50 eksperimenata iz živog sveta

ТАТЈАНА МИХАJИЛОВ-КРСТЕВ

Откриј сличности између живих бића.

Изведи експерименте и испитај особине живих бића.

Потражи места на којима могу да се сретну жива бића. Сазнај који су научници проучавали биљке и животиње.

Упознај животне процесе!

50 ЕКСПЕРИМЕНАТА ИЗ ЖИВОГ СВЕТА

Прочитај занимљиве приче о живим бићима.

50 УПОЗНАЈ ЖИВОТНЕ ! ПРОЦЕСЕ

Илустрације

Немања Ристић

ТАТЈАНА МИХАJИЛОВ-КРСТЕВ

из ЖИВог СВЕТА

M

огло је да се деси да часови биологије буду сасвим обични – да трају 45 минута, да понекад на њима слу‑ шамо оно о чему се говори, некада и да одговарамо, а по‑ каткад и да дремамо… Али нису такви. А све је то због наше наставнице. Она много воли природу и чим је помене, поч‑ не да певуши. Одељењце, одељењце … ла‑ла‑лааа … данас имамо дии‑ ииван задатак! Идемо у природу да видимо да ли су се про‑ будили успавани пупољци на оном орезаном јасену! Кад наставница биологије каже да идемо у природу, она мисли на школско двориште. Она свуда види природу. До‑ душе, и ми волимо да идемо с њом и да проверавамо какви нас све организми окружују. И увек се добро проведемо! Хајде да заједно кренемо у истраживање! Хоћеш ли да се упознамо са живим светом и законитостима које у њему владају, баш као што то раде научници? Ако се питаш како то да изведеш, потражи одговоре у овој књизи. У њој су описани разни огледи о живим орга‑ низмима и животни процеси који се у њима догађају. Сазнаћеш много о томе колико је занимљиво и узбудљи‑ во проучавати биљке и животиње.

УПУТСТВО

ЗА ИЗВОЂЕЊЕ ЕКСПЕРИМЕНАТА

Пре

него што почнеш…

1. Упознај се са задатком који ћеш вршити у експерименту и добро прочитај опис поступка рада.

2. Прикупи сав неопходан прибор и материјал за извођење експеримента.

3. Размисли о томе да ли ти је при вршењу експеримента потребна нечија помоћ.

4. Одреди погодно место на којем ћеш изводити експеримент и провери да ли су у тексту наведени специјални услови (да буде напољу, на светлу, у школској лабораторији и сл.).

5. Води рачуна о томе да обезбедиш довољно времена за рад.

6. Нека те нико не омета док радиш.

6

Добро је да радно место буде уредно и заштићено од прљања и оштећења. Зато га прекриј дебљом мушемом и преко ње поређај прибор и материјал. Када је то потребно, користи при раду танке гумене рукавице и заштитне наочаре.

Кад

почнеш…

1. Води рачуна о томе да следиш поступак рада, јер је то веома важно за коначан исход експеримента.

2. Прибор који може да те повреди (маказе, нож, решо) употребљавај у присуству одрасле особе.

3. Пази да током рада нешто не проспеш. Уколико неку

хемикалију проспеш по себи, одмах се добро опери водом и сапуном и о томе обавести неку одраслу особу.

4. Води лабораторијски дневник у којем можеш да

записујеш своја запажања или потешкоће с којима се сусрећеш при вршењу огледа.

5. Фотографиши фазе експеримента за које мислиш да би касније могле бити од користи.

6. После експеримента среди и очисти своје радно место.

Планирање експеримента веома је важно, али и поред тога понекад се може догодити грешка. То је нормално. Сваки истраживач понекад погреши. Ако ти се то догоди, добро размисли, па затим понови експеримент. Вероватно ће тада све проћи како треба.

7

ТЕРИЈЕР И БОСИЉАК НЕМАЈУ НИШТА ЗАЈЕДНИЧКО Oдељењце, одељењце … да видимо како ћемо показати да волимо природу. Хммм … ла‑ла‑лааа…! Ето, на пример, можемо да усвојимо неко живо биће и да се бринемо о њему. Погледајте како је природа разноврсна! Свако може да нађе нешто одговарајуће.

