Nemirne vode

je Alis donela slatkiše u moju sobu. Znam da su se moje sluge razbolele od njih. Znam da su bili namenjeni meni. Mislim da mi može biti oprošteno što pretpostavljam da mi Alis ne želi dobro.

- Razgovaraću s njom — rekla je Elidon i zaradila jedan besan pogled od Alis.

- O, razgovaraću ja s njom - rekla je Zoi. — Postavljaću joj pitanja. Zašto si išla na to da se razbolim? Zašto nisi pokušala da me ubiješ? Jasno je da se ne ustručavaš od ubistva ako ti se neko nađe na putu. Pogledaj samo princezu Džosetu. Neko je platio njenoj posadi da devojčica padne s vodopada. Da li grešim ako mislim da si to bila ti...?

Kristal se razbio po podu kada je Alis skočila na noge. -Jadna kučko! - povikala je. Kako se usuđuješ da kažeš tako nešto o meni? Ja nisam pokušala da naudim Džoseti... ne bih nikoga pokušala da ubijem! Kako možeš...

- Umukni - rekla je Zoi oštro. Čula je kako škripe stolice, zveckaju sudovi, nervozne glasove svuda oko njih, ali njena pažnja bila je usmerena samo na Alis. Podigla je ruku, a dlan okrenula naviše, kao da hvata kapi kiše. - Briga me da li ćeš priznati - rekla je tiho. Briga me da li ćeš uništiti nekog drugog u palati... ili u gradu... ili u kraljevstvu. Ali nemoj nikada, nikada ponovo pokušati da naudiš meni, ili nekome meni bliskom. i ne pokušavaj da naudiš princezi... bilo kojoj princezi. Vodi svoje intrige, ne zanima me. Ali ne protiv mene. Inače ću ja nauditi tebi.

Skupila je prste u pesnicu i Alis je kriknula od stvarnog bola i zateturala se nesigurno na nogama. Krajičkom oka, Zoi je videla kako ostale žene stoje omamljene i pogledom prelaze sa Zoi na kraljicu. Međutim, Zoi je pogled držala upravljen na Alis.

A njeno liceje počelo da crveni, kao od stida, a onda kao da ju je uhvatilo sunce, a potom je pomodrelo. - Zoi - prošaputala je Alis i zateturala se korak napred. Ispod njenih glatkih obraza polako se širila modra mrlja. Tamni polumeseci postali su vidljivi pod njenim očima.

- Prestani! — povikala je Elidon. — Zoi, prestani s tim! Pusti je!

Nije želela da sluša. Htela je da povredi Alisino lice, da joj otvori kožu tako da joj potekne krv i pocuri joj niz obraze kao suze. Htela je povuče svu krv u Alisinu glavu tako da joj oslabe kolena i da ne može da stoji. Htela je da se kraljica zatetura i padne, od vrtoglavice i straha.

Međutim, nije. Duboko je udahnula i iskosila prste. Odmah je osetila nagli prestanak pritiska, nestanak nevidljivog kanala koji je gurao Alisinu krv njenim telom ka Zoi. Alis je s mukom udahnula vazduh i nezgrapno se srušila u svoju stolicu.

- Odlična odluka - promrmljao je glas Zoi na uvo. Iznenada je postala svesna nekoga kako stoji kraj nje i drži je ruku. Bila je to Mirti Serlast s prstima obavijenim oko Zoinog zgloba. Mirtine sive oči su je oštro gledale. - Ono što ti možeš da uradiš Alis, ja mogu tebi, ili nešto veoma slično. Ti možeš da prizoveš krv, ali ja mogu da lomim kosti. I uradiću to ako ikada pokušaš nešto slično.

Na trenutak, Zoi je gledala u nju, a razum joj se dvoumio negde između pobune i besa. Mogla je da čuje kako se Elidon i Setera brinu oko Alis, umiruju je, uveravaju je da će biti sasvim dobro, dok joj je lice i dalje bilo pomalo modro. Tek je počela da shvata koliko moći zaista ima u svojim rukama. Koliko moći ima Mirti. Svaki starešina.

A onda se s trzajem oslobodila Mirtinog stiska i uzvratila joj: - Onda neće moći da uradi sve one strašne stvari koje radi.

- Mi ćemo se pobrinuti za to — rekla je Mirti.

To je sasvim jasno značilo izbacivanje iz sobe... možda i iz palate. Zoi je kratko