Issuu on Google+

Member of Press Publishing Group

NOVEMBAR 2012.

 Broj 40

Andrija Prlainovi}

Idemo po zlato u Rio \okovi} ponovo broj jedan ^udesni Oskar Pistorijus


AKTIVNOSTI OKS

VELIKO POJA^ANJE ZA SRPSKI SPORT

Nata{a Du{ev-Jani} `eli da vesla za Srbiju rostruka olimpijska {ampionka i osvaja~ica dve srebrne i jedne bronzane olimpijske medalje Nata{a Du{ev-Jani}, odlu~ila je da se vrati u svoju zemlju. Podsetimo, posle osvajanja ~etvrtog mesta na Olimpijskim igrama u Sidneju 2000, Nata{a je potpisala za Segedin i postala dr`avljanka Ma|arske, s obzirom na to da u tada{njoj Jugoslaviji nije imala adekvatne uslove za bavljenje svojim sportom na vrhunskom nivou. Od tog trenutka donela je Ma|arskoj ukupno {est olimpijskih medalja na igrama u Atini, Pekingu i Londonu. Na konferenciji za medije po~etkom oktobra, Nata{a se obratila javnosti i saop{tila da `eli da se vrati u Srbiju.

T

- I ranije sam imala `elju da se vratim i da se takmi~im za svoju zemlju, ali su se tek sada stekli uslovi. Ljudi koji danas vode sport u Srbiji znaju {ta je potrebno za vrhunske rezultate. Sistem sporta koji danas postoji omogu}ava bavljenje sportom na najvi{em nivou. Na konto mojih rezultata, ovaj sistem }e mi obezbediti sve neophodne uslove za pripreme koje tra`i vrhunski rezultat. Volela bih da se Srbija obogati sa nekoliko medalja mojim povratkom - rekla je Nata{a Du{ev-Jani}. Predsednik OKS Vlade Divac izrazio je veliko zadovoljstvo i zahvalio se Nata{i {to je donela ovaku odluku. - Nata{a je bila simbol vrhunskog sportiste koji je napustio zemlju jer ovde nije imao adekvatne uslove za rad. Voleo bih da njen povra-

tak uka`e na to da to se vrhunski sportista, odnosno vhunski rezultat u Srbiji, danas vrednuje, {to podrazumeva obezbe|ivanje svih neophodnih uslova za program priprema sportiste. Nata{a }e kao osvaja~ dve olimpijske medalje u Londonu, biti u prvoj grupi olimpijske kategorizacije i ima}e sve uslove koje imaju i ostali sportisti u toj kategoriji - istakao je Divac. Nata{in povratak su pozdravili i dr`avni sekretar za sport Predrag Peruni~i} i predsednik Kajaka{kog saveza Srbije Mirko Ni{ovi}, koji je rekao: - Za razliku od Pekinga, gde nismo imali predstavnika, na Olimpijskim igrama u Londonu smo imali maksimalnih 12 takmi~ara, koji su ostvarili zapa`ene rezultate. Nata{in povratak je dodatna vrednost za srpski kajak, pre svega zbog mladih kajaka{ica koje }e od nje mo}i mnogo toga da nau~e. 

U POSETI NACIONALNOM VESLA^KOM CENTRU NA SREBRNOM JEZERU

Temelj uspeha Ministarka omladine i sporta Alisa Mari} i predsednik OKS Vlade Divac sa saradnicima su obi{li Nacionalni vesla~ki centar na Srebrnom jezeru. Na ovom mestu vesla~i imaju izvanredne uslove za rad. - Do{li smo da vidimo kako sve funkcioni{e i sve je u najboljem redu. Vesla~i znaju {ta rade, prepoznali su ovo mesto za stvaranje nacionalne baze i sigurna sam da }e rezultati i u narednom periodu biti na visokom nivou. Srebrno jezero je idealno za pripreme, a Ada Ciganlija za odr`avanje takmi~enja - nije skrivala zadovoljstvo Alisa Mari}.

Member of Press Publishing Group

Sli~no je bilo razmi{ljanje i Vlade Divca: - Ovo je model po kojem savezi treba da funkcioni{u. Postoje svi uslovi za dobar rad. Na nama je da i drugim savezima omogu}imo ovakav na~in organizacije priprema za takmi~enja. Vesla~e su predstavljali selektor Neboj{a Ili} i generalni sekretar Neboj{a Jevremovi}. - Napravili smo pravi potez na Srebrnom jezeru. Ve} se interesuju reprezentacije drugih zemalja da do|u ovde na pripreme. Zajedni~ki rad mnogo zna~i, a uskoro bi trebalo da nam stignu vesla~i iz ^e{ke - rekao je Ili}. Valja podsetiti da se Srebrno jezero ve} 15 godina koristi za pripreme reprezentacije Srbije, a poslednjih {est godina je glavna baza. 

Osniva~ i izdava~

Glavni i odgovorni urednik

Milovanovi}, Marija Zori}, Aleksandar

PRESS DNEVNE NOVINE d. o. o.

svih izdanja \oko Kesi}

Crnomarkovi}, Marija Pavlovi}

Albanske spomenice 12/2

Urednik izdanja Boris Anti}

Tehni~ki urednik Sa{a Gvozdenovi}

Direktor Nenad Lazi}

Saradnici Ksenija Maodu{, Marija

[tampa PPG {tamparija


Intervju

Andrija Prlainovi} vaterpolo reprezentativac

Idemo po zlato u Rio

- U reprezentativnoj karijeri najdra`a mi je zlatna medalja na Svetskom prvenstvu u Rimu 2009, a u klupskoj svakako Evroliga sa Partizanom 2011.  Da li ste verovali u osvajanje medalje na Igrama u Londonu i koliko dugo ste se pripremali za to takmi~enje? - Naravno da smo svi u timu verovali u medalju, a od januara smo se isklju~ivo spremali za to takmi~enje. Na`alost, izmaklo nam je `eljeno zlato, ali ipak svako odli~je na Igrama je veliki uspeh.  Kakvi su utisci o Londonu kao gradu, Olimpijskom selu i svemu {to prati ovo veliko takmi~enje? - Meni su ovo druge Igre, tako da mogu da ka`em da sam u neku ruku ve} imao olimpijsko iskustvo, ali ose}aj je uvek jedinstven. To je najve}e takmi~enje za svakog igra~a i prati ga, naravno, boravak u Olimpijskom selu, gde

Svako odli~je na Igrama je veliki uspeh, tako i bronza iz Londona. Ipak, nadam se da }emo 2016. kona~no do}i do toliko `eljenog olimpijskog zlata, jer imamo mlad tim, koji tek treba da dostigne zenit

Aleksandar Crnomarkovi} aterpolisti su po ko zna koji put odu{evili naciju na Olimpijskim igrama u Londonu juna~ki izvojevanom bronzanom medaljom, a jedan od najzaslu`nijih za podvig bio je Andrija Prlainovi}, najbolji strelac i ~lan idealnog tima ovog takmi~enja. Ro|eni Dubrov~anin od ove sezone je ~lan Crvene zvezde i jedan je od reprezentativaca koji su se vratili u na{u zemlju i tako zna~ajno pove}ali kvalitet doma}e lige. Prlainovi} je javnosti u Srbiji postao poznat ve} u juniorskim danima, kada je svojim golovima zna~ajno doprineo osvajanju evropskih prvenstava u Valeti i Oradeji za tada{nju selekciju Srbije i Crne Gore. Nakon toga, pre{ao je u A tim, sa kojim je do{ao do srebra na Evropskom prvenstvu u Malagi, zlata na Svetskom prvenstvu u Rimu i bronzanih odli~ja na Olimpijskim igrama u Pekingu i Londonu.

V

4 Olimpijska revija novembar 2012.

Klupsku karijeru zapo~eo je u Jadranu iz Herceg Novog, sa kojim je osvojio tri prvenstva Srbije i Crne Gore, a zatim je pre{ao u Partizan, sa kojim se uz pet doma}ih trofeja, 2011. popeo na krov Evrope. Titulu u Evroligi uspeo je da odbrani naredne godine, ali kao igra~ Pro reka, posle ~ega se vratio u na{u ligu kao igra~ Crvene zvezde. U intervjuu za Olimpijsku reviju, sjajni vaterpolista govorio je o svojim po~ecima, utiscima iz Londona, planovima za naredni period...  Kada ste po~eli da trenirate vaterpolo i kako ste se odlu~ili ba{ za taj sport? - Odrastao sam u Herceg Novom, a tamo je vaterpolo glavni sport i mislim da nema mladi}a koji nije probao da ga trenira. Sa ~etiri godine krenuo sam u {kolu plivanja, a sa {est sam po~eo da treniram vaterpolo, tako da se mo`e re}i da ga igram skoro 20 godina.  Ako izuzmemo Olimpijske igre, koji su vam li~no najzna~ajniji uspesi?

ste zajedno sa svim najve}im svetskim sportistima, koji su se, kao i vi, ~etiri godine pripremali da se tu poka`u u najboljem svetlu. Neuporedivo je sa bilo kojim evropskim ili svetskim prvenstvom.  Da li ste nakon odli~nog nastupa u grupi, ose}ali da je medalja blizu? - U grupi smo igrali jako dobro i efektno, uz veliki broj postignutih golova, i naravno da smo na krilima toga o~ekivali da tako nastavimo do samog kraja i osvojimo dugo ~ekano zlato.  Kako sada gledate na poraz od Italije u polufinalu? - Reprezentacija Italije u poslednjih nekoliko godina igra veoma dobro i mora se uvek odigrati maksimalno protiv njih ako `elite da ih pobedite. Mi smo, na`alost, podbacili, odigrali smo dosta slabije nego {to umemo i to je rezultiralo bolnim porazom i ru{enjem snova o zlatu.  U borbi za tre}e mesto protiv Crne Gore dobili ste skoro izgubljen me~?