место стварања нових листова

нежно лишће дивног мириса

влажна земља

8

Усвојио сам биљку. Позната је као босиљак. Има нежно лишће дивног мириса. Користи се и као зачин, али мени би било жао да јој откинем листиће. Заливам је трипут недељно. Биљка расте и ствара ново лишће. Кад још мало порасте, појавиће се пупољци и цветићи. Волим своју биљку! Не волим биљне ваши, ни пса који жели да избаци земљу из саксије.

Усвојила сам пса. Припада раси норфолшки теријер. Има оштру длаку, тамне очи и дивне мале шапе. Њух му је одличан и увек зна да сам отворила кутију с храном. Једе двапут дневно. Уши су му мале и преклопљене. Воли да јури веверице, али их никада не стигне. Радује се кад ме види. Волим свог пса. Не желим да га неко грди зато што трчи по башти и гази цвеће које ионако уопште није забавно.

реп оштра длака мале преклопљене уши тамне очи

њушка

мале шапе

9

МОЖДА ИПАК ИМАЈУ МАЛО СЛИЧНОСТИ ЛИСТА ЖИВОТНИХ ПРОЦЕСА • Рађа се (настаје деобом, леже се из јајета, рађа се живо) • Расте, развија се • Дише (уноси у организам кисеоник, а испушта угљен‑диоксид) • Храни се (производи храну, лови, пасе, сиса, бере) • Излучује непотребне материје (зноји се, цури му сок, избацује продукте варења, испушта гас) • Креће се (хода, гмиже, нагиње се, савија се, лети) • Реагује на услове средине (загрева се, расхлађује се, реагује на светлост, звук, додир) • Размножава се (бесполно, полно) • Стари, умире

Пас и биљка заиста се разликују, али имају они и много сличности. Жива бића слична су по томе што имају способност да обављају животне процесе. Заправо, она морају да их обављају. Да проверимо то помоћу листе.

1. ДОКАЗИ ЖИВОТА У живом свету ништа није случајно и све је подређено одржању живота. Провери да ли особине разних бића имају везе са животним процесима који се одигравају у њима.

10

ШТА ТРЕБА ДА УРАДИШ

1. Прочитај листу и сазнај шта се све убраја у животне процесе.

2. У датим описима пронађи особине које се убрајају у животне процесе.

3. У тексту подвуци речи које се односе на животне процесе, као што је започето.

ГИНКО је дрвенаста биљка голосеменица која води порекло још из доба диносауруса. Зато је с правом назвају живим фосилом. Расте до висине од 40 m, а може да достигне старост од 1000 година. Храни се материјама које сама производи. Листови су јој лепезасти и по средини усечени, с видљивом нерватуром кроз коју циркулише течност. Некада је расла само у Кини, а данас је омиљена парковска врста јер добро подноси загађење и пречишћава ваздух у градовима. ТРИПАНОЗОМА је једноћелијска праживотиња из Африке и Јужне Америке. Креће се помоћу бичева. Растворену органску храну, а такође и кисеоник, упија из средине површином тела. На исти начин избацује угљен‑диоксид и друге отпадне материје. То је паразит који део живота проводи у цревима цеце муве, где се размножава и стиже у пљувачне жлезде. Када мува уједе човека или домаћу животињу, зарази их и изазива болест спавања. КЉУНАР је примитивни сисар који живи у Аустралији, Новој Гвинеји и Тасманији. Плива у слатким водама и копа јазбине на обали. Тело му је прекривено длаком и сличан је кртици, њушка му је пљосната и завршава се кљуном налик на пачји, а реп му је дебео као код дабра. На крају црева му је клоака, у коју се изливају одводи органа за излучивање и за размножавање. Младунци се легу из јаја, а затим сисају све док се у потпуности не развију. Храни се бескичмењацима, рибама и пуноглавцима. СТИДЉИВА МИМОЗА је једногодишња зељаста биљка пореклом из Америке. Жбун стидљиве мимозе расте до 70 cm, има бодљикаво стабло и ружичасте цветове. Осетљива је на температурне промене и углавном не може да преживи зиму. У пролеће се, међутим, лако узгаја из семена. Назив је добила због особине листова да се на додир брзо скупљају, а у почетни положај се враћају кроз неколико минута. Гаји се широм света као украсна биљка. ШУМСКА КОРЊАЧА je гмизавац који има карактеристичан оклоп смеђезеленкасте боје с тамним мрљама. Расте до 20‑25 cm. Креће се споро на четири кратке здепасте ноге. Храни се углавном биљкама. Дише помоћу плућа. Размножава се парењем, након којег женка полаже јаја. Из њих се после два до три месеца излегу младунци. Шумска корњача је угрожена врста јер се лови због меса, али и оклопа од којег људи праве украсне предмете.

