Page 1


botanika.qxp

04-Jun-08

11:57

Page 2

Edicija Saznaj i probaj

Botanika prvo izdawe ideja: Qiqana Marinkovi} autori: dr Sowa Duleti}-Lau{evi} i dr Du{ica Jano{evi} ilustracije: Tihomir ^elanovi} grafi~ki dizajn: Du{an Pavli} recenzent: dr Dijana Plut urednik izdawa: Milena Trutin saradnik: Vesna Sofrenovi} lektor: Marija Ne{i} priprema za {tampu: Qiqana Pavkov za izdava~a: Qiqana Marinkovi}, direktor 



izdava~: KREATIVNI CENTAR, Gradi{tanska 8, Beograd telefoni: 011/ 38 20 483, 38 20 464, 244 06 59 www.kreativnicentar.rs e-mail: info@kreativnicentar.rs 

{tampa: Publikum tira`: 3.000 Copyright©KREATIVNI CENTAR 2008

CIP – Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 58(02.053.2) DULETI]-Lau{evi}, Sowa Botanika / Sowa Duleti}-Lau{evi}, Du{ica Jano{evi} ; ilustrovao Tihomir ^elanovi}. – 1. izd. – Beograd : Kreativni centar, 2008 (Beograd : Publikum). – 32 str. : ilustr. ; 24 cm. – (Edicija Saznaj i probaj) Tira` 3.000. – Re~nik: str. 30–31. – Registar. ISBN 978-86-7781-610-0 1. Jano{evi}, Du{ica ²autor³ 2. ^elanovi}, Tihomir ²ilustrator³ a) Botanika COBISS.SR-ID 148883212


botanika.qxp

04-Jun-08

11:57

Page 3

Sowa Duleti}-Lau{evi} Du{ica Jano{evi}

Botanika Ilustrovao

Tihomir ^elanovi}


botanika.qxp

04-Jun-08

11:57

Page 4

SADR@AJ 5 . . . Zeleno carstvo 6 . . . Botanika – nauka svih vremena 8 . . . Veliki botani~ari 10 . . . Ako postane{ botani~ar, mo`e{ otkriti‌ 12 . . . Da bi postao botani~ar, treba da ve`ba{... 12 . . . 1. Napravi herbarijum 14 . . . 2. Prati kretawe vode kroz koren 14 . . . Saznaj ne{to vi{e o korenu 15 . . . 3. Prati kretawe vode kroz stablo 15 . . . Saznaj ne{to vi{e o stablu 16 . . . 4. Doka`i da biqka ispu{ta vodu 16 . . . Saznaj ne{to vi{e o listu 18 . . . 5. Napravi zbirku listova 19 . . . Saznaj ne{to vi{e o izmewenim listovima 20 . . . 6. Razdeli lozicu prijateqima 20 . . . Saznaj ne{to vi{e o cvetu 22 . . . Saznaj ne{to vi{e o semenu i plodu

23 . . . 7. Odgaji biqku iz semena 24 . . . 8. Ispitaj {ta biqka ose}a 25 . . . 9. Opi{i biqku 26 . . . 10. Nau~i da razlikuje{ biqke 27 . . . Saznaj kako biqke dobijaju nazive 28 . . . Lepe strane posla 28 . . . Te{ke strane posla 29 . . . Kako se {koluje{ za botani~ara 29 . . . Gde sve mo`e{ da radi{ kao botani~ar 30 . . . Re~nik 32 . . . Indeks


botanika.qxp

04-Jun-08

11:57

Page 5

ZELENO CARSTVO Carstvo biqaka ispuwava gotovo svaki pedaq naše planete – gde god ima svetlosti, vazduha i vode, od najviših i najhladnijih planinskih vrhova do vrelih pustiwa. Deo tog carstva su neka od najstarijih i najve}ih bi}a na planeti. To carstvo nas hrani i kao za~in poboq{ava ukus na{e hrane. Ponekad nas i le~i, poma`e nam da se ogrejemo, obu~emo, ulepšava naše domove, bašte i parkove. Da nema tog carstva, ne bi bilo ni kwige koju dr`iš u ruci. Mo`da }e{ zato, dok ~ita{ ove redove, po`eleti da se jednog dana posveti{ nauci o biqkama – botanici.

