Жубор језика, српски језик и језичка култура за пети разред основне школе

ДР ЈЕЛЕНА ЖУРИЋ ДР ЈЕЛЕНА АНГЕЛОВСКИ

o

Жубор језика

pr om

СРПСКИ ЈЕЗИК И ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА

Ed

uk a

Уџбеник за пети разред основне школе

ДР ЈЕЛЕНА ЖУРИЋ ДР ЈЕЛЕНА АНГЕЛОВСКИ

Жубор језика

Др Бошко ВЛАХОВИЋ

pr om

Главни уредник

o

СРПСКИ ЈЕЗИК И ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА Уџбеник за пети разред основне школе

Одговорна уредница

Др Наташа ФИЛИПОВИЋ

Предметна уредница

Др Моња ЈОВИЋ

Рецензенти

Проф. др Живојин СТАНОЈЧИЋ, професор универзитета Валентина МУЈИЧИЋ, професорка српског језика и књижевности Драгана ЦУЦИЋ, професор српског језика и књижевности

Илустрације

Младен АНЂЕЛКОВИЋ

Лектура и коректура

Споменка ТРИПКОВИЋ

ЕДУКА д.о.о., Београд Ул. Змаја од Ноћаја бр. 10/1 Тел./факс: 011 3287 277, 3286 443, 2629 903 Сајт: www.eduka.rs • имејл: eduka@eduka.rs

За издавача

37.016:811.163.41(075.2) ЖУРИЋ, Јелена, 1959Жубор језика 5 : српски језик и језичка култура : уџбеник за пети разред основне школе / Јелена Журић, Јелена Ангеловски ; [илустрације Младен Анђелковић]. - Изд. бр.

5. - Београд : Eduka, 2022 (Београд : Цицеро).

- 184 стр. : илустр. ; 26 cm

Др Бошко ВЛАХОВИЋ, директор

Тираж 2.000. - Регистар.

-Задаци за вежбање и проверу знања / Јелена Журић, Јелена Ангеловски. - 1 електронски оптички диск (CD-ROM) : текст ; 12 cm

Штампа: Цицеро, Београд

ISBN 978-86-6013-328-3

Ed

Издавач

Срђан ПОПАДИЋ Иван ТАНИЋ, Агенција Мани два

uk a

Дизајн

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд

Издање бр.: 5, Београд, 2022. година

1. Ангеловски, Јелена, 1980- [autor] COBISS.SR-ID 59932681

Тираж: 2000

© Едука д.о.о. Београд

Министар просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије одобрио је издавање и употребу овог уџбеника Решењем број: 650-02-00087/2018-07 и 650-02-00084/2018-07. Није дозвољено: репродуковање, дистрибуција, објављивање, прерада или друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму или поступку, укључујући и фотокопирање, штампање или чување у електронском облику, без писмене дозволе издавача. Наведене радње представљају кршење ауторских права.

2

Садржај УВОД – ПЕСНИК И РЕЧИ .......................... 5

Локатив ....................................................... 59

ВОДИЧ КРОЗ УЏБЕНИК ............................ 6

Да поновимо: Значење и служба падежа ................................................... 62

ГОВОРНИ И ПИСАНИ ЈЕЗИК .................. 11

Препричавање кратких текстова .......... 65 Препричавање динамичних сцена из епског дела ....................................... 68 Техника израде писменог састава ....... 70 Причање о догађајима и описивање доживљаја ............................................. 73 Приповедање о измишљеном догађају .. 75

pr om

Реч – слог – акценат ................................. 12 Реч и слог .............................................. 12 Носиоци слога ....................................... 13 Реч и акценат ........................................ 13 Место акцента у вишесложним речима .. 14 (Не) пиши као што говориш ...................... 15 Изражајно читање и рецитовање .............. 16 Правилан изговор гласова ........................ 16

ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА – ПРИПОВЕДАЊЕ ................................ 64

o

Како разумемо и доживљавамо речи ........ 7 Мала и велика имена.............................. 7 Интонација (реченична мелодија) и интерпункцијски знакови ........................ 9 Интонација упитних реченица ................. 10

ПРОМЕНЉИВЕ И НЕПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ .......................... 18 Променљиве речи ...................................... 19 Непроменљиве речи .................................. 21

uk a

Да поновимо: Променљиве и непроменљиве речи .............................. 23 ИМЕНИЦЕ .................................................. 24

Ed

Значење и врсте именица.......................... 25 Број именица: једнина и множина ........... 27 Деклинација: промена именица и именских речи ........................................ 29 Да поновимо: Именице ......................... 31 ПРАВОПИС ........................................... 32 Писање вишечланих географских имена ................................ 33 Писање вишечланих имена установа и предузећа............................. 35 ПАДЕЖИ .................................................... 37 Номинатив .................................................. 38 Генитив ........................................................ 42 Датив ........................................................... 46 Акузатив ...................................................... 49 Вокатив ....................................................... 52 Инструментал ............................................. 55

ПРИДЕВИ ................................................... 76 Значење и врсте придева .......................... 77 Промена придева ....................................... 78 Компарација придева ................................ 79 Служба придева у реченици ..................... 82 Правопис: Писање придева изведених од властитих имена ................................ 78 Писање гласа ј у придевима на -ски и -ин............................................ 79 Да поновимо: Придеви .......................... 83 ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА ОПИСИВАЊЕ ........................................ 84 Опис лика – портрет ............................. 85 Опис природе – пејзаж ......................... 87 БОГАЋЕЊЕ РЕЧНИКА ......................... 89 Синоними и антоними .......................... 90 Некњижевне речи и туђице .................. 92 Сувишне речи и изрази у говору и писању ................................................ 94 ЗАМЕНИЦЕ ................................................ 97 Именичке заменице ................................... 97 Правопис: Писање личне заменице Ви ........................................................... 101

3

Да поновимо: Заменице ...................... 104 БРОЈЕВИ ................................................... 105 Значење и врсте бројева ......................... 106 Главни бројеви Основни бројеви .................................. 107 Бројне именице на -ица ...................... 108 Збирни бројеви .................................... 109 Редни бројеви........................................... 111

Да поновимо: Прилози и предлози ............................ 146 РЕЧЕНИЦА И РЕЧЕНИЧНИ ЧЛАНОВИ................................................. 148 Реченица .................................................. 149 Комуникативна и предикатска реченица ................................................... 150 Да поновимо: Реченица....................... 151

o

Лична заменица за свако лице – себе, се (повратна личнa заменица) ................. 103

Правопис: Писање речце не уз глаголе .............................................. 120

Да поновимо: Реченица и реченични чланови ............................. 170

Да поновимо: Глаголи ............................. 121

ПРАВОПИС .......................................... 172

Глаголски облици Инфинитив ........................................... 122 Инфинитивна основа ....................... 124 Презент ................................................ 126 Презентска основа ........................... 127 Презент помоћних глагола ............... 127 Перфекат ............................................. 131 Футур први ........................................... 135

Запета .................................................. 173 Наводници .......................................... 174 Црта .................................................... 175

pr om

Значење глагола и служба у реченици ................................................ 114 Глаголски вид (трајање глаголске радње) ...................... 115 Глаголски род (прелазност глаголске радње) ................. 117 Промена глагола – конјугација .............. 120

Главни реченични чланови: предикат и субјекат ................................. 152 Предикат ............................................. 152 Глаголски и именски предикат ............. 153 Субјекат ............................................... 155 Зависни реченични чланови .................. 158 Глаголски додаци Објекат ............................................ 158 Прави објекат ............................... 159 Неправи објекат ............................ 160 Прилошке одредбе ......................... 162 Именички додаци Атрибут ........................................... 166 Апозиција ........................................ 168

Правопис: Писање бројева .................. 111 Да поновимо: Бројеви ......................... 112

Ed

uk a

ГЛАГОЛИ ................................................. 113

Да поновимо: Глаголски облици ......... 139 НЕПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ ................... 140 Прилози................................................ 141 Предлози .............................................. 144

4

ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА – ПИСМО .......... 177 Приватно писмо .................................. 178 Писање имејла..................................... 180 ЈЕЗИЧКЕ ИГРИЦЕ ................................... 181 Индекс појмова ....................................... 182

Увод

Песник и речи Драги ученици петог разреда,

pr om

o

Добро дошли у Жубор језика! И ове године учићемо граматику, правопис и језичку културу. Водич на путовању кроз свет језика биће нам песник Јован Јовановић Змај. Осим њега, ту су и многи други писци. Они нам помажу да осетимо лепоту језика и да схватимо колико је језичко изражавање важно не само у књижевности него и у свакодневном животу. Ауторке

uk a

АЛА ЈЕ ЛЕП…

Ed

Ала је леп Овај свет, Онде поток, Овде цвет, Тамо њива, Овде сад, Ено сунце, Ево хлад! Тамо Дунав, Злата пун, Онде трава, Овде жбун, Славуј песмом Љуља луг. Ја га слушам И мој друг.

5

ÇӉ˘ ÍÓÁ Û¤·ÂÌËÍ • Не заборавите: пут до знања води кроз бројна питања, која ћете најпре поставити себи! Помоћу правих питања стижемо и до правих одговора.

Занимљиво је Следите своју радозналост, без ње нема ни правог знања ни сазнања!

