Olimpijska revija 39

Member of Press Publishing Group

OKTOBAR 2012. Broj 39

OLIMPIJSKE IGRE 2012.

Oni su heroji Srbije

4

medalje u Londonu Milica Mandi} Ivana Maksimovi} Andrija Zlati} Vaterpolisti

KOLUMNA

nedelja

Vlade

Divac

U ritmu sambe zajedno za Rio Okon~ale su se i Igre jubilarne XXX Olimpijade. U Londonu smo zaokru`ili jo{ jedan olimpijski ciklus. Evo, pro{lo je ve} mesec i po dana, ~ini mi se sasvim dovoljno da se sumiraju i slegnu svi utisci.

Ve} sam rekao, ali ponovi}u, zadovoljan sam u~inkom sportista Srbije na Igrama u Londonu. Sigurno da je moglo i bolje, ali moglo je i gore. Falilo je malo sportske sre}e, da tas na vagi prevagne na na{u stranu, pa da ~etvrta mesta budu i medalje, ali i to je sport... Nekada vas sre}a poslu`i, nekada ne...

Zlatna, srebrna i dve bronzane medalje! Jedno odli~je vi{e nego u Pekingu, ali ne bilo koje, ve} ono najsjajnije! Posle 12 godina na{a zastava vijorila se na najvi{em mestu i intonirana je na{a himna. Milica nas je sve obradovala, verujem i vi{e nego {to ona sama mo`e da nasluti. Bila je spremna, odlu~na, sigurna u sebe, sa svojim timom i{la je ka cilju i stigla do zlata! Svaka ~ast i hvala joj jo{ jednom!

Strelci su doneli i tu 100. medalju za na{ olimpijski tim. Ivana Maksimovi}, dete olimpijskog {ampiona iz Seula i danas selektora na{e reprezentacije Gorana Maksimovi}a, obradovala nas je u trenutku kada je atmosfera u timu, posle nekoliko {ansi i za dlaku ispu{tenih medalja, polako krenula nizbrdo.

Stigla je u pravi ~as! I Ivana, ali i Milica su svakako bile na{e olimpijske nade i sportistkinje koje su u na{im programima ve} du`e vreme. Nadali smo se njihovim odli~jima, ali i da su ove medalje do{le tek u Riju, to bi bilo na mestu, jer su obe izuzetno mlade.

Ne bi bilo 100. medalje da nam pre toga, ve} prvog dana Andrija Zlati} nije doneo prvo odli~je na ovim Igrama. Malo je falilo da Andrija do|e i do jo{ jedne olimpijske medalje. Ako tome dodamo i ~etvro i sedmo mesto Zorane Arunovi}, siguran sam da }emo i u Riju sa pa`njom pratiti na{e strelce. [ta re}i o vaterpolistima, a da ve} nije re~eno? Od njih se uvek najvi{e o~ekuje, a nikada nas nisu razo~arali. Ponovo su bili u situaciji da igraju, sigurno na-

Member of Press Publishing Group

Zadovoljan sam u~inkom sportista Srbije na Igrama u Londonu.

Zlatna, srebrna i dve bronzane medalje! Jedno odli~je vi{e nego u Pekingu, ali ne bilo koje, ve} ono najsjajnije! Posle 12 godina na{a zastava vijorila se na najvi{em mestu

jte`i me~ za bronzu! Kada je malo ko na tribinama verovao u preokret, momci su se sjajno borili i jo{ jednom pokazali da su najbolji onda kada je najva`nije. To mogu samo veliki {ampioni!

Kada pored osvojenih medalja sagledamo i ostale visoke plasmane sportista koji su bili u borbi za medalje, a to su kajaka{i Marko Novakovi} i sestre Moldovan, sjajni Velimir Stjepanovi}, Zorana Arunovi}, naravno Milorad ^avi} i Novak \okovi}, to su sve odli~ni rezultati vrhunskih sportista, koje }emo sa izuzetkom ^avketa, u borbi za olimpijska odli~ja bodriti i u Riju 2016.

Milica nas je sve obradovala, verujem i vi{e nego {to ona mo`e da nasluti. Bila je sigurna u sebe, sa svojim timom i{la je ka cilju i stigla do zlata! Svaka ~ast i hvala joj jo{ jednom!

Javnost u Srbiji je sebi dala odu{ka, pa bih rekao da je u najmanju ruku bilo i nekorektnih komentara... Pla{im se da oni koji sebi dozvole da ka`u da bronza vaterpolista i nije uspeh, ne znaju ni {ta je sport, ni {ta je takmi~enje, ne slute koliko vremena i truda svaki sportista ulo`i da do|e do vrhunskog rezultata i nikakvu ideju nemaju o tome {ta su Olimpijske igre.

Javnost u Srbiji je sebi dala odu{ka, pa bih rekao da je u najmanju ruku bilo i nekorektnih komentara... Pla{im se da oni koji sebi dozvole da ka`u da bronza vaterpolista i nije uspeh, ne znaju ni {ta je sport

London je bio prva misao sa kojom smo se dugo budili i odlazili na spavanje... Sada okre}emo novi list i po~injemo novo poglavlje. ^etiri godine nije malo, ali je puno zadataka koje treba obaviti i izazova koje treba prevazi}i u tom periodu. Za vrhunske sportiste, ali i za sportske radnike nema odmora. Na projektu Rio radi se ve} izvesno vreme, a sada se hvata zalet. Idemo ka Brazilu, da tamo napravimo bolji rezultat od ovog u Londonu jer to je imperativ u bavljenju sportom!

Za vrhunske sportiste, ali i za sportske radnike nema odmora. Na projektu Rio radi se ve} izvesno vreme, a sada se hvata zalet. Idemo ka Brazilu, da tamo napravimo bolji rezultat od ovog u Londonu jer to je imperativ u bavljenju sportom!

Napravili smo veliki pomak u ciklusu London 2012.

Postavili smo sistem sporta na noge i uz podr{ku svih na{ih partnera Ministarstva omladine i sporta, grada Beograda, Vlade AP Vojvodine i naravno sponzorskog pula OKS, zna~ajno smo unapredili uslove za rad i pripreme vrhunskih sportista Srbije. To samo zna~i, da sada moramo da idemo jo{ dalje.

Svako na svom zadatku, sportisti na terenu, u ~amcu, na streli{tu, a mi sa druge strane, ali sa istim ciljem, idemo dalje puni energije i u ritmu sambe zajedno za Rio!

Osniva~ i izdava~

Glavni i odgovorni urednik

Milovanovi}, Marija Zori}, Aleksandar

PRESS DNEVNE NOVINE d. o. o.

svih izdanja \oko Kesi}

Crnomarkovi}, Marija Pavlovi}

Albanske spomenice 12/2

Urednik izdanja Boris Anti}

Tehni~ki urednik Sa{a Gvozdenovi}

Direktor Nenad Lazi}

Saradnici Ksenija Maodu{, Marija

[tampa PPG {tamparija

Intervju

Milica Mandi} olimpijska {ampionka

@elim novo zlato 2016.

Trudi}u se da naredni period {to bolje iskoristim za napredak na svim poljima. Ho}u da u Rio de @aneiru budem jo{ ja~a, br`a, bolja i iskusnija, i da odbranim titulu

Aleksandar Crnomarkovi} re ne{to manje od dva meseca, cela Srbija se radovala fantasti~nom uspehu Milice Mandi}, njenoj zlatnoj medalji na Olimpijskim igrama u Londonu. Od te subotnje ve~eri do danas, na{a zlatna olimpijka se nije vinula u nebesa, ve} je nastavila da naporno radi i te`i novim uspesima i medaljama za srpski sport.

Tekvondo reprezentacija Srbije otputovala je u London 5. avgusta u ti{ini i bez prevelikih o~ekivanja naroda i javnosti. Pred poletanje sa

P

NAJVI[I CILJEVI Kada sam ve} do{la do zavr{nice, nisam htela da se zadovoljim bronzom ili srebrom, ve} da i u finalu dam svoj maksimum i izborim se za zlato 4 Olimpijska revija oktobar 2012.

aerodroma „Nikola Tesla“, na{a dvadesetogodi{nja olimpijka smerno i skromno je izjavila da ide na takmi~enje bez ikakve tenzije i da joj je najve}i motiv {to brani boje svoje zemlje.

Naredne subote, 11. avgusta, Milica Mandi} je sa ~etiri fenomenalne pobede donela na{oj zemlji zlatnu Olimpijsku medalju i bukvalno preko no}i postala jedna od najzastupljenijih medijskih li~nosti kod nas.

Nakon uspeha, brojnih gostovanja u emisijama, intervjua u novinama i humanitarnih akcija, Milica je ostala ~vrsto sa obe noge na zemlji i vratila se napornom treningu i pripremama za predstoje}a takmi~enja. Prisebna i svesna da njen `ivot vi{e nikada ne}e biti u potpunosti isti kao pre one ~arobne avgustovske ve~eri kada je zadivila Srbiju i postala heroj nacije. U intervjuu za Olimpijsku reviju, Milica je pri~ala o svojim po~ecima, utiscima sa Igara, planovima za budu}nost...