- Na Igrama su me~evi za tre}e mesto najva`nije utakmice jer odlu~uju o tome da li }ete ku}i oti}i sa medaljom ili zavr{iti na najnesre}nijoj ~etvrtoj poziciji. Me~ protiv Crnogoraca po~eo je lo{e za nas, uz u`asno su|enje, tako da smo na samom kraju zbog velikog broja diskutabilnih isklju~enja ostali sa samo {estoricom igra~a. Ipak, uspeli smo da napravimo veliki preokret i na{oj zemlji donesemo jo{ jednu olimpijsku medalju.  Poneli ste titulu najboljeg strelca i izabrani u idealni tim. Koliko vam zna~e ti uspesi? - To su individualna priznanja zbog kojih mi je svakako drago, ali sve bih to odmah menjao za zlatnu medalju, koju smo svi sanjali. Ipak, ova ekipa je mlada i narednu {ansu za olimpijski trijumf ima}emo za ~etiri godine.

 @ivotni put profesionalnog sportiste je pun uspona i padova. Ko vam predstavlja najve}u podr{ku kada ne ide sve ba{ onako kao {to ste zacrtali? - Svakako da mi je porodica veliki oslonac i najve}a podr{ka, a tu je i krug bliskih prijatelja, koji su uvek tu uz mene, i kada slavimo i kada tugujemo.  Kakvi su vam planovi za budu}nost? - @elim da osvojim {to vi{e odli~ja sa reprezentacijom Srbije. Imamo mlad tim, koji tek treba da dostigne zenit, a nadam se da }e to biti na narednim Igrama u Riju. Sanjam da se tamo okitimo zlatnom medaljom.  Koje je na redu slede}e veliko takmi~enje za vaterpolo reprezentaciju? - Prvo je na programu Svetsko prvenstvo u Barseloni i maksimalno smo usresre|eni da se {to bolje pripremimo i tamo osvojimo zlato.  Da li ve} sada razmi{ljate o Riju 2016. godine? - Do Rija ima ~etiri godine i u me|u-

POSEBAN OSE]AJ U~e{}e na Igrama donosi jedinstven ose}aj. To takmi~enje je neuporedivo sa bilo kojim evropskim ili svetskim prvenstvom OKS i Revija velika podr{ka Kako ste zadovoljni saradnjom sa Olimpijskim komitetom Srbije i {ta mislite o Olimpijskoj reviji? - Od Olimpijskog komiteta imamo veliku podr{ku, pre svega od predsednika Divca i na{eg nekada{njeg saigra~a Kulja~e, pa su svakako i oni u odre|enoj meri zaslu`ni za na{ uspeh. Olimpijska revija je prava stvar, jer treba da postoji ~asopis u kome }e se pojavljivati olimpijci.

2

OLIMPIJSKE MEDALJE OSVOJIO JE PRLAINOVI] Sve bolji uslovi u Srbiji Kako }e povratak velikog broja reprezentativaca u na{e klubove uticati na razvoj vaterpola u Srbiji? - Za vaterpolo je potrebna infrastruktura i to je u na{oj zemlji dugo bio problem, ali u poslednjih nekoliko godina imamo nove bazene u Kragujevcu i Subotici. U Beogradu su renovirani 11. april i 25. maj, {to je od velikog zna~aja za razvoj ovog sporta i svakako je i to u izvesnoj meri uticalo na brojne povratke internacionalaca u doma}u ligu, koja je sada sigurno jedna od najja~ih u Evropi.

vremenu nas o~ekuju dva svetska i dva evropska prvenstva, ali potrudi}emo se da na svim tim takmi~enjima podi`emo formu, kako bi na narednim Igrama zasijali punim sjajem i osvojili zlatnu medalju koja nam jo{ nedostaje u na{oj riznici trofeja. Imamo dobru generaciju, koja svakim danom napreduje i ne sumnjam da }emo uspeti u svom cilju.  [ta biste poru~ili mladima kojima ste idol? - Bitno je da se bave sportom, ali ne onim koji `ele roditelji ve} da prona|u sebe u ne~emu {to zaista vole. To je najbolji recept za zdravo odrastanje, a uz maksimalnu posve}enost ne~emu {to voli{ i veru u sebe, ni uspeh nije daleko.  Da li pored vaterpola pratite jo{ neki sport i da li ste u detinjstvu imali nekog sportskog idola? - Kao sportista, naravno da volim da gledam i druge sportove. Nekada sam mnogo pratio fudbal, a sada mi obaveze to znatno manje dozvoljavaju. Ipak, uvek na|em vremena da pogledam utakmice reprezentacije i na{ih klubova u Evropi. Odrastao sam uz na{u veliku vaterpolo generaciju, imao sam priliku sa njima i da igram i dosta nau~im, ali ne bih nikoga pojedina~no izdvojio kao idola.  Da li mlad ~ovek mo`e da uspe u sportu, a da pritom ima vremena za privatan `ivot? - Sport je jako zahtevan i iziskuje dosta odricanja i maksimalnu posve}enost ako `elite da uspete, ali uvek se mo`e na}i vremena za dru{tvo i devojku, s tim {to ljudi oko vas moraju biti tolerantni i razumeti da nekad ne}ete mo}i da stignete da se vidite sa njima. Jedini problem je obrazovanje, jer je to jako te{ko uklopiti uz profesionalan sport, ali postoje ljudi koji i to uspe ju.

novembar 2012. Olimpijska revija 5


Kandidati za u~e{}e na 11. EYOF-u okupili se krajem oktobra

„Zelene pripreme“ za Bra{ov  Srpski talenti imali su zajedni~ke pripreme krajem oktobra, obavili preglede i testiranja, dru`ili se sa {ampionkom iz Londona Milicom Mandi}, u~ili o olimpizmu i olimpijskim vrednostima... ra{ov }e od 17. do 22. februara idu}e godine biti doma}in 11. Zimskog EYOF-a. U Rumuniju }e sti}i veliki broj mladih takmi~ara evropskih zemalja, kako bi predstavili svoja znanja u zimskim sportovima. Srpski talenti, njih desetoro, krajem oktobra su imali zajedni~ke „zelene pripreme“. Uz redovne treninge, sportisti su obavili sve neophodne zdravstvene preglede i psiholo{ka testiranja u Republi~kom zavodu za sport i medicinu sporta, u~estvovali u kulturnim i edukativnim radionicama, pratili predavanja i dru`ili se. U~ili su o olimpizmu, olimpijskim vrednostima i istoriji olimpijskog pokreta u svetu i kod nas, a u okviru programa „Dru`enje sa {ampionima“, svoje olimpijsko iskustvo sa njima su podelili olimpijska {ampionka Milica Mandi} i njen trener Dragan Jovi}.

B

Mili~ine re~i za ve}i motiv Dragan Jovi} je imao op{irno izlaganje, posle kojeg gotovo da nije bilo pitanja. Su{tina je u slede}em: - Lepa je izreka „va`no je u~estvovati“, ali ako idete samo da u~estvujete, onda ni{ta. Morate da imate cilj, da mu te`ite i da kada se sve zavr{i zaklju~ite da niste mogli bolje. Tada }ete biti zadovoljni, ali ujedno i spremni za 6 Olimpijska revija 2012. novembar

nova dostignu}a. Zimski sportovi nemaju kod nas veliku tradiciju, ali vi ste tu da to pokrenete i da kao takmi~ari i kasnije treneri, uradite sve {to mo`ete da status va{eg sporta bude {to bolji - rekao je Jovi}. Takmi~ari su imali priliku da u rukama dr`e 400 grama olimpijskog zlata, a slike sa Milicom su ostale kao draga uspomena. Iz prve ruke su ~uli iskustva zlatne tekvondistkinje, ali nije Milica govorila samo o Londonu.

Njeno izlaganje je bilo upotpunjeno odnosom prema radu, treneru, o odricanjima. - Kada u|ete u taj rad, nema nazad. Idete da pobedite, da date sve od sebe, pa kako bude. Va`na je komunikacija i iznad svega poverenje u trenera. Sa Draganom Jovi}em Galetom sam 11 godina, on ta~no zna {ta kada treba da radim - rekla je Milica i dodala: - Veoma mi je drago {to sam imala priliku da svoje iskustvo podelim sa sportistima koje tek ~ekaju velika takmi~enja, jer sam i ja tako svojevremeno, od drugih velikih sportista `elela da ~ujem kako to izgleda na Olimpijskim igrama. Rekla sam im da moraju da veruju u sebe i svoj uspeh jer bez toga ne postoji {ansa da do|u od ostvarenja svojih ciljeva - istakla je Milica Mandi}.

Kako do Bra{ova 2013. Na pripremama su bili: Strahinja Stani{i}, Marko Stevovi}, Vanja Star~evi}, Viktor Rakovi} i trener Milo{ Tomi} (alpsko skijanje), Luka Radivojevi} i trener Vladeta Radivojevi} (snoubord), D`enis Avdi}, Ajla D`ekovi}, Sara Lu~i} i treneri Almir D`ekovi} i Milan Sretenovi} (biatlon), Alan Mahmutovi}, Mirsad Pej~inovi} i treneri Murat Garibovi} i Safet Mahmutovi} (nordijsko tr~anje). U Bra{ov }e otputovati {estoro koji ispunjavaju kriterijume OKS, koji su prethodno ustanovljeni sa sportskim savezima ovih sportova. Ne treba da se zaboravi da su Strahinja Stani{i} i D`enis Avdi} bili u~esnici na Zimskim olimpijskim igrama mladih u Insbruku ove godine.


AKTIVNOSTI OKS

Razgovor sa idolom Marko Stevovi} bio je odu{evljen prilikom da upozna i da razgovara sa Milicom Mandi}. - Milica mi je posle Londona idol. Ve} samo u~e{}e na Igrama je velika stvar, ali osvojiti zlatnu medalju... U Srbiji skijanje nije toliko razvijeno, sada treniramo po gle~erima u Austriji, u sezoni u Sloveniji, Italiji... Drago mi je {to smo imali priliku da se ovde skupimo. Upoznali smo se i to je svakako korisno pred takmi~enje u Bra{ovu. Rezultati testova }e tako|e pomo}i. Nadam se da ne}u razo~arati, plasman me|u deset u slalomu i veleslalomu bi bio odli~an rezultat. Do medalje, ipak te{ko - rekao je Stevovi}. Njegov kolega Strahinja Stani{i} je istakao korisnost ovakvog na~ina priprema:

sedni{tvo OKS je pre izvesnog vremena donelo odluku da ni za jednog sportistu nema u~e{}a na bilo kojem takmi~enju na koje sportiste vodi OKS, bez prethodno obavljenih kompletnih pregleda.