íÂÏ Á‡ ‡Á„Ó‚Ó, ËÒÚ‡ÊË‚‡øÂ, ÔËÒ‡øÂ

é·‡ÚË Ô‡ÊøÛ

uk a

ÇÂÊ·Â

Потрудите се да разговарате, истражујете, пишете – то искуство у језику не мора да од вас начини писцe: довољно ће бити ако научите да правилно и лепо говорите! Тако ћете лакше изразити своје мисли, осећања, знања... А то вас већ приближава уметности!

pr om

Сваку дефиницију читајте пажљиво и са разумевањем. Немојте учити напамет – знаћете је ако вам је све оно што јој је претходило било јасно и разумљиво.

o

Ç¡∑çé

Као и у животу, и у језику постоје изузеци, неправилности, грешке... Ако не обратимо пажњу, може се десити да нам промакне нешто веома важно!

Ed

Тек после вежбања можемо да утврдимо колико смо и како нешто научили! Треба их радити самостално – да би слика о томе како смо савладали лекцију била права.

Да поновимо

Табеле су ту да вам олакшају обнављање и утврђивање градива. Али пазите: оне не вреде ако се прескочи оно што им је претходило!

ЈЕЗИЧКЕ ИГРИЦЕ Неколико предлога за занимљиве игрице из Змајевог НЕВЕНА и других извора.

На самом крају очекују те интерактивна вежбања. Провери своје знање решавањем задатака који се налазе на компакт-диску.

6

КАКО РАЗУМЕМО И ДОЖИВЉАВАМО РЕЧИ Кључне речи: читање, речи, доживљавање речи.

 Пажљиво прочитај Змајеву песму „Позив у комендију”. Током читања подвлачи речи чије значење не разумеш. Потом их разврстај на а) речи чије значење претпостављаш и на б) речи чије ти је значење потпуно непознато. На крају провери њихово значење у речнику на маргини ове странице.

ПОЗИВ У КОМЕНДИЈУ

o

uk a

У трумбету ја ћу свират’, Кастор ће ми секундират’. Малог мопса већем уче да скакуће кроз обруче. Стевица ће памук јести па из уста траке прести. Анђелија биће дама у дугачким хаљинама, па ће играт’ на штулама.

Андрија ће бити деда, брада ће му бити седа, па ће да нам приповеда о зеленом жапцу, о црвеном врапцу. Јоја ће се пајац звати, – он се уме преметати. Крајцара се плаћа само, пожури се док имамо још седишта, – лутка неће платит’ ништа.

pr om

Јављамо ти ја и Мија: сутра биће комендија. Нека дође коме прија каламандарија.

Ed

• Објасни како ти доживљаваш речи. Наведи речи које волиш и покушај да објасниш њихово значење.

• Сети се неких речи које су теби смешне и наведи их. Шта ти је у њима смешно: оно што значе или како звуче?

• Размисли о томе за које речи кажемо да су страшне, ружне или лепе. Опиши како ти доживљаваш такве речи.

комендија – комедија. каламандарија – Змај је овако објаснио значење ове речи: „Каламандарија је нешто што нам се догоди а збркано је, сплетено.” трумбета – труба, трубица. Кастор – име пса. секундират’ (секундирати) – пратити у свирању или певању, певати други глас. мопс – раса паса. штула – помоћна дрвена (вештачка) нога, штака. крајцара – некадашњи аустријски бакарни новац мање вредности; пара, новчић.

МАЛА И ВЕЛИКА ИМЕНА  Уочи шта је све у Змајевој „Малој песми” мало.

МАЛА ПЕСМА Мала деца, мала лађа, мало море, мало једро и катарка над њом горе.

Мало ветра, мали вали, мала лука, мала крма, мала мука, мала рука.

Све је мало, те изгледа као шала, кад је тако, нек и песма буде мала.

7

• Размисли о томе да ли и речи могу бити мале. Сети се неких речи које су, по твом мишљењу, мале и наведи их. Шта оне означавају?

• Још један песник – Душко Радовић – написао је малу песму о малим и великим именима. Тако, тврди песник, мале ствари и имена мала траже (миш, зрно, мрва...), док велика ствар великим именом располаже (солитер, меридијан, Сремска Митровица). „Нико не воли дугачка имена. Ни да говори ни да пише”, каже Душко Радовић у „Причи о Савалоралиновачком”. Али је зато смислио многе дуге, необичне и занимљиве речи као што су: Савалоралиновачки (презиме), Крокодокодил (дете Крокодила и Крокодилке), Санглбанглтинглтанглрод (име брода), Пиплфокс (презиме), Падајевац (место у коме је клизаво).

• Опиши како на тебе делују наведене „дугачке” речи. Потруди се да их правилно прочиташ, а онда и да их брзо изговараш – без грешке.

pr om

o

ДВАНАЕСТОГОДИШЊА ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИКОВИЦА МАРИЈА ДОЛОРЕС ПРИМАВЕРА ДИ ЕСТАТЕ, НАКОН ПОСЕТЕ ПОПОКАТЕПЕТЛУ, ЗАВРШИЛА ЈЕ НА ОДЕЉЕЊУ ОТОРИНОЛАРИНГОЛОГИЈЕ, ГДЕ СУ ЛЕКАРИ УДЕСЕТОСТРУЧИЛИ НАПОРЕ ДА ЈЕ ИЗЛЕЧЕ.

íÂÏ Á‡ ‡Á„Ó‚Ó,ËÒÚ‡ÊË‚‡øÂ, ÔËÒ‡ø 1. Обрати пажњу на речи као што су: Попокатепетл, ото-

риноларингологија, удесетостручити, дванаестогодишњакиња... Наведи речи које, по твом мишљењу, означавају мала имена за мале ствари, како каже песник.

ÇÂÊ·‡

2. Размисли о томе које речи ти доживљаваш као: грубе,

нежне, занимљиве, неразумљиве. Напиши те речи.

Ed

uk a

ИГРАЈТЕ СЕ СЛАГАЛИЦЕ Ово је игра за цело одељење и за тимски рад. Узмите 40 једнаких картончића и на њима ћирилицом напишите азбуку: прво 25 сугласника а потом три пута по пет самогласника (А, Е, И, О, У). Затим их добро промешајте (као карте за играње). Један ученик насумице извлачи дванаест картончића и добијена слова пише на табли. Побеђује група која од тих слова састави најдужу реч.

интонација – повишавање и снижавање гласа; у музици: звучање гласа или инструмената.

3. Објасни значење следећих речи и опиши како оне на

тебе делују: пундравци, вртиреп, зврндов, спадало, чигра, напаст, тврдоглавица, обешењак, брбљивица, шаљивчина, мудрица, тужибаба, дечурлија, дерле.

4. Познато ти је да постоје многе народне пословице о го-

вору, језику, речима. Подсети се следећих народних пословица и објасни њихово значење: ЛЕПА РЕЧ И ГВОЗДЕНА ВРАТА ОТВАРА. ЈЕЗИК ГОРЕ ПОСЕЧЕ НЕГО САБЉА. НА ЈЕЗИКУ МЕД, А У СРЦУ ЈЕД.

5. Прочитај радио-игру Душка Радовића „Како су постале

ружне речи”. Обрати пажњу на ружну реч из тог драмског текста. Објасни њено значење и начин на који се преноси. Размисли и одговори зашто не треба говорити ружне речи.

 Поделите се по улогама и изражајно прочитајте одломак по свом избору. Ако постоје услови у вашој школи, снимите своје читање, преслушајте снимак и оцените га. Обратите пажњу на изговор и интонацију.

8

ИНТОНАЦИЈА (РЕЧЕНИЧНА МЕЛОДИЈА) И ИНТЕРПУНКЦИЈСКИ ЗНАКОВИ Кључне речи: изражајно читање, интонација (реченична мелодија), интерпункција, паузе у говору.

 Потруди се да изражајно прочиташ Змајеву песму „Сади дрво“. Најпре је прочитај у себи. Током читања оловком заокружи све интерпункцијске знаке у песми. Размисли о томе на какве те паузе у говору упућују запета (,), узвичник (!), црта (–) и тачка (.).

► УПОРЕДИ

pr om

Где год нађеш згодна места, ту дрво посади! А дрво је благодарно па ће да награди, – наградиће изобиљем хлада, плода свог, наградиће било тебе било брата твог.

o

САДИ ДРВО

uk a

Упореди паузе током изражајног читања песме. Наведи иза којих знакова правимо паузе. Означи места на којима су паузе краће и места на којима су дуже.

Ed

Интерпункцијским знацима означава се крај реченице и њена говорна функција. Њима се реченица рашчлањује на смисаоне целине и указује се на однос између тих целина. Интерпункцијски знаци у тексту упућују на паузе и интонацију у говору (читању текста). Интонација или реченична мелодија веома је важна за преношење значења у говору. Осим тога, њоме се преноси и одређено осећање. И ове године учићемо више о интерпункцијским знацима – што можеш да провериш читајући Садржај уџбеника. ÇÂÊ·a Допиши одговарајући знак интерпункције на крају сваке наведене реченице – имајући у виду њено значење. а) обавештење: Стигла је моја мама_ б) радосно изненађење: Стигла је моја мама_ в) питање: Стигла је моја мама_ 9

ИНТОНАЦИЈА УПИТНИХ РЕЧЕНИЦА Кључне речи: упитна реченица, интонација (реченична мелодија), тон, узлазна интонација, силазна интонација.

 У одломку из Змајеве песме „Птица у кавезу” уочи и подвуци упитну реченицу.

► УПОРЕДИ

pr om

Та сад имаш лепу кућу, ја ти дајем лепо хране, сад би могла певат’ песме да се ори на све стране.”

o

„Шта је теби, птицо моја? Изјадај ми своје јаде!