Kada ste po~eli da trenirate tekvondo i kako ste se opredelili ba{ za ovaj sport?

-Tekvondo sam po~ela da treniram u petom razredu osnovne {kole i ve} jedanaest godina sam u ovom sportu. Za njega sam se odlu~ila kada sam videla plakat u svojoj {koli i odgledala demonstraciju.

Koji su va{i najve}i uspesi u ovom sportu pre Londona i velikog zlata?

- Pre Olimpijade sam osvojila pet medalja: Bronzu na Svetskom prvenstvu za juniore u Izmiru 2008. godine, bronzu na Svetskom

Porodica, trener i „batica“ najve}a podr{ka Ko vam je najve}a podr{ka?

- Mama, tata, baka i sestra. Oni sve pro`ivljavaju sa mnom, i tu su uvek za mene. Tu bih jo{ dodala mog trenera Jovi}a, koji je neverovatan stru~njak, i mog „baticu“, kuma koji me je krstio pred Igre, koji mi je kao stariji brat.

11

GODINA MILICA MANDI] TRENIRA TEKVONDO Pohvale OKS-u i Reviji Kakvu saradnju imate sa Olimpijskim komitetom i {ta mislite o Olimpijskoj reviji?

- Olimpijski komitet Srbije je uvek stajao uz nas i izlazio nam u susret kad god je bilo potrebno. A za Olimpijsku reviju mislim da je sjajan na~in promovisanja svih olimpijaca.

seniorskom prvenstvu 2011, srebro u Evropskim kvalifikacijama za Olimpijske igre u Kazanju 2012, srebro na Evropskom prvenstvu u Man~esteru 2012. i bronzu na Svetskom studentskom prvenstvu u P~eonu 2012.

Da li ste verovali u tako veliki uspeh na Olimpijadi?

- Verovala sam u sebe, u svoj tim i na{ rad, i znala sam da tako mo`emo da napravimo dobar rezultat. Sa tim stavom sam krenula u London i za vreme Igara to samopouzdanje je raslo i teralo me da iz borbe u borbu radim sve bolje.

Kada ste po~eli pripreme za Olimpijske igre i kako su one izgledale?

- Pripreme su po~ele 2008. godine, kada je prvi put spomenut London i moj put do njega. Trener Dragan Jovi} je oformio tim koji je sa mnom radio da bih se {to bolje pripremila do 2012. Tu su bili i kondicioni trener Dragan Jablan, psiholog Marija Sre}kov, a pro{le godine nam se priklju~io i Profex tim. Nije bilo nimalo lako, imala sam dosta priprema, treninga, takmi~enja, poraza i pobeda, ali znala sam da meni sve to ide u korist i da }e me u~initi boljim borcem.

Kako ste se ose}ali posle ~etvrtfinala i polufinala kada je ve} bilo jasno da je zlato veoma blizu?

- U tim trenucima sam se samo trudila da ostanem fokusirana do kraja. Nisam htela da se zadovoljim bronzom ili srebrom, ve} oktobar 2012. Olimpijska revija 5

INTERVJU

da i u finalu dam svoj maksimum i izborim se za zlato.

Kakve su va{e impresije o Igrama, Londonu, Olimpijskom selu... ?

- Iz Londona nosim samo pozitivne utiske, po~ev{i od takmi~enja, organizacije, ljudi u selu... Selo je fenomenalno, videti sve najbolje sportiste sveta na svetu na jednom mestu, zaista je jedan poseban ose}aj. A pored takmi~enja, ubedljivo najve}i utisak su mi ostavili Olimpijski stadion i trka na 100 metara.

Gledali smo polufinale i finale, i neverovatno je da toliki broj ljudi do|e samo da oseti deset sekundi uzbu|enja, koliko traje ta trka.

Ko vas je najvi{e odu{evio od na{ih sportista u Londonu, a ko od stranih?

- Od srpskih sportista Damir Fejzi} u tekvondou, koji je bio na{ najmla|i olimpijac.

Pokazao je da je siguran, spreman, odlu~an i borben. Veliki potencijal, i velika nada za medalju u Riju! Od stranih Jusein Bolt, koji je osvojio tri zlata.

Kakav je va{ `ivot posle Igara i koliko se toga promenilo u odnosu na period pre Londona?

- Promenilo se to {to su novinari po~eli dosta da se interesuju i za mene, a i za tekvondo, i to {to me ljudi prepoznaju na ulici. Ina~e, sa istim ljudima se dru`im kao i ranije, treniram i pona{am se kao i do sada. Sve u svemu, samo sam nastavila da `ivim svoj uobi~ajeni `ivot.

6 Olimpijska revija oktobar 2012.

Put Milice Mandi} do zlata na OI Osmina finala Talitiga Krouli (Samoa) ^etvrtfinale Maria Espinoza (Meksiko) Polufinale Anastasija Bari{njikova (Rusija) Me~ za zlato An Karolin Graf (Francuska)

VELIKA STVAR Nisam mogla ni da pomislim da }e uspeh tako odjeknuti. To je velika stvar za mene.

Naravno, ponosim se time, kao i moji roditelji

16:2 6:4 11:3 9:7

Da li je te{ko ponovo motivisati sebe za naporan rad nakon {to ste osvojili olimpijsko zlato i ostvarili najve}i san svakog sportiste?

- Nije te{ko. Imam 20 godina i svesna sam da je cela karijera ispred mene, a i `eljna sam novih dobrih rezultata i medalja. Smatram da je ovo po~etak i da tek sad treba da se maksimalno posvetim tekvondou.

Imate {ansu da odbranite zlatnu olimpijsku medalju. Da li o~ekujete da }ete se i na taj na~in upisati u istoriju na{eg sporta?

- Ja se nadam! ^etiri godine je dug period, i trudi}u se da ga {to bolje iskoristim za napredak na svim poljima. Pa da na slede}im Igrama u Rio de @aneiru budem jos ja~a, br`a, bolja, iskusnija i da odbranim titulu.

Koji su va{i planovi za naredni period, koja vas takmi~enja o~ekuju?

- Po~ela sam sa pripremama, slede}i veliki cilj mi je Svetsko prvenstvo, koje se odr`ava u julu 2013. godine u Meksiku. Do tada }u imati dosta priprema i turnira, koji }e mi pomo}i da se {to bolje pripremim za ovo va`no takmi~enje.

Koliki je udeo trenera Dragana Jovi}a u va{im uspesima?

- Ogroman! Jer da njega nije bilo, ja ne bih bila ovde gde sam sada! Oformio je tim koji radi sa mnom, pru`io mi najbolje uslove, i od samog starta je verovao u mene, a to mi je pru`alo sigurnost u kriznim momentima.

Koliko mlad ~ovek mora da se `rtvuje da bi postigao vrhunski rezultat u sportu i koliko je to te{ko uskladiti sa privatnim obavezama?

- Svaki vrhunski rezultat zahteva dosta `rtve, tako da uvek mora ne{to da ispa{ta. Nebitno da li su to u nekoj meri fakultet, dru{tvo ili izlasci, ja znam da mi je svakodnevni prioritet trening i da se sve ostalo podre|uje tome. [ta biste poru~ili mladim ljudima kojima ste idol?

- Samo da vole ono ~ime se bave i da u`ivaju u tome. [ta savetujete onima koji po~inju da se bave sportom?

- Da istraju u onome {to po~nu, pre|u svaku prepreku i da se ne predaju lako.

Koji sport najvi{e volite da gledate, osim tekvondoa?

- Najvi{e volim ko{arku i odbojku, a i veliki sam fan atletike.

Da li ste svesni da ste postali heroj nacije, da vam se ljudi dive, da ste popularni me|u svim generacijama?

- Zbog ljudi koji mi prilaze na ulici po~injem da budem svesna {ta sam ostvarila. Nisam mogla ni da pomislim da }e to tako odjeknuti. To je velika stvar za mene i uvek je lepo tako ne{to znati. Naravno, ponosim

se time, kao i moji roditelji.

LONDON 2012.

Srbija je ponosna

Milica Mandi} osvojila zlato, Ivana Maksimovi} srebro, Andrija Zlati} i vaterpolisti bronzu, tako da je na{a zemlja stigla do ukupno 102. olimpijskog odli~ja Na{u zemlju je na najve}em svetskom takmi~enju od 27. jula do 12. avgusta predstavljalo 115 sportista u 15 sportova

^etiri olimpijske medalje u Londonu

oktobar 2012. Olimpijska revija 7

a,

LONDON 2012.

rbija mo`e da bude ponosna na u~inak reprezentativaca na 30. Olimpijskim igrama u Londonu, odr`anim od 27. jula do 12. avgusta. Na{u zemlju je na najve}em svetskom takmi~enju predstavljalo 115 sportista u 15 sportova, osvojene su ~etiri medalje i postignuto je mnogo veoma dobrih rezultata.