Odli~ni uslovi u Zavodu Jasminko Pozderac, prvi ~ovek Republi~kog zavoda za sport i medicinu sporta, prvo je konstatovao napredak organizacije na ~ijem je ~elu. - Zna se da smo samo pratili osnovne institucije srpskog sporta, Olimpijski komitet, Ministarstvo i Sportski savez Srbije. Sada bih mogao da ka`em da smo im pri{li i da smo zapravo partneri. Na{i mladi takmi~ari su imali na raspola-

ganju sve {to Zavod mo`e da ponudi. Od sme{taja, do rada na terenima i svakodnevnim testiranjima, uz najsavr{enije opreme i najkvalitetnije stru~njake. Nekada su testiranja u jednom danu bila naporna, sada je sve to podeljeno i daleko lak{e - ka`e Pozderac. Iskoristio je priliku i da doda: - Ovo i jeste cilj Zavoda. Da sve bude na jednom mestu. Nadamo se da }emo uskoro imati mogu}nosti da sme{tajne kapacitete pove}amo sa 32 bar na 100. Treba nam i kona~no usvajanje regulacionog plana, kako bi do 2017. imali jo{ jedan centar za sportsku medicinu, multifunkcionalnu halu, zatvoreni olimpijski bazen, jo{ jedan hotel od 2.000 kvadrata i to bi bio pravi trena`ni centar za sve sportove. 

- Upoznali smo se i to mi se ~ini najva`nije. Trenirali smo zajedno, u~ili na radionicama, imali zabave posle ve~ere. Imamo jo{ vremena da se pripremimo kako treba. Testovi su nam pokazali gde smo sada. U Insbruku na prvim Zimskim olimpijskim igrama mladih nije bilo lo{e. Bio sam 19. u veleslalomu, u slalomu 15. posle prve vo`nje, ali sam u drugoj bio diskvalifikovan. Bra{ov je {ansa za novo iskustvo i o~ekujem da do dobrog plasmana stignem bez stresa. Zadovoljan sam i {to je moj trener pored mene, daleko sam sigurniji - poru~io je Stani{i}.

Pripreme pravi potez U ime Olimpijskog komiteta zadovoljstvo ura|enim istakao je Nikola Kulja~a: - I ja sam pa`ljivo slu{ao Milicu i Dragana, kako bi njihova iskustva preneo i na druge sportove koji te`e ka zlatu. [to se ti~e samih „zelenih priprema“, mogu da ka`em da smo uradili sve {to je bilo planirano. Ovo je drugi put da praktikujemo ovakve zajedni~ke pripreme za sportiste koji }e zajedno i}i na takmi~enje. Prvi put je to bilo na Bledu pred odlazak na prve Letnje olimpijske igre mladih u Sinagapuru. Videlo se tada da je ura|ena prava stvar. Sportisti su se upoznali pre takmi~enja i razvili su ose}aj pripadnosti timu - rekao je Kulja~a i dodao: - Iskustvo sa Bleda, koje je kao deo projekta OKS Singapur 2010. jako dobro ocenjeno od strane MOK, nastoja}emo od sada da stalno primenjujemo. Sigurno je da je lak{e kada je u pitanju manji broj sportista, ali tra`imo na~in da to uradimo i kada su brojniji odlasci u pitanju. Kulja~a je posebno istakao saradnju sa Zavodom za sport i direktorom Jasminkom Pozdercem: - Sve je bolje. Obavljeni su zdravstveni pregledi, motori~ka i psiholo{ka testiranja. Prednovembar 2012. Olimpijska revija 7


Nikola Kulja~a, zamenik {efa Misije OKS u Londonu

Idemo uzlaznom putanjom Zadovoljan sam onim {to je Srbija postigla na Olimpijskim igrama u Londonu. Napravljen je pomak u odnosu na Peking 2008. godine i najva`nije je da ostanemo na istom kursu. Ve} uveliko teku pripreme za Rio i nadam se da }emo tamo imati mnogo razloga za slavlje

ikola Kulja~a, zamenik {efa Misije u Londonu i u proteklom olimpijskom ciklusu predsednik Sportske komisije OKS, govori za Olimpijsku reviju o dosada{njem u~inku i planovima za budu}nost. U London ste i{li u novoj ulozi. Ne kao sportista, ve} kao zamenik {efa Misije olimpijskog tima Srbije. - U toku priprema za u~e{}e na Olimpijskim igrama shvatili smo da je va`no da neko iz Sportske komisije postane deo svakodnevnog rada OKS, na pripremi u~e{}a u Londonu. Kao predsednik ove komisije i ~lan predsedni{tva OKS, bilo je najprirodnije da se ja time bavim. Polovinom 2010. godine sam potpuno u{ao u projekat „London 2012.“, da bih na kraju postao zamenik {efa Misije dr Branislava Jevti}a. Mislim da }e i ubudu}e biti praksa da predsednik Sportske komisije ili neko jako blizak sportu, bude deo olimpijske misije. Kulja~a posebno isti~e veliki pomak u sistemu organizacije Misije, koju OKS vodi na takmi~enja: - Odluka Predsedni{tva OKS da sportski

N

BROJNE AKCIJE

Projekti OKS {irom Srbije Kao predsednik Sportske komisije, Nikola Kulja~a je u~estvovao u brojnim akcijama OKS na teritoriji Srbije: - Bilo ih je zaista mnogo. Kroz projekte Olimpijskog ~asa, EkOlimpijade, Tradicionalnih sportskih igara i EkOlimpijskih igara obi{li smo desetine gradova u Srbiji i uspeli da animiramo brojne sportiste da nam se pridru`e. Bilo je iscrpljuju}e, ali {to je najva`nije, veoma uspe{no. Drago nam je da su deca {irom Srbije pozitivno reagovala na na{e aktivnosti i da su zahvaljuju}i tome mnogi mali{ani odlu~ili da se bave sportom. 8 Olimpijska revija 2012. novembar


INTERVJU

direktor bude {ef Misije i kontinuirano radi na tom zadatku tokom sve ~etiri godine je sjajna stvar i to je ve} u Londonu dalo pozitivne rezultate. Kako biste prokomentarisali u~inak Srbije u Londonu iz perspektive ~lana Misije, koji je, s obzirom na to da ste bili sme{teni u olimpijskom selu, bio najbli`i sportistima. - Moram re}i da sam zadovoljan onim {to je Srbija postigla u Londonu. Napravljen je pomak u odnosu na Pekingu, a slo`i}ete se, najva`nije je to da idemo uzlaznom putanjom. Smatram da smo na dobrom putu i da je najva`nije da na istom kursu ostanemo i ubudu}e. Ve} uveliko teku pripreme za Rio 2016. Imamo mnogo talentovanih mladih sportista, kojima su u Londonu za malo izmakle medalje i imamo svako pravo da budemo optimisti. Kao neko ko je bio sve vreme sa sportistima u selu, mogu da ka`em da sam jako zadovoljan na~inom na koji su predstavljali Srbiju i kako su funkcionisali kao tim. To su momci i devojke za primer i verujem da }e nam, dodatno podmla|eni, u Riju doneti jo{ razloga za slavlje. Koliko dugo ste ~lan Sportske komisije OKS? - Moja veza sa Sportskom komisijom datira jo{ od 1999. godine. Uo~i odlaska na Igre u Sidnej, tada{nji predsednik JOK Dragan Ki}anovi} pozvao je Jasnu [ekari}, Gorana Maksimovi}a i mene da odaberemo opremu koju }e Olimpijski tim nositi na sve~anom otvaranju. Posle Sidneja sam bio u kontaktu sa tada{njim generalnim sekretarom Predragom Manojlovi}em. U prvom mandatu bio sam ~lan Sportske komisije OKS, a u drugom sekretar, dok je na mestu predsednika bio poznati d`udista Slavko Obadov. Na pitanje kakva je zaista snaga Sportske komisije u sistemu olimpijskog sporta, Kulja~a nema dilemu: - Mi ne odlu~ujemo. Mi dajemo preporuke, ali ono {to je jako bitno i zbog ~ega smo ponosni, jeste da predsedni{tvo OKS u najve}em broju slu~ajeva te preporuke prihvata. Uspeli smo, na primer, da izdejstvujemo da se ispuni zahtev biatlonaca i da na ZOI sa njima ode trener sa kojim su trenirali, a ne ranije imenovani stru~njak. Sportistima je jako va`no da uz njih bude neko na koga mogu da se oslone i kome veruju. Posle izbora Vlade Divca na mesto predsednika olimpijske porodice Srbije, Kulja~a je postao prvi ~ovek Sportske komisije. Nimalo lak zadatak u vremenima optere}enim finansijskim te{ko}ama i poku{ajima da se olimpijski pokret vodi na neki drugi, moderniji na~in. - Vizija novog rukovodstva OKS dala je odli~ne rezultate, koji su se pokazali ve} u Londonu. Bio sam silno motivisan da prihvatim ovu ulogu. Na kraju, smatram da je bilo i prirodno da se bavim tim poslom, jer sam godinama u kontinuitetu bio vezan za Sportsku komisiju. Dodatna odgovornost je bila ta {to sam kao predsednik automatski postao ~lan predsedni{tva Olimpijskog

komiteta Srbije. Tokom ~itavog mandata imao sam nesebi~nu podr{ku i pomo} drugih ~lanova Komisije: Gorana Maksimovi}a, Marije Senice, Radi{e ^ubri}a i Mi}e Beri}a. O kontaktima sa ~elnicima zadovoljno ka`e: - Oni su prepoznali zna~aj na{eg rada. Re~ je o ljudima koji su i sami bili vrhunski sportisti. Na{a kvalitetna saradnja omogu}ila je da se ~uje glas sportista, a kada se to postigne, onda se problemi daleko lak{e re{avaju. 

novembar 2012. Olimpijska revija 9


OLIMPIJSKE ZANIMLJIVOSTI

^udesni Oskar Pistorijus  Fenomenalni Ju`noafrikanac koji tr~i uz pomo} specijalnih proteza zadivio planetu na Igrama u Londonu ulaskom u polufinale trke na 400 metara Marija Zori} ekoliko pojedinaca na sjajan na~in obele`ilo je 30. po redu Olimpijske igre u Londonu, ali jedan takmi~ar u{ao je u istoriju i zaslu`io divljenje i po{tovanje ljubitelja sporta {irom sveta. Re~ je o atleti~aru Oskaru Pistorijusu (26), momku koji je ro|en bez fibula, zbog ~ega hoda i tr~i pomo}u proteza od karbonskih vlakana. Ipak, to nije spre~ilo ovog ~udesnog Ju`noafrikanca da na leto{njim Igrama ostvari neverovatan podvig i plasira se u polufinale trke na 400 metara. Oskarova `ivotna pri~a nikoga ne mo`e da ostavi ravnodu{nim. Ro|en je 22. novembra 1986. godine u Johanesburgu, a njegovim ro-

N

diteljima odmah je bilo saop{teno da nema bo~ne potkoleni~ne kosti, koje slu`e da od kolena do sko~nog zgloba dr`e mi{i}e lista, zbog ~ega }e njihovo dete ceo `ivot da provede u kolicima. Jedino re{enje bila je amputacija obe noge, koja je obavljena kada je Oskar imao samo 11 meseci, posle ~ega su mu roditelji kupili proteze pomo}u kojih se normalno kre}e.