Ed

uk a

Изражајно прочитај Змајеве стихове. Упореди интонацију (реченичну мелодију) реченица које запажаш: реченице која се завршава упитником (?), реченице која се завршава узвичником (!) и реченице која се завршава тачком (.). Изнеси своја запажања. На пример, обавештајна реченица има силазну интонаÇÂÊ·a цију: мелодија се најпре диже, потом достиже свој врхунац на наглашеној речи у реченици и на крају се спушта: Водећи рачуна о интонацији упитних реченица, изражајно прочитај следеће Змајеве стихове. Јутрос је једна мала птица слетела на мој прозор. СРДА (одломак) l ЗАКЉУЧИ Питају ме и отац, и тетка и мама: „Шта је теби, Евице?”

– Ја не знам ни сама.

А кад чело разведрим (то ме стане труда), онда питам саму себе: „Што си била луда?”

Закључи каква је интонација упитне реченице. Покушај да њену мелодију представиш линијом. Упитна реченица има посебну интонацију, јер је њена основна говорна улога питање на које се очекује одговор. Зато она почиње оштрим дизањем тона на упитној речи, а потом тон пада – али мање него код обавештајне реченице.

Шта је теби, птицо моја?

10

Говорни и писани језик

Пишемо ли као што говоримо?

Ed

uk a

pr om

o

• Реч – слог – акценат: Реч и слог Носиоци слога Реч и акценат Место акцента у вишесложним речима • (Не) пиши као што говориш • Изражајно читање и рецитовање • Правилан изговор гласова

Српски правопис заснован је на правилу да сваком гласу у говору одговара једно слово у писању. Шта би се, међутим, догодило када бисмо записивали људски говор баш онако како га чујемо? Како треба наглашавати одређене речи? Постоје ли речи које се исто пишу а различито изговарају? Каква се лепота крије у изражајном читању и рецитовању, вероватно ти је већ познато. Сада је пред тобом прилика да усавршаваш своје знање и умеће.

11

РЕЧ – СЛОГ – АКЦЕНАТ Кључне речи: реч, изговорни захват, слог, носилац слога, акценат (нагласак).

РЕЧ И СЛОГ

o

Реч је глас или скуп гласова који има одређено значење. Да би се реч изговорила, потребан је: а) најмање један изговорни захват, при изговору сасвим кратких речи, као што су речи састављене од једног до три гласа – ноћ, рад, ред, суд, зид, односно: сан, дуд, већ, код, лим; или је потребно: б) више изговорних захвата, при изговору дужих речи, као што су речи које имају више од три гласа – по-ља-на, фи-о-ка, ка-ми-он, Бе-о-град, у-чим, у-чи-ти, ле-по-та.

pr om

é·‡ÚË Ô‡ÊøÛ

У граматици се један глас или два до три гласа који су добијени једним изговорним захватом уста назива слог.

Шта је слог?

Ed

uk a

Слог је глас или скуп гласова који изговарамо једним изговорним захватом. То можемо да проверимо срицањем. Срицање је управо читање речи слог по слог, једним отварањем уста за другим. Да бисмо то проверили, можемо да ставимо шаку испод своје браде и да полако и природно изговарамо било коју реч. Колико пута приметимо да се вилица „клацка”, толико има слогова у тој речи! Као, на пример, у речи ИГРАЛИШТЕ: И-ГРА-ЛИ-ШТЕ.

Из тога ти је јасно да се реч може састојати или од само једног слога, као што су речи дате под а), или од више слогова, као што су речи дате под б). За прве кажемо да су једносложне, а за друге да су вишесложне речи.  Провери колико слогова има реч УЧЕНИК и допуни следеће тврдње: Реч УЧЕНИК има ......................... слога.

НОСИОЦИ СЛОГА

Носиоци слогова су самогласници А, Е, И, О, У, као што је то у речима: по-ља-на, фи-о-ка, ка-ми-он, трам-вај, Кра-гу-је-вац. Носиоци слога могу бити и гласови Р, Л, Н, као што је то у речима: рт, прст, кр-сти-ти, Вл-та-ва (река), би-ци-кл, Њу-тн (име научника). ► УПОРЕДИ:

скаааакати и СКоЧИТИ

l ЗАКЉУЧИ Шта је слог? Који је слог наглашен у овим речима? Који гласови се најчешће јављају у слогу као његови носиоци?

12

РЕЧ И АКЦЕНАТ Већина речи у српском језику изговара се тако што се у њима један слог изговара наглашено, јаче: НОЋ, САН, МОСТ, ПРСТ, БАјка, ГУска, РАдимо, Играмо, коРИстити, наПИсати. Та појава зове се наглашавање, акцентовање речи. У неким је речима тај акценат дуг, а у некима кратак, што значи да неки одређени глас који је наглашен изговарамо дуго, а неки кратко. То је једна од важних особина гласа и зове се трајање. Акценат речи стоји на слову које је носилац слога, нпр.: у речи чуј стајаће на у, у речи крстити на р.

o

 Пред тобом су два низа речи. Прочитај наглас прво један, а затим други: а) ноћ, мост, бајка, правда, мајка, бос, чуј, скакати, давно, пети, мој; б) сан, прст, гуска, кућа, отац, пас, иди, скочити, јуче, други, неки.

pr om

► УПОРЕДИ Упореди како су при изговарању наглашене речи из првог низа, а како речи из другог низа. Код којих речи изговарање траје дуже, а код којих краће?

l ЗАКЉУЧИ

uk a

• Неке речи у српском језику имају ......................, а неке ............................. нагласак.

• У српском језику постоје речи које се исто пишу али се различито наглашавају

Ed

(акцентују). Њихово значење управо зависи од њиховог акцента. Поред сваке речи и њеног значења напиши да ли је акценат дуг или кратак: а) град (= туча; врста падавине) ....................................... град (= насељено место) ....................................... б) лук (= старо оружје) ....................................... лук (= врста поврћа) ....................................... в) бег (= титула) ....................................... бег (= бекство) ....................................... г) коса (= длаке на глави) ....................................... Коса (= женско име) ....................................... д) зора (= део дана) ....................................... Зора (= женско име) ....................................... ђ) пас (= појас) ....................................... пас (= домаћа животиња) .......................................

13

► УПОРЕДИ Пажљиво прочитај следеће реченице. У њима подвуци речи које се исто пишу, али имају различит акценат и значење: а) Неочекивано јак град пао је на наш град. б) Робин Худ је имао добар лук и стрелу. Не знамо да ли је волео да једе црни и бели лук, али знамо да је то добро за јачање организма. в) И онда се турски бег дао у бег. г) Лепа је коса коју има наша мала Коса. д) Већ се забелела зора, а моја сестра Зора још учи за испит. ђ) Заденуо је поводац за пас, а поред њега трчкара мали пас.

pr om

 Изговори наглас вишесложне речи:

o

МЕСТО АКЦЕНТА У ВИШЕСЛОЖНИМ РЕЧИМА ПЕСМА, ЛИВАДА, УРАДИТИ, ЧОКОЛАДА, БИБЛИОТЕКА.  Подвуци примере у табели који одговарају правилном акцентовању наведених речи. ЛИВАДА ЛИ-ва-да ли-ВА-да ли-ва-ДА

l ЗАКЉУЧИ

УРАДИТИ У-ра-ди-ти у-РА-ди-ти у-ра-ДИ-ти у-ра-ди-ТИ

uk a

ПЕСМА ПЕ-сма Пе-СМА

ЧОКОЛАДА ЧО-ко-ла-да чо-КО-ла-да чо-ко-ЛА-да чо-ко-ла-ДА

Ed

• Одговори са ДА или НЕ. Да ли је први слог вишесложних речи увек наглашен? Да ли је последњи слог вишесложних речи икад наглашен?

БИБЛИОТЕКА БИ-бли-о-те-ка би-БЛИ-о-те-ка би-бли-О-те-ка би-бли-о-ТЕ-ка би-бли-о-те-КА

ДА/НЕ ДА/НЕ

• Правилно је: ПЕ-сма, ЛИ-ва-да, у-РА-ди-ти, чо-ко-ЛА-да, би-бли-о-ТЕ-ка 1. 2. 1. 2. 3. 1. 2. 3. 4. 1. 2. 3. 4. 1. 2. 3. 4. 5

é·‡ÚË Ô‡ÊøÛ

Према томе, акценат у вишесложним речима може стајати на било ком слогу осим на последњем.

Значење неких вишесложних речи може зависити од начина на које их изговарамо – од нагласка или акцента. Дакле, није свеједно који ћемо слог у њима нагласити и како. Упореди: НО-ви-не и но-ВИ-не. Потруди се да објасниш разлику између тих двеју речи.

14

ÇÂÊ·a • Изговори наглас подвучене речи и објасни њихово значење. а) Изашла сам да купим сладолед. Почела сам да купим играчке. б) Девојка је лепо обучена. Она је обучена за рад на компјутеру. в) Деди сам купила новине. Он редовно прати новине у свету уметности.