Najbolja je bila Milica Mandi}, koja je do{la do zlata u tekvondou, srebro je pripalo strelkinji Ivani Maksimovi}, bronza Andriji Zlati}u u istom sportu, a vaterpolisti su i ovoga puta bili na vrhunskom nivou i zauzeli tre}e mesto.

Tako je na{a zemlja stigla do ukupno 102. medalje u istoriji, budu}i da je pre Londona imala 98.

Nisu samo osvaja~i medalja zaslu`ili aplauze. Srbiju su na najbolji na~in predstavljali i ostali takmi~ari, koji su se borili svim srcem da postignu {to bolji rezultat. Teniser Novak \okovi}, pliva~ Milorad ^avi} i strelkinja Zorana Arunovi} su bili na korak do odli~ja, zauzeli su ~etvrta mesta. U kajaku u finale su u{li Marko Novakovi} i sestre Olivera i Nikolina Moldovan, zatim atleti~ari Asmir Kola{inac i Ivana [panovi}, pa mladi pliva~ Velimir Stjepanovi}, a bilo je tu jo{ dosta dobrih ostvarenja i mnogo razloga za zadovoljstvo.

Koliko je Srbija imala dobar nastup na Olimpijskim igrama u Londonu, pokazuje podatak da smo od raspada SFRJ samo jo{ u Atlanti 1996. godine osvojili ~etiri medalje. Tako|e, u Velikoj Britaniji je Milica Mandi} posle 12 godina pauze donela zlato na{oj zemlji i ponovila uspeh odbojka{a iz Sidneja. I {to je tako|e bitno, pokazali smo da smo na pravom putu, da imamo mnogo talenata, mladih takmi~ara i prostora za napredak, {to nagove{tava da }emo u Rio de @aneiru 2016. godine biti jo{ bolji.

S

Zlatna Milica Reprezentativka Srbije u tekvondou Milica Mandi} osvojila je zlatnu medalju na Olimpijskim igrama u Londonu! Ona je u finalu kategorije preko 67 kilograma pobedila Francuskinju i prvog favorita EnKarolinu Graf rezultatom 9:7, po rundama 1:1, 4:3, 4:3.

Milica je tako ostvarila najve}i uspeh Srbije na Igrama u Londonu, a ovo je prva zlatna medalja za na{ sport na Olimpijskim igrama jo{ od Sidneja 2000. godine, kada su trijumfovali odbojka{i.

- Neverovatan je ose}aj uzeti zlatnu medalju na Olimpijskim igrama. Zajedno smo radili godinama i trud se kona~no isplatio. Hvala ovom divnom sportu za sve {to mi je pru`io. Treniram tekvondo ve} deset godina, postala sam olimpijska {ampionka a nadam se da }u tako nastaviti bar jo{ deset, odnosno dva olimpijska ciklusa - konstatovala je Milica.

Srebrna Ivana Ivana Maksimovi} je u{la u istoriju kao sportistkinja koja je Srbiji donela 100. olimpijsku 8 Olimpijska revija oktobar 2012.

medalju! Ona je osvojila srebrnu medalju u disciplini MK pu{ka trostav na OI u Londonu.

- Nemam ose}aj da sam uzela srebro. Nadam se da }e me sutra taj ose}aj „opaliti“ kada se budem probudila.

Ponavljam, finale je bilo stresno, kada sam ~ula ovacije ba{ sam se unervozila. Kada sam pogodila 10,9 ose}ala sam se kao da sam poletela u svemir. Bila sam ponosna jer sam sve tehni~ki savr{eno uradila - obja{njavala je Ivana posle zavr{etka takmi~enja.

- Nadam se da }emo se vratiti sa Olimpijskih igara u Rio de @aneiru sa jo{ vi{e medalja i da }emo opravdati sve {to je ulo`eno u nas.

Hvala mojim prijateljima, mojim roditeljima i nadam se da }u ovako ~e{}e da ih obradujem. Hvala Olimpijskom komitetu Srbije. Mislim da ~etiri medalje nije malo i da treba da budemo ponosni - dodala je Ivana.

Bronzani Zlati} Prvog dana Olimpijskih igara u Londonu Srbija je osvojila medalju! Andrija Zlati} stigao je do bronzanog odli~ja u disciplini vazdu{ni pi{tolj 10 metara, i 99. medalje za Srbiju.

- Jo{ nisam svestan uspeha koji sam napravio. Poslednji metak sam video kraji~kom oka i znao sam da je glavni konkurent lo{e opalio, tako da sam skinuo veliki pritisak. Na kraju sam dobro opalio i iza{ao sa takmi~enja kao osvaja~ bronze rekao je Zlati}.

Vaterpolisti uvek sa medaljom Vaterpolisti Srbije savladali su Crnu Goru rezultatom 12:11 (3:2, 1:3, 4:5, 4:1) u veoma te{koj utakmici i odbranili bronzu iz Pekinga!

- Jedva smo pre`iveli i dokazali smo da mo`emo da donesemo medalju u Srbiju.

Protiv Italijana nismo dobro odigrali. Zahvalio bih se svima, pozdravio celu Srbiju jer je ova medalja deo svih ljudi u otad`bini koji su u mislima bili sa nama - rekao je vaterpolista Nikola Ra|en.

Filip Filipovi} je zaklju~io: - Ovaj me~ je bio vi{e od duela za tre}e mesto. I mi i Crna Gora do{li smo

LONDON 2012.

u situaciju da se borimo za bronzu.

Osetilo se da imamo tu energiju. ^estitam svima, stru~nom {tabu. Ova medalja nema samo bronzani sjaj. Sija mnogo ja~e, s obzirom na okolnosti u kojima je izborena.

Moramo da negujemo prave vrednosti i da podr`imo mlade koji dolaze. Nadam se da }e nas u Riju biti jo{ vi{e, da }emo osvajati vi{e medalja. Srbija ima kvalitet, treba ulagati u sport, smatram da smo na svaki na~in zaslu`ili uspeh .

Dva finala za kajaka{e Kajaka{ Marko Novakovi} na svom debiju na Olimpijskim igrama plasirao se u finale discipline sprint jednosed na 200 metara i zauzeo sedmo mesto.

- Imam kvalitet za olimpijsko odli~je. Uverio sam se u to tokom nadmetanja sa najboljim takmi~arima planete. Nedostajalo mi je

m a l o iskustva, ali gre{ke koje sam pravio u Londonu vi{e se ne}e ponavljati - optimista je Marko.

Kajaka{ice Nikolina i Olivera Moldovan, najmla|e u~esnice finala, zauzele su osmu poziciju u trci K2 (500) sa vremenom 1:48,948 minuta.

- Nismo bile na svom nivou, pojela nas je trema. Bilo je sve dobro do pred trku. Bile smo opu{tene, a trener nam je govorio da svet ne}e propasti ako ne ostvarimo dobar rezultat. Ni{ta nije vredelo - rekla je Nikolina Moldovan. oktobar 2012. Olimpijska revija 9

LONDON 2012.

BU\ENJE ATLETIKE Na{i atleti~ari nisu osvojili medalju u Londonu, ali su pokazali da srpska „kraljica sportova“ ima lepu budu}nost

Strelci u jo{ tri zavr{nice Osvaja~ prve medalje za Srbiju u Londonu, Andrija Zlati}, u finalu discipline malokalibarski pi{tolj zauzeo je {estu poziciju.

Iako se pred poslednju seriju nalazio na deobi tre}e pozicije, Zlati}u je popustila koncentracija, „upucao“ je samo 7,6 i ostao bez drugog odli~ja.

U finalu ga|anja vazdu{nim pi{toljem, Zorana Arunovi} je upucala 483.5 krugova i tim rezultatom osvojila sedmo mesto.

- Cilj je bio da u|em u finale, ali kada se tamo ve} plasirate onda je sve mogu}e. U finalu sam podlegla pritisku jer je atmosfera bila mnogo vrelija nego na kvalifikacijama i tek od petog metka sam uspela da se vratim, ali je tada bilo prekasno - kazala je Arunovi} i dodala da je uspela da se prilagodi uslovima.

Zorana je u finalu MK pi{tolja na 25m osvojila ~etvrto mesto. Rezultatom od 787,3 krugova je za 1,3 kruga bila iza tre}eplasirane Ukrajinke Olene Kostevi~.

Arunovi}eva je izjavila da joj je izuzetno `ao, jer joj je izmakla bronzana medalja: - Najgore mogu}e mesto na Olimpijskim igrama, posle ovakvog raspleta. Meni je izuzetno `ao, ne znam da li uop{te mo`ete da zamislite koliko. Dva finala na prvim Igrama, a bez medalje.