Svetska senzacija Ve} po~etkom 2004. godine u~estvovao je u {kolskoj trci na 100 metara, u kojoj je pobedio sa vremenom od 11,72 sekunde. Njegov otac Henke tada je pogledao najbolje rezultate i shvatio da je njegov 17-godi{nji sin tr~ao br`e i od paraolimpijskog svetskog rekorda, koji je tada iznosio 12,20 sekundi.

U junu iste godine Oskar je dobio svoj prvi par proteza „Fleks-fut“, a osam meseci posle prvog stupanja na stazu napravio je senzaciju u svetu atletike osvojiv{i na 200 metara zlatnu medalju na Paraolimpijskim igrama u Atini. Tada je pao u sred kvalifikacione trke, ali je ustao, pro{ao u finale, osvojio odli~je i postavio novi svetski rekord sa rezultatom 21,97 sekundi. Tako|e, sjajni Ju`noafrikanac na istom takmi~enju osvojio je i bronzanu medalju u trci na 100 metara. Ohrabren odli~nim rezultatima, Pistorijus je po~eo da razmi{lja i o nadmetanju sa sportistima bez invaliditeta. Postao je poznat {irom sveta, pa je 2007. na Olimpijskom stadionu u Rimu prvi put u~estvovao na me|unarodnom takmi~enju protiv sportista bez invaliditeta, a u „B“ trci na 400 metara osvojio je drugo mesto. Ali, tada su po~eli njegovi problem, jer su profesori biomehanike posle odre|enih nau~-

Trener {est meseci nije znao da Oskar nema noge Zanimljivo, Oskarov li~ni fitnes trener D`eni Bruks ~ak {est meseci nije znao da on nema noge. - Nikada nisam ni{ta posumnjao, jer je napredovao istom brzinom kao i drugi. Bila je zima, trenirali smo u trenerkama i prilikom jedne ve`be primetio sam da ne mo`e da ~u~ne. Rekao sam mu da mora da se spusti, a on mi je odgovorio da je to najni`e {to mo`e. Onda mi je ispri~ao svoju pri~u, a ja jednostavno nisam mogao da verujem - objasnio je Bruks.

26 GODINA NAPUNI]E PISTORIJUS OVOG MESECA

Bavio se tenisom, ragbijem, boksom, kriketom, rvanjem... Oskar Pistorijus je ve} kao desetogodi{njak po~eo da se bavi sportom, oprobao se u vaterpolu, tenisu, ragbiju, rvanju, kriketu i boksu, a u~estvovao je i u triatlonu. U junu 2003. godine povredio je koleno igraju}i ragbi za svoj {kolski tim, ali je na savet doktora Versveldea po~eo rehabilitaciju, a onda i obuku pod vo|stvom trenera Louva, u sportskom nau~nom institutu Univerziteta u Pretoriji. Na kraju, uspe{no se oporavio.

10 Olimpijska revija 2012. novembar


Li~na karta Datum ro|enja: 22. novembar 1986. Mesto: Johanesburg Dr`ava: Ju`na Afrika Visina: 184 cm Discipline: Sprint: 100m, 200m, 400m Medalje: Zlato i bronza sa POI u Atini 2004. (100 i 200 metara), tri zlata sa POI u Pekingu 2008. (100, 200 i 400 metara), dva zlata i srebro sa POI u Londonu 2012. (200, 400 i 4x100m), srebro na SP u Daegu 2011. (4x400 metara).

nih testova tvrdili da mu njegovi protetski udovi ~ak daju prednost u odnosu na ostale sportiste, pa je Oskaru zabranjen nastup na svim redovnim atletskim takmi~enjima. On se, naravno, `estoko suprostavio tome, tvrde}i da su testovi pristrasni i nau~no pogre{ni. Ulo`io je `albu na tu odluku i otputovao u Ameriku na niz daljih testova, a 2008, posle dva dana rasprave, sud za sportsku arbitra`u presudio je u Oskarovu korist i odluka o zabrani njegovog takmi~enja je ukinuta.

ka pro{la, telom mi prolaze `marci - pri~ao je Pistorijus. Iako nije u{ao u finale, popularni „Blejd raner“ zadivio je celu planetu, a po zavr{etku polufinalne trke vi|ena je jedna fenomenalna scena, kada je svetski prvak D`ejms Kirani zatra`io od Oskara da zamene imena koja stoje

sa prednje strane dresova, ~ime je pokazao koliko po{tuje i ceni sjajnog Ju`noafrikanca. @etvu medalja Oskar Pistorijus je nastavio i na Paraolimpijskim igrama u Londonu, a sasvim je sigurno da }e svi ljubitelji sporta imati priliku da ga gledaju i za ~etiri godine, na OI u Rio de @aneiru. 

Brodska nesre}a Sputan nau~nim testovima i sudskim postupcima, nije bio u mogu}nosti da se dobro pripremi za OI u Pekingu 2008, pa se koncentrisao na Paraolimpijske igre. Na njima je postao prvi sportista u istoriji koji je osvojio zlatne medalje na 100, 200 i 400 metara u disciplinama T43/T44. Me|utim, Pistorijus je 2009. pretrpeo ozbiljne povrede glave i lica u brodskoj nesre}i u Johanesburgu. Prevezli su ga u bolnicu helikopterom, tamo je proveo pet dana na intenzivnoj nezi, ali ~ak ni to ga nije obeshrabrilo i uni{tilo njegovu volju. Posle oporavka, nastavio je jo{ ja~e i vi{e da trenira, a to mu se isplatilo, jer je ubrzo dobio {ansu da se takmi~i na Olimpijskim igrama u Londonu, u trci na 400 metara i {tafeti 4x400m. - Ovo mi je jedan od najsre}nijih dana u `ivotu. Tr~a}u u Londonu, kao i na Paraolimpijskim igrama. Hvala svima koji su od mene napravili atletu i ovakvog sportistu. Hvala Bogu, porodici, prijateljima, konkurentima i navija~ima - rekao je tada Pistorijus.

Vrhunac u Londonu Vrlo brzo, on je ispisao nove stranice istorije. Naime, Oskar je kvalifikacionu trku na 400 metara u Londonu istr~ao za 45,44 sekunde, plasirao se u polufinale i na taj na~in postao prvi atleti~ar sa invaliditetom koji je to uspeo. - Dok smo na startu ~ekali po~etak trke, nisam znao da li da pla~em ili da budem sre}an. [est godina sam radio da bih stigao dovde. Na kraju sam se smejao, ali evo, i sada, kada je trnovembar 2012. Olimpijska revija 11


OLIMPIJSKE ZANIMLJIVOSTI

\okovi} pon BROJ JED  Na{ teniser se 5. novembra vra}a na prvo mesto ATP liste, ~ime je pokazao da je iza{ao jo{ ja~i posle gubitka medalje na Igrama u Londonu i da }e biti na{ veliki adut u Riju 2016.

12 Olimpijska revija 2012. novembar

Marija Zori} ajbolji srpski teniser Novak \okovi}, i pored ogromne `elje, nije uspeo da osvoji medalju na letnjim Olimpijskim igrama u Londonu, po{to ga je na putu do finala zaustavio Britanac Endi Marej, a zatim je u borbi za bronzu pora`en od Argentinca Huana Martina Del Potra. Nole je veoma te{ko podneo neuspeh, s obzirom na to da je on, kao i kompletna srpska nacija, o~ekivao osvajanje olimpijskog odli~ja. Tuga, `al... Tako bi se mogao opisati ose}aj koji je obuzeo na{eg tenisera posle poraza u

N


OLIMPIJSKE ZANIMLJIVOSTI

novo DAN me~u za tre}e mesto na travi Vimbldona, kada nije uspeo da odbrani bronzu osvojenu na Igrama u Pekingu 2008. Iako je cela nacija bila sto odsto sigurna da }e se Nole u domovinu vratiti sa odli~jem oko vrata, to se nije ostvarilo. Zbog toga je \okovi} bio vidno utu~en i razo~aran, nije krio tugu zbog bolnog neuspeha, ali je obe}ao da }e za ~etiri godine u Rio de @aneiru poku{ati da nadoknadi propu{teno. - Izvinjavam se naciji zbog poraza. Znam da je ovo veliko razo~arenje za sve, ali to je sport. Nekada gubi{ nekada dobija{. Ne znam da li to da nazovem nesre}om ili da ka`em da mi nije bilo su|eno. O~ekivanja su sigurno bila ve}a, ali nije bitno koliko puta padne{, nego koliko puta ustane{. Nisam uspeo, ali idemo dalje, ~eka}u Rio i novu {ansu za medalju na Olimpijskim igrama - poru~io je najbolji srpski teniser. Ipak, neuspeh na londonskoj travi nije obeshrabrio Srbina, koji je osvajanjem nekoliko tunira posle OI, dokazao da iz svakog poraza izlazi jo{ ja~i. Podsetimo, Novak je u prethodna tri meseca trijumfovao na mastersu u Torontu, Kina openu u Pekingu i mastersu u [angaju, dok je u finalu Sinsinatija i poslednjeg gren slema u sezoni US opena pora`en od Rod`era Federera, odnosno Endija Mareja. Me|utim, ono {to je jo{ va`nije od svega jeste da }e se \okovi} ve} 5. novembra vratiti na prvo mesto ATP liste, po{to su zbog uskla|ivanja termina za narednu sezonu, rukovodioci takmi~enja odlu~ili da obri{u sve bodove osvojene u zavr{nici pro{le godine. Tako }e [vajcarac Rod`er Federer izgubiti svih 3.000 bodova (500 Bazel, 1.000 Pariz, 1.500 London), a Noletu }e biti oduzeto tek 560 (180 Bazel, 180 Pariz, 200 London). 