(НЕ) ПИШИ КАО ШТО ГОВОРИШ Кључне речи: говор, језик, писање.

pr om

o

Говоримо ли заиста као што пишемо? Пишемо ли као што говоримо? У књизи под насловом „Занимљива граматика” њен аутор Милан Шипка показује како би изгледао текст који дословно преноси оно што је изговорено:

„Узмимо на пример овај делић обичног разговора групе уметника у Скадарлији. Забележен је случајно на магнетофонској траци пре снимања једне емисије за Радио Београд. Ево како то изгледа кад се пренесе на хартију, и то дословно, онако како је стварно изговорено:

uk a

јестели чули дасевратијо драган сазиске турнеје виделисуга коткуће миле ицеца рекаоимје дамора прво дасе љуцки одмори паћедоћи

Ed

Изгледа чудно, зар не?! Не само зато што недостају велика почетна слова или реченични знаци, јер у говору тога нема. Ту су речи некако слепљене, по две или чак три написане су заједно (јестели, дасевратијо, сазиске, виделисуга, рекаоимје, дасе, паћедоћи). А ту су и такве правописне грешке због којих се чак и у нижим разредима основне школе добијају јединице. Кад би неко у писменој задаћи написао вратијо, или љуцки и сл., или кад би прилепио речцу не уз глагол знам, па написао незнам, управо онако како то изговара, настао би прави скандал. Тај би добио јединицу, коју не би исправио до краја школске године! А, можда, чак ни на поправном!”

• Разговор је на магнетофонској траци забележен, а онда преписан на основу онога што се чуло, те су неке речи „слепљене” – јестели, дасевратијо, виделисуга, и друге. Размисли и покушај да објасниш зашто је до тога дошло. Изговори наглас тај текст. Које речи нису наглашене него чине изговорну (акценатску) целину са речима испред или иза себе? То су ненаглашене речи (клитике), и о њима ћеш учити у наредним разредима.

15

 Напиши снимљени текст како ваља, према важећим правописним правилима.

l ЗАКЉУЧИ Да ли је довољно говорити матерњим језиком да бисмо самим тим и правилно писали на том језику? Зашто је, по твом мишљењу, важно учити језик – не само страни, већ и матерњи?

ИЗРАЖАЈНО ЧИТАЊЕ И РЕЦИТОВАЊЕ Кључне речи: разумевање текста, интерпункцијски знаци, разговетност, правилан изговор гласова, акценат.

uk a

pr om

o

Док се спремаш да изражајно прочиташ неки текст или да одрецитујеш песму, не заборави на неколико важних упутстава: – важно је да текст разумемо; – непознате и мање познате речи треба да објаснимо и да сазнамо како се изговарају; – треба да обратимо пажњу на интерпункцијске знаке јер су нам они важни као паузе на којима морамо да застанемо, краће или дуже; – свака реч треба да буде изговорена довољно гласно и разговетно; – веома је важан правилан изговор гласова и правилан акценат; – у зависности од значења и важности, поједине речи треба посебно да обележимо: гласније ( ______ ), тише ( ............... ), спорије ( - - - - - - - - ), брже (///////////); – треба да стојимо мирно, у положају који нам је природан и стабилан, и да гледамо у публику; – није добро да гестикулирамо (померамо тело, машемо рукама...); – важно је да делујемо убедљиво – да верујемо у речи које изговарамо и у поруку коју преносимо другима.

Ed

ПРАВИЛАН ИЗГОВОР ГЛАСОВА

Занимљиво је

Кључне речи: гласови, правилан изговор, логопед, вежбе, брзалице.

И будући глумци вежбају правилан изговор док студирају на Факултету драмских уметности. Често користе управо народне умотворине, а међу њима највише – брзалице.

Да ли ти се некада дешава да неку особу не разумеш добро зато што неразговетно говори? Некада се то догађа зато што људи или говоре веома тихо, или брзају док причају, или не говоре изражајно и разговетно, или неправилно изговарају неке гласове. Колико је, по твом мишљењу, важно да људи говоре правилно – лепо, јасно и разговетно? Свако од нас може да се потруди да побољша свој изговор. Када то можемо да постигнемо у учењу страних језика, што не бисмо о правилном изговарању гласова водили бригу и када је наш језик у питању? Ако не можемо сами, ту су људи који су спремни да нам помогну и зову се – логопеди. Вероватно су многи од вас већ били у прилици да их упознају. Било би лепо испричати осталим другарима у одељењу како логопеди уче децу да правилно изговарају гласове.

16

 У правилном изговарању гласова могу нам помоћи и различити текстови, ако се потрудимо да их правилно читамо и изговарамо.

ВЕЖБЕ ЗА ПРАВИЛАН ИЗГОВОР Народне разбрајалице и брзалице изговарај најпре гласно, разговетно и полако, водећи бригу о правилном изговору. Када их добро научиш, труди се да их изговараш све брже – али и даље гласно и разговетно.

РАЗБРАЈАЛИЦЕ (При започињању дечјих игара)

2

3

uk a

(Кад остану два играча) Еци, пеци, пец! — Ја сам мали зец, Ти си мала препелица — Еци, пеци, пец!

pr om

Бумбар, делипар, Сео цар на кантар; Жарипан пеливан, Мерили га по вас дан; Паде па се скљуси, И рече му: „Ту си!”

o

1

Два се петла побише, На попово огњиште; Један вели: „Иш!” Други: „Да жмуриш!”

БРЗАЛИЦЕ

Ed

– Јаворов јарам, јаворова ралица – рало дрво јаворово.

– Ја пасах покрај злокотлокрпове куће, ђе злокотлокрп котле крпи, а злокотлокрповица ручак кува; око њих триста и троје злокотлокрпчади.

– Лула зелењара и крајцара бакрењара.

– Отуд иде црн трн, да одгризе црном трну црн врх.

– Црн трнче, не одгризе црном трну црн врх.

– Прокицошио ли си ми се, сине?

– Раскиселише ли ти се опанци?

– Криво рало Лазарево криве лазе разорало.

– На кантару катран, кантар мери катран.

– Разрасте ли се орашчић у вршчић?

– Свака сврака скака на два крака.

– Јеси ли ти то ту? Јеси ли то ту ти? Јеси ли то ти ту? Јеси ли ту ти то? Јеси ли ту то ти?

– Птрптрпковић птрптрпче с птрптрпковићима птрптрковици.

17

Променљиве и непроменљиве речи

uk a

pr om

Да поновимо: ПРОМЕНЉИВЕ И НЕПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ

o

• Променљиве речи • Непроменљиве речи

Ed

ИЗА КЛУПЕ

ВИДИМ КЛУПУ.

18

НА КЛУПИ

КА КЛУПИ

ПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ Кључне речи: променљиве речи, граматичка основа речи, граматички наставак; именице, заменице, придеви, бројеви, глаголи.

Глава је старија од књиге. Паметна глава – стотину руку. Док је глава, биће капа. Шупљу главу ветар носи.

На једну главу не могу да стану две капе. Тешко ногама под лудом главом. Чува га као очи у глави. Завадио би два ока у глави.

pr om

o

• Сажето објасни значење наведених пословица.

• Изабери пословицу која ти се највише свиђа и образложи свој избор.

• Обрати пажњу на то како се именица глава јавља у пословицама. Да ли је она увек у истом облику?

► УПОРЕДИ

l ЗАКЉУЧИ

uk a

– Mоја глава док ради — ради.

– Сан се у моју главу увуче...

– Почне да лети по мојој глави...

– Овде у глави испод веђа...

Ed

• Образложи на основу чега закључујемо да је именица глава променљива реч. Шта се у њој мења, а шта остаје непромењено? На основу свог досадашњег знања закључи које су речи, осим именица, променљиве и наведи их.

непроменљиви део граматичка основа речи

ГЛАВ- +

-А -Е -И -У -О -ОМ -И

променљиви део граматички наставак

19

Променљиве речи састоје се из два дела: променљивог и непроменљивог. Непроменљиви део речи представља основу речи и зове се граматичка основа. Променљиви део речи представља наставак речи и зове се граматички наставак. Свака променљива реч завршава се граматичким наставком. Све речи које се састоје од граматичке основе и граматичког наставка сврставају се у променљиве врсте речи.

o

► УПОРЕДИ Проучи облике наведених речи и на линији поред сваке напиши којој врсти речи припада:

pr om

ДОБАР / ДОБР-ОГ / ДОБР-ОМ ....................................................................................... ТЕБ-Е / ТЕБ-И / ТОБ-ОМ ................................................................................................. ЈЕДАН / ЈЕДН-ОГ / ЈЕДН-ОМ ...........................................................................................

uk a

СПАВА-М / СПАВА-Ш / СПАВА-МО / СПАВА-ЈУ ..........................................................

Ed

Променљиве речи су: именице, придеви, заменице, бројеви и глаголи.

ГРАМАТИЧКА ОСНОВА

И ЧК И Т МА ВЦИ А ГР СТА НА

20

Промена именица, заменица, придева и бројева по падежима зове се деклинација. Ове се речи једним именом зову именске речи. Падежи су различити облици једне именске речи. Промена придева по степену заступљености неке особине (леп – лепши – најлепши) и неких прилога (лепо – лепше – најлепше) зове се поређење или компарација. Промена глагола по лицима и временима зове се конјугација (спава-м, спава-ш; спавао сам, спаваћу...).

ÇÂÊ·a • У следећој реченици из књиге „Моји изуми” Николе Тесле подвуци променљиве речи: Сваки пут пре него што заспим слике људи и предмета пролазе ми испред очију.

НЕПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ Кључне речи: непроменљиве речи, прилози, предлози, везници, узвици, речце.

o

 Пажљиво прочитај следеће загонетке. Откриј у њима речи које су непроменљиве и подвуци их: Кад је црна капа бела? (Када на њу пада снег) Каква песка у мору највише има? (Мокра) Ко има прсте без ноката? (Рукавица) Ко казује много прича, а нема ни грла ни језика? (Књига) Која су крила без перја? (Прозорска) Ко пролази онуда куда нико никад није прошао? (Сврдло) У јутро иде четвороношке, у подне двоношке, а на вечер троношке? (Човек) ж) Гора овуд, гора отуд, међу њима змај лежи? (Чешаљ) з) Обрнем га доле — пуно; обрнем га горе — празно? (Капа) и) О делијо, делијо, Куд си сву ноћ ходио?

— Сâм сам хитро летио, По̑ свијета тјешио? (Сунце)

uk a

pr om

а) б) в) г) д) ђ) е)

Ed

 Обрати пажњу на то поред којих речи стоје непроменљиве речи као што су: у, без, на, међу, по. у мору без перја на вечер међу њима по трави Ове непроменљиве речи зову се предлози и обично стоје испред именица („леже пред”, „предлажу”), јер означавају односе именица према другим речима у реченици. Од њих зависи који ће облик имати именица – не можемо рећи *у морем, него само у/на/по мору, али под/над/пред морем...  Уочи шта у реченици означавају истакнуте непроменљиве речи: Ко пролази онуда куда нико никад није прошао? Обрнем га доле – пуно; обрнем га горе – празно?

21

 Уз коју су врсту речи везане ове непроменљиве речи? Ком скупу речи припадају – субјекатском или предикатском? Наведене речи зову се прилози (јер се „прилажу”, најчешће глаголима). Оне могу да означавају време (никад, сад, увече), место (онуда, доле, горе), начин (брзо, некако, храбро), количину (много, мало, неколико), узрок (зато, стога) вршења радње глагола уз који стоје. Зато су прилози (најчешће) део предикатског скупа речи у реченици и имају службу прилошке одредбе за време, место, начин, количину и узрок.

o

 Каква је улога непроменљивих речи као што су: а, ни, и, али? Ко казује много прича, а нема ни грла ни језика? Речи које повезују речи, скупове речи и реченице зову се везници.

pr om

онуда, доле, горе, брзо, некако, сад, зато

 Запази шта означавају следеће непроменљиве речи: Могао си бар то да научиш! Ниси баш то морала да поменеш. То су ме, вероватно, звали другари са кошарке.  Закључи у каквој су вези ове речи са говорним лицем.

КАДА СУ ПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ НЕПРОМЕНЉИВЕ

Непроменљиве речи којима, најчешће, говорник исказује свој став (однос) према садржају целе реченице или неког дела реченице зову се речце.

uk a

Занимљиво је

 Шта означавају речи као што је реч о, којом почиње једна од наведених загонетки: О делијо, делијо, / Куд си сву ноћ ходио?  Упореди значења истакнутих речи: – Ух, што си ме уплашио!

– Еј, нисам ти то причала!

– Охо, па ви сте баш порасли!

И описни придеви са значењем боје из страних језика остају непромењени, на пример: лила, беж, тегет, бордо, розе и други.

• Које су врсте речи непроменљиве?

Ed

Поједине властите именице из страних језика остају непроменљиве у српском језику, на пример: Мо, Јоко, Инес, Долорес.

Непроменљиве речи којима се најчешће изражавају лична осећања и расположења (радост, дивљење, бол, изненађење, страх) зову се узвици.

Непроменљиве речи су прилози, предлози, везници, речце и узвици. Прилози имају функцију реченичног члана; предлози, везници и речце су помоћне речи, а узвици имају специјалну функцију.

22

ÇÂÊ·a У следећој реченици Николе Тесле из књиге „Моји изуми” подвуци све непроменљиве речи: Једне недеље управо када сам завршио звоњаву на звонику, сјурио сам се низ степенице којима је ова велика дама силазила и скочио јој на скут.

Да поновимо

ПРОМЕНЉИВЕ И НЕПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ

pr om

ВРСТЕ РЕЧИ

ПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ именице придеви заменице бројеви глаголи

o

Све речи у српском језику подељене су на десет врста и на две групе – променљиве и непроменљиве. НЕПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ прилози предлози везници речце узвици

uk a

Променљиве речи мењају облик, а непроменљиве не мењају.

ПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ у реченици имају службу реченичног члана: могу бити у служби субјекта, предиката, атрибута, објекта, прилошке одредбе... Важно је знати да су бројеви делом променљиве а делом непроменљиве речи: мењају се основни бројеви један, два, три и четири, а од броја пет су непроменљиве речи.

Ed

НЕПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ су увек истог облика. Изузетак су неки прилози који мењају свој облик када имају поређење (компарацију). Непроменљиве речи саме немају службу реченичног члана, осим прилога, који у реченици имају службу прилошке одредбе.

23

Именице

uk a

Да поновимо: ИМЕНИЦЕ

pr om

o

• Значење и врсте именица • Број именица: једнина и множина • Деклинација: промена именица и именских речи

Ed

Марија, књига, жбуње, песак...

Милош, љубав, младост, стрпљење...

24

ЗНАЧЕЊЕ И ВРСТЕ ИМЕНИЦА Кључне речи: значење именица, врсте именица (властите, заједничке, збирне, градивне и апстрактне или мисаоне именице), род, број и падеж именица.

Ух, јуче сам трчао поред школе, где је било много деце, и изненада угледао Марију како сија својом лепотом... а у руци држи чоколаду!

Сети се да именице именују бића, предмете и појаве. Њима се, према томе, означава све што можемо погледом да обухватимо, што постоји у стварном свету, али и оно што је невидљиво, што се не може сагледати, што можемо само да замислимо.  У следећем низу речи уочи именице и подвуци их: трчати, лепота, недавно, један, Марија, поред, ух, школа, деца, али, чоколада, добар, чак.

pr om

o

► УПОРЕДИ Упореди подвучене именице из низа са именицама које су се нашле у Милошевој реченици (на маргини). Запази шта се десило са њиховим обликом и образложи своје запажање.

Именице су променљиве, именске речи које именују бића, предмете и појаве. Конкретне или стварне именице означавају бића и предмете из материјалног (видљивог, опипљивог) света. Именице које значе нешто нематеријално, неопипљиво, као што су особине, осећања, расположења, стања, радње – зову се апстрактне или мисаоне именице.

uk a

Врсте именица по значењу:

Ed

– властите (властита или лична имена бића и предмета; означавају једно биће, или један предмет па зато по правилу имају само облик једнине – Београд, Дунав, Милош, Марија, а у неким случајевима и облик множине: Две Мораве се састају код Сталаћа. – У одељењу имамо два Милоша и три Марије.); – заједничке или опште (именују бића и предмете са заједничким или општим особинама, по којима их и препознајемо: отац, мајка, дете; прозор, школа, дрво; по правилу имају једнину и множину); – збирне (обликом једнине означавају скуп или збир бића и предмета: класје, цвеће, грожђе, деца, браћа); – градивне или материјалне (обликом једнине казују и мале и велике количине исте материје: вода, вино, шећер, мастило, песак; множину имају када означавају више врста исте материје: Рекламирају се бела и црна вина. – Постоје биљне и животињске масти и сл.); – апстрактне или мисаоне именице су: лепота, младост, доброта (особине), љубав, радост, туга, бес, љутња (осећања, расположења, стања), певање, мишљење, читање (радње); по правилу имају само једнину, а множину када се везују за нешто конкретно: Уживамо у природним лепотама своје земље. – Вратио се старим љубавима и сл.

25

• У граматици постоје веома важни појмови који се везују за променљиве речи и зову се граматичке категорије. То су граматичке особине речи, као што су, на пример: род (мушки, женски и средњи), број (једнина и множина), падеж (седам падежа – различитих облика именских речи), лице (1, 2. и 3. лице). Поједине врсте речи имају још неке граматичке особине (придеви, прилози и глаголи). é·‡ÚË Ô‡ÊøÛ

► УПОРЕДИ

ÇÂÊ·a

а) Именице из низа разврстај на именице мушког, женског и средњег рода: учитељица, стриц, село, писмо, оловка, зид.

o

б) Исте именице напиши у облику множине. Именице имају три рода (мушки, женски и средњи) и два броја (једнину и множину). Именице се деле (разврставају) по томе ког су граматичког рода, а мењају се по граматичком броју (једнини и множини) и по падежима.

pr om

Именице настале од глагола зову се глаголске (певање, мишљење, читање), а оне које су добијене од бројева – бројне (петорка, петица, петина). Речи као што су стотина, хиљада, милион, милијарда... значе бројеве, али су као врста речи – именице!

uk a

1. Одреди којој врсти припадају следеће именице: а) корњача, море, талас .................................................................. б) јагњад, трње, дрвеће .................................................................. в) шљунак, стакло, со .................................................................. г) Анка, Сава, Србија .................................................................. д) срећа, племенитост, писање ..................................................................

2. Свакој од следећих именица одреди врсту, род и број: Врста именице Род именице а) Златибор б) свескe в) уље г) ћебад д) трчање

Ed

Број именице

3. Напиши облик множине следећих именица: дугме дрво сноп камен

лист цвет

Може се десити да уместо множине напишеш збирну именицу: уместо дрвета/дрва – дрвеће. Разликуј множину именица (снопови) и збирну именицу (снопље). Пази, збирне именице немају облик множине!

é·‡ÚË Ô‡ÊøÛ

26

БРОЈ ИМЕНИЦА ЈЕДНИНА И МНОЖИНА ИМЕНИЦА Кључне речи: једнина именица, множина именица, сингуларија тантум, плуралија тантум.