Kola{inac i [panovi}eva do finala Reprezentativac Srbije u bacanju kugle Asmir Kola{inac osvojio je sedmo mesto na Olimpijskim igrama u Londonu. Na{ takmi~ar je do ovog plasmana do{ao hicem iz druge runde i rezultatom od 20,71 metra.

U ~etvrtom poku{aju Kola{inac jo{ jednom nije uspeo da nadma{i rezultat iz druge serije, po{to je ostvario rezultat od 20,51 metra. U petom, posle podr{ke ~itavog stadiona, Kola{inac je izbacio kuglu na 20,46 i pred poslednju seriju ostao na sedmom mestu. Ni {esti poku{aj nije doneo veliku promenu, pa je Kola{inac i definitivno zauzeo sedmu poziciju.

Ivana [panovi} je osvojila 11. mesto u skoku u dalj.

- Ju~e sam odradila pola posla, danas je trebalo da zavr{im na jedan drugi na~in, ali nisam uspela. Ja sam me|u 12 najboljih na svetu i to je veliko dostignu}e. @ao mi je {to nisam sko~ila bolje, ali na kraju sam zadovoljna osvajanjem 11. mesta - rekla je [panovi}eva i dodala da joj je cela sezona bila turbulentna zbog problema sa povredom butine, da joj je to jo{ sve10 Olimpijska revija oktobar 2012.

ADUTI ZA 2016.

Asmir Kola{inac, Ivana [panovi} i Zorana Arunovi} `e u glavi, ali da je u London stigla spremna.

- Daleko od toga da nisam spremna, ali potrebno je da se mnoge kockice slo`e da bih sko~ila rezultat koji sam skakala do pro{le godine.

Na`alost, trening i takmi~enje nisu isto, svejedno je da li sam 11. sa 6,40 ili 6,70. Naravno, vi{e bih volela da sam sko~ila 6,80 nego 6,35 poru~ila je [panovi}eva.

LONDON 2012.

U^INAK NA[IH REPREZENTATIVACA NA OI 2012.

Novak \okovi} ~etvrti u Londonu Novak \okovi} nije uspeo da odbrani bronzu osvojenu pre ~etiri godine u Pekingu. Na{ najbolji teniser je u me~u za tre}e mesto pora`en od Huana Martina del Potra rezultatom 0:2 (5:7, 4:6).

- Ne znam da li ja nisam imao sre}e ili je on bio bolji. ~estitam mu, zaista je igrao sjajno. Da je moglo da se okrene i ode na moju stranu moglo je. Razo~aran sam - izjavio je Novak posle me~a za bronzu.

^avi}u izmakla medalja, Stjepanovi} nova nada Milorad ^avi} osvojio je ~etvrto mesto u finalnoj trci na 100 metara delfin stilom. Na{em

pliva~u do odli~ja je nedostajalo 0,37 sekunde. ^avi} je dobro zapo~eo trku i u prvih tridesetak metara bio me|u prva tri takmi~ara. Onda je poja~ao ritam i do prvog okreta uspeo da do|e prvi, gde je i stvorio prednost od 0,21 sekunde u odnosu na pratioce. Ipak, sam okret na 50 metara nije bio na najvi{em mogu}em nivou, {to je ostalima omogu}ilo da sustignu ^avi}a.

Tako se najuspe{niji pliva~ Srbije oprostio od bazena, sa ~etvrtim mestom na Olimpijskim igrama, po{to je deonicu zavr{io za 51,81 sekundom.

Velimir Stjepanovi} zauzeo je {estu poziciju u finalnoj trci na 200 metara delfin stilom na Olimpijskim igrama u Londonu u vremenu

1:55.07. Velja je prvo postavio novi dr`avni rekord, a potom u polufinalu izborio priliku da pliva za medalju sa samom elitom.

- Nisam ostvario vreme koje sam hteo, ali dao sam sve od sebe. Prvih 150 metara sam ba{ iza{ao brzo i nisam mogao da vratim poslednjih 50. Moj plan nije bio da uzmem medalju u Londonu, nego u Riju. Ovde sam `eleo u polufinale, a osvojio sam {esto mesto - rekao je Stjepanovi}.

Na pitanje kako je bilo plivati protiv Majkla Felpsa, na{ olimpijac je rekao: - Te`ak je ose}aj kad zna{ da pliva{ protiv nekoga ko je osvojio osam medalja u Pekingu. Ali, dao sam sve od sebe, mislio sam samo na svoju trku - zaklju~io je Stjepanovi}.

oktobar 2012. Olimpijska revija 11

Najve}i junaci Olimpijskih vogodi{nje Olimpijske igre u Londonu osta}e upam}ene po spektakularnim nastupima sjajnih takmi~ara, obaranju velikog broja rekorda u raznim disciplinama, postavljanju novih granica. Ipak, u moru vrhunskih sportista i ovoga puta bilo je pojedinaca koji se izdvajaju, a na 30. Igrama u glavnom gradu Velike Britanije to su, nema sumnje, bili pliva~i Majkl Felps (SAD), Ji [iven (Kina), Misi Frenklin (SAD) i fenomenalni sprinter Jusein Bolt.

Pomenuti kvartet ostvario je neverovatne uspehe u Londonu, s obzirom na to da su zajedno ukupno osvojili 16 medalja, od ~ega ~ak 13 zlatnih. U konkurenciji vi{e od 10.000 u~esnika iz 204. zemlje, njih ~etvoro su se zahvaljuju}i briljantnim rezultatima izdigli iznad ostalih.

O

Felps oti{ao u Bolt opet zad Ameri~ki pliva~ na svojim poslednjim Igrama stigao do brojke od 22 olimpijske medalje, ~ime je nadma{io rusku gimnasti~arku Larisu Latinjinu

Majkl Felps (SAD) Definitivno prva zvezda bio je Majkl Felps, kome su ovo bile poslednje Igre. U{ao je u istoriju sporta, jer je u Londonu osvojio {est odli~ja (~etiri zlata i dva srebra), ~ime je stigao do brojke od 22 medalje, po ~emu je postao najbolji olimpijac svih vremena. S obzirom na to da je u 27. godini odlu~io da zavr{i profesionalnu karijeru, nema sumnje da je Felps na najbolji mogu}i na~in oti{ao u penziju.

Kada je re~ o njegovim rezultatima na minulim OI, ameri~ki pliva~ je jo{ jednom dokazao da u bazenu retko ko mo`e da mu parira.

Iako je takmi~enje po~eo iznena|uju}im ~etvrtim mestom u trci na 400 metara me{ovitim stilom, Felps je do prve medalje u Londonu do{ao posle {tafete 4x100 metara slobodnim stilom, u kojoj su SAD osvojile srebro. Posle samo nekoliko dana stiglo je jo{ jedno srebrno odli~je (200 metara delfin), a onda i zlato u trci 4x200 metara slobodno, ~ime je po broju medalja oborio rekord ruske gimnasti~arke Larise Latinjine iz 1964. godine.

Kako je takmi~enje na Igrama odmicalo, tako je ameri~ki pliva~ bio sve sigurniji, koncentrisaniji i br`i, pa je na kraju uspeo da osvoji jo{ tri zlatne medalje (200m me{ovito, 100m delfin i 4x100m me{ovito). Ceo svet mu se klanjao, kolege divile, a dobio je ~estitke ~ak i li~no od predsednika SAD, Baraka Obame.

- Uradio sam sve {to sam `eleo. Do{lo je vreme da probam ne{to drugo. @elim da u`ivam.

Tokom svih ovih godina bio sam u raznim gradovima, ali nikada nisam imao vremena da ih obi|em i upoznam - rekao je Felps.

12 Olimpijska revija 2012. oktobar

„Munja“ sa Jamajke osvojio tri zlata u sprinterskim disciplinama, a Kineskinja Je [iven i Amerikanka Misi Frenklin briljirale u plivanju

OLIMPIJSKE ZANIMLJIVOSTI

Li~ne karte

kih igara u Londonu 2012.

u legendu, divio planetu

MAJKL FELPS Datum ro|enja: 30. jun 1985. Mesto: Baltimor (Merilend) Dr`ava: SAD Uspesi i medalje: [est zlata i dve bronze na OI u Atini 2004, osam zlata na OI u Pekingu 2008, ~etiri zlata i dva srebra na OI u Londonu 2012, 27 zlatnih, {est srebrnih i jedna bronzana medalja sa Svetskih prvenstava.

JUSEIN BOLT Datum ro|enja: 21. avgust 1986. Mesto: Trelavni Dr`ava: Jamajka Uspesi i medalje: Tri zlata na OI u Pekingu 2008, tri zlata na OI u Londonu 2012, pet zlatnih i dve srebrne medalje sa Svetskih prvenstava.

16

MEDALJA ZAJEDNO SU OSVOJILI FELPS, BOLT, MISI I [IVEN U LONDONU JE [IVEN Datum ro|enja: 1. mart 1996. Mesto: Hang`ou Dr`ava: Kina Uspesi i medalje: Dva zlata na OI u Londonu 2012, zlato i dva srebra sa Svetskih prvenstava.