NA VRHU POSLE ^ETIRI MESECA

Po~inje druga Noletova era Na{ najbolji teniser je poslednji put bio prvi na ATP listi na ovogodi{njem Vimbldonu, ali ga je Federer prestigao posle poraza u polufinalu. [vajcarac se na vrh zvani~no vratio 8. jula, a u me|uvremenu je postao prvi igra~ koji je 300 nedelja bio najbolji teniser sveta. Ovo }e biti po~etak druge \okovi}eve ere. Prva je trajala 53 nedelja, ili preciznije, od 4. jula 2011. do 8. jula 2012. godine. novembar 2012. Olimpijska revija 13


IN MEMORIAM Milan [otra Posle kra}e i te{ke bolesti, u 70. godini je preminuo istaknuti sportski radnik Milan [otra. Bio je strelac, strelja~ki radnik, predsednik Strelja~kog saveza za lete}e mete Srbije i graditelj jednog od najboljih streli{ta na svetu u „Bg sportskom centru Kovilovo“. Sportsku karijeru je po~eo u fudbalu, bio je igra~ Vele`a, a kasnije i predsednik kluba. Bio je ~lan predsedni{tva ko{arka{a Bosne, kada su bili prvaci Evrope. Potom je bio predsednik Strelja~kog saveza za lete}e mete Jugoslavije, savezni selektor i trener. Po zavr{etku fudbalske karijere po~eo je da se bavi strelja{tvom. Bio je 14 puta prvak dr`ave. U Italiji je 1973. postao prvak Evrope, dva puta je slavio na Mediteranskim igrama Ostavio je izuzetan trag u svetskom strelja{tvu, kao graditelj jednog od najboljih streli{ta u svetu u Kovilovu. Posle Prvenstva Evrope 2005. u Beogradu, dobilo je licencu Evropske strelja~ke konfederacije (ESK) i postalo evropski trena`ni centar sa sedam streli{ta (pet za olimpijske discipline trap, dubl trap i skit i jedno za sportsko ga|anje). [otra je bio veoma cenjen u Me|unarodnoj federaciji strelja~kih sportova (ISSF) i Evropskoj strelja~koj konfederaciji (ESK).

14 Olimpijska revija 2012. novembar

EVROPSKI KUP U D@UDOU

[est medalja za Srbiju Ispunila su se o~ekivanja i d`udisti Srbije su ostvarili odli~ne rezultate na Evropskom kupu, koji je odr`an u Beogradu 20. i 21. oktobra. Pod nazivom „Serbia open“, takmi~enje se bodovalo za plasman na evropskoj rang listi. U~estvovalo je 289 takmi~ara iz 28 zemalja, a Srbija je takmi~enje zavr{ila sa jednim zlatom, dva srebra i tri bronze. Junak takmi~enja, {to se ti~e Srbije, bio je talentovani Aleksandar Kukolj, osvaja~ zlatne me-

dalje. Bio je bez premca u kategoriji do 90 kg, pobediv{i ~ak {estoricu rivala. U finalu je bio bolji od Italijana Lorencija. Miroslav Begovi} je odli~no radio u kategoriji do 73 kg. Osvojio je srebro, izgubiv{i u finalu od Finca Etu Lamanena. Milica Zabi} je tako|e bila na korak od zlata u kategoriji preko 78 kg. Na kraju se okitila srebrom. Nenad Vukoli} je u kategoriji do 66 kg bio tre}i .U me~u za medalju bio je bolji od Slovenca Luke Kuralta. Medalju istog sjaja osvojila je Ma{a Smiljkovi} u kategoriji do 52 kg. Odlu~uju}i protivnik je bila Ma|arica Barbara Maro{. Tre}a bronza je delo Vladimira Gaji}a, u kategoriji preko 100 kg. - Evropski kup Srbija open turnir zna~i puno za razvoj na{eg d`udoa. To je odli~na prilika za na{e takmi~are da na doma}em terenu odmere snage sa najboljim takmi~arima iz inostranstva. Prvog takmi~arskog dana odu{evio nas je Aleksandar Kukolj osvajanjem zlata, ali ~estitke zaslu`uju svi na{i takmi~ari koji su pokazali da je pred njima lepa budu}nost - rekao je Ivan Todorov, prvi ~ovek srpskog d`udoa. 


OLIMPIJSKE ZANIMLJIVOSTI MOK SAOP[TIO SPISAK GRADOVA

Pet kandidata za Igre mladih 2018. Me|unarodni olimpijski komitet (MOK) saop{tio je da je pet gradova podnelo kandidaturu za doma}instvo Olimpijskih igara mladih 2018. godine. @elju za organizacijom ovog takmi~enja izrazili su Buenos Ajres (Argentina), Glazgov ([kotska), Gvadalahara (Meksiko), Bogota (Kolumbija) i Roterdam (Holandija). Izvr{ni odbor izabra}e gradove za u`i izbor 12. februara slede}e godine.  U[TEDA ORGANIZATORA IGARA

OI u Londonu ko{tale 600 miliona $ manje Olimpijske igre u Londonu ko{tale su organizatore 600 miliona dolara manje nego {to je bilo predvi|eno bud`etom, saop{tila je Vlada Velike Britanije. Zavr{ni finansijski ra~un pokazuje da su OI ko{tale 14,285 milijardi dolara, dok je bud`etom bilo predvi|eno 14,878 milijardi. Kako se navodi, u{teda je napravljena u bezbednosnom i transportnom segmentu organizacije, kao i u gra|evinskom delu. 

STRAH OD POVREDE

Bolt odustao od skoka u dalj u Rio de @aneiru Najbr`i ~ovek na svetu Jusein Bolt otkrio je da bi zbog rizika od povrede mogao da odustane od takmi~enja u skoku u dalj na Olimpijskim igrama u Rio de @aneiru 2016. godine. Jamajkanac je posle odbrane titule u Londonu na 100 i 200 metara i {tafeti 4x100 najavio da bi na narednim Igrama mogao da se takmi~i u skoku u dalj i na 400 me-

tara i tako „napadne“ pet zlatnih medalja. - Planirao sam da se pre Olimpijskih igara u Brazilu takmi~im u skoku u dalj, ali moj trener je zabrinut, jer ta disciplina mo`e da mi donese probleme sa kolenom i dovede u pitanje moj dolazak u Rio. Moramo da sednemo i procenimo da li `elimo to da uradimo - istakao je Bolt. 

novembar 2012. Olimpijska revija 15


Bi}e izgra|eno 235 objekata U toku je izgradnja 100 hotela i saobra}ajne infrastrukture, ure|uje se 150 kilometara skija{ke staze, a izgra|ena su i 654 kilometra gasovoda, od kojih deo od D`ugbe do So~ija u du`ini od 151 kilometra „ide“ po dnu mora. Do po~etka, ukupan broj izgra|enih objekata bi}e 235, od kojih 11 olimpijskih.

4

MESECA ]E [TAFETA OBILAZITI RUSIJU Otkriveno arheolo{ko blago Na mestu izgradnje olimpijskih objekata, u toku velikog raskopavanja, na|eno je nekoliko stotina spomenika od jedinstvenog istorijskog interesa. Samo tokom godinu i po dana iskopavanja prona|eno je preko 400 istorijskih spomenika iz epoha od bronzanog doba do kasnog srednjeg veka, a sve bi to ostalo duboko pod zemljom da ovaj grad nije dobio organizaciju Igara.

Odbrojavanje

do So~ija  Ostalo je jo{ manje od 500 dana do po~etka Zimskih olimpijskih igara 2014. godine, a Rusi su spremni da naprave spektakl kakav nije vi|en

Aleksandar Crnomarkovi}

P

o~elo je odbrojavanje, do po~etka XXII Zimskih olimpijskih igara u So~iju, koje }e se odr`ati od 7. do 23. februara 2014. godine, ostalo je manje od 500 dana. Radovi na izgradnji bo-

16 Olimpijska revija 2012. novembar

rili{ta, hotela i ostale neophodne infrastrukture odvijaju se punom parom, a zadovoljstvo ne kriju ni predstavnici Me|unarodnog olimpijskog komiteta. Ceo projekat organizacije i izgradnje ne}e probiti planiranih 4,9 milijardi evra, a zbog ekonomske krize veliki deo novca je nabavljen od sponzora.

Pobedom u izbornoj trci na me|unarodnom kongresu u Gvatemali ispred ju`nokorejskog Pjong~anga i austrijskog Salcburga, So~i je posle 34 godine vratio olimpijske igre u Rusiju. Za razliku od Igara 1980, koje su organizovane u Moskvi, ovoga puta najbolje sportiste ugosti}e jedan egzoti~an grad, za koji se sa pravom mo`e re}i da poseduje sve predispozicije ne samo za zimske, ve} i za letnje olimpijske igre.