 Подвуци именице у следећој реченици и одреди им број. Како би оне гласиле у множини? Човек и дете су се представили као Петров брат и његов син.

Jеднина дете брат господин

pr om

o

Заједничке именице у српском језику обично имају оба броја: једнину (ученик) и множину (ученици). Али, такође постоје заједничке именице које, као и властите, збирне и градивне, имају само облик једнине. Oне се зову сингуларија тантум (singularia tantum) и имају допунски облик за множину: Допунски облик за множину деца браћа господа

é·‡ÚË Ô‡ÊøÛ Занимљиво је што су допунски облици за множину неких заједничких именица – збирне именице (деца, браћа, господа), које обликом једнине казују мноштво, збир!

 Одреди број (једнину, множину) подвучених именица у следећој реченици:

uk a

На Дивчибарама сам јурио на санкама, па сам сломио наочаре које су ми биле у панталонама.

Ed

а) све именице су у једнини; б) све именице су у множини; в) неке су у једнини, а неке у множини. Заокружи слово испред тачног одговора. На другој страни, постоје у нашем језику именице које имају само облик множине, а притом имају значење једнине јер означавају један појам. Називамо их плуралија тантум (pluralia tantum): – властите – Дивчибаре, Добановци, Вреоци, Мартинци...

– заједничке – наочаре (наочари), груди, леђа, прса, панталоне, новине, кола, врата, клешта, санке, гусле...  Како одређујемо род и број таквих именица? Сетимо се да за мушки род кажемо тај (ученик, град), за женски та (ученица, земља), за средњи то (чедо, село) – у једнини, а у множини – ти (ученици, градови), те (ученице, земље), та (чеда, села). мушки род женски род средњи род

Jеднина тај та то

Mножина ти те та

санке врата 27

é·‡ÚË Ô‡ÊøÛ

l ЗАКЉУЧИ Према томе, закључујемо: именица врата је средњег рода (множине), а санке женског рода (множине).  Подвуци именице у граматичком облику множине: богиње (оспе), лишће, ваздух, тањири, пруће, камен, леђа, снови.

o

Често се греши у одређивању рода оваквих именица, као – та врата: *женски род (једнина). Али, ми не кажемо: Врата *је отворена, него – Врата су отворена – иако мислимо на једна врата. Према томе, именица врата је у облику множине средњег рода.

pr om

Занимљиво је

Многа имена су раније давана из сујеверног веровања да ће заштитити свог носиоца од болести, и других разних зала која прете људском бићу током његовог живота. У овом процесу именовања, посебно су била цењена имена неких животиња, јер се веровало да ће давањем тих имена носилац или бити заштићен од њих, или да ће попримити одређене позитивне особине тих животиња. У старој Грчкој, на пример, било је сијасет имена која вуку корен из именице хипос, што значи коњ. Стари Грци су се дивили овој животињи која је била симбол брзине, снаге и племенитости, па су и својој деци радо давали имена типа Хипократ (владар коња), Хиполит (онај који одвезује коње), Филип (љубитељ коња), Хипомах (борац на коњу), Хипоник (победник на коњу), Алкип (снажни коњ), Леукип (бели коњ) и сл. Такође су, и то не само у старој Грчкој него и у другим историјским периодима, народима и културама, вук и лав такође били веома цењени, па су многи дечаци добијали имена типа Леонид, Аутолеон, Пантелеон, Ликомед, Ликомах, Теолик, и сл. Међу Србима, вук је заузимао посебно место, па тако имамо сијасет имена и надимака који садрже реч вук: Вук, Вукашин, Вукоје, Вукота, Вуксан, Вучко, Вуја, Вујадин, па чак и женска имена изведена од мушких: Вукослава, Вукосава, Вука, и сл. Један од најпознатијих Срба носилаца имена Вук, Вук Караџић, писао је у свом Српском рјечнику: „Кад се каквој жени не даду дјеца, онда надјене име дјетету Вук, јер мисле да им дјецу вјештице једу, а да на вука неће смјети ударити.”

Ed

uk a

Свуда у свету, па и код нас, имена имају своје порекло и своје значење. Имена су често, осим што су именовала свог носиоца, такође говорила доста о њему самом: о његовом пореклу, карактеру, месту у породици, физичким и психичким особинама и сл. О некима се може испричати читава прича, као што је то урадио лингвиста Иван Клајн у књизи „Занимљива имена”. На духовит и занимљив начин, овај научник који се бави језиком испричао је приче о именима људи: Ко би данас рекао да су славна имена попут Платона, Страбона или Цицерона заправо значила да су њихови носиоци били плећати, зрикави или бубуљичави?? У раном средњем веку, Франци су били посебно искрени у давању имена сопственим краљевима, па тако међу њима имамо Пипина Малог (или Кратког), Карла Ћелавог, Карла Дебелог, или Карла Припростог (или Глупог), а кад је франачка држава постала француска, први краљеви су носили имена попут Луја Муцавца, Луја Лењог, Луја Дебелог или Луја Кавгаџије, имена која су веома јасно говорила о карактеру њихових носилаца. У каснијим вековима, искреност је уступила место страхопоштовању, ласкању и додворавању, тако да су ови искрени надимци нестали, да би их заменили ласкави попут Велики, Славни, Храбри, Мудри, Племенити, Срећни, Великодушни и сл.

28

ДЕКЛИНАЦИЈА ПРОМЕНА ИМЕНИЦА И ИМЕНСКИХ РЕЧИ Кључне речи: промена облика именица и именских речи, деклинација, падежи, питања за падеже, граматичка основа, наставак за облик.

 Именицом Марија допуни Милошеве реченице:

pr om

o

1. ............................................... је моја најбоља другарица.

2. За рођендан сам од ............................................... добио књигу о риболову.

3. Јуче сам се баш обрадовао ............................................... .

4. Направио сам сендвич за ............................................... .

5. ............................................... , идемо ли сутра у биоскоп?

6. Сви воле да се друже са ............................................... .

7. Разредна је данас баш лепо причала о ............................................... .

l ЗАКЉУЧИ

Како се именица Марија јавља у наведеним реченицама? Шта се у њој мења, а шта остаје непромењено?

uk a

Промена облика именица и, уопште, именских речи (именица, заменица, придева и променљивих бројева) зове се деклинација. Деклинација је промена по падежима. Падежи су различити облици једне именске речи.

Ed

У српском језику има седам падежа – у једнини и множини. Називи падежа 1. НОМИНАТИВ 2. ГЕНИТИВ 3. ДАТИВ 4. АКУЗАТИВ 5. ВОКАТИВ 6. ИНСТРУМЕНТАЛ 7. ЛОКАТИВ

Питања за падеже КО?/ШТА? КОГА?/ЧЕГА? КОМЕ?/ЧЕМУ? КОГА?/ШТА? дозивање, обраћање, скретање пажње (С) КИМ?/ЧИМ, ЧИМЕ? О КОМЕ?/О ЧЕМУ?

 Мењаћемо по падежима скуп речи који чине број, заменица, придев и именица. један мој/свој стари друг 29

Марија

 Потруди се да одредиш у ком су падежу подвучене именске речи. У томе ће ти помоћи питања за падеже – упитна заменица КО (за бића), односно ШТА (за ствари).

1. Један мој стари друг јавио ми се телефоном.

2. Седео сам поред једног свог старог друга.

3. Пришла сам једном свом старом другу да га поздравим.

4. Поздравио сам једног свог старог друга.

5. Мој стари друже, где си досад био?

6. Данас ћу се срести с једним својим старим другом.

7. Нисам ти још причала о једном свом старом другу?  Погледај како именица друг гласи у свих седам падежа, у једнини и множини: Множина ДРУГОВИ ДРУГОВА ДРУГОВИМА ДРУГОВЕ ДРУГОВИ ДРУГОВИМА ДРУГОВИМА

o

Једнина ДРУГ ДРУГА ДРУГУ ДРУГА ДРУЖЕ ДРУГОМ ДРУГУ

pr om

Називи падежа НОМИНАТИВ ГЕНИТИВ ДАТИВ АКУЗАТИВ ВОКАТИВ ИНСТРУМЕНТАЛ ЛОКАТИВ

uk a

 Пажљиво проучи како изгледа ова именица у падежној промени, у једнини и множини. Из генитива једнине именице друг издвој део који остаје непромењен и онај који се мења: ГЕНИТИВ ЈЕДНИНЕ >

ДЕО РЕЧИ КОЈИ СЕ НЕ МЕЊА

Ed

Граматичка основа именице добија се када од облика генитива једнине именице одбијемо наставак: дом -а, кућ -е, сел -а...

>

> é·‡ÚË Ô‡ÊøÛ

ПРОМЕНЉИВИ ДЕО РЕЧИ

Граматичка основа и наставак за облик Непроменљиви део речи (ДРУГ-) зове се граматичка основа речи, а променљиви део (-А, -У, -Е, -ОМ...) наставак за облик, или падежни наставак.

 Примећујеш да су неки падежни наставци, у једнини, или множини, исти. Питаш се, вероватно, како ћемо их онда разликовати. Падежни облици се разликују по питањима за падеже, по значењу и по служби коју имају у реченици.

30

Занимљиво је ПАДЕЖИ И УЗРОК ОПТУЖБЕ

pr om

o

Зашто називи падежа гласе тако како гласе? Измислили су их Грци, преузели Римљани и превели на латински, а преко латинског доспели су и до других народа, па тако и до нас: – номинатив (nominativus, од речи nomen – име, назив); Accusativus!