11

ШАРЕНИ ДАЖДЕВЊАК је водоземац који насељава места близу потока у листопадним шумама Европе. Тело му је вретенасто, дугачко до 20 cm, црне боје, са упадљивим златножутим мрљама. На површини коже налазе се отвори жлезда које луче отров. Њим се даждевњак брани. Храни се глистама, пужевима, инсектима и рачићима. После парења женка рађа 30 до 70 ларви, које се преображавају у одраслу јединку. Може да живи до 20 година. БОСИЉАК је вишегодишња зељаста биљка пореклом из Индије. Изданци могу да порасту до 80 cm и покривени су длакама. Цветови су ситни, скупљени у цвасти. Биљка лучи етерична уља, због којих се користи у медицини и кулинарству. Размножава се семеном. Корен босиљка добро је развијен и упија доста воде, па ове биљке у саксијама редовно треба заливати. МУХАРA је гљива која насељава шуме и сунчане пропланке Европе, Америке и Африке. Њено тело (мицелија) састоји се од цевастих структура (хифа). Она под земљом расте и грана се хранећи се угинулим организмима. Као резултат полног размножавања на површини земље образују се плодоносна тела (печурке) с великим бројем спора, из којих ће настати нове гљиве. Њихови су шешири црвени с белим пегама, а ове гљиве веома су отровне. ТЕРМИТИ су социјални инсекти који живе у гнездима направљеним у дрвету или земљишту у тропским и суптропским крајевима. Једу биљну храну, најчешће мртво дрво. Колонију чине три касте: краљ и краљица се размножавају; радници граде гнездо, чисте га од отпадних материја и брину о ларвама; војници бране друштво од непријатеља. Полно зреле јединке добијају два пара крила, која након ројења и размножавања одгризу. ПАС је сисар. Највероватније води порекло од вука. Данас постоји око 800 раса паса. Чула су му одлично развијена, па осећа мирис и чује много боље од човека. Храни се месом, али може јести и млеко, јаја, поврће, воће и житарице. По врућини се расхлађује дахтањем, а и преко јастучића на шапама, јер се ту налази већина знојних жлезда. Пас више хиљада година живи уз човека као кућни љубимац, чувар, водич, спасилац и ловац.

12

КОЛИБРИ је најмања птица на свету. Неке врсте не прелазе величину бумбара. Перје је разнобојно, с металним одсјајем. Кљун је издужен, па може да се увуче у цвет док се храни нектаром. Језик му је дугачак, расцепљен на врху и има облик цевчице. Колибри замахне крилима чак до 80 пута у секунди и може да лети у страну, уназад и да лебди у месту. Срце му има и до 500 откуцаја у минуту, а број удаха је до 250. Женка колибрија полаже само два јајета. Живи у Северној и Јужној Америци.

САЛМОНЕЛА је штапићаста бактерија која живи у рекама, отпадним водама и у земљишту. Креће се помоћу бичева. Храни се органском храном, при чему испушта отпадне материје. За размножавање и развој највише јој погодују намирнице, па њено присуство може изазвати загађење хране (нарочито јаја и меса). У телу животиња или људи који поједу такве намирнице салмонела изазива стомачно обољење салмонелозу.

Шта можеш да уочиш Зашто

Описана бића имају много сличности. За свако од њих поменуте су три особине са листе или више њих.

Сва жива бића се рађају, расту и развијају се, дишу, хране се, избацу‑ ју продукте метаболизма, реагују на услове средине, остављају по‑ томство, старе и умиру. То значи да сва жива бића обављају животне процесе и по томе су слична једна другима. Пас и биљка обављају сличне животне процесе.

Карл фон Лине (1707–1778) био je шведски ботаничар који се сматра оснивачем систематике – гране биологије која класификује организме. У науку је увео означавање сваког организма помоћу два назива: први је назив рода, а други назив врсте. Тако се босиљак научно назива Ocimum basillicum.

13

2. ПЕТ ЦАРСТАВА Научници су на разне начине груписали жива бића, увек према неким сличностима. Један од тих начина је и груписање у пет царстава.

ШТА ТРЕБА ДА УРАДИШ

1. Погледај какви организми припадају сваком царству.

