Радна свеска, српски језик и књижевност за 6. разред основне школе

Page 1

Др Јелена Журић Др Јелена Ангеловски Драгана Цуцић

та

л

Радна свеска

Ед у

ка

по р

Српски језик и књижевност за шести разред основне школе

1


Др Јелена Журић Др Јелена Ангеловски Драгана Цуцић

РАДНА СВЕСКА Српски језик и књижевност за шести разред основне школе ГЛАВНИ УРЕДНИК

Проф. др Бошко Влаховић ОДГОВОРНA УРЕДНИЦА

Доц. др Наташа Филиповић ПРЕДМЕТНA УРЕДНИЦА

л

Др Моња Јовић

та

РЕЦЕНЗЕНТИ

по р

Доц. др Драгољуб Перић, Филозофски факултет у Новом Саду Мр Маја Анђелковић Шегуљев, професорка српског језика и књижевности, ОШ „Свети Сава”, Београд Јелена Мирковић, професорка српског језика и књижевности, ОШ „Бранко Радичевић”, Панчево ДИЗАЈН

ка

Ивана Перошевић Иван Танић, Агенција Мани два

Ед у

ЛЕКТУРА И КОРЕКТУРА

Споменка Трипковић ИЗДАВАЧ

Едука д.о.о. Београд Ул. Змаја од Ноћаја бр. 10/1 Тел./факс: 011 3287 277, 3286 443, 2629 903 Сајт: www.eduka.rs; имејл: eduka@eduka.rs ЗА ИЗДАВАЧА

Проф. др Бошко Влаховић, директор ШТАМПА

Цицеро, Београд Издање бр.: 2, Београд, 2020. година Тираж: 3500

2


САДРЖАЈ

Обнављање градива из српског језика и књижевности за пети разред �������������������� 7

ЈЕЗИК ГРАМАТИКА ������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 41

по р

та

л

Гласови ����������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 42 Гласовне промене ������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 48 Заменице ������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 62 Глаголски облици �������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 67 творба (грађење) речи �������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 75 реченицa ������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������ 78

ПРАВОПИС ���������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 80

Ед у

ка

Растављање речи на крају реда ��������������������������������������������������������������������������������������������������� 82 Коришћење Школског правописа ����������������������������������������������������������������������������������������������� 84 Гласовне промене и правопис ������������������������������������������������������������������������������������������������������ 85 Писање одричних именичких и придевских заменица са предлозима �������������������� 86 Писање заменица у обраћању – Ви, Ваш ���������������������������������������������������������������������������������� 88 Писање глаголских облика ������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 89 Писање имена васионских тела (једночланих и вишечланих) ��������������������������������������� 91

ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА ������������������������������������������������������������������������������������������������������������ 93 Некњижевне речи и туђице – њихова замена језичким стандардом ������������������������� 94 Богаћење речника ����������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������� 95 Увећано и умањено значење речи ���������������������������������������������������������������������������������������������� 96 Разумевање текста, уочавање значајних појединости ����������������������������������������������������� 97 Сажимање текста ������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������100 Нарација и дескрипција ����������������������������������������������������������������������������������������������������������������101 Монолог и дијалог ����������������������������������������������������������������������������������������������������������������������������102 Портрет – из непосредне околине и из књижевног дела ����������������������������������������������105 Описивање унутрашњег и спољашњег простора �������������������������������������������������������������106 Пејзаж – описивање статичких и динамичких појава у природи �����������������������������108 Обавештење, вест, извештај ���������������������������������������������������������������������������������������������������������111 У царству речи – лексичке, семантичке и стилске вежбе �����������������������������������������������112

3


КЊИЖЕВНОСТ ПОДЕЛА КЊИЖЕВНОСТИ Књижевни родови и врсте �����������������������������������������������������������������������������������������������������������119

л

ОДЛИКЕ ЕПСКОГ КЊИЖЕВНОГ РОДА

та

• у усменој књижевности • у ауторској књижевности �����������������������������������������������������������������������������������������������������������121

по р

ОДЛИКЕ ЛИРСКОГ КЊИЖЕВНОГ РОДА

• у усменој књижевности • у ауторској књижевности �����������������������������������������������������������������������������������������������������������126

ка

ОДЛИКЕ ДРАМСКОГ КЊИЖЕВНОГ РОДА �����������������������������������������129

Ед у

СТИЛСКЕ ФИГУРЕ �������������������������������������������������������������������������������������������������������������131 ПИСЦИ И ДЕЛА ��������������������������������������������������������������������������������������������������������������������134 ШТА ЗНАШ О МАРКУ КРАЉЕВИЋУ ������������������������������������������������������������140 ЗАВРШНИ ТЕСТ ИЗ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ ������������������������������������������������������������������������������������������������������������144


Драги ученици, Добро дошли на странице РАДНЕ СВЕСКЕ за шести, и не само за шести разред! Пред вама је прилика да:

та

л

• обновите и утврдите градиво из језика и књижевности за пети разред; • обнављате и утврђујете градиво из језика и књижевности које ћете учити током редовне и додатне наставе српског језика у шестом разреду.

по р

Читајте, размишљајте, вежбајте, играјте се језиком и речима, богатите свој речник, проширите своје језичке могућности и у говору и у писању...

Ауторке

Ед у

ка

Желимо вам много успеха у решавању задатака који вас нестрпљиво очекују чим окренете ову страницу!

И не заборавите речи нашег водича: Да би човек говорио, треба му језик. Да би човек писао, треба му језик. Да би човек мислио, треба му језик. Да би човек ћутао, треба му језик. Исидора Секулић

Радна свеска за 6. разред / Увод

5


MАЛИ ВОДИЧ ЗА САМООЦЕЊИВАЊЕ

Са једним, два или три листа твоје знање да заблиста!

л

Задаци за редовну наставу Добро ти иде!

та

Одличан почетак!

по р

Свака част!

Ед у

ка

За оне који желе више

6


та

по р

ПРВИ ДЕО – ЈЕЗИК

л

ОБНАВЉАМО ГРАДИВО ПЕТОГ РАЗРЕДА

ПРВА ВЕЖБА ВЕЖБАМО ПИСАЊЕ И ПРАВОПИС!

Ед у

ка

ДРУГА ВЕЖБА ВЕЖБАМО ИЗГОВОР

ТРЕЋА ВЕЖБА ВРСТЕ РЕЧИ Именице Придеви, заменице, бројеви Глаголи Непроменљиве речи − прилози и предлози ЧЕТВРТА ВЕЖБА ПАДЕЖИ (значења и служба) ПЕТА ВЕЖБА РЕЧЕНИЦА И РЕЧЕНИЧНИ ЧЛАНОВИ 7


ПРВА ВЕЖБА ВЕЖБАМО ПИСАЊЕ И ПРАВОПИС!

Ед у

ка

по р

та

л

Пре но што почнеш да решаваш задатке на наредним странама, подсети се како се пишу писана велика и мала слова српске ћирилице и латинице:

8

Радна свеска за 6. разред / Обнављање


1. Текст који следи препиши писаним словима ћирилице. Али од тога доба сва деца, када су тешко болесна, виде како са звезде на звезду скакуће дечак светлокос и светлоок, сав прозрачан, али мален и живахан као варница. (Гроздана Олујић, „Звезданова тајна”)

2. Текст који следи препиши писаним словима латинице.

по р

та

л

Смејачку је живот пужа био забаван. Како и не би? Високе и оштре биле су траве, смешни и радознали бумбари, а под осетљивим стопалом најважније је било пронаћи глатку стазу. (Гроздана Олујић, „Плачко и Смејачко”)

ка

3. Пред тобом је текст једног ученика петог разреда. Прочитај га пажљиво, црвеном оловком подвуци грешке, а затим текст препиши правилно писаним словима ћирилице.

Ед у

Sedeosam kyci i ycio bijologiju a onda meje pozvo moj dryg dragan da dodjem kod njega. Grackim aftobusom sam brzo stigo kod njega i on mi se jako mnogo obradovo. Neznam kolko sam dugo osto kod njega jel smo igrali igrice na kompijuteru i pricali. Mama me je onda nazvala telefonom da odma dodjem kyci jel su se tata i ona jako mnogo zabrinyli za mene jel im se nisam javio gde sam. Tako smo ja i moj dryg dragan morali da prestanemo da se igramo kompijutera. A mami sam obeco dacuse sledeci put javim pre nego negde idem.

Радна свеска за 6. разред / Обнављање

9


4. Прецртај сувишне речи. а) Помислио сам у себи да је то добро. б) Изашао сам напоље из школе сав радостан. в) Уђи унутра у кућу да се огрејеш. г) Прво сам сишао доле на земљу, а онда сам се опет попео горе на дрво. 5. Уместо подвучених речи допиши речи из понуђеног низа: на таван, из учионице, у кућу, на столицу.

л

а) Изашао сам напоље. Изашао сам б) Ушао сам унутра. Ушао сам в) Седи доле. Седи г) Попни се горе. Попни се

по р

а) Јуче увече смо били на концерту. б) Данас ујутру смо отишли у школу. в) Данас увече путујемо на море.

та

6. Подвучене погрешне изразе замени одговарајућим речима из датог низа: јутрос, синоћ, вечерас.

Мама ми каже: шашаво моје, шта се то збива у твојој глави?

Ед у

б)

ка

7. У следећим примерима обележи потребним знацима интерпункције управни говор. а) Урликао сам као рањени лав и мислио: Где сте, браћо хајдуци, да ми се у невољи нађете?

в)

У њој дечаци, кажем, постоје, дечаци смеђи, црни и плави.

8. Правилно, писаним словима, напиши наведене називе. ЈУЖНА КОРЕЈА АУСТРИЈАНАЦ ЈАДРАНСКО МОРЕ ТИХИ ОКЕАН БАНАТСКО НОВО СЕЛО ЗАПАДНА МОРАВА ФРУШКА ГОРА ОСНОВНА ШКОЛА ЈОВАН ЈОВАНОВИЋ ЗМАЈ

10

Радна свеска за 6. разред / Обнављање


9. Заокружи слово испред тачне тврдње. а) Субјекат се у реченици одваја запетама. б) Апозиција се у реченици одваја запетама. в) Објекат се у реченици одваја запетама. 10. Заокружи слово испред реченице у којој су правилно употребљене запете.

л

а) Бранислав Нушић, писац хумористичког романа за децу „Хајдуци” био је комедиограф. б) Бранислав Нушић писац хумористичког романа за децу „Хајдуци”, био је комедиограф. в) Бранислав Нушић, писац хумористичког романа за децу „Хајдуци”, био је комедиограф.

по р

та

• Запетама је овде обележен зависни реченични члан, именички додатак, који се зове . 11. Подвуци вокатив у следећим реченицама и обележи га запетама.

ка

а) Шта тражиш овде пацове? б) Слушај седмоглави не изазивај! в) Глупа вештице кажи каква питања да му поставим!

Ед у

12. У следећим реченицама стави запете које су намерно изостављене. а) Са задовољством сам прочитао „Тома Сојера” роман Марка Твена. б) На сто сам ставила књигу свеску оловку гумицу и бојице. в) Да ли ћеш ми мој друже поверовати? 13. У следећем низу подвуци правилно написане речи: 10годишњица, 10-годишњица, 10-огодишњица, 12-годишњакиња, 12-огодишњакиња, црвено-црни, црвеноцрни, зеленкастоплав, зеленкасто-плав, српскоенглески речник, српско-енглески речник, годинудве, годину-две. 14. Допуни тврдње. а) Пауза је најдужа на крају реченице, где стоји .............................. . б) После (,) ................................... пауза је краћа, тек толико да узмемо ваздух. в) После (;) ................................. следи пауза која је по трајању дужа него кад застанемо код .............................. (,), а краћа од паузе на месту где стоји ...................................................... . Радна свеска за 6. разред / Обнављање

11


ДРУГА ВЕЖБА ВЕЖБАМО ИЗГОВОР Вежбе које следе помоћи ће ти да побољшаш свој изговор, нарочито гласова Е, Р, С, З. Можда се питаш зашто баш њих, али ако мало боље размислиш – приметићеш да глас Е неки људи изговарају исувише отворено, као растегнуто, на пример, или глас Р некако „котрљајуће”, а гласове С и З „врскајући”... Уколико су овакве појаве у изговарању изразито приметне (а јављају се и при изговарању других гласова), најбоље је обратити се логопеду – уз чију стручну помоћ такви недостаци могу да се ублаже, ако не и сасвим да нестану. Пред тобом је кратка вежба за изговарање гласова Е, Р, С, З, састављена уз помоћ Вукове азбуке Душана Радовића. Твој се задатак састоји у томе да изражајно прочиташ сваки од текстова и да, на крају сваког, допишеш по четири речи у којима је у највећој мери заступљено одређено слово. На крају треба гласно и правилно да прочиташ те речи.

по р

та

л

ПРАВИЛАН ИЗГОВОР ГЛАСОВА Е, Р, С, З

Ед у

ка

Е се отворило као извор па тече, као пупољак па цвета, као Сунце па греје... Као препелице чуче у житу слова, мале искре светлости. Е прелетети

......................................

.........................................

...........................................

РРРРРР кад се нешто о нешто трља, РРРРРР кад се нешто нечим дрља, РРРРРР кад нешто кроз нешто срља, РРРРРР кад се нешто низ нешто котрља... Облак о облак па гррррррми и цело небо у сребрној сррррррми.

Р ......................................

12

.........................................

Радна свеска за 6. разред / Обнављање

......................................

............................................


по р

СОСА СА САТОМ САМО СОСА СА САТОМ СОСИНА СЕСТРА СЕТИЛА СЕ СОСА У ТРСТУ САКРИЛА САТ У СЕЖАНИ САД СЕ СОСА ПОНОСИ САТОМ САТ СЕКУНДИРА КАО СОСИНО СРЦЕ СОСО СОСО НОСИ САТ СА СОБОМ СПАВАЈ СА САТОМ СЛИКАЈ СЕ СА САТОМ САД СИ СОСО СТО ОДСТО СИГУРНА

л

С СО СОСА

та

С СА САТ

С ........................................... .............................................. ......................................... .......................................

Ед у

ка

Видиш брезе помислиш на чезе памтиш чезе сетиш се лепезе тамног ока прозирне принцезе, што ти иза заборава резе сланом сузом завичаја везе златне туге и сребрне језе. З

.......................................... ............................................ ....................................... ...........................................

Радна свеска за 6. разред / Обнављање

13


ТРЕЋА ВЕЖБА ВРСТЕ РЕЧИ! 1. Попуни тaбелу а)

Попуни тaбелу б)

Променљиве речи

Попуни табелу в) Делом променљиве а делом непроменљиве речи

Непроменљиве речи

л

2. У десном делу табеле напиши називе промена променљивих речи: Назив промене

та

Промена

по р

Промена именских речи по падежима Промена придева и неких прилога по степену поређења Промена глагола по лицу, времену и начину

ка

3. У левој колони напиши називе падежа, а у десној питања за падеже: Питања за падеже

Ед у

Називи падежа

4. Допуни тврдњу. Термин именске речи означава: а) све именице; б) све променљиве речи; в) све именице и придеве; г) све речи које се мењају по падежима (имају деклинацију). (Заокружи слово поред тачног одговора.)

14

Радна свеска за 6. разред / Обнављање


5. Допуни тврдње. Независни падежи су ........................................... и ............................................................. . Уз њих никада не стоје ............................................ . Сви остали падежи могу стајати с предлозима или без њих, осим .................................................., уз који су обавезни предлози.

ИМЕНИЦЕ 1. У наведеном тексту подвуци именице.

та

л

Децо, ја сам јуче био тамо, али ви нисте дошли. Сећате ли се – тамо где још нисте били. Иза оног ћошка, испод оног багрема, код оне дрвене ограде! Сећате ли се – на огради је чвор. Чвор се избије – и ту је улаз! Тако сам ушао. Платио сам једанаест динара. Пет динара за улаз, пет динара за излаз и један динар за остале трошкове.

по р

(Душан Радовић, Д, одломак)

2. Одреди врсту наведених именица:

;

ка

; ; ;

Ед у

а) књига, столица б) Никола, Милица в) шљунак, вода г) браћа, дрвеће д) доброта, храброст

.

3. У примеру промене именице ДРУГ, ДРУГ -А, ДРУГ -У, ДРУГ -ОМ граматичка основа речи је ................................................................................. а наставци за облик (падежни наставци) јесу ................................................................................................................................. . 4. Одреди падеж именице КЊИГА у наведеним реченицама. 1) Књига мога друга лежи на клупи. ........................................................... 2) Поред књиге стоји његова перница. ....................................................... 3) Ја се дивим тој књизи. ......................................................... 4) Мој друг је прочитао књигу. ........................................................ 5) Књиго, какве тајне кријеш? ......................................................... 6) Одавно чезнем за таквом књигом. ....................................................... 7) Мој друг и ја причамо о књизи. .........................................................

Радна свеска за 6. разред / Обнављање

15


5. У следећим реченицама одреди падеж подвучених именица. а) И Врабац и Трта умукоше. б) Немамо школе због епидемије! в) То је стара богиња из Грчке! г) Морао сам да кренем кући. д) Вештице, не изазивај! ђ) Сутра ћемо положити заклетву. е) Заклећемо се на Максином гробу. ж) Ја сам дошао са Цврцом. 6. Одреди падеж речи написаних великим словима. О ЦВЕЋУ – ................................... .

л

а) МАЈЦИ сам поклонио КЊИГУ О ЦВЕЋУ. МАЈЦИ – ......................................; КЊИГУ – ...................................;

та

б) Поздравио је МИЛАНА, махнуо му РУКОМ. МИЛАНА – ......................................................; РУКОМ – .................................................... .

по р

в) Скупљамо ГРАНЕ и ШАПАТОМ разговарамо. ГРАНЕ – ......................................................; ШАПАТОМ – .................................................... . г) Немој, МИЛАНЕ, да касниш! МИЛАНЕ – ............................................................................. .

ка

7. Заокружи слово испред реченице у којој је подвучена именица у акузативу.

Ед у

а) На клупи је лежао мој резач. б) Мама ми је купила нов резач. в) А онда се, изненада, тај резач изгубио. 8. Одреди у ком су падежу подвучене именице. Еро узме коња, а Турчин уз брдо за воденичаром овамо-онамо по буквику. Еро ...........................................; коња ...........................................; Турчин ..................................................; брдо ..................................; воденичаром ...........................................; буквику ....................................... . 9. Подвуци вокатив у следећим реченицама и обележи га запетама. – Помози бог кадо! – Бог ти помогао кмете! А одакле си ти кмете? – Ја сам кадо с онога свијета. 10. Подвуци именицу ученик која је употребљена у акузативу. Ишао је од ученика до ученика тражећи најсавеснијег ученика.

16

Радна свеска за 6. разред / Обнављање


11. За сваку подвучену прилошку одредбу одреди врсту и падеж. а) Ове зиме смо ишли на клизање. б) Седели смо у својој учионици. в) Петар није ишао са нама због болести. г) Шетали смо лаганим кораком. д) Учио сам цео дан. Прилошка одредба

Врста прилошке одредбе

Падеж

Ове зиме у својој учионици

та

л

због болести лаганим кораком цео дан

а) Упознали смо се у граду.

ка

б) Кренули смо ка граду. в) Поносимо се својим градом. г) У градовима има лепих паркова. д) Вратили смо се својим градовима.

по р

12. Одреди падеж именице град у наведеним реченицама.

Ед у

13. Заокружи слово испред правилно подвучене граматичке основе. а) ИМЕНИЦАМА в) УЧЕНИЦИ

б) ПРИЈАТЕЉИЦОМ г) ДРУГАРИМА

14. Заокружи слово испред реченице у којој је неправилно употребљен облик инструментала. а) Бака је секла тканину великим маказама. б) На поклон сам добила блузу са шљокицама. в) Ко ме је гађао с кредом? г) Не улази с блатњавим патикама.

Радна свеска за 6. разред / Обнављање

17


ПРИДЕВИ, ЗАМЕНИЦЕ, БРОЈЕВИ 1. У следећем одломку подвуци придеве. Пре свега, сарајевски мостови. На Миљацки, чије је корито кичма Сарајева, они су као камени пршљенови. Видим их јасно и бројим редом. Знам им лукове, памтим ограде. Међу њима је и један који носи судбинско име једног младића, мален али сталан, увучен у се као добра и ћутљива тврђава која не зна за предају ни издају. (Иво Андрић, „Мостови”)

л

2. Поред сваке групе придева напиши којој врсти припадају: а) Маријин, мајчин, школски

по р

та

б) вредан, добар, паметан в) горњи, леви, предњи г) папирни, дрвен, сребрн д) дневни, синоћни, зимски

3. Попуни табелу облицима придева.

Ед у

добар

КОМПАРАТИВ

СУПЕРЛАТИВ

ка

ПОЗИТИВ

јачи

мали

најјаснији најгори строжи

велик највиши горчи

4. У наведеној реченици подвуци именичке заменице. Ти и ја смо се договорили да ћемо их изненадити тако што ћемо и њега и њу позвати на вечеру истога дана када и њих.

18

Радна свеска за 6. разред / Обнављање


5. а) У наведеним народним умотворинама подвуци бројеве. Једну реци, а две чуј. – Онај је новац најбоље потрошен с којим се четири заштеде. – Једна штета сто грехова. – Ко једанпут слаже, други пут залуду каже. – Требају четворе очи за два прста образа. – Град од три спрата: на првом су врата са тридесет и два бијела војника а међ њима црвен капетан; на другом су два прозора, на трећем два огледала, над којима се вије равно поље, а над пољем шумица? – Један вечера, двојица свијетле, четворица дворе, а хиљада игра? – Ја сам дрво с дванаест грана, свака грана са четири гнезда, свако гнездо са седам птића? б) Подвучене бројеве разврстај на променљиве и непроменљиве.

по р

та

л

Променљиви бројеви

Ед у

ка

Непроменљиви бројеви

7. Повежи број са врстом којој припада. двадесет пет двадесет петорица двадесет пети двадесет петоро

збирни основни бројна именица на -ица редни

Радна свеска за 6. разред / Обнављање

19


ГЛАГОЛИ 1. Подвуци глаголе у одломку из Нушићеве једночинке „Кирија”. ОТАЦ (Устаје.): Стој! Свирај! (Млађи свира.) Е, децо, ово је Италија. Гледајте, децо, гледајте и уживајте. То што видите, то је Италија, земља пуна знаменитости и лепота. Оно тамо, видите ли, оно је чувено језеро Лаго Мађоре, које је знаменито по томе што је папа Бонифације четрдесет други, приликом једне фудбалске утакмице, препливао то језеро на лабуду. А оно тамо, што се искривило као господин Сима судија, то је чу-

по р

та

л

вена кула у Пизи, која је знаменита по томе што је крива. А оно тамо, сасвим далеко, оно је знаменита планина Квиринал, на врху које је Ромео први пут изјавио љубав Јулији. Становништво Италије је многобројно и највише се бави свирањем у мандолину и ждерањем макарона. Клима је у Италији променљива, а та променљивост зависи од барометра. Ипак је највећим делом топла клима, тако да се не носе зимски капути и непотребна су дрва за огрев, услед чега чиновници у Италији имају много мањи додатак на скупоћу. Италија је врло плодна земља и у њој рађају највише зејтин, вино, поморанџе и атентатори. Ето, то вам је све што треба да знате из географије Италије... Јесте ли, дакле, видели Италију?

ка

2. Подвучене глаголe у следећим реченицама разврстај по значењу тако што ћеш их навести у инфинитиву.

Ед у

а) Удруже се три вола, те се договоре и отиду у планину велику, ђе су доста траве и воде нашли. б) Грмело је, пуцало и лило целу ноћ, а пред јутро се разведрило. в) Док смо живели на селу, много смо се више радовали него што смо туговали и патили. Радња

Стање

Збивање

3. Поред сваког од наведених глагола напиши да ли је свршен или несвршен: претрчати – ....................................................;

трчати – ................................................... .

4. Следеће глаголе разврстај на несвршене и свршене: лећи, отићи, ићи, говорити, казати, ходати, гристи, сести. а) Глаголи несвршеног вида: ........................................................................................................... б) Глаголи свршеног вида: ................................................................................................................

20

Радна свеска за 6. разред / Обнављање


5. Следеће глаголе разврстај по глаголском роду на прелазне, непрелазне и повратне: обути се, наћи, седети, ухватити, снаћи се, писати, стати, купати се, пећи, лежати. а) Прелазни глаголи: б) Непрелазни глаголи: в) Повратни глаголи: 6. Следеће реченице допуни одговарајућим глаголима у инфинитиву: учити, доћи, отићи, наћи, заборавити.

та

7. Напиши инфинитивну основу следећих глагола: писати – ............................................................;

Глагол у инфинитиву

отворити – ........................................................... .

по р

8. Допуни табелу.

л

а) Немојте ............................................................................. напамет. б) Требало би ............................................................................. на пијацу. в) Немојте ............................................................................. опрему за физичко.

1. лице једнине аориста

наћи

Инфинитивна (аористна) основа

ка

истресох

плет-

Ед у

9. Напиши како гласе инфинитивна и презентска основа глагола наведених у инфинитиву. Глагол у инфинитиву

Инфинитивна (аористна) основа

Презентска основа

слушати стићи пасти (на земљу)

10. Напиши 1. лице једнине презента глагола: лупити – ............................................................;

лупати – ........................................................... .

11. Допуни табелу. Инфинитив

1. лице једнине презента седим

сести Радна свеска за 6. разред / Обнављање

21


12. Напиши 3. лице једнине презента глагола: вући – ............................................................;

зепсти – ............................................................ .

13. Глаголе у инфинитиву напиши у облику 1. лица једнине перфекта у мушком роду. мислити – ............................................................; рећи – ............................................................;

стићи – ............................................................; бити – .............................................................. .

14. Уочи глаголе у облику перфекта у одломку из романа „Шешир професора Косте Вујића” и подвуци их.

по р

та

л

Поново је погледао у матуранте. Колико се сећао, никада нису били тако мирни. Прегледао је столицу, завирио под катедру. Није веровао да су се ђаци смирили без икаквог разлога, без неке планиране ђаволије. 15. У следећим реченицама подвуци крњи перфекат. • Зима већ превалила. Снег свуд готово окопнео.

ка

• Збор зборила господа ришћанска...

Ед у

16. Дате глаголе напиши у облику футура првог. а) читати

1. лице једнине

б) слушати

1. лице множине

в) писати

3. лице множине

17. Дате глаголе напиши у облику футура првог, 1. лице једнине: а) ићи – ............................. ...............................;

б) јести – ................................ ............................... .

18. Из следећег низа глагола издвој и препиши оне који се у облику футура првог увек пишу одвојено од краћег облика презента помоћног глагола хтети: пећи, договорити се, отворити, рећи, дићи, умити се, написати, спавати, отићи.

22

Радна свеска за 6. разред / Обнављање


19. Пажљиво прочитај следећи одломак из Нушићеве „Аутобиографије” и одговори на питања која следе.

по р

та

л

Како је већ позната ствар да обично напредна и бистра деца задају родитељима главобоље, није ни чудо што су моји родитељи питање моје будућности сматрали као једну од најтежих брига. Ту бригу покушала је моја тетка да ублажи тиме што би завирила у моју будућност и стога је једнога дана откинула кончић са моје кошуље, дала га врачари, ова га бацила у пун тањир воде, промешала воду штапићем и задубила се дубоко читајући моју судбину: − Прележаће тешку болест, али ће се спасти; пашће у једну тешку беду, али ће се спасти; пашће у руке људи који би да га убију, али ће се спасти; доживеће тешку буру на мору, али ће се спасти; ожениће се, али се неће спасти! − изгледа да су биле пророчке речи врачарине, које су се све одиста и обистиниле у моме животу. − Биће богат, те ће му се преливати; биће срећан, те ће му цео свет завидети − изгледа да су биле пророчке речи врачарине, које се нису обистиниле у моме животу.

а) Која деца родитељима задају највише главобоље?

ка

б) Ко је покушао да помогне родитељима?

Ед у

в) Које се врачарине пророчке речи нису оствариле? Подвуци у тексту. г) Одреди за сваки наведени глагол глаголски облик, као и глаголски вид (трајање глаголске радње) и род (прелазност глаголске радње). Глагол

Глаголски облик

Глаголски вид

Глаголски род

задају су сматрали доживеће ће се спасти завидети се нису обистиниле

Радна свеска за 6. разред / Обнављање

23


НЕПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ – ПРИЛОЗИ И ПРЕДЛОЗИ 1. Према следећим придевима напиши прилоге, као у нашем примеру: добар пристојан

добро

десни

; ;

брз весео

; ;

;

паметан

.

2. Пажљиво прочитај следећи текст, подвуци у њему придеве и прилоге, а затим их разврстај у табели.

л

Мој најбољи друг најбоље у разреду зна математику. Он је несебичан и зато ће свима несебично помагати у решавању задатака. Саветује нам свакога дана да будемо вредни и да вредно вежбамо математику јер ће нам тако бити лакше. Треба да кренемо од лакших, а не од тежих задатака. Не треба да говоримо себи: „Тешко је!” Морамо да будемо упорни и да упорно радимо и учимо! Прилози

ка

по р

та

Придеви

Ед у

3. Одреди врсту наведених прилога. Прилози

Врсте прилога

данас, ујутру, ноћу, зимус

Прилози за

.

горе, десно, назад, далеко

Прилози за

.

јасно, паметно, полако, племенито

Прилози за Прилози за

. .

мало, много, сасвим, веома

4. а) Размисли о наведеним тврдњама и заокружи одговоре које сматраш тачним. Прилози су делом променљиве речи зато што међу њима има оних који се могу поредити (имају степен поређења – компарацију). ДА/НЕ Пореде се, најчешће, прилози за начин, али и неки други прилози (за количину, место, време). ДА/НЕ б) У низу наведених прилога подвуци оне који могу да имају компаратив: одлично, успешно, рано, доле, мало, брзо, вечерас, напред, близу, добро.

24

Радна свеска за 6. разред / Обнављање


5. Допуни следеће реченице обликом суперлатива прилога датог у загради: а) Купање у овој реци

је забрањено. (строго)

б) Она се

ослања на своје знање. (често)

в) Нажалост, није се баш

уклопио. (добро)

г) Ми

идемо у биоскоп. (радо)

6. Поред сваке наведене реченице напиши да ли је подвучена реч прилог или предлог. а) Тата ће доћи после. б) Тата ће доћи после тренинга.

л

в) Библиотека је близу школе.

та

г) Библиотека је близу.

по р

7. Заокружи слова испред оних реченица у којима не уочаваш ниједну грешку. Поред реченица у којима уочаваш грешке напиши исправке.

ка

а) Дошла је да се договоримо у вези екскурзије. б) С обзиром на околности, све се добро завршило. в) Од понедељка идемо пре подне у школу. г) Провели смо дивно пре подне на реци. д) Играј се самном! ђ) Крени за мном!

Ед у

8. У свакој од следећих реченица подвуци предлог и са стране напиши назив падежа уз који је употребљен. а) Срели смо се јутрос у школи. б) Заједно смо ишли у школу. в) Шта да радим с лоптом? г) Цео дан седи на клупи. д) Немој да седаш на ту столицу. ђ) Маца је побегла под кревет. е) Шта се крије под јастуком? ж) Отишла је по хлеб. з) Чезнули смо за пријатељима. и) Причали су о филму. ј) Дођи сутра по мене. к) Стани пред таблу. л) Он се стиди преда мном.

Радна свеска за 6. разред / Обнављање

25


ЧЕТВРТА ВЕЖБА ПАДЕЖИ (значење и служба у реченици) 1. У следећим реченицама подвуци реч или скуп речи: а) са значењем вршиоца радње: Један предузимљив млад трговац основао је ватрогасну бригаду. • Подвучене речи имају службу .................................................................................. у реченици. б) са службом именског дела предиката: Та богата госпођа била је добра али горопадна жена.

л

2. Одреди падеж и службу подвучених речи:

та

а) Отац ми је био уман човек.

Падеж: ...................................................................... Служба: ......................................................................

по р

б) Уман човек не воли нерад и непоштење.

Падеж: ...................................................................... Служба: ......................................................................

1 припадност

ка

3. У следећим реченицама подвуци речи у генитиву и на линији упиши број испред одговарајућег значења генитива. 2 део нечега

Ед у

а) Посматрали смо залазак сунца. б) Поједи мало воћа. в) Купили смо и неколико лепих свезака и оловака. г) Доћи ће сестра моје другарице. • Подвуци речи у генитиву и одреди им службу у реченици: а) Поправио сам играчку своје сестре. б) Пила сам воде! 4. У следећим реченицама подвуци именице у дативу. а) Дође једном сиромах цару. б) Сиромах отиде и све исприча цару. •

26

Подвучене речи имају исту службу у реченици? ДА НЕ (Заокружи тачан одговор.)

Радна свеска за 6. разред / Обнављање


5. Подвуци именске речи у акузативу у следећим реченицама. а) Где си ти видела ветрењачу, питала ме смејући се. б) Учитељ им је објашњавао математику. •

Коју службу у реченици имају подвучене речи?

в) Подвуци именске речи у акузативу:

та

Подвучене речи имају службу

.

по р

л

Неко вози бостана кола, неко води коња ил’ вола. Пастири гоне стада оваца, грнчари пуна кола лонаца.

6. Заокружи слово испред реченице у којој је особина исказана инструменталом с предлогом.

.

Тако исказана особина у реченици има службу

Ед у

ка

а) Мама ми је купила јакну с капуљачом. б) Слушали смо је с великом пажњом.

7. У реченицама из текста Николе Тесле подвуци речи или скупове речи са значењем места. а) У школској учионици је било неколико механичких модела који су ме интересовали. б) Тридесет година касније видео сам како се моје идеје остварују на Нијагари и дивио се недокучивој тајни ума. •

Подвучене речи исказане су

(којим падежом?) и имају у реченици.

службу

8. Допуни следеће реченице скуповима речи у локативу једнине. а) Јуче смо шетали по б) Девојчице су седеле на в) Много сам научио у •

. (градски парк) . (дрвене клупе) . (основна школа)

Коју службу у реченици имају ове речи у локативу? Радна свеска за 6. разред / Обнављање

27


9. У следећим реченицама одреди падеж подвучених речи и врсту прилошке одредбе коју оне имају у реченици. а) Суботом и недељом нема школе. б) Стајао сам пред школском зградом. в) Сви су урадили домаћи задатак на брзину. г) Нисам дошла у школу због болести. д) Требало је да радимо без журбе. Подвучене речи

Падеж

та

л

суботом (и) недељом (пред) школском зградом (на) брзину (због) болести (без) журбе

Прилошка одредба

по р

10. За сваку подвучену реч (или скуп речи) у следећем одломку одреди падеж и службу (функцију) у реченици.

Ед у

ка

„Ја сам се возио на Тиси, и ишли смо полако, као да нисмо ишли ни ми ни вода. Наша лађа је била врло ружна, и вукли смо дереглију пуну кукуруза, и Паја Шеширлија, у дереглији, једнако је певао... Ја врло жалим Тису, што је била планинска река, и после отишла из планина. Она се код Сланкамена улива у Дунав, и то је крај, Дунав је прогута као ништа. Нема више онда Тисе, која извире у шумама испод Карпата, баш испод планине која се зове Черна гора. После, Тиса више није ни бистра ни брза. Учио сам да у њој има много масне и укусне рибе. Али ја овде не пишем задатак о рибама, него како вода тече, и има ли лепе таласе, и да ли се чује да шуми.” — То је био задатак другошколца гимназисте. (Исидора Секулић, „Амбиције, дим”) Подвучене речи

28

Радна свеска за 6. разред / Обнављање

Падеж

Служба у реченици


ПЕТА ВЕЖБА РЕЧЕНИЦА И РЕЧЕНИЧНИ ЧЛАНОВИ 1. А. Допуни тврдње. По саставу реченице могу бити ................................................. и ................................................. . Просте реченице састоје се од ...................................... предиката, а сложене реченице могу имати два или ................................................. предиката. Б. Заокружи словa испред сложених реченица.

по р

та

л

а) После једне туче у ливерпулској луци, гусарски капетан Џон Пиплфокс, звани Звоно, отишао је у пензију. б) Седам глава љуто је сиктало са седам вратова. в) Момци су се вратили на једрењак, али без песме и са много нових брига. г) Једрењак се укотви код Црвене стене, и капетан са неколико најхрабријих момака пронађе пећину. д) Певају најславнији гусари света, а слуша Џон Пиплфокс. 2. Одреди падеж и службу подвучених речи у реченици: Међу својим играчкама је пронашао лопту коју је намеравао да поклони Милошу. Служба у реченици

Ед у

(међу) својим играчкама лопту Милошу

Падеж

ка

Подвучене речи

3. У следећој реченици подвуци све придеве који су у служби атрибута. По камењару, попрсканом руменом светлошћу сунца које је залазило, измилео је, из старог џака, чопор сивкастозеленкастих оклопа. 4. Подвуци субјекат следеће реченице: Мушко крило куће оштро се побунило.

Радна свеска за 6. разред / Обнављање

29


5. Заокружи слова испред реченица у којима запажаш неправи објекат. а) Зажелели смо се својих школских другова. б) Увек мислимо на своје школске другове. в) У граду смо срели своје школске другове. г) Радо причамо о својим школским друговима. д) Радујемо се својим школским друговима. ђ) Никада не заборављамо своје школске другове.

6. У следећем одломку из приче „Дечак и пас” Данила Киша подвуци речи у служби правог објекта.

Падеж подвучених речи је

по р

та

л

Умео сам да дотерам залутале краве, да откопавам кртичњаке (то из пустог задовољства, како бисмо прекратили време), да јурим зечеве, да откривам лисичје јазбине и гнезда барских птица, да ловим дивље патке, жабе, лептире, змије.

7. У следећим реченицама подвуци предикат и одреди му врсту.

ка

а) Наши другари су добри и племенити. б) Милош је допутовао из Крушевца.

8. Колико предикатских реченица има у следећој комуникативној реченици?

Ед у

Оне све говоре о томе како се велики јунак Краљевић Марко, уз помоћ свога коња Шарца, борио против Турака кад су они освојили балканске земље. .

9. Дечак ми је успут поверио тешке и одговорне задатке. У наведеној реченици подвучен је: а) субјекат; б) прилошка одредба; в) објекат; г) атрибут. (Заокружи слово испред тачног одговора.)

30

Радна свеска за 6. разред / Обнављање

.


10. Подвуци атрибуте у следећој реченици: Плава торба од коже је веома лепа, а у њој се налазе кожни новчаник и мала свеска с тврдим корицама. 11. Одреди службу придева у наведеним реченицама. Служба у реченици а) Плави кишобран се покварио. б) Мамин кишобран је плав. 12. У следећој реченици подвуци а) апозицију и б) напиши у ком је падежу.

Падеж је

та

.

л

Током целог школовања учимо о Светом Сави, првом српском писцу и просветитељу.

а) Виђамо се сваког лета.

по р

13. У следећим реченицама подвуци прилошке одредбе и уз сваку напиши којој врсти припада и у ком је падежу. Прилошка одредбе за: Падеж

Ед у

ка

б) У учионици је било веома топло. в) Требало је да радимо с пажњом. г) Закаснила сам у школу због невремена. д) Данима се нисмо видели.

14. Напиши како гласе неизречени субјекти у следећим реченицама. а) Читаћеш књигу до поноћи?

б) Трчали су према парку. в) Чекаћу вас испред школе. г) Играћемо се његовом лоптом.

15. Субјекат је у следећим реченицама исказан скупом речи. Пронађи га у свакој од реченица и подвуци. • Ђовани и Ђузепе су разочарано одмахивали главом. • Очеви, стричеви и браћа хтели су да нас прописно казне. • Али наше мајке, тетке, стрине и сестре биле су против. • Измилео је, из нашег џака, чопор сивкастозеленкастих оклопа. • Сви житељи бакине куће – стричеви, тетке, стрине, сестре и браћа, јурили су по дворишту, ходницима и собама сивкастозеленкасте оклопе. Радна свеска за 6. разред / Обнављање

31


л

ОБНАВЉАМО ГРАДИВО ПЕТОГ РАЗРЕДА

по р

та

ДРУГИ ДЕО – КЊИЖЕВНОСТ

Ед у

ка

ШТА СМО У ПЕТОМ РАЗРЕДУ НАУЧИЛИ О КЊИЖЕВНОСТИ

32

Радна свеска за 6. разред / Обнављање


ШТА СМО У ПЕТОМ РАЗРЕДУ НАУЧИЛИ О КЊИЖЕВНОСТИ 1. На основу одломка препознај о ком је делу реч и одговори на питања. а)

И како тада, тако и до данашњег дана: стојим распет између смирене дједове ватрице, која постојано горуцка у тамној долини, и страшног бљештавог Мјесечевог пожара, хладног и невјерног, који расте над хоризонтом и силовито вуче у непознато.

Наслов дела:

та

Преко читавог неба, сва блистава, као шарени лук, путовала је мала река. Један крај лука дотицао је врх планине, други је нежно зарањао у море, али она сама није припадала ни планини ни мору.

по р

б)

л

Име и презиме писца: Књижевни род: Књижевна врста:

Наслов дела: Име и презиме писца: Књижевни род:

ка

ОТАЦ (Устаје.) Стој! Свирај! (Млађи свира.) Врање, пет минута. То што видите, то је Врање. Та је варош раније била на самој граници државној, а сада се повукла више у унутрашњост. Врање је чувено по томе што је ту Коштана Циганка пронашла Бору Станковића књижевника. (Седа.) Полази! Свирај! (Млађи свира.)

Ед у

в)

Наслов дела:

Име и презиме писца: Књижевни род: • Упутства у загради зову се г)

.

Јутро је. Оштар мраз спалио зелено лисје, А танак и бео снег покрио поља и равни, И сниски, тршчани кров. У даљи губе се брези И круже видокруг тавни.

Наслов дела: Име и презиме писца: Књижевни род: Књижевна врста:

Радна свеска за 6. разред / Обнављање

33


д)

Кад су били кроз поље Косово, Милош хоће граду Вучитрну, па говори српском цар Стјепану: „Збогом остај, мој мили ујаче, мој ујаче, српски цар Стјепане!”

Наслов дела: Књижевни род: Књижевна врста: 2. Повежи стилске фигуре са реченицама у којима се јављају: Смех, рика, свирка. Јека и дрека.

Шљива се буди крајем априла.

та

Хаљине испрскане као да је мастилом кречио кућу а не писао задатак.

л

епитет

по р

Кад стигне јесен, она штедра и благословена и обилна јесен са дарима својим...

персонификација ономатопеја поређење

3. У следећим примерима препознај стилска средства: Негуј песму, њом ћеш скротит Љута тигра,

б)

Оштар мраз спалио зелено лисје, А танак и бео снег покрио поља и равни,

Ед у

ка

а)

34

в)

Замрла од туге, мала река је ћутала, а дани су се крунили као зрневље кукуруза.

г)

На висоравни, где је сјало Од сунца све ко огледало,

д)

И безброј нежних тела Зденуше у плашће Дивови као храшће.

ђ)

Зрикавци тужно зричу.

Радна свеска за 6. разред / Обнављање


4. Прозори су гледали мрко и строго као учитељи. У наведеној реченици из приповетке Ивана Цанкара „Десетица” крију се две стилске фигуре: и. . 5. Повежи књижевно дело са књижевном врстом којој припада. „Хајдуци” „,Шашава песма” „Капетан Џон Пиплфокс” „Женидба Душанова” „Десетица”

епска песма лирска песма роман приповетка радио-драма

ка

7. Допуни тврдњу:

по р

перипетија (обрт) заплет расплет експозиција (увод) кулминација (врхунац заплета)

та

л

6. Поред етапа у развоју драмске радње напиши бројеве од 1 до 5, по хронолошком редоследу у композицији дела.

Најчешћи стих наше народне епске песме зове се

.

Ед у

8. Заокружи слова испред речи које именују облике казивања: а) б) в) г) д) ђ) е)

композиција; нарација; дескрипција; деривација; дијалог; компарација; монолог.

9. Описивањем (дескрипцијом) приказујемо лик, пејзаж, унутрашњи и спољашњи изглед неких грађевина. У следећим одломцима из приповетке „Десетица” препознај пејзаж, портрет, опис унутрашњег простора и опис спољашњег простора. а)

Крај мене је седео мој дебели друг, син љубљанског крчмара, и без престанка јео. Имао је округло, задригло лице и зле, тврдичке очи; дебеле руке биле су му вечито масне, јер је само јео и јео.

Радна свеска за 6. разред / Обнављање

35


Соба је била велика, па ипак ми се тога јутра чинила уска и тесна, сва набијена и претрпана стварима, као при селидби. Уза зидове стајала су четири кревета, међу њима полице за књиге, велики дрвени ковчези који су личили на сандуке, ормани за одело, на средини огроман сто покривен књигама и свескама. Све је то у сумраку добило чудне, изобличене, некако непријатељске облике и чинило утисак неописиве беде и жалости.

в)

Школска зграда била је врло висока и врло господствена; био сам пред њом као просјак пред дворцем. Прозори су гледали мрко и строго као учитељи.

г)

Улице су биле суморне, сиве; све је било сиво, куће, људи, мисли, сав свет; тротоар је био клизав, по улицама су се скупљале и разливале велике баре; кад би пролазила кола, прскало је на обе стране и људи су се склањали; неба није било, сива магла висила је до мокрих кровова.

та

л

б)

по р

10. а) Подвуци делове текста који чине дијалог:

ка

Када, напослетку, заврших и испричах све што сам знао, он ме запита какву сам оцену имао дотле из математике. – Веома добру! – одговорих му пун поноса. – Врло ме чуди! – на то рече он. (Милутин Миланковић, „Успомене, доживљаји, сазнања”)

б) Подвуци део текста који чини монолог:

Ед у

Обузе је нека чудна радост. И плаче јој се – и смеје јој се. Не зна ни сама зашто! Мало, па тек прозбори онако сама: „Та ред је једном да и мене Бог обрадује! И зар ја нисам срећна? Ко то каже! Те како сам срећна! Море, имам ја сина! Имам домаћина, хеј! Неће мени више пословати туђе руке. Аја! Нема нико оваког детића. Ено га оре! Не може боље ни Јеленко! Момак је то! Још годину, две па ћу га и оженити – ако бог да! О, та и моја ће кућа пропевати! ” (Милован Глишић, „Прва бразда”)

11. Поред сваког примера напиши који је облик приповедања примењен: приповедање у 1. лицу или приповедање у 3. лицу. a)

Тек ми је пета година, а већ се свијет око мене почиње затварати и стезати. Ово можеш, а оно не можеш, ово је добро, оно није, ово смијеш казати, оно не смијеш. Ничу тако забране са свих страна, јато љутитих гусака, хоће и да ударе. (Бранко Ћопић, „Поход на Мјесец”)

б)

Мита Трта је био врло добар друг и био је врло добра и мекана срца. Кад пред њим говориш нешто жалосно, а он се одмах заплаче. (Бранислав Нушић, „Хајдуци”)

36

Радна свеска за 6. разред / Обнављање


в)

Матуранти су устали, без речи и без шума, такорећи. Професор их је у чуду погледао. Погледао је потом и у прозор наспрам врата и, премда је прозор био затворен, мирно је отишао до њега и лепо спустио шешир на полицу. (Милован Витезовић, „Шешир професора Косте Вујића”)

г)

Моје знање о механизму није било никакво, а готово исто толико мало знао сам о ваздушном притиску, али инстинктивно сам се сетио усисне цеви у реци и схватио да је она запушена. Када сам угазио у реку и ослободио цев, вода је појурила из ње и поквасила многа недељна одела. (Никола Тесла, „Моји изуми”)

12. Подвуци термине који не припадају датим низовима:

У низу под словом а) преовлађују

,

та

л

а) лирика, мимика, епика, драма; б) приповетка, новела, драматика, роман.

а у низу под б) преовлађују

.

по р

13. Поред сваке строфе напиши врсту основног тона певања који је у њој заступљен: ведар, тужан или шаљив.

ка

Дозивео сам страсну трауму кад су у насу суму досли ловци да лове нас сироте зецове.

(Миодраг Станисављевић, „Зец са говорном маном”)

Ед у

Која је то мајка Сви је ми знамо, Јер њену тугу Давно слушамо.

(Милица Стојадиновић Српкиња, „Певам песму”)

Ево га вече изнад кућа. Над огњем ко чаробњак чара. И већ се диже мирисна пара меда и теста врућа. (Бранко В. Радичевић, „Кад мати меси медењаке”)

14. Поред наслова наведених песама напиши назив лирске врсте којој та песма припада. а) „Домовина” (Душан Васиљев) „Зимско јутро” (Војислав Илић) б) народна лирска песма „Вила зида град” народна лирска песма „Јабланова моба”

Радна свеска за 6. разред / Обнављање

37


15. Заокружи слово испред одлика лирске поезије: а) развијена фабула (прича); б) објективност; в) сажетост израза; г) осећајност; д) субјективност; ђ) драматичност; е) сликовитост. 16. Заокружи слово испред одлика епске поезије:

л

а) сажетост; б) наративност; в) развијена фабула (прича); г) субјективност; д) објективност; ђ) приказивање јунака и догађаја; е) истинито приказивање историјских догађаја и личности.

та

17. Поред наведених наслова дела напиши ком књижевном роду и врсти свако од њих припада:

Ед у

ка

„Сребрне плесачице” „Робинсон Крусо” „Чича Јордан” „Биберче” „Кирија” „Зидање Скадра” „Еро с онога свијета”

Књижевна врста

по р

Књижевни род

18. Књижевност се по начину постанка дели на

и

.

19. Прочитај наведене стихове и поред њих напиши: а) име песника и наслов песме из које су узети „Ја руком махнем и уздахнем.

Име и презиме песника: Наслов песме:

б) назив стилске фигуре Сви они личе, сви много личе На нешто лепо као из приче.” •

38

Подвучена је стилска фигура

Радна свеска за 6. разред / Обнављање

.


20. Песме о Немањићима и Мрњавчевићима сврставају се у епске песме: а) старијих времена; б) средњих времена; в) новијих времена. (Заокружи слово испред тачног одговора.) 21. У ауторској књижевности разликујемо три рода: , 2. и 3. 1. а у усменој (народној) два: 1. и 2.

, .

22. Поред наведених стихова напиши наслов песме из које су узети и заокружи А – ако припадају ауторској књижевности, или Н – ако припадају народној (усменој) књижевности. Стихови

А – ауторска књижевност Н – народна (усмена) књижевност

Наслов песме

л

Кад дођоше бијелу Леђану, разапеше по пољу шаторе.

та

А/Н

Сви они личе, сви много личе, на нешто лепо као из приче.

Познаће те да си чедо миља, Да ти љубав мајка и дадиља.

ка

Што мајстори за дан га саграде, то све вила за ноћ обаљује.

по р

Борови мали, сребрни, борови стражаре у сутону.

А/Н А/Н А/Н А/Н

Ед у

23. Стални епитет је стилско средство (стилска фигура) које се јавља у народној поезији. Повежи следеће сталне епитете са именицама на које се односе. 1) бритка вила 2) рујно вино 3) бијела књига 4) љута сабља 5) ситна гуја

(Поред именице напиши број одговарајућег епитета.) 24. Како се зове стих од десет слогова у народној епској песми?

25. Допуни тврдњу: У баснама су главни јунаци

.

Радна свеска за 6. разред / Обнављање

39


26. Допуни тврдњу: Вук Караџић је народне лирске песме назвао

песмама, приповеткама.

као што је наше усмене бајке назвао

27. Изабери три српске народне бајке које ти се највише допадају и наведи њихове наслове:

Ед у

ка

та

по р

29. Препознај писца по фотографији.

л

28. Подвуци имена писаца који су стварали у 20. веку: Мирослав Антић, Данило Киш, Јован Јовановић Змај, Бранко Радичевић, Вук Караџић, Душан Васиљев, Војислав Илић, Стеван Раичковић.

40

Радна свеска за 6. разред / Обнављање


л

ГРАДИВО ШЕСТОГ РАЗРЕДА

по р

Гласови

та

ЈЕЗИК – ГРАМАТИКА Гласовне промене Заменице

ка

Глаголски облици

Ед у

Грађење (творба) речи Реченица

Радна свеска за 6. разред / Обнављање

41


ГЛАСОВИ • Подела гласова на самогласнике и сугласнике • Подела сугласника на шумне сугласнике и гласнике (сонанте) 1. Допуни следеће тврдње: а) Ови гласови се изговарају без формирања препреке, ваздушна струја пролази слободно и њихов је изговор лакши јер је сличан певању, те се чују као тонови. . То су б) Ови гласови имају тачно одређено место на ком се формирају, ваздушна струја наилази на препреке, чују се као шумови. То су

.

та

л

2. У односу према томе да ли при изговору гласова гласне жице трепере или не, , при чијем изговору сви гласови се дела на , при чијем изговору гласне жице трепере, и на гласне жице не трепере.

по р

3. Гласови који се чују као тонови праћени шумом зову се или . При њиховом изговору гласне жице трепере, те гласове. они спадају у 4. Подвуци самогласнике (вокале) у следећим стиховима Лазе Костића:

Ед у

ка

Снове снивам, снујем снове, снујем снове бисерове, у сну живим, у сну дишем, ал’ не могу ситне снове, не могу их да напишем.

5. У табели за поделу шумних сугласника на звучне и безвучне попуни празна поља:

ЗВУЧНИ

Б

Д К

БЕЗВУЧНИ

Ж Ћ

Џ С

6. Напиши све сонанте (гласнике): 7. У следећој пословици подвуци звучне гласове: Учини добро, не кај се; учини зло, надај се. 8. У стиховима Милована Данојлића подвуци сонанте: У јулу, плод се на земљу сруши, И шљиви ко да лакне на души.

42

Радна свеска за 6. разред / Граматика

/ Ф

/

/ Ц


9. У наведеној народној пословици подвуци шумне сугласнике (консонанте): Ко доброту сеје, љубав жање. 10. Из следеће народне пословицe препиши а) звучне сугласнике и б) безвучне сугласнике. Нема зиме док не падне иње; ни пролећа док сунце не сине; ни радости док не делиш с киме. а) Звучни сугласници: б) Безвучни сугласници: Подела сугласника по месту изговора

л

1. У следећим низовима гласова препознај врсту сугласника по месту изговора и подвуци звучне сугласнике.

М

В

Ф

Д

Т

З

С

Ц

Л

Р

Н

Ј

Љ

Њ Ђ

Ћ

К

Г

Ж

Ш

Џ

Ч

Ед у

Х

по р

П

ка

Б

та

Врста сугласника по месту изговора:

2. У следећим народним брзалицама подвуци сугласнике према наведеним захтевима. а) Предњонепчани сугласници: Жуте чизме у чизмеџи-баше. б) Зубни сугласници: Отуд иде црн трн, да одгризе црном трну црн врх. — Црн трнче, не одгризе црном трну црн врх. в) Надзубни (алвеоларни) сугласници: Лисица и реп, и над реп, и под реп, и на репу китаста, оздол подбјеласта, уз уши уздаста, наћулила уши, оде у кокоши. Радна свеска за 6. разред / Граматика

43


г) Уснени (и уснено-зубни) сугласници: Ко покопа попу боб у петак пред Петровдан? д) Задњонепчани сугласници: Канурах, канурах — и осташе ми две недоканурице.

3. У следећим реченицама подвуци сугласнике према наведеним захтевима. а) Уснени сугласници: Моја мама прави од брашна фине слатке пољупчиће. б) Зубни сугласници: Док сунце излази и залази, ја посматрам.

та

л

в) Надзубни сугласници: Лакше је рећи истину него слагати.

по р

г) Предњонепчани сугласници: Његови родитељи сваке јесени чисте оџаке, скупљају опало лишће, носе старе ствари на ђубре и учвршћују жалузине. д) Задњонепчани сугласници: Ко хоће да каже истину, нека говори одмах.

ка

4. Подвуци предњонепчане звучне сугласнике:

Ед у

Јелена је на љуљашци, а њена сестра седи на клупи, разгледа ђинђуве и ћути. 5. Замени гласове да добијеш нове речи. а) ВЕТАР

(Уснено-зубни сонант замени двоусненим безвучним сугласником.) б) ЖИР (Предњонепчани звучни сугласник замени двоусненим сонантом.) в) ЛУПАТИ (Алвеоларни сонант замени задњонепчаним сугласником чији је звучни пар Г.) г) ПОНОЋ (Алвеоларни сонант замени двоусненим сонантом.) д) ЈЕСТИ (Предњонепчани сонант замени зубним сугласником чији је звучни пар З.)

44

Радна свеска за 6. разред / Граматика


СЛОГ И ПОДЕЛА РЕЧИ НА СЛОГОВЕ 1. Допуни тврдње: а) Слог је или (артикулационим) захватом.

које изговарамо једним изговорним

б) Носиоци слога су најчешће могу бити и алвеоларни сонанти

,

, а у неким речима то и

в) Реч може имати онолико слогова колико у њој има

. .

2. Усправним цртама подели следеће речи на слогове: чувам, пристојан, брзо, горњи, изнад, међутим, осам, или, школовање, дрво.

та

л

3. Следеће речи усправним цртама подели на слогове и поред сваке напиши да ли је једносложна, двосложна или вишесложна.

в) култура г) лист д) препричати ђ) кров

ка

б) књижевност

по р

а) језик

Ед у

4. У речима које следе подвуци слоготворно (вокално) Р: врт, рзати, замрсити, претрчавати, врба, срчан, обрнуто. 5. Подвуци само оне речи у којима запажаш слоготворно Р: забринут, брвнара, крстити, откривено, број, дрвен, трска, ребро, брбљати. 6. Подвуци речи које су правилно подељене на слогове: бео-гра-дски, бе-о-град-ски; нао-бл-ач-и-ти, на-о-бла-чи-ти; ав-и-он, а-ви-он; рва-ти, р-ва-ти; све-тски, свет-ски; звез-да, зве-зда.

Радна свеска за 6. разред / Граматика

45


7. Исправи грешке у подели на слогове. а) Речи које су написане латиничним словима: Ljil-ja-na

na-slon-jen

od-žak

pol-ju-bi-ti

б) Речи на крају реда: остав-ио

љу-дски

забор-ављен

изв-рнут

од-нети

из-мрвити

о-писати

шабач-ки

мајк-а

гра-дски

ремек-

зем-ља

-дело

по р

та

оста-вљен

л

8. Знаком + означи примере у којима је правилно написано растављање речи на крају реда, а знаком – примере који су неправилно написани.

от-крити

pol-jubac

Ед у

ка

АКЦЕНАТ РЕЧИ ДУГИ И КРАТКИ АКЦЕНТИ

1. Усправном цртом подели следеће речи на слогове: прстен, авион, дрворед, Авала, пристаниште, котураљке, фиока.

2. У називима школских предмета подвуци наглашени (акцентовани) слог: математика, географија, биологија, информатика, физика.

3. Подвуци акцентовани слог у речима: шестак, отворити, столица, салата, ветровит, написати, црква, писмо. 4. У наведеним речима уочи наглашени слог и подвуци глас који је носилац акцентованог слога (слоготворни глас): РЗАТИ, ПРЕСКОЧИТИ, ОСЛОБОДИТИ, МОРСКИ, ВРСТА, НЕКАКАВ, ДЕСЕТИЦА. 5. У низу речи уочи и подвуци речи с кратким акцентом: школа, школски, ђак, ђачки, ученик, учење, писмо, писмен, азбука, абецеда.

46

Радна свеска за 6. разред / Граматика


6. У низу речи уочи и подвуци речи с дугим акцентом: игра, играчка, играоница, друг, другарица, дружење, пријатељство, љубав. 7. Једном цртом подвуци речи са кратким акцентом, а двема цртама оне са дугим акцентом: млад, стар, хрт, црв, цвет, сат, сит, ја, чуј, крај, змај, смех. 8. Наведене речи разврстај у табели на оне које имају дуги акценат и на оне које имају кратки акценат: имати, писати, чувати, чути, бајка, бајковит, праведан, правда. С кратким акцентом

по р

9. У низу речи уочи и подвуци слоготворно р:

та

л

С дугим акцентом

КРАЉ, КРАБА, ГРЛО, КРАКАТ, БРДО, КРСТИТИ, ПОКРЕТ, МРВИЦА, ЦРВЕН, НАЦРТ.

а) ГРАД (кратко):

Ед у

ГРАД (дуго):

ка

10. Објасни значење речи у зависности од тога да ли се изговарају с дугим или с кратким акцентом.

б) ЛУК (дуго):

ЛУК (кратко):

в) СКУП (кратко): СКУП (дуго):

г) ЗОРА (кратко): ЗОРА (дуго): д) НАЛАГАТИ (дуго): НАЛАГАТИ (кратко): ђ) КУПИТИ (дуго): КУПИТИ (кратко): е) ПАС (кратко): ПАС (дуго): Радна свеска за 6. разред / Граматика

47


ГЛАСОВНЕ ПРОМЕНЕ ЈЕДНАЧЕЊЕ СУГЛАСНИКА ПО ЗВУЧНОСТИ 1. Допуни тврдњу. Када се два сугласника неједнаке

нађу један до другог (у окви), теже да се изједначе (ради лакшег ), према другом.

ру једне тако што се први

2. У следећем низу речи подвуци оне облике у којима би требало да се изврши једначење сугласника по звучности да би биле правилно написане:

л

Шабчанка, врапчић, исплатити, изцртати, потпис, подкровље, ћевапчићи.

подстрек разбити

љупка

по р

потписати

та

3. Поред речи у којој је извршено једначење сугласника по звучности стави +, а поред речи у којој није извршено стави знак – .

подшишати вођство хлепчић

слатка

средство

ка

распетљати

Ед у

4. Подвуци речи у којима је обавезно одступање од једначења сугласника по звучности: представа, одсвирати, одпевати, предшколски, предпоставити, драгстор, предтурски, одхранити, јурисдикција, одштета, изпитати, разкопати, Вашингтон.

5. У следећим народним пословицама подвуци речи у којима уочаваш: а) једначење сугласника по звучности И слатка и горка диња на једној врежи расте. – Беспослица, вражија узглавица. б) одступање од једначења сугласника по звучности Господска до времена, а братинска до вијека. – Сиротиња нема сродства. 6. Подвуци правилно написане речи: отшетати – одшетати, председник – претседник, гибка – гипка, расхладити, разхладити, потчинити – подчинити.

48

Радна свеска за 6. разред / Граматика


ЈЕДНАЧЕЊЕ СУГЛАСНИКА ПО МЕСТУ ИЗГОВОРА 1. Допуни тврдње: а) Зубни сугласници З и С испред предњонепчаних Љ, Њ, Ђ, Ћ, Џ, Ч, Ж, Ш замењују се предњонепчаним и . испред двоусненог Б у

б) Алвеоларно Н замењује се двоусненим неким речима.

2. Подвуци речи у којима је извршено једначење сугласника по месту изговора: шчистити, изљубити, пажња, стамбени, једанпут, рашчешљати, грожђе, вежба.

л

3. Подвуци неправилно написане речи и напиши их правилно:

по р

та

прехранбени, странпутица, црвемперка, зеленбаћ, Истамбул, маскембал.

4. Подвуци речи у којима уочаваш и једначење сугласника по звучности и једначење сугласника по месту изговора:

ка

шћућурити се, чежња, ишчашити, рашчупати, лишће, шчепати, ишчистити. 5. Попуни табелу како је започето: +

звезд

+

лист

+

- је

>

част

+

- ју

>

грозд

+

- је

>

- је

Ед у

са

>

сазвезђе

сазвежђе

6. Прецртај неправилно написане речи: комфета, конфета, помфрит, понфрит, бонбона, бомбона. 7. У следећим реченицама уочи и подвуци речи у којима је извршено једначење сугласника по месту изговора. – Разгледали смо старе народне ношње. – Морила га је чежња за далеким земљама. – Поседовала је одбрамбене моћи. – Спазио је малог зелембаћа и пажљиво га заобишао.

Радна свеска за 6. разред / Граматика

49


ГУБЉЕЊЕ СУГЛАСНИКА 1. Допуни наведене тврдње: а) Када се у речи нађу два

сугласника (удвојени сугласници), најчешће се један од њих губи као сувишан. б) Губљење сугласника је гласовна промена која настаје када се у једној речи сугласници, или нађу, један до другог, исти или сугласничка група тешка за . 2. Подвуци правилно написане речи: безжични, позориштни, ишетати, најјачи, потцртати, задатци, мастна.

л

3. Уочи гласовне промене извршене пре губљења сугласника у речима: + - ски

> вражски

> врашски

> врашки

из

+ шетати

> изшетати

> исшетати

> ишшетати

шест

+ десет

> шестдесет

> шесдесет

> шездесет

из

+ сецкати > изсецкати

> иссецкати

> исецкати

по р

та

враг

> ишетати

• Која се гласовна промена, осим губљења сугласника, јавља у свим наведеним примерима? .........................................................................................................................................................

ка

4. Према нашем моделу напиши како су настали облици речи из низа: свестана >

Француз

+ - ски

> французски

свесна

>

свестан

+ свестана > свестна

> францусски

> француски

> свесна

Ед у

француски добици

>

свеца

>

напици

>

подржати

>

порасла

>

5. Подвуци речи у чијим облицима множине запажаш губљење сугласника: белутак, тетка, загонетка, креветац, податак, метак, момак, погодак, поводац. 6. У наредним пословицама подвуци речи у којима запажаш губљење сугласника: Црна капа − жалосна прилика. – Часна хаљина срамоте не покрива. 7. Подвуци примере у којима запажаш одступање од гласовне промене губљење сугласника: најјужнији, највеселији, ваннаставни, контрастни, независан, флаутисткиња.

50

Радна свеска за 6. разред / Граматика


ПАЛАТАЛИЗАЦИЈА 1. Доврши започету табелу: човек

+ -е

> човече

>

нога

+ -ица > ножица

>

сиромах

+ -ак

>

> сиромашак

К испред Е > Ч

• Задњонепчани сугласници К, Г, Х заменили су се предњонепчаним (палаталним) сугласницима , и . 2. У следећем низу подвуци именице код којих се у вокативу једнине запажа палатализација:

та

л

момак, брег, јарак, отварач, кош, радник, месец, кнез, мачак, Миодраг. 3. Напиши присвојне придеве изведене од следећих именица:

Ед у

ка

Ивица краљица девојчица девојка Љубица птица деца

Присвојни придев

по р

Именица

• Присвојни придев у коме нема пaлатализације гласи:

.

4. Подвуци оне глаголе код којих у 3. лицу једнине презента уочаваш палатализацију: тећи, ићи, поћи, сећи, наћи, вући, стићи, пећи.

Радна свеска за 6. разред / Граматика

51


5. У песми Љубивоја Ршумовића подвуци речи у којима уочаваш палатализацију.

ЈЕДНОМ КАД МЕ ЗВАО РАК Једном кад је пао мрак Пао мрак Ја обукох црни фрак Црни фрак И кренух на свежи зрак Свежи зрак Да с вечером склопим брак Склопим брак

Ја му рекох О РАЧЕ ДОРУЧАК НАМ ИЗМАЧЕ ОСТАДЕ НАМ ПЛИВАЊЕ ЈЕДИНО УЖИВАЊЕ

Рекоше ми УЈАЧЕ ВЕЧЕРА ТИ УМАЧЕ НАШЛА БОЉА ПИЋА И ЛЕПШЕГ МЛАДИЋА

по р

та

л

Једном кад ме звао рак Звао рак На свечани доручак Доручак Пливао сам у цик-цак У цик-цак Ал’ ми побеже за длак Же за длак

Ед у

ка

Једном кад је цвао мак Цвао мак Зацвилео мој стомак Мој стомак ГДЕ ЈЕ ОНАЈ РУЧАК ЛАК РУЧАК ЛАК ТУ ШТО БЕШЕ НАДОМАК НАДОМАК

Ја му рекох СТОМАЧЕ РУЧАК НАМ СЕ ОМАЧЕ ПРЕМАЛО СМО РАДИЛИ ДА БИСМО СЕ СЛАДИЛИ

52

Радна свеска за 6. разред / Граматика

После кад је прошо воз Прошо воз Ја сам био гладан скроз Гладан скроз Тражио сам QUEL’QUE CHOSE QUEL’QUE CHOSE Играо сам на тај лоз На тај лоз Рекоше ми ЧОВЕЧЕ СВРАТИ ОПЕТ ДОВЕЧЕ АКО БУДЕШ ДОБАР ГОСТ НАЋИ ЋЕ СЕ НЕКА КОСТ


СИБИЛАРИЗАЦИЈА 1. Доврши започету табелу: уметник

+

> уметници

>

разлог

+

> разлози

>

орах

+

> ораси

>

К испред И > Ц

• Задњонепчани сугласници К, Г, Х заменили су се зубним сугласницима ,

и

.

2. Подвуци речи у чијој промени уочаваш сибиларизацију:

та

л

мајка, директорка, одбојка, знак, коцка, играчка, тезга, баук, туга, вук, Олга. 3. У следећим народним пословицама подвуци речи у којима запажаш сибиларизацију:

по р

− Ни докрмити стоци, ни докрушити људ’ма. − Ђе велики коњи играју, онђе малијема трбуси пуцају. − Чији греси, тога и кајање. − Чији су мнози онога и бози.

ка

4. Подвуци речи у којима је, осим сибиларизације, извршено и губљење сугласника:

Ед у

звуци, оци, свици, повоци, опиљци, кораци, задаци, момци. 5. У следећој реченици подвуци неправилно написане речи: Рећи ћу професорци Бранци да те задатке немам у свески и да сам због тога у великој бриги.

ЈОТОВАЊЕ 1. Напиши компаратив следећих придева: ПРИДЕВ бео танак жут блед висок брз

КОМПАРАТИВ

ПРИДЕВ

КОМПАРАТИВ

јак благ тих сув скуп груб Радна свеска за 6. разред / Граматика

53


2. Допуни тврдњу. Јотовање је гласовна промена при којој се сонант Ј спаја са ненепчаним сугласником испред себе − Л, Н, Т, Д, С, З, К, Г, Х и даје сугласник − Љ, Њ, Ћ, Ђ, Ш, Ж, Ч. Јотују се и сугласници тако што се Ј не стапа са њима, већ прелази у Љ, творећи групе − БЉ, ПЉ, МЉ, ВЉ. 3. У следећим народним пословицама подвуци речи у којима запажаш јотовање: • Далеко је од чувенога до виђенога. • Поштење, најјаче корење.

л

• Време гради низ Котаре куле, време гради, време разграђује. • Није коме је речено него коме је суђено.

та

4. Речи из следећег низа разврстај у три групе, на оне у којима је извршено а) јотовање, б) једначење сугласника по месту творбе и в) палатализација:

а) јотовање

по р

пишем, уши, смешити се, сношљив, кошен, грешити, прашина, машем, ишчепркати. б) једначење сугласника по месту творбе в) палатализација

ка

ПРОМЕНА Л У О

Ед у

1. Допиши тражене облике наведених речи. а) Женски род једнине радног глаголског придева: трчао –

; певао –

; играо –

.

б) Генитив једнине именица: угао –

; предео –

; мисао –

.

в) Женски род једнине придева: бео –

; весео –

; мио –

.

2. Допуни тврдњу. Промена л у о је гласовна промена која се у српском језику јавила крајем XIV века тако што се на крају слога, односно на крају заменило са О.

54

Радна свеска за 6. разред / Граматика

,


3. У следећим народним умотворинама подвуци речи у чијој промени запажаш промену л у о. − Прегаоцу бог даје махове. − Со у море метати. − Кад орао летети заборави. − Што човек не потроши, оно је добио. − Мали во уз великог оре. − Ко ме је лане био, ни данас ми није мио. 4. Подвуци правилно написане речи: гледалац, чиниоц, таоц, бројиоц, слушалац, носиоц, тужилац, именилац. 5. Следеће реченице допуни правилним падежним облицима именице слушалац. а) Јавио нам се један

. . добиће улазнице за биоскоп. .

та

л

б) Добили смо писмо једнога в) Прва два г) У амфитеатру је било 157

6. Подвуци речи у чијој промени нема гласовне промене л у о:

НЕПОСТОЈАНО А

по р

читалац, бранилац, стрелац, зналац, мислилац, погорелац, неваљалац.

писац сестра једро

ГЕНИТИВ ЈЕДНИНЕ

ГЕНИТИВ МНОЖИНЕ

Ед у

НОМИНАТИВ ЈЕДНИНЕ

ка

1. У табеле упиши тражене облике. а) Генитив једнине и множине следећих именица:

б) Придев напиши у облику женског и средњег рода: МУШКИ РОД

ЖЕНСКИ РОД

СРЕДЊИ РОД

ведар в) Глагол у облику мушког рода једнине радног глаголског придева – напиши у облику женског и средњег рода: МУШКИ РОД

ЖЕНСКИ РОД

СРЕДЊИ РОД

ишао

Радна свеска за 6. разред / Граматика

55


2. Допуни тврдњу. Непостојано а је граматички назив (термин) за гласовну промену која се састоји у томе да се самогласник из основе речи у једним облицима те речи јавља, а у другим облицима те исте речи

.

3. У следећим народним умотворинама подвуци речи у којима уочаваш непостојано а. – Уза суво дрво и сирово гори. – Витак као јела. – Порастао као конопља. – Бистар као суза. – Добар као добар дан у години. – Ко ветар сије, буру жање. – Конац дело краси. 4. Подвуци речи у чијој промени запажаш непостојано а:

л

пањ, патка, рекао, задатак, ђак, белешка, дрзак, шестар, шестак, јасан.

та

5. У следећим речима уочи које су се гласовне промене – осим непостојаног а – извршиле и наведи их. читаоци (: читалац) часна (: частан)

по р

врапца (: врабац)

ка

ГЛАСОВИ И ГЛАСОВНЕ ПРОМЕНЕ — СИСТЕМАТИЗАЦИЈА

Ед у

1. Наведене врсте сугласника разврстај према захтевима у табели. ШУМНИ СУГЛАСНИЦИ

УСНЕНИ (лабијални) ЗУБНИ (дентални)

НАДЗУБНИ (алвеоларни) ПРЕДЊОНЕПЧАНИ (палатални) ЗАДЊОНЕПЧАНИ (веларни) 2. Подвуци све сугласнике у следећим стиховима: Мала Јелена мами шапуће: „Купи ми, мама, мале папуће!” Мами се уста мало напуће „Кажи папуче, а не папуће!”

56

Радна свеска за 6. разред / Граматика

СОНАНТИ


• Међу подвученим сугласницима сонанти су: . 3. У следећој реченици подвуци све уснене сугласнике и разврстај их на двоуснене и уснено-зубне: Сажали се на мене, несрећно сироче, јер ме овде сви бију и много сам гладан, а жалостан сам да ти не могу рећи, једнако плачем. а) Двоуснени:

.

б) Уснено-зубни:

.

4. Замени гласове и напиши новодобијене речи.

л

ЦАР (Зубни безвучни сугласник замени двоусненим безвучним.)

та

ПИСТА (Безвучни двоуснени сугласник замени његовим звучним паром.)

по р

КУМА (Задњонепчани безвучни замени задњонепчаним звучним сугласником.)

ка

РОДА (Алвеоларни сонант замени уснено-зубним сонантом.)

Ед у

5. а) У одломку из приповетке „Буре” Исидоре Секулић подвуци све предњонепчане сугласнике. У овом шупљикавом и смежураном дворцу бујала је нека лака, мека и тиха фантазија, и док су друга деца напољу грајала и целог лета трчала од тарабе до тарабе за једним лептиром, мала бледа девојчица сањала је у бурету своју робинзонијаду. б) Подвучене предњонепчане сугласнике разврстај у табели. ПРЕДЊОНЕПЧАНИ ШУМНИ СУГЛАСНИЦИ ПРЕДЊОНЕПЧАНИ СОНАНТИ

• Који предњонепчани сугласници недостају?

Радна свеска за 6. разред / Граматика

57


6. Подвуци зубне сугласнике: ИЗА ДРВЕТА САКРИЛА СЕ ЦЕЦА. 7. Подвуци гласове који не припадају низу. а) Ж, З, С, Т, К, Д, Ц б) Ј, Љ, Р, Њ, Б, Ђ, П, Ћ, Ж, Ш, Х, Џ, Ч в) Б, П, Ј, М, Г, В, Ф 8. Потруди се да напишеш пет речи које ће у свом саставу имати безвучне сугласнике и вокале.

та

л

9. Напиши три именице у чијем су саставу сонанти и вокали. На пример: ЈАЈЕ, ЛОЈ, НАЈЛОН...

по р

10. Која врста сугласника преовлађује у следећим речима? ОТОРИНОЛАРИНГОЛОГ ЉУЉАШКА СТУДЕНТ

Ед у

ОТХРАНИТИ

ка

11. У следећим речима извршена је по једна гласовна промена. Поред сваке речи напиши назив гласовне промене која је у њој извршена.

ГРМЉЕ ЂАЧЕ

ОБЛАЦИ МИРАЖЏИКА ДЕОБА ОДРЖАТИ ОСМА

12. У следећим речима извршена је по једна гласовна промена. Напиши пуни назив гласовне промене која је извршена.

УШИ ЗРАЦИ ИСПЕВАТИ ТИШИ

58

Радна свеска за 6. разред / Граматика

МОДРА УШАО ДВОРИШНИ ЗЕЛЕМБАЋ


13. Поред сваког наведеног примера напиши назив гласовне промене. Чех

>

Чеси

лисац

>

лисца

бог

>

боже

возити

>

вожња

разпевати

>

распевати

отац

>

оца

скуп

>

скупљи

учио

>

учила

14. У следећим речима извршене су по две гласовне промене. Наведи њихове пуне називе.

л

ПРАШКОВИ

по р

та

РАШЧУПАТИ БРАНИОЦИ КОПЦИ МАШЋУ

15. Напиши која је гласовна промена извршена у свакој од подвучених речи. а) Свака вода с поточића јака.

Ед у

ка

б) Више виде очи него око. в) У правој руци и крив кантар право казује. г) Мудри мало зборе, али много творе. д) Несложна браћа, пропала кућа.

16. Уочи и напиши које су се две гласовне промене извршиле у свакој од подвучених речи. а) Тешка је незаслужена казна.

и б) Свака корист није корисна. и в) Стрпљење од дудова лишћа свилено рухо кроји. и г) Што се говори а није истина, рашчини се као маглина. и

Радна свеска за 6. разред / Граматика

59


17. Напиши које су гласовне промене извршене у следећим речима: а) ишетати (< из + шетати) б) погоци (< погодак >погодки > поготки > поготци)

18. Поред сваке наведене речи напиши назив гласовне промене од које се одступа. а) АНКИН б) ЛУКИ в) ЦРВЕНПЕРКА

л

г) ПРОТЕСТНИ д) ЉУДСКИ

та

ђ) ПОДЈЕДНАКО е) СТРЕЛЦИ

по р

19. а) Подвуци речи у којима се, приликом промене, јавља непостојано а:

ка

КРАВАТА, ВЕДРО, МРЗАК, РАТАР, ЛИСАЦ, СЕДАМ, ПАМЕТАН, ОЛОВКА, ПИСМО, ВРЕДАН, ПЕКАО, ЧИТАО, НИСАМ, ПИСАО. б) У датом низу подвуци речи у којима је извршено јотовање:

Ед у

БУНЏИЈА, КРАЋИ, РОЂЕН, ЂОРЂЕ, ОДЕЉЕЊЕ, ЋУМУР, ТРЊЕ, ПРОСВЕЋЕН, СКУПОЋА. 20. Подвуци правилно написане речи: врабца – врапца, ћевапџиница – ћевабџиница, подкровље – поткровље, разљутити – ражљутити, протесни – протестни,

напитци – напици, једанпут – једампут, маскенбал – маскембал, зависан – завистан, ванбрачни – вамбрачни.

21. Подвуци само правилно написане речи: ТАЧКИ – ТАЧЦИ, ПРЕДСЕДНИК – ПРЕТСЕДНИК – ПРЕЦЕДНИК, ВОЂСТВО – ВОЋСТВО, ПРЕДШКОЛСКИ – ПРЕТШКОЛСКИ, СРБСКИ – СРПСКИ, ЛИГИ – ЛИЗИ, ШМИНКИ – ШМИНЦИ, БЕОГРАЂАНКИ – БЕОГРАЂАНЦИ, ЗАДАТЦИ – ЗАДАЦИ, БИТКИ – БИТЦИ – БИЦИ, ДРОГИ – ДРОЗИ.

60

Радна свеска за 6. разред / Граматика


22. Напиши присвојне придеве од следећих именица: Јелица –

; спремачица –

;

Милка –

; Зага –

;

царица –

; Анка –

;

Перица –

; кнез –

;

Олгица –

;

.

ученица –

23. У следећој реченици подвуци речи које су неправилно написане. Нашој професорци Смиљци исприћали смо шта смо на предходном часу сазнали о Маричкој битци, а она нас је потсетила да је о томе учила још као студенкиња.

л

24.

та

а) У наведеним паровима речи подвуци оне које су исправно написане. б) На линији напиши сонанте које уочаваш у подвученој речи.

ОДЕЛЕЊЕ/ОДЕЉЕЊЕ МИЛИЧИН/МИЛИЦИН

по р

СУМЊИВ/СУМЉИВ

МАСАН БУРЕК

ЧАСАН ЧОВЕК

РАДОСТАН ДРУГ

Ед у

ЖАЛОСАН СЛУЧАЈ

ка

25. У правилно написаном придеву подвуци све гласове при чијем изговору настаје шум.

26. Подвуци неправилно употребљене гласове Ђ, Ћ, Џ, Ч у следећем одломку из романа „Очеви и оци” Слободана Селенића.

Није чудо што га зову Риџи, помислила сам. Сироти мој Енглешчич. Имао је плави купачи костим од макоа. Други су били у обичним гачама, од сивог платна, дугачким до колена, везаним на учкур. Мајкл је из џачке кабине донео свој огртач од фротир. Наравно, први нагон ми је био да викнем: „Мајкл, врачај се!” и скоро да то веч сам и учинила, веч сам скочила са степеница и уста отворила.

Радна свеска за 6. разред / Граматика

61


ЗАМЕНИЦЕ ИМЕНИЧКЕ И ПРИДЕВСКЕ ЗАМЕНИЦЕ 1. а) У следећим народним умотворинама подвуци све заменице. – Кога су курјаци ћерали, тај се и зечева плаши. – Свако је себи најпречи. – Богат је ко није дужан а млад ко је здрав. – Поштуј старије, и тебе ће млађи. – Свој своме и нехотице братује. – Тешко овци која се туђи свог крда. – Дај ти мени плачидруга, а певидруга је лако наћи. б) Разврстај их на именичке и придевске.

л

Придевске заменице

по р

та

Именичке заменице

2.

ка

а) У одломку из аутобиографије „Са пашњака до научењака” Михајла Пупина подвуци све заменице.

Ед у

Моје родно место је Идвор, а ова чињеница казује врло мало јер се Идвор не може наћи ни на једној земљописној карти. То је мало село које се налази у близини главног пута у Банату, који је тада припадао Аустроугарској, а сада је важан део Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Ову покрајину су на Мировној конференцији у Паризу 1919. године тражили Румуни, али њихов захтев био је узалудан. Они нису могли побити чињеницу да је становништво Баната српско, нарочито у оном крају у коме се налази Идвор. Председник Вилсон и г. Лансинг познавали су ме лично и када су од југословенских делегата дознали да сам родом из Баната, румунски разлози изгубили су много од своје убедљивости. У Идвору ниједна нација, осим српске, није никада живела. Становници Идвора били су одувек земљорадници а већина од њих била је неписмена у доба мога детињства. Па ни мој отац ни моја мајка нису знали читати ни писати. Ту се намеће питање: шта је могао дечак од петнаест година, рођен и одгојен под таквим околностима, без икаквих средстава донети Америци ако би се нашле законске могућности да му се дозволи усељавање? Али ја сам тада веровао да носим Америци такве вредности да ће ми се дозволити усељавање, па сам се прилично изненадио када сам приметио да на мене нико не обраћа посебну пажњу када сам се искрцао.

62

Радна свеска за 6. разред / Граматика


б) Разврстај их на именичке и придевске. Именичке заменице

Придевске заменице

3. а) У наведеним народним умотворинама подвуци именичке заменице.

та

л

Ко себе не поштује, никога не поштује. – Држи га као мало воде на длану. – Намргодио се као да ће му киша из чела ударити. – Дао би ти око из главе. – Тако се небо нада мном не проломило! – Нико не може целом свету колача намесити. – Нико човјеку горе не учини него он сам себи. – Свако је у својој кући краљ.

Личне заменице

по р

б) Подвучене именичке заменице разврстај на личне и неличне.

Неличне заменице

ка

ПРИСВОЈНЕ ЗАМЕНИЦЕ

БОКА

Ед у

1. У наведеним стиховима песама „Бока” и „Моја отаџбина” Алексе Шантића подвуци присвојне заменице. МОЈА ОТАЏБИНА

Наша мила Боко, невјесто Јадрана, Покривена небом кô од плаве свиле, Љепша си од твоје приморкиње виле И свјетлија си од њеног ђердана.

Не плачем само с болом свога срца Рад земље ове убоге и голе; Мене све ране мога рода боле, И моја душа с њим пати и грца.

Никада се тебе нагледао не би’! Но да ми је једно: да постанем валом Сињега ти мора, па пред твојим жалом Да вјечито шумим и да пјевам теби.

Овдје у болу срца истрзана Ја носим клетве свих патња и мука, И крв што капа са душманских рука, То је крв моја из мојијех рана.

И да с тобом гледам на твој Ловћен плави! Па једнога дана, кад се Господ јави, Кад орлови наши високо заброде

У мени цвиле душе милиона; Мој сваки уздах, свака суза бона Њиховим болом вапије и иште...

И са твојих рука пану гвожђа тврда, Да побједну химну слушам с твојих брда И да с тобом славим дан златне слободе!

И свуда гдје је српска душа која, Тамо је мени отаџбина моја — Мој дом и моје рођено огњиште. Радна свеска за 6. разред / Граматика

63


2. Заокружи слова испред реченица у којима треба да стоји присвојна заменица свој. Подвуци заменицу уместо које треба да стоји. а) Ја водим рачуна о свом понашању, а он нека води рачуна о његовом. б) Да ли си водио твог пса у шетњу? в) Ми смо заборавили наше књиге. г) Ви сте се упознали са мојом мајком? д) Они се увек ослањају на њихове сопствене снаге. ђ) То је моја прва петица! 3. Следеће реченице допуни одговарајућим обликом присвојне заменице свој, а са стране напиши у ком је падежу употребљена: ПАДЕЖ

л

РЕЧЕНИЦА

по р

ка

ПОКАЗНЕ ЗАМЕНИЦЕ

обавезе. баки. пријатељима. ужине. кућама.

та

1. Милош никада не заборавља 2. Ана је лепо причала о 3. Често путујемо са 4. Даћу ти део 5. Срећно су се вратили

1. У следећим стиховима Љубивоја Ршумовића подвуци показне заменице.

Ед у

(„Oво је песма о краљу”) Oво је песма о краљу Који је волео праљу У оно витешко доба Кад се волело до гроба

(„Смешна прашума”)

У прашуми У тој збрци Нестали су лаву брци

(„Понашам се попут паше”) Погледајте ово лице То је лице кукавице Поручите свима нашим Решио сам да се плашим

2. Пажљиво упореди заменице у следећим реченицама и подвуци само показне. Она је учитељица. – Она жена је учитељица. Оне патике бих купила! – Оне се никада не жале. Оно дете је најбоље. – Оно је остварило што је хтело. • Показне заменице у реченици имају службу • Личне заменице у овим реченицама имају службу

64

Радна свеска за 6. разред / Граматика

. .


3. У следећим реченицама подвуци показне заменице и одреди им падеж. РЕЧЕНИЦА

ПАДЕЖ

та

УПИТНО-ОДНОСНЕ, НЕОДРЕЂЕНЕ, ОДРИЧНЕ И ОПШТЕ ПРИДЕВСКЕ ЗАМЕНИЦЕ

л

а) Тата је донео оволику лубеницу. б) Купићу баш тог хрчка. в) Шешир ове лутке има и машну. г) Шта да радимо са толиким балонима? д) Дивимо се тим људима. ђ) Ови задаци су лаки. е) Летовали смо у оним бунгаловима.

Упитно-односне КОЈИ ЧИЈИ

Неодређене

Одричне

Опште

ка

КАКАВ

по р

1. Поред сваке упитно-односне заменице напиши одговарајуће неодређене, одричне и опште заменице.

КОЛИКИ

Ед у

2. Уочи придевске заменице у следећим народним умотворинама и подвуци их. – Благо мајци која те родила! – Твоја се срећа родила, звездама сјајним росила! – Хиљадили се такви јунаци! – Која се не рекне, она се не чује. – Какав почетак, така и сврха. – Чији је почетак, тога и кривица. – Каква сетва, таква жетва. – Свака је кока на свом сједалу пијетао. – Боље је иђе икакво, нег’ли нигђе никакво. – Док имаш, свачији си, кад немаш, ничији си. – Ниједна мука довека. – Ничија није вечита. – Дебља је његова длака, него нечија ћускија. • Подвучене придевске заменице разврстај у следећој табели. Упитно-односне

Неодређене

Одричне

Опште

Радна свеска за 6. разред / Граматика

65


3. Подвученим заменицама одреди врсту и падеж. Свака овца своје руно носи. Свачију слушај, а своју сматрај. Којој овци своје руно смета, онђе није ни овце ни руна. Много збора а никаква створа. ЗАМЕНИЦА

ВРСТА

ПАДЕЖ

л

свака свачију којој никаква

та

4. У сваком следећем низу уочи и прецртај заменицу која му не припада:

по р

а) неки, некакав, неколики, ничији, нечији; б) ничији, ниједан, некоји, никакав, николики; в) сваки, свачији, свакакав, овакав, сваколики; г) какав, онакав, чији, који, колики.

ка

5. Одреди у ком су роду, броју и падежу подвучене придевске заменице у наведеним реченицама.

Ед у

а) Нечије оловке остале су на столу. в) Јавио се он са некаквим предлозима. д) Има ту риба свакаквих врста. ЗАМЕНИЦА

РОД

б) Нисам ја узео ничију оловку! г) Састали су се на неком језеру. ђ) Радујем се сваком детету! БРОЈ

НЕЧИЈЕ НИЧИЈУ НЕКАКВИМ НЕКОМ СВАКАКВИХ СВАКОМ

6 . Подвуци исправан облик заменице који у наведеним реченицама. а) То је поклон који/којег сам одавно очекивала. б) Дошао је ученик који/којег је разредна похвалила. в) Погледали смо филм који/којег си нам препоручила.

66

Радна свеска за 6. разред / Граматика

ПАДЕЖ


ГЛАГОЛСКИ ОБЛИЦИ АОРИСТ 1. Подвуци глаголе у аористу у следећим реченицама: Како изиђе из града, опет скочи зец иза грма а царев син за њим, те овамо те онамо док утече зец у ону рекавицу. Онда цар рече да ујутру иду оба у цркву на молитву, тамо ће бити и девојка, па ко пре дође, његова је. •

Допуни тврдњу:

Аорист је глаголски облик за означавање радње (стања, збивања) која се одиграла непосредно пре . Углавном се гради од глагола

ИСПЛИВА- (-ТИ) Једнина 1. лице

по р

2. Следеће глаголе напиши у облику аориста.

та

л

вида јер најчешће означава радњу која је и започела и завршила се непосредно пре тренутка говора. Зато за аорист кажемо да је пређашње време.

Множина

1. лице 2. лице

ка

2. лице

Ед у

3. лице

3. лице

СВУЋИ > СВУК- (-ОХ)

Једнина

1. лице 2. лице 3. лице

Множина 1. лице 2. лице 3. лице

3. Напиши како гласе облици аориста следећих глагола: а) пећи (2. лице једнине) б) сести (1. лице множине) в) испричати (3. лице множине) г) чути (1. лице једнине) д) понети (3. лице једнине) ђ) лећи (2. лице множине) е) стићи (2. лице једнине)

; ; ; ; ; ; . Радна свеска за 6. разред / Граматика

67


Коју гласовну промену запажаш у 2. и 3. лицу једнине глагола пећи и стићи?

4. У следећој народној загонетки подвуци глаголе у аористу.

та

л

Шкљоцну шкљоцкара, чу се до цара, цар се препаде, у гору упаде. За њим царица: − „Не бој се, царе, земља се тресе, војска се купи − добро ће бити!” (Разбој за ткање)

5. а) Следеће глаголе напиши у облику 3. лица једнине аориста и презента:

по р

затворити, вратити, учинити, окопати.

3. лице једнине презента

Ед у

ка

3. лице једнине аориста

Шта примећујеш?

б) Заокружи број испред реченица у којима су ови глаголи употребљени у облику аориста. 1) Чим затвори очи, види цео свет! 2) Ветар одједном затвори врата, подиже прашину и зазвижди из све снаге. 3) Она се брзо врати, узе књигу и шапну му нешто на уво. 4) Кажи му да треба да врати књигу у библиотеку. 5) Шта може да учини за тебе? 6) Учини јој се да се звезде намах угасише. 7) Ова башта мора одмах да се окопа. 8) Мома окопа виноград, а момче дође тек довече.

68

Радна свеска за 6. разред / Граматика


ИМПЕРФЕКАТ 1. Подвуци глаголе у имперфекту у следећим реченицама: Имаше некакав цар жену коју преко начина миловаше. Они од свога срца немадијаху ништа друго до једну јединицу шћер, која већ бјеше приспјела за удају. •

Допуни тврдњу:

Имперфекат означава радњу (стање, збивање) која је трајала неко време у прошлости, често напоредо са другом радњом (стањем, збивањем). Гради се само од глагола вида, зато за имперфекат кажемо и да је пређашње време.

л

2. У низу наведених глагола подвуци оне од којих може да се гради имперфекат.

та

СКОЧИТИ, СЛУШАТИ, УРАДИТИ, ЧИТАТИ, ПИСАТИ, ПОМИСЛИТИ

по р

3. Подвуци глаголе из следећег низа који су у облику имперфекта:

спаваше, мишљаше, помислише, рекоше, писаше, написаше, заспаше, говораше.

б) градити 5.

; .

Ед у

а) читати

ка

4. Напиши како гласе наставци за облик имперфекта следећих глагола:

а) У следећој реченици подвуци глаголе у имперфекту: Свети Игњатије један дан ораше, и о пасу му вишаше тиква из које присркиваше воду кад ожедни. б) Препиши реченицу тако што ћеш имперфекат заменити перфектом:

Радна свеска за 6. разред / Граматика

69


ПЛУСКВАМПЕРФЕКАТ 1. Подвуци глаголе у плусквамперфекту у следећим реченицама: а) Родитељи су стигли кад су деца већ била заспала. б) Беху помислили да су их већ сви заборавили. в) Бејасмо ли се ми о нечему договорили? •

Допуни тврдњу:

Плусквамперфекат је глаголски облик за означавање радњи (стања, збивања) које су се догодиле у пре неке друге радње. Због тога

л

што се замишља да је радња вршена пре неке друге прошле радње старија, давна, домаћи назив за овај глаголски облик и јесте давнопрошло време.

по р

та

2. Следеће реченице допуни одговарајућим облицима плусквамперфекта наведених глагола: насмејати се, купити, отићи. већ а) Кад смо стигли на станицу, воз слатко . б) Она доста поврћа, али се испоставило да треба још. в)

.

ка

3. Подвуци плусквамперфекат у следећој реченици: Кад смо пристигли с пута, било је већ увелико свануло.

Ед у

• Поново напиши исту реченицу тако што ћеш перфекат глагола бити заменити имперфектом истог глагола.

Допуни тврдњу:

Плусквамперфекат се гради од глагола БИТИ и

или глагола који се мења.

4. Заокружи слова испред тврдњи које се односе на плусквамперфекат. а) лични глаголски облик в) прост глаголски облик д) осим лица и броја, разликује и род

70

Радна свеска за 6. разред / Граматика

б) нелични глаголски облик г) сложен глаголски облик ђ) разликује лице и број, али не и род


ГЛАГОЛСКИ ОБЛИЦИ – СИСТЕМАТИЗАЦИЈА 1. Наведене глаголе разврстај на оне који означавају: а) радњу,

б) стање,

в) збивање.

СМРКАВАТИ СЕ, ЧУДИТИ СЕ, СВАНУТИ, КОПАТИ, ЗБУНИТИ СЕ, КУВАТИ, БРИНУТИ, СЕВАТИ, КОСИТИ а)

; ; .

б) в)

Перфекат

Презент

Футур први

та

Инфинитив

л

2. Од глагола у инфинитиву напиши 1. лице једнине перфекта, презента и футура првог.

казати попети се

по р

поздравити се наћи

3. Допуни реченицу одговарајућим обликом глагола требати.

ка

да се потрудиш ако желиш да успеш.

Ед у

4. У сваком од наведених низова глаголских облика прецртај онај који том низу не припада: а) чујући, пронаћи, одвући, помоћи; б) рекосмо, дођосмо, говорасмо, прођосмо; в) пливамо, кажемо, чувајмо, вежемо. •

Одговори који глаголски облик преовлађује у овим низовима: а)

, , .

б) в)

5. Одреди глаголе према предмету радње (глаголском роду). појурити – чудити се – узети –

; ; ;

трчати – руковати се – брисати –

; ; . Радна свеска за 6. разред / Граматика

71


6. Према трајању радње (глаголском виду), следећи глаголи су: чекати –

; ; ;

научити – доћи –

лупати – скакати – понети –

; ; .

7. Подвуци сложене глаголске облике: аорист, перфекат, презент, имперфекат, футур први, инфинитив. 8. Напиши 1. лице једнине аориста глагола рећи: 9. Напиши називе глаголских облика исказаних глаголом говорити.

л

а) говорах

та

б) проговорих в) говорим д) говорио сам ђ) говорити

по р

г) говорићу

10. Одреди лице, род и број следећег глаголског облика: причале су. Број:

Род:

ка

Лице:

Ед у

11. Подвуци глаголска времена.

аорист, инфинитив, перфекат, футур први, презент, имперфекат, плусквамперфекат.

12. Напиши 3. лице множине презента глагола: пећи – бити –

; ;

хтети – задавати –

; .

13. Напиши 1. лице множине футура првог глагола: рећи –

;

мислити –

.

14. Напиши инфинитивну (аористну) и презентску основу глагола пасти. а) Инфинитивна (аористна) основа – б) Презентска основа –

72

Радна свеска за 6. разред / Граматика

; .


15. Поред глагола напиши слово испред одговарајућих наставака за аорист. 1) ПРОЧИТАТИ 2) ДОЋИ а) -ох, -е, -е, -осмо, -осте, -оше б) -х, -, -, -смо, -сте, -ше 3) ПОСКОЧИТИ 4) СРЕСТИ 16 . Напиши 1. лице једнине и 3. лице множине аориста наведених глагола. ГЛАГОЛ У ИНФИНИТИВУ

1. лице једнине аориста

3. лице множине аориста

л

ПОБЕЋИ ПРОМИСЛИТИ ОДГОВОРИТИ СРЕСТИ

а) Шта ми ?

по р

б) Шта то

да му то кажем?

та

17. Допуни наведене реченице аористом глагола БИТИ у одговарајућем лицу.

18 . Прецртај облике који не припадају наведеним низовима глагола.

ка

а) љубљах, помишљах, упитах, претрчавах, одговарах; У наведеном низу преовлађује глаголски облик који се зове:

.

Ед у

б) престаде, застане, рече, побеже, срете, даде. У наведеном низу преовлађује глаголски облик који се зове:

.

19. Следеће реченице препиши правилно, писаним словима. а) Доћићемо на време.

б) Требала си да ми верујеш.

в) Незнам зашто си несрећан.

г) Наставниче, зашто Ви не ћете да седнете? д) Он ни са ким неприча. ђ) Ја би волела да ти то нерадиш. е) Поклони ћеш се преда мном? ж) Ићи ће те на концерт? з) Оћеш да дођеш? и) Неволим што си нерасположен. ј) Господине, да ли би сте ви ушли самном? к) Он ни од кога независи. л) Игра ћеш се са мном? Радна свеска за 6. разред / Граматика

73


20. а) Подвуци правилно написане глаголе у одричном облику: небих – не бих, не знам – незнам, не могу – немогу, не ћу – нећу, не волим – неволим, нерадим – не радим, не мислим – немислим. б) Глаголи се са одричном речцом не пишу (састављено или растављено?) . в) Састављено са одричном речцом не пишу се само следећи глаголи: .

та

а) Позвао би те да сам био код куће. б) Могли би да одете до игралишта. в) Помогао би ти да је знао одговор.

л

21. Заокружи слово испред реченице у којој је аорист помоћног глагола бити правилно употребљен.

по р

22. Прочитај пажљиво одломке из „Аутобиографије” Бранислава Нушића. Засипао сам питањима родитеље, све укућане и све госте који би у кућу долазили; засипао сам их толико да сам већ био постао права напаст, од које им је ваљало спасавати се. Ја нисам више био само мали радозналац, већ права машина за питања, која се ујутру навије и једва увече престане радити. [...]

ка

Он ми рече да је тако исто целу моју породицу морао вући у школу. [...]

Ед у

Мајци и оцу скотрљаше се низ образе сузе радоснице. Обрати пажњу на подвучене глаголске облике и допуни дату табелу. Ако глаголски облик разликује лице (прво, друго, треће) и број (једнину и множину), упиши одговарајуће лице и број, а ако не разликује, стави црту (–). ГЛАГОЛСКИ ОБЛИК

НАЗИВ ГЛАГОЛСКОГ ОБЛИКА

засипао сам сам био постао спасавати се се навије рече скотрљаше се

74

Радна свеска за 6. разред / Граматика

ЛИЦЕ

БРОЈ


ГРАЂЕЊЕ (ТВОРБА) РЕЧИ 1. Допуни тврдње. основна начина творбе (грађења) речи: (деривација, којом настају изведене речи > изведенице) (композиција, којом настају сложене речи > сложенице).

Постоје – и •

Заједно са простом речи од које су постале, изведене и сложене речи чине речи. породици речи, препознајемо по томе гласовни склоп (зуб, зубни, зубар...) и речи од које су настале.

Да речи припадају што имају што су у значењској вези са

Најмањи део речи који је заједнички целој породици речи и који чува основно значење које их повезује – зове се речи.

по р

та

л

2. Речи из наведених низова разврстај на просте, изведене и сложене. пут, путоказ, путељак, путеви, путовати, путник, путопис, једанпут

а) просте –

Б. а) просте –

Ед у

б) изведене – в) сложене –

; ; .

ка

А.

Београд, град, градић, градови, изградити, градитељ, градски, виноград ; ; .

б) изведене – в) сложене –

3. Подвуци корен речи у следећим речима: родбина, зубар, градитељ, руковати, креветац, кривац, певач. 4. Подвуци суфикс у следећим речима: носић, собица, лекар, плавкаст, паметан, учитељ, читалац, учитељица, путовати. •

Додавањем суфикса на творбену основу настају

речи. Радна свеска за 6. разред / Граматика

75


5. Подвуци префикс у следећим речима: а) научити, описати, слетети, изградити, убацити, сагорети, препливати, размислити; б) накрив, просед, преврућ, нејак, припрост; в) несрећа, предрачун, потпуковник, разносач. •

Додавањем префикса на творбену основу настају

речи.

6. У следећем низу речи подвуци оне које су настале простим срастањем: скочимиш, сунцокрет, бродолом, Иванград, североисток, разбибрига, висибаба. 7. Подвуци спојни вокал у следећим речима:

л

риђокоса, градоначелник, риболов, велеград, оцеубица, плавокос.

јачати смислен причати весео говорник

по р

прео- безса- не-

та

8. Повежи префиксе са одговарајућим речима:

ка

9. Поред сваке именице напиши од које је врсте речи изведена:

Ед у

петица јаук читалац близина столар старост

10. Поред сваког наведеног придева напиши врсту речи од које је настао: плавкаст школски помирљив својствен двојни напредан •

76

Подвуци суфиксе у овим изведеним придевима.

Радна свеска за 6. разред / Граматика


11. Поред сваког изведеног глагола напиши врсту речи од које је настао: пискарати путовати паметовати својатати десетковати назадовати

12. Додај одговарајуће префиксе наведеним речима и напиши новодобијене речи.

л

пре-, из-, о-, на-, са-, раз-, у-, с-, под-

та

а) писати: .......................................................................................................................................................... .......................................................................................................................................................... . б) градити: ........................................................................................................................................................

по р

.......................................................................................................................................................... . в) летети: .......................................................................................................................................................... .......................................................................................................................................................... .

ка

13. Одреди врсте речи насталих од ономатопејског узвика шуш-шуш: –

.................................................................... ;

б) шуштав, шушкав, шушкетав

.................................................................... ;

в) шуштати, шушкати, шушкетати

.................................................................... ;

г) шуштаво, шушкаво, шушкетаво

.................................................................... .

Ед у

а) шуштање, шушкање, шушкетање

14. Напиши шта је заједничко следећим изведеним именицама: белило, зеленило, црвенило, црнило, жутило. ............................................................................................................................................................................. ............................................................................................................................................................................. .

Радна свеска за 6. разред / Граматика

77


РЕЧЕНИЦА НЕЗАВИСНЕ ПРЕДИКАТСКЕ РЕЧЕНИЦЕ ВРСТЕ РЕЧЕНИЦА ПО КОМУНИКАТИВНОЈ ФУНКЦИЈИ (ГОВОРНОЈ УЛОЗИ) 1. Наведене реченице повежи са њиховом комуникативном функцијом (говорном улогом). ОБАВЕШТЕЊЕ

Направили смо великог Снешка Белића.

ЗАПОВЕСТ

Додај ми грудву!

ЖЕЉА

Жив био!

ЕМОЦИОНАЛНИ СТАВ

Шта смо доживели!

ПИТАЊЕ

та

л

Зар снег опет пада?

по р

2. На крају следећих реченица упиши одговарајуће интерпункцијске знаке: (.), (?), (!), (?!). Неки знаци могу да буду поновљени. Ала веје Срећно ти било

Чувај главу Како си само могао

Довукао сам санке

Реченица

ка

3. Поред сваке реченице напиши којој врсти припада према комуникативној функцији (говорној улози). Врста

Ед у

Овај дечак зове се Пепо Крста. И шта онда? Гледајте га. Какав је то дечак! Срећан био!

4. Поред сваке реченице напиши којој врсти припада према комуникативној функцији (говорној улози). Реченица Добро нам дошли! Долази и мама! Донеси колаче! Како смо срећни! Ко не би уживао!

78

Радна свеска за 6. разред / Граматика

Врста


5. Пажљиво прочитај одломак из драмског текста И ми трку за коња имамо Миодрага Станисављевића. Проучи какве су, по комуникативној функцији, подвучене реченице и одреди њихову врсту.

та

л

ОСЕЊА: Е баш си шепртља. Покриваш се ширином а не дужином. Зато ти вире ноге. МАРКО: Ух, што ми се спава… нека их, нека вире. ОСЕЊА: Ух, што ме то нервира! МАРКО: Добро, окренућу… (Марко је окренуо-преврнуо покривач али опет су му вириле ноге… Затворио је очи. Осења је осмотрио да ли спава а онда је хитро прискочио и окренуо покривач како треба.) МАРКО: Што си ме пробудио? МАРКО (за се): Значи, то је твоја слаба тачка – исправљање туђих грешака. Можда ћеш ми тако пасти шака? ОСЕЊА: Шта велиш? МАРКО: Питам се шта ће ти та смешна капа, купаста па још црвена. ОСЕЊА: Е баш си бена. То није обична капа него капа невидимка. МАРКО: Капа невидљивка? ОСЕЊА: Рекао сам: невидимка. МАРКО: Значи, ко је носи постаје невидљив. А шта бива са капом? Она се види? Врста

по р

Реченица

ка

Покриваш се ширином а не дужином. Ух, што ме то нервира! Што си ме пробудио? Можда ћеш ми тако пасти шака? Шта велиш?

Ед у

Питам се шта ће ти та смешна капа, купаста па још црвена. То није обична капа него капа невидимка. А шта бива са капом? Она се види?

Радна свеска за 6. разред / Граматика

79


та

л

ПРАВОПИС

Растављање речи на крају реда

по р

Коришћење школског правописа Гласовне промене и правопис

Писање одричних придевских заменица

ка

са предлозима

Ед у

Писање заменица у обраћању – Ви, Ваш Писање глаголских облика Писање имена васионских тела (једночланих и вишечланих)

80


ПРАВОПИС

1. Следећу реченицу препиши штампаним словима ћирилице. Све док нисмо први пут чули за реч Артаксерксес, ми смо ломили језик оним народним: „Поп посеје боб” или „Туре буре ваља, була Туре гура, нити Туре буре ваља, нити була Туре гура!”, ал’ откако смо чули име Артаксерксес, напустили смо све народне бројанице па се дочепали Артаксерксеса и на њему смо језик ломили и кладили се.

ка

по р

та

л

(Бранислав Нушић, „Аутобиографија”)

2. Следећу реченицу препиши писаним словима а) ћирилице и б) латинице.

а) ћирилицa

Ед у

Она је била ћерка професора који нам је предавао рачуницу и који о мени, не знам зашто, није имао тако добро мишљење. (Бранислав Нушић, „Аутобиографија”)

б) латиницa

Радна свеска за 6. разред / Правопис

81


РАСТАВЉАЊЕ РЕЧИ НА КРАЈУ РЕДА 1. Наведене речи усправним цртама подели на слогове: ИСКРИВИТИ, РАШИРИТИ, КРШТЕЊЕ, ПРЕУСМЕРАВАТИ, РАСТЕГЛИТИ. 2. Следеће речи су неправилно растављене на слогове. Сети се правила о подели речи на слогове и исправи грешке: ТРА-МВАЈ, КРУ-НИС-АН, ЛО-ПТА, СТ-РУ-ЈА, СВЕ-ТЛ-ОСТ.

3. Подвуци речи са слоготворним (вокалним) Р:

та

л

ПРВАК, ХРАМ, РЂА, МРШАВ, ТРАМВАЈ, ТРКАЧ, ВРШЊАК, ПРОЗОР, ХРЧАК.

по р

4. Размисли па у табели заокружи Т уколико је тврдња тачна, а уколико је нетачна, заокружи Н:

T

Н

Слог је глас или скуп глaсова који изговарамо једним изговорним захватом.

T

Н

Граница слога при подели речи на слогове обично долази после самогласника.

T

Н

Ед у

ка

Граница слога при подели речи на слогове обично долази после сугласника.

5. Следеће речи подели усправним цртама на два дела – онако како би се оне могле цртицом поделити на крају реда: ШЕСТАР, РАЧУНАР, БРДАШЦЕ, ПРВОПЛАСИРАНИ, ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИК, ПОПОКАТЕПЕТЛ.

6. Замисли да следеће речи треба да поделиш на крају реда тако да један слог остаје у горњем реду, а остали део речи се преноси у следећи ред. Усправном цртом означи границу поделе речи на крају реда: КРВОПРОЛИЋЕ, ПРСТЕН, РУЧАК, КРЕСТА, КРУНА, РВАЊЕ, БАРУТАНА. •

82

Препиши речи са слоготворним (вокалним) Р.

Радна свеска за 6. разред / Правопис


7. Водећи рачуна о правилу о растављању речи на крају реда, подвуци речи које су исправно подељене. пружи-ти нос-ити ле-бдети о-стави рек-ао праћ-ка раш-чупати р-зати znan-je прш-тати наша-о ljul-jaška 8. Цртицама подели следеће речи на слогове онако како би гласили при растављању речи на крају реда, као у следећем примеру: гле-дао б) емисија – г) веридба – ђ) енглески –

л

в) прилика – д) чаршав –

; , ;

та

а) писао –

; ; .

по р

9. У одломку из приповетке „Буре” Исидоре Секулић подвуци правилно растављене речи на крају реда:

Ед у

ка

Седела сам дакле по цео дан сама, у каквом кутићу, и превртала шарене и светле картоне по лексиконима и књигама природних наука. Тамо се видела како букти поларна светлост, тамо је било оних чудних тропских биљака са физиономијама дивљих животиња, шуштало је море и возиле су по њему грдне галије асирских веслача, ишли су у бој египатски војници, све један као други, са запетим стрелама и оним чудним оштрим профилима главе на оба рамена.

Радна свеска за 6. разред / Правопис

83


КОРИШЋЕЊЕ ШКОЛСКОГ ПРАВОПИСА 1. Понови правила о писању негације. Заокружи слова испред реченица у којима је негација правилно написана. а) Неволим не пристојно понашање. б) Неће никад признати да нешто не зна. в) Немам времена за нераднике. г) Немогу да верујем да је толико неодговоран. д) Не видим да је несрећна или незадовољна.

та

л

2. Понови, користећи се Правописом српскога језика, правила о писању великог слова. Сваки од следећих примера препиши писаним словима, водећи рачуна о писању великог слова: ВИНСЕНТ ВАН ГОГ

по р

УРОШ НЕЈАКИ СВЕТИ САВА МАРИЧКА БИТКА КОСОВКА ДЕВОЈКА

ка

ОСНОВНА ШКОЛА ВУК СТЕФАНОВИЋ КАРАЏИЋ

Ед у

ЗЕМЉА ИЗЛАЗЕЋЕГ СУНЦА

3. У речнику на крају Правописa српскога језика провери како се пишу наведене речи и поред сваке напиши П ако је написана правилно и Н ако је написана неправилно. П/Н

журки кљешта веш машина на пример независтан инстинкт

84

Радна свеска за 6. разред / Правопис

П/Н дотад надамном претседник Антарктик екстрат шестсто


ГЛАСОВНЕ ПРОМЕНЕ И ПРАВОПИС 1. Подвуци правилно написане речи и на линији напиши која је гласовна промена у њима извршена: врабчић, врапчић, учбеник, уџбеник, дрзка, дрска, бурекџија, бурегџија. ______________________________________________________________________ 2. Подвуци правилно написане речи: бриги – бризи, битки – бици – битци, играчки – играчци, задатци – задаци. 3. Подвуци правилно написане речи и на линији напиши која је гласовна промена у њима извршена:

л

мајки – мајци, туги – тузи, библиотеки – библиотеци, Африки – Африци.

та

______________________________________________________________________

ИЗ

+

ТРЧАТИ

ИЗ

+

ЧИТАТИ

ИЗ

+

ШМИРГЛАТИ

по р

4. Додај префикс ИЗ следећим речима и напиши облике који су настали. > > >

ка

5. У свакој колони прецртај једну реч која је погрешно написана. представа

добици

размотрити

дошао

градски

губици

разпитати се

љуцки

очевици

распасти се

средство

отпаци

расхладити се

одсек

поводци

распричати се

одсуство

преци

разнежити се

секао реко скинуо послао

Ед у

писао

6. Подвуци правилно написане присвојне придеве: Анкин – Анчин, Аничин – Аницин, наставницин – наставничин, девојчичин – девојчицин, Стевичин – Стевицин, мајкин – мајчин, свецев – свечев. 7. Подвуци правилно написане именице у дативу једнине. Обрати пажњу на то да су код неких речи оба облика правилна – то су дублетни облици! пруги – прузи, нези – неги, тачки – тачци, слузи – слуги, епохи – епоси, лиги – лизи, дози – доги, луки – луци, Бранки – Бранци, одбојци – одбојки.

Радна свеска за 6. разред / Правопис

85


ПИСАЊЕ ОДРИЧНИХ ИМЕНИЧКИХ И ПРИДЕВСКИХ ЗАМЕНИЦА СА ПРЕДЛОЗИМА 1. На следећа питања одговори одрично. а) С ким се ти дружиш? б) Од чега одустајеш? в) На кога мислиш? г) О чему сањаш? д) Према коме трчиш?

л

ђ) У чему се слажете?

та

е) За чим жудиш?

по р

2. Заокружи слова испред реченица у којима су правилно написане одричне именичке заменице са предлозима.

Ед у

ка

а) Не зависим од никога. б) Неће он то урадити ни због кога. в) Није неправедан ни према коме. г) Не чувам то за никога. д) Не делим с никим. ђ) Не слажемо се у ничему. е) Не причамо ни о чему.

3. Заокружи слова испред реченица у којима су правилно написане одричне придевске заменице са предлозима. а) С ниједном другарицом се не дружи. б) Не причамо о ниједном дечаку. в) Не бих то дала за никакве паре. г) Није ту реч ни о каквом путовању. д) Не слаже се ни са чијим предлозима.

86

Радна свеска за 6. разред / Правопис


4. Следеће реченице допуни одричним придевским заменицама са предлозима. мајци. мајицу. извора. здравље.

а) О чијој мајци причате? Не причамо б) На коју мајицу мислите? Не мислимо в) До каквог сте извора дошли? Нисмо дошли г) За чије здравље бринете? Не бринемо

5. У следећим реченицама одричне заменице које су у заградама наведене са предлозима испред њих напиши у одговарајућем облику. (до + ничији) помоћи. (на + ничији) осећања. (на + ниједан) предлог. (за+ никакав) рад.

та

л

а) Њему није стало б) Овога пута нису мислили в) Није пристајао г) Никада није био

6. У следећим примерима уочи грешке, подвуци их и правилно препиши реченице.

по р

а) Немојте молити пред ничијим вратима.

........................................................................................................................................................................................ б) То није према никаквим правилима!

ка

........................................................................................................................................................................................ в) Не учествујте ниукаквим тучама!

Ед у

........................................................................................................................................................................................ г) Не одустајте пред ниједним проблемом! ........................................................................................................................................................................................ д) Он се не интересује низакоју музику. ........................................................................................................................................................................................

Радна свеска за 6. разред / Правопис

87


ПИСАЊЕ ЗАМЕНИЦА У ОБРАЋАЊУ – ВИ, ВАШ 1. Размисли о томе у којим приликама заменицу ВИ пишемо великим, а у којим малим словом и допуни следеће тврдње: •

Заменицу ВИ у обраћању једној особи (из поштовања) пишемо .

Заменицу ВИ у обраћању групи људи (било присно, било из поштовања/службено) пишемо .

2. Повежи обраћање и наставак поруке. Поштовани наставниче, Драги моји другари,

та

л

Читам ваша писма и мислим о вашим лепим предлозима... Радо ћу прихватити Ваше сугестије...

Поштована децо,

Упознати смо са Вашом молбом...

по р

Поштована госпођо Петровић,

Срдачно вас поздравља ваш писац...

3. Подвуци имена особа којима у писменом обраћању заменице ВИ, ВАШ пишемо великим словом. бака Милица наставник Јовановић школски психолог Важић

Ед у

ка

директор Николић тетка Биљана Маја и Пеца

стриц Михајло доктор Спасић управник позоришта Јањић

4. Заокружи слово испред реченица које су правилно написане. а) Дозволите да Вам помогнем у Вашем послу, драга госпођо! б) Дозволите да Вам помогнем у вашем послу, драга госпођо! в) Извините, нисам приметио вашег пса, господине. г) Извините, нисам приметио Вашег пса, господине.

88

Радна свеска за 6. разред / Правопис


ПИСАЊЕ ГЛАГОЛСКИХ ОБЛИКА 1. Заокружи слова испред реченица у којима су правилно написани глаголи у одричном облику: а) Немамо домаћи! б) Немогу да верујем својим очима. в) Не мој да вичеш. г) Нерадиш ништа! д) Он те никада неби изневерио. ђ) Нећу да идем.

л

е) Не пиј газиране сокове!

та

2. У следећим народним пословицама намерно смо направили грешке у писању глагола, а ти подвуци оне глаголе који су правилно написани са речцом не.

Ед у

ка

по р

1. Невјеруј пријатељу за трпезом, него на вратима од тамнице. 2. Не лаје куца села ради, него себе ради. 3. Нетреба квоцати, него јаја носити. 4. Незна онај који куса, него онај који дроби. 5. Нема већег зла од зле памети. 6. Не пече питу ко има, него ко умије. 7. Ко свој може бити, туђ нек небуде. 8. Ко се неда познати, мотри га с ким се мијеша. 9. Ко себе не зна сачувати, не зна ни другога. 10. Ко старо не крпи, ни ново не носи. 3. Поред сваке наведене реченице напиши назив глаголског облика који је у њој употребљен и заокружи слово Т ако је тачно написан, а слово Н ако је нетачно написан. Реченица

Глаголски облик

Тачно

Нетачно

Пева ће мо на приредби.

T

H

Отишо је пре нас.

T

H

Рекао је истину.

T

H

Открићу вам једну тајну.

T

H

Стићиће на време.

T

H

Наћи ћемо се у парку.

T

H

Радна свеска за 6. разред / Правопис

89


4. У следећем тексту је, при прекуцавању, направљено много грешака у писању глаголских облика. Уочи их и подвуци, а потом попуни табелу испод текста.

Правилно не знам

Ед у

незнам

ка

Неправилно

по р

та

л

Незнам шта би се догодило кад би изненада стигли Марсовци у моју школу. Небих се нимало уплашио, то је сигурно! А неби ми било ни необично ни непријатно јер ја волим несвакидашње догађаје. Дакле, мислим да би се заправо веома обрадово... Мада, кад боље размислим, могли би смо да им напишемо једно писамце, као позивницу – да небуде изненађења! Јер, знате, мого би да настане и прави русвај! Нежелим ни да замишљам како би се понашале девојчице. Цика и вриска на све стране! И док би смо ми, дечаци, објашњавали како су то код нас традиционални изрази гостопримства – ко зна како би сироти збуњени Марсовци реаговали! Ако би они напали девојчице, нарочито Мају и Дуњу (јер би оне највише цичале) – ми би смо морали да их бранимо свим средствима! Тако бисе неочекивана пријатељска посета претворила у неочекивани међупланетарни рат... а једна лепа прилика за успостављање марсовско-земаљског (и обрнуто) пријатељства била би заувек упропашћена. Зато ће мо урадити следеће: упути ћемо им, за сваки случај, једно љубазно писамце – најбоље из школе, имејлом – у фазону када би сте... радо би смо... неоклевајте... доћићете... ићи ће мо... забавља ће мо се...

90

Радна свеска за 6. разред / Правопис

90


ПИСАЊЕ ИМЕНА ВАСИОНСКИХ ТЕЛА (ЈЕДНОЧЛАНИХ И ВИШЕЧЛАНИХ) 1. Подвуци правилно написана имена васионских тела: а) кумова слама, орион, Јупитер, Велика кола, северњача, Халејева комета; б) Марс, јужна круна, мали медвед, Велики медвед, Сиријус, Вечерњача.

T

H

T

H

T

H

г) Наша планета Земља окреће се око Сунца.

T

H

д) Са Земље посматрам игру Месеца и Сунца.

T

H

ђ) Гледам како месец вири изнад крошње липе.

T

H

ка

в) Да ли је Месец Земљин сателит?

по р

б) Све се десило од изласка до заласка сунца.

та

а) Уживала сам посматрајући залазак Сунца.

л

2. Поред реченице у којој су именице ЗЕМЉА, СУНЦЕ и МЕСЕЦ правилно написане заокружи слово Т (тачно), а поред реченице у којој су погрешно написане заокружи слово Н (нетачно). Тачно Нетачно

Ед у

3. У одломцима из дела „Кроз васиону и векове” Милутина Миланковића намерно смо имена васионских тела написали малим словима. Исправи текст тако што ћеш уписати велика слова тамо где им је место. а) Кадгод се уздигнем и до самих звезда некретница. Доспем ли, на пример, до алционе, главне звезде плејада, које наш народ назива влашићима, ја онако са висине гледам на нашу бедну земљу кроз духовни доглед који савлађује све даљине. Та је звезда удаљена од земље 230 светлосних година, па зато видим земљу онако како је изгледала под крај седамнаестога века, јер је светлост која је тада са земље пошла таман стигла до мог ока.

б) На небу трепере звезде; месец, који се већ уздигао изнад влажних ваздушних слојева, добио је сребрн сјај; у звезданом јату лава блиста јупитер, а покрај девице заруменио се марс. Сваки од тих богова зауставио се код свога најмилијег створа.

Радна свеска за 6. разред / Правопис

91


4. Црвеном оловком исправи грешке у наредном тексту, а затим исправљени текст препиши писаним словима латинице. MALI MEDVED

та

л

Ovo je uz velikog medveda verovatno najpoznatije sazvežđe, bar za stanovnike severne zemljine polulopte. Gotovo da i nema čoveka koji ne može da ga nađe na nebu. Veliku popularnost ovo sazvežđe duguje isključivo svom položaju na krajnjem severu neba tj. svojoj najsjajnijoj zvezdi polaris (severnjači), oko koje se prividno obrće čitav nebeski svod. Kažu da su se po ovom sazvežđu na moru orijentisali feničani. Englezi (i ostali koji govore engleski jezik) u ovom sazvežđu vide malu kutlaču (kažu: Little Dipper), a mi i ostali balkanski narodi vidimo kola (mala kola). Kola čine četiri zvezde koje zatvaraju pravougaonik, dok tri zvezde, počevši od polarne, predstavljaju rudu. Mala kola su zapravo asterizam; sazvežđe je mnogo veće. Stari grci su dobro poznavali ovo sazvežđe. Zvali su ga mali medved i o njemu su ostavili više lepih mitova. (Iz Male astronomije, prilagođeno)

по р

.................................................................................................... ........................................................................................................................................................................................ ........................................................................................................................................................................................ ........................................................................................................................................................................................

ка

........................................................................................................................................................................................ ........................................................................................................................................................................................

Ед у

........................................................................................................................................................................................ ........................................................................................................................................................................................ ........................................................................................................................................................................................ ........................................................................................................................................................................................ .............................................................. .............................................................. ............................................................. ............................................................. ............................................................. ............................................................. ............................................................ ............................................................ ............................................................ ............................................................

92

Радна свеска за 6. разред / Правопис


та

Некњижевне речи и туђице – њихова замена језичким стандардом

л

ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА

по р

Богаћење речника

Увећано и умањено значење речи Сажимање текста

ка

Разумевање текста, уочавање значајних појединости Нарација и дескрипција

Ед у

Монолог и дијалог

Портрет – из непосредне околине и из књижевног дела Описивање унутрашњег и спољашњег простора Пејзаж – описивање статичких и динамичких појава у природи Обавештење, вест, извештај У царству речи – лексичке, семантичке и стилске вежбе

93

Радна свеска за 6. разред / Језичка култура

93


НЕКЊИЖЕВНЕ РЕЧИ И ТУЂИЦЕ 1. У следећим паровима речи прецртај ону која представља некњижевни облик. вишљи виши лабораторија лабараторија бегати бежати гњездо гнездо оделење одељење 2. Препиши реченице тако да исправиш некњижевне облике и неправилно употребљене речи. Јер има воде?

л

Извинула сам ти се већ једном због увреде. Моја мама је строжија од твоје.

та

Стигли смо задњи на рођендан.

Ми би волели да дођете. Где идеш, у продавницу?

по р

Хвали ми још пет сличица да попуним албум.

ка

3. Заокружи у тексту речи које сматраш туђицама. На линији испод текста, напиши своје предлоге за речи које би се могле користити уместо ових неприлагођених облика.

Ед у

Били смо синоћ на фенси ивенту. То је био парти поводом фешн вика. Било је кул, мој мејкап је био савршен, а и ципеле су ми биле екстра. Ма, била сам у фулу. ...................................................................................................................................................................................... ...................................................................................................................................................................................... 4. Напиши пет туђица.

5. Уместо неправилног облика напиши правилан облик:

94

није бломба,

него

није индентификовати, није сумљиво, није вандредни, није инекција, није компијутер, није оргинал, није инфракт,

него него него него него него него

Радна свеска за 6. разред / Језичка култура

; ; ; ; ; ; ; .


БОГАЋЕЊЕ РЕЧНИКА 1. Прочитај одломак из романа „Орлови рано лете” Бранка Ћопића, па одговори на питања. Стричево право име било је Стево, али су га у разреду прозвали Стрицем зато што је био највиши у читавој школи, па је личио на неког заједничког ђачког стрица. Осим тога увијек је носио чакшире, прслук и сламни шешир свог мршавог ситног стрица, а зими, богме, и стричеве старе цокуле, крут црн гуњ и дугачак шал којим би се омотао око врата једно четири пута. Дјечак је био сироче, без оца и матере, стриц га је отхранио и подигао уз помоћ дјечакова дједа и никад га није, колико се зна, истукао. • Шта су чакшире?

• Шта је гуњ?

а) капут

а) прслук

б) наочари

в) панталоне

б) штап

в) ранац

(Заокружи слово испред тачног одговора.)

• Допуни сада реченицу својим поређењем. Село спава мирно, слатко, као На сличан начин допуни наредне реченице.

Она говори тихо као Дворана је изгледала свечано као

.

по р

та

л

2. Прочитај реченицу из приповетке „Јаблан” Петра Кочића. Село спава мирно, слатко, као једро, здраво и осорно планинче када га мати подоји и уљуља.

. .

Путовање је било

. . .

Ед у

Корачао је Моја сестра је

ка

3. Напиши што више речи којима ћеш описати задате појмове.

4. За наведене речи напиши по три синонима (различите речи које имају исто или слично значење): весео – тужан – паметан –

; ; .

5. Заокружи реч коју би требало употребити у датој реченици. Пред нама се простирала непрегледна

пустиња/пустахија.

Сви су га гледали док је он лагано

црвенео/црвенио.

Та песма има за нас велики/велико

значај/значење.

Показали су огроман/огромно

интерес/интересовање

за ту тему.

У даљини се

надзирао/назирао

брег.

Он јој се искрено

извинуо/извинио. Радна свеска за 6. разред / Језичка култура

95


УВЕЋАНО И УМАЊЕНО ЗНАЧЕЊЕ РЕЧИ

Аугментативи (с пејоративима) и деминутиви (с хипокористицима) 1. Допуни следеће тврдње: а) Именице са значењем увећаног појма који означава именица од које су изведени зову се ..................................................................... . б) Именице са значењем увећаног појма које су негативно обојене, понекад и са погрдним значењем, зову се ............................................................ . в) Именице са значењем умањеног појма који означава именица од које су изведени зову се ............................................................... . г) Када осим умањеног значења постоји и одређено позитивно осећање, онда су те речи ......................................................... . 2. У наредном низу речи подвуци аугментативе: вододерина, падавина, гласина, књижурина, школарина, зградурина.

л

3. У низу речи подвуци деминутиве: спаваћица, девојчица, косилица, косица, птичица, оловчица, млатилица.

по р

ЦВЕТ ДЕТЕ ЈАГЊЕ ОБЛАК ОКО СТАКЛО

Деминутиви

ка

Именице

та

4. Уз помоћ суфикса -ић, -ица, -ак, -це, -анце, -енце, -ашце, -ешце изведи деминутиве од наведених именица.

Ед у

5. Уз помоћ суфикса -ина, -етина, -урина, -уштина, -чина, -уљина, -урда изведи аугментативе од наведених именица. Именице

Аугментативи

ТРАВА БАРА ЖАБА ВОДА НОГА РУКА

6. У низу речи уочи и подвуци пејоративе: лавчина, станарина, носина, момчина, језичина, лажовчина. 7. У низу речи уочи и подвуци хипокористике: грлица, тигрица, окице, сејица, саонице, уснице. 8. Речи из низа разврстај на деминутиве и хипокористике: језичак, столичица, детешце, тегић, браца, усташца. Деминутиви: ................................................................................................ Хипокористици: ........................................................................................

96

Радна свеска за 6. разред / Језичка култура

96


РАЗУМЕВАЊЕ ТЕКСТА И УОЧАВАЊЕ ЗНАЧАЈНИХ ПОЈЕДИНОСТИ 1. Прочитај текст „Најлепше и најчудније јелке” из Политике. Затим одговори на питања. 1. Најпознатија По многима најпознатија новогодишња јелка је управо она у Њујорку испред Рокфелер центра. Најпознатији град на планети мора имати и најпознатију јелку, симбол божићних празника у Великој Јабуци. Окићена је са 30.000 еколошких ЛЕД лампица и крунисана са сваровски кристалном звездом. Као и сваке године, одржава се свечана церемонија паљења јелке, а овај пут одржана је 30. новембра. 2. Сваровски

3. Плутајућа

по р

та

л

Сиднеј је, 2009. године, имао највећу унутрашњу јелку на свету. Била је постављена у згради краљице Викторије – са висином од 24 метра,144.000 сваровски кристала и 60.000 светиљки. Сваровски овакве јелке поставља на разним локацијама широм света. Главна железничка станица у Цириху једна је од њих. Ту се већ четрнаест година посетиоци могу дивити јелци украшеној са 7000 кристала. Циљ ових подухвата је промоција производа ове компаније.

Ед у

ка

Плутајућа јелка постала је симбол новогодишњих и божићних празника у Рио де Жанеиру. Све је почело 1996. године. По Гинисовој књизи рекорда, од тада она држи рекорд највеће плутајуће јелке на свету. Висока је 85 метара и тешка 530 тона. За декорацију првог издања одговоран је био Абел Гомеш. Године 2010. била је окићена са 3,3 милиона мини лампи и рефлектора који производе петнаест различитих светлосних циклуса. Светла се свечано пале 4. децембра, уз ватромет, и горе сваке ноћи до 6. јануара. •

Где је била постављена највећа јелка у затвореном простору?

Ко је декорисао прву плутајућу јелку?

Када се одржава церемонија паљења јелке у Рокфелер центру?

Колико је висока највећа плутајућа јелка на свету?

Колико се кристала налази на јелци на железничкој станици у Цириху?

Радна свеска за 6. разред / Језичка култура

97


2. Након читања текста „Отвори, затвори” из Политикиног забавника, заокружи слово Т поред тачних тврдњи, а Н поред нетачних.

по р

та

л

Исак Њутн, наиме, није имао времена да непрекидно пази да ли његова мачка жели да уђе у кућу или изађе у двориште, што је сасвим природно, имајући на уму да је био сувише заузет важнијим размишљањима, спасоносним за боље разумевање света и закона који у њему владају. Колико год је бринуо о четвороношцу, добро је знао да не може да буде на сталном опрезу водећи рачуна кад животиња жели да изађе, а кад да из дворишта уђе у кућу. На замисао је, наводно, дошао баш док је радио огледе са светлошћу. Засићен непрекидним отварањем и затварањем врата, Њутн је смислио да ће бити најбоље ако се у доњем делу врата направи отвор и на њега се постави поклопац с опругом тако да мачка без тешкоћа, с обе стране сама гурнувши вратанца, може и да уђе и изађе кад год јој се прохте. У часопису „Мантли Рилиџес Магазин” из јануара 1863. године наводи се да је славни научник наложио да се на вратима направе два отвора: мањи за мачиће и већи за маму мачку. Тек је накнадно схватио да би један отвор био сасвим довољан. Иако генијалан, како се наводи у часопису, Њутн очигледно није био претерано практичан.

T

H

• Њутн је идеју за врата за мачку позајмио из карикатуре у часопису.

T

H

• Првобитно, Њутн је имао идеју да на вратима буду два отвора.

T

H

ка

• Исак Њутн био је сувише заузет да би водио рачуна о потреби своје мачке да уђе или изађе.

Ед у

3. Прочитај део текста о бројевима и бројкама из књиге „Прича о речима” Милана Шипке, па одреди који је податак најважнији за објашњење појма бројке. Тек што је ушла у употребу, бројка се помешала с бројем. Тако неки ученици уместо бројки пишу „арапске и римске бројеве” [...] А требало би и ђаку прваку да буде јасно шта је то број, а шта бројка. Јер, зна се, број је: један, два, три, четири, пет итд., а бројка: 1 (јединица), 2 (двојка), 3 (тројка), 4 (четворка), 5 (петица) итд. Бројка је, дакле, ознака, писмени знак за одређени број, као што је слово знак за одређени глас.

Заокружи слово испред податка који је најважнији за објашњење појма бројке.

а) многи ученици мешају бројку с бројем. б) број је један, а бројка је 1 (јединица). в) бројка је писмени знак за одређени број.

98 9988

Радна свеска за 6. разред / Језичка култура


4. Прочитај одломке из приче „Златопрста” Гроздане Олујић. Одломци су испремештани. Бројкама од 1 до 4 обележи одломке тако да редослед буде логичан. Тако протеку три године. Већ се и сама старица забрину да ће дете остати богаљ, кад на прагу четврте године девојчица стаде на ноге, прохода и поче да расте. Готово преконоћ нестаде мрља и краста с њеног лица и оно заблиста као месечева шкољка на дну мора. Али старица не обрати пажњу на речи доконих. Упорно и нежно засипала је лековитим травама дететове красте, хранила га и одевала како је најбоље умела, али дете није расло, ни говорило, ни ходало. Једна од суседа посаветова старицу да девојчицу врати тамо где је и нађена, али старица одречно одмахну главом.

по р

та

л

Девојчицу, нађену у мочвари, нико није желео да прими у свој дом. А како и би? Из лица прекривеног блатом и крастама гледале су у људе крупне, златасте очи, али дете је узалуд пружало руке да га неко узме. При погледу на ситно, измршавело створење присутни су и нехотице узмицали. Девојчица је била тако слаба да није имала снаге ни да устане ни да заплаче. Тек пред ноћ сажали се једна старица, подиже малу и однесе је својој кући, изненађена сјајем који је избијао из њених очију.Откуд девојчица у мочвари? Да се није из локвања родила? С неба пала? Пљуштала су питања радозналаца, али одговора није било. Је ли чудо што сама од себе потече прича да је девојчица Вилински изрод, изгнана и прерушена принцеза, ђавоље семе, уклета звезда, вештичја кћи?

ка

Девојчица је расла, из часа у час постајала све лепша, али јој преко усана не пређе ни једна једина реч.

Ед у

5. Пажљиво прочитај текст о Змајевом „Невену”, а потом покушај да одговориш на питања без поновног читања. Након тога врати се тексту и провери тачност својих одговора. Први број „Невена” појавио се јануара 1880. године у Новом Саду. Његов покретач и уредник био је Јован Јовановић Змај, а штампао га је познати новосадски графичар Арса Пајевић. Отискиван је у црно-белој техници, на формату 18×26 цм. Лист је почео да излази као месечник, али се већ од 1881. године појављује сваких петнаест дана и ову ће динамику успешно задржати све до краја 1890. године. (С. Драгинчић и Здравко Зупан, Историја југословенског стрипа I – до 1941. године)

а) Први број „Невена” изашао је у Новом Саду.

ДА/НЕ

б) Штампао га је Јован Јовановић Змај.

ДА/НЕ

в) „Невен” није штампан у боји.

ДА/НЕ

г) Од 1880. до 1890. излазио је једном месечно (као месечник).

ДА/НЕ

Радна свеска за 6. разред / Језичка култура

99


САЖИМАЊЕ ТЕКСТА 1. Подвуци у следећем тексту реченицу која ти се чини најважнијом. Чули смо неко крцкање. Препознали смо звук корака. Врата су се отворила нагло и у собу је ушао хладан ваздух. Потрчали смо. Стигао је тата! Веселили смо се и причали до касно у ноћ. 2. Прочитај следећи текст о писцу Бранку Ћопићу.

Ед у

ка

по р

та

л

Бранко Ћопић рођен је 1. јануара 1915. године у селу Хашанима под планином Грмечом. У исто време, његов отац Вид, као војник аустроугарске армије, борио се негде на фронту у Карпатима, а његов стриц Ниџо, српски добровољац, борио се у српској војсци против Аустроугарске. Кад му је било четири године, умро му је отац. Ћопић је, заједно са млађим братом и сестром, остао да живи поред мајке Соје, деде Радета и стрица Ниџе. Прва прочитана књига била му је „Мигел Сервантес” коју је, негде у трећем разреду, купио од учитељице. У тој књизи био је описан живот славног шпанског писца Сервантеса, скупа са неколико одломака из његовог романа „Дон Кихот”. Следеће прочитане књиге биле су „Доживљаји једног вука”, па „Доживљаји једне корњаче”. Прво штампано дело објавио је са четрнаест година у омладинском часопису „Венац” 1928. године. Ћопић је похађао учитељску школу у Бањалуци и Сарајеву, а завршио у Карловцу, а Филозофски факултет у Београду. Већ као студент афирмисао се као даровит писац и скренуо на себе пажњу књижевне критике; 1939. године је добио награду „Милан Ракић”. Уочи Другог светског рата налазио се у ђачком батаљону у Марибору. У данима Априлског рата он је, са групом својих другова, покушао да пружи отпор непријатељу код Мркоњић Града. После тога је отишао у свој родни крај, а са почетком устанка, ступио је у редове устаника и међу њима остао током целе народноослободилачке борбе. Све време рата био је ратни дописник заједно с нераздвојним пријатељем и кумом, књижевником Скендером Куленовићем. После рата неко време је био уредник дечјих листова у Београду, а потом почео професионално да се бави књижевношћу. Сматра се једним од највећих дечјих писаца рођених на југословенским просторима. Прочитај текстове обележене бројкама од 1 до 3. Заокружи бројку испред текста који је сажетак свих пасуса о Бранку Ћопићу.

1. Бранко Ћопић био је један од највећих дечјих писаца рођених на југословенским просторима. Уређивао је неколико дечјих листова. Познат је по роману „Орлови рано лете”. 2. Бранко Ћопић објављује прво дело у часопису „Венац” кад му је било само 14 година. Награду „Милан Ракић” добија већ 1939. године. Био је добар пријатељ Скендера Куленовића. 3. Бранко Ћопић рођен је у селу Хашанима под Грмечом. Волео је да чита као мали. Већ као студент почиње да објављује и да добија награде. Учествује у народноослободилачком рату. Уређује дечје часописе и пише за децу.

100

Радна свеска за 6. разред / Језичка култура


НАРАЦИЈА И ДЕСКРИПЦИЈА 1. Заокружи назив за облик казивања који је заступљен у следећим одломцима: Мој дјед Раде плашио се не само разних животиња (змија, даждевњака и риба) него је зазирао и од многих справа и машина: од пушака, термометара, васер-ваге и тако даље. Ни под каквим изговором у нашу кућу није се смјела унијети пушка: ни пуна ни празна, ни покварена, ни растављена. Од погледа на термометар дјед је добијао вртоглавицу и стуживало би му се у стомаку, а од васер-ваге је закретао главу као од урокљивих очију. Међутим, једино је према сату одувијек имао неко посебно страхопоштовање гледајући у њему тајанствено биће које живи својим загонетним животом, чистим и мудрим као код каквог древног праведника. Није га чак волио ни у руке узети, бојећи се да га на неки начин не обесвети и не упрља.

Б)

(Бранко Ћопић, „Чудесна справа”)

л

нарација дескрипција

та

Дубока страховита тишина. Влажна свјежина шири се кроз ноћ. Млак вјетар подухива преко кућâ, што се у полукружном, непрекидном низу протежу испод планине. Кровови, обрасли маховином, једва се распознају, према мјесечини, од зелених шљивика кроз које стрше. Само се гдјегдје бјеласка нов кров. Село спава мирно, слатко, као једро, здраво и осорно планинче када га мати подоји и уљуља. (Петар Кочић, „Јаблан”)

нарација дескрипција

ка

по р

А)

2. Који облик казивања преовлађује у следећем одломку?

Ед у

Кад се све старо измакло, кад је сасвим осиромашио и опотребио, кренуо би у доње крајеве, доље гдје га нико не познаје, па би радио на надницу. Тако би, преко љета, зарадио нешто за зиму, да се прехрани и прислужи свијеће на гробовима своје чељади. То га је много стајало, али он је сваких Задушница, и зимских и јесенских, палио свијеће и држао даће (Петар Кочић, „Кроз мећаву”) и прекаде. 3. Објасни шта је дескрипција: ...................................................................................................................... 4. Прочитај одломак, па плавом бојом подвуци делове у којима преовлађује дескрипција, а црвеном оне у којима је претежна нарација. Одједном се обретох као на неком уском, брдовитом и каљавом путу. Хладна, мрачна ноћ. Ветар јауче кроз оголело грање и чисто сече где дохвати по голој кожи. Небо мрачно, страшно и немо, а ситан снег завејава у очи и бије у лице. Нигде живе душе. Журим напред и клизам се по каљавом путу, то лево, то десно. Посртао сам, падао и најзад залутао. Лутао сам тако, бог свети зна куда, а ноћ није била кратка, обична ноћ, већ као некаква дугачка ноћ, као читав век, а ја непрестано идем, а не знам куда. (Радоје Домановић, „Данга”) Радна свеска за 6. разред / Језичка култура

101


5. Осврни се око себе. Напиши шест реченица о ономе што видиш, чујеш, осећаш, о ономе што се дешава у овом тренутку око тебе. Нека прве три реченице буду дескриптивне, а друге три наративне.

л

......................................................................................................................................................................................... ......................................................................................................................................................................................... ......................................................................................................................................................................................... ......................................................................................................................................................................................... ......................................................................................................................................................................................... ......................................................................................................................................................................................... ......................................................................................................................................................................................... .........................................................................................................................................................................................

та

МОНОЛОГ И ДИЈАЛОГ

по р

1. Који облик казивања запажаш у следећим одломцима? (Заокружи тачан одговор.)

ка

а) НАЧЕЛНИК: А шта значи ананас? Г. СВЕТА (чита): Ананас значи неко воће које се једе. НАЧЕЛНИК: Имаш ли ти, брате, забележено на слово: „ана”... нешто што се не једе? Г. СВЕТА: Па немам ниједну реч више на „а”.

Ед у

дијалог монолог нарација

б) ОСЕЊА: Ни близу, ни далеко, постоји једна пољана; на њој цвеће бере девојана Јана. Гледано са стране – ту нема ни цвећа ни пољане, ни девојане Јане; види се само пустиња сура по којој ветар свира. Гледаш ли одозгоре – види се само сиње море! Ал’ ако трипут затрепћеш – видећеш пољану и цвеће, а усред једног цвета у капљици росе: слику и прилику Јане златокосе. дескрипција в)

дијалог

монолог

– Ма, како ти то зазиреш од сата као да је пред тобом жив створ, а? – Па дашта је него жив – мирно каже дјед. – Сат жив?! – забезекне се Сава. (Бранко Ћопић, „Чудесна справа”) дијалог дескрипција нарација

102

Радна свеска за 6. разред / Језичка култура


2. Који облик казивања препознајеш у следећем одломку? – Ја сам долазио јуче и узнемирио Ваше превасходство – промрмља кад га генерал мало зачуђено погледа – не зато да неког исмевам, као што сте Ви изволели рећи. Ја сам се извињавао зато што сам кинуо и попрскао Вас... а није ми било ни на крај памети да неког исмевам... Откуд ја смем да исмевам? Кад бисмо се ми подсмевали, онда, значи, никаквог поштовања према личностима... не би било...

(Антон Павлович Чехов, „Чиновникова смрт”)

3. Подвуци део текста у којем уочаваш дијалог.

ка

по р

та

л

Дједов рођак Сава, стари лопов и никаква вјера, често би се око тога дохватио с дједом. − Ма како ти то зазиреш од сата као да је пред тобом жив створ, а? − Па да шта је него жив − мирно каже дјед. − Сат жив?! − забезекне се Сава. − Жив, богме, и десет пута мудрији него ти. (Бранко Ћопић, „Чудесна справа”)

а)

Ед у

4. Испод одломка упиши облик казивања који у њему препознајеш. Кад ујутру дан осване, устане царев син па однесе оцу оне обадве јабуке. Оцу буде то врло мило, и похвали најмлађега сина. Кад буде опет увече, најмлађи царев син опет се намести као и пре да чува јабуку, и сачува је опет онако, и сутрадан опет донесе оцу две златне јабуке. Пошто је тако неколико ноћи једнако радио, онда му браћа почну злобити, што они нису могли јабуке сачувати, а он је сваку ноћ сачува. (Народна бајка „Златна јабука и девет пауница”)

б)

Онда он отиде у ону планину к баби, и дошавши к њој, рече јој: „Помози Бог, бако!” А она му прихвати Бога: „Бог ти помогао, синко; а које добро?” Он јој рече: „Рад бих у тебе служити”. Онда му баба рече: „Добро, синко. За три дана ако ми сачуваш кобилу, даћу ти коња кога год хоћеш; ако ли не сачуваш, узећу ти главу”. (Народна бајка „Златна јабука и девет пауница”)

Радна свеска за 6. разред / Језичка култура

103


5. Замисли ситуацију – разговараш са другом о томе који ћете поклон купити другарици за рођендан. Он мисли да су свеска и прибор за писање најбољи поклон, а твој избор је компјутерска игрица. Измисли дијалог и напиши га. Води рачуна о правописним правилима при писању управног говора. ........................................................................................................................................................................................ ........................................................................................................................................................................................ ........................................................................................................................................................................................ ........................................................................................................................................................................................ ........................................................................................................................................................................................ ........................................................................................................................................................................................ ........................................................................................................................................................................................

л

6. Замисли себе у некој нарочито узбудљивој ситуацији (наставник физике пита цео час, редом прозива, а ти тихо изговараш... и сл.) и напиши свој кратки монолог.

та

........................................................................................................................................................................................ ........................................................................................................................................................................................

по р

........................................................................................................................................................................................ ........................................................................................................................................................................................ ........................................................................................................................................................................................ ........................................................................................................................................................................................

Ед у

ка

........................................................................................................................................................................................

104

Радна свеска за 6. разред / Језичка култура


ПОРТРЕТ – ИЗ НЕПОСРЕДНЕ ОКОЛИНЕ И ИЗ КЊИЖЕВНОГ ДЕЛА 1. Вежбамо портретисање! Какав, каква или какво све може бити... Уз дате именице наброј што више епитета. Нос Прсти Стомак Ход Глас Хаљина

л

Чизме

та

Наочари

по р

2. Издвој по један епитет из сваког реда претходног задатка и сачини кратак опис неке личности. Играј се и забави необичним комбинацијама!

ка

........................................................................................................................................................................................ ........................................................................................................................................................................................ ........................................................................................................................................................................................ ........................................................................................................................................................................................ 3. На линији поред књижевног јунака упиши по три његове најупечатљивије особености.

Ед у

Арам („Лето лепог белца”) Аска („Аска и вук”) Краљевић Марко („Марко Краљевић укида свадбарину”) Бак („Зов дивљине”)

4. а) Нацртај себе.

б) У неколико реченица опиши себе на духовит начин. ............................................................................................................. ............................................................................................................. ............................................................................................................. ............................................................................................................. ............................................................................................................. .............................................................................................................

Радна свеска за 6. разред / Језичка култура

105


ОПИС УНУТРАШЊЕГ И СПОЉАШЊЕГ ПРОСТОРА 1. Повежи појмове са дефиницијама. ентеријер екстеријер

опис спољашњег простора опис унутрашњег простора

2. Настави започети низ набрајајући елементе које опис треба да садржи. Унутрашњи простор: величина собе, светло, боје у соби, .

та

л

Спољашњи простор: опис архитектонских елемената грађевине, игре светлости и сенке, растиње, .

по р

3. Опиши у неколико реченица своју радну собу онако како је ти видиш.

Сада опиши исту собу онако како замишљаш да је види неки други члан твоје породице.

Ед у

ка

........................................................................................................................................................................................ ........................................................................................................................................................................................ ........................................................................................................................................................................................ ........................................................................................................................................................................................ ........................................................................................................................................................................................

........................................................................................................................................................................................ ........................................................................................................................................................................................ ........................................................................................................................................................................................ ........................................................................................................................................................................................ •

По чему је други опис другачији од првог? Објасни откуд потиче та разлика.

........................................................................................................................................................................................ ........................................................................................................................................................................................ ........................................................................................................................................................................................ ........................................................................................................................................................................................

106

Радна свеска за 6. разред / Језичка култура


4. Изабери задатак. 1) Именуј и укратко опиши простор приказан на фотографији. ...................................................................................................... ...................................................................................................... ...................................................................................................... ...................................................................................................... ...................................................................................................... ...................................................................................................... .......................................................................................................

та

л

2) Нацртај свој кутак за осамљивање и опиши га.

Ед у

ка

по р

....................................................................................................... ....................................................................................................... ....................................................................................................... ...................................................................................................... ...................................................................................................... ....................................................................................................... ...................................................................................................... ...................................................................................................... ...................................................................................................... ...................................................................................................... 3) Нацртај (фотографиши или исеци из новина) спољашњи простор по свом избору и опиши га. ....................................................................................................... ....................................................................................................... ....................................................................................................... ....................................................................................................... ....................................................................................................... ....................................................................................................... ....................................................................................................... ....................................................................................................... ....................................................................................................... Радна свеска за 6. разред / Језичка култура

107


ПЕЈЗАЖ – ОПИСИВАЊЕ СТАТИЧКИХ И ДИНАМИЧКИХ ПОЈАВА У ПРИРОДИ 1. Објасни шта је пејзаж. • Пејзаж је у сликарству ........................................................................................................................................................................................ ...................................................................................................................................................................................... . • Пејзаж је у књижевности

л

........................................................................................................................................................................................ ...................................................................................................................................................................................... .

T

H

б) Пејзаж служи само да би се приказала природа у делу.

T

H

в) Динамички мотиви приказују кретање, силу, акцију.

T

H

г) Статички мотиви користе како би се постигао ефекат немира, узбуђења, веселости или пак страха.

T

H

ка

по р

а) Мотив је најмања тематска јединица.

та

2. Поред наведене тврдње заокружи Т ако сматраш да је тачна, а Н ако сматраш да је нетачна.

3. На линији поред мотива упиши да ли је статички или динамички.

Ед у

Мирна површина језера – .......................................................................... . Олуја на мору – ................................................................................................ . Мећава – ............................................................................................................. . Летње вече поред реке – ............................................................................ . 4. Изабери једну од ових фотографија и напиши кратак текст који описује призор. Додај слободно и оно што се на њима не види.

108

Радна свеска за 6. разред / Језичка култура


........................................................................................................................................................................................ ........................................................................................................................................................................................ ........................................................................................................................................................................................ ........................................................................................................................................................................................ •

Размисли и одговори чему служе описи природе у књижевном делу.

та

л

........................................................................................................................................................................................ ........................................................................................................................................................................................ ........................................................................................................................................................................................

по р

5. Пред тобом су два одломка из путописа Исидоре Секулић „Писма из Норвешке”. Пажљиво их прочитај и проучи, а онда се потруди да одговориш на питања.

ка

I Сасвим доле на хоризонту, као из неког тунела, расули се по снегу сунчани зраци и поболи се у лед као одапете златне стреле. А између сунца и зелених лукова северне светлости застали су бели слојеви мећаве, и светлили неком унутрашњом светлошћу као да је дубоко у њих спуштено запаљено кандило тајанствене северне вечери. 1) Наведи стилска средства којима Исидора Секулић постиже сликовитост описа.

Ед у

........................................................................................................................................................................................ ........................................................................................................................................................................................ ........................................................................................................................................................................................ 2) Издвој по један пример за сваку од три стилске фигуре које уочаваш у опису природе и запиши на линијама: а) .......................................................................................................................... ; б) .......................................................................................................................... ; в) .......................................................................................................................... . II Бродови шкрипе, катарке фијучу, људи се трзају, вода скаче у мећаву, а у шупљине воде скачу гомиле снега. Подижу се стубови мора и стубови олује, и ветрови даве ветрове и воде гутају воде. Бије се битка планина, и пуше се грудве облака као барут. А на све стране стоји потоп снега, и брда изгледају као цркве које тону, а Петар Пан иде од куће до куће и пали угашена дечја кандилца. Радна свеска за 6. разред / Језичка култура

109


1) Коју је врсту речи Исидора Секулић употребила у овом пасусу да би приказала покрете, кретања у природи коју описује? ............................................................................................. 2) Којим стилским средством списатељица „оживљава” појаве које приказује? ........................................................................................................................................................................................ 3) Издвој детаљ који уноси чудесно у стварни пејзаж: ........................................................................................................................................................................................ 4) Заокружи слово испред тачне тврдње:

та

л

а) У опису природе у овом тексту преовлађују статички мотиви. б) У опису природе у овом тексту преовлађују динамички мотиви. в) У опису природе у овом тексту има превише мотива.

по р

III Опиши слику коју видиш кроз прозор учионице (или своје собе). Потруди се да у своју дескрипцију унесеш што више занимљивих детаља, статичких и динамичких мотива – служећи се епитетима, поређењем, персонификацијом, ономатопејом...

ПОГЛЕД КРОЗ ПРОЗОР

Ед у

ка

....................................................................................................................................................................................... ................................................................................................................................................................................................ ................................................................................................................................................................................................ ................................................................................................................................................................................................ ............................................................................................................................................................................................... ................................................................................................................................................................................................ ................................................................................................................................................................................................ ................................................................................................................................................................................................ ................................................................................................................................................................................................ ................................................................................................................................................................................................ ................................................................................................................................................................................................ ................................................................................................................................................................................................ ................................................................................................................................................................................................ ................................................................................................................................................................................................ ................................................................................................................................................................................................ ................................................................................................................................................................................................ ...............................................................................................................................................................................................

110

Радна свеска за 6. разред / Језичка култура


ОБАВЕШТЕЊЕ, ВЕСТ, ИЗВЕШТАЈ 1. Наведи пет питања на која мора да одговори свака новинска вест или извештај. ................................................................................................................................................................................. ................................................................................................................................................................................. ................................................................................................................................................................................. 2. Напиши обавештење о томе да ће се у твојој школи одржати позоришна представа коју су припремили ученици шестог разреда. ................................................................................................................................................................................. ................................................................................................................................................................................. 3. Напиши вест о одржаној школској позоришној представи.

л

.................................................................................................................................................................................

та

................................................................................................................................................................................. .................................................................................................................................................................................

по р

.................................................................................................................................................................................

ка

4. Шта је то што извештај разликује од вести? Заокружи тачне одговоре: а) Извештај нема наслов. б) У извештају новинар може дати свој закључак. в) Извештај детаљније приказује догађај. г) Извештај је краћи и концизнији од вести.

Ед у

5. Твоја школа организовала је изложбу кућних љубимаца. Победио је симпатични далматинац по имену Лола. Напиши извештај о тој изложби. Не заборави да у уводу одговориш на пет најважнијих питања, а да у наставку текста опишеш ток догађаја и даш свој закључак. Али пре тога смисли занимљив наслов; не заборави да мора бити кратак – највише три речи до пет речи! .........................................................................................................................

................................................................................................................................................................................. ................................................................................................................................................................................. ................................................................................................................................................................................. ................................................................................................................................................................................. ................................................................................................................................................................................. ................................................................................................................................................................................. ................................................................................................................................................................................. ................................................................................................................................................................................. ................................................................................................................................................................................. ................................................................................................................................................................................. ................................................................................................................................................................................. Радна свеска за 6. разред / Језичка култура

111


У ЦАРСТВУ РЕЧИ Лексичке, семантичке и стилске вежбе 1. Поред наведених речи из енглеског језика напиши речи из српског језика са истим или сличним значењем. ;

б) кул:

;

в) супер:

;

г) ивент:

;

д) имиџ:

;

ђ) хејтовати:

.

а) рестартовати: в) хендловати: г) мејнстрим:

ка

д) дислајк: ђ) лајковати:

;

по р

б) апдејтовати:

та

2. Напиши значење наведених речи:

л

а) компјутер:

; ; ; ; .

Ед у

3. Заокружи слово испред значења подвучене речи. ► Сачекавши да газда и газдарица с калфама оду на јутрење, он узе из газдиног ормана бочицу с мастилом, држаљу са зарђалим пером и, раширивши испред себе изгужвани лист хартије, поче да пише. калфа а) власник занатске радње; б) црквени великодостојник; в) занатлијски помоћник. ► Кад то виђе царица Милица, она паде на камен студени, она паде, пак се обезнани. обезнанити се а) обесхрабрити се; б) онесвестити се; в) веома се наљутити.

112

Радна свеска за 6. разред / Језичка култура


4. У следећем низу пронађи синонимске парове и препиши их: ђак, кућа, ученик, ватра, оглед, бој, дом, кукавица, огањ, пут, амбис, страшљивац, борба, понор, експеримент, друм. .........................................................................; .........................................................................; ........................................................................ ; .........................................................................;

5. Повежи антонимске парове у следећим низовима. лудост прошлост ноћ младост будућност мудрост жалост отвореност старост грубост затвореност радост дан нежност

л

...........................................................................; ...........................................................................; ...........................................................................; .......................................................................... .

; ; ; ; ;

велосипед ат фајда кураж авлија

ка

харчити земљопис механа терзија градина

по р

та

6. Застареле речи замени савременим речима из понуђеног низа: географија, бицикл, коњ, кројач, расипати, кафана, храброст, корист, двориште, башта.

; ; ; ; .

плебисцит ксилофон акропољ носталгија

Ед у

7. Повежи дате речи са њиховим значењем.

преношење знања, обичаја, веровања с генерације на генерацију горњи град, градска тврђава у старим грчким градовима врста музичког инструмента комад танке и прозирне тканине за покривање лица

копрена

туговање и чежња за родним крајем, прошлошћу

традиција

непосредно гласање народа о неком питању

8. Испред стручног назива (термина) напиши број одговарајућег значења. деклинација нарација дескрипција пејзаж конјугација

1. промена глагола 2. падежна промена 3. приповедање 4. описивање 5. поређење

компарација

6. опис природе Радна свеска за 6. разред / Језичка култура

113


9. За сваку дату реч напиши синоним и антоним. Антоним

Синоним мрак див сиромаштво поћи говорити

10. Повежи речи из турског језика (турцизме) са њиховим значењем.

л

кадифа госпођа кајгана врста војничке капе, кацига кадуна врста јела од кукурузног брашна качамак јело од јаја калпак сомот, плиш

та

11. У низу речи подвуци придеве који означавају позитивне особине:

по р

речит, причљивост, брбљив, храброст, племенит, дарежљив, праштање, лепота, искрен, самосталан, себичност, тврдоглавост, упоран, разуман.

ка

12. Од следећих узвика сачини ономатопејске речи и употреби их у датим реченицама као глаголе. а) крц, пуц Гранчице под мојим ногама су ........................................ и ................................ . б) бућ А онда је камен ......................................................... у воду. в) ку-ку Та кукавица је целу ноћ ........................................ под прозором. г) гу-гу Голуб и голубица ...................................................... у крошњи наше трешње.

Ед у

13. Датим именицама допуни народна поређења: рогови, дрен, клин, мрав, очи, мачка.

Здрав као ............................................................... . Чува га као .................................................. у глави. Сигуран као врбов ............................................... .

Вредан као ...................................................... . Пазе се као ......................................... и миш. Слажу се као .................................. у врећи.

14. Додавањем одређених глагола из понуђеног низа предметима и појавама припиши особине личности: скакутати, смешити се, сакрити се, плакати, обрадовати се. а) Поток весело ......................................... кроз шуму. б) Месец се враголасто ......................... у тамној ноћи, а онда се наједном .............................. иза облака. в) Облаци су .................................... целу ноћ. г) Земља се .................................... топлој кишици. •

114

Стилско изражајно средство у овим реченицама зове се ..................................................... .

Радна свеска за 6. разред / Језичка култура


15. Потруди се да напишеш а) реченицу у којој ћеш употребити персонификацију: ........................................................................................................................................................................................ ....................................................................................................................................................................................... б) реченицу у којој ћеш употребити контраст: ........................................................................................................................................................................................ ....................................................................................................................................................................................... 16. Допуни започета поређења.

л

а) Смејао се као да ............................................................................................................................. . б) Трчао је као да ................................................................................................................................ . в) Њене очи су биле тамне као .................................................................................................... .

та

17. Протумачи следеће пренесено значење онако како га ти разумеш.

по р

Очима је причао више него речима. ........................................................................................................... ........................................................................................................................................................................................ 18. Напиши пет ономатопејских речи. ..................................................................................................... ......................................................................................................................................................................................

Сети се неких хипербола које често чујеш или користиш и напиши бар један пример.

Ед у

ка

19. Хипербола је често присутна у свакодневном говору када хоћемо да изразимо нека своја нарочита осећања, расположења, стања.

........................................................................................................................................................................................ ........................................................................................................................................................................................ (Ево мале помоћи: Умирем од глади! То сви кажемо када желимо да опишемо свој апетит после седмог часа.) 20. „Оживећеш” предмете столица, креда и књига стилском фигуром која се зове: ........................................................................................................................................................................................ •

За сваку од наведених речи напиши реченицу у којој ћеш употребити ово стилско средство.

СТОЛИЦА КРЕДА КЊИГА Радна свеска за 6. разред / Језичка култура

115


та

л

КЊИЖЕВНОСТ

по р

Подела књижевности Књижевни родови и врсте

Одлике епског књижевног рода • у усменој књижевности • у ауторској књижевности

Ед у

ка

Одлике лирског књижевног рода • у усменој књижевности • у ауторској књижевности Одлике драмског књижевног рода Стилске фигуре Писци и дела

Шта знаш о Марку Краљевићу Завршни тест из језика и књижевности

116

Радна свеска за 6. разред / Књижевност


ПОДЕЛА КЊИЖЕВНОСТИ – КЊИЖЕВНИ РОДОВИ И ВРСТЕ 1. а) Подсети се одлика усмене (народне) и ауторске књижевности. Ако је тврдња тачна, заокружи Т, а ако је нетачна, заокружи Н. Тврдња

Т – тачно Н – нетачно

Народна (усмена) књижевност је најстарији вид уметности речи.

Т/Н

Ауторска књижевност није ни у каквој вези са појавом писмености.

Т/Н Т/Н

Драма као књижевни род постоји и у усменој и у ауторској књижевности.

Т/Н

по р

та

л

За разлику од усмене књижевности, у којој постоје варијанте (песама, прича) – у ауторској књижевности их обично нема. Ауторска дела у поновљеном штампању задржавају изворни облик – осим ако аутор сâм не унесе неке измене.

б) У наведеном низу подвуци књижевне врсте које постоје и у народној (усменој) и у ауторској књижевности:

ка

роман, брзалица, бајка, митолошка песма, љубавна песма, басна, новела. в) Напиши по један наслов из усмене и ауторске књижевности који ти је посебно омиљен.

Ед у

Из усмене (народне) књижевности: ........................................................................................................ Из ауторске књижевности: .......................................................................................................................... 2. Поред сваког наведеног одломка напиши да ли припада народној (усменој) књижевности или ауторској (писаној) књижевности. а)

Врати се, Смиљо, мајка те зове, Мајка те зове, кошуљу даје. — Била ме, мајко, од пређе звати, Од пређе звати, кошуљу дават’, Док нисам стала уз милог кума, Уз милог кума, и уз девера; Док није био прстен на руци, Прстен на руци, венац на глави.

Радна свеска за 6. разред / Књижевност

117


б)

в)

Лов ловише по гори зеленој, ни добише, ни шта изгубише, но се своме повратише двору, преда њих је ишетао Лазо; Данас би се рекло да је Сима Нешић симултани преводилац; у његово време звали су га Сима терџуман. Разлика и није тако велика, јер терџуман је тумач. Сима је умео да тумачи говор са седам језика и да говори на седам језика.

г) Била једна удовица са једнијем малијем синчићем. Није имала нигдје ништа осим једне мале кућице и једне башче. Сирота удовица није могла ништа радити, јер је била саката, него је од милостиње живјела и дијете хранила.

АЛЕКСА: Шта? Цео свет трчи за модом: девојке, жене, момци, богати, сиромаси, сами филозофи; и ти један оћеш да будеш осим света! То је срамота! МИТА: Мани се срамоте гди крче црева. АЛЕКСА: Па и то може бити по моди. По моди људи кијају, по моди носе штап, држе нож и виљушку; по моди жене намештају уста, особито ако не уму по моди да говоре. Очи, коса, аљине, ход, стајање, седење, нокти, све је то по моди, само што нико по моди не умире. Но гле, ја забрбљао, а не питам те како си досад животарио.

Ед у

ка

ђ)

по р

та

л

д) Кад си рекла, бисер да је... Ова речца, ова мила, Она ме је у највеће Сиње море претворила.

3. Допуни тврдњу: Према облику у ком настаје књижевност се дели на •

и

Поред наведених одломака напиши да ли припадају поезији или прози.

а)

На прстима од ногу прстење. На њој је све ново и она корача весело, говорећи сама за себе, као да је у каквом балету. б)

Напољу студен. Пећ пуцка и грије. Ја лежим. Руке под главом, па ћутим, И слушам како грањем замрзнутим У моја окна голи орах бије.

118

Радна свеска за 6. разред / Књижевност

.


4. Допуни тврдњу: Према књижевном роду сва се књижевна дела разврставају на ,

и

.

Подсети се карактеристика књижевних родова. ЛИРИКА

ЕПИКА

ДРАМА

Назив потиче од грчке речи

Назив потиче од грчке

Назив потиче од грчке речи

лира, која означава врсту

речи епос, која значи реч,

драма, која значи – радња.

музичког инструмента.

приповест.

Изражава субјективна

Објективно приказује до-

осећања и мисли. Пред-

гађаје и ликове. Одликује је

ставља склад између звука

ширина приповедања.

л

ције, заснива се на сукобу

та

речи и њиховог значења,

између одређених ставова појединаца. Повезује објективно догађање са

по р

блиска музици.

Путем приказивања ак-

субјективним људским циљевима.

НАЧЕЛНИК: А ананас? Г. МИКА: А ко зна, можда је и то неко опасно воће. НАЧЕЛНИК: Може, може и то бити! Па добро, шта мислите ви, ко може у нашој вароши бити тако опасан? б) Цар му је давао шта хоће друго, само не прстен, ама он запео на једну: прстен те прстен. Цар му напошљетку одговори да му прстен не може дати, а он се окрену па пође и рече цару и царској кћери збогом. Када мали пође, а змија, царска кћи, пође за њим.

Ед у

а)

Поред сваког примера напиши да ли припада лирици, епици или драми.

ка

в)

− Oстрво Веће или Мање − упита огарављени човек, насмешен само за тренутак. − Има ли рибарских насеобина на оба? − О, Мање је само ловиште господина маркиза. На Већем има једно двадесет кућа. − Могу ли вечерас прећи тамо?

Радна свеска за 6. разред / Књижевност

119


г)

Весели се, женикова мајко! Три ти сунца дворе обасјала: Једно сунце момак и девојка, Друго сунце куме и девере, Треће сунце кићени сватови.

5. Сваки књижевни род дели се на .................................................. врсте. Понови (из Читанке) поделу књижевних родова на књижевне врсте и одговори на питања која следе. Напиши ком књижевном роду и којој књижевној врсти припадају дела из којих су узети одломци.

л

а) Немечек је знао да је то тек адреса, а да је само писмо, оно што истински има да се каже, на другој страни хартије. Али је Немечек био карактеран човек и није хтео да чита туђе писмо.

та

Књижевни род: .................................................. Књижевна врста: ..................................................

по р

б) Вањка управи поглед на мрачни прозор у коме је светлуцао одсјај његове свеће, и јасно замисли свога деду Константина Макарича који је служио као ноћни чувар код господе Живарјових. Књижевни род: .................................................. Књижевна врста: ..................................................

ка

в) Када Виде с војске дође, Седе Виде да вечера. Стаде громот, стаде тропот Око двора Видојева.

Ед у

Књижевни род: .................................................. Књижевна врста: .................................................. г) Њој говори српски кнез Лазаре: „Госпо моја, царице Милице, кога би ти брата највољела да т’ оставим у бијелу двору?” Књижевни род: .................................................. Књижевна врста: .................................................. д)

Наш предузимљиви Стриц сад се поново поставио у засједу да сачека ове двије делије које су чамиле у школском затвору, „у тамници кући необичној”.

Књижевни род: .................................................. Књижевна врста: .................................................. ђ)

МАЛЧИКА: Срећа? Зашто срећа? Право да ти кажем мене није ни најмање изненадило! Штавише, не бих се чудила да дође и трећи! САВЕТА: Трећи? МАЛЧИКА: Трећи просилац!

Књижевни род: .................................................. Књижевна врста: ..................................................

120

Радна свеска за 6. разред / Књижевност


ОДЛИКЕ ЕПСКОГ КЊИЖЕВНОГ РОДА • у усменој књижевности • у ауторској књижевности 1. Допуни следеће тврдње: а) У народној књижевности постоје два књижевна рода: и епску

. Народна епска књижевност се по облику дели на и епску .

л

б) Песма у којој се на објективан начин приповеда о значајним јунацима и догађајима зове се: .......................................................................................................................... .

та

в) Вук Караџић је наше народне епске песме поделио на песме .............................................. , песме .................................................. и песме .................................................. времена.

по р

г) Стих од десет слогова, са цезуром после четвртог слога зове се: ........................................................................................................................................................................................

ка

д) Познати народни певачи били су: .......................................................................................................... .............................................................................................................................................................................................. . 2. Народна епска поезија певала се уз инструмент који се зове ................................................ .

Ед у

3. Приповетка фантастичне садржине која увек има срећан крај зове се .............................. . 4. Епске песме о Косовском боју и епске песме о Марку Краљевићу припадају песмама: старијих времена средњих времена новијих времена (Подвуци тачан одговор.) 5. Стилско средство стални епитет постоји: а) само у ауторској књижевности; б) само у народној књижевности; в) и у ауторској и у народној књижевности. (Заокружи слово испред тачног одговора.) 6. Подвуци књижевне врсте које постоје и у народној и у ауторској епској књижевности: прича о животињама, бајка, приповетка, роман, новела, басна, епска песма.

Радна свеска за 6. разред / Одлике епског књижевног рода

121 121


7. Поред описа књижевне врсте у ауторској епској књижевности напиши њен назив. а) епска књижевна врста, често обимније књижевно дело, обично у прози; у њему је описан читав живот једног лика (или више ликова) односно низ важних догађаја из његовог живота. .......................................................................................... б) прича која је, најчешће, заснована на једном догађају из живота књижевног лика. .......................................................................................... 8. Повежи појмове са њиховим значењем: најмања тематска јединица која се не може разлагати

ИДЕЈА

низ узрочно-последично повезаних догађаја; у ширем смислу – свака прича, скуп мотива

ФАБУЛА

оно о чему се у делу говори

МОТИВ

носилац радње; може бити 1) главни и 2) споредни; приказују се његове спољашње особине (физички опис, портрет) и унутарње (карактерне) особине

ЛИК

основна мисао у књижевном делу

по р

та

л

ТЕМА

Т – тачно Н – нетачно

Ед у

ТВРДЊА

ка

9. Ако је тврдња тачна, заокружи Т; ако није тачна, заокружи Н.

Расплет – последња етапа у развоју драмске (или епске) радње у којој долази до разрешења сукоба.

Т/Н

Заплет – етапа у развоју радње књижевног дела у којој долази до напетости, сукоба.

Т/Н

Епика (епска књижевност) – књижевна врста која је настала у далекој прошлости; обухвата дела у стиху и у прози; може бити усмена и ауторска.

Т/Н

Наратор – приповедач, онај који прича причу у књижевном делу.

Т/Н

10. Радња постоји: а) само у драмској књижевности; б) само у епској књижевности; в) и у драмској и у епској књижевности.

122 122

Радна свеска за 6. разред / Одлике епског књижевног рода

(Заокружи слово испред тачног одговора.)


11. Служећи се наредном табелом, помоћу примера, одговори на постављена питања.

Подвуци тачан одговор.

Заокружи слово поред тачног одговора: а) Вањка се присећа једног догађаја са дедом. б) Вањка је љут на деду што га је задиркивао иако се он смрзавао. в) Вањка се сећа срећног времена проведеног са дедом и догађаја који су се понављали.

по р

(Антон Павлович Чехов, „Вањка”)

ломак: ......................................... . б) Овакав почетак карактеристичан је за: бајку, басну, роман.

л

Вањка грчевито уздахну и поново се загледа у прозор. Он се сети: по јелку за господу у шуму је ишао увек деда и водио унука са собом. Беху то срећна времена! Деда је хуктао, и мраз је хуктао; угледајући се на њих, хуктао је и Вањка. Пре но што посече јелку, деда попуши лулу, дуго шмрче бурмут, задиркује прозеблог Вањушку.

а) Напиши наслов дела из ког је узет од-

та

Била жена нероткиња, па молила бога да јој да да роди, макар било дете као биберово зрно. Бог јој даде по жељи, те роди мушко дете као биберово зрно.

У одломку је заступљено: а) приповедање у трећем лицу; б) приповедање у првом лицу;

ка

Што се мене тиче, тешко је рећи какав сам ја био, јер су о мени постојала разнолика мишљења. Једни су мислили да сам рђав и неваљао, а други су мислили да сам добар.

Ед у

(Бранислав Нушић, „Хајдуци”)

Кад ујутру јутро освануло и градска се отворише врата, тад ишета царица Милица, она стаде граду код капије...

в) приповедање и у првом и у трећем лицу.

а) Наслов епске песме из које су наведени стихови гласи: ................................................................................ . б) Стих који је заступљен у песми зове се: ......................................................................... .

Радна свеска за 6. разред / Одлике епског књижевног рода

123 123


Био је то ситан, мршав, али врло жустар и бодар старчић од својих шездесет пет година, вечито насмејаног лица и пијаних очију. (Антон Павлович Чехов, ,,Вањка")

У наведеном примеру, у опису лика, дате су: а) само спољашње (физичке) особине; б) само унутарње (карактерне) особине; в) и спољашње и унутарње особине. Заокружи слово поред тачног одговора.

Наведи мотиве који су садржани у наведеном опису природе:

л

.................................................................................. .................................................................................. .................................................................................. (Замисли да сликаш пејзаж према Чеховљевом опису. Шта би се налазило на твојој слици?)

по р

та

Ваздух спокојан, прозиран и свеж. Ноћ је мрачна, али се ипак види цело село с белим крововима и прамењем дима који се извија из оџака, и дрвеће посребрено ињем и снежни сметови. Небо се осуло звездама што весело трепере, а Кумова слама се оцртава тако јасно као да су је за празник орибали и истрљали снегом. (Антон Павлович Чехов, „Вањка”)

ка

„Између нас нема ништа”, цикну Јулија. „Зашто онда црвениш?”, упита Фаркаш. „Зашто онда црвени кад између њих нема ништа?”

Ед у

(Данило Киш, „Рани јади”)

Испрва се присећао ко је и шта је, где се налази и шта треба да ради, и само је говорио сам себи: „Да се прво нагледам овог чуда невиђеног. Тако ћу од овог чудног шиљежета имати не само крв и месо него и његову необичну, смешну, луду и лудо забавну игру, какву курјачке очи још нису виделе. А његова крв и месо никад ми не гину, јер га могу оборити и заклати кад год хоћу, и учинићу то, али тек на свршетку игре, кад видим цело чудо до краја.” (Иво Андрић, „Аска и вук”)

124 124

Радна свеска за 6. разред / Одлике епског књижевног рода

Разговор два лика може се јавити: а) само у драмском делу; б) само у епском делу; в) у драмском, епском и лирском делу.

Допуни тврдњу: Облик казивања где један лик наглас размишља, говори сам за себе, зове се ................................................... .


12. Поред сваког од наведених одломака напиши који је облик казивања у њему заступљен: а) Прво сам чупала и секла коров стојећи напољу, а кад се очистило повеће местанце, уђем унутра, и, које од жеље које од страха, до ручка сам проредила и утаманила све шуме и луге мрава и гуштерова. Оставила сам, али разређен, један ред репува; остала је велика печурка; на оној угнутој страни, где се вода сливала, остао је ред ситних, бледоцрвених гљивица, и остала је једна вештачки исплетена паукова мрежа. (Исидора Секулић, „Буре”)

б) О томе Лујо будан сања. Час види како је Јаблан пао, како убоден издише; час, опет, како је надбо Рудоњу, па поносито стоји на мејдану. Чује како Јаблан громовито риче, а брда одјекују.

л

(Петар Кочић, „Јаблан”)

по р

та

в) Лазар Мачак био је омален пргав дјечак, готов увијек на свађу и бој ако га само неко наљути. Није се бојао ни много старијих и већих од себе и смјело се залијетао на њих фрчући као срдит мачак. Другови су га вољели зато што је био веселе ћуди, окретан, отворен и велики мајстор за прављење најразличитијих играчака: пушака и прскалица од зове, замки за птице и зечеве, разних вртешки, чигри, стријела, праћки и безброј других мудролија. (Бранко Ћопић, „Орлови рано лете”)

Сунце се лагано помаљало иза планинских врхунаца, који још уморно почиваху у прозрачном јутарњем сумраку. Један тренутак – па се све обли у бјеличастој свјетлости! Све трепти, прелива се! Само тамо, далеко испод планина у присојима, трепери магличасто, тиморно плаветнило.

Ед у

(Петар Кочић, „Јаблан”)

ка

г)

д) – Ма како ти то зазиреш од сата као да је пред тобом жив створ, а? – Па да шта је него жив – мирно каже дјед. – Сат жив?! – забезекне се Сава. – Жив, богме, и десет пута мудрији него ти. (Бранко Ћопић, „Чудесна справа”)

Радна свеска за 6. разред / Одлике епског књижевног рода

125 125


ОДЛИКЕ ЛИРСКОГ КЊИЖЕВНОГ РОДА • у усменој књижевности • у ауторској књижевности ВРСТЕ СТИХА 1. Лирске народне песме су различитог ритма и стиха – од четири слога па све до четрнаест слогова.

Војевао бели Виде, коледо, три године с клети Турци, а четири с црни Угри.

л

а)

Изброј и напиши из колико се слогова састоје следећи подвучени стихови; напиши како се зове такав стих. Број слогова Врста стиха

.......................................

(Из песме „Војевао бели Виде”)

Ми идемо преко села, ој додо, ој додо ле!

по р

б)

.......................................

та

.......................................

.......................................

(Из песме „Кад иду преко села”)

Изброј из колико се слогова састоје следећи подвучени стихови; напиши како се зове такав стих. Врста стиха

Ед у

ка

2. Ауторске лирске песме такође су различитог ритма и стиха – могу имати од четири слога па до шеснаест слогова.

а)

Ала је леп Овај свет, – Онде поток, Овде цвет...

.......................................

(Из песме „Ала је леп” Јована Јовановића Змаја)

б)

Јутро је. Оштар мраз спалио зелено лисје, А танак и бео снег покрио поља и равни, И сниски, тршчани кров. У даљи губе се брези И круже видокруг тавни.

.......................................

(Из песме „Зимско јутро” Војислава Илића)

в)

126 126

Јечмена жута поља зрела, Речни се плићак зрачи; Купина сја сунчана, врела, Ту змија кошуљу свлачи.

....................................... (Из песме „Поље” Јована Дучића)

Радна свеска за 6. разред / Одлике лирског књижевног рода


ВРСТЕ СТРОФА 1. Допуни следеће тврдње: •

Народне (усмене) лирске песме најчешће или нису?) подељене на строфе.

(јесу

2. У ауторској лирској песми најчешће су строфе: а)

или

(строфа од два стиха);

Мама ми каже: шашаво моје, шта се то збива у твојој глави? б) терцет (строфа од

стиха);

(строфа од четири стиха).

На висоравни, где је сјало Од сунца све ко огледало, Чини се сад да неће стати Киша и сунце опет сјати.

ка

в)

по р

(Бранко В. Радичевић, „Кад отац бије”)

та

Отац кад бије сина, ма колико рука груба била одједном – постаје фина.

л

(Мирослав Антић, „Шашава песма”)

ВРСТЕ РИМЕ

Ед у

(Стеван Раичковић, „Лето на висоравни”)

1. Допуни тврдње: •

У народној лирској песми стихови најчешће римовани.

2. Стихове у наведеним строфама допуни одговарајућим речима из датог низа: грању, јави, спава, оставља, дете, траг. а)

(јесу или нису?)

А на прагу храма светог, где се Божје име слави, Са буктињом упаљеном, настојник се отац Он буктињу горе диже, изнад главе своје свете, . И угледа, чудећи се, безазлено босо

Радна свеска за 6. разред / Одлике лирског књижевног рода

127 127


Хвала сунцу за бол, славља, Што га пробуди и шум благ. Хвала свему што По свету сен, у мени

в)

Виторог се месец заплео у Старих кестенова; ноћ светла и плава. Ко немирна савест што први пут Тако спава море у немом блистању.

.

,

Поред сваке строфе напиши која је врста риме заступљена.

л

б)

У свој сили, у свој слави у мене је сунце сјало, и у мојој, брате, глави, ту је сунце сунцовало.

по р

а)

та

3. Према распореду римованих слогова, рима је у следећим стиховима:

(Јован Јовановић Змај, „Сан”)

Шљива се буди крајем априла, Развија широка, пребела крила, На крају села, уврх голети, Она се спрема да полети.

ка

б)

Ед у

(Милован Данојлић, „Шљива”)

в)

Жуљаве руке одмара на плугу. Дубоко дише, и као да дремље. А ветар, ћухом пробуђене земље надојен, тресе седу влас му дугу. (Вељко Петровић, „Ратар”)

128 128

Радна свеска за 6. разред / Одлике лирског књижевног рода


ОДЛИКЕ ДРАМСКОГ КЊИЖЕВНОГ РОДА Допуни следећу тврдњу: књижевна ДРАМА је један од (поред лирике и епике); књижевно дело у стиху или у прози, намењено у позоришту, на филму, на телевизији или радију.

1. ДРАМСКИ ТЕКСТ

та

л

Повежи појмове са њиховим значењем.

стоји на почетку драмског дела

ЧИН

белешке у тексту драме (обично у заградама или курзивом) у којима драмски писац глумцима и редитељима даје упутства како шта поставити на сцену и извести

ДИДАСКАЛИЈЕ (РЕМАРКЕ)

целина у којој је остварено јединство радње унутар драме

ДИЈАЛОГ

целина у оквиру чина; најмања тематска јединица у драмској радњи, промена лица на позорници

СЦЕНА

ка

разговор двају или више лица на позорници; чине га реплике, неопходне у драмском делу

Ед у

ПОПИС ЛИЦА

по р

ДРАМСКИ МОНОЛОГ

гласни говор једног лица на сцени

2. ПОЗОРИШНА ПРЕДСТАВА Испред сваког објашњења напиши појам на који се оно односи.

зграда намењена припремању и извођењу позоришних представа, опремљена просторијама, техником и специјалном опремом. Поред сцене (позорнице), посебан простор представљају сала и ложе за публику (гледаоце представе).

Радна свеска за 6. разред / Одлике драмског књижевног рода

129


шној представи или на филму.

особа која глуми одређени карактер (лик) у позори-

аутор позоришне представе. На основу драмског текста поставља комад на сцену: бира глумце према изабраном тексту, даје основну замисао сцене и са глумцима увежбава улоге (глуму и сценски покрет). особа која креира изглед позорнице (сцене), кулиса, позоришног декора, дочаравајући сценски простор према захтеву редитеља.

та

л

креира одећу глумаца у складу са улогом коју тумаче у комаду, објашњењима из драмског текста и захтевима редитеља.

особа која гледа позоришну представу или филмску

по р

пројекцију.

Испред датих објашњења на линији напиши одговарајући назив етапе у развоју драмске радње.

Ед у

ка

3. ЕТАПЕ У РАЗВОЈУ ДРАМСКЕ РАДЊЕ

увођење новог мотива који покреће радњу и подстиче

главног јунака на акцију и доводи до сукоба, реакције. решење сукоба.

4. ДРАМСКЕ ВРСТЕ •

Испред датих објашњења на линији напиши одговарајући назив драмске врсте:

врста драме (у прози или у стиху) чији је циљ да забави тако што ће изложити подсмеху негативна својства појединца или читавог друштва, односно неког друштвеног слоја, професије.

130

Радна свеска за 6. разред / Одлике драмског књижевног рода


врста драме (обично у стиху и у пет чинова) која приказује људске страсти и велике сукобе и која се, по правилу, завршава трагично, смрћу главног јунака; настала је у Грчкој.

СТИЛСКЕ ФИГУРЕ

б)

За Ђурђем је косу одрезала, за ђевером лице изгрдила, а за братом очи извадила.

в)

Косу реже, коса опет расте; лице грди, а лице израста;

г)

Нек је румен ко ружа румена, Нек је бијел ко бијела вила, Нек је радин ко пчела малена, Нек је хитар као ластавица.

та

Ал’ да видиш чуда великога: што Момчилу било до кољена, Вукашину по земљи се вуче; што Момчилу таман калпак био, Вукашину на рамена пада; што Момчилу таман чизма била, ту Вукашин обје ноге меће; што Момчилу златан прстен био, ту Вукашин три прста завлачи; што Момчилу таман сабља била, Вукашину с’ аршин земљом вуче; што Момчилу таман џеба била, краљ се под њом ни дигнут не може!

Ед у

ка

по р

а)

л

1. Поред сваког наведеног примера напиши назив стилске фигуре која је у њему заступљена.

и

Радна свеска за 6. разред / Стилске фигуре

131


д)

ђ)

Шљива се буди крајем априла, Развија широка, пребела крила, На крају села, уврх голети, Она се спрема да полети.

и

Одскочи крошња увис, ко да је Побегла из загушљиве неке одаје.

и

По цео дан треска, хукће, шишти и кука!

ж)

Толико се изненадио да је скочио три метра увис!

з)

Ој Дунаво, ој ти реко силна, ала си умилна!

и)

Ја ти нећу рећи шта је ова звезда плава, звезда сјајна.

по р

та

л

е)

ј) Била је танка, лака и покретна као бела врбова маца коју носи ветар. и

ка

„Сестро драга, Косовко Девојко, Видиш душо, она копља бојна Понајвиша и понајгушћа. Онде пала крвца од јунака Та доброме коњу до стремена, До стремена и до узенђије, А јунаку до свилена паса, Онде су ти сва три погинула!”

Ед у

к)

132

л)

„Да из неба плаха киша падне Нигде не би на земљицу пала, Но на добра коња и јунака”.

љ)

„Коса му је до земљице црне, Полу стере, полом се покрива; Нокти су му – орати би мого; Убила га мемла од камена.”

Радна свеска за 6. разред / Стилске фигуре


по р

та

л

А кад стаде Марко преметати, ал’ у Муси три срца јуначка, троја ребра једна по другијем; једно му се срце уморило, а друго се јако разиграло, на трећему љута гуја спава.

ка

м)

Која реч је синоним за ову стилску фигуру?

Ед у

Мина Караџић, Марко Краљевић

Радна свеска за 6. разред / Стилске фигуре

133


ПИСЦИ И ДЕЛА •

Према биографским подацима препознај о ком је писцу/којој списатељици реч и на линији напиши његово/њено име и презиме.

1)

Писала је прозу, приповетке и путописе, бавила се превођењем, а највећи печат оставила је у есејистици и књижевној критици. Рођена је у Мошорину, студирала у Пешти, докторирала у Немачкој. Била је наставница математике, а докторирала је филозофију. Путовала је и боравила по свету – Норвешкој, Енглеској, Француској, а члан Српске академије наука и уметности постала је 1950. године.

Рођена у селу Рабровици код Ваљева. Гимназију је завршила у Ваљеву, а на Филозофском факултету у Београду студирала је упоредну књижевност, општу историју и историју уметности. Писала је подједнако за децу и за одрасле, и сматра се најзначајнијом српском песникињом.

по р

1.2)

та

л

Значајна дела: Сапутници, Писма из Норвешке, Из прошлости, Кроника паланачког гробља, Записи о моме народу, Мир и немир, Његошу књига дубоке оданости.

Ед у

ка

Значајнија дела: за младе читаоце – Врт детињства, Патуљкова љуљашка, Ветрова успаванка, Ако је веровати мојој баки, Бунтован разред, Ђачко срце и др.

1.3)

Савремена списатељица која је у српској књижевности стекла изузетно место својим романима, приповеткама, есејима и драмама, за које је добила низ угледних књижевних награда. Значајна дела: романи – Ожиљак, Лагум, Бездно, Востаније, Нигдина; збирке приповедака – Дорћол, Врачар; драма Кнез Михаило. За децу је написала књиге Књига за Марка и Очаране наочари.

1.4) Савремена српска списатељица, рођена у Ердевику. У књижевности се јавила романима намењеним одраслим читаоцима да би се касније посветила и књижевности за децу. Најпознатије су, у књижевности за децу, њене збирке бајки – Седефна ружа и друге бајке, Небеска река и друге бајке.

134

Радна свеска за 6. разред / Писци и дела


Савремена италијанска списатељица, рођена је у Болоњи, а живи у Пескари, где је предавала у гимназији. Популарност је стекла већ својом првом књигом, Адалбертова сећања (1984), а од тада је објавила још дванаест књига. Роман Мој дека је био трешња овенчан је многим књижевним наградама, од жирија који нису сачињавали само одрасли него и млади читаоци, твоји вршњаци.

6) 1.

Један од најзначајнијих српских писаца, једини наш добитник Нобелове награде за књижевност (1961). Рођен је у месту Долац крај Травника, школовао се у Вишеграду, Сарајеву и Грацу. Две деценије пре почетка Другог светског рата био је у дипломатској служби у Риму, Букурешту, Грацу, Паризу и Берлину. За време рата и касније живео је у Београду. Најзначајнија дела: Ex ponto, Немири, Пут Алије Ђерзелеза, Панорама, Стазе, лица, предели, Знакови поред пута и романи На Дрини ћуприја, Травничка хроника, Госпођица, Проклета авлија.

7) 1.

Један од најзначајнијих песника епохе романтизма у српској књижевности. Био је сликар, песник, приповедач и драмски писац, а радио као учитељ и наставник цртања. Значајна дела: три књиге Песама, Приповетке, драме Сеоба Србаља, Јелисавета, кнегиња црногорска и Станоје Главаш.

8) 1.

Истакнути песник епохе реализма у српској књижевности. Рођен у Београду, као трећи син књижевника Јована Илића, у кући која је – због тога што су сви у њој били у књижевном послу, и што су се ту често састајали сви значајнији писци тога времена – названа „ковницом стихова”. Објавио је три књиге песама, а његов утицај на друге песнике представља својеврсну књижевну школу, названу „војиславизам”.

9) 1.

Један од најутицајнијих српских песника, рођен у Хрупјели код Требиња. Школовао се у Требињу, Мостару, Сарајеву и Сомбору, где је завршио учитељску школу. У Женеви је дипломирао на Филозофско-социолошком факултету, а касније био у дипломатској служби у разним европским градовима. У Америци је живео од 1941. године до смрти. Значајнија дела: Песме, Плаве легенде (песме у прози), путописи Градови и химере, рефлексивна проза Благо цара Радована.

Ед у

ка

по р

та

л

5) 1.

Радна свеска за 6. разред / Писци и дела

135


Песник, прозни писац, драматург, преводилац и критичар, дипломирао је на групи за књижевност Филозофског факултета у Београду, а магистрирао на Факултету драмских уметности. Био је уредник књижевних и филмских часописа, а радио је као драматург и уредник у Драмској редакцији Телевизије Београд. Преводио је са руског језика. За децу је писао песме (Леви краљеви, 1977), приче (Немушти језик, Прича о царевом заточнику, Зачарана принцеза , 1985) и драме (Василиса Прекрасна, 1972; Царска се пориче, 1975; Новогодишња бајка, 1978; Све приче личе, 1979).

11) 1.

Српски песник који је готово цео живот провео у родном Мостару. Писао је љубавну, родољубиву и социјалну поезију. Са Јованом Дучићем и Светозаром Ћоровићем покренуо је часопис Зора. Чим је избио Први светски рат, аустријске власти затвориле су га као таоца, а за време рата је често извођен на суд због песама објављених у Мостару и Београду. Значајна дела: неколико збирки песама са насловом Песме и драме Хасанагиница, Под маглом, Анђелија, Немања.

12) 1.

Значајни српски писац из Босне и Херцеговине; студирао је славистику у Бечу, а по занимању био професор књижевности. Био је целог живота у сукобу с аустријским властима јер се борио за бољи и праведнији живот свог потлаченог народа. У Бањалуци је покренуо и уређивао лист Отаџбина, и због ставова у својим текстовима боравио у затвору. Значајна дела: С планине и испод планине, Јауци са Змијања, Јазавац пред судом, Суданија.

Ед у

ка

по р

та

л

10) 1.

136

13) 1.

Један је од најзначајнијих мађарских писаца. По образовању је био правник, у почетку се бавио новинарством, а онда се потпуно посветио писању кратких прича, драма и романа. На основу његових драма снимани су филмови, а у свету га је прославио роман Дечаци Павлове улице. Пред бујањем нацизма склонио се најпре у Француску, па у Женеву, а потом, по избијању Другог светског рата, емигрирао у Америку.

14) 1.

Рођен у Новом Саду, похађао гимназију у Новом Саду и Пешти, где је и почео да се интересује за позориште. Завршио је студије права, а касније био изабран за судског сенатора у Новом Саду; био је члан позоришног одбора и, пред смрт, потпредседник Матице српске. Значајна дела: Француско-пруски рат, Избирачица, Љубавно писмо, Школски надзорник, Честитам.

Радна свеска за 6. разред / Писци и дела


Драмски писац, комедиограф и приповедач, рођен као Алкибијад Нуша, јер је његово порекло цинцарско. Писао је и под псеудонимом Бен Акиба. Школовао се у Смедереву, Београду и Грацу. Био је у дипломатској и просветној служби, писао за новине, и целог живота остао везан за позориште. Најзначајнија дела: комедије Народни посланик, Сумњиво лице, Госпођа министарка, Ожалошћена породица, Покојник; Аутобиографија – хумористичка проза (1924) и хумористички роман за децу Хајдуци (1934).

16) 1.

Популаран песник, приповедач и романописац – писао је подједнако успешно за децу и за одрасле. Рођен је у Босни, у селу Хашанима, а прве приче објавио је још пре Другог светског рата, у Београду, где је студирао. Учествовао је у рату и био одликован. Значајне књиге намењене младим читаоцима: Јежева кућица, Насмејана свеска, Распјевани цврчак, Несташни дјечаци, У царству лептирова и медвједа, Доживљаји мачка Тоше, Магареће године, Башта сљезове боје, Орлови рано лете, Доживљаји Николетине Бурсаћа.

17) 1.

Песник и приповедач, рођен у Нересници. Основну школу и гимназију завршавао је у разним градовима због ратних околности. Књижевност је студирао на Филозофском факултету у Београду. Био је члан Српске академије наука и уметности. Значајнија дела за децу: Велико двориште, Дружина под сунцем, Гурије, Приче о слону и осталима и о једној буви на крају, Крајцара и друге песме, Ветрењача, Мале бајке.

18) 1.

Савремени српски песник и прозни писац, рођен у Ивановцима код Лазаревца. Пише за младе и за одрасле читаоце, и за своје стваралаштво је досад добио многа вредна књижевна признања. Значајне књиге за децу: Како спавају трамваји, Фуруница јогуница, Чудноват дан, Родна година...

19) 1.

Рођен је у селу Доња Црнућа, у Гружи. Писао је поезију за децу и за одрасле. Значајније књиге за децу: Славуј и сунце, Огрлица од грлица, Торта са пет спратова, Долина сунцокрета, Од ратара до златара...

Ед у

ка

по р

та

л

15) 1.

Радна свеска за 6. разред / Писци и дела

137


20) 1.

Рођен је у селу Мокрину, студирао на Филозофском факултету у Београду, а највећи део живота провео у Новом Саду. Осим књижевношћу, бавио се и сликарством, филмом, новинарством, а писао је и за телевизију и радио. Највећу популарност стекао је књигама које је написао за младе читаоце: Насмејани свет, Последња бајка, Плави чуперак, Шашава књига, Гарави сокак, Живели прекосутра, Прва љубав, Друга страна ветра, Хороскоп, Ходајући на рукама... Аутор је познате поеме Војводина и низа других песничких књига: Испричано за пролећа, Концерт за 1001 бубањ, Лева страна света, Кров света, Небо у оку... Савремена списатељица која је дипломирала на Филозофском факултету у Београду и ради као стручни сарадник у предшколском образовању. Приповетке, романе и драме пише углавном за децу и младе, а за књижевни рад награђена је значајним признањима: наградом Невен, наградом Политикиног забавника, Змајевом наградом, наградом Матице српске, наградом Плави чуперак, Гордана Брајовић и другим. Дела: Месечев дечак, Звезда ругалица, Ја се зовем Јелена Шуман, Марија Модиљани, Лицитација ветра, Моји рођени облаци, Дођи на једно чудно место, Крокодил пева, Сазвежђе виолина и друга. Имао је тешко детињство и младост, све док није почео да објављује своја прва дела и стиче књижевну славу. Потиче из радничке породице, није имао редовно образовање и углавном је био самоук. Све своје образовање дугује читању књига, у чему му је несебично помагала и библиотекарка Ину Кулбрит, песникиња. Радио је многе тешке и ризичне послове. Роману Зов дивљине претходиле су две приповетке о псима – а сам роман изазива огромно интересовање читалаца: постаје прави бестселер (највише продавана књига), чему је допринела и реклама издавача. Његови романи су преведени на многе језике, по њима су снимани филмови, читају се у целом свету. Данас се сматра једним од најзначајнијих америчких писаца. Дела: Зов дивљине, Бели очњак, Морски вук, Гвоздена пета, Мартин Идн и др.

Ед у

ка

по р

22) 1.

та

л

21)

138

23) 1.

Један од најзначајнијих српских научника. Објаснио је распоред Сунчевих радијација на површинама планета; проучавао је небеску механику, космичку физику и геофизику. Због његових заслуга за науку у светским размерама, два кратера – један на Месецу и један на Марсу – носе његово име. Осим многих научних радова, написао је и аутобиографију Успомене, доживљаји и сећања и збирку есеја Кроз васиону и векове.

24) 1.

Чувени руски песник који је стварао између два светска рата. Уживао је велику популарност, нарочито код младих читалаца, у Русији и у свету. Био је песник природе, велике осећајности и страсти. Значајна дела: Исповест мангупа, Кафанска Москва, Писма матери.

Радна свеска за 6. разред / Писци и дела


Амерички књижевник јерменског порекла, који је необично занимљиво и хуморно описивао живот Јермена и других досељеника у Америци. Свет детињства – сиромашан споља, а богат изнутра – приказан је у његовом делу на нарочит и јединствен начин, лирски и хуморан истовремено. Значајнија дела: Мама, ја те волим, Тата, ти си луд, Пет зрелих крушака, Зовем се Арам, Људска комедија.

26) 1.

Руски приповедач и драмски писац, по занимању лекар. У књижевности се јавио веома рано – успелим хуморескама из обичног живота. Већ тада је показао изразити дар запажања, вештину обликовања ликова и ситуација, духовитост. Својим кратким причама, новелама и драмама извршио је знатан утицај у светској књижевности. Значајна дела: приповетке „Шала”, „Туга”, „Чиновникова смрт”, „Човек у футроли”, „Душица”, „Степа”, „Павиљон број 6”... и драме Галеб, Ујка Вања, Три сестре, Вишњик.

1. 27)

Речено је да је он један од „најгледанијих писаца за децу”. Завршио је филмску режију на Факултету драмских уметности у Београду, а свој радни век провео је на Телевизији Београд. Био је сценариста и режисер веома запажених и популарних телевизијских серијала, међу којима су и Лаку ноћ, децо и Пустолов. Написао је више књига поезије и прозе за децу, а неке од њих су постале и део школске лектире: Пустолов (2001), Кроз гудуре Обренов­ца (2004), Дај ми крила један круг (2006), Пустоловне приче (2012) и друге (Свеска над свескама, 1975; Новогодишњи поклони, 1975; Напред, плави, смеђи и црни, 1981; Вечерњи слон, 1987; Срце на зиду, 1988; Писма из першуна, 1997; Две обале, 1997; Замало да ме попију мачке, 2006; Берба ушију, 2007; Читај ветру омиљене књиге, 2010; Лале Рашин усред света, 2012). За књижевни рад награђен је многим признањима, међу којима су најзначајније: награде Политикиног забавника, Змајевих дечјих игара, Невен, Златни кључић и међународно признање Цен­тра за књижевност и медије за децу и младе Југоисточне Европе за књигу Дај ми крила један круг.

Ед у

ка

по р

та

л

1. 25)

Радна свеска за 6. разред / Писци и дела

139


ШТА ЗНАШ О МАРКУ КРАЉЕВИЋУ Допуни тврдње: 1. Марко Мрњавчевић је живео у

веку.

2. Марков отац се звао

.

3. Престоница им је била у граду 4. Марко је погинуо на

. .

л

, године

та

5. У епској песми:

, а ујак му је

по р

а) Маркова мајка се зове б) Стричеви Марка Краљевића су в) Марков коњ се зове

.

и

, а вила посестрима

. .

6. Стих „Краљ га куне, цар га благосиља” налази се у песми под насловом

ка

, где је краљ

• Ова песма припада

, а цар тематском кругу.

Ед у

7. Следеће ликове разврстај на Маркове пријатеље и непријатеље: вила Равијојла, Муса Кесеџија, орао, Косовка Девојка, Арап прекоморац, цар Урош, Мустаф-ага, цар Сулејман, војвода Милош.

Маркови пријатељи

....................................................................................................................................... ....................................................................................................................................... .......................................................................................................................................

140

Маркови непријатељи

.......................................................................................................................................

Маркови непријатељи:

.......................................................................................................................................

.......................................................................................................................................

Радна свеска за 6. разред / Завршни тест

.


8. Пажљиво проучи наведене стихове и у табели одговори на питања. МАРКОВЕ РЕЧИ

НАСЛОВ ПЕСМЕ

„Не бој ми се, царе господине! Како би га жива дочекао, кад од мртве главе поиграваш?” „Ој давори, ти Косово равно! Шта си данас дочекало тужно, после нашег кнеза честитога, да Арапи сад по теби суде!”

та

ка

„Давор’, Шаро, давор’ добро моје! Ево има сто и шесет љета како сам се с тобом састануо, још ми нигда посрнуо ниси, а данас ми поче посртати, посртати и сузе ронити: [...]”

по р

„А мој брате, војвода Милошу, тешко ме је санак обрвао, певај, брате, те ме разговарај!”

л

„Зашто, вило, да те Бог убије! Зашт’ устрели побратима мога? Дај ти биље ономе јунаку, јер се нећеш наносити главе!”

Ед у

„То сам тебе данас изорао”.

„Ако л’ носим зелену доламу, млад сам јунак и доликује ми; ако л’ пашем сабљу оковану, ја сам сабљу за благо купио; [...]” „Јаох мене до Бога милога, ђе погубих од себе бољега!” „Боже мили, на свем’ теби вала, кад брж’ оде са јунака глава! Кан’да није на њему ни била!” „Певај, брате, ти се не бој виле док је мене Краљевића Марка и мојега видовита Шарца и мојега шестопера златна.”

Радна свеска за 6. разред / Завршни тест

141


НАСЛОВ ПЕСМЕ

МАРКОВЕ РЕЧИ „Ђе си данас, посестримо вило? Ђе си данас? – Ниђе те не било!” „Лажив св’јете, мој лијепи цв’јете, л’јеп ти бјеше, ја за мало ходах! та за мало, три стотин’ година! Земан дође, да св’јетом пром’јеним”.

СТИХОВИ

по р

СТИЛСКЕ ФИГУРЕ

ка

коса му је до земљице црне, полу стере, полом се покрива; нокти су му, орати би мого; убила га мемла од камена, поцрнио, као камен сињи.

Ед у

„Дођоше ти до две сиротице, да ј’ нахраниш леба бијелога и напојиш вина црвенога;”

А кад Марко саслушао речи, крену Шарца, оде низ Косово, добра Шарца врло расрдио, из копита жива ватра сева, из ноздрва модар пламен лиже. „Ој давори, ти Косово равно!” „Кад је Шарац сагледао вилу, по с три копља у висину скаче, по с четири добре унапредак: [...]” „гди се онај свилен барјак вије, онде ј’ шатор црног Арапина, око њега зелена авлија, [...]”

142

та

„Што буздован уза се привлачим, и што сабљу на крило намичем, ја се бојим да не буде кавге, ако би се заметнула кавга, тешко оном, тко ј’ најближе Марка!”

л

„Море Турци, не газ’те орања!”

Радна свеска за 6. разред / Завршни тест


10. По својој замисли нацртај и опиши лик Марка Краљевића.

ка

по р

та

л

ПОРТРЕТ МАРКА КРАЉЕВИЋА

Ед у

....................................................................................................................................................................................... ................................................................................................................................................................................................ ................................................................................................................................................................................................ ................................................................................................................................................................................................ ............................................................................................................................................................................................... ................................................................................................................................................................................................ ................................................................................................................................................................................................ ................................................................................................................................................................................................ ................................................................................................................................................................................................ ................................................................................................................................................................................................ ................................................................................................................................................................................................ ............................................................................................................................................................................................... ............................................................................................................................................................................................... ............................................................................................................................................................................................... ................................................................................................................................................................................................ ................................................................................................................................................................................................ ................................................................................................................................................................................................ Радна свеска за 6. разред / Стилске фигуре

143


ЗАВРШНИ ТЕСТ •

Пажљиво прочитај следећи одломак јер те након тога очекују занимљива вежбања.

1. Размисли и напиши.

по р

та

л

Неко време, свако јутро у једно исто доба, на једну исту дашчицу крова, долазила је, не знам откуд, чудна нека мала, усплахирена и ћутљива птица. Климнула би главом на све стране мог бурета, затреперила телом као да ће сваким перцем за себе полетети, и после неколико тренутака нестала. Покушала сам да у тањирићу оставим мрвица, од хлеба, од колача, воћа и шећера, али се птица увек једнако понашала и никад ништа није додирнула. Зашто је та животињица долазила, шта ју је привлачило, шта је гледала и шта је видела? Није ми се дало да разлог докучим, али сам ту птицу волела као што се воли симбол љубави и доброте. Једног дивног летњег дана, кад се сва лепота једног годишњег времена свезала у лепо јутро, кад су голубови изгледали крупни, пластични и тешки, кад су изукрштани сунчеви зраци звечали као сребро, кад се говор чуо као смех, кад је светлост тако густа била да су је мушице и лептири крилима разбијали, кад сам ја сретна и весела дотрчала у буре – птица није дошла. Ни тада, ни икад више.

а) Наслов дела: ............................................................................................................................................. б) Име и презиме писца: .......................................................................................................................... в) Књижевни род којем ово дело припада: .......................................................................................

ка

г) Књижевна врста: .....................................................................................................................................

Ед у

2. Заокружи слова испред назива облика казивања уочљивих у овом одломку: а) дијалог; б) нарација; в) дескрипција; г) монолог.

3. Укратко објасни. а) Шта је било необично у понашању птице из наведеног одломка? .............................................................................................................................................................................. б) Шта је јунакиња ове приповетке осећала према птици? .............................................................................................................................................................................. в) Чиме ју је птица привукла? .............................................................................................................................................................................. г) О којим особинама девојчице, по твом мишљењу, говори наведени одломак? ..............................................................................................................................................................................

144

Радна свеска за 6. разред / Завршни тест


4. Пронађи у тексту главне особине птице која је очарала девојчицу и препиши их: ...................................................................................................................................................................... . •

Ове особине исказане су стилским средством (фигуром) које се зове

.............................................................................................................................................................................. . 5. Испитај како је у тексту присутно стилско средство поређење и на линији препиши оно које је на тебе оставило најјачи утисак: .............................................................................................................................................................................. •

Сажето образложи свој избор. ....................................................................................................

..............................................................................................................................................................................

та

а) ............................................................................................................ ;

л

6. У првом пасусу јављају се заменице: неко и свако. Препиши их и у загради поред сваке напиши којој врсти и подврсти заменица припада.

по р

б) ............................................................................................................ .

7. Подвуци у тексту број један свуда где се јавља и одреди му службу у реченици. ..............................................................................................................................................................................

ка

8. Подвуци субјекат у првој реченици из наведеног одломка и одговори на постављена питања.

Ед у

а) Зашто је субјекат у овој реченици баш на том месту? .............................................................................................................................................................................. б) Да ли га у гласном читању треба посебно нагласити?

ДА

НЕ

9. Одреди које су гласовне промене извршене у наведеним речима. ДАШЧИЦА ОТКУД ГОДИШЊИ ПЛАСТИЧНИ ТЕШКИ СУНЧЕВИ ЗРАЦИ МУШИЦА

Радна свеска за 6. разред / Завршни тест

145


10. Следеће речи разврстај на просте, изведене и сложене: ЈУТРО, ДАН, ЋУТЉИВ, УСПЛАХИРЕН, ЗАТРЕПЕРИТИ, ПЕРЦЕ, ПОЛЕТЕТИ, МРВИЦА, ЛЕПТИР, ГОЛУБ, ДОТРЧАТИ, ПТИЦА, ЖИВОТИЊИЦА, ДАШЧИЦА. а) просте речи:

....................................................................................................................... ;

б) изведене речи: ....................................................................................................................... ; в) сложене речи: ....................................................................................................................... . 11. Препиши из текста деминутиве (речи са умањеним значењем). .............................................................................................................................................................

л

12. Поред сваког примера напиши назив глаголског облика.

....................................................................................................................... ;

докучим

....................................................................................................................... ;

ће полетети

....................................................................................................................... ;

волети

....................................................................................................................... .

по р

та

долазила је

Састоји се из ................................................ реченица.

Ед у

ка

13. Одреди из колико се предикатских реченица састоји претпоследња комуникативна реченица из наведеног одломка.

14. Подвуци све звучне гласове у следећој реченици. Није ми се дало да разлог докучим, али сам ту птицу волела као што се воли симбол љубави и доброте. •

Подвучене гласове разврастај према наведеним захтевима.

а) Вокали (самогласници) ....................................................................................................................... . б) Звучни консонанти

....................................................................................................................... .

в) Сонанти (гласници)

....................................................................................................................... .

15. По начину грађења (творбе) реч ДОБРОТА је ............................................................................. . •

По врсти речи она је ............................................................................ , а настала је од придева .......................................................... и суфикса .................................................................. .

146

Радна свеска за 6. разред / Завршни тест


По истом принципу направи још три такве речи: +

>

+

>

+

>

16. Одреди граматичку основу наведених речи. ЈЕДАН ЈУТРО ДОЛАЗИТИ

л

ПТИЦА

та

ТАЊИРИЋ

по р

ГЛЕДАТИ

17. Напиши из колико се пасуса састоји одломак који смо навели на почетку теста. .............................................................................................................................................................

ка

18. Поређај делове текста по логичном редоследу тако што ћеш испред сваког уписати одговарајућу бројку од 1 до 5.

Ед у

________ Покушала сам да у тањирићу оставим мрвица, од хлеба, од колача, воћа и шећера, али се птица увек једнако понашала и никад ништа није додирнула. Зашто је та животињица долазила, шта ју је привлачило, шта је гледала и шта је видела? Није ми се дало да разлог докучим, али сам ту птицу волела као што се воли симбол љубави и доброте. ________ Климнула би главом на све стране мог бурета, затреперила телом као да ће сваким перцем за себе полетети, и после неколико тренутака нестала. ________ Једног дивног летњег дана, кад се сва лепота једног годишњег времена свезала у лепо јутро, кад су голубови изгледали крупни, пластични и тешки, кад су изукрштани сунчеви зраци звечали као сребро, кад се говор чуо као смех, кад је светлост тако густа била да су је мушице и лептири крилима разбијали, кад сам ја сретна и весела дотрчала у буре – птица није дошла. _______ Ни тада, ни икад више. _______ Неко време, свако јутро у једно исто доба, на једну исту дашчицу крова, долазила је, не знам откуд, чудна нека мала, усплахирена и ћутљива птица.

Радна свеска за 6. разред / Завршни тест

147


Ед у

ка

по р

та

л

БЕЛЕШКЕ

148

Радна свеска за 6. разред / Завршни тест


Ед у

ка

по р

та

л

БЕЛЕШКЕ

Радна свеска за 6. разред / Завршни тест

149