ekologija

Немања Потребић

ПОМОЗИМО СВЕТУ — СПАСИМ О ПЛАНЕТУ

ISBN 978-86-6120-014-4

9 788661 200144

Да ли знаш да је 30% планете прекривено шумом? Дрво је дом и солитер са више спратова. У подруму међу корењем живе разне ларве и микроорганизми, по стаблу се крећу колоне мрава као на ауто-путу, ту су и гомиле ватрених стеница. Пукотине и шупљине често су склониште за веверице, сове, жабе... На кори дрвета налазе се гљиве, многе помажу дрвету и живе у симбиози. Високо у крошњи уточиште проналазе птице које на гранама свијају своја удобна гнезда.

ДРВ

ЈЕ КОРИСНО ЗА СВЕ

Шетња кроз градски парк је увек добра прилика да се упознамо са бићима са којима делимо овај свет. Становници парка – то су наше комшије, понекад неприметне и скровите, а тако даровите да могу за нас да обезбеде склониште, хлад, свеску за домаћи рад, чамац, прамац, чист ваздух... Ма свакаква чуда! Сунчице, хајдемо овуда! Погледај овог џина, то је господин платан. Платан прави огромну сенку, која је добро склониште од летње жеге. Попут клима-уређаја, дрво ублажава високе градске температуре. Хеј, Жаре, у овом хладу нисмо сами! Изгледа да заклон од жеге треба и овој крилатој дами... Биљке су веома важни суграђани који имају вишеструки значај за живот других живих бића. Дрво и друге биљке су као филтери који пречишћавају ваздух тако што упијају штетни угљен-диоксид, а производе кисеоник. Испод нас налази се огроман систем разгранатог корења, који сеже веома дубоко у земљу, упија вишак воде и тако нас штити од могућих поплава. Корен дрвета је попут велике шаке која задржава и штити земљиште од ерозије. Град је увек бучно место, али дрво нам може помоћи јер својим стаблом, гранчицама и лишћем упија и одбија звучне таласе и тако чини природни штит од звучног загађења. Дрво је најдуговечнији и највећи организам на Земљи. Због тога нека стабла имају посебно место и поштовање у култури и историји широм света. У нашој култури поједина стабла представљају светилишта која људи посећују и украшавају, а такво дрво назива се„запис”. Сва та мање или више скровита места међу солитерима, градским парковима и шеталиштима представљају посебно станиште за различите биљне и животињске врсте. Али како најбоље да упознамо све те комшије из града? Мислим да би најбоље било да пратимо трагове њихове исхране!

ПРОИЗВОЂАЧИ–ПОТРОШАЧИ Биљке не једу друге организме (иначе би било катаклизме). Ова моћна бића не наручују ручкове и пића из кафића, већ саме себи стварају храну уз помоћ Сунчеве енергије, а хранљиве материје и минерале узимају из земље и воде. Лепо нам каже Жаре – биљке за читаву планету произвођачи хране и тако покрећу читав еко-систем.

маре. Оне су главни

Биљкама се хране многе животиње и инсекти. Хајде да сазнамо које инсекте би биљке радо позвале на рођендански пир, а које им ремете мир.

Највећи пријатељи биљака су инсекти опрашивачи! Да нема опрашивача, биљке се не би тако успешно размножавале и еко-систем би се брзо урушио. Опрашивачи су у великој вези са цветом биљке из кога узимају неопходну храну – капљице слатког нектара и полен. Биљка не може да се креће, зато је потребан поштар кога привлачи бојом и мирисом који разноси полен са цвета на цвет. Захваљујући пчели, бумбару, лептиру, златибуби и осталој дружини, многе животињске врсте, као и човек, користе листове и плодове биљака као храну.

Види ове дебеле ларве тврдокрилаца које разлажу мртво дрво. Када буду довољно старе, трансформисаће се у бубе и постаће опрашивачи... Хм, дупла корист!

РАЗЛАГАЧИ Неке птице хране се плодовима биљака, па тако разносе њихово семе и помажу им у расејавању. За биљке су најопаснији прождрљивци попут скакаваца, пужева и гусеница. Они некада могу да се намноже толико да представљају инвазију која за собом оставља пустош!

Биљне ваши су права напаст за биљку! Наравно, ту су и глодари који радо грицну биљку, као што је миш – чести становник града.

Погледај! Под нашим ногама су мртво лишће и гранчице – то се зове стеља. Чак и ти мртви остаци биљака су храна многим животињама, инсектима и микроорганизмима који се називају разлагачи! Они вредно раде на важном послу, а то је стварање нове енергије за еко-систем и то из мртвих остатака биљака и животиња. Захваљујући том процесу, биљке ће на пролеће опет засијати у пуном сјају и биће довољно хране за све.