Baklja i u kosmosu Organizacioni komitet ZOI u So~iju objavio je planove prolaska olimpijske baklje na putu dugom 65.000 kilometara, koju }e za 123 dana videti oko 90 odsto stanovni{tva Rusije. [tafetu }e kroz 2.900 mesta u Rusiji za ~etiri meseca proneti 14.000 anga`ovanih nosa~a i 30.000 volontera iz razli~itih regiona dr`ave. Olimpijska vatra }e do}i do Severnog pola, spusti}e se na dno Bajkala, podi}i na Elbrus i ~ak dospeti do kosmosa, jer }e u julu biti odneta na Me|unarodnu svemirsku stanicu. Sam grad So~i danas je najve}e evropsko gradili{te i pripreme za predstoje}u zimsku olimpijadu teku punom parom. U poslu je ukupno oko 50.000 radnika, a najtopliji grad u podno`ju Kavkaza, koji izlazi na Crno more i u kojem `ivi 400.000 stanovnika (100 nacionalnosti), ubrzano se menja. Na nekim sportskim objektima gra|evinski radovi traju neprestano, drugi ve} organizuju probna takmi~enja. Gradi se infrastruktura, izme{ta pruga, ni~u hoteli i akva-parkovi, renovira se pristani{te. Radi se danono}no, iako je do po~etka Igara ostalo vi{e od godinu dana. Predsednik Organizacionog komiteta „So~i 2014“, Dmitrij ^erni{enko, uveren je da }e ova smotra biti nezaboravna. - Po{tuju se svi rokovi gradnje, ali predstoji


OLIMPIJSKE ZANIMLJIVOSTI

jo{ mnogo posla, pa se zato radi punom parom i uveravam vas da }e predstoje}e Igre u So~iju biti za pam}enje - izjavio je ^erni{enko

Rusi spremaju ~uda Ruski gra|evinari posebno su ponosni na ledenu dvoranu „Bolj{oj“, Olimpijski stadion „Fi{t“, dvorce zimskih sportova „Ajsberg“ i „Lauru“, skijali{te i kompleks „Roza Hutor“, a kao pravo arhitektonsko ~udo najavljuje se stadion u obliku Faber`eovog jajeta, koji }e mo}i da primi 25.000 posetilaca. Spoljna opna stadiona je prozirna i kristalna i tokom dana se stapa sa okolnim pejza`em. Opna simbolizuje dvojaku prirodu So~ija - morsku obalu i planinsko zale|e. Sportske i muzi~ke predstave odr`a}e se u 17 gradova {irom Rusije. Glavni akteri proslave su volonteri iz 26 centara, koji predstavljaju 14 regiona u zemlji. Na trgovima, stadionima i sportskim kompleksima svojih gradova, vi{e od 12.000 volontera }e u~estvovati u izgradnji d`inovskih slagalica u obliku olimpijskih piktograma, a planira se da se sakupi ukupno 22 stilizovane slike svih olimpijskih sportova. So~i je grad, luka, klimatsko mesto, banjsko le~iliste i morsko kupali{te na obali Crnog mora, u podno`ju Kavkaza, na jugoistoku evropskog dela Rusije, nedaleko od granice sa Abhazijom. Ovaj grad poznat je u celom svetu po azurno-plavom moru, `ivopisnim planinama, dvorcima... Ovaj grad karakteri{e vla`na suptropska klima, sa toplim letima i blagim zimama. U blizini grada je i jedno od najpopularnijih kupali{ta na Crnom moru, a postoje i mnogobrojne banje, tako da grad pose}uje oko ~etiri miliona turista godi{nje. Jedna od vizuelno najupadljivijih odlika ovog predela je da se sa pla`a vide vrhovi planina stalno pokrivenih snegom.

^ak tri maskote Uprkos pri~ama da }e maskota Olimpijskih igara u So~iju biti polarni medved koji je karakteristi~an za Kavkaz, ruska javnost je izabrala ~ak tri maskote, {to je pomalo neuobi~ajeno za velika takmi~enja. Odluka je doneta u `ivoj televizijskoj emisiji, a izabrani su leopard, kao pobednik sa 28 procenata glasova, polarni medved kao drugoplasirani sa 18 procenata i zec kao tre}eplasirani sa 16 procenata. Predsednik Komisije za koordinaciju u Me|unarodnom olimpijskom komitetu @an-Klod Kili, ~estitao je ruskom narodu na izboru ove sjajne trojke. - @eleo bih da ~estitam ruskom narodu i Organizacionom komitetu povodom izbora zvani~nih maskota za Zimske olimpijske igre u So~iju 2014. Ne sumnjam da }e ova sjajna trojka pribli`iti takmi~enje novim generacijama i da }e pomo}i u promociji Igara u So~iju 2014. i olimpijskih vrednosti {irom Rusije i sveta - rekao je Kili.  novembar 2012. Olimpijska revija 17


SPONZORSKI PUL

PRESS PUBLISHING GROUP

Press i OKS POBEDNI^KI TIM  Smatram da Srbija treba da bude ponosna podatkom da je 115 njenih predstavnika ravnopravno u~estvovalo na olimpijskim borili{tima u Londonu i da su svi oni u neku ruku bili ambasadori Srbije

irektor „Press Publishing Group“ Vuk Vu~urevi} u intervjuu za Olimpijsku reviju govorio je o nastavku uspe{nog partnerstva sa Olimpijskim komitetom Srbije, ciljevima te saradnje u narednom ciklusu, vezi medija i sporta, odli~nom u~inku na{ih sportista u Londonu... Vu~urevi} je istakao da }e Press i u narednom periodu ulo`iti maksimum resursa u podr{ci akcijama i inicijativama OKS-a, kao i u kreiranje projekata koji }e promovisati olimpijski duh i sport.  Kakva je bila saradnja Pressa i OKS-a u

D

 Cilj nam je da u narednom ciklusu napravimo jo{ bolju interakciju sa ~itaocima, te privrednim subjektima i institucijama. Sve u cilju jo{ boljih rezultata Olimpijskog tima, a samim tim i svih partnera olimpijskog pula

Intervju

Vuk Vu~urevi} Direktor Press Publishing Group prethodnom olimpijskom ciklusu i koji su glavni ciljevi i zadaci u naredne ~etiri godine kada je u pitanju ta saradnja?

- Tokom prethodne ~etiri godine imali smo izuzetnu saradnju sa Olimpijskim komitetom na svim poljima, a posebno u olimpijskoj 2012. godini i tokom Igara u Londonu, gde smo svi dali maksimum svojih resursa i trudili sa da uradimo i vi{e od dogovorenog. Cilj nam je da konstantno napredujemo, da u narednom ciklusu pou~eni prethodnim iskustvom napravimo jo{ bolju interakciju sa ~itaocima, odnosno javno{}u u Srbiji, te privrednim subjektima i institucijama. Sve u cilju jo{ boljih rezultata Olimpijskog tima, a samim tim i svih partnera olimpijskog pula.  Koji su bili razlozi da Press u|e u partnerstvo sa OKS-om, da li je jedan od najva`nijih razloga princip saradnje uspe{nih? - Press je od svog osnivanja medij koji je strate{ki opredeljen za saradnju sa nacionalnim sportskim Savezima, pa tako pored podr{ke fudbalskoj, ko{arka{koj, vaterpolo i rukometnoj reprezentaciji, saradnja sa Olimpijskim komitetom Srbije za nas predstavlja krunu medijskih sponzorstava, odnosno podr{ke srpskom sportu. Svesni smo ~injenice da je Olimpijski komitet najvi{a institucija sporta u svakoj dr`avi, pa je ova saradnja, pored presti`a, tako|e i stvar na koju smo posebno ponosni.  Koliko su mediji bitni u promociji na{eg sporta, vrhunskih sportista, olimpijaca Srbije i uop{te olimpijskog duha, a koliki je doprinos Pressa u tom pogledu? - Medijska podr{ka je jako bitna za sport uop{te, a posebno olimpijski sport, koji svoj pozitivan uticaj ima i izvan dr`avnih granica, te je u tom smislu stvar od {ireg dru{tvenog i dr`avnog interesa. Press }e kao oficijelna dnevna novina srpskog olimpijskog tima i u narednom ciklusu ulo`iti maksimum resursa u podr{ci ak-

UTISCI IZ LONDONA

Nezaboravna trka na 100 metara  Ko vas je od stranih sportista fascinirao, ko su po vama najve}i junaci OI 2012? - Mi{ljenja sam da su svi sportisti koji su obezbedili u~e{}e na OI junaci u svojim zemljama. [to se ti~e stranih sportista, finalna trka Juseina Bolta koju sam posmatrao u`ivo zaista je bila fenomenalna i svakako iskustvo za se}anje. 18 Olimpijska revija novembar 2012.


cijama i inicijativama OKS-a, kao i u kreiranje projekata koji }e promovisati Olimpijski sport i olimpijski duh.  Da li su sport i sportisti Srbije jedan od najja~ih brendova na{e zemlje? - Sigurno je da sportski uspesi na me|unarodnim takmi~enjima, pored ponosa naroda, pozitivnu uti~u i na pozicioniranje zemlje u svetskim okvirima. Tradicionalno dobri rezultati ekipnih sportova do sada kao da su bili pravilo i Srbija je sa pravom okarakterisana kao „zemlja sportista“, dok recimo pozicija koju sada imamo u tenisu i jo{ nekim pojedina~nim sportovima, samo svedo~i o talentu i upornosti sportista sa ovih prostora.  Kako ocenjujete u~inak srpskih sportista na OI u Londonu 2012, s obzirom na to da su osvojene ~etiri medalje, od kojih i jedna zlatna, prva posle 12 godina? Da li Srbija mo`e da bude ponosna? - Smatram da Srbija treba da bude ponosna podatkom da je 115 njenih predstavnika ravnopravno u~estvovalo na olimpijskim borili{tima i da su svi oni u neku ruku bili ambasadori Srbije. ^injenica da su osvojene ~etiri medalje je fenomenalna, posebno ako uzmemo u obzir da je taj broj lako mogao da bude i ve}i . U sportu, a posebno na velikim takmi~enjima, ~esto odlu~uju jedna lopta i jedan poen, te sam siguran da }emo u skladu sa tim, u narednim takmi~enjima biti i uspe{niji u brojnosti medalja.  Ko vas je najvi{e odu{evio od na{ih sportista u Londonu? Da li biste posebno pohvalili i nekog od na{ih predstavnika koji nije uspeo da do|e do odli~ja? - Generalno sam odu{evljen brojno{}u na{ih sportista na OI, kao i njihovim pona{anjem i sportskim nadmetanjem. Smatram da su generalno uradili veliki posao za na{u zemlju.  Da li vam je neki od na{ih poraza na OI u