MISI FRENKLIN Datum ro|enja: 10. maj 1995. Mesto: Pasadena (Kalifornija) Dr`ava: SAD Uspesi i medalje: ^etiri zlata i jedna bronza na OI u Londonu 2012, pet zlata, srebro i bronza sa Svetskih prvenstava.

Jusein Bolt(Jamajka)

Je [iven(Kina)

Kratko i jasno - ~ovek zvani „Munja“. Sprinter sa Jamajke ponovo je odu{evio svet svojim fenomenalnim sposobnostima na atletskoj stazi, osvojio je zlato u sve tri discipline (100 m, 200 m i {tafeta 4x100 m), ~ime je ponovio uspeh iz Pekinga pre ~etiri godine.

A mnogi su pre po~etka takmi~enja sumnjali u njega, nisu verovali da mo`e ponovo da bude prvi, jer je kuburio sa povredom le|a. Me|utim, Boltu je to bio samo motiv vi{e da jo{ jednom doka`e da je najbr`i ~ovek na planeti. Deonicu od 100 metara istr~ao je za 9,63 sekunde, {to je i novi olimpijski rekord, a pona{anjem na stazi i van nje ~inio je da non-stop bude u centru pa`nje.

Osim {to }e ga ljubitelji sporta pamtiti po neverovatnim rezultatima, Bolt }e mnogima ostati u se}anju i zbog na~ina na koji je proslavljao pobede ({irenje ruku, slanje poljubaca, pucanje, pevanje, igranje...), zbog kontroverznih izjava, ali i `estokih kritika upu}enih legendarnom atleti~aru Karlu Luisu, koji je sportiste sa Jamajke dovodio u vezu sa dopingom.

- Uradio sam {ta sam hteo. Hteo sam da u|em u istoriju. Mo`ete u`ivati u mojoj slavi.

Ovo je poruka svima koji su rekli da ne}u pobediti. Sada mogu samo da }ute, jer ja sam legenda - poru~io je Bolt.

Svetsko ~udo dolazi iz Kine. Ono {to je Je [iven u~inila u Londonu, zadivilo je svet. Naime, 16-godi{nja kineska pliva~ica osvojila je zlato u trci na 400 metara slobodnim stilom, u finalu je postavila novi svetski rekord, dok je svoj li~ni popravila za ~ak {est sekundi. [iven je rivalke ostavila daleko iza sebe, a poslednjih 100 metara otplivala je za 58,68 sekundi, {to je bolje od rezultata trojice pliva~a koji su se takmi~ili u mu{kom finalu. Poslednjih 50 metara isplivala je br`e od pobednika Amerikanca Rajana Lohtea.

Bilo je i sumnji da je Kineskinja koristila nedozvoljena sredstva, ali MOK je stao u odbranu kineske pliva~ice, navode}i da je ona pro{la doping test.

Misi Frenklin(SAD) Na listi najuspe{nijih sportista 30. Olimpijskih igara, ameri~ka pliva~ica Misi Frenklin zauzima drugo mesto, odmah iza sunarodnika i kolege Majkla Felpsa. Naime, 17- godi{nja Amerikanka takmi~enje je zavr{ila sa pet medalja, odnosno ~etiri zlatne i jednom bronzanom, a s obzirom na njene godine, sigurno }e i na narednim Igrama u Riju biti me|u glavnim favoritima za osvajanje odli~ja.

oktobar 2012. Olimpijska revija 13

Sve~ani do~ek olimpijskog tima

Beograd pozdravio

{ampione

limpijski komitet Srbije u saradnji sa Skup{tinom grada Beograda i kompanijom Telenor, generalnim sponzorom OKS organizovao je sve~ani do~ek za olimpijce koji su predstavljali na{u zemlju na Olimpijskim igrama u Londonu.

O

14 Olimpijska revija 2012. oktobar

Veliki broj gra|ana po`eleo je dobrodo{licu Olimpijcima, a u ime Olimpijskog tima sa balkona gradske skup{tine okupljenima su se obratili osvaja~i medalja - bronzani strelac Andrija Zlati} i vaterpolo reprezentacija Srbije, srebrna strelkinja Ivana Maksimovi} i olimpijska {ampionka u tekvondou Milica Mandi}.

AKTIVNOSTI OKS

FINALE FRIKOM OLIMPIJADE

Divac: Pobednici imaju veliki potencijal U septembru je odr`ano finale Frikom Olimpijade. Ova manifestacija je organizovana u osamnaest gradova Srbije, a sve u cilju razvoja sporta, sportske kulture i dru`enja me|u mladima.

Olimpijada se sastojala od {est sportova i igara za publiku, a u~esnici su imali priliku da se oprobaju u sportovima koje su ovog leta mogli da gledaju na Olimpijskim igrama u Londonu.

Nadmetanja u ko{arci, rukometu, odbojci na pesku, badmintonu, stonom tenisu i skoku u dalj pomno je pratio i legendarni ko{arka{ Vlade Divac, predsednik Olimpijskog komiteta Srbije.

Nakon fotografisanja i deljenja autograma

mali{anima, Vlade Divac je izjavio da je sre}an kad vidi mlade ljude da se bave sportom i dodao: - Hvala kompaniji Frikom {to je bila uz na{ tim tokom Igara u Londonu, ali i {to organizovanjem ovakvih doga|aja podr`ava najmla|e.

Siguran sam da neki od pobednika ovogodi{nje Frikom Olimpijade imaju veliki potencijal da predstavljaju Srbiju i u~estvuju na nekim od narednih Olimpijskih igara.

Nakon zavr{etka takmi~enja, aktuelni Evropski {ampion u kajaku i finalista Olimpijskih igara u Londonu, Marko Novakovi}, dodelio je mali{anima medalje i poklone.

oktobar 2012. Olimpijska revija 15

AKTIVNOSTI OKS SPORTSKI KAMP U KU^EVU Procter&Gamble u saradnji sa Olimpijskim komitetom Srbije organizovao je sportski kamp u Ku~evu, sa ciljem da promovi{e razvoj mladih kroz sport i da oda priznanje mamama koje su zaslu`ne za postizanje dobrih rezultata njihove dece.

Olimpijci Mihail Duda{, Goran Jagar, Miljan Vukovi}, Mihailo Miti}, kao i biv{i asovi @arko Paspalj i Nikola Kulja~a dru`ili su se sa decom i upoznali ih sa olimpijskim vrednostima. Uz najbolje trenere deca su u~ila da igraju fudbal, odbojku, rukomet, ko{arku, vaterpolo, ali tako|e kroz edukativne radionice saznali su i sve o va`nosti sporta, drugarstvu, fer igri i timskom radu.

VESLA^IMA SREBRO I TRI BRONZE Reprezentacija Srbije osvojila je srebro i tri bronze na Evropskom prvenstvu u veslanju, koje je odr`ano u italijanskom gradu Vareze. Srpska vesla~ica u skifu Iva Obradovi} osvojila je srebrnu medalju ostvariv{i vreme 7:39,87 minuta. Iva je do samog fini{a bila na tre}em mestu, iza drugoplasirane Estonke. Me|utim, zahvaljuju}i odli~nom veslanju u zavr{nici uspela je da se domogne srebrne medalje. Bronzanu medalju na osvojili su ~etverac bez kormilara (Milo{ Vasi}, Radoje \eri}, Miljan Vukovi} i Goran Jagar), zatim laki ~etverac bez kormilara (Nikola Selakovi}, Milo{ Stanojevi}, Nenad Babovi} i Milo{ Tomi}), kao i dvojac bez kormilara (Nenad Stoji} i Nikola Be|ik).

16 Olimpijska revija 2012. oktobar

ODR@ANA XXXIV SEDNICA PREDSEDNI[TVA OKS

Izborni postupak za novi ciklus Na XXXIV sednici Predsedni{tva Olimpijskog komiteta Srbije otvoren je izborni postupak za predsednika i ~lanove organa OKS (Izvr{ni i Nadzorni odbor) za novi olimpijski ciklus - Rio 2016. Otvaranjem izbornog postupka otpo~inje period u kojem ~lanovi Olimpijskog komiteta Srbije dostavljaju svoje predloge za predsednika i ~lanove Izvr{nog i Nadzornog odbora, a po okon~anju ovog perioda Izborna komisija utvrdi}e punova`nost kandidatura i dostaviti ih Predsedni{tvu OKS u cilju usvajanja izbornih listi i sazivanja Izborne skup{tine. Pored otvara-

nja izbornog postupka za predsednika i ~lanove organa OKS, otvoren je i postupak za imenovanje ~lanova Sportske komisije OKS. Predsedni{tvo je na prvoj sednici po okon~anju Olimpijskih igara u Londonu usvojilo i izve{taj [efa Misije Srbije Prof. dr Branislava Jevti}a, kao i izve{taj {efa medicinskog tima Prof. dr Dragana Radovanovi}a.