General [erman naziv je za sekvoju iz Kalifornije, staru oko 2.500 godina. Weno stablo visoko je 83 m, a obim osnove je ~ak 33 m. Od tog stabla moglo bi se napraviti 120 ku}a!

Ginko je vrsta drveta koja postoji jo{ od doba dinosaurusa. Ovu biqku nekada su negovali kalu|eri u kineskim manastirima, a sada se gaji u parkovima {irom sveta.

5


botanika.qxp

04-Jun-08

11:57

Page 6

BOTANIKA – NAUKA SVIH VREMENA Biqke su zanimqiva bi}a sposobna da sama proizvode hranu. @ive pri~vrš}ene za podlogu i ne moraju da se kre}u – sve što im je potrebno upijaju iz zemqe i atmosfere.

Kada se govori o biqnom svetu, ~esto se koristi re~ – flora. U rimskoj mitologiji Flora je bogiwa cve}a, prole}a i mladosti.

6

Na{i daleki preci, u praistoriji, `iveli su nomadskim `ivotom i hranili se onim {to bi slu~ajno nalazili u prirodi. Za wih je bilo va`no da prepoznaju jestive biqke. A kada su shvatili da, umesto da uberu plod samonikle biqke, mogu sami da je odgaje, sve se preokrenulo. Taj trenutak se mo`e smatrati osvitom civilizacije, pošto je ~ovek napokon mogao da se zadr`i na jednom mestu i po~ne da osniva naseqa. Iz tog prvog bavqewa biqkama razvila se botanika, jedna od najstarijih grana biologije. Qudi su tokom istorije najpre prou~avali biqke koje mogu da se koriste u ishrani i medicini. Tra`ili su na~ine da {to sigurnije razlikuju biqne vrste. U prvo vreme nisu postojali nikakvi posebni aparati koji bi im u tome pomogli – samo su pa`qivo posmatrali biqke i precizno ih opisivali. Koristili su mo`da i poneku lupu.


botanika.qxp

04-Jun-08

11:57

Page 7

Zna~ajan napredak u prou~avawu anatomije biqaka dogodio se sredinom XVII veka. Tada je Robert Huk, svestrani engleski nau~nik i izumiteq, pomo}u mikroskopa zapazio sitne komore u pluti i nazvao ih }elije. Daqim prou~avawem otkriveno je da biqne }elije sa spoqašwe strane izgra|uju }elijski zid, koji im daje ~vrstinu i zaštitu. ]elije se grupišu u tkiva i obavqaju razli~ite funkcije u biqnom organizmu: štite ga, odr`avaju u uspravnom polo`aju, provode vodu i rastvorene supstance, proizvode hranu, skladište rezerve...

Tokom narednih vekova botanika je po~ela da se razvija u razli~itim pravcima. Jedna grana botanike prou~ava kako se biqke razvijaju, druga kako su rasprostrawene na Zemqi, tre}a kako se upotrebqavaju u razli~itim kulturama. Istra`ivawem odnosa biqaka i okoline pronalaze se rešewa za mnoge ekološke probleme koji mu~e planetu, {to je tako|e posebna grana botanike.

Mikroskop je sprava koja uveli~ava posmatrane objekte. Prvi mikroskop imao je uve}awe 9 puta. Moderni elektronski mikroskopi imaju uve}awe i do 1,5 miliona puta!

Paleobotani~ari prou~avawem fosilnih ostataka saznaju kako su se pojavqivale, razvijale i kako su izumirale biqne vrste u geološkoj prošlosti Zemqe.

7


Ботаника  

Сазнај: шта је ботаника, ко су били велики ботаничари, који су основни делови биљке, како биљке добијају имена, како се постаје ботаничар....

Read more
Read more
Similar to
Popular now
Just for you