Londonu posebno te{ko pao? - U `ivotu ne volim puno da komentari{em poraze, navikao sam da uvek idem dalje i razmi{ljam o budu}im uspesima. Tako i u ovom slu~aju mi kao partneri OKS razmi{ljamo o budu}im uspesima, kojima }emo se zajedno radovati.  Koje sportove na Igrama najvi{e volite da

PROMOCIJA SPORTA

I Olimpijska revija napreduje  Kakvo je va{e mi{ljenje o Olimpijskoj reviji? - Olimpijska revija po meni ima dvojaku ulogu. Prva je u informisanju doma}e javnosti o aktivnostima i akcijama olimpijskog komiteta, ali i promociji sporta uop{te. Obzirom da se svaki broj revije arhivira u centrali MOK-a i da se tamo sakupljaju revije iz svih zemalja ~lanica MOK-a, promotivni zna~aj koji Revija ima, je jo{ ve}i. Smatram da je, kako je na{a saradnja napredovala tokom olimpijskog ciklusa, tako napredovala i Olimpijska revija, kako vizuelnim izgledom, tako i sadr`ajima koje promovi{e.

gledate? - Volim da pratim sve ekipne sportove, a pored toga ove godine sam u`ivao prate}i teniske me~eve na{ih olimpijaca na Vimbldonu.  Kakvi su va{i op{ti utisci o samim Igrama, organizaciji, ambijentu, sportskim dostignu}ima...? - Olimpijske igre su po nekom nepisanom pravilu do sada predstavljale i nadmetanje gradova doma}ina u organizaciji i promociji doma}inskih obi~aja. Ambijent na sportskim borili{tima je ne{to {to treba da se do`ivi, svaki olimpijac sa posebnim emocijama nastupa za svoju zemlju i svi prisutni, bilo da su takmi~ari, ~lanovi rukovodstva, stru~nih {tabova ili posetioci, u`ivaju u jednom fenomenalnom ambijentu. Imao sam prilike ove godine da osetim deo te atmosfere u Londonu i zaista se uverim u veli~inu Olimpijskih igara.  Jedan od ciljeva za Igre u Londonu bilo je osvajanje 100. medalje za na{u zemlju, koji je ispunjen. Koja je va{a najve}a `elja vezana za u~inak Srbije u Riju i {ta mo`emo da o~ekujemo u Brazilu od na{ih sportista? - U ovom slu~aju mogu da govorim samo o svojim `eljama, dok }e ciljeve naravno odrediti rukovodstvo OKS. Osvojena 100. medalja predstavlja svojevrstan jubilej i kao takva je sigurno obele`ila OI u Londonu. Kao {to sam i ranije spomenuo, na velikim tami~enjima prisustvo dodatnog motiva i sportske sre}e zna~ajno uti~u na krajnji rezultat, pa se nadam da }e toga biti u Riju i da }emo osvojiti koju medalju vi{e u odnosu na London, {to bi bio veliki napredak.  Da li ste se vi mo`da bavili nekim sportom? - Tokom svog {kolovanja oprobao sam se u nekoliko sportova. Danas se rekreativno bavim tenisom, kada slobodno vreme to dozvoli.  novembar 2012. Olimpijska revija 19


Bilans medalja sa prethodnih pet OI

Kina nova sila  Najve}i napredak po broju medalja na prethodnih pet Igara zabele`ila Kina, koja je postala nova sportska sila, pa je sigurno da }e i 2016. godine voditi sa Amerikancima glavnu bitku za tron Marija Zori} ekada su Sjedinjene Ameri~ke Dr`ave, Rusija i Nema~ka vodile `estoku borbu za prvo mesto po broju osvojenih medalja na Igrama, ali se u novom milenijumu slika drasti~no promenila. Prosto re~eno - knjiga je spala na dva slova, pa sada glavnu re~ vode dve sportske velesile, Kina i SAD.

N

Rusi uvek me|u ~etiri Ove zemlje na najva`nijem sportskom doga|aju odr`anom letos u Londonu samo su potvrdile ono {to su ostvarile na prethodnim Igrama u Sidneju (2000.godine), Atini (2004.) i Pekingu (2008.). Naravno, ne treba zaboraviti ni ostale zemlje, posebno one koje su konstantno u prvih deset na listi osvaja~a medalja na OI. To su, pre svih, Velika Britanija, Francuska, Italija, Australija, Nema~ka, Japan i Ju`na Koreja. Statistika govori da je Kina u poslednjoj deceniji ubedljivo najvi{e napredovala i sada predstavlja ravnopravnog protivnika Ameri20 Olimpijska revija novembar 2012.

kancima, koji su jedno vreme bili nedodirljivi. Recimo, na Olimpijskim igrama 1996., koje su odr`ane u Atlanti, doma}in je osvojio ukupno 101 medalju, od ~ega ~ak 44 zlatne. Na drugom mestu nalazila se Rusija (63/26), tre}a je bila Nema~ka (65/20), a Kina tek na ~etvrtoj poziciji sa samo 50 odli~ja, 16 najsjajnijih. Me|utim, dr`ava sa najve}im brojem stanovnika na svetu ve} na narednim Igrama u Sidneju popravila je u~inak, osvojila 59 medalja, od ~ega je skoro pola bilo zlatnih (28). Naravno, SAD je ponovo zauzela prvo mesto sa 97 odli~ja (40 zlata), a Rusi su bili drugi sa 88 (32). Od 2004. i OI koje su odr`ane u Atini, po~eo je proboj Kine u sam vrh, ali i potpuna dominacija ove zemlje, uz SAD. Amerikanci su ponovo bili fenomenalni, osvojiv{i ~ak 102 medalje (36 zlata). Ovoga puta Rusi su bili na tre}em mestu (92/27), iako su u ukupnom zbiru imali vi{e odli~ja od Kineza (63/32), ali zato manje osvojenih zlatnih medalja.

Britanci iskoristili doma}i teren A onda je na red do{la 2008. i takmi~enje u Pekingu. Kineski sportisti bili su na svom te-

Atlanta (SAD) - 1996. godina Dr`ava zlato srebro bronza ukupno 1. SAD 44 32 25 101 2. Rusija 26 21 16 63 3. Nema~ka 20 18 27 65 4. Kina 16 22 12 50 5. Francuska 15 7 15 37 6. Italija 13 10 12 35 7. Australija 9 9 23 41 8. Kuba 9 8 8 25 9. Ukrajina 9 2 12 23 10. J. Koreja 7 15 5 27 Sidnej (Australija) - 2000. godina Dr`ava zlato srebro bronza ukupno 1. SAD 40 24 33 97 2. Rusija 32 28 28 88 3. Kina 28 16 15 59 4. Australija 16 25 17 58 5. Nema~ka 13 17 26 56 6. Francuska 13 14 11 38 7. Italija 13 8 13 34 8. Holandija 12 9 4 25 9. Kuba 11 11 7 29 10. V. Britanija 11 10 7 28 Atina (Gr~ka) - 2004. godina Dr`ava zlato srebro bronza ukupno 1. SAD 36 39 27 102 2. Kina 32 17 14 63 3. Rusija 27 27 38 92 4. Australija 17 16 16 49 5. Japan 16 9 12 37 6. Nema~ka 13 16 20 49 7. Francuska 11 9 13 33 8. Italija 10 11 11 32 9. J. Koreja 9 12 9 30 10. V. Britnija 9 9 12 30 Peking (Kina) 2008. godina Dr`ava zlato srebro bronza ukupno 1. Kina 51 21 28 100 2. SAD 36 38 36 110 3. Rusija 23 21 28 72 4. V. Britanija 19 13 15 47 5. Nema~ka 16 10 15 41 6. Australija 14 15 17 46 7. J. Koreja 13 10 8 31 8. Japan 9 6 10 25 9. Italija 8 10 10 28 10. Francuska 7 16 17 40 London (Velika Britanija) - 2012. godina Dr`ava zlato srebro bronza ukupno 1. SAD 46 29 29 104 2. Kina 38 27 23 88 3. V. Britanija 29 17 19 65 4. Rusija 24 26 32 82 5. J. Koreja 13 8 7 28 6. Nema~ka 11 19 14 44 7. Francuska 11 11 12 34 8. Italija 8 9 11 28 9. Ma|arska 8 4 5 17 10. Australija 7 16 12 35


OLIMPIJSKE ZANIMLJIVOSTI

VELIKI USPEH 2012.

Napredak Srbije u Londonu [to se ti~e na{e zemlje, na prethodnih pet Igara u~estvovala je pod tri razli~ita imena. Naime, SR Jugoslavija je u Atlanti 1996. osvojila po jedno zlato (Aleksandra Ivo{ev), srebro (ko{arka{i) i dve bronze (Aleksandra Ivo{ev i odbojka{i) i na taj na~in zauzela 41. mesto na listi. ^etiri godine kasnije jugoslovenski sportisti bili su na 40. poziciji, jer su se iz Sidneja vratili sa zlatom (odbojka{i), srebrom (Jasna [ekari}) i bronzom (vaterpolisti), dok smo u Atini u~estvovali pod imenom Srbija i Crna Gora. Te 2004. na{i takmi~ari su osvojili dve srebrne medalje (Jasna [ekari} i vaterpolisti) i zauzeli 63. poziciju u kona~nom plasmanu. U Pekingu je na OI prvi put u~estvovala Srbija kao samostalna dr`ava, osvojila srebro (Milorad ^avi}) i dve bronze (Novak \okovi} i vaterpolisti) i na kraju zauzela 62. mesto. Napredak je napravljen letos u Londonu, kada su na{i sportisti ku}i doneli zlato(Milica Mandi}), srebro (Ivana Maksimovi}) i dve bronze (Andrija Zlati} i vaterpolisti), pa je na listi osvaja~a medalja Srbija zauzela 42. poziciju.