– генитив (genitivus, од речи genus – род, порекло, припадање); – датив (dativus, од речи dare – дати, наменити); – акузатив (accusativus, од речи accusare – оптужити); – вокатив (vocativus, од речи vocare – звати, дозивати); – инструментал (instrumentalis, од речи instrumentum – средство, оруђе); – локатив (locativus, од речи locus – место). Сви падежи су добро преузети и преведени, осим једног. Римски граматичар је четврти падеж уместо causativus (каузативус – падеж узрока), записао као accusativus (акузативус – падеж оптуживања). (Прочитај више о томе у књизи др Милана Шипке Занимљива граматика.)

Да поновимо ИМЕНИЦЕ

Мушки (отац, син; сат, прозор, град) Женски (сестра, тетка; школа, ливада) Средњи (чедо, пиле; село, поље, име, дугме)

Ed

РОД

Властите (Милош, Марија, Тара, Нови Сад, Република Србија, Марс) Заједничке (мајка, отац, дете; кућа, орман, писмо) Збирне (класје, цвеће, биље, камење; деца, браћа, господа; телад, бурад, ћебад) Градивне (вода, маст, шећер, олово, злато, млеко, уље, снег) Мисаоне или апстрактне (младост, снага, свежина, радост, чежња) (Глаголске > настале су од глагола: читање, писање, трчање, певање; бројне > настале од бројева: петица, петорка, петина, петак...)

uk a

ВРСТЕ ПО ЗНАЧЕЊУ

БРОЈ

Једнина – отац, мајка, чедо; град, кућа, село Множина – очеви, мајке, чеда; градови, куће, села Изузетак: сингуларија тантум (именице које имају само облик једнине: дете, брат, господин, песак итд.); плуралија тантум (именице које имају само облик множине: леђа, врата, новине, санке, маказе, панталоне итд.)

ПАДЕЖ

Номинатив град коњ поље дете кућа

Генитив град-а коњ-а пољ-а детет-а кућ-е

Датив град-у коњ-у пољ-у детет-у кућ-и

Акузатив град коњ-а пољ-е дет-е кућ-у

Вокатив град-е коњ-у пољ-е дет-е кућ-о

Инструментал град-ом коњ-ем пољ-ем детет-ом кућ-ом

31

Локатив град-у коњ-у пољ-у детет-у кућ-и

Правопис

uk a

Фрушка гора

pr om

o

• Писање вишечланих географских имена • Писање вишечланих имена установа и предузећа

Ed

Велика Морава

Градска библиотека „Ћирило и Методије”

Сремски Карловци Сува планина Банатско Ново Село

32

Српска академија наука и уметности

ПИСАЊЕ ВИШЕЧЛАНИХ ГЕОГРАФСКИХ ИМЕНА Кључне речи: географски називи, вишечлани називи, писање великог слова.

ГЕОГРАФСКИХ ИМЕНА

Обрати пажњу на то како су у следећем тексту написана географска имена:

pr om

o

Баш као и сва друга деца у Немачкој, и ја сам у школи учила да и до 270 дана годишње тај још мали, већ у колевци својеглави Дунав, креће странпутицама: понире у крашке стене и испитује пут до Северног мора – део воде преко Ахтопфа доспева у Боденско језеро, па поново извире и креће ка Црном мору, и то тако снажно да чак и када се сусреће са већим рекама, као што су Илер и Ин, задржава своје име и одређује правац кретања. (Данијела Шили, одломак из текста „Родно место Дунава”, Nacionalna geografija, бр. 56, јун 2011)

► УПОРЕДИ

uk a

• Једном реченицом искажи о чему говори наведени одломак.

• Подвуци све географске називе у тексту. Преброј колико их има.

Ed

Из подвучених географских назива издвој оне који се састоје од више речи, који су, дакле, вишечлани. Подвуци их још једном цртом. Сада погледај те називе – какве географске појмове означавају? Можеш ли да уочиш правилност у писању вишечланих географских назива у овом тексту? Каквим почетним словом се пише прва, а каквим друга реч?

l ЗАКЉУЧИ Правило: прва реч се пише великим почетним словом, остале речи малим, осим ако су саме по себи властита имена.

• Важи код имена географских подручја (Блиски исток), различитих облика рељефа (Стара планина, Панонска низија, Фрушка гора), имена вода (Црно море, Тихи океан, Велики бачки канал).

33

Ако се после прве речи налази нека реч која је властито име, и њу ћемо писати великим почетним словом: Јужна Морава, Ада Циганлија, Равни Котари... Правило: све речи се пишу великим почетним словом.

• Важи код имена држава (Јужноафричка Република, Сејшелска Острва) и насељених места – градова и села (Нови Сад, Стара Пазова). Ако се у оквиру таквог назива појављује помоћна реч (везник, предлог), она се пише малим словом (Босна и Херцеговина, Двор на Уни).

o

é·‡ÚË Ô‡ÊøÛ

pr om

Он живи у Врњачкој Бањи, па зато често пије лековиту воду из Врњачке бање.

ÇÂÊ·a

uk a

Шта то значи, и зашто смо географски назив написали на два начина? Када мислимо на Врњачку Бању као град, поштујемо правило о писању назива насељених места и обе речи пишемо великим почетним словом. Ако говоримо о изворима лековите воде, тј. о бањи у граду Врњачка Бања (који је настао на месту с именом Врњци, по којем је добио име), поштоваћемо правило о писању осталих географских појмова.

Наведене географске називе препиши правилно. сува планина

велика морава

саудијска арабија

Ed

велика британија

банатско ново село

грделичка клисура

чешка република

мокра гора

црна гора

јужна америка

азурна обала

делиблатска пешчара

ратно острво

царска бара

34

íÂÏ Á‡ ‡Á„Ó‚Ó, ËÒÚ‡ÊË‚‡øÂ, ÔËÒ‡ø Некада се, уместо правих, користе нешто другачија, фигуративна имена градова, држава и сличних заједница. Погледај неколико примера: Земља излазећег сунца = Јапан Земља хиљаду језера = Финска Вечни град = Рим Град светлости = Париз Северна Венеција = Санкт Петербург (Петроград) Српска Атина = Нови Сад Српски Манчестер = Лесковац Српска Спарта = Панчево

pr om

o

 Образложи које правописно правило примењујемо у писању таквих назива.  Разговарај са друговима и са наставником о томе какво бисте симболично име дали свом граду.

ПИСАЊЕ ВИШЕЧЛАНИХ ИМЕНА УСТАНОВА И ПРЕДУЗЕЋА

Кључне речи: вишечлани називи установа и предузећа, велико слово, наводници.

Волиш ли да једеш млечну чоколаду? Прочитај одломак који следи и сазнај како је изгледао пут од зрна какаоа до укусне посластице.

Ed

uk a

Међу онима који су поверовали у благотворна својства чоколаде нашао се и сер Ханс Слоун (1660–1753). У свом дугом животу овај успешни човек био је угледни лекар, научник и колекционар. Сакупио је богате и вредне збирке биљака, животиња, новца, разних старина и много чега другог. После његове смрти, 1753. године, оне су постале основа за отварање Британског музеја, а касније и Природњачког музеја (чувени Natural history museum). Данас он има преко шездесет осам милиона примерака биљака, животиња, фосила и минерала из читавог света. Веома цењен као лекар, Ханс Слоун имао је угледне пацијенте – између осталих краљицу Ану, краљеве Џорџа I и Џорџа II. Од 1727. до 1741. године био је на челу Краљевског друштва, установе која је основана још 1660. године и у коју се бирају само највећи научни умови. Заправо, она је Академија наука Велике Британије. Године 1687. Слоун је постављен за лекара гувернера Јамајке. И током те службе наставио је научни рад. Опширно је бележио и класификовао биљке и животиње које је тамо затекао. Јамајчани су пили напитак справљен од чистог какаоа и топле воде, како су то радили и стари Астеци, па је разумљиво што се Слоуну његов укус није допао. При повратку у Енглеску понео је рецепт за топлу чоколаду, а у домовини се потрудио да јој поправи укус – додајући млеко. Продаја оваквог напитка почела је најпре по апотекама, где се справљао као лек. Затим су овај рецепт преузели први произвођачи чоколаде, који су продавали „чоколаду Ханса Слоуна”. На крају, у деветнаестом веку, користећи управо Слоунов рецепт, производњу топле чоколаде почела су и браћа Кедбери. Године 1849. направили су напитак „сер Ханс Слоун млечна чоколада”. Ускоро после тога Кедберијеви су од млечне чоколаде произвели и прве штапиће за јело. То је претходило свим данашњим млечним чоколадама. (Горан Војиновић, одломак из текста „Чоколадна наука”, Политикин забавник, бр. 3012, 2009. година)

35

 Потруди се да у тексту пронађеш одговоре на следећа питања. Напиши их у свесци. а) Које су две велике установе настале на основу збирки Ханса Слоуна? б) На челу које установе је Слоун био од 1727. до 1741. године? в) Шта је, заправо, Краљевско друштво? ► УПОРЕДИ Погледај прве речи у називима установа везаних за живот Ханса Слоуна. Како су написане? Да ли су и остале речи у називу установа написане великим почетним словом? У којем случају се појављује велико почетно слово и после прве речи? Размисли о томе зашто је тако.

l ЗАКЉУЧИ

é·‡ÚË Ô‡ÊøÛ

uk a

pr om

o

Називи установа и предузећа пишу се по правилу: прва реч великим почетним словом, остале речи малим словом, осим ако су саме по себи властита имена. Зато је – Српска академија наука и уметности, али – Академија наука Велике Британије јер је Велика Британија назив државе, властито име. По овом правилу пишу се и називи: – институција (места где се доносе и спроводе важне одлуке) – Народна скупштина Републике Србије, Уједињене нације; – установа, цркава, предузећа – Вукова задужбина, Српска православна црква, Фабрика чоколаде „Кедбери”; – организација и удружења – Друштво за заштиту животиња. ÇÂÊ·Â

Ed

Некада у оквиру назива установе, предузећа или организације постоје два дела – општи и посебни део назива. Рецимо, све фабрике чоколаде зову се Фабрика чоколаде, али су им посебни називи различити. Фабрика чоколаде „Чарли” Фабрика чоколаде „Сласт” Фабрика чоколаде „Фантазија” Бојом смо означили посебне називе. Њих пишемо под наводницима, великим почетним словом. Ако се посебни назив састоји од више речи, остале речи пишу се малим словима, осим ако нису саме по себи властито име.