2. Упиши називе бића у одговарајућа царства. Затим провери у решењу да ли су на правом месту.

14

ЦАРСТВО МОНЕРА чине бактерије и археје (организми који живе у екстремним условима средине).

ЦАРСТВО ПРОТИСТА чине алге, праживотиње (амебе, бичари, трепљари и праживотиње које образују споре) и организми слични гљивама (водене буђи и слузаве гљиве).

ЦАРСТВО ГЉИВА чине квасци (једноћелијски) и праве гљиве (вишећелијски организми).

ЦАРСТВО БИЉАКА чине раставићи, маховине, папрати, голосеменице и скривеносеменице (цветнице).

ЦАРСТВО ЖИВОТИЊА чине бескичмењаци (сунђери, дупљари, глисте, зглавкари, мекушци и бодљокошци) и кичмењаци (рибе, водоземци, гмизавци, птице и сисари).

Монере: салмонела; протозое: трипанозома; гљиве: мухара; биљке: гинко, стидљива мимоза, босиљак; животиње: кљунар, корњача, пас, термити, колибри, шарени даждевњак.

Решење

15

3. ИСТРАЖИ ГРАЂУ ЋЕЛИЈЕ Жива бића састоје се од ћелија. Нека бића имају само једну ћелију, а друга их имају много. У ћелијама се такође одигравају животни процеси: дишу, хране се, размножавају, расту. То омогућавају ћелијске оганеле – мембранама издвојени простори у цитоплазми који имају специфичну грађу и функцију.

ШТА ТРЕБА ДА УРАДИШ

1. Прочитај описе ћелијских органела. Затим, гледајући детаље биљне и животињске ћелије, испиши ознаке које недостају. ЋЕЛИЈСКА МЕМБРАНА је танак омотач који обавија цитоплазму ћелије. Она је полупропустљива баријера која одређује шта може да уђе у ћелију, а шта да изађе. Њу имају све ћелије.

ЦИТОПЛАЗМА је густа течност која испуњава целу унутрашњост ћелије. У њој се налазе све органеле.

16

РИБОЗОМИ су зрнца и налазе се свуда у цитоплазми, али и на површини унутраћелијске мреже. Учествују у стварању протеина.

ЈЕДРО је крупна лоптаста органела. Обавијена је са две мембране, а у унутрашњости се налази наследни материјал. Та органела контролише све процесе у ћелији.

УНУТАРЋЕЛИЈСКА МРЕЖА (ендоплазматични ретикулум) мрежаста је органела која испуњава цитоплазму. Може бити глатка или храпава (кад има рибозоме на површини). У њој се стварају липиди (масти) и пакују протеини настали у тим рибозомима. Затим се ти продукти транспортују до Голџијевог комплекса.

ГОЛЏИЈЕВ КОМПЛЕКС је систем кесица постављених једна уз другу, с проширењима на крајевима. У њима се налазе допремљени протеини и липиди. Они се ту најпре обрађују, а затим опет пакују. Са ивица кесица одвајају се мехурићи с готовим материјама.

ВАКУОЛА је велики елипсасти простор обавијен једном мембраном. Служи као резервоар за воду и друге материје. Такве вакуоле имају само биљне ћелије.

МИТОХОНДРИЈА је бубрежасто телашце обавијено са две мембране. У њој се одвија ћелијско дисање – троши се кисеоник и стварају молекули богати енергијом, који представљају гориво за обављање животних процеса.

ХЛОРОПЛАСТ је телашце најчешће елипсоидног облика. Налази се само у биљним ћелијама и то у великом броју. У унутрашњости су структуре (тилакоиди и ламеле) у које су смештени пигменти. У њему се, помоћу угљен‑диоксида, воде и сунчеве светлости коју упијају пигменти, ствара храна (шећер). Тај процес назива се фотосинтеза.

ЛИЗОЗОМ је лоптаста органела. Служи за ћелијско варење – обухвата и својим ензимима разлаже честице хране, старе делове ћелије или страна тела (бактерије). Има их више у једној ћелији.

ЋЕЛИЈСКИ ЗИД се налази на самој површини ћелије и веома је чврст. Ћелији обезебеђује заштиту и одржава њен облик. Ћелијски зид имају само биљне ћелије.

Вируси су једини живи организми који нису из‑ грађени од ћелија.

Матијас Шлејден (1804–1881) био је немачки ботаничар. Заједно с

Теодором Шваном дао је ћелијску теорију по којој су сви организми, и биљни и животињски, изграђени од ћелија.