Фасцинантно, зар не?

У земљи живи чудесни сисар и глодар који копа тунеле и грицка корење биљака. Шта кажеш, Жаре? Кртица? Не зове се тако, него слепо куче. Кртица се храни инсектима и она је месојед.

У градској природи постоје многи вешти ловци. Кад ловцу црева закрче, он не хрче већ брже боље прати природни зов и креће у лов! Ловци се скривају и шуњају кроз паркове и крошње дрвећа, неки вире из пукотина на зиду, неки пак копају тунеле испод земље или осматрају град са неке терасе. Какве дасе! Крај обала река тихо и опрезно гмижу ловци – змије рибарица и белоушка, а ако свратимо до градског луга, можда можемо срести смука. Халапљиве жабе нападају сваку бубу која мрда, могу чак појести, уместо слаткиша, и тек рођеног миша, или ухватити бубу у лету својим лепљивим језиком. Из пукотина старог зида вреба зидни гуштер. Слепи мишеви ноћу излазе из својих мрачних скровишта – недовршених грађевина или пукотина у стенама, па у лету прецизно хватају инсекте у покрету... Ловиште може бити ноћна светиљка око које се скупља безброј бубица, мушица и других летећих другова и другарица. Постоје и они сићушни и неустрашиви ловци, попут бубе гњурца која може појести малу рибу или ларву вилиног коњица који лови као авион камиказа. Ту су и пауци као што је паук крсташ или паук оса... А да, ту је и мајстор камуфлаже, предаторка госпођица богомољка, која после парења свог мужа, гле чуда – прогута! Ноћ као да је резервисана за највећег градског предатора – сову. Омиљени плен јој је миш! Јесте ли знали да је европска престоница сова баш у нашој земљи – у граду Кикинди? Дању небом влада соко ветрушка! То је моја комшиница из зграде са последњег спрата! Оштре канџе, још оштрије очи, до жељеног плена за трен ока скочи! Своје гнездо не гради већ га понекад преотима од врана и других птица. Предатори који лове глодаре веома су важни за један град и треба ценити њихов рад. Они контролишу популацију глодара

који могу пореметити еко-систем и раширити опасне болести попут мишје куге. Велико хвала још једном ловцу – домаћој мачки. Она је претња за мишеве, гуштере, жабе, змије, чак и кртице! Зато људи не треба да буду шкртице већ да се зими и лети сете наших суграђанки: када им је хладно и тешко да пронађу храну, или када је велика врућина а жедне су – нека им оставе испред зграде мало воде и хране, да им душа дане.

Б И О Д И В Е РЗ И Т Е Т Колико скровитих станишта и различитих врста има у граду! Наш град и читав свет је попут мреже исплетене од танких нити. Сви смо међусобно повезани и зависимо једни од других. Ако прекинемо једну нит, цела мрежа ће се наћи у опасности. Не брини, многи градови су доказали да је урбани биодиверзитет и еко-систем одржив и могућ, али много тога зависи од нас, људи. Биодиверзитет је богата разноликост живота у нашем дому – граду и планети. Зашто је биодиверзитет тако важан? Зато што: Обезбеђује нам храну. Пречишћава воду и земљу. Производи кисеоник. Задржава загађења. Штити нас од природних непогода. Даје нам лекове и и природне материјале.

ЕКО-СИСТЕМ ВАТРА/СУНЦЕ – Ооох, та далека и тајанствена звезда која букти попут џиновске ватре! Дaрује нам светлост, енергију и тoплоту. Сунце даје шансу животу – без њега не би било ни нашег света, ниједног човека, мора, дрвета. Биљке расту и цветају захваљујући Сунчевој светлости. Не заборави – и кретање планета зависи од Сунца! Земља и друге планете Сунчевог (соларног) система окрећу се око Сунца које је у средини – наспрам његове снаге, све друге су у мањини. Сунце је толико снажно да некада може да буде и штетно, поготово када осетимо како пржи и загрева. Сва срећа, па Земља има штит који се зове озонски омотач. Озон нас штити колико може, али због осетљивости наше коже, важно је бити опрезан и поштовати снагу Сунчевих зрака. Зато, не гунђај кад ти капу, заштитну крему и наочаре стављају мама, тата, дека, бака. Надам се да ће људи ускоро да схвате значај боравка на дневној светлости и свежем ваздуху. Одрасли и деца највећи део свог дана проводе на послу, у кућама и школама, уместо да за боравком у природи влада помама...

