешто смрди на мачку. Нема шта, сигурно је чика Фјодор довукао неку мачкетину. А тата рече: – Па шта? Мо’ш мислити, мачак! Један мачак нам неће сметати. Мама рече: – Теби можда неће, али мени, видиш, хоће.

7

Eduard Uspenski

– А зашто ће ти сметати?

– Тако – одговори мама. – Хајде, размисли и сам, какве користи можеш имати од једног мачка! А тата ће: – Зашто би од свега морало да буде неке користи? Каква је, на пример, корист од ове слике на зиду?

– Од те слике на зиду – рече мама – итекако има користи. Покрива нам рупу.

– Па шта? – тата се и даље није предавао. – И мачак може бити од користи. Васпитаћемо га као пса. Биће мачак чувар. Чуваће нам кућу. Не лаје, не уједа, а никог у кућу не пушта. Ту се мама наљути.

– Ти и те твоје фантазије! Сина си ми покварио… Него, знаш шта, ако ти се тај мачак толико свиђа, бирај: или он, или ја! Тата прво погледа маму, па онда мачка. Затим поново погледа маму, па мачка.

– Ја ћу – рече – изабрати тебе. Тебе познајем одавно, а овог мачка видим први пут.

– А ти, чика Фјодоре, кога ћеш ти да изабереш? – упита мама.

– Никог – одговори дечак. – Али ако отерате мачка, одох и ја!

– Како год хоћеш – рече мама. – Само знај да сутра нећу овде да видим никаквог мачка!

8

^ika Fjodor, pas i ma~ak

Она, наравно, није веровала да ће чика Фјодор отићи од куће. Ни тата у то није веровао. Мислили су да он само тако прича. Међутим, чика Фјодор је озбиљно мислио оно што је рекао. Увече је у ранац спаковао све што му је било потребно: и перорез, и топлу јакну, и батеријску лампу. Узео је и сав новац који је скупљао за акваријум. Спремио је и торбу за мачка. Торба је била као поручена, мачку су само бркови из ње вирили. И чика Фјодор леже да спава.

Eduard Uspenski

Ујутру су мама и тата отишли на посао. Чика Фјодор се пробудио, скувао кашу, доручковао заједно с мачком и почео писати писмо: Драги моји родитељи, мама и тата! Ја вас много волим. Али много волим и животиње. Као и овог мачка. А ви ми не дозвољавате да га задржим. Хоћете да га отерате, а то није у реду. Зато одлазим на село и тамо ћу живети. Не брините за мене, нећу пропасти. Умем ја све да радим. Писаћу вам. А до школе има још времена, полазим тек следеће године. До виђења. Ваш син, чика Фјодор. Убацио је писмо у сопствено поштанско сандуче, узео ранац, торбу с мачком и пошао на аутобуску станицу.

10

ГЛАВА ДРУГА

СЕЛО

Чика Фјодор је сео у аутобус и кренуо. Путовање је било лепо. Приградски аутобуси у то време иду потпуно празни из града, па нико није сметао чика Фјодору и мачку да разговарају. Чика Фјодор је постављао питања, а мачак је из торбе одговарао. Чика Фјодор пита: – Како се зовеш? А мачак одговара: – Ни сам не знам. Био сам и Фића, и Пуфна, и Шпицлов. Чак су ме звали и Мац Мацан. Ипак, мени се ништа од тога не свиђа. Хтео бих да имам и презиме.

– А какво би презиме ти волео?

– Неко озбиљно, морско презиме. Ја водим порекло од морских мачака. Бродских. Мeни су

11