Na XXXIV sednici Predsedni{tvo OKS jednoglasno je donelo odluku o u~e{}u Tima Srbije na Mediteranskim igrama koje }e se odr`ati u Mersinu (Turska) od 20. do 30. juna 2013.

OLIMPIJSKE ZANIMLJIVOSTI BILANS MEDALJA NA IGRAMA U LONDONU

Amerika vratila primat od Kine Na Olimpijskim igrama u Londonu u~estvovalo je vi{e od 10.000 sportista iz 204 zemlje, oboreno je 30 rekorda u sedam sportova, a prema o~ekivanjima, najvi{e uspeha imali su sportisti Sjedinjenih Ameri~kih Dr`ava, koji su osvojili ukupno 104 medalje - 46 zlatnih, 29 srebrnih i 29 bronzanih. Da podsetimo, na Igrama pre ~etiri godine, najuspe{niji su bili Kinezi.

Drugo mesto na listi osvaja~a medalja zauzimaju takmi~ari iz Kine sa 87 odli~ja (38-27-22), dok su tre}eplasirani predstavnici doma}ina, Velike Britanije sa 65 (29-17-19). Me|u deset najuspe{nijih nalaze se i Rusija, Ju`na Koreja, Nema~ka, Francuska, Italija, Ma|arska i Australija.

S druge strane, na{i olimpijci okitili su se sa ~etiri medalje, pa se Srbija na listi osvaja~a nalazi na 42. poziciji. Podsetimo, zlatom se okitila reprezentativka u tekvondou Milica Mandi}, srebro je osvojila Ivana Maksimovi} u strelja{tvu, dok su bronzane medalje pripale vaterpolo reprezentaciji i strelcu Andriji Zlati}u.

Naredne Olimpijske igre odr`a}e se od 5. do 21. avgusta 2016. godine u Rio de @aneiru.

Najboljih 30 Dr`ava 1. SAD 2. Kina 3. V. Britanija 4. Rusija 5. Ju`na Koreja 6. Nema~ka 7. Francuska 8. Italija 9. Ma|arska 10. Australija 11. Japan 12. Kazahstan 13. Holandija 14. Ukrajina 15. Kuba 16. Novi Zeland 17. Iran 18. Jamajka 19. ^e{ka 20. S. Koreja 21. [panija 22. Brazil 23. Ju`na Afrika 24. Etiopija 25. Hrvatska 26. Belorusija 27. Rumunija 28. Kenija 29. Danska 30. Azerbejd`an 30. Poljska

Zlato Srebro Bronza Ukupno 46 29 29 104 38 27 22 87 29 17 19 65 24 25 33 82 13 8 7 28 11 19 14 44 11 11 12 34 8 9 11 28 8 4 5 17 7 16 12 35 7 14 17 38 7 1 5 13 6 6 8 20 6 5 9 20 5 3 6 14 5 3 5 13 4 5 3 12 4 4 4 12 4 3 3 10 4 0 2 6 3 10 4 17 3 5 9 17 3 2 1 6 3 1 3 7 3 1 2 6 2 5 5 12 2 5 2 9 2 4 5 11 2 4 3 9 2 2 6 10 2 2 6 10 oktobar 2012. Olimpijska revija 17

Rekordi su padali skoro svakog dana Na Igrama u Londonu najbolji svetski rezultati svih vremena postavljeni u streli~arstvu, atletici, plivanju, dizanju tegova, ga|anju glinenih golubova, biciklizmu...

Svetski rekordi na OI 2012.

27. jul - Im (Ju`na Koreja, streli~arstvo) - Ju`na Koreja (mu{karci, streli~arstvo)

699 poena 2.087 krugova

28. jul - Novi Zeland (mu{karci, veslanje) 6.08.50 minuta - Je [iven (Kina, plivanje) 4.28.43 minuta

29. jul - Volmer (SAD, plivanje) - Burg (Ju`na Afrika, plivanje) - Roud (SAD, skit) - ^in{anlo (Kazahstan, tegovi)

55.98 sekundi 58.46 sekundi 74 pogotka 131 kg (izba~aj)

30. jul - Guk (Severna Koreja, tegovi)

153 kg (trzaj)

1. avgust - \urta (Ma|arska, plivanje) 2.07.28 minuta - Lu Ksiaojun (Kina, tegovi) 379 kg (biatlon) i 175kg (trzaj)

2. avgust - Soni (SAD, plivanje) - Velika Britanija (mu{karci, biciklizam) - Kina (`ene, biciklizam)

2.20 minuta 42.600 sekundi 32.422 sekunde

3. avgust - Frenklin (SAD, plivanje) - Martinov (Belorusija, strelja{tvo) - Klimov (Rusija, strelja{tvo) - Velika Britanija (mu{karci, biciklizam)

2.04.06 minuta 705,5 krugova 592 kruga 3.51.659 minuta

4. avgust - Suen Jang (Kina, plivanje) 14.31.02 minuta - SAD (`ene, plivanje) 3.52.05 minuta - Rosi (Italija, trap) 99 pogodaka - Iljin (Kazahstan, tegovi) 428 kg (biatlon) i 233 kg (izba~aj) - Velika Britanija (`ene, biciklizam) 3.19.27 minuta

5. avgust - Lulu @u (Kina, tegovi)

333 kg (biatlon) i 187 kg (trzaj)

6. avgust - Dajmond (Australija, trap)

125 bodova

9. avgust - Rudi{a (Kenija, atletika)

1.40.91 minuta

10. avgust - SAD (`ene, atletika)

40.82 sekunde

11. avgust - La{manova (Rusija, atletika) - Jamajka (mu{karci, atletika)

Marija Zori} oliko su jubilarne 30. Olimpijske igre bile uzbudljive, neizvesne i interesantne, najbolje se vidi po rezultatima. Skoro svakog dana takmi~enja, u Londonu je obaran barem po jedan svetski rekord, po ~emu }e sigurno u}i u anale.

Ve} 27. jula, na dan sve~anog otvaranja, pos-

K

18 Olimpijska revija 2012. oktobar

tavljena su dva nova svetska rekorda i to u streli~arstvu. Naime, Dong Hjun Im iz Ju`ne Koreje sa 699 poena u 72 strele (maksimum 720) za tri kruga je oborio sopstveni svetski rekord.

Istog dana, Im je ponovio isti uspeh, ali ovoga puta sa kolegama iz reprezentacije Bubmin Kimom i Jinom Hiehom Ohom. To je skoro neverovatno, jer je Im skoro potpuno slep na levo oko, dok na desnom nema idealan vid.

Igre su se polako zahuktavale, pa je drugi

1.25.02 sat 36.84 sekunde

dan doneo sjajan u~inak u veslanju i plivanju.

Prvo je novozelandski dvojac bez kormilara Erik Mari-Hami{ Bond tokom kvalifikacione trke ostvario odli~an rezultat (6.08.50 minuta), ~ime je postavljen rekord, a zatim je isti uspeh uspela da ostvari i kinesko „~udo od deteta“ Je [iven. Fenomenalna 16-godi{nja pliva~ica zadivila je svet u trci na 400 metara me{ovito, po{to je ostvarila vreme od 4.28.43 minuta, ali najvi{e zbog toga {to je poslednjih 100 metara ot-

OLIMPIJSKE ZANIMLJIVOSTI

plivala br`e i od Amerikanca Rajana Lohtea, koji je pobedio u mu{koj konkurenciji.

Uzbu|enja u bazenu Re|ala su se uzbu|enja u bazenu, a tre}i dan Igara bio je ne{to posebno, po{to su postavljena dva svetska rekorda. Kameron van der Burg u{ao je u istoriju kao prvi Ju`noafrikanac koji je osvojio zlatnu medalju u plivanju, a rekord je oborila i Dejna Volmer (SAD). Dan je upotpunila reprezentativka SAD u strelja{tvu Kimberli Roud, koja je osvojila prvo mesto u ga|anju glinenih golubova, uz najbolji rezultat svih vremena. Ona je tako postala i prva ameri~ka sportistkinja koja je osvojila medalju u individualnom sportu na pet uzastopnih olimpijskih igara. Nova svetska rekorderka u dizanju tegova postala je i Kazahstanka Zulfija ^in{anlo Nema sumnje, 30. jul 2012. zauvek }e pamtiti i severnokorejski diza~ tegova Kim Un Guk (kategorija do 62 kg), koji je postavio novi olimpijski rekord i izjedna~io svetski, jer je u jednom trzaju podigao 153 kilograma.

Samo dan kasnije, mesto u istoriji obezbedio je jo{ jedan diza~ tegova. Re~ je o Kinezu Lu Ksiaojunu, koji je oborio dva svetska rekorda u kategoriji do 77 kilograma. Ne{to kasnije, ma|arski pliva~ Danijel Djurta ostvario je najbolji rezultat u trci na 200 metara prsno.