ЗЕМЉА/ТЛО – Шта је то – тло? Паркет планете? Место где копају кртица и дете? Кућица за мраве на три спрата без прозора и врата? Тло или земља је кожа наше планете из које ничу све биљке овога света. Сачињена је од распаднутих стена и мртвих остатака биљака и животиња. Земља је попут живог филтера који има супермоћи – пречишћава воду, упија штетне гасове, рециклира хранљиве материје. Земља је ризница – она рађа велике количине хране, чврсто држи корење и гране, обезбеђује нам различите материјале које свакодневно користимо. Она је и чуварка времена, наставница историје и археологије, драгоцена шкриња у којој су разни драгуљи, фосили изумрлих бића и руде посејане којекуде.

ВАЗДУХ! Људи морају да удишу ваздух како би преживели. Он се налази свуда око нас – у парку, дворишту, шуми, па и у добро напумпаној гуми; ваздух је на улици, али и у продавници, школи, свуда по кући – циркулише по соби, фиоци, ћошку – не спомињи промају деда Бошку! Једино место где нема ваздуха је свемир! Квалитет ваздуха важан је за наше здравље и благостање. Када у ваздух доспеју штетне материје којих има више него што би смело, онда ваздух постане загађен. А ја – намргођен! Јер знам да су загађивачи најчешће штетни гасови, испарења и дим, прашина и друге прљавштине које стварамо ми, људи. Ако такав ваздух удишемо, то утиче на наша плућа и здравље и штети целокупној животној средини. Загађење ваздуха је све чешћа тема у мојој кући. Ако још једном не будем смела да се играм напољу због тих грозних честица, глава ће ми пући!

ВОДА – ниједно биће без ње не може да живи, скаче, пузи, хода... Налази се у организмима, рекама, језерима, океанима... Своју мрежу плете изнад и испод земље – путује од подземног тока до потока и морског дока. Стиже од највећих дубина до небеских висина, па је проналазимо, погађате – и у облацима! Вода чини 71% наше планете и мења своја агрегатна стања. То значи да може бити течна, може се заледити у чврсту коцку леда или пак испарити високо у атмосферу. Зими по залеђеној води клизамо, скијамо или правимо Снешка, а лети ронимо, пливамо, пловимо кад наступи жега тешка. Вода је тако посебна и важна, али је неке животиње, биљке и људи немају довољно и њихов опстанак је угрожен. За то време, други је имају у изобиљу, па је чак расипају и загађују. Кад би подводни биљни и животињски свет проговорио, човек би са својом савести битку борио. Неопходно је осигурати довољно чисте и питке воде која је доступна свима, што није лак и једноставан задатак.

ЕКО-ХЕРОЈИ У БОЈИ

МАЛИ САВЕТИ ЗА ОДРЖИВИ ЖИВОТ И БОЉУ ПЛАНЕТУ Како можеш помоћи дрвету? Покушај да засадиш младо дрво у свом блиском окружењу, школи, вртићу, улици или парку. Тако ћеш помоћи свом граду да има више зелених површина. Посећуј га, заливај и пази. Упознај дрвеће из комшилука. Откриј како се зове, какав има цвет, плод, лист и кору. Оно помаже против аеро-загађења. Посматрај дрво изблиза и добро га проучи. Не сакупљај без потребе опало лишће и гранчице које нађеш испод дрвета. То је, између осталог, његово природно ђубриво. Штеди папир и тако помози дрвету. Цртај са обе стране папира. Наши кућни љубимци пси често пишке по дрвету. Дрвету то смета, а ако је дрво младо, може да увене због тога. Припази на свог пса или огради стабло заштитним појасем уз помоћ летвица, гранчица, канапа...

Како можеш помоћи зељастим биљкама свога краја? Потруди се да их не береш и не газиш по њима. Оне ти помажу не само што стварају чист кисеоник већ те и штите од градске буке. Направи чарапу-хватаљку за семенке. Преко патике навуци стару чарапу и тако прошетај по оближњој зеленој површини. На тај начин расејаваш семенке биљака и преносиш полен.

Научи да распознајеш најчешће зељасте биљке своје локалне средине попут маслачка, беле раде, воли-не воли, љубичице, црног слеза... Направи кровну башту или мини-башту у свом окружењу.

Како можеш помоћи инсектима? Стари пањеви и трула стабла су дом инсектима, зато их не уништавај. Направи хотел за бубе покрај неког дрвета, ограде или на некој зеленој површини. Хотел ће им послужити као сигурно склониште током зимске хибернације. Не бери без потребе пољско цвеће или цвеће из парка. Сваки цвет је храна за пчеле, бумбаре, лептире и многе друге корисне животињице. Не стварај кризу у природи. Не убијај пчеле, оне су најзначајнији опрашивачи заслужни за опстанак великог броја биљака, али и хране коју једемо. Упознај основне врсте инсеката: двокрилци (муве, комарци, обади), опнокрилци (пчеле, осе, мрави, стршљени), тврдокрилци (јеленак, стрижибуба, бубамара), правокрилци (скакавац, попац, зрикавац).