renu, dodatno motivisani i inspirisani, a neverovatnu podr{ku publike iskoristili su na najbolji mogu}i na~in. Naime, doma}in Igara je osvojio okruglo 100 medalja, a ~ak 51 bila je zlatnog sjaja. Amerikanci su u ukupnom zbiru ponovo bili uspe{niji (110), ali su ku}i odneli „samo“ 36 zlata, dok je Rusija opet zauzela tre}e mesto (72/23). Ipak, ljubiteljima sporta u najsve`ijem se}anju su ovogodi{nje Olimpijske igre u Londonu,

gde su Sjedinjene Ameri~ke Dr`ave povratile tron sa bilansom od 104 odli~ja, odnosno 46 zlata. Kina se tako vratila na drugu poziciju (88/38), dok je na tre}e mesto sko~io doma}in Velika Britanija, ostvariv{i odli~an u~inak od 65 osvojenih medalja, od ~ega 29 najsjajnijih. Kako stvari stoje, nastavak `estoke borbe za tron izme|u Kine i SAD mo`emo o~ekivati za ~etiri godine, na narednim Olimpijskim igra ma, koje }e se odr`ati u Rio de @aneiru.

novembar 2012. Olimpijska revija 21


OLIMPIJSKA ^ITANKA

ATRAKCIJA D`ordan i Med`ik D`onson (SAD)

PRVA ZVEZDA Vitalij [~erbo

[~erbo junak Barselone Sjajni gimnasti~ar, koji je nastupao kao takmi~ar Zajednice Nezavisnih Dr`ava (zemlje biv{eg SSSR-a), osvojio {est zlatnih medalja, a igre }e biti upam}ene i po ameri~kom ‘timu snova’ sa D`ordanom, Med`ikom, Birdom... Letnje olimpijske igre u Barseloni, koje su bile 25. po redu, odr`ane su od 25. jula do 9. avgusta 1992. godine, uz u~e{}e 9.367 sportista iz 169 zemalja. Otvorio ih je kralj Huan Karlos I, a sportisti su se takmi~ili u 28 sportova i 257 disciplina.

NASTUP POD SANKCIJAMA

Nezavisni olimpijski u~esnici Zbog sankcija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, na{em timu nije bilo dozvoljeno u~e{}e. U 13 individualnih sportova, reprezentativci Jugoslavije takmi~ili su se pod nazivom „nezavisni olimpijski u~esnici“ (IOPIndependent Olympics Participants), pod olimpijskom zastavom i u belim dresovima. 22 Olimpijska revija novembar 2012.

@elja [panaca i predsednika MOK Huana Antonija Samarana da Igre u Barseloni budu univerzalne, da se na njima pojavi ~itav svet, nije se ostvarila u potpunosti. Uprkos zalaganju rukovode}ih li~nosti MOK, sportistima iz Jugoslavije bilo je dozvoljeno samo u~e{}e u individualnim sportovima i to pod zastavom MOK,i bez ikakvih nacionalnih obele`ja. Uspeh olimpijskog pokreta ogledao se u tome {to su u Barseloni u~estvovali timovi ujedinjene Nema~ke, Ju`na Afrika, Kuba, dr`ave sa nekada{njeg jugosloven-

skog prostora, Albanija, Etiopija i zemlje biv{eg Sovjetskog Saveza. Mnogo toga se promenilo u Barseloni. Jugoslavija je prva zemlja koja nije mogla da u~estvuje na OI pod svojim imenom. Savez Sovjetskih Socijalisti~kih Republika takmi~io se kao Zajednica Nezavisnih Dr`ava (bez balti~kih republika), ali po{to ta tvorevina nije imala ni zastavu ni himnu, kori{}ena su obele`ja biv{ih sovjetskih republika, u zavisnosti od toga odakle su osvaja~i medalja. Tako se dogodilo da u bacanju kladiva na postolju budu trojica atleti~ara iz ZND, a na jarbolima zastave Tad`ikistana, Belorusije i Rusije. Tako|e, Ju`noafri~ka Republika se vratila u me|unarodnu zajednicu posle skoro tri decenije prinudne izolacije. Derartu Tulu iz Etiopije i Elana Mejer iz Ju`ne Afrike


XXV LETNJE OI - BARSELONA 1992.

Pregled osvojenih medalja

OSVAJA^I ODLI^JA Stevan Pletikosi}, Aranka Binder i Jasna [ekari}

ZANIMLJIVOSTI  Badminton i d`udo za `ene su postali sastavni deo Igara  Jel Arad je postala prva Izraelka sa olimpijskom medaljom  Ma|arska pliva~ica Egersegi osvojila je tri zlatna odli~ja

su, po okon~anju trke na 10.000 m, pale jedna drugoj u zagrljaj i zajedno optr~ale pobedni~ki krug. Olimpijska {ampionka i vice{ampionka su na taj na~in simbolizovale pomirenje „crne i bele“ Afrike. Poslednji put, sportisti Ju`ne Afrike (isklju~ivo belci) u~estvovali su na OI u Rimu 1960. godine, a od tada su zbog rasne diskriminacije izolovani od svetskog sporta. Na drugoj strani, Etiopija je oduvek najo{trije osu|ivala rasnu netrpeljivost, {to ih je ko{talo u~e{}a na Igrama u Montrealu, Los An|elesu i Seulu. Junak Igara u Barseloni bio je gimnasti~ar Vitalij [~erbo, sa osvojenih {est zlatnih medalja za ZND. Osamnaestogodi{njakinja Kristina Egersegi iz Ma|arske, posle zlata i srebra iz Seula, osvojila je tri zlatne medalje u plivanju, na 100 i 200m le|no i 400 me{ovito. Za nju je Barselona bila kruna karijere, a uspela je da osvoji tri puta uzastopno zlatnu medalju u istoj disciplini (200 m le|no u Seulu, Barseloni i Atlanti). Svet je do~ekao da na delu vidi ameri~ke profesionalne ko{arka{e. Reprezentaciju SAD, „tim

NA[E MEDALJE  Jasna [ekari} (srebro, strelja{tvo)  Aranka Binder (bronza, strelja{tvo)  Stevan Pletikosi} (bronza, strelja{tvo) snova „, predvodili su Majkl D`ordan, Med`ik D`onson i Leri Bird. Oni su pobedili svih pet timova u grupi sa ukupnom razlikom od 229 ko{eva. Na svim utakmicama postigli su vi{e od 100 ko{eva i nijedan tim im se rezultatom nije primakao na manje od 30 ko{eva razlike. Na dvadesetogodi{njicu minhenskog masakra, Jel Arad je osvojio srebro u d`udou, ~ime je postala prva Izraelka koja osvaja medalju na Olimpijskim Igrama. Sutradan je i prvi mu{karac iz Izraela, Oren Sma|a, osvojio olimpijsku medalju, bronzanu, tako|e u d`udou. Badminton i d`udo za `ene su postali deo

52

TAKMI^ARA

3

MEDALJE

IMALI SMO U BARSELONI 1992.

zemlja 1. ZND 2. SAD 3. Nema~ka 4. Kina 5. Kuba 6. [panija 7. J. Koreja 8. Ma|arska 9. Francuska 10. Australija 11. Kanada 12. Italija 13. V. Britanija 14. Rumunija 15. ^ehoslova~ka 16. S. Koreja 17. Japan 18. Bugarska 19. Poljska 20. Holandija 21. Kenija 22. Norve{ka 23. Turska 24. Indonezija 25. Brazil 26. Gr~ka 27. [vedska 28. Novi Zeland 29. Finska 30. Danska 31. Maroko 32. Irska 33. Etiopija 34. Al`ir 34. Estonija 34. Litvanija 37. [vajcarska 38. Jamajka 38. Nigerija 40. Letonija 41. Austrija 41. Namibija 41. J. Afrika 44. Belgija 44. Hrvatska 44. IOP 44. Iran 48. Izrael 49. Kineski Tajpeh 49. Meksiko 49. Peru

zlato srebro bronza ukupno 45 38 29 112 37 34 37 108 33 21 28 82 16 22 16 54 14 6 11 31 13 7 2 22 12 5 12 29 11 12 7 30 8 5 16 29 7 9 11 27 7 4 7 18 6 5 8 19 5 3 12 20 4 6 8 18 4 2 1 7 4 0 5 9 3 8 11 22 3 7 6 16 3 6 10 19 2 6 7 15 2 4 2 8 2 4 1 7 2 2 2 6 2 2 1 5 2 1 0 3 2 0 0 2 1 7 4 12 1 4 5 10 1 2 2 5 1 1 4 6 1 1 1 3 1 1 0 2 1 0 2 3 1 0 1 2 1 0 1 2 1 0 1 2 1 0 0 1 0 3 1 4 0 3 1 4 0 2 1 3 0 2 0 2 0 2 0 2 0 2 0 2 0 1 2 3 0 1 2 3 0 1 2 3 0 1 2 3 0 1 1 2 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1

programa Igara, a posle 20 godina u redovni program se vratio i kajak na divljim vodama. U Barseloni su prvi put medalje osvojili Malezija, Katar, Hrvatska, Izrael, Slovenija, ZND i „nezavisni olimpijski u~esnici“ (Jugoslavija). Jugoslaviju je u Barseloni predstavljalo 52 sportista u 13 individualnih sportova: atletika, biciklizam, veslanje, kajak i kanu, ma~evanje, plivanje, rvanje, ritmi~ka gimnastika, sinhrono plivanje, stoni tenis, strelja{tvo, tenis i d`udo. Oni su osvojili ukupno tri medalje, sve tri u strelja{tvu: Jasna [ekari} (srebro), Aranka Binder (bronza), Stevan Pletikosi} (bronza), koje su nas svrstale na 44. mesto na tabeli zemalja u~esnica. Sve {to su jugoslovenski sportisti do`iveli pre i za vreme Igara u Barseloni, poku{ao je da ubla`i predsednik MOK Huan Antonio Samaran, prijemom za jugoslovensku delegaciju po okon~anju OI. - Zahvaljujem vam u ime MOK i doma}ina na va{em dostojanstvenom dr`anju i ~estitam {to ste u Barseloni ostavili odli~an utisak. @eleli smo da ovde budu svi jugoslovenski sportisti ali vi{e od ovoga se nije moglo - rekao je Samaran.  novembar 2012. Olimpijska revija 23



Olimpijska revija 40