Sjajni rezultati 4. avgusta Da su Amerikanci neprikosnoveni u bazenu, pokazala je i Rebeka Soni. Ona je u trci na 200 metara postavila novi svetski rekord. Njenim stopama krenula je Misi Frenklin.

Ta~no na polovini Igara najzanimljivije bilo je u strelja{tvu. Belorus Sergej Martinov oborio je rekord u disciplini malokalibarska pu{ka - le`e}i stav. Pripadnik ratnog vazduhoplovstva je pogodio 705,5 krugova i tako sru{io 16 godina star rekord. Odmah potom i Rus Aleksej Klimov je u kvalifikacijama pi{tolj-brza paljba (25 metara) oborio sopstveni svetski rekord, sa 592 pogo|ena kruga. Diza~i tegova, strelci, pliva~i i biciklisti bili su glavni junaci 4. avgusta, jer je tada postavljeno nekoliko rekorda.

Poslednja tri dana bila su rezervisana za atletiku, a rekorde su sru{ili Kenijac Dejvid Rudi{a (800 metara), `enska ameri~ka {tafeta 4x100, Ruskinja Jelena La{manova (brzo hodanje na 20 km) i Jamajka u {tafeti 4x100 metara (Jusein Bolt, Johan Blejk, Nesta Karter i Majkl Frater). oktobar 2012. Olimpijska revija 19

Kako je nastao grad Zaliv Guanabara, mesto budu}eg grada, prvi put su videli portugalski istra`iva~i u ekspediciji koju je vodio Gaspar de Lemos, 20. januara, 1502. godine, odakle i poti~e naziv Rio de @aneiro (Januarska reka). Legenda ka`e da su moreplovci ovaj zaliv nazvali rekom iz razloga {to su i mislili da je u pitanju reka. Zvani~no, grad je osnovao 1. marta 1565 godine portugalski vitez, brat tada{njeg generalnog guvernera Brazila na vrhu brda „[e}erna glava“. Kasnije je ~itav jedan grad izrastao na vrhu ovog brda.

28 SPORTOVA BI]E NA IGRAMA 2016.

Borba protiv kriminala U~estali narko ratovi i uli~ni sukobi su ne{to sa ~im se ovaj grad {to pre mora obra~unati. Gradona~elnik Rija priznao je da postoje „veliki problemi“ sa kojima se suo~ava grad u obezbe|ivanju utakmice od nasilja, ali i da je ~etiri godine dovoljno dug period da se to sanira. MOK je ovaj problem je sa punim poverenjem poverio nacionalnim, regionalnim i gradskim vlastima, a koliko su oni to ozbiljno shvatili najbolje svedo~i drasti~no smanjenje stope kriminala u ovoj godini, koja je najmanja u poslednje dve decenije.

Vidimo se u Riju 2016. godine Po zavr{etku sve~ane ceremonije zatvaranja Igara u Londonu, gradona~elniku Rija Eduardu Paesu olimpijsku zastavu predao predsednik MOK-a @ak Rog, pozivaju}i sportiste sveta na novo vi|anje za ~etiri godine Aleksandar Crnomarkovi} akon oktobarske ve~eri u Kopenhagenu 2009. godine i ubedljive pobede Rija nad Torontom, Tokijom i Madridom, svima je bilo jasno da }e ovaj ~uveni grad karnevala i zabave biti doma}in prvih Olimpijskih igara na tlu Ju`ne Amerike. Od tada je pro{lo tri godine, a Brazilci ubrzano rade na izgradnji infrastrukture i podizanju nivoa bezbednosti, kako bi u potpunosti spremni do~ekali najve}u sportsku smotru.

Po zavr{etku sve~ane ceremonije zatvaranja OI u Londonu, gradona~elniku Rija Eduardu

N

20 Olimpijska revija oktobar 2012.

Paesu olimpijsku zastavu je predao predsednik Me|unarodnog olimpijskog komiteta @ak Rog, pozivaju}i sportiste sveta na „novo vi|anje za ~etiri godine“. Do tada ovom gradu predstoji te{ka borba, kako bi realizovao gotovo 200 projekata izgradnje sportskih borili{ta i ostale infrastrukture i tako polo`io ovaj zahtevan ispit.

Rad punom parom Zamenik ministra sporta Brazila Luis Fernandes nedavno je izjavio kako }e Igre 2016. godine ubrzati projekte koji su zapo~eti {irom ove dr`ave, a naro~ito u Riju, gradu koji ima 6,5 miliona stanovnika. Planovi u ovom gradu uklju~uju {irenje mre`e linija podzemne `eleznice,

a u toku je izgradnja i ~etiri ekspresne linije za autobuse i automobile.

- Olimpijske igre su prilika za investiciju velike koli~ine novca u infrastrukturu, koja bi se ina~e ulo`ila za 15 do 20 godina - rekao je Fernandes i dodao da Igre omogu}avaju Brazilu da koncentri{u sredstva za {to br`u izgradnju i razvoj.

U nedavnoj poseti Brazilu, predsednik Me|unarodnog olimpijskog komiteta @ak Rog izrazio je zabrinutost tempom kojim se radovi odvijaju i poru~io gra|anima i vlastima ove ju`noameri~ke zemlje da moraju br`e da rade.

- Uveren sam da }e Rio biti sjajan organizator, ali svi moraju shvatiti da je potrebno mnogo vi{e rada i planiranja i da nema vremena za gubljenje - rekao je Rog za brazilski list O’Globo.

Zvani~nici Organizacionog odbora Igara u brazilskom gradu tvrde kako }e sve biti spremno do po~etka. Neki od lokaliteta }e se koristiti tokom Svetskog fudbalskog prvenstva, a drugi, me|u kojima je i olimpijsko selo }e se izgraditi naknadno. Ceo projekat ko{ta}e Brazil preko 17 milijardi dolara.

Glavni objekti Bara da Ti`uka u kojoj }e biti sme{teno Olimpijsko selo }e ugostiti ve}inu posetilaca Olimpijskih i Paraolimpijskih igara 2016. Ostatak }e biti sme{ten u tri druge zone: Kopakabana bi~, Marakana i Deodoro. Brazilska vlada pu-

OLIMPIJSKE ZANIMLJIVOSTI

nom parom radi na izradi „Rio parka“, koji }e biti sme{ten u Barr zoni na mestu gde je sada staza Formule 1 sa povr{inom od 300 hektara.

Park je projektovan u obliku trougla, a na njemu }e biti sme{tena olimpijska borili{ta na kojima }e se nadmetati sportisti iz 15 olimpijskih sportova i 11 paraolimpijskih. Ukupan broj planiranih borili{ta je 34, a od toga je ~ak 18 ve} u funkciji. Na istom mestu bi}e sme{ten i medijski centar za 20.000 novinara, koji }e do}i u olimpijsko selo.

Za razliku od Igara u Londonu, centralni stadion ne}e biti u parku, ve} }e se ceremonija otvaranja i zatvaranja kao i atletska takmi~enja odr`ati na kultnoj Marakani. Pored samog hrama fudbala, gradi se i novi stadion, kapaciteta 45.000 gledalaca, koji }e nositi ime biv{eg predsednika FIFA, Brazilca @oaa Avelan`a.

Prelep ambijent Spektakularno prirodno okru`enje, karneval, samba i pla`e kao {to su Kopakabana, Ipanema i Leblon su ono po ~emu se u svetu prepoznaje Rio. Najpoznatija atrakcija i za{titni znak grada je statua Isusa, poznata kao statua Hrista Spasa na brdu Korkovadu. Tu su i brdo „[e}erna glava“ sa `i~arom koja ide do njegovog vrha, zatim Sambodrom - mesto gde se odr`ava glavna karnevalska parada, kao i stadion Marakana, jedan od najve}ih u svetu. Rio tako|e posjeduje i dve najve}e {ume u urba-

nom podru~ju, Pedra Branka i Ti`uka.

Procena broja stanovnika u gradu za 2005. godinu je 6.094.183, a u {irem krugu grada je procenjeno da `ivi izmedu 11 i 12 miliona `itelja. Ljude iz Rio de @aneira popularno zovu „karioke“, a neslu`bena himna grada je „^udesan grad“. Ono {to ovaj grad ~ini posebnim je svakako tipi~na tropska klima sa visokim temperaturama i vla`no{}u tokom ~itave godine. Letnje vru}ine dosti`u i preko 40°C, ali ipak, veliki broj vodenih povr{ina i blizina brda i planina ~ine leto u Riju podno{ljivim. Padavine su ~este, naro~ito u letnjim mesecima, kada su mogu}e i oluje, ali ne i tropski cikloni.

Noviteti golf i ragbi Predstoje}e Igre donose i odre|ene izmene u takmi~arskim sportovima. Prethodnih godina predstavnici sportova poput bejzbola, softbola, karatea, skvo{a, golfa i ragbija dali su sve od sebe da budu uklju~eni u najve}u sportsku smotru. Nakon dugih dogovora u MOK-u izglasano je da na najve}u pozornicu do|u ragbi i golf koji svojom zastupljeno{}u i zvezdama poput Tajger Vudsa i Anike Sorenstam svakako to i zaslu`uje.

Igre u Brazilu ima}e 28 sportova i ukup no 42 discipline.

oktobar 2012. Olimpijska revija 21

OLIMPIJSKA ^ITANKA

Bubkin skok do oblaka Igre u Seulu 1988. bi}e upam}ene po jedinom olimpijskom zlatu Sergeja Bubke, diskvalifikaciji Bena D`onsona posle doping skandala, a na{a reprezentacija je osvojila 12 medalja Marija Milovanovi} etnje olimpijske igre odr`ane u Seulu od 17. septembra do 2. oktobra 1988. godine bile su 24. po redu.

Ukupno 8.465 sportista (6.279 mu{karaca i 2.186 `ena) iz 159 zemalja takmi~ilo se u 25 sportova i 237 disciplina.

Olimpijske igre u Seulu su po mnogo ~emu nazna~ile po~etak novog vremena olimpizma, revolucije i evolucije olimpijskog pokreta i igara.

Odluka da se Igre odr`e u Ju`noj Koreji bila je veoma hrabra i riskantna, jer zemlju doma}ina nisu priznavale dr`ave isto~nog bloka, na ~elu sa Sovjetskim Savezom. Me|utim, pokazalo se da su i Istok i Zapad svesni toga da je najgora varijanta neu~estvovati u jedinom globalnom doga|aju, tako da su masov-

L

22 Olimpijska revija oktobar 2012.

ni bojkoti izostali. Samo {est zemalja nije se odazvalo pozivu MOK da u~estvuju na Igrama: Demokratska Republika Koreja, Kuba, Nikaragva, Albanija, Etiopija i Sej{eli.

Kako je 1986. godine ukinuto pravilo o obaveznom amaterizmu, u Seulu je na program vra}en tenis, prvi put posle Igara u Parizu 1924. godine. Prvu pobedu na takmi~enju ostvario je Jugosloven Slobodan @ivojinovi}, koji je u prvom me~u prvog kola savladao Danca Kristensena, dok je zlatnu medalju osvojio ^ehoslovak Miroslav Me~ir.

Atletska takmi~enja u Seulu osta}e upam}ena po sjajnim rezultatima atleti~ara iz Kenije,

koji su pobedili u ~etiri od {est trka na srednjim i dugim prugama. Sergej Bubka osvaja prvu i jedinu zlatnu olimpijsku medalju.

Florans Grifit-D`ojner osvojila je zlato u trci 200m i postavila svetski rekord 21,34 koji i danas va`i. Ona je osvojila jo{ dve zlatne (100m i {tafeta 4x 100m) i jednu srebrnu ({tafeta 4x 400m) medalju.

Atletika je donela i prvi veliki doping skandal. Kana|anin Ben D`onson, {ampion u trci na 100 metara, uz veliku medijsku pompu ka`njen je zbog upotrebe steroida i diskvalifikovan. Oduzeta mu je zlatna medalja, koja je pripala Karlu Luisu, drugoplasiranom u finalnoj trci.

Vladimir Nikolajevi~ Artjomov iz SSSR osvojio je ~etiri zlatne i srebrnu medalju u gimnastici.

Zvezde bazena bili su pliva~ica Kristin Oto iz Isto~ne Nema~ke, koja je osvojila {est zlat-

XXIV LETNJE OI - SEUL 1988.

Pregled osvojenih medalja

ZLATO Vaterpolisti Jugoslavije [AMPION Maksimovi}

BRONZA @arko Paspalj

Jugoslavija u Seulu 155 sportista 17 sportova 10 atleti~ara 6 biciklista 7 boksera 13 vaterpolista 10 vesla~a 1 gimnasti~ar 1 jedrili~ar 3 kajaka{a 24 u ko{arci 3 u plivanju 10 rva~a 2 ritmi~ke gimnasti~arke 30 u rukometu 5 u stonom tenisu 6 u strelja{tvu 3 u tenisu 17 fudbalera 4 d`udista nih medalja i Amerikanac Met Bjondi (5 zlatnih, 1 srebrna i 1 bronzana).

Isto~na Nemica Krista Rotenburger-Luding jedina je sportistkinja koja je iste godine osvojila medalje i na Zimskim i Letnjim OI. Ona je prvo u Kalgariju osvojila srebrnu medalju u brzom klizanju, a zatim u Seulu u biciklizmu.

Heroj Igara u Seulu postao je kanadski jedrili~ar Lorens Limiju, koji je pritekao u pomo} prevrnutoj singapurskoj jedrilici i time spao sa drugog na dvadeset prvo mesto. Zbog tog podviga, Huan Antonio Samaran ga je odlikovao medaljom „Pjer de Kuberten“. Jugoslavija u Seulu sa 155 takmi~ara Na{a reprezentacija je u Seulu u~estvovala sa 155 sportista u 17 sportova. Strelci su osvojili dve zlatne i bronzanu medalju. Jasna [ekari} je osvojila zlato u disciplini vazdu{ni pi{tolj i bronzu u disciplini sportski pi{tolj, a Goran Maksimovi} zlato vazdu{nom pu{kom. Tre}u zlatnu olimpijsku medalju doneli su vaterpolisti, odbraniv{i {ampionsku titulu iz Los An|elesa.

Ko{arka{i i ko{arka{ice Srbije okitili su se bronzanim medaljama. U timu koji je sa klu-

DVE MEDALJE Jasna [ekari}

ZANIMLJIVOSTI Pliva~ica Kristin Oto (DR Nema~ka) je osvojila {est zlatnih medalja Ameri~ki pliva~ Met Bjondi osvojio je pet zlatnih medalja, jednu srebrnu i jednu bronzanu Biciklistkinja Krista Rotenburger-Luding (DR Nema~ka) jedina je iste godine osvojila medalje i na zimskim (brzo klizanje) i letnjim OI

52 31 ZEMLJE OSVOJILE MEDALJU

ZEMLJA OSVOJILA ZLATO

U SEULU 1988.

zemlja 1. SSSR 2. DR Nema~ka 3. SAD 4. J. Koreja 5. SR Nema~ka 6. Ma|arska 7. Bugarska 8. Rumunija 9. Francuska 10. Italija 11. Kina 12. V. Britanija 13. Kenija 14. Japan 15. Australija 16. Jugoslavija 17. ^ehoslova~ka 18. Novi Zeland 19. Kanada 20. Poljska 21. Norve{ka 22. Holandija 23. Danska 24. Brazil 25. Finska 26. [panija 27. Turska 28. Maroko 29. Austrija 30. Portugal 31. Surinam 32. [vedska 33. [vajcarska 34. Jamajka 35. Argentina 36. ^ile 37. Kostarika 38. Indonezija 39. Iran 40. Holandski Ant. 41. Peru 42. Senegal 43. Dev. Ostrva 44. Belgija 45. Meksiko 46. Kolumbija 47. D`ibuti 48. Gr~ka 49. Mongolija 50. Pakistan 51. Filipini 52. Tajland

zlato 55 37 36 12 11 11 10 7 6 6 5 5 5 4 3 3 3 3 3 2 2 2 2 1 1 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

srebro 31 35 31 10 14 6 12 11 4 4 11 10 2 3 6 4 3 2 2 5 3 2 1 2 1 1 1 0 0 0 0 4 2 2 1 1 1 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0

bronza 46 30 27 11 15 6 13 6 6 4 12 9 2 7 5 5 2 8 5 9 0 5 1 3 2 2 0 2 0 0 0 7 2 0 1 0 0 0 0 0 0 0 0 2 2 1 1 1 1 1 1 1

pe predvodio aktuelni selektor reprezentacije Srbije Du{an Ivkovi} igrali su i predsednik OKS Vlade Divac, kao i potpredsednik @arko Paspalj.

Rva~ [aban Trstena, branilac titule iz Los An|elesa, osvojio je srebrnu medalju usled te{ke povrede kolena zadobijene u polufinalnom me~u. Njemu su lekari ~ak savetovali da preda finalni me~ bez borbe, {to je on odbio.

Stoni tenis je u Seulu debitovao na Olimpijskim igrama, a na{i Ilija Lupulesku i Zoran Primorac uspeli su da se okite srebrnom medaljom, dok su Jasna Fazli} i Gordana Perku~in uzele bronzu.

Bokser Damir [karo uspeo je da osvoji bronzanu medalju, iako je zbog naprsnu}a rebara i povre|ene arkade prethodno morao da odustane od polufinalnog me~a.

Bronzu su osvojili i rukometa{i, kao i dvojac bez kormilara Bojan Pre{eren i Sadik Mujki}.

Sa ukupno 12 osvojenih medalja (3 zlatne, ~etiri srebrne i 5 bronzanih) Jugoslavija je zauzela {esnaesto mesto me|u zemljama osvaja~ima medalja.

oktobar 2012. Olimpijska revija 23