17

САДРЖАЈ

110

6

УПУТСТВО ЗА ИЗВОЂЕЊЕ ЕКСПЕРИМЕНАТА

8

ТЕРИЈЕР И БОСИЉАК НЕМАЈУ НИШТА ЗАЈЕДНИЧКО

10 10 14 16

МОЖДА ИПАК ИМАЈУ МАЛО СЛИЧНОСТИ Докази живота Пет царстава Истражи грађу ћелије

18

МНОШТВО ЗАПОСЛЕНИХ ЋЕЛИЈА

20 20 22

ОРГАНИ И ОРГАНИЗАМ Које органе има босиљак Које органе има норфолшки теријер

24 28 29 30 31 32 34

ДИСАЊЕ Отисак удаха Невидљиви гас Дисање по дану Кожа за дисање Модел плућа Колико могу да дунем

36 38 40 42 44 46 47 48 50 52 54 56

ИСХРАНА Биљна кухиња Стварање кисеоника Јесење боје Гласник укуса Мишићни лонац Ресице су увек у моди Шта нам кљун говори Кашица за муву По мери ловца Нешкодљиви пестициди Замка за комарце

58 62 63 64 66

СВАКИМ ТЕЛОМ СТРУЈИ ТЕЧНОСТ Ситне али битне Пумпа за воду Циркулација у жабиним ногама Пулс

68 70 72 73

Срчани залисци Стетоскоп Притисак Крвна слика

74 76 77 78

ПОКРЕТЉИВОСТ Биљке су кренуле Три мишића Глоцнути експеримент

80 82 84 85 86

РЕГУЛАЦИЈА ТЕМПЕРАТУРЕ ТЕЛА Биљни клима‑уређаји Цврчак метеоролог Маст је изолатор Да ли хладнокрвни воле топло

87 90 92 93 94 96 97 98 99 100 102 103 104 106

РАЗМНОЖАВАЊЕ, РАСТ И РАЗВИЋЕ Биљни клонови Делови цвета Клијање поленовог зрна Бројање поленових зрна Ципеле за расејавање Клијање семена Отисак коре дрвета Модели плода и семена Биљно наслеђе Развиће човека Породично стабло Живот винске мушице Усвој лептира

108

О АУТОРУ

108 ЧАЈ ОД СВЕЖЕГ БИЉА 110

САДРЖАЈ

111

Импресум 50 ЕКСПЕРИМЕНАТА ИЗ ЖИВОГ СВЕТА Упознај животне процесе! Прво издање Аутор Др Татјана Михајилов‑Крстев Илустрације Немања Ристић Графички дизајн Душан Павлић Рецензенти Др Јелена Виторовић Др Светлана Тошић Уредник Милена Трутин Лектор Виолета Бабић Технички уредник Небојша Митић Издавач Креативни центар Градиштанска 8, Београд тел: 011 / 3820 464, 3820 483, 2440 659 e‑mail: info@kreativnicentar.rs За издавача Мр Љиљана Маринковић, директор Штампа Публикум, Београд Година штампе 2017 Тираж 2.000 © Kreativni centar, 2017

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 57(035.053.2.025.2) МИХ АЈИЛОВ-Крстев, Татјана, 1969 50 експеримената из живог света : упознај животне процесе! / Татјана Михајилов-Крстев ; илустрације Немања Ристић. - Београд : Креативни центар, 2017 (Београд : Публикум).

- 111 стр. : илустр. ; 24 cm Ауторкина слика. - Тираж 2.000. - О аутору: стр. 108.

ISBN 978-86-529-0409-9 a) Биологија - Приручници COBISS.SR-ID 230880780

ТАТЈАНА МИХАJИЛОВ-КРСТЕВ

Откриј сличности између живих бића.

Изведи експерименте и испитај особине живих бића.

Потражи места на којима могу да се сретну жива бића. Сазнај који су научници проучавали биљке и животиње.

Упознај животне процесе!

50 ЕКСПЕРИМЕНАТА ИЗ ЖИВОГ СВЕТА

Прочитај занимљиве приче о живим бићима.

50 УПОЗНАЈ ЖИВОТНЕ ! ПРОЦЕСЕ

Илустрације

Немања Ристић

ТАТЈАНА МИХАJИЛОВ-КРСТЕВ

из ЖИВог СВЕТА