36

1. Заокружи слово испред правилно написаног имена: а) Градска Библиотека „Ћирило и Методије”; б) градска библиотека „Ћирило и Методије”; в) Градска библиотека „Ћирило и Методије”; г) Градска библиотека Ћирило и Методије.

2. Допуни реченице. а) Ученик сам петог разреда . (Наведи пуно име своје школе.)

б) Навијам за . (Наведи пун назив свог омиљеног спортског клуба.)

Падежи ЛЕТО

o

pr om

uk a

• Номинатив • Генитив • Датив • кузатив • Вокатив • Инструментал • Локатив

Ed

Да поновимо: ЗНАЧЕЊЕ И СЛУЖБА ПАДЕЖА

Први падеж: КО или ШТА?

– Шта је нежно и топло и све то, Као осмех над земљом наднето?

– ЛЕТО! Други падеж: КОГА, ЧЕГА?

– Чега никад доста кад се шета, Кад се живи од цвета до цвета?

– ЛЕТА! Трећи падеж: КОМЕ, ЧЕМУ?

– Чему хвала што по белом свету Невен шаље своју жуту чету?

– ЛЕТУ! Четврти падеж: КОГА, ШТА?

– Шта чувамо, у јуну отето, На носиљци од снова донето?

– ЛЕТО! Пети падеж: ЗА ДОЗИВАЊЕ!

– Позовимо, макар брзоплето, Оно време сунцем обузето!

– О, ЛЕТО! Шести падеж: С КИМ, С ЧИМ?

– Са чим треба путовати светом, Сав окићен жутим сунцокретом?

– С ЛЕТОМ! Седми падеж: О КОМЕ, О ЧЕМУ?

– О коме ћеш, уз танану сету, Плести риме у нежном сонету?

– О ЛЕТУ! Љубивоје Ршумовић (Полетарац Душана Радовића)

37

НОМИНАТИВ НЕЗАВИСНИ ПАДЕЖ Кључне речи: номинатив, независни падеж, без предлога, вршилац радње, субјекат, именски део предиката.

é·‡ÚË Ô‡ÊøÛ

Бранко Ћопић

ЦРВЕНИ ВРАБАЦ (одломак)

o

Црвени Врабац птица је чудна, цвркуће, лети, вјечито будна, Незнанком земљом дан и ноћ. Гдје год се нађе, ту срећу чара, весеље шири и чуда ствара, простире своју чаробну моћ.

pr om

За шумом тајном, чаробном, негде у крају незнаном, Црвени Врабац има дом. Вјечита срећа ту се скрива и трепти радост сунчана, жива, читава земља цвјетни је врт. Црвени Врабац хиљаде љета по земљи овој безбрижно лијета и не зна шта су туга и смрт.

uk a

 У наведеним стиховима пронађи именске речи које одговарају на питања за номинатив КО? (за бића) и ШТА? (за ствари), препиши их, и одреди које од њих имају службу субјекта у реченици.

Ed

Не заборави да субјекат означава вршиоца радње у реченици и носиоца стања или особина (КО има дом? – Црвени Врабац; КО је птица чудна? – Црвени Врабац). Субјекту се не приписује само одређена радња – Црвени Врабац има дом (глаголски предикат) – него и нека особина, стање – Црвени Врабац је птица чудна (именски део предиката).

 УПОРЕДИ КО? субјекат Црвени Врабац весеље шири и чуда ствара. ШТА? субјекат Читава земља

је цвјетни врт. глаголски део + именски део = именски предикат

НОМИНАТИВ је основни облик именских речи. Именује вршиоца радње (и носиоца особине или стања), и зато се зове и падеж субјекта (Црвени Врабац весеље шири и чуда ствара).

38

Именски део предиката је најчешће у номинативу (Читава земља је цвјетни врт). Према томе, номинатив у реченици има службу субјекта и именског дела предиката.

 На линијама које следе напиши:

б) Име места у ком живиш:

г) Име школе коју похађаш:

pr om

в) Наслов своје омиљене књиге:

o

а) Своје име и презиме:

é·‡ÚË Ô‡ÊøÛ Именски предикат именује особину, својство и приписује је субјекту. Састоји се од споне (глагола јесам/ бити у личном облику) и именског дела (обично именице или придева, или скупа речи).

 У ком су падежу ова имена (називи, наслови)?

uk a

Сва имена која представљају наслове и називе стоје у облику номинатива: Милош, Марија, „Политикин забавник”, „Чаробна шума”, Основна школа „Јован Јовановић Змај”.

Ed

Уз облик номинатива не употребљавају се предлози. У реченици се према њему управљају остали делови реченице, па се зато у граматици номинатив назива независни падеж. ÇÂÊ·a 1

1. У следећим реченицама подвуци реч или скуп речи који означавају вршиоца радње: Мачак ме је пратио на сваком кораку. Професор Коста Вујић је уобичајено застао испред разреда. Професори и стручњаци су узалуд покушавали да реше проблем. Ја сам постао јунак дана.  Подвучене речи имају службу ..................................................... у реченици.

2. Одреди падеж и службу подвучених речи: а) Промена места становања за мене је била права несрећа. ............................. б) Стид и збуњеност били су неописиви. ................................... в) Госпић је варошица. ....................................... ...........................................

39

НОМИНАТИВ ЈЕДНИНЕ И МНОЖИНЕ

é·‡ÚË Ô‡ÊøÛ

 За сваку именицу у номинативу једнине одреди њен облик у номинативу множине: Номинатив једнине Номинатив множине ђак чамац коњ миш град а) Ког су рода ове именице? б) Како гласи наставак за облик у номинативу множине ових именица? ..................................................................

o

Све ове именице мушког рода у номинативу множине имају наставак -и, само се код неких налази и уметак (инфикс) -ов- или -ев-: коњ-и, миш-ев-и (и миши), град-ов-и.

pr om

ÇÂÊ·a 2

Напиши множину именице бицикл: .............................................. . Обрати пажњу на то да назив овог омиљеног двоточкаша у множини гласи: бицикли, а не *бициклови (али: точак – точкови)!

Ed

é·‡ÚË Ô‡ÊøÛ

uk a

Следеће именице имају двојаке облике у номинативу множине. Напиши како они гласе. знак – знакови, знаци вук – ...................................................................................... брк – ..................................................................................... звук – .................................................................................... паук – .................................................................................... паун – ...................................................................................

ТОЧКОВИ И БИЦИКЛОВИ!

► УПОРЕДИ:

Возим бицикл. Бицикли су паркирани испред радионице за поправку бицикала. А како би гласила множина именице спектакл? ............................................................................................................... У неким облицима множине долази до гласовних промена, о којима ћеш учити у шестом разреду: ђак – ђаци, отац – очеви – оци, чамац – чамци...

40

 Напиши номинатив множине следећих именица: а) мајка – ...............................; девојчица – .............................; реч – ..................................; ствар – .....................................; пећ – .................................; мисао – ..................................... Ког су рода ове именице? Промени именице реч, ствар и пећ по падежима. Шта закључујеш?  б) име – ................................... ; време – .................................; дугме – ................................ ; дрво – ....................................; небо – .................................. ; село – ......................................

ИМЕНА ЛУДА НАЛАЗЕ СЕ СВУДА!

o

Ког су рода ове именице? ..........................................................

é·‡ÚË Ô‡ÊøÛ

pr om

Основа неких именица средњег рода проширује се сугласницима н и т, а неких – помоћу р и с: Имена луда налазе се свуда. Дугмета су мала и седефна. Дошле су и дуге вечери. Небеса су посута звездама.

uk a

НОМИНАТИВ је први падеж именица и других именских речи. Служба у реченици: субјекат, именски део предиката. Не стоји са предлозима. Номинатив је независни падеж. Питања за номинатив: КО? ШТА?

Да поновимо НОМИНАТИВ

Ed

ЗНАЧЕЊЕ

СЛУЖБА У РЕЧЕНИЦИ

ПРИМЕРИ

Вршилац радње Носилац особине

ГРАМАТИЧКИ СУБЈЕКАТ

Црвени Врабац ствара чуда. Црвени Врабац је чудна птица.

Особине које се приписују субјекту

ИМЕНСКИ ДЕО ПРЕДИКАТА

Црвени Врабац је чудна птица.

41