Српски језик и књижевност, Читанка за 8. разред основне школе

Page 1

Др Моња Јовић Др Јелена Журић

Српски језик и књижевност

pr om

o

МАГИЈА ЧИТАЊА

Ed

uk a

Читанка за осми разред основне школе


Др Моња Јовић Др Јелена Журић Српски језик и књижевност

МАГИЈА ЧИТАЊА

Читанка за осми разред основне школе ГЛАВНИ УРЕДНИК

Др Бошко Влаховић ОДГОВОРНА УРЕДНИЦА

Др Наташа Филиповић РЕЦЕНЗЕНТИ

ЛЕКТУРА И КОРЕКТУРА

Споменка Трипковић ИЛУСТРАЦИЈЕ

ДИЗАЈН

uk a

Младен Анђелковић

pr om

o

Др Светлана Торњански Брашњовић, професорка српског језика и књижевности, Гимназија „Исидора Секулић”, Нови Сад Др Оливера Крупеж, професорка књижевности и српског језика, ОШ „Милица Павловић”, Чачак Дејан Андрејић, професор српског језика и књижевности, ОШ „Драгомир Марковић”, Крушевац

Иван Танић, Агенција Мани два ИЗДАВАЧ

Ed

Едука д.о.о. Београд Ул. Змаја од Ноћаја бр. 10/1 Тел./факс: 011 3287 277, 3286 443, 2629 903 Сајт: www.eduka.rs; имејл: eduka@eduka.rs ЗА ИЗДАВАЧА

Др Бошко Влаховић, директор

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 37.016:821-82(075.2) МАГИЈА читања : српски језик и књижевност : читанка за осми разред основне школе / [приредиле] Моња Јовић, Јелена Журић ; [илустрације Младен Анђелковић]. - Изд. 1. - Београд : Eduka, 2021 (Београд : Цицеро). 256 стр. : илустр. ; 26 cm Тираж 4.000. - Напомене уз текст. - Регистар.

ШТАМПА

Цицеро, Београд Издање бр.: 1, Београд, 2021. година Тираж: 4000

ISBN 978-86-6013-516-4 1. Јовић, Моња, 1977- [приређивач, сакупљач] 2. Журић, Јелена, 1959- [приређивач, сакупљач] COBISS.SR-ID 38787081

© Едука д.о.о. Београд

Министар просвете Републике Србије одобрио је издавање и употребу овог уџбеника Решењем бр.: 650-02-00376/2020-07. Забрањени су репродуковање, дистрибуција, објављање, прерада или друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму или поступку, укључујући и фотокопирање, штампање или чување у електронском облику, без писмене дозволе издавача. Наведене радње представљају кршење ауторских права.


Драги ученици осмог разреда,

Ауторке

Ed

uk a

pr om

o

Предајемо вам Магију читања, читанку која ће вас пратити у завршној години учења у основној школи. Наслови вредних дела српске и светске књижевности одабрани су да побуде ваш дух на размишљање и истраживање и увере вас како је читање, истовремено, и врхунско уживање и темељ свих знања. Ма чиме се бавили у животу, читајте. Не заборавите да је читање магија над магијама: читајући, можемо да боравимо у прошлости, садашњости и будућности, да завиримо у сваки кутак планете Земље и читавог свемира, у могуће и немогуће светове, да разумемо говор животиња и говор природе, у свим дубинама, на свим висинама. Упознајући мноштво људи и њихове судбине, из различитих крајева света и историјских раздобља, обогаћујемо сопствено искуство, мисао и дух. Читањем упловљавамо и у науку и у уметност, а наша се машта разгорева и моћ поимања и себе и света расте. Тиме нам и наше сопствено биће, и све што нас окружује, постаје разумљивије и вредније.

 Читалац може да прекине читање књиге, ако зажели, почевши читање неке друге с краја напредујући назад према почетку. Можда ће се смејати на погрешним местима или ће застати код речи које ће му остати заувек. И на крају, слободан је да – а ово му ниједан други хоби не може обећати – прислушкује Монтењове разговоре или скокне до мезозоика. Вислава Шимборска (1923–2012)

Зинаида Евгенијевна Серебрјакова, Портрет Евгенија Золоторевског у детињству(1922)


САДРЖАЈ

Водич кроз уџбеник............................................................................................................ 6

ПРЕНОСИВА МАГИЈА

ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

o

Херман Хесе, Магија књиге (одломци)............................................................................. 8 ашто наша будућност зависи од библиотека, Нил Гејмен, З читања и сањарења (одломци)................................................................... 12

uk a

pr om

Доситеј Обрадовић, Биографска белешка ....................................................................... 18 Живот и прикљученија (одломци)................................................ 21 Вук Стефановић Караџић, О народним певачима......................................................... 28 Народне епске песме новијих времена (тематски круг о ослобођењу Србије) Почетак буне против дахија....................................................................................... 35 Бој на Мишару.............................................................................................................. 42 Прота Матеја Ненадовић, Мемоари (одломак).............................................................. 47 Вук Стефановић Караџић, Житије Ајдук Вељка Петровића (одломци)...................... 52 Петар Петровић Његош, Горски вијенац – „Бадње вече”.............................................. 56 Обичајне народне лирске песме (избор)........................................................................ 65 Народна приповетка Усуд................................................................................................ 70 Научили смо: Народна књижевност.................................................................. 77

Ed

СРЕЋАН ЈЕ КО УМЕ ДА ВОЛИ

Љубавне народне лирске песме Српска дјевојка............................................................................................................. 80 Љубавни растанак....................................................................................................... 83 Нема љепоте без вијенца.............................................................................................. 85 Народна епско-лирска песма Женидба Милића Барјактара........................................ 88 Јован Јовановић Змај, Ђулићи (избор)............................................................................ 95 Десанка Максимовић, Пролетња песма....................................................................... 101 Опомена.................................................................................... 102 Милош Црњански, Ја, ти и сви савремени парови....................................................... 105 Бранко Ћопић, Мала моја из Босанске Крупе............................................................... 108 Васко Попа, Очију твојих да није.................................................................................. 111 Марина Цветајева, Месечев сјај..................................................................................... 114 Научили смо: ЛИРСКА ПОЕЗИЈА И СТИЛСКА СРЕДСТВА.................................... 116

4

Читанка за 8. разред | Садржај


СВЕ ЋЕ ТО НАРОД ПОЗЛАТИТИ

НА ПОЗОРНИЦИ

pr om

o

Ђура Јакшић, Отаџбина................................................................................................ 118 Јован Јовановић Змај, Светли гробови.......................................................................... 123 Симо Матавуљ, Пилипенда (одломак).......................................................................... 128 Лаза Лазаревић, Све ће то народ позлатити (одломци)............................................ 135 Момчило Настасијевић, Труба...................................................................................... 145 Милош Црњански, Сеобе (одломци)............................................................................. 149 Оскар Давичо, Србија..................................................................................................... 156 Бранимир Ћосић, Покошено поље (одломци)............................................................... 160 Станислав Винавер, Ратни другови – Аритон ............................................................. 167 Хилда Дајч, Писма (прво и четврто писмо)................................................................. 171 Давид Албахари, Мамац (одломци).............................................................................. 176 Научили смо: АУТОРСКА КЊИЖЕВНОСТ – ЛИРИКА И ЕПИКА ........................ 180

ДЕТИЊСТВО

uk a

Жан Батист Поклен Молијер, Грађанин племић (одломци)....................................... 182 Бранислав Нушић, Сумњиво лице (одломци)............................................................... 189 Петар Кочић, Јазавац пред судом (одломци)................................................................ 199 Данило Киш, Ноћ и магла (одломци)............................................................................ 209 Научили смо: ДРАМСКА КЊИЖЕВНОСТ................................................................. 214

Ed

Бранко Радичевић, Ђачки растанак (одломци).......................................................... 216 Иван В. Лалић, Ветар.................................................................................................... 221 Иво Андрић, Деца........................................................................................................... 224 Џером Дејвид Селинџер, Ловац у житу (одломци)..................................................... 231 Клод Кампањ, Збогом, мојих петнаест година (одломак)........................................... 237 Дино Буцати, Колумбар.................................................................................................. 240 Научили смо: ПОДЕЛА КЊИЖЕВНОСТИ................................................................ 246

МАГИЈА КЊИГЕ Бранко Миљковић, Критика метафоре....................................................................... 248 Војислав Карановић, О читању поезије........................................................................ 250 Mомо Капор, Како постати писац (одломци)............................................................. 251 Индекс појмова............................................................................................................... 254 Читанка за 8. разред | Садржај

5


ВОДИЧ КРОЗ УЏБЕНИК БЕЛЕШКА О ПИСЦУ Упознај се са писцем, пронађи у белешци још занимљивих књига вредних читања.

ПРЕ ЧИТАЊА Припреми се за читање, усредсреди се на текст који је пред тобом.

pr om

o

РЕЧНИК Богати свој речник, обрати пажњу на објашњења која се налазе на маргини. РАЗГОВАРАМО О ТЕКСТУ Твој простор за исказивање првих утисака и размишљања о књижевном делу. ИСТРАЖИ И ПРОТУМАЧИ Читај са оловком у руци, истражуј, тумачи, анализирај.

uk a

ИЗ РЕЧНИКА КЊИЖЕВНИХ ТЕРМИНА Подсети се најважнијих књижевнотеоријских појмова које знаш одраније и научи значење нових појмова. То ће ти бити драгоцено у разумевању и тумачењу књижевног дела.

Ed

САЗНАЈ ВИШЕ Прочитај, промисли, сазнај више. Потражи и друге извора сазнања, борави у библиотеци. ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

e

ЗАДАТАК ИЗ МАЛЕ ШКОЛЕ ПИСАЊА Иди за својом радозналошћу, покажи своје истраживачке и стваралачке способности. КЉУЧНЕ РЕЧИ Кључне речи користи као најсажетији подсетник.

6

НАУЧИЛИ СМО На крају сваке теме осврни се на научено, систематизуј своје знање.


ПРЕНОСИВА МАГИЈА Књига је јединствена, преносива магија.

Читаћеш:

Стивен Кинг

► Херман Хесе, Магија књиге (одломци)

pr om

Ed

uk a

% Размисли о важности писмености и читања, о вредности књига и библиотека, о будућности књига и читалаца, о људској одговорности према човечанству и цивилизацији.

o

► Нил Гејмен, Зашто наша будућност зависи од библиотека, читања и сањарења (одломци)

Акварел Хермана Хесеа


Херман Хесе (1877–1962) Немачки прозни писац, песник и сликар, добитник Нобелове награде за књижевност (1946), нарочиту популарност међу читаоцима стиче после Другог светског рата. Изразити пацифиста, успротивио се милитаризму већ у Првом светском рату и 1922. емигрирао у Швајцарску. Такав став показао је и у Другом светском рату, према нацизму. У Швајцарској борави до краја живота. Значајна дела: „Нарцис и Златоусти”, „Сидарта”, „Демијан”, „Степски вук”, „Игра стаклених перли”.

 Соба без књига као тело без душе.

МАГИЈА КЊИГЕ

Цицерон

o

(одломци из есеја)

8

pr om

М

uk a

еђу многим световима које човек није добио као поклон природе, већ их је створио својим умом, свет књига је највећи. Без речи, без писања књига, не постоји историја, не постоји концепт човечанства. Ако неко буде хтео да покуша затворити у малом простору, у једној кући или једној соби, историју људског духа, и начинити је својом, он то може урадити само у форми збирке књига. [...] Не би требало да се плашимо да ће у будућности књига нестати. Напротив, што су више извесне потребе за забавом и образовањем задовољене кроз друге изуме, књига ће се вратити са достојанством и ауторитетом. Чак и најдетињастија опијеност прогресом ће ускоро бити натерана да призна да књиге и писање имају функцију која је вечна. Постаће очигледно да формулације речима и давање ових формулација кроз писање нису само важна помоћна средства, већ заправо једина значења посредством којих човечанство може имати историју и континуитет самосвесности. [...] Нисмо сасвим дошли до тачке где су млађи ривали попут радија и филма преотели све од штампане књиге, већ само онај део функције који је небитан. [...] Ако је данас способност да се чита, свачије следовање, ипак је само неколицина приметила како је, дакле, јак талисман стављен у њихове руке. Дечји понос због знања алфабета прво се постиже читањем стиха или пословице, онда читањем прве кратке приче, бајке и док они који изгледа нису позвани примењују читалачку способност на новинске извештаје или пословне рубрике новина, постоји и она неколицина која непрестано остаје зачарана необичним чудом слова и речи (који су некада сигурно за свакога били чаролија и магична формула). Од ове неколи-

Ed

пацифиста – присталица пацифизма, решавања спорова мирним путем пацифизам – идејно-политички и културолошки покрет који је против сваког облика рата и захтева разрешење сукоба мирним путем, миротворство милитаризам – систем вредности и политичког мишљења који у први план ставља војну силу као средство за решавање спорних унутрашњих и спољашњих политичких питања концепт – овде: идеја, појам, представа прогрес – напредак, развијање талисман – амајлија, магијски предмет који, по народном веровању, штити од зла и доноси срећу

► Немачки књижевник и нобеловац Херман Хесе сврстава се у ред оних стваралаца чија дела воле и цене многи читаоци широм света. У есеју „Магија књиге”(написаном 1930. године, а објављеном тек после пишчеве смрти) Хесе разматра историјски пут писане речи, магију књиге, која је на почетку била само за посвећене, а касније тек постала опште добро – њену прошлост и будућност. Током читања означи места у тексту која сматраш нарочито значајним и спреми се да изложиш своја запажања.

Магија читања | Преносива магија


Ed

uk a

pr om

o

цине произлазе читаоци. Они су као деца открили неколико песама и прича... И уместо окретања леђа овим стварима после стицања вештине читања, они настављају даље у свет књига и откривају, корак по корак, како је огроман, разноврстан и благословен овај свет! Испрва су сматрали овај свет за мали дечји врт са креветом од лала, и малим рибњаком; сад врт постаје парк, па постаје крајолик, предео земље, свет, постаје рај и обала слоноваче, који стално мами новим чаролијама и цвета увек у новим бојама. И што се јуче појављивало као врт или парк или џунгла, данас или сутра је препознато као храм, храм са хиљаду ходника и дворишта у којима је присутан дух свих нација и епоха, стално чекајући поновно буђење, увек спреман да препозна као јединство различитост вишегласја свог Ханс Штурценегер, Херман Хесе са панама-шеширом (1912) феномена. И за сваког правог читаоца ова бескрајност света књига изгледа другачије, свако тражи себе у њој... Хиљаду путева води кроз џунглу до хиљаду циљева, и ниједан циљ није коначан; и сваким кораком се отварају нова пространства. [...] Сваки прави читалац би могао, чак и да се не објави ниједна нова књига, потрошити деценије и векове проучавајући, настојећи да савлада, настављајући да се радује ризници оних које су му при руци. [...] Велика и тајанствена ствар у вези са читалачким искуством јесте ово: што селективније, што осећајније, што повезаније, учимо да читамо, то јасније видимо сваку мисао и сваку песму у својој јединствености, у својој индивидуалности, у својим прецизним ограничењима, и видимо да сва та лепота, сва та чар, зависи од ових индивидуалности и јединствености – у исто време ми увек јасније схватамо како све ове хиљаде гласова нација стреме ка истом циљу, зову исте богове различитим именима, сањају исте жеље, пате због истих туга. Изван хиљадоструке фабрике безбројних језика и књига од неколико хиљада година, ту у екстатичним моментима, у читаоца гледа чудесно племенита и трансцендентна химера: лик човечанства, зачаран у јединству од хиљаду противречних црта.

екстатичан – који се налази у стању екстазе, занесен, усхићен; екстатични моменти: тренуци заноса, усхићења, блаженства трансцендентан – натприродан, несхватљив, фантастичан (прекогранични) химера – 1. мит. страшна неман која бљује ватру; 2. фиг. фантазија, уобразиља, илузија

Превео Спаса Видљиновић (прилагођено) Магија читања | Преносива магија

9


РАЗГОВОР О ТЕКСТУ Сажето искажи о чему Хесе говори у наведеним одломцима. Шта каже о магији књиге, а шта о читалачком искуству? Какав значај придаје књизи и како види њену будућност?

ИСТРАЖИ И ПРОТУМАЧИ

pr om

o

Протумачи мисао: Међу многим световима које човек није добио као поклон природе, већ их је створио својим умом, свет књига је највећи. Зашто је књига важна за историју човечанства? Своја запажања и закључке поткрепи примерима из текста. Каква је разлика између људи који читају и „правих читалаца”? Шта се открива у правом читалачком искуству? Са сопственог становишта образложи мисао: Не би требало да се плашимо да ће у будућности књига нестати. С обзиром на време у ком је писао есеј, Хесе као „ривале” који су од штампане књиге преотели само онај део функције који је небитан помиње радио и филм. Шта ти мислиш – коју су небитну функцију филм и радио преотели књизи? Наведи савремене медије и покушај да одредиш садашњи положај штампане књиге. Како ти видиш будућност књиге?

ИЗ РЕЧНИКА КЊИЖЕВНИХ ТЕРМИНА

uk a

Есеј (фр. essai – оглед, проба, истраживање) – књижевно-научна врста, оглед, обично краћа расправа о неком животном, научном, књижевном или уметничком питању, писана јасним и течним стилом, али озбиљно и студиозно. Препознатљив је по субјективном односу аутора према темама о којима говори.

Ed

САЗНАЈ ВИШЕ

Родоначелником есеја сматра се француски писац и мислилац Мишел де Монтењ (1533–1592). Он је 1580. године у Бордоу објавио огледе о прочитаним књигама, са акцентом на темама пријатељства и љубави, под насловом „Огледи” („Les essais”). Ту је износио сопствена схватања, осећања и расположења и назвао је искреном књигом. Од тог времена се есеј сматра слободнијом формом јер се одликује субјективним приступом темама о којима говори. Есејистички приступ често се користи и у књижевној критици, али и као елеменат прозе, што је изразита карактеристика многих врхунских дела (посебно романа) насталих на крају 19. и током 20. века.

10

Магија читања | Преносива магија

Мишел де Монтењ


Многе мисли Хермана Хесеа исказане у романима често се цитирају. Међу њима се нарочито издвајају размишљања о срећи, љубави и животу: „Срећа је љубав, само љубав. Срећан је ко уме да воли. Љубав покреће нашу душу, у њој проналази своје биће и свој живот. Срећан је, дакле, само онај ко уме да воли. Али волети и желети није исто. Љубав је жеља која је постала мудра; љубав не жели да поседује, жели само да воли. Зато је био срећан филозоф који је љубав према свету неговао у својим мислима и на тај начин увек нешто ново сазнавао.”

Писаћа машина Хермана Хесеа

o

„Прозрети свет, протумачити га и презрети, то је ствар великих мислилаца. Али, мени је једино стало до тога да волим свет, да га не презирем, да не мрзим ни свет ни себе, да на њега, на себе и на сва бића могу да гледам с љубављу, с дивљењем и са страхопоштовањем.”

Ed

uk a

pr om

„Ми грешимо кад очекујемо да нам живот поклони оно што треба сами у себи да пронађемо. Желимо да наш живот има неки смисао – али живот има онолико смисла колико смо ми у стању да му дамо.”

Акварели Хермана Хесеа

ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

Какав значај за тебе имају књига и читање? Уколико не волиш да читаш, образложи шта те одбија од читања. Ако волиш књиге, опиши чиме те оне највише привлаче. Изабери ликовну технику која ти највише одговара и илуструј насловну страну своје омиљене књиге. Напиши краћи састав о значају књиге за човечанство.

Кључне речи: есеј, књижевно-научна врста, значај књиге и читања, читалачко искуство, будућност књиге. Магија читања | Преносива магија

11


. Нил Гејмен (1960) Енглески писац, који је широку популарност стекао делима из области научне фантастике, епске фантастике и писањем сценарија за стрипове, пре списатељског рада бавио се новинарством. Пише поезију, приповетке, романе и сценарије. Значајна дела: „Без панике: Службени приручник за водич кроз галаксију за ауто-стопере”, стрип серијали „Сендмен” и „Књиге магије”, „Никадођија” (сценарио за Би-Би-Сијев серијал и роман), романи „Анансијеви момци” и „Амерички богови”, „Књига о гробљу”, збирка приповедака „Упозорење о садржају” и друга.

 Кад год дођем до нешто новца, ја купим књиге, а ако нешто остане, купим храну и одећу.

o

ЗАШТО НАША БУДУЋНОСТ ЗАВИСИ ОД БИБЛИОТЕКА, ЧИТАЊА И САЊАРЕЊА (одломци из предавања)

pr om

Еразмо Ротердамски

Ј

uk a

► Пред тобом су одломци из текста популарног британског писца Нила Гејмена у којем се говори о значају и вредности читања књига и постојања библиотека. Под покровитељством „Агенције за читање”, Гејмен је одржао предавање, које је потом објављено у угледном дневном листу „Гардијан” 14. октобра 2015. Његови ставови у вези са потребом и сврхом читања и библиотека изазвали су велику пажњу, а потом су, захваљујући интернету, обишли свет. На почетку предавања Нил Гејмен каже: Све се мења када читамо. Размисли о свом односу према читању и о начину на који доживљаваш библиотеку. Током читања означи у тексту ставове које сматраш најзначајнијим и најзанимљивијим.

Ed

ош један начин да се убије дечја жеља за читањем јесте, наравно, да се постарамо да око нас нема никаквих књига, као ни места за читање књига. Ја сам имао среће. Имао сам одличну локалну библиотеку док сам одрастао. Имао сам родитеље који су без бриге могли да ме оставе у библиотеци на путу ка послу током летњих празника, и библиотекаре којима није сметао мали дечак без пратње који се свако јутро враћао у библиотеку пролазећи кроз каталог тражећи књиге са духовима, магијом или ракетама, тражећи вампире или детективе или вештице или чуда. Када сам завршио са дечјом библиотеком, прешао сам на књиге за одрасле. Били су добри библиотекари. Волели су књиге и волели су када су књиге читане. Научили су ме како да поручим књиге из других библиотека. Није било снобизма у вези с било чиме што бих читао. Изгледа да им се свиђало што је постојао дечак који воли да чита, причали би са мном о књигама које сам читао, налазили би ми друге књиге из серије, помагали би. Третирали су ме као било ког читаоца – ништа више или мање – што значи да су ме третирали са поштовањем. Са осам година, нисам био навикнут да ме третирају са поштовањем. Библиотеке су за слободу. Слободу да се чита, слободу идеја, слободу комуникације. Оне су за образовање (које се не завршава када напустимо универзитет), забаву, безбедна места и приступ информацијама. [...]

снобизам – владање, понашање својствено снобу; имитирање друштвене елите

12

Магија читања | Преносива магија


Ed

uk a

pr om

o

Библиотека је место које складишти информације и даје сваком грађанину једнак приступ њима. То укључује и информације о здрављу и менталном здрављу. То је заједничко место. То је безбедно место, рај на земљи. То је место са библиотекарима на њему. Какве ће бити библиотеке будућности, то је оно што би требало замишљати. Писменост је битнија него Џејмс Шенон, Приче о џунгли (1895) икада, у свету порука и имејлова, свету писане информације. Потребно је да читамо и пишемо, потребни су нам светски грађани који могу да читају са лакоћом, да разумеју оно што читају, разумеју нијансе и учине себе разумљивим. Библиотеке су капије будућности. Зато је штета што широм света локалне власти користе прилику и затварају библиотеке како би на лак начин уштедели новац. Не схватају да тако краду од будућности, да тако затварају капију која би требало да буде отворена. Према студији Организације за економску сарадњу и развој, Енглеска је једина земља у којој су најстарији писменији и бољи у математичким задацима него они најмлађи (пошто су урачунати други фактори попут друштвено-економског окружења, занимања и пола). Наша деца и унуци мање су писмени од нас. Они су мање способни да управљају светом, да га разумеју или решавају проблеме. Лакше их је обманути и слагати, биће мање способни да мењају свет у коме се налазе, биће их теже запослити. Све од наведеног. Као земља, Енглеска ће пасти иза земаља у развоју зато што ће јој недостајати вешта радна снага. Књиге су начин комуникације са преминулима. Оне су начин на који учимо од оних који нису више са нама, начин на који се човечанство изградило, напредовало, постепено сазнајући уместо понављања једне исте ствари изнова. Постоје приче које су старије од већине земаља, приче које су надживеле културе и зграде у којима су први пут испричане. Мислим да имамо одговорност према будућности. Одговорност и обавезу према деци, према одраслима који ће та деца постати, према свету у коме ће бити заробљени. Сви ми – читаоци, писци, грађани – имамо обавезе. Хтео бих да их овде наведем. Верујем да имамо обавезу да читамо из задовољства, како на приватним тако и на јавним местима. Ако читамо из задовољства, ако нас други виде да читамо, онда учимо, вежбамо своју машту. Показујемо другима да је читање добра ствар. Имамо обавезу да подржимо библиотеке. Да користимо библиотеке, да подстичемо друге да користе библиотеке, да протестујемо када се библиотеке затварају. Ако немате вредне библиотеке, немате вредне информације или културу или мудрост. Утишавате звукове прошлости и оштећујете будућност. Магија читања | Преносива магија

13


Ed

uk a

pr om

o

Имамо обавезу да наглас читамо деци. Да им читамо ствари у којима уживају. Да им читамо приче од којих смо већ уморни. Да имитирамо гласове, да им учинимо занимљивим и да не престајемо да им читамо само зато што су сами научили да читају. Користите читање за зближавање, период када се телефони не проверавају, када се свако ометање оставља са стране. Имамо обавезу да користимо језик. Да погурамо себе: да сазнамо шта значе речи и како да их употребљавамо, да комуницирамо јасно, да кажемо шта мислимо. Не смемо покушавати да замрзнемо језик, или да се претварамо да је то мртва ствар, већ га морамо користити као живу ствар која тече, позајмљује речи, дозвољава да се значења и изговори мењају кроз време. Ми писци – посебно писци за децу, али сви писци – имамо обавезу према својим читаоцима: то је обавеза да пишемо истините ствари, посебно значајно када стварамо приче људи који не постоје на местима која никада нису постојала – да разумемо да истина није оно што се догоди већ оно што нам показује ко смо ми. Фикција је лаж која говори истину. Имамо обавезу да не досађујемо читаоцима, већ да у њима пробудимо потребу да окрену страну. Један од најбољих лекова за незаинтересоване читаоце јесте прича коју не могу престати да читају. И док имамо обавезу да читаоцима преносимо истину, обезбедимо оклоп и оружје и проследимо какву год мудрост коју смо стекли на овом свету, имамо обавезу да не проповедамо, да не придикујемо, да не намећемо већ сервирани морал и поруке у уста читаоца као што птице своје младе хране већ сажваканом храном. И имамо обавезу да никада, ни под којим околностима, не пишемо нешто за децу што не бисмо желели сами да читамо. Имамо обавезу да разумемо и признамо да као писци за децу радимо важан посао, зато што – ако забрљамо и напишемо досадне књиге које одбију децу од читања и од књига – умањујемо своју будућност и ускраћујемо њихову. Сви ми – одрасли и деца, писци и читаоци – имамо обавезу да сањаримо. Имамо обавезу да маштамо. Лако је претварати се да нико не може ништа променити, да смо у друштву у коме је друштво велико, а појединац мањи од ничега: атом у зиду, зрно пиринча у пољу. Али истина је да појединци могу да промене свет изнова и изнова; појединци праве будућност, и то раде замишљајући ствари које би могле бити другачије. Погледајте око себе: мислим то. Паузирајте, на тренутак, и погледајте по соби. Истаћи ћу нешто толико очигледно да је често заборављено. То је ово: све што

14

Унутрашњост Александријске библиотеке у Египту

Магија читања | Преносива магија


pr om

o

видите, укључујући зидове, у неком је тренутку замишљено. Неко је одлучио да је лакше седети на столици него на земљи и измислио је столицу. Неко је морао замислити начин на који могу причати са вама у Лондону, а да при томе нико од нас не покисне. Ова соба и ствари у њој, и све ствари у згради, у овом граду, постоје, поново и поново зато што су људи замишљали ствари. Имамо обавезу да учинимо ствари лепим. Да не остављамо свет ружнијим него што смо га затекли, да не празнимо океане, да не остављамо своје проблеме наредним генерацијама. Имамо обавезу да почистимо за собом, и да не оставимо своју децу са светом који смо кратковидошћу забрљали, закинули и обогаљили. Имамо обавезу да кажемо политичарима шта желимо, да подигнемо глас против било које странке која не разуме вредност читања, која не види вредност у стварању грађана који желе да заштите и подрже писменост. Ово није ствар страначке политике, већ човечанства. Алберта Ајнштајна су питали како да учинимо децу интелигентном. Његов одговор је био једноставан и мудар: „Ако желите да вам деца буду интелигентна, читајте им бајке. Ако желите да буду још интелигентнија, читајте им још више бајки.” Он је разумео вредност читања и замишљања. Надам се да деци можемо обезбедити свет у коме ће читати и у коме ће им бити читано, у коме замишљају и разумеју. Превео Ђорђе Цветковић (прилагођено)

РАЗГОВАРАМО О ТЕКСТУ

uk a

Наведи теме о којима Гејмен говори. Издвој ону која је теби најзанимљивија; потом образложи свој избор. Изабери једну кључну реч из Гејменовог предавања (нпр. библиотека, писац, читалац). Објасни њено значење примерима из текста, образложи ауторова размишљања. Због чега су, према ауторовом мишљењу, важни машта и сањарење? Какво је твоје мишљење о значају маште?

Ed

ИСТРАЖИ И ПРОТУМАЧИ

Истражи у тексту аутобиографски део о искуству у библиотеци. Подвуци реченице које сматраш најзначајнијим и објасни њихово значење. Образложи ауторово мишљење о значају писмености. Због чега он сматра да је она данас важнија него икад? О каквој одговорности према будућности говори писац? У чему се она састоји? Према коме постоји нарочита одговорност и због чега? Којом чињеницом је аутор показао опасност од недовољног читања међу младима? Које примере наводи из сопствене земље? Објасни пишчеве ставове према језику и према писању. У чему се, по његовом мишљењу, састоје обавезе аутора који пишу за децу? Образложи тврдњу: Али истина је, да појединци могу да промене свет изнова и изнова; појединци праве будућност, и то раде замишљајући ствари које би могле бити другачије. Ко све има обавезу да сањари? Због чега је машта важна? Магија читања | Преносива магија

15


Размисли о Гејменовој тврдњи да писменост и читање обавезују читаво човечанство, за добробит читавог човечанства. Образложи став: Имамо обавезу да кажемо политичарима шта желимо, да подигнемо глас против било које странке која не разуме вредност читања, која не види вредност у стварању грађана који желе да заштите и подрже писменост. Ово није ствар страначке политике, већ човечанства. Објасни значење тврдње: Фикција је лаж која говори истину. Подсети се бајки и размисли о којим истинама оне говоре. ИЗ РЕЧНИКА КЊИЖЕВНИХ ТЕРМИНА

САЗНАЈ ВИШЕ

pr om

o

Фантастика – оно што је произашло из фантазије, што је плод маште, фантазирања (фантазија: машта, уобразиља, имагинација; сањарење, маштарија). Фикција – оно што је измишљено; у ширем значењу: дела лепе књижевности (белетристике); супротно: нефикција – дела заснована на чињеницама, фактографији, документима.

Ed

uk a

Милутин Миланковић о Александрији А и ви, драти Александријци, и са вама се опраштам. Цезаров долазак у Александрију био је почетак ваше пропасти. Тада је изгорео ваш Музеум и његова библиотека, којој не беше равне. Залуду је Антониус поклонио својој обожаваној Клеопатри богату Пергамску библиотеку, александријска наука била је у опадању. А када је Октавијан, преко лешева Антонија и Клеопатре, ушао у Александрију и начинио Египат римском покрајином, онда не беше више склоништа грчкоме генију. Александрија је стално опадала, док је напослетку не Милутин Миланковић освојише Арапи. Од свих зданија која смо, драга пријатељице, видели (1879–1958) приликом наше посете у Александрији, не остадоше ни рушевине. Једино она два староегипатска обелиска очувала су се; један од њих стоји сада у Лондону, а други у Њујорку. Од Музеума ни трага; не зна се ни где је стајао.  Прочитај књигу „Кроз васиону и векове” Милутина Миланковића. Откриј колико пажње велики научник посвећује не само чувеној Александријској библиотеци него и књигама и читању уопште. ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

Опиши како се осећаш у библиотеци или у књижари. Напиши краћи сценарио за графичку новелу (стрип) у ком ће преовлађивати фантастика. Можеш да се послужиш елементима своје омиљене бајке и да се посаветујеш са наставником ликовне културе у вези са графичким решењима. Прочитај књигу Нила Гејмена по свом избору и напиши приказ – представи је у одељењу.

Кључне речи: предавање, књига, библиотека, читалац, писац, језик, машта. 16

Магија читања | Преносива магија


ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА Има људи чији је живот тако добро испуњен да ни својом смрћу не могу да нас обесхрабре. Иво Андрић

Читаћеш:

► Прота Матеја Ненадовић, Мемоари (одломак)

uk a

► Вук Стефановић Караџић, Житије Ајдук Вељка Петровића (одломак) О народним певачима

pr om

► Народне епске песме новијих времена (тематски круг о ослобођењу Србије) Почетак буне против дахија Бој на Мишару

o

► Доситеј Обрадовић, Живот и прикљученија (одломци)

Ed

► Петар Петровић Његош, Горски вијенац – „Бадње вече” ► Обичајне народне лирске песме (избор)

► Народна приповетка Усуд

Научили смо

Павлe Чортановић, Стеван Синђелић у бици на Чегру (1900)

►% Подсети се наставних садржаја са часова историје о Првом српском устанку и борбама за ослобођење Србије. Издвој личности које су својим деловањем обележиле то време у друштвено-историјском и политичком смислу и оне које су свој траг оставиле у нашој културној историји. Размисли о њиховом значају за слободу и културни развитак српског народа. Магија читања | Живот и прикљученија

17


Доситеј Обрадовић (1739. или 1742–1811) Просветитељ и писац, сврстава се у најзначајније личности у српској културној историји. Рођен је као Димитрије, али је и данас познат по свом монашком имену Доситеј. У младости се најпре замонашио, а потом и одрекао калуђерског живота да би се посветио просветитељским идејама, писању и пословима у корист сопственог народа. Значајна дела: „Писмо Харалампију”, „Живот и прикљученија”, „Совјети здраваго разума”, „Басне” и друга.

o

Д

имитрије Обрадовић је рођен у Чакову у Банату, на територији данашње Румуније, претпоставља се 1739. године, али се у неким документима као година његовог рођења спомиње и 1742. година. Замонашио се 1758. године у сремском манастиру Хопову и добио монашко име Доситеј. Жељан знања и незадовољан стањем у манастиру, из Хопова је отишао у Далмацију, где је три године провео као учитељ, саставља „Буквицу” – одабране беседе св. Јована Златоустог, да би затим кренуо у свет, учећи се на изворима тадашње просвећености. Боравио је у Грчкој, па у Смирни, где је научио грчки језик и упознавао се с реформистичким идејама XVIII века, стичући основна знања из филозофије и књижевности. Преко Албаније и Венеције вратио се у Далмацију и припремао своја прва дела. Доситеј постаје проповедник у Скрадину 1770. године, саставља поучни зборник „Венац од Алфавита”, завршава „Ижицу” и преводи „Христоитију” Антонија Византијског. Боравећи и школујући се у Бечу, Модри и Пожуну (Братислави), упознао се са средњоевропским просветитељством и заинтересовао за културно-просветне и социјалне реформе. Обишао је Италију, Румунију и задржао се извесно време у Сремским Карловцима, тадашњем најзначајнијем српском културном центру. На његово даље образовање благотворно је деловао боравак у Западној Европи. У Халеу је слушао филозофију и теологију, у Лајпцигу физику код чувених професора. Просветитељски рационализам узео је за филозофску основу свог програма, везујући га са практичним потребама свог народа. У Лајпцигу је штампао своје програмске и друге списе, међу којима се истичу „Писмо Харалампију”, „Живот и прикљученија” (1783), „Совјети здраваго разума” и „Слово поучително”(1784) и „Басне” и други део „Живота и прикљученија” (1789). Путовао је затим у Париз и Лондон, где је преводио Езопове басне са грчког на енглески. Тринаест година је живео и радио у Бечу, где је 1793. године издао „Собраније разних наравоучителних вешчеј”. Радио је четири године у Трсту, а у Венецији је штампао своју „Етику” (1803).

Ed

докумен(а)т – спис, исправа, службени акт Јован Златоусти (347–407) – цариградски патријарх, чувени хришћански беседник

► Прочитај кратку биографску белешку о нашем великом просветитељу која се налази на сајту Задужбине „Доситеј Обрадовић”:

pr om

Иво Андрић

ДОСИТЕЈ ОБРАДОВИЋ – БИОГРАФСКА БЕЛЕШКА

uk a

Сви ми умиремо само једном, а велики људи по два пута: једном кад их нестане са Земље, а други пут кад пропадне њихова задужбина.

прикљученија – доживљаји

18

Магија читања | Живот и прикљученија


uk a

pr om

o

На вест о Првом српском устанку у Србији, ступио је у везу са Карађорђем и дошао да својим силама и знањем помогне устројству нове државе. Објављује „Песну на инсурекцију Сербијанов” (Венеција, 1804), у народу познатију као Востани, Сербије, химну буђењу Србије из вековног ропства. У ослобођеној Србији провео је пет последњих година живота, од 1807. до 1811, дајући огроман допринос „просвешћенију” и „изображенију” свог рода. Основао је Велику школу – будући универзитет 1808. године и Богословију 1810. Као члан Правитељствујушчег совјета био је први министар просвете у Србији. Посмртно су му објављени „Мезимац” (1818), „Списи из Далмације” и „Писма”, а сабрана дела су изашла током 19. века у три маха (уз једно незавршено издање), као и 1911, 1961, 2007–2008 (издање Задужбине „Доситеј Обрадовић”). Овако мали број издања сабраних дела Доситеја Обрадовића показује да његово дело и даље представља велики изазов за издаваче. У својим многобројним списима, који су много пута прештампавани и објављивани у разним приликама и формама, изложио је просветитељске идеје 18. века, а најбитнија филозофска, педагошка, друштвено-политичка, културна и просветна питања тадашњег времена прилагођавао је потребама културе и просвете свог народа. Приближио је Србији Европу и свет и отворио прозор за продор нових културних и цивилизацијских тековина. Доситеј Обрадовић умире у Београду, 28. марта 1811. године. Сахрањен је у порти београдске Саборне цркве. Његово тело два пута је премештано, 1837. због зидања нове Саборне цркве уместо старе и 1897. године, да би се његов гроб поставио напоредо с Вуковим, чији су посмртни остаци те године пренети из Беча. РАЗГОВАРАМО О БИОГРАФСКОЈ БЕЛЕШЦИ

Ed

Издвој чињенице из биографије Доситеја Обрадовића које су на тебе оставиле нарочити утисак. Због чега су оне, по твом мишљењу, важне? Наведи биографске чињенице које су ти одраније познате. Објасни значење речи задужбина. Подсети се народне епске песме „Свети Саво” и наведи неколико задужбина Немањића.

ИСТРАЖИ И ПРОТУМАЧИ Обележи на географској карти Европе места у којима је Доситеј Обрадовић боравио. Исцртај линију његових путовања. Прелистај свој уџбеник историје за седми разред и подсети се значајних историјских догађаја у Србији с краја 18. и почетка 19. века. Издвој основне карактеристике историјских, друштвених (социјалних) и културних околности доба у којем је Доситеј живео. Служећи се уџбеником историје, укратко представи главне одлике епохе просветитељства и рационализма у Европи. Магија читања | Живот и прикљученија

19


САЗНАЈ ВИШЕ Реч задужбина налази се у Вуковом „Српском рјечнику” (1818). У одредници ове речи забележено је: Задужбина – Највећа је задужбина начинити намастир, или цркву, као што су српски цареви и краљеви градили; потом је задужбина начинити ћуприју на каквој води, или преко баре; калдрму по рђаву путу; воду довести и начинити близу пута (и то се каже г р а д и т и, н а ч и н и т и – себи – задужбину); усадити или накалемити воћку близу пута, гладног наранити, жедног напојити, голог ођести (но ово се каже чинити и учинити задужбину) итд. [...]

*** У новије доба српске културне историје настају и задужбине које носе име значајног књижевника. Оснивају их културне и научне институције како би бринуле о заоставштини писца: објављеним и необјављеним делима (рукописима), преписци, документима и свему другом што том ствараоцу припада. Између осталог, установљују и награду која носи име писца чија је задужбина. Тако постоје задужбине Вука Караџића, Иве Андрића, Милоша Црњанског, Десанке Максимовић, Бранка Ћопића и других значајних књижевних стваралаца. Задужбина „Доситеј Обрадовић” основана је 2004. године у Вршцу. Између редовних активности, установила је и „Доситејев дан”, који се сваке године обележава 10. априла.

Ed

Задужбина „Доситеј Обрадовић” http://www. dositejevazaduzbina.rs/

uk a

w

pr om

o

Порекло речи задужбина није у вези са глаголом задужити (како неко може помислити), већ се њоме Васа Поморишац, Доситеј на путу означава оно што се чини за душу (твореница: за- + просвећивања српског народа душ(у) + -бина). Првобитно је означавала грађевину (Манастир Хопово) (обично цркву, манастир) подигнуту за душу некоме од стране српских владара или феудалних поседника. Осим тога, подразумева и имовину (новац, зграде и др.) која се поклања или завештава у хумане или просветне сврхе, фонд. У фигуративном (пренесеном) смислу значи: добро дело, доброчинство.

ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

Прочитај више о раду Задужбине „Доситеј Обрадовић” на њеном сајту и укратко представи најважније активности. Истражи податке о српским средњовековним задужбинама. Нацртај мапу немањићких задужбина, где ћеш, уз име владара (светитеља), дописати називе њихових најбитнијих задужбина. Потражи податке о Коларчевој задужбини у Београду и о њеном оснивачу. Укратко прикажи њен рад.

Кључне речи: Доситеј Обрадовић, задужбина. 20

Магија читања | Живот и прикљученија


ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА (одломци из аутобиографије) ► Пре читања одломака из Доситејевог аутобиографског дела „Живот и прикљученија” усредсреди пажњу на неколико редака из његовог Предисловија (Предговора) у којима образлаже због чега пише о сопственом животу.

ПРЕДИСЛОВИЈЕ (одломак)

В

Ed

uk a

pr om

o

реме младости, у ком крв наша ври и мисли непрестано лете, не допушта нам доста постојанства да се сами са собом забављамо и да од себе далеко не одлазимо. Златни совет „познај себе” врло се касно прима. Тридесет и осам моји[х] прошасти[х] година напомињу ме да је подне мојега живота преминуло и да се к вечеру приближавам. [...] Сад ми долази на памет божествени совет премудрога Питагора – да се к себи вратим да у себе дођем, и да размислим откуд сам на ови свет дошао, што сам у њему чинио и куд мислим поћи. Ово ми је сад моје најмилије упражњеније и најдражи посао: или разговоре учени[х] људи слушам или премудро написане књиге читам, или уједињен у ком безмолвном месту ходам; о Том МИСЛИМ, О ТОМ се упражњавам и ТО уздишући себе питам, откуд Спознај себе! – натпис на улазу у Делфе, сам на ови свет дошао? Шта сам у њеантичко пророчиште му чинио? И куд ћу из њега поћи? Ово, дакле, размишљавајући, рад би[х] да нисам сасвим на свету неполезан био; рад би[х] штогод после мене оставити с чим ће се когод од мога рода ползовати. Рад би[х] са свим срцем науку и просвештеније разума, које сам од младости моје желио и тражио, српској јуности препоручити и тако српске кћери прсима, које су ме одојиле, ако не колико би[х] рад, барем колико могу, благодаран јавити се. Зато намеравам различне случаје, који су ми се у време двадесет и пет година мојега странствовања догодили, написане оставити. Уздам се, описујући разне обичаје народа и људи с којима сам живио, да ћу моје читатеље ползовати. Добре обичаје похваљујући, радићу и сваком препоручити, а зле похуђавајући, у омразу довести. Магија читања | Живот и прикљученија

 Научи се од мудријега: то ти је велика корист. И научи другога колико можеш: то ти је велика задужбина. Доситеј Обрадовић

безмолвни – овде у значењу усамљен(и) неполезан – некористан, бескористан ползовати се – користити се просвештеније – просвећивање, просвета јуност – младост, омладина благодаран – захвалан похуђавајући – кудити, критиковати у омразу довести – омрзнути, учинити да неко нешто омрзне

21


РАЗГОВАРАМО О ПРЕДГОВОРУ Колико година има Доситеј у време када започиње писање аутобиографије? Због чега је то важно? С каквом намером пише своје дело? Коме је оно намењено? Због чега Доситеј истиче „совет” Познај себе? Које животне вредности човек усваја са годинама? Зашто је њему лично потребно да се к себи врати, да у себе дође? Шта жели да остави младима (јуности) и сопственом народу и због чега? На основу текста и свог осећања језика објасни значење речи: совет, упражњеније, штогод, когод, странствовање.

Књиге, браћо моја, књиге, а не звона и прапорце! Доситеј Обрадовић

pr om

o

ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА ДИМИТРИЈА ОБРАДОВИЧА НАРЕЧНОГ У КАЛУЂЕРСТВУ ДОСИТЕЈА ЊИМ ИСТИМ СПИСАТ И ИЗДАТ V ЕВО МЕ МЕЂУ КАЛУЂЕРИ; ШТА САМ ТРАЖИО, ТО САМ И НАШАО (одломци)

Б

22

uk a

Ed

прикљученије – доживљај, догађај авлија – двориште Опово (Хопово) – манастир на Фрушкој гори братија – калуђери који припадају једном манастиру трапеза – трпезарија

ило је око два сата после подне кад смо ушли у манастирску авлију јер смо лагано ишли од Ирига до Опова. Истом братија изишли из трапезе, а нису били јошт полегли спавати по обичају манастирскоме. [...] Било и’ је око десетак. А када упазише они други што су се били којекуд разодали, почеше се скупљати и они који откуд. У један два минута би и’ до тридесет. Никад у мом веку нисам дотада толику силу калуђера скупа видио. Била ми се почела крв возмуштавати и јежити кожа, као да сам се хотео препасти, кад ето ти упази’ однекуд два малена калуђерка, који дођоше и стадоше близу нас гледајући нас веселим образом. Онда ми поче долазити дрзновеније мислећи у себи: кад овима ништа није било, неће ни мени. А, да право исповедим, нисам никаква узрока имао плашити се, јер су моји драги Оповци осим сви’ Фрушкогораца најпитомији, благосклони и благопријатни, весела образа и погледа, пристојно и чисто обучени, једним словом, нису нимало Доситеј Обрадовић, Живот и прилични оним калуђерима с којима се деца плаше. прикљученија (1783) Између свију њи’ најбоље сам упазио једнога који у среди свију сеђаше. Брада му пократка, округла, и власи на глави беле као снег, а образ чист и млад, пун млека и ружице; поглед дрзновен, но у исто време љубак и Магија читања | Живот и прикљученија


o pr om

Манастир Хопово, XVIII–XIX век, Збирка Музеја Вука и Доситеја

Ed

uk a

милостив; очи пуне живота и неке особљиве сладости. Како ме је погледао, предобио је све срце моје. Рекао би’ као да сам га познавао пре млого година, и као да ми је својим взором рекао: ја ћу бити твој благодјетељ и отац. И кад не би се смијао, на лицу би му неко тихо природно осмејавање цветало. И, правда, како сам после дугим искуством познао, и како ће се видети из ове моје историје, ако је икада човек на свету био без најмањег следа притворности, он је био. [...] Мој игуман, кад устане, нађе ме над књигом. Било му је зачудо да једно дете мојега возраста не иде којекуд трчати и скакати имајући допуштање. Рекне ми да му мало читам. Ја почнем читати како год из псалтира. Пита ме читам ли из сваке књиге и разумевам ли шта читам. Кажем да из сваке, ако је српска и влашка, и да разумевам. Попогледа ме мало с вниманијем, пак ми начне говорити: „На ма’ тај час узми твоју торбу пак иди куд ти драго. Право је рекао Антоније да ти нећеш код мене ни три дни бити.” Ја сам био изван себе; мислим: „Какви су ово људи? Пре два сата милостиво ме је примио, а сад гони; да сам што скривио, не би’ жалио.” Онда он опет: „Знаш ли зашто те терам?” Ја: „Не знам.” Игуман: „Ако ти будеш добар и послушан тако како читаш, ти ћеш код мене, док сам ја жив, остати. Но бојим се, кад ти чујеш како ја читам, ти ћеш ми се смијати, а ја сам љут, пак, ето ти кавга готова.” Кад ја то чујем, оданем мало, одговорим му: „Немојте ме терати, ја се вама нећу ругати.” Онда он изиђе пред ћелију, пак, гди год кога упази, зове, виче и казује како ја читам: све као вода. Једва дочека сутра подне; метне да читам у трапези житије. По ручку узме ме с собом у Ириг. У петнаест кућа водио ме је, почевши од господина протопопе от Шакабент, казујући свима да ја боље од њега читам и да он не сме преда мном читати. Био сам као на ватри од стида. Хтео би’ да се куд уклоним, да нисам ту кад с ким о мени начне говорити, но узалуд; заповедио би ми да се Магија читања | Живот и прикљученија

разодали – расходали возмуштавати – мутити се веселим образом – с веселим лицем дрзновеније – смелост, храброст благосклони – благонаклони благопријазни – пријазни словом – речју прилични – слични дрзновен – слободан, смео след – траг псалтир – књига псалама (као део Библије); уџбеник из ког се некад учило читање вниманије – пажња житије – средњовековна биографија свете личности протопоп(а) – протојереј; најстарији по чину јереј, парох чистосрдечије – простодушност, искреност фалити – хвалити (некога или нешто) високопочитаније – велепоштовање, велико поштовање светињичити се – понашати се попут свеца јербо – јер, зато што, због тога што дивији – дивљи јошт – још подстреканије – подстицај

23


24

Ed

дурати − трајати, истрајати, издржавати крат − пут, пута стари славенски језик − српскословенски, српски црквенословенски језик

uk a

pr om

o

метанисати – скрушено и дубоко се клањати при молитви находити се − бити, налазити се на неком месту чуствовати − осећати

не мичем с места; док сам и ја као огуглао, пак би’ слушао као да се о другом ком говори. Дивио сам се чистосрдечију његову; и колико ме је он више фалио, толико сам га ја више љубио и у високопочитанију имао. Близу три года провео сам при овом благонаравном и пречасном игуману; смрт његова раставила нас је. Но како сам се у време ове три године у мојем милом Опову светињичио и како нисам, то ћу мало понашире описати; јербо ако је икад у мени штогод дивије светиње било, то је у Опову било, док сам се јошт међу детињством и јуности находио, и док ме још подстреканија телесна нису заокупила била. [...] Прође то лето и зима; на пролеће постригу ме и даду ми моје пожељно име Доситеј. Како сам тај пост провео, мучно ће ко веровати. По три дана ништа Арсеније (Арса) Теодоровић, Доситеј Обрадовић, књижевник и просветитељ (1819) не би’ окусио, пак би’ се гди на таван сакрио и све би’ метанисао челом у земљу, ударајући док би ми се завртео мозак; једва би’ на ногу од тешке глади стајао. Находио сам у житијам да неки од пустиника по цели’ седам дана, и неки по четрдесет ништа не би у уста уложили. Силио сам се не би’ ли и ја како могао до седмога дна дотерати, но залуду; нисам могао више него три дни, јер у четвртом дрктала би ми колена, чуствовао би’ јаки бол у утроби, и долазио би’ у несвестицу. Мој добри и разумни игуман, видећи да моја будалаштина све то виша бива, каже ми чисто: да он тога више неће трпити да, при њему наодећи се, сам себи убица будем, но сваки дан у време уречено да с другом братијом једем; ако ли нећу, да на друго место гди идем липсавати од глади, а не код њега... [...] Мој простосрдечни игуман с ким би год о мени говорио, заклињао би се да сам светац, но придодавао би к томе: „Бојим се, неће та светиња задуго дурати.” Тако је и било. [...] При свем том, читање књига од дан до дан све ми је милије бивало. Житија сва не само сам очитао по неколико крат, него и свако сам накратко исписивао; и на ови начин знао сам и’ сва као наизуст [...]. Ова сва читања ту су ми ползу пренела да сам наш стари славенски језик привикао; а с друге стране била су ми штетна, као свима онима који најмањега разумјенија логике не имајући, како би кадри били расуждавати оно што читају, напуне главу свакојаки’ поњатија, мњенија и противречја, пак ходе пуни ветра, чинећи им се богзна шта знаду. А не умејући Магија читања | Живот и прикљученија


судити и расуждавати сврх оног што знаду, ништа не знаду; или би много паметнији били да не знаду оно што знаду, јер би барем при општем человјеческом уму и разуму остали, пак би били као остали људи. Мој је мозак био пун смуштенија вавилонског, но онда ја нисам се могао сам себи начудити како је могуће да толики ствари знам, пак би’ се све молио да ме Бог сачува у смиренију, да не паднем у високоумије и гордост, а та моја иста молитва произходила је из труле, смрдљиве и потајне понирљиве светињске гордости. И заиста, нејма ти лукавије ни високоумније гордости од светињске, ни опачније кривоглавице и лудости од којекаквог читања без расужденија.

Ed

uk a

pr om

o

[...] У то исто време митрополит, за нешто срдит на мојега старца, сметне га с игуманства и заповеди му да пође на неко време у Шишатовац, нити му се дозволи да мене с собом поведе. Он, полазећи у речено место, даде ми петнаест дуката: мало је више имао за своју особиту к свом манастиру верност. При нашем растанку ови ми разговор учини: „Мој синко, чини ми се да се нећемо више у животу видети; ја знам да ћеш ти куд либо за науком поћи. Жао ми је што ти више не могу дати: живећи у једном манастиру имућу, нисам желио да моји’ особити’ новаца имам. А сад жалим што нисам колико-толико заштедио, те би’ те сад боље могао оправити. Но с ово мало можеш до Кијева доћи. А онде, ако будеш трудољубив и у науци подвижан, небесни промисал неће те оставити без хлеба. Пустиње, пештере и светињичење извади из главе; томе се данас разумни људи ругају. У данашњи дан ко се год за свеца издаје, или је каква лажа или фантазира. Учење жели и тражи колико више можеш; нема горег живота од беспослична и унљива. Колико сам те ја познати могао, ако се ти ученију не предаш, ти ћеш жалити што си се покалуђерио; ти ниси ни за какав други посао него за књиге. Колико сам ја прост и неучен, мени је милије видети ученог младог Рајича, него четири васељенска патријарха, који би били без науке као ја. Видио си га како је млад и без браде, али кад стане беседити, ми сви с великим брадама гледамо га као да смо из дивјег вилајета дошли! Ја ти за мене кажем: стидим се и срамим моје седе на образу браде. Наш сав живот пролази у старању и у говорењу за казане ракијске, за каце, бурад и обруче; наша је сва наука у томе да познамо колико је ком вину и шљивовици година. Иди за науком; с њом ћеш свуд пристати и твоје живљење поштено заслужити. Мој синко, прошла су она глупа и слепа времена кад се је међу нами говорило: „Боље је шест вранаца у каруци него шест школа у глави.” Сада се је време преокренуло: учен човек ако ће и пешице ићи, сваки га поштује; а неучена, видећи гди се вози на вранци, ’вранци вранца вуку’ говоре, и право имаду. [...] Веруј ми, мој синко, кад год чујем младога Рајича да беседи, уздишем за мојом младошћу, и, да имам какву власт, све би’ ове наше манастире у школе и у училишта преобратио. Зато послушај ти мој последњи совјет: извади из главе то твоје светињичење – ја ти задајем моју српску веру да из тога неће ништа бити – тражи науку и гладујући, и жеднећи, и наготујући. Ја ти више желим да у једном малом сеоцу будеш мале деце учитељ, него у Опову игуман или архимандрит. И, ако ме послушаш, како знам да ћеш, благосиљаћеш ме кад у гробу будем.” Магија читања | Живот и прикљученија

расуждавати − расуђивати, процењивати, размишљати поњатије − поимање, разумевање мњеније − мишљење смуштеније − збуњеност, пометеност високоумије − високоумље, уображеност понирљив − подмукао заведен, заслепљен куд либо − куд било трудољубив − вредан, радан, делатан подвижан − покретан, напредан, вредан унљив − докон, беспослен вилајет – област, крај Рајич – Јован Рајић, писац и историограф каруца – лака кола, кочије

25


РАЗГОВАРАМО О АУТОБИОГРАФИЈИ Испричај о чему Доситеј говори у наведеним одломцима. Опиши како доживљаваш Доситејев речник. Да ли се и без гледања у објашњења непознатих речи може схватити суштина онога о чему говори? Образложи свој одговор. Шта је озбиљно, а шта хуморно у наведеним одломцима. Образложи своја запажања.

ИСТРАЖИ И ПРОТУМАЧИ

pr om

o

Усредсреди се на опис сусрета са калуђерима. По чему се види да у евоцирању сусрета Доситеј приповеда из угла дечака? Каква су његова осећања и очекивања? Ко му одмах привлачи пажњу и због чега? Због чега је игуманов портрет упечатљив? Којим стилским средствима је то постигнуто? По чему се дечак Димитрије разликује од деце свог узраста? Захваљујући чему га је игуман запазио? Шта он чини да истакне дечакове способности? Опиши дечакова настојања да се постом приближи својим узорима – свецима. Шта он чини, а како на то реагује игуман? Како показује љубав према књигама и читању? Које све књиге чита? Подвуци део текста у којем говори о користи и штетности свога читања. Објасни разлоге које наводи. Образложи како разумеш Доситејеву мисао: И заиста, нејма ти лукавије ни високоумније гордости од светињске, ни опачније кривоглавице и лудости од којекаквог читања без расужденија. Шта, по твом мишљењу, значи читање без расуђивања (размишљања)? Због чега је оно штетно? Опиши како је представљен растанак са игуманом Милутиновићем. Како га мудри старац, његов заштитник, саветује пре него што ће из Хопова отићи у Шишатовац? Због чега сматра да је пут науке, који ће га одвести далеко од манастира, прави Доситејев пут? На које му вредности скреће пажњу? Подвуци савете које сматраш нарочито значајним. Процени колико су они универзални. Изабери оне које би се могли применити и у данашње време и објасни их. Доситејеви родитељи су рано умрли. Када је напустио јорганџијски занат (на који га је његов старатељ упутио) и побегао у манастир са жељом да се замонаши, имао је тринаестак година. Напушта манастир три године касније. Објасни како видиш утицај манастирског живота на његово сазревање, а како улогу игумана Милутиновића у његовој одлуци да пође у свет. Издвој шта те је у наведеним одломцима насмејало и потруди се да објасниш због чега. Обрати пажњу на наслов поглавља и закључи да ли и у њему има хумора. Доситеј је претеча Вука Караџића у залагању за писање српским народним језиком, али се његов језик разликује од Вуковог народног језика. Образовање је стицао на црквенословенском, а познавао је и многе светске језике (поред класичних, грчког и латинског, и руски, румунски, албански, италијански, немачки, француски и енглески). Писао је језиком школованих војвођанских Срба, али са жељом да га што више људи разуме. Погледај речи које су објашњене уз Доситејев текст. Подвуци оне за које знаш да су се одржале до данас.

Ed

uk a

евоцирати – оживети, оживљавати у свести, у сећању, некога или нешто

26

Магија читања | Живот и прикљученија


ИЗ РЕЧНИКА КЊИЖЕВНИХ ТЕРМИНА

pr om

САЗНАЈ ВИШЕ

Доситеј Обрадовић је у Србију донео напредне, просветитељске идеје, међу којима и схватање о потреби и важности школовања женске деце – што је до тада било незамисливо. Осим тога, донео је и џак кромпира, те се од тада ово поврће одомаћило и у Србији. ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

w Погледај прву епизоду („Детињство”) серије РТС-а „Доситеј, путник просвећености”. https://youtu.be/1EOvRHnCd4

o

Аутобиографија (гр. autos – само; bios – живот; grafo – писати) – за разлику од биографије, у којој се приповеда о животу неке значајне личности, у аутобиографији аутор приповеда о сопственом животу. Период који се њоме обухвата може да представља време од рођења до тренутка писања самог дела или се аутор усредсређује само на поједине периоде и догађаје које сматра најважнијим у властитом животу. Обично је одликује субјективни, исповедни тон, а сопствена личност се може представљати на озбиљан или на хуморан начин. Аутобиографије могу имати и документарно-историјску вредност (уколико се аутор више бави описивањем друштвено-историјских прилика свога времена) и књижевноуметнички домет (Нушићева „Аутобиографија” се, на пример, чита као хумористички роман.).

Ed

uk a

Прочитај текст о Доситеју Обрадовићу који је под насловом „Кад сан постане јава” објављен у Политикином забавнику. Уочи у њему најважније информације о Доситејевом животу и раду. Закључи зашто се о овом српском просветитељу говорило да „није обичан човек”. Подсети се савета које игуман Теодор Милутиновић даје младом Доситеју: „Иди за науком; с њом ћеш свуд пристати и твоје живљење поштено заслужити.” Подсети се аутобиографских текстова Николе Тесле и Михајла Пупина и напиши састав под насловом „Пут науке”, који потврђује изречену тврдњу. Свој рад представи у оквиру додатне наставе (литерарне секције). g Задаци за групни рад Размислите о следећим речима игумана Милутиновића: „Мој синко, прошла су она глупа и слепа времена кад се је међу нами говорило: ’Боље је шест вранаца у каруци него шест школа у глави.’ Сада се је време преокренуло: учен човек ако ће и пешице ићи, сваки га поштује; а неучена, видећи гди се вози на вранци, ’вранци вранца вуку’ говоре, и право имаду.” Организујте у одељењу расправу о томе колико се данас цене вредности о којима игуман говори. Погледајте драмску мини-серију „Јастук гроба мог” (1990) о Доситејевом животу, према сценарију Слободана Стојановића. Искажите своје утиске и запажања, откријте по чему се ова серија сматра једним од најуспелијих наших телевизијских остварења у оквиру драмског програма.

текст о Доситеју Обрадовићу „Кад сан постане јава” Политикин забавник http://politikinzabavnik.co.rs/pz/ tekstovi/kad-sanpostane-%D1%98ava

мини-серијa „Јастук гроба мог” (1990) ► први део https://youtu.be/ iB16pezGVoY

► други део https://youtu. be/3__iKvCngek

Кључне речи: Доситеј Обрадовић, „Живот и прикљученија”, аутобиографија. Магија читања | Живот и прикљученија

27


Српска народна пословица коју је Вук забележио, и поред ње додао напомену: Приповиједа се да је рекао некакав слијепац у шали.

О НАРОДНИМ ПЕВАЧИМА

o

Кад ми гусле не могу да гуде, не мили ми се ни што сам слијеп.

► Сваки од Вукових певача имао је посебан круг омиљених мотива и посебан стил. Кроз песме о старим временима сваки је исказивао оно што је носио у себи. Јасније неголи претходници, Караџићеви гуслари руше уобичајено схватање народне епике. Они доказују да појам епских певача не треба сводити на појам неодређеног народног генија, већ на појам генијалних појединаца.

pr om

Вук Стефановић Караџић (1787−1864) Једна од најзначајнијих личности у историји српске културе, у историјском развоју српског језика и књижевности. Он је реформатор српског језика и правописа, сакупљач и класификатор српских народних умотворина, аутор прве граматике и речника српског језика, аутор историографских дела, биограф, књижевни критичар и полемичар. Образованој Европи свога времена приближио је српско усмено стваралаштво, српски језик, историју, традицију и културу. Значајна дела: „Житије Ајдук Вељка Петровића”, „Српски рјечник” (1818, 1852), „Српске народне пјесме”, „Српске народне пословице” (1836), „Српске народне приповјетке” (1821, 1853), превод „Новог завјета” (1847) и друга.

Владан Недић

О

uk a

ТЕШАН ПОДРУГОВИЋ

Ed

н се по оцу звао Гавриловић, па су га Подруговићем зато прозвали што је био врло велики, тј. по другога човека. Ја га у почетку 1815. године нађем у Карловцима (у Срему) у највећем сиромаштву, где у риту сече трску и на леђима доноси у варош, те продаје и тако се храни, и кад дознам колико и какових зна песама, дам му на дан колико му треба да може живети и почнем од њега песме слушати и преписивати. Пошто ове готово све песме у Карловцима од њега препишем, узмем га уочи Цвети са собом на кола и одведем у манастир Шишатовац, мислећи да онде (где сам код ондашњега архимандрита, и садашњега владике карлштатскога, високопреосвештенога господина Лукијана Мушицкога имао господски

28

Магија читања | Живот и прикљученија

Риста Вукановић, Гуслар


квартир – стан, смештај

нахија – турски назив за управно подручје, крај, област кириџија – онај који кирија, најамни возар

pr om

o

квартир и сваку другу згоду и потребу) преписујем све песме које он зна. Но кад се онда испред Васкрсенија у Србији подигне буна на Турке, и њему као да уђе сто шиљака под кожу. Једва га којекако задржим око Васкрсенија, те препишем неколике од оних песама које ми је путем идући из Карловаца на колима казивао, па га одмах по Васкрсенију узмем на кола и одведем у Митровицу, те оданде пређе у Србију да се наново бије с Турцима. Пошто се оне јесени Срби умире с Турцима, он отиде у Босну и проврљавши којекуда по своме пређашњем обичају, састави неколико коња и намести се негде у нахији сребрничкој да живи као кириџија, но наскоро потом испребијају га некако Турци, па умре од убоја. Кад сам ја од њега песме преписивао, не знам је ли био што старији од четрдесет година. Био је паметан и, као хајдук, поштен човек. Врло је радо којешта весело и шаљиво приповедао, али се при том нигда није смејао, него је све био мало као намрштен. Он је знао још најмање сто јуначких песама, све оваких као што су ове које сам од њега преписао, а особито од којекаких приморских и босанских и херцеговачких хајдука и четобаша. Никога ја до данас нисам нашао да онако песме зна као он што је знао. Његова је свака песма била добра, јер је он (особито како није певао, него само казивао), песме разумевао и осећао и мислио је шта говори.

РАЗГОВАРАМО О ВУКОВОМ ЗАПИСУ

Ed

uk a

Сажето испричај шта се о Тешану Подруговићу сазнаје из записа Вука Караџића. По чему се овај епски певач разликује од осталих Вукових певача? Које његове одлике Вук нарочито истиче? Размисли о значају Вуковог записа. Због чега је важно то што је уз бележење песама настојао да представи и ликове људи од којих је те песме слушао и записивао?

ИСТРАЖИ И ПРОТУМАЧИ Присети се епских песама о Марку Краљевићу о којима је било речи у претходним разредима. Уочи које се од њих налазе међу песмама које је Вук записао од Тешана Подруговића: „Марко Краљевић и Љутица Богдан”, „Марко Краљевић и Вуча Ђенерал”, „Марко Краљевић познаје очину сабљу”, „Марко Краљевић и кћи краља арапскога”, „Марко Краљевић и Арапин”, „Марко Краљевић и Муса Кесеџија”, „Марко Краљевић и Ђемо Брђанин”, „Женидба Марка Краљевића”. По сопственом избору прочитај још најмање две песме које је Подруговић испевао. Запази шта је заједничко тим песмама. Уочи какав је у њима лик Марка Краљевића. Које га особине красе? Уочи хумор у тим песмама и покушај да објасниш како је то народни певач постигао. Размисли о томе зашто је Тешан Подруговић одабрао да највише песама испева управо о Марку Краљевићу. Могу ли се о томе, на основу Вуковог записа о овом певачу, изнети неке претпоставке? Образложи свој одговор. Магија читања | Живот и прикљученија

29


ФИЛИП ВИШЊИЋ

Р

pr om

o

ђав певач и добру песму рђаво упамти и покварено је другоме пева и казује, а добар певач и рђаву песму поправи према осталим песмама које он зна. Филип је Вишњић прешао у Србију 1809. године, кад се српска војска онога лета испреко Дрине натраг вратила, и после тога до 1813. године једнако је живео по српским логорима око Дрине. Кад Турци 1813. године опет овладају Србијом, и он с фамилијом својом пребегне у Срем и намести се у селу Грку. Чујући ја да он зна лепих песама, особито од Кара-Ђорђијина времена, добавим га у Шишатовац 1815. године (пошто ме Подруговић остави), те онде од њега препишем како ове песме које су штампане, тако и још три од Кара-Ђорђијина времена које сам оставио да њима, ако бог да здравље, зачиним пету књигу. Ја зацело мислим да је ове све нове песме, од Кара-Ђорђијина времена, Филип сам спевао. Како ми је казивао, он је ослепио у младости од богиња и потом је ишао не само по целоме босанском пашалуку, него и у Скадар, те просио певајући уз гусле. Ја сам га онда наговарао да иде опет у Србију, желећи да би онамо још коју песму спевао, но никако га на

uk a

Вишњић је осећао да певање доноси неко расветљење у смрачене људске унутрашњости: зато се трудио, све преданије, да у певању готово увек достигне онај тренутак кад слушаоци замиру јер ход сопствене судбине почињу да препознају у опеваним судбинама. У таквим тренуцима као да се између певача и слушалаца одстојање смањивало а празнине ишчезавале јер су, сви заједно и у исти мах, разазнавали корак смрти која је промицала. Тада би, само за час ослобођени сваког страха, постојали, само за тај час, чистији у себи.

Ed

► Филип Вишњић је најпознатији наш гуслар. Од њега је Вук Караџић забележио највише песама о Првом српском устанку. У твојој Читанци налази се и његова чувена песма „Почетак буне против дахија”, јединствено песничко сведочанство о атмосфери и приликама које су владале у Србији уочи устанка.

Светлана Велмар Јанковић Урош Предић, Српчад око гуслара (1882)

30

Магија читања | Живот и прикљученија


то нисам могао наговорити, јер му је било врло добро у Срему. Где је год дошао, људи су га због његових песама частили и даривали. Сина је свога био дао у Грку у школу. Имао је свога коња и таљиге и чисто се био погосподио. Пре неколике године чуо сам да је и умро у Грку. Кад сам ја од њега песме преписивао, било му је око педесет година.

РАЗГОВАРАМО О ВУКОВОМ ЗАПИСУ

ИСТРАЖИ И ПРОТУМАЧИ

pr om

o

Издвој чињеницу из записа о Филипу Вишњићу која је теби најзанимљивија и образложи своја запажања. Како тумачиш Вукову претпоставку да је ове све нове песме, од Кара-Ђорђијина времена, Филип сам спевао? На основу чега је то могао да закључи? Каква је, према Вуковој тврдњи, разлика између рђавог и доброг певача? Шта ти мислиш о томе?

uk a

Објасни како су трагичне породичне прилике утицале на Вишњићев живот и стваралаштво. Зашто су и познати богати Турци тражили да слушају Филипа Вишњића? Запази начин на који су сељаци из Грка у Срему описивали слепог гуслара. Како ти доживљаваш тај портрет? Вешт гуслар је био радо виђен гост у различитим крајевима. Потруди се да објасниш шта је за српски народ у прошлости представљала јуначка песма испевана уз гусле. У библиотеци потражи књигу „Дорћол” Светлане Велмар Јанковић и прочитај приповетку под насловом „Улица Филипа Вишњића”. Укратко прикажи како је списатељица оживела лик слепог певача, његову улогу у охрабривању српских устаника, али и тренутак у ком песма настаје.

Ed

СТАРАЦ МИЛИЈА

► Од старца Милије Вук је успео да запише свега четири песме: „Бановић Страхиња”, „Сестра Леке Капетана”, „Женидба Максима Црнојевића” (наша најдужа епска песма), „Гавран харамбаша и Лимо”. Данас се све четири сматрају врхунским делима наше епске књижевности. Старац Милија је познат по улажењу у психологију својих ликова, по допуњавању и преобликовању старе грађе. Најпознатији његов јунак је Бановић Страхиња, а песма у којој га је опевао не престаје да надахњује њене тумаче и уметнике (драмске и филмске ствараоце).

Ч

увши ја 1820. године у Крагујевцу да Милија особито зна песму о женидби Максима Црнојевића и о Бановићу Страхињи (које сам ја обе песме још од детињства којекако знао и потом од млого људи слушао и преписане имао, али ми ниједна није била сасвим по вољи), замолим се неколико пута њиховој светлоМагија читања | Живот и прикљученија

31


uk a

Ed

депутација – посланство, представништво једне државе у другој држави

pr om

o

сти, господару Милошу Обреновићу, да би ми га у Крагујевац добавио или мене у нахију пожешку к њему послао. Но, при свему обећавању њихове светлости, некако ми ова молба остане онда неиспуњена. Вративши се ја у пролеће 1821. године из Србије у Беч, молио сам писмено како њихову светлост, тако и покојнога Васу Поповића, бившег онда главнога кнеза у нахији пожешкој, да би ми се те две песме од Милије преписале и послале, но ни то ми се не могне учинити. Кад у јесен 1822. године, на позивање њихове светлости, дођем опет у Крагујевац, њихова светлост, опоменувши се мојих усмених и писмених молби, дозове из канцеларије свога писара Лазара Теодоровића (садашњега старешину српске депутације у Цариграду) и смејући се кажу му: „Лазо! Пиши кнезу Васу да је дошао Вук, него и он одмах Надежда Петровић, Гуслар (1906) нек иде амо и старца Милију жива нека доведе или мртва нека донесе, а нека уреди ко ће му код куће, место њега, радити док се он одовуд врати”. После неколико дана дође кнез Васа и доведе старца Милију. Али кад се с Милијом састанем, онда ми се тек радост окрене на нову тегобу и муку: не само што он, као и остали готово сви певачи (који су само певачи), није знао песме казивати редом до само певати, него, без ракије*, није хтео ни запевати, а како мало сркне ракије, он се, ионако које од старости, које од рана (јер му је сва глава била исечена тукући се негда с некаким Турцима из Колашина), слаб будући, тако забуни да није свагда редом знао ни певати! Видећи ја то, ништа друго нисам знао чинити него сам гледао да ми сваку песму пева по неколико пута, док је нисам толико упамтио да сам могао познати кад се што прескочи, па сам га онда молио те ми је певао полако (растежући речи), а ја сам за њим писао што сам брже могао. А кад сам коју песму тако написао, онда ми је он опет морао певати, а ја сам гледао у мој рукопис да видим је ли све добро написано.** *

**

32

Он није имао обичаја пити ракију из онога суда у коме му се донесе, него је саспе у чутуру, коју је у јанџику носио, па после певајући припија сваки час помало. Ко се год деси код њега, он му наздрави кад хоће да пије, а пошто се напије, остави чутуру опет у јанџик, не пруживши је никоме. Кад би га ко онда запитао каква је ракија, он је имао обичај, стресавши се и намргодивши, одговорити: „Зла, синко, и грдна, не море грђа бити, не дао ти бог пити је!” Како старац Милија, тако и други гдекоји певачи, молили су ме у оваким догађајима да им прочитам песму, и колико су се радовали слушајући је онако као што је они знаду, толико су се чудили како сам ја све то могао написати.

Магија читања | Живот и прикљученија


РАЗГОВАРАМО О ВУКОВОМ ЗАПИСУ

o

Тако сам око ове четири песме провео више од петнаест дана. Милија је знао још много онаких песама, као што је она четрнаеста у трећој књизи, али ми се није дало да још коју препишем. Њему се већ било мало досадило онде беспослену седећи и мени певајући, а уз то још нађе се људи (какових се обично код млогих дворова налази) који се највише о том брину како ће од свачега шалу и смеј заметнути, те му кажу: „Куд си ти, стар и паметан човек, пристао за будалом? Зар не видиш да је Вук луд и беспослен човек, којему је само до песама и до беспослица којекаких? Ако ти њега узаслушаш, теби ће читава јесен овде пропасти, него иди кући, те гледај свој посао”. И тако га подговоре, те једно јутро, примивши од њихове светлости пристојни поклон за дојакошњу дангубу, отиде из Крагујевца кријући од мене. Кад сам прошавших година питао за њ, казали су ми да је умро.

pr om

По чему се Старац Милија разликује од осталих Вукових певача? Због чега је Вуку Караџићу било нарочито стало да песме запише управо од овог епског певача? Шта на основу записа о Старцу Милији закључујеш о Вуковом карактеру? Због чега је био упоран у настојању да запише казивање епског певача? Како сада разумеш Вуков рад на сакупљању народних умотворина?

uk a

ИСТРАЖИ И ПРОТУМАЧИ

Ed

Истражи у тексту шта све Вук Караџић предузима да би се сусрео са Старцем Милијом. Колико дуго траје његова потрага за овим епским певачем? Ко му на крају у томе помаже и како? Којим речима пропраћа своју наредбу? Има ли у њима хумора? Образложи своја запажања и поткрепи их примерима из текста. Са којим се проблемом Вук сусреће пошто је, коначно, успео да се састане са гусларом? Записивање четири песме траје више од петнаест дана. На основу записа, опиши како је то Вук радио. О чему Вук говори у првој, а о чему у другој фусноти? Образложи Вукова запажања у другој фусноти. Како разумеш радост, а како чуђење народних певача када им је Вук читао оно што је записао? Због чега Вук Караџић није стигао да забележи више песама? Какви су се људи умешали својим саветима упућеним гуслару? Како су они гледали на то што је Вук радио? Због чега нису били у стању да сагледају важност његових настојања? Образложи своја запажања примерима из текста. Пронађи у тексту и подвуци оно што је чињеница (документ, датум, историјски догађај) и оно што је коментар (лични став аутора). Шта је за биографију важније? Истражи места у тексту која су те насмејала. Потруди се да објасниш како је Вук Караџић у овим записима постигао хуморни ефекат.

Магија читања | Живот и прикљученија

33


САЗНАЈ ВИШЕ

pr om

o

Захваљујући Вуковом раду на сакупљању, класификовању и објављивању српске усмене књижевности, широм Европе се, у различитим културама (немачкој, француској, енглеској, италијанској, руској, пољској, чешкој, бугарској) српска народна поезија објављује у преводима или препевима, па стиже чак и у Америку. Примера ради, велики немачки песник Јохан Волфганг Гете учи српски језик како би на немачки превео баладу „Хасанагиница”, а руски песник Александар Сергејевич Пушкин не само да чувену „Бајку о рибару и рибици” пише у десетерцу српске народне песме него је и своје песме о Карађорђу и Милошу Обреновићу испевао у гусларском десетерцу. Истражи шта су о нашој народној књижевности мислили највећи европски књижевни ствараоци Вуковог доба (нпр. Гете, Браћа Грим, Пушкин). Јозеф Крихубер, Вук Караџић (1865)

ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

Ed

uk a

Упореди Вукове записе о три велика народна ствараоца. Запиши карактеристике које су заједничко свој тројици. На основу Вукових записа опиши животно искуство епских певача. У каквим су околностима испеване њихове песме? У каквим су условима живели? Како су доприносили борби против Турака? Из записа о Старцу Милији видљив је став околине према Вуковом послу записивања народних песама. Опиши неприлике са којима се Вук суочавао. Наведи основне особине Вуковог приповедачког умећа које запажаш у овим кратким записима. Колико је он успео да у сажетом казивању пружи биографских података о епским певачима? Колико је успео да их представи као личности, и то са посебним акцентом на начин њиховог певања? Процени колико је Вук вешт у реалистичком и хумористичком приповедању. На основу ова три записа опиши Вуков рад на сакупљању народних умотворина. Образложи значај Вуковог рада на прикупљању народних умотворина за целокупну српску културу. Чиме су наше народне песме могле да одушеве страну културну јавност Вуковог доба? Које вредности ти препознајеш у нашим народним епским песмама? Прочитај још једном уводни цитат Владана Недића. Објасни како разумеш тврдњу да су епске песме испевали надарени појединци из народа, а не читав народ. У библиотеци пронађи књигу Владана Недића „Вукови певачи” и прочитај поглавља посвећена Тешану Подруговићу, Филипу Вишњићу и Старцу Милији. Издвој кључне реченице и образложи их на часу.

Кључне речи: Вук Стефановић Караџић, Вукови певачи, Тешан Подруговић, Филип Вишњић, Старац Милија. 34

Магија читања | Живот и прикљученија


Народне епске песме новијих времена (тематски круг о ослобођењу Србије) ПОЧЕТАК БУНЕ ПРОТИВ ДАХИЈА (одломак из епске песме)

Боже мили, чуда великога!

Ed

uk a

Кад се ћаше по земљи Србији, по Србији земљи да преврне и да друга постане судија, ту кнезови нису ради кавзи, нит су ради Турци изјелице, ал’ је рада сиротиња раја, која глоба давати не може, ни трпити турскога зулума; и ради су божји угодници, јер је крвца из земље проврела, земан дошo, ваља војевати, за крст часни крвцу прољевати, сваки своје да покаје старе. Небом свеци сташе војевати и прилике различне метати виш’ Србије по небу ведроме. Ваку прву прилику вргоше: од Трипуна до Светога Ђурђа сваку ноћцу мјесец се ваташе, да се Србљи на оружје дижу, ал’ се Србљи дигнут не смједоше. Другу свеци вргоше прилику: од Ђурђева до Дмитрова дана

pr om

o

► Наведи најзначајније историјске чињенице у вези са Првим српским устанком. Како изгледа турска владавина непосредно пре избијања устанка? Шта дахије предузимају како би спречиле побуну? Ко је вођа устанка? Почетак Првог српског устанка омиљена је тема епских народних песама тога времена као и у каснијем народном певању. „Почетак буне против дахија” испевао је слепи гуслар Филип Вишњић, савременик устаничких догађаја, а Вук Караџић је песму забележио у пролеће 1815. године у манастиру Шишатовац. Усредсреди се на стихове из песме и уочи у којој је мери слепи певач хроничар свога времена, а колико је даровити епски стваралац.

Споменик Филипу Вишњићу у Вишњићеву

Магија читања | Живот и прикљученија

Шишатовац – манастир на Фрушкој гори хроничар – писац хронике, летописац; хроника – историографски рад у којем су догађаји забележени по редоследу збивања; летопис Кад се ћаше... по Србији земљи да преврне – кад се хтело да се у Србији промени власт; уместо турске да дође српска судија – власт, влада, управа кнезови – за турске владавине локалне старешине у нахији, вароши и једном или више села са хришћанским становништвом. Кнез је био дужан да се стара о јавном реду и да врши управно-полицијску власт на свом подручју, да помаже државним чиновницима у прикупљању пореза, а често и да их сам убире. Кнежевско звање било је наследно. зулум – насиље, безакоње божји угодници – мисли се на светитеље, свеце јер је крвца из земље проврела – према народном веровању, крв провре када невина жртва тражи освету земан – доба, време сваки своје да покаје старе – да свако освети своје претке сваку ноћцу мјесец се ваташе – мисли се: месец се делимично помрачивао од Трипуна до Светога Ђурђа – од 1. фебруара до 23. априла, по старом календару

35


36

o

Дервиш-ага градски таинџија, старац Фочо од стотине љета, све седам се састало дахија Биограду на Стамбол-капији, огрнули скерлетне бињише, сузе роне, а прилике гледе: „Ала, кардаш, чуднијех прилика! Оно, јолдаш, по нас добро није.” Па од јада сви седам дахија начинише од стакла тепсију, заграбише воде из Дунава, на Небојшу кулу изнесоше, наврх куле вргоше тепсију, у тепсију зв’језде поваташе, да гледају небеске прилике, што ће њима бити до пошљетка. Око ње се састаше дахије, над тепсијом лице огледаше; кад дахије лице огледаше, све дахије очима виђеше, ни на једном главе не бијаше. Кад то виђе све седам дахија, потегоше наџак од челика,

pr om

uk a Ed

све барјаци крвави идоше – комета која се изнад Србије појавила у фебруару 1805. године гром загрми на Светога Саву – гром усред зиме, кад му вр’јеме није (27. јануара) виђен је као небеска знак да се подигне устанак Часне вериге – црквени празник (29. јануара) увати се сунце у прољеће – мисли се: помрачи се Сунце у пролеће; над Србијом је 11. фебруара 1804. године било потпуно помрачење Сунца Турци Биограци – Турци Београђани дахије – силници који су се одметнули од власти и закона Стамбол-капија – једна од београдских врата, где је почињао пут према Стамболу (Цариграду) таинџија – снабдевач скерлетни бињиш – широки огртач дугих рукава, скројен од црвене тканине кардаш – друг, пријатељ јолдаш – сапутник, друг Небојша кула – кула на Дунаву, испод београдског града, коју су према предању, саградили српски феудалци браћа Јакшићи у другој половини 15. века небеске прилике – небески знакови што ће нама бити до пошљетка – каква ће нам бити будућност наџак – део старинске бојне опреме; секирица на дугој дршци

све барјаци крвави идоше виш’ Србије по небу ведроме, да се Србљи на оружје дижу, ал’ се Србљи дигнут не смједоше. Трећу свеци вргоше прилику: гром загрми на Светога Саву усред зиме, кад му време није, сину муња на Часне вериге, потресе се земља од истока, да се Србљи на оружје дижу, ал’ се Србљи дигнут не смједоше. А четврту вргоше прилику: виш’ Србије на небу ведроме увати се сунце у прољеће, у прољеће на Светог Трипуна, један данак три пута се вата, а три пута игра на истоку. То гледају Турци Биограци, и из града сви седам дахија: Аганлија и Кучук Алија, и два брата, два Фочића млада, Мемед-ага и с њиме Мус-ага, Мула Јусуф, велики дахија,

Магија читања | Живот и прикљученија


pr om

o

не износ’те на рају биједа; не дирајте у њихове цркве, ни у закон, нити у поштење; не ћерајте освете на раји што је мене Милош распорио, то је срећа војничка дон’јела: не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи; ви немојте рају разгонити по шумама да од вас зазире, него паз’те рају ко синове; тако ће вам дуго бити царство. Ако л’ мене то не послушате, већ почнете зулум чинит раји, ви ћет’ онда изгубити царство.’ Цар умрије а ми остадосмо, и ми нашег цара не слушасмо, већ велики зулум подигосмо: погазисмо њихово поштење, свакојаке б’једе износисмо, и на рају глобе навалисмо, и гријоту богу учинисмо. Сад су ’наке постале прилике, сад ће нетко изгубити царство; не бојте се краља ниједнога, краљ на цара ударити неће, нити може краљевство на царство, јер је тако од Бога постало; чувајте се раје сиротиње: кад устане кука и мотика, биће Турком по Медији мука, у Шаму ће каде проплакати, јера ће их раја уцв’јелити. Турци, браћо, све седам дахија, тако наши инџијели кажу: да ће ваше куће погорети, ви дахије главе погубити; из огњишта пронић’ ће вам трава, а мунаре попаст паучина, неће имат ко језан учити; куд су наши друми и калдрме, и куда су Турци пролазили и с коњскијем плочам’ задирали, из клина ће проникнути трава, друмови ће пожељет Турака, а Турака нигде бити неће.

Ed

uk a

те разбише од стакла тепсију, бацише је низ бијелу кулу, низ бијелу кулу у Дунаво, од тепсије нек потрошка нема! Па од јада сви седам дахија пошеташе брижни, невесели, низ Небојшу кулу Јакшићеву, одшеташе у каву велику, пак сједоше по кави великој, сви сједоше један до другога, старца Фочу вргли у зачеље, бијела му брада до појаса; пак повика све седам дахија: „К нама брже, хоџе и ’ваизи! Понесите књиге инџијеле, те гледајте што нам књиге кажу, што ће нама бити до пошљетка.” Потекоше хоџе и ’ваизи, донесоше књиге инџијеле; књиге гледе, грозне сузе роне, дахијама овако говоре: „Турци, браћо, све седам дахија, ’вако вама инџијели кажу: кад су ’наке бивале прилике виш’ Србије по небу ведроме, ев’ одонда пет стотин’ година, тад је српско погинуло царство, ми смо онда царство задобили, и два влашка цара погубили: Константина насред Цариграда, украј Шарца, украј воде ладне, и Лазара на пољу Косову; Милош уби за Лазу Мурата, ал’ га добро Милош не дотуче, већ све Мурат у животу бјеше док ми српско царство освојисмо онда себи везире дозива: ’Турци, браћо, лале и везири, ја умријех, вама добих царство! Него ово мене послушајте, да вам царство дуговјечно буде: ви немојте раји горки бити, веће раји врло добри буд’те; нек је харач петнаест динари; нек је харач и тридест динари не износ’те глоба ни пореза,

Магија читања | Живот и прикљученија

кава велика – кафана, просторија у којој се пије кафа хоџа – муслимански свештеник ваиз – проповедник, говорник књиге инџијеле – свете књиге два влашка цара – два хришћанска цара: српски и византијски Константин – последњи византијски цар Константин XI Драгаш, погинуо бранећи Цариград од Турака 1453. године лале – дворјани везир – у турској царевини: министар, управник покрајине раја – немуслимански поданици турске царевине харач – врста пореза који се убирао од раје закон – овде у значењу: вера, припадност одређеној вери кука и мотика – народ у пренесеном значењу Медија – овде се мисли на муслиманско светилиште у Медини Шам – Сирија мунара – минарет, торањ џамије са кога муслимански свештеник позива вернике на молитву језан – позив на молитву који се упућује са минарета

37


o

небројена, по двије магазе. Нас четири када устанемо, устанемо на ноге лагане, а магазе с благом отворимо, просућемо рушпе по калдрми, на дукате покупити војску, нас четири велике дахије начетверо разд’јелити војску, начетверо ко четири брата; поћи ћемо из нашега града кроз нашијех седамн’ест нахија, исјећ ћемо све српске кнезове, све кнезове, српске поглавице, и кметове што су за потребе, и попове, српске учитеље, само луду ђецу оставити, луду ђецу од седам година, пак ће оно права бити раја, и добро ће Турке послужити. Док погубим Бирчанин Илију, обор кнеза испод Међедника; ево има три године дана, откако се врло посилио: куд гођ иде, све кр’ата јаше, а другога у поводу води; он буздован о ункашу носи, а бркове под калпаком држи, он Турчину не да у кнежину: кад Турчина у кнежини нађе, топузом му ребра испребија,

Ed

ункаш – предњи део седла

uk a

pr om

рушпа – млетачки дукат, златник, цекин

Тако књиге инџијели кажу.” Кад то чуше сви седам дахија, све дахије ником поникоше, и преда се у земљу гледаше; с књигом не зна нико бесједити, ни како ће књизи отказати. Старац Фочо подавио браду, па је б’јелу са зубима гризе, ни он не зна с књигом бесједити, већ се и он томе послу чуди; не пониче Фочић Мемед-ага, не пониче, већ јунак покличе: „Дишер море, хоџе и ’ваизи! Мол’те бога и језан учите сваки данак а све по пет пута! Не брин’те се нама дахијама: док је нама здравља и памети, и док нам је биоградског града, ми смо кадри управити градом, око града сиротињом рајом. Кад краљеви на нас војшит неће, како ће нам раја досадити, кад нас има, у седам дахија, у свакога по магаза блага? Каква блага? Све мека дуката, а све пуста блага лежећега. У нас, браћо, четири дахије, Аганлије и Кучук Алије, и у мене и Мула Јусуфа, у свакога има пуста блага

Вељко Станојевић, Збор у Орашцу (1926)

38

Магија читања | Живот и прикљученија


а кад Турчин стане умирати, а он виче на своје хајдуке: ’Море, слуге, тамо пашче бац’те, ђе му гавран кости наћи неће.’ А кад нама порезу донесе, под оружјем на диван изиђе, десну руку на јатаган метне, а лијевом порезу додаје: ’Мемед-ага, ето ти порезе, сиротиња те је поздравила:

више теби давати не може.’ Ја порезу започнем бројити, а он на ме очима стријеља: ’Мемед-ага, зар ћеш је бројити? Та ја сам је једном избројио.’ А ја више бројити не смијем, већ порезу украј себе бацим – једва чекам да се скине б’једа, јер не могу да гледам у њега; он је паша, а ја сам субаша.”

субаша – заменик баше, поглавара

РАЗГОВАРАМО О ЕПСКОЈ ПЕСМИ

uk a

pr om

o

Којим стихом почиње песма? Можеш ли да се сетиш још неке песме са истим почетком? Шта се њиме наговештава? О каквим се небеским приликама говори у песми? Шта оне значе Турцима, а шта српском народу? Који је историјски догађај из прошлости важан и Србима и Турцима? Објасни како разумеш савете султана Мурата у песми. Које се личности међу дахијама посебно истичу? По чему се оне разликују? Опиши лик Илије Бирчанина. Ко о њему говори? Размисли о томе зашто је то важно за карактеризацију лика Мемед-аге. У каквој је то вези са његовим одлукама и деловањем?

С књигом не зна нико бесједити, ни како ће књизи отказати. „Почетак буне против дахија”

ИСТРАЖИ И ПРОТУМАЧИ

Ed

Анализирај стих који представља устаљени (стереотипни) почетак у епском певању. Какви се догађаји најављују истицањем речи чудо? Запази како је употребљена градација у опису необичних небеских прилика које треба да подстакну Србе на борбу. Подвуци стихове у којима се то види и опиши како они утичу на развијање напетости у песми. У периоду од 1800. до 1806. неке од астрономских појава које се помињу у песми (помрачење Сунца и Месеца и појава комете) заиста су се догодиле. Обрати пажњу на анахронизам: народни певач све те појаве приказује као непосредан ток божанских знакова Србима и временски их смешта у 1804. годину. Шта је, по твом мишљењу, тиме постигао? Објасни тврдњу ту кнезови нису ради кавзи / нит су ради Турци изјелице. Ко су били кнезови и како су се односили према турској власти? Због чега само сиротиња раја жели промену власти? Како су томе ради божји угодници (свеци)? За шта треба војевати? Објасни како разумеш то што дахије хватају звезде у тепсију, на врху куле. Како они посматрају положај звезда? Шта су видели у хидромантском прорицању? Чиме су још, осим чудних знакова на небесима, условљени страх и забринутост турских првака? Шта они наслућују? Запази како је народни певач буну из 1804. повезао са догађајима који су се одвијали у време Косовске битке. Објасни шта у колективној свести српског народа значи Косовски бој. Магија читања | Живот и прикљученија

анахронизам – премештање у времену; намерно или случајно смештање личности, догађаја, обичаја, језика, предмета у време којем не припада; у књижевним делима обично служи истицању општости и ванвремености одређених појава хидромантија – прорицање судбине гледањем у воду

39


За какав ће преступ дахије бити кажњене? О чији су се завет Турци оглушили? Анализирај ликове дахија, старог и младог Фочића. Како их је епски песник психолошки приказао, чиме је постигао драмску напетост? У какву моћ се узда Фочић Мемед-ага? Објасни у чему је, по твом мишљењу, највећа снага угњетене раје. Подвуци стихове у којима се наводи пророчанство о томе шта ће се са Турцима догодити у Србији. Објасни на који начин је историја потврдила ове стихове. Какво значење у песми има лик кнеза Илије Бирчанина приказан из угла угњетача? На ког јунака те подсећа Илија Бирчанин? Подвуци стихове који говоре о односу Мемед-аге према српском кнезу. Образложи какву поруку тим стиховима певач шаље народу који слуша песму. ИЗ РЕЧНИКА КЊИЖЕВНИХ ТЕРМИНА

pr om

o

Стереотипни почетак – уобичајен назив за део првог стиха (Вино пије Краљевићу Марко), за цео стих (Боже мили, чуда великога) или за неколико уводних стихова народне песме, а може да буде и уводна реченица приповетке (бајке: Био једном један...) или предања. Стереотипни почеци обично имају непосредне везе са садржином песме, али могу бити и само обраћање певача слушаоцима, привлачење њихове пажње. (Нада Милошевић Ђорђевић) Десетерац – стих од десет слогова, најзаступљенији стих наше усмене поезије. У епским народним песмама има цезуру (одмор, паузу) после четвртог слога. То је тзв. асиметрични, епски десетерац. 1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

10.

Бо-

же

ми-

ли,

чу-

да

ве-

ли-

ко-

га

uk a

Цезура (лат. caesura – рез, усек) – још од античког времена, то је углавном стална граница – пауза, одмор – чиме се стих дели на два дела (полустиха). У српском стиху цезура у свим стиховима дужим од шест слогова по правилу представља границу између акценатских целина.  Упореди: Бо-же ми-ли, // чу-да ве-ли-ко-га

Ed

Градација (лат. gradatio – појачавање) – стилско средство за појачавање израза, остварено низањем слика по јачини (од слабијег ка јачем или обрнуто). Од давнина се у књижевности примењује на два начина: као поступак у грађењу композиције ради изазивања напетости и појачавања различитих естетских ефеката (трагичких или комичких) и као фигура понављања која се састоји од низа реченица или фраза, при чему наредна реченица понавља делове претходне (обично последње речи). Персонификација (лат. personificatio – оличавање) – стилска фигура заснована на томе да се природним појавама, стварима, апстрактним појмовима, биљкама, животињама и др. – приписују људске особине, способности и осећања. Доприноси уверљивости, оживљавању онога што се на тај начин приказује, односно сликовитости израза.  Упореди: друмови ће пожељет Турака, а Турака нигде бити неће. Метонимија (гр. metõnymia – замена имена) – стилска фигура која подразумева употребу речи у пренесеном значењу тако што се један појам замењује другим појмом по принципу логичке блискости, на основу стварне логичке везе између два појма. Посредством метонимије песничка слика постаје сажетија и снажнија, мисаоно богатија.

40

Магија читања | Живот и прикљученија


Обично разликујемо пет типова логичке везе: просторна (Јер ако се ја расрдим на те / сва нас Босна помирити неће.), временска (Предраг мајци до коња дорасте/ и до коња и до бојна копља.), узрочно-последична (У вину их санак преварио), присвојна (Читам Андрића.) и деона (Појео је цео тањир.). Епски певач гради метонимијску слику тако што мисао Кад устане народ замењује значењски богатијим и сликовитијим стихом Кад устане кука и мотика: реч народ замењена је речима кука и мотика – називима оруђа која су у блиској логичкој вези са појмом народ (сељаштво), који се њима служи; овде се именује средство уместо особе (особа) којој то припада. Кад устане народ > Кад устане кука и мотика

САЗНАЈ ВИШЕ

Епске јуначке песме новијих времена о војевању за слободу

Радмила Пешић

Ed

uk a

pr om

o

„Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу”, како их је називао Вук Караџић, певају о борбама с Турцима у 18. и у првој половини 19. века у Црној Гори, Херцеговини и Србији. Међу њима посебну тематску целину чине песме о устанку у Србији почетком 19. века – епске песме о борбама за ослобођење Србије. Устанички тематски круг садржи невелик број песама („Почетак буне против дахија”, „Бој на Мишару”, „Бој на Чокешини”, „Бој на Салашу”, „Бој на Лозници”, „Кнез Иван Кнежевић”, „Узимање Ужица” и друге). Највише њих потиче од једног певача изузетне обдарености, Филипа Вишњића. Отуда овај тематски круг (много више него остали) носи обележја не само тематског него и ауторског јединства, те се стога сматра да се о њему мора говорити и у вези с певачким и стваралачким ликом Филипа Вишњића. „Почетак буне против дахија” једна је од „најпознатијих, најлепших и најразвијенијих епских песама о борбама за ослобођење Србије. [...] Вишњић је историјске догађаје и бројне личности дао песничким идејама и сликама, ликове уметничким карактеристикама и стилом, те је поезија потпуно потиснула хроничарско казивање. Иако у песми има детаља који указују на тачну обавештеност певача о догађајима [...], Вишњић је умео и шире да сагледа збивања и људе [...] и да у оквирима законитости епског народног певања и традиције оствари висок уметнички домет. ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

Научи да изражајно говориш део песме по сопственом избору. Илуструј значајни догађај или лик из песме по сопственом избору (временске прилике, саветовање дахија, ликове Илије Бирчанина или Фочића). Прочитај песму у целини и издвој стихове у којима се огледају стварне историјске чињенице. Забележи догађаје и личности Првог српског устанка које налазиш у песми. Изабери једну мудру мисао из песме (нпр. Не може се царство задобити / на душеку све дуван пушећи.) и напиши краћи текст о њеном значењу.

Кључне речи: епске јуначке песме новијих времена о војевању за слободу, тематски круг о ослобођењу Србије, Филип Вишњић, Први српски устанак, стереотипан почетак, десетерац, цезура, градација, персонификација, метонимија. Магија читања | Живот и прикљученија

41


 Чини добро, не кај се, чини зло, надај се.

(епска народна песма тематског круга о ослобођењу Србије) ► Подсети се основних историјских података у вези са бојем на Мишару. Битка се догодила између 13. и 15. августа 1806. године на брду Мишар код Шапца. Устаничком војском командовао је Карађорђе Петровић. То је једна од највећих победа устаника за време Првог српског устанка. Турци су били предвођени босанским везиром Сулејман-пашом Скопљаком и пашама Синаном и Хасаном. На турској страни погинули су Синан-паша из Горажда, Кулин-капетан, капетан Мехмед Видајић из Зворника и многи други. На српској страни, поред Карађорђа, од народних првака у бици су учествовали: Јаков Ненадовић, прота Матеја Ненадовић, Стојан Чупић, поп Лука Лазаревић, прота Никола Смиљанић, Лазар Мутап, Цинцар Јанко Поповић и Милош Поцерац, који је од преживелих Кулинових људи запленио Кулинову сабљу, одело и коња. Ратничко умеће Карађорђа и његове одлуке за време битке и данас се изучавају на француским, америчким и српским војним школама као добар пример вођења битке против јачег непријатеља. Многа од ових имена помињу се у песми „Бој на Мишару”. Вук ју је 1815. године записао у манастиру Шишатовац од Филипа Вишњића, који ју је сам испевао.

42

Полећела два врана гаврана

uk a

са Мишара, поља широкога, а од Шапца, града бијелога, крвавијех кљуна до очију и крвавих ногу до кољена. Прелећеше сву богату Мачву, валовиту Дрину пребродише, и честиту Босну прејездише, те падоше на Крајину љуту, баш у Вакуп, проклету паланку, а на кулу Кулин-капетана; како па’ше, оба загракташе. Ту излази када Кулинова, излазила, те је говорила: „Ја, два врана, два по богу брата, јесте л’ скоро од доње крајине, од Мишара, поља широкога, а од Шапца, града бијелога? Јесте л’ вид’ли млогу турску војску око Шапца, града бијелога, и у војсци турске поглавице? Јесте л’ вид’ли мога господара, господара, Кулин-капетана, кој’ је глава над сто хиљад’ војске и који се цару зарекао да ћ’ Србију земљу умирити и од раје покупит хараче; да ће Црног Ђорђа уватити и жива га цару опремити;

Ed

вран – црн Јаков – Јаков Ненадовић, војвода Првог устанка када – угледна госпођа Лука – Лука Лазаревић, заповедник коњице Цинцар – Јанко Поповић, истакнути јунак Чупић – Стојан Чупић, истакнути јунак Милош – Милош Стојићевић, војвода поцерски, који је после мишарске битке уништио остатке турске војске

pr om

o

Српска народна пословица

БОЈ НА МИШАРУ

Магија читања | Живот и прикљученија

и да ћ’ исјећ српске поглавице кој’ су кавгу најпре заметнули? Је ли Ђорђа цару оправио, је л’ Јакова на колац набио, је ли Луку жива огулио, је л’ Цинцара на ватри испекô, је л’ Чупића сабљом посјекао, је л’ Милоша с коњма растргао, је л’ Србију земљу умирио? Иде ли ми Кулин-капетане, води л’ војску од Босне поносне, иде ли ми, хоће л’ скоро доћи? Не гони ли мачванскијех крава, не води ли српскијех робиња, које би ме вјерно послужиле? Каж’те мене кад ће Кулин доћи, кад ће доћи, да се њему надам?” Ал’ бесједе двије тице вране: „Ој, госпођо, Кулинова љубо, ради бисмо добре казат гласе, не можемо, већ каконо јесте. Ми смо скоро од доње крајине а од Шапца, града бијелога, са Мишара, поља широкога, виђели смо млогу турску војску око Шапца, града бијелога, и у војсци турске поглавице, и вид’ли смо твога господара, господара Кулин-капетана,


pr om

o

поглавара сваког по имену и ко их је, кадо, погубио. Погибе ти Мехмед-капетане од Зворника, града бијелога, погуби га Милош од Поцерја; пак погибе паша Синан-паша из Горажда, са Херцеговине, погуби га Лазаревић Луко; погибе ти мула Сарајлија, погуби га Чупић код Дреновца; погибе ти Асан Беширевић у Китогу, лугу зеленоме, погуби га попе Смиљанићу; погибе ти дервентски капетан, погуби га Ваљевац Јакове, на Добрави одс’јече му главу. Нешто Турак’ на Саву удари, на добријем коњма препловише, утекоше у земљу Њемачку; ками мајци да утећи могу! Зачуо их витез Цинцар Јанко, и зачуо Лазаре Мутапе, припасаше свијетло оружје, пријеђоше у земљу Њемачку, пак по трагу поћераше Турке; стигоше их на првом конаку, баш на ушћу код воде Босута. Истом Турци на конак одјâли у Босуту пред бијелом крчмом, али Цинцар из краја повика: ’Стани, Туре, нијеси утекло!’ С друге стране Мутап повикао. Кад то зачу Остроч-капетане, лудо д’јете, одмах се препаде, аџи-Мосто намах обумрије; ту долеће Цинцар са Мутапом,

ками – камо среће

Ed

uk a

и вид’ли смо Црнога Ђорђија на Мишару, пољу широкоме; у Ђорђија петн’ест хиљад’ Срба, а у твога Кулин-капетана, у њег’ бјеше сто хиљад’ Турака. Ту смо били, очима гледали кад се двије ударише војске на Мишару, пољу широкоме, једно српска, а друго је турска; пред турском је Кулин-капетане, а пред српском Петровићу Ђорђе. Српска војска турску надвладала; погибе ти Кулин-капетане, погуби га Петровићу Ђорђе, с њим погибе тридест хиљад’ Турак’; изгибоше турске поглавице, по избору бољи од бољега, од честите Босне камените. Нити иде Кулин-капетане, нити иде, нити ће ти доћи, нит се надај, нити га погледај! Рани сина, пак шаљи на војску – Србија се умирит не може!” Кад то зачу Кулинова када, она цикну како љута гуја, па кадуна ’вако говорила: „Јао, врани, да зла тога гласа! Још ми каж’те, два по богу брата: кад сте били, очима гледали, знадете ли још ког по имену поглавара кој’ је погинуо од честите Босне камените?” Говоре јој двије тице вране: „Знамо сваког, госпо Кулинова, сваког знамо и казат хоћемо

обумријети – одузети се од страха

Афанасиј Шелоумов, Бој на Мишару

Магија читања | Живот и прикљученија

43


44

o

и мене си јадну уцв’јелио, јер ми згуби мога господара, господара Кулин-капетана. Попе Луко, рана допаднуо, јер погуби пашу Синан-пашу, који знаде Босну сјетовати! О, Милошу, пушка те убила, јер погуби Мехмед-капетана, којино је био десно крило ц’јеле Босне и њене крајине! О, Јакове, да те бог убије, твоји двори пусти останули, јер погуби Дервен-капетана! О, Чупићу, жалости дочеко, јер погуби мулу сарајевског, који знаде и цару судити! О, Китоже, не зеленио се, Смиљанићу, не веселио се, јер погуби Беширева Асу кога љепшег у свој Босни нема! Остаде му злато испрошено! О, Цинцаре, да те бог убије – мало јада по Турћији радиш, ја шта тражиш по земљи Њемачкој? Јер погуби Остроч-капетана, лудо д’јете, јединца у мајке.” То говори Кулинова када, то говори, а с душом се бори; доље паде, горе не устаде, већ и она црче од жалости.

pr om

Ed

uk a

закрајинити – подићи буну Турћија – турска царевина

Мутап Мосту одсијече главу, Цинцар Јанко Остроч-капетану; утече им од Градачца Дедо; а ни он им не би утекао, ал’ у Деда млого пријатеља, па га сакри њемачка господа. Кад згубише Остроч-капетана, ту Србини како мрки вуци од њих пусто одузеше благо, и добре им коње поваташе, а њих јадне у Саву бацише и овако Сави говорише: ’Саво водо, валовита, ладна, ждери, Саво, наше душманине!’ Посјекоше Остроч-капетана у Њемачкој пред бијелом крчмом, не стиде се цара ни ћесара.” Кад то зачу Кулинова када, љуто цвили, до бога се чује, јадикује кано кукавица а преврће како ластавица; па овако проклињати стаде: „Бјео Шапцу, не бијелио се, већ у живој ватри изгорјео, јер код тебе Турци изгибоше! Црни Ђорђе, да те бог убије! Откако си ти закрајинио, млогу ти си мајку уцв’јелио, а љубовцу у род опремио и сестрицу у црно завио,

Магија читања | Живот и прикљученија


РАЗГОВАРАМО О ЕПСКОЈ ПЕСМИ Упореди епску песму са историјским чињеницама о боју на Мишару. Постоји ли нешто што те је у песми изненадило? Образложи свој одговор. Из чије је позиције приказан бој на Мишару? Који се мотиви похода Кулин-капетана препознају у речима његове каде? Која су ти се етичка питања јавила током или након читања песме? На који начин сада, после читања песме, разумеш оправданост борбе српског народа против Турака?

ИСТРАЖИ И ПРОТУМАЧИ

Ed

uk a

pr om

o

Подсети се епских песама у којима се јављају гавранови. Какви су они гласници? Одакле долазе и о чему извештавају? Шта мислиш о уметничком ефекту који је тиме постигнут? Објасни зашто је Шабац град бијели, а Вакуп проклета паланка. Шта то говори о ставу народног певача према збивањима која се описују у песми? Прочитај поново којим речима Кулинова када започиње разговор. Чему се она нада? Образложи какав је одговор очекивала. Шта се на основу тога закључује о турској владавини? Опиши како се осећа Кулинова када пошто су јој изневерена очекивања. Наведи и образложи речи које она упућује српским устаницима и њиховим вођама. Објасни како разумеш њен поступак. Размисли о начину на који се у овој песми говори о боју. Каква је, по твом мишљењу, уметничка вредност стваралачког поступка у ком се о великој бици говори индиректно, из позиције поражене војске, и из женског угла? Размисли о моралним аспектима о којима песма говори. Шта је показао сукоб турске војске и српских устаника? Упореди поступке младог Фочића и Кулин-капетана у спречавању побуне. Запази стихове који означавају поенту песме. Запиши стихове у свеску и укратко објасни њихово значење и поруку коју носе.

ИЗ РЕЧНИКА КЊИЖЕВНИХ ТЕРМИНА Клетва – заснована на магијском веровању у моћ речи, представља најчешће ритмички уобличену жељу која призива зло, а углавном се упућује људима (али и стварима, биљкама и животињама). Исказује се с јаким емотивним набојем, из осећања мржње и потребе за осветом, некада и као претња. Постоје и одређене формуле којима се клетва сузбија. Посебно место налази у народној поезији: као увод у описивање неповољних догађаја или њихов коментар. Насупрот клетви стоји благослов, којим се изричу најлепше жеље ономе коме се упућују. Подсети се краја песме „Урош и Мрњавчевићи”: клетве коју свом сину Марку упућује краљ Вукашин и благослова цара Уроша, којим се наговештава славна епска судбина Марка Краљевића. Подсети се и песме „Стари Вујадин” и упореди: Девојка је чарне очи клела, чарне очи да би не гледале. Магија читања | Живот и прикљученија

45


Поента – место у књижевном делу којим се заокружује његово значење. Као део књижевног поступка, поента често представља коментар или мисли (свезнајућег приповедача или неког од ликова) – у којима се открива дубљи смисао целокупног дела.  Упореди: „Рани сина, пак шаљи на војску: Србија се умирит не може.” У краћим књижевним текстовима може означити неочекивани обрт, што доприноси појачавању читалачког уживања због изневереног очекивања и подстицаја на размишљања о дубљем значењу дела. САЗНАЈ ВИШЕ

pr om

o

Песма је компонована у устаљеном и старом формулном оквиру појављивања гавранова, као гласоноша изгубљеног боја и погибије. Гаврани слећу на кулу Кулина, босанског капетана, и доносе црне гласе Кулиновој кадуни. Песма има велику уметничку вредност; кроз речи Кулинове љубе, док ишчекује повољан исход битке, дата је сва окрутност турских властодржаца и патња раје; кроз сликање устаничких победа не осећа се осветољубивост, већ људски топло и дубоко трагично сагледавање, кроз које се и непријатељ, кад бој прође, може осетити као човек (нпр. у казивању о погибији младих босанских муслиманских ратника, у другом делу песме). Радмила Пешић

Формула – термин који означава посебну врсту стваралачког обрасца који је карактеристичан за усмену уметничку импровизацију. Формулност, или формулативност, обухвата многе елементе – од „модела” стихова, готових морфолошко-синтаксичких образаца, преко обликовања радњи и ситуација које се понављају, до дубљих унутарњих стилских, уметничких разлога књижевног поступка. Упореди гласнике у песмама из тематског круга о Косовском боју (нпр. „Цар Лазар и царица Милица”) са гласницима у песми „Бој на Мишару”.

uk a

ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

Ed

Научи да изражајно говориш стихове по свом избору. Подсети се песме „Почетак буне против дахија”. Уочи заједничке мотиве у двема песмама о српском устанку. Размисли о томе какву нам је слику устанка оставио Филип Вишњић. Напиши састав у којем ћеш приказати положај српског народа пре и за време Првог српског устанка. Послужи се мотивима из ових двеју песама. Напиши састав у којем ћеш лик Кулинове каде упоредити са женским ликовима у нашој народној епици чији су мужеви или несуђене младожење страдали у боју. g Задатак за групни рад Прочитајте епске песме „Бој на Чокешини” и „Бој на Салашу”. Потражите историјске чињенице о тим бојевима. Истражите шта у епским песмама одговара историјској истини, а шта је плод стваралачке имагинације епског певача. Процените уметничку вредност епских песама о ослобођењу Србије.

Кључне речи: епске јуначке песме новијих времена о војевању за слободу, Филип Вишњић, Први српски устанак, бој на Мишару, клетва, поента. 46

Магија читања | Живот и прикљученија


Прота Матеја Ненадовић (1777–1854) Био је устанички војвода и први дипломата нове српске државе. Син је познатог народног првака кнеза Алексе Ненадовића, који је пострадао у чувеној Сечи кнезова у освит Првог српског устанка. Протине „Мемоаре” је, након пишчеве смрти, објавио његов син, књижевник Љубомир Ненадовић.

Не треба се у срећи гордити ни у несрећи очајавати.

МЕМОАРИ

Прота Матеја Ненадовић

o

(одломци из мемоара)

pr om

► У „Мемоарима” је прота Матеја Ненадовић описао значајне историјске догађаје у којима је и сам учествовао и којима је био сведок. Написани са много духа, непосредности и једноставности, испуњени животном мудрошћу, Протини „Мемоари” плене пажњу и данашњих читалаца. Поред књижевне, не треба заобићи ни њихову документарну, историјску вредност, јер они остају верна слика епохе и збивања о којима говоре.

К

Ed

uk a

ао што многогодишњи храст, кога нису громови ни ветрови срушили, почне сам од себе венути, и грану по грану губити, и све ближе свом се крају клонити, тако, драга децо моја, и ја, ког су непријатељске пушке и сабље срећно промашиле, кога су смртне болести обилазиле – осећам сада да моје тело, по вечном закону природе, све већма слаби и све се ближе гробу прикучује. Ја нерадо о смрти говорим, али без икаквог страха очекујем последње вече мог живота; моје мисли не лете више у оне године у којима имам јоште да живим, него у оне у којима сам живео. Цела моја прошлост била је бурна и врло променљива, али без икаквог страха осврћем се ја на њу, и са задовољством и унутрашњом наградом пролазим у мислима све прошле године мог живота, и радујем се да ни на једно дело не наилазим за које би ми совест штогод пребацити могла. Бурна времена новије српске прошлости била су тесно скопчана са мојим животом; и као што су она променљива била, тако је и мој живот био променљив. Ја сам служио и господарио, поповао и војводовао; путовао по народном послу далеке путове и код куће мирно седео и у мојој башти воће калемио; војевао сам опасне ратове и уживао благодат општег мира; с царевима говорио сам слободно, а каткад збунио ме је говор простог кмета; гонио сам непријатеље и бежао од њих; живео у сваком благу и изобилију и опет долазио до сиротиње; имао сам лепе куће и гледао их из шуме спаљене и срушене; пред мојим шатором вриштали су у сребро окићени арапски хатови и возио сам се у својим неокованим таљигама; војводе ишчекивали су заповести из мојих уста и опет судба ме доводила да пред онима што су били моји пандури на ноге устајем. – То је, децо, вечна променљивост судбине Магија читања | Живот и прикљученија

прота – хипокористик од протојереј, протопоп и протопрезвитер, почасни чин у православној цркви, чији носиоци имају црвени појас; протојереј – први јереј, најстарији по чину, под чијим су надлештвом сви свештеници из једне епархије; Матеја Ненадовић је био протојереј. прикучивати се – приближавати се

таљиге – једноставна окована дрвена кола хат – коњ племените пасмине

47


коју сам рано познао и на коју се нигда тужио нисам; из те променљивости научите: да се не треба у срећи гордити ни у несрећи очајавати.

o

Ed

синџир – оков, ланци

pr om

теферич – забава, гозба, провод у природи конак – преноћиште заир – храна, намирнице тефтер – бележница

[...] Дахије пошљу у сваку касабу својим муселимима заповест тајно, и одреде им дан, да сваки муселим свога кнеза погуби; а Фочић Мемед-ага, не могавши се поуздати да ће мога оца и Бирчанина други ко моћи погубити, науми сам тога ради изаћи у Ваљево. Зато поручи да долази у ваљевску и шабачку нахију у теферич и да лови, но да му кнезови конаке преправљају и друге заире што му на момака треба. У јануарију крене дахија Фочић Мемед-ага, удари у Зеоке и код куће кнеза Станоја руча. Премда су и Станоје и Хаџи Рувим записани били у Урош Кнежевић, Кнез Алекса Ненадовић (1855) тефтеру да погину, опет није за онда кнезу Станоју ништа хтео, да се не би чуло и да не би мој отац и Бирчанин побегли. Бирчанин Илија, мој отац и Милован, кнеза Николе Грбовића син (јербо је кнез Никола Грбовић боловао), изађу из Ваљева и сретну Фочића у Пољу Љубенину; он их претворно лепо прими, па оданде пођу к Ваљеву. Но како дођу и сјашу у Ваљеву, одмах Фочић сва три метне у апс и метне синџир на врат и обе руке заједно у једно гвожђе, што ’но се зове лисица, која је Фочић са собом донео. Они су били тако оковани да нису својим рукама ни хлеба до уста донети могли, него су их други захрањивали. Чујемо ми у Бранковини тај несрећни глас. Одмах мој стриц Јаков, зет Живко Дабић и ближњих неколико кметова отрче у Ваљево, и заједно са старим Турцима Ваљевцима – јербо су сви ваљевски Турци мога оца и Бирчанина уважавали и пазили – дођу Фочића молити да пусти кнезове. Фочић каже: „Нису ме лепо дочекали и конаке спремили, но најпосле донесите сто кеса глобе, па да их пустим.” Мој стриц, како то чује од Фочића, које од трговаца Срба (које и ваљевски Турци даду у помоћ) са својим што смо имали накупи и састави 19.500 гроша. Онда је био цесарски дукат 7 гроша и по. Одмах оде по пријатељима и оно друго тражити и састављати. Ваљевски Турци били су обрекли увече све дати; али кад дознаду да ће Фочић и новце узети и кнезове посећи, онда Турци моме стрицу то неће да кажу, али сваки почне се извињавати да нема код себе новаца, но да ће до неки дан набавити и дати. Из наше куће сва чељад и деца поскидали су свој накит, поодрезивале жене са подбрадника и паре ситне, и послали за откуп кнезова, да би се тим бајаги Фочић уверио да већ других новаца немамо, и не би ли се сажалио да пусти кнезове. Виче Бирчанин и Грбовић из тавнице: „Јакове, брате, тражи и састављај и подај колико год ишту, само живот откупљуј!” – А мој отац једнако виче: „Не дај, Јакове, не дај, паре, не остављај ми деце под дугом да робују. Он ће и новце узети и нас исећи. Из овог синџира и из ових лисица не мисли он нас живе пустити. Но кажем ти: не

uk a

касаба – варош, град муселим – турски чиновник

обрећи – обећати

48

Магија читања | Живот и прикљученија


Ed

uk a

pr om

o

дај ни паре, не остајте под дугом, да ми деца просе”. – Међутим, и ја се усудим и одем у Ваљево. Сакријем се у једну екмеџиницу, пошљем пандура Глишу Павића, нашега комшију, да запита оца смем ли ја до њега доћи. Како мој отац чује да сам ја дошао, рекне: „Што ће он овде? Ако бога знаш, Глишо, трчи и проведи га – и кажи му којим сокаком – да га не опазе Турци. Нека бега куд га Бог учи, овде ми ништа ни он ни ти ни ко други помоћи не може, нити ће мене жива Турчин пустити.” – Глиша дође мени, проведе ме, и побегнем из Ваљева. Тек што сам топовски метак у шумар био измакнуо, а чујем где мој стриц с брда виче: „Ај, Матија, ај, Матија, чекај!” Ја причекам, он ми каза да Турци посекоше кнезове. То је овако било. Турци свежу мога оца и Бирчанина, а Милована Грбовића пусте. Кад почну везати мога оца, види он шта ће бити и рекне: „Је ли туна Јаков да му нешто кажем?” – Онда рекне Милисав из Дупљаја плачући: „Није, кнеже, овде, но кажи мени, ја ћу му казати”. – „То му – рече – кажи да ни он и нико од мојих одсада Турцима не верује.” Поведу их на погубленије, и као што су ми после тога многи и Срби и Турци казивали, мој отац сасвим при себи био, аки би на пир вођен био, и слободним гласом викне: „Фочићу, Фочићу, не молим те за живот него те само молим, немој ме бешчесном смрћу морити, но сабљом којом се јунаци губе; а знај, Фочићу, да ће моја крв и пред Богом и пред људима теби досадити!” – Он је хтео скупљеном народу говорити, но Фочић повиче: „Водите их даље!” На том позоришту света је много скупљено било јер и Срби и Турци, да би већи страх од дахија имали, морали су доћи да ове прве жртве српске гледају. Најпре даде Фочић на српски једно писмо пред свима прочитати, које гласи овако: „Поздравље теби, господине мајору Митезеру у Земуну, од мене кнеза Алексе и од проте. Да знате да смо ми ове дахије међу собом позавађали, и они ће се скоро између себе потући, зато молимо: преправите џебане и официра, а војске доста имамо, да нам помогну да дахије одавде отерамо. Ако томе писму не верујете, питајте базрђанбашу Петра Ичкоглију или Јанка Зазића из Скеле и Еладију из Забрежја, они ће вам из уста све казати...” (За то писмо на другом месту казаћу пространије.) Кад се то писмо прочита, рекне Фочић скупљеном народу: „Ето, ова писма сече Алексу, који с Немцима се договара, и код нашег цара нас тужи и опада, и о нашим главама ради, Стална поставка „Сеча кнезова” Народног музеја у Ваљеву у Муселимовом конаку

Магија читања | Живот и прикљученија

екмеџиница – хлебарница, пекара

пир – част, гозба

Митезер – аустријски официр који је сарађивао са вођама Првог српског устанка џебана – муниција базрђанбаша – старешина који наплаћује царину

49


чардак – кула ћуприја – мост

зато би грехота била његову главу живу оставити”. Потом повиче на џелата: Сеци, и одмах оба посекоше (најпре је Бирчанин посечен), а народ с позорја разбегне се, а Турци Ваљевци поплаше се, и одмах почели су један по један тајно од других своје важније ствари припремати. Главе обадве метне Фочић више себе на чардак. То је било јануарија 23. предвече 1804. године. Њихова тела стајала су око 80 фати ниже ћуприје на пољицу до Колубаре. РАЗГОВАРАМО О МЕМОАРИМА

pr om

ИСТРАЖИ И ПРОТУМАЧИ

o

Опиши шта је на тебе оставило најснажнији утисак током читања. Образложи своја запажања. Како доживљаваш дела која говоре о стварним догађајима и о личним искуствима њихових аутора? Колико те такви текстови привлаче, какву вредност видиш у њима? У ком се лицу приповеда у „Мемоарима”? Какав је тон приповедања?

Ed

uk a

Са чиме Прота Матеја Ненадовић пореди себе у првој реченици одломка? Објасни како разумеш то поређење. Старост је доба у којем се осврћемо на сопствени живот. Какав је став аутора према прохујалом времену? Објасни зашто он осећа задовољство због проживљеног. Коме се обраћа саветом? Подвуци тај савет у тексту. На основу каквог животног искуства је Прота Матеја дошао до таквог става о животу? Упореди га са ставовима из Доситејевог „Предговора”. О којем догађају, историјски значајном за Први српски устанак, говори овај одломак? Из којих се детаља види да је аутор био непосредни сведок догађаја о којима приповеда? Означи та места у тексту и образложи своје закључке. Запази начин на који је у одломку изграђен лик Протиног оца, кнеза Алексе Ненадовића. Које особине он испољава? На основу чега закључујеш како је он у потпуности свестан ситуације у којој се налази? Објасни зашто се кнез Алекса није предавао лажној нади. На кога он у последњим тренуцима свог живота мисли? О коме брине? Подвуци реченицу која описује држање кнеза Алексе на губилишту. Образложи како је спомен о његовом херојском држању деловао на његовог сина, а како на народ који се спремао на устанак. Зашто Сеча кнезова није спречила подизање устанка? Упореди како су приказани ликови Илије Бирчанина и Мемед-аге Фочића у песми „Почетак буне против дахија” и у „Мемоарима” Проте Матеје Ненадовића. Kако разумеш то што Бирчанин и Грбовић поручују из тамнице: „Јакове, брате, тражи и састављај и подај колико год ишту, само живот откупљуј!” Присети се односа Илије Бирчанина према Турцима. Зашто је толико желео да се домогне слободе? У каквој су вези његова ратоборност и непокорност са Фочићевом одлуком да га лично ухвати? Поткрепи своје излагање о јунаштву двојице кнезова историјским подацима.

ИЗ РЕЧНИКА КЊИЖЕВНИХ ТЕРМИНА Мемоари су приповедно дело у којем се излажу успомене аутора на нека значајна друштвена и културна збивања у којима је писац учествовао или био њихов сведок. Слика времена о 50

Магија читања | Живот и прикљученија


којем се говори није притом објективна: она је обојена личним преживљавањима и доживљајима аутора. Мемоари се пишу са временским размаком од догађаја о којима говоре, када су узроци догађаја, али и њихове последице, много јаснији него у времену самог збивања. Поред књижевне, не треба заобићи ни њихову документарну, историјску вредност, јер су они најчешће верна слика епохе и збивања о којима говоре. Многа дела која се убрајају у мемоаре садрже елементе дневника и аутобиографије. Од ових књижевно-научних врста мемоаре одваја оживљена слика одређене епохе, која се обликује са временске дистанце. Тиме се читаоцу пружа могућност да сагледа и доживи минули историјски тренутак и личности у њему. САЗНАЈ ВИШЕ

pr om

o

Сеча кнезова је историјски догађај из 1804. године, који представља врхунац страховладе четворице дахија: Аганлије, Кучук Алије, Муле Јусуфа и Мемед-аге Фочића. У намери да спрече побуну, дахије су погубиле српске старешине, кнезове, свештенике и виђеније трговце. Међутим, управо је тај догађај убрзао избијање Првог српског устанка. Намера да се народ дигне на устанак постојала је још много раније, а сазрела је почетком 1803. године. Тада се састало дванаест кнезова из ваљевске нахије, међу којима су се нарочито истицали Алекса Ненадовић и Илија Бирчанин, са јасном одлуком о подизању устанка. Крајем године је Алекса Ненадовић послао писмо аустријском команданту у Земуну, мајору Митезеру, у којем га је обавестио о српским намерама. Ово писмо пало је у руке дахијама, који су се, плашећи се аустријске помоћи устаницима, одлучили на погубљење народних старешина. Између осталих, посечени су и кнез Алекса Ненадовић и Илија Бирчанин.

uk a

ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

Ed

Научи да изражајно казујеш одабране делове „Мемоара” Проте Матеје Ненадовића. Потражи у тексту примере за монолог и дијалог, драматизујте их и изведите на часу. Истражи на сајту Народног музеја у Ваљеву о Муселимовом конаку и његовој поставци „Сеча кнезова”. Муселимов конак је најстарије сачувано здање у Ваљеву, потиче из 18. века, а у његовом подруму су били заточени Алекса Ненадовић и Илија Бирчанин. Опиши како изгледа та стална музејска поставка. g Задатак за групни рад Погледајте другу епизоду телевизијске серије „Вук Караџић”, рађене према сценарију Милована Витезовића и у режији Ђорђа Кадијевића. Запазите како су у њој представљене историјске личности и околности у којима су деловале. Разговарајте о уметничкој вредности овог телевизијског остварења, које је 1989. године освојило Гран-при на фестивалу у Риму. По одлуци Унеска серија је уврштена у ризницу културног добра Европе и света.

w поставка „Сеча кнезова” Народни музеј из Ваљева http://museum.org. rs/seca-knezovamuselimov-konak/

телевизијска серија Вук Караџић „Буна”, друга епизода https://youtu.be/ MMG12JFlqcg

Кључне речи: мотив Сече кнезова, лик Алексе Ненадовића, мемоари као књижевно-научна врста. Магија читања | Живот и прикљученија

51


Вук Стефановић Караџић ЖИТИЈЕ АЈДУК* ВЕЉКА ПЕТРОВИЋА (одломци из биографије) ► По лепоти и значају, међу списима Вука Караџића посебно место заузима ова биографија (житије) једног од највећих јунака у Првом српском устанку. Вук је и сам учествовао у устанку, Вељка Петровића је одлично познавао, као и околности у којима је храбри војвода војевао и погинуо. Читајући, осим на историјске чињенице, обрати пажњу на уметнички поступак којим је Вук Караџић осликао Хајдук Вељков портрет.

 Благо оном ко довијека живи, имао се рашта и родити!

52

pr om

o

јдук Вељко Петровић, војвода крајински и командант неготински, родио се око године 1780. у Црној Ријеци, у селу Леновцима. [...] Кад се у почетку 1804. године почне дизати буна на даије, он се једно вече обуче тајно код свога бившег газде у ајдучке аљине и припаше оружје, па онако накићен дође к жени у кућу, а жена, кад га види, стане се бусати рукама у прси: „Куку мене! Међер сам ја пошла за ајдука!” Но он је онда утјеши и запријети јој да не казује ником ништа, па отиде да тражи друштво. [...] Кад се војска турска прикупи у Видин, онда се дигну неколике иљаде турски коњика, те пређу преко Тимока, само да виде како је; но Вељко и[х] дочека око Буковче, и срећно и[х] узбије натраг. По том трећи дан удари сва сила турска, с топовима и са свом оправом, те пређе Урош Кнежевић Хајдук Вељко Петровић, (1852) преко Тимока. Он истина с оно своје војске, што је могао извести из шанчева, изиђе опет пред Турке, и са неисказаном раброшћу удари, да би и[х] опет узбио; но шта је он са своји 3–400 коњика и с толико влашки солдата у равну пољу могао учинити турској војсци од 15–16 000? С једном се војском тукао, а двије су, три обилазиле, да му зађу с леђа; и тако он уступи, и измичући се пред Турцима дође у Неготин. Ту ноћ изиђе опет из Неготина, те удари на Турке; но Турци се одрже. И тако је послије неколико дана сваки дан изилазио у поље и са неисказаном раброшћу тукао се с Турцима, но Турци се утврде и пограде шанчеве око Неготина. Турцима дође у помоћ Реџеп из Адакале, и каравлашки кнез Караџа, и сам велики везир, Рушић-паша; а у њега и од оно мало војске, што је имао, изгину и изране се најбољи јунаци. Турци су се сваку ноћ кроз земљу ближе прикучивали к српским шанчевима, и најпослије су се тако близу били прикучили, да су се батинама пустимичке могли тући. Ту већ сад другога боја није било, осим са шанчева из топова и из кумбара и из пушака.

uk a

житије – црквенословенска реч која значи 1. живот, живљење 2. биографија (средњовековног владара или црквене личности) аљине – хаљине, одећа бусати се – ударати се (обично песницом) у груди коњик – коњаник, припадник коњице узбити – потиснути, сузбити, отерати шанац – јарак, ров влашки – сталешки назив који обједињује етничке Влахе (углавном православне вере) и Србе; у време турске владавине и у Хабзбуршкој монархији представља уобичајени назив за Србе, православце. солдат – војник изранити се – израњавити се, задобити много рана, бити рањен на много места прикучивати се – приближавати се, примицати се пустимичке – или пустимице (прилог): бацивши замахом руке, врзимице кумбара – врста старинске гранате, врста топа, лумбарда

А

Ed

Петар Петровић Његош

*

Вук је овај текст писао двадесетих година 19. века, када још није био завршио своју реформу језика. Приликом читања приметићеш да недостаје слово х (ради лакшег читања додато је у угластој загради уз заменичке енклитике), или да су неке речи другачије него данас написане. Вукова реформа заснована је на принципу „пиши као што говориш”, а пошто се у говору изостављало х, није га било ни у писаном језику. Оно се јавља у Вуковим текстовима тек од 1836, јер је установио да је тако правилније, иако се у говору изоставља.

Магија читања | Живот и прикљученија


џебана − муниција тане – топовско или пушчано зрно талијер – талир, старински сребрни новац у разним европским земљама Совјет – Правитељствујушчи совјет српски, највиши орган устаничке власти Биоград – Београд доцкан – касно Младен − Младен Миловановић, војвода, председник Совјета и министар војни ласно – лако

индат – помоћ

Ed

uk a

pr om

o

Турци све куле неготинске топовима и кумбарама развале и оборе, и сама она највећа кула, ђе је он сједио, падне, и он сиђе у подрум. Најпослије му нестане џебане, особито танета и топовски и пушчани, зато покупи сва калајна кандила и кашике и тањире, те растопи на пушчана танета; а у топове је, кад су негђе Турци чинили јуриш, метао најпослије и талијере. Још испочетка, како је виђео, да му џебане нестаје, писао је Совјету у Биоград, да му пошљу џебане; и кривио и[х], што за раније нијесу то уредили и више му џебане послали; и најпослије пријетио им, говорећи: „Ако Бог да, те ову рану преболим, која је сад на мени (тј. ако изиђе жив из Неготина), оћемо се на зиму питати, како се држи царевина.” Из Биограда пошаљу му одма (по ономе истом пријатељу, који му је говорио, да се не затвара у Неготин) једну лађу топовски танета, и нареде, да се барута и пушчане џебане узме из Пореча, и да му се како пошље, ако буде могуће; но то све за њега стигне доцкан у Пореч, а ни осталима се не могне унијети у Неготин. Такођер је писао и Младену, да му се пошље помоћ, као што је било уговорено; но Младен уздајући се у Вељково јунаштво мислио је, да Неготин неће тако ласно пропасти, а што ће се Вељко мало више намучити, није марио, него је још говорио: „Кад је мир, њему се пјесма пјева и по 10 музиканата за ручком свирају: нек се држи сад”; и тако одгађајући од данас до сјутра, не пошље му помоћи. Сад већ како су се Турци тако прикучили, и није се више могло излазити на поље да се с њима бије, он је и дан и ноћ одао по шанчевима и људе слободио и уређивао, да чувају добро. Тако једно јутро (први дана мјесеца августа) изиђе у један мали шанац, и на табљама стане наређивати и казивати, како ће се нешто заградити и поправити, што су турски топови били развалили; а турски га тобџија загледа, па потегне из топа, па га удари испријека кросред плећа, и тако га прекине и разнесе, да ништа више није могао рећи, до: „држ – ”, и с том половином ријечи падне мртав на земљу. Како он тако падне, момци његови, који су онђе били око њега, одма узму некаке траве, што је за коње била донешена и онђе се десила, те га покрију, да га људи не виде; и тако је до мрака ту лежао мртав, а увече га брат његов Милутин с момцима узме, те га изнесе из шанца и сарани код цркве. Залуди су тако смрт његову крили: војска сва још онај дан позна, да Вељка нема међу њима; и изнајприје једни стану говорити, да се ранио, па лежи; а други, да је прошао кроз Турке и отишао по индат; а мало послије сви дознаду, да је погинуо. Док је он са својим момцима сваки час по шанчевима пролазио, нико није смио показати да се поплашио и слутити на зло, него је сваки морао бити слободан и весео, ако му се и неће; а како њега нестане, војска одма повиче, да се више не може држати у Неготину, него да се мора бјежати, макар како. И тако Срби пети дан послије његове смрти оставе Неготин и побјегну у Пореч. Потом одма сав онај крај, а мало послије и сва Србија, позна, да Вељка нема. Вељко је био танка и висока струка, смеђе косе и врло мали бркова, дугуљасти суви образа, широки уста и подугачка, мало покучаста, носа; и није му млого више било од 30 година кад је погинуо. По срцу и по телесном јунаштву био је први не само у Србији, него се може слободно рећи и у цијелој Европи свога свуд ратнога времена. У вријеме Аила и Милоша Обилића он би заиста њиов друг био, а у његово вријеме Бог зна, би ли се они могли с њиме испоредити. Но то његово превелико јунаштво Кара-Ђорђије и Младен ове пошљедње године нијесу употребили као што би ваљало. Неготин, као и сваки други град, могао би млого мањи јунак, али добар уредник, чувати боље од њега; а он би у пољу пред одабраним коњаницима вриједио више него иљада другије. А осим тога он је с в а г д а потребовао старјешину, да му каже, шта ће чинити; то је он сам приМагија читања | Живот и прикљученија

Аил – Ахил, антички јунак који се истакао у Тројанском рату

53


РАЗГОВАРАМО О ЖИТИЈУ

o

надбити – победити, потући, надвладати, савладати

знавао, и још је казивао, да би од свију српски старјешина, с којима је војевао, најволио слушати Вуицу и кнеза Милоја Теодоровића (а за Младена је јавно говорио, да он није за војску, и да Срби морају бити надбијени и несрећни, гђегођ он заповједа и управља). Као што млоги велики људи познају своју вриједност, тако је и Вељко своју познавао, и често се срдио, што ђекоје мале војводице, које су своја војводства мањом раброшћу, или с новцима и с лажама добили (као нпр. Џода Вражогрначки, Јова Поречки, Живко Кладовски, Милисав Зајечарски), имају име и чест као и он; и често би говорио: „Да Бог да, да се Срби не умире с Турцима док сам гођ ја жив, јер како Турци ударе, одма мене стану мало одликовати од ови кокошара; а да се умири с Турцима, онда би ми и жене судиле; а кад ја умрем, да им Бог да мир, па никад више рата да немају.” Истина да се Црни Ђорђије готово више бојао њега, него он Црног Ђорђија, али је слушао заповијести доста добро, особито како се био преселио у Неготин. Био је прави ајдук, и тим се именом дичио и поносио до своје смрти.

pr om

Како је на тебе деловао опис Вељковог јунаштва? У ком тренутку га је снашла смрт? Шта се са Неготином дешава после Вељкове погибије? Вук се борио за увођење народног језика у књижевност, али од тада су прошла два века и неке речи из његовог текста више се не користе у говору. Које су то речи? Које је било њихово значење? ИСТРАЖИ И ПРОТУМАЧИ

Ed

uk a

У уџбенику историје прочитај о Хајдук Вељковој одбрани Неготина и Крајине од Турака и о његовој погибији 1813. године. Размисли о томе шта се све о овом устаничком јунаку сазнаје из Вуковог „Житија”. На основу чега се може закључити да је Вук био Вељков савременик и да га је одлично познавао? Образложи свој одговор. Проучи Вукове описе Вељкове храбрости, непоколебљивости, војне вештине и упорности. Објасни како разумеш чињеницу да су се о њему испредале приче и певале песме и пре његове погибије. У којим се ситуацијама он понаша неустрашиво? Како се обраћа Совјету? Опиши Вељкову погибију. Зашто борци прикривају Вељкову погибију? Како је војска још истог дана схватила шта се догодило? Какав је утицај имао на устанике? Вуков текст се не завршава реченицом: „Потом одма сав онај крај, а мало послије и сва Србија, позна да Вељка нема”. Ту тек, списатељски вешто, Вук Караџић наставља да изграђује уметнички лик Хајдук Вељка – његов портрет. Истражи у тексту места где се описују његове спољашње, физичке особине, и унутарње особине (психолошке карактеристике). Размисли о ситуацијама у којима је Вук приказао свог јунака: док се бори против Турака, храбри своје другове, сукобљава се са другим војводама, на посебан начин поступа према Совјету и Карађорђу. Искажи своја размишљања о Хајдук Вељку. Зашто нам је важно да писци, попут Вука, опишу неку значајну личност? Каква је разлика између текста из уџбеника историје и овог, Вуковог? У чему је, по твом мишљењу, вредност и значај овог житија? Подсети се „Житија Светог Симеона”, првог српског житија, које је Свети Сава написао као уводну главу „Студеничког типика”, почетком 13. века. Старословенска реч житије означава врсту књижевног дела, али значи и „живот”, описивање живота. С којим значењем је Вук Караџић употребио ту реч у наслову свога дела?

54

Магија читања | Живот и прикљученија


ИЗ РЕЧНИКА КЊИЖЕВНИХ ТЕРМИНА

pr om

САЗНАЈ ВИШЕ

o

Житије – у средњовековној књижевности, заједнички назив за дела у којима се приказује живот свеца у византијској и словенској књижевности. Житије је, у ствари, словенска верзија византијске хагиографије – настале из описа живота светих, првих хришћанских мученика. Биографија (гр. bios – живот; grafo – писати), или животопис – представља врсту књижевно-научног дела, познатог још из античког периода, у којем се описује живот неке истакнуте личности. Биографија пружа слику личности о којој говори настојећи да уверљиво прикаже њен карактер, као и време, место и животне околности (друштвене, историјске) у којима је она живела, формирала се и деловала. Биографска дела често у себи садрже елементе приповести. Портрет (фр. portrait – слика, опис) – начин на који се лик представља у књижевном делу. Термин је преузет из ликовних уметности. У књижевности подразумева непосредан опис лика – његових физичких и карактерних особина – као и посредно приказивање, помоћу представљања његовог делања у оквиру радње самог дела.

uk a

Вук Караџић је „Житије Ајдук Вељка Петровића” написао 1826. године, а после тога и друга биографска дела – „Милош Обреновић, књаз Сербији” (1828) и „Житија знатни Србаља у Србији нашег времена” (1829). Ако те интересују биографије, уметност и историја, потражи књиге „Животи славних сликара, вајара и архитеката” Ђорђа Вазарија, „Живот и нарави дванаест римских царева” Гаја Светонија Транквила и „Звездани часови човечанства” Штефана Цвајга. Међу читаоцима су нарочито популарне романсиране биографије знаменитих личности. У таквим делима се, уз поштовање најзначајнијих биографских чињеница, романсијерски уверљиво и узбудљиво приповеда. Потражи у библиотеци неке од следећих романа: „Тесла, портрет међу маскама” Владимира Пиштала, „Достојевски” Штефана Цвајга, „Роман о Пушкину” Јурија Тињанова, „Краљ Париза” Ендора Гаја (о француском писцу Александру Дими Оцу), „Хомерова кћи” Роберта Гревса, „Мулен Руж” Пјера ла Мира (о сликару Тулуз-Лотреку) и друге по сопственом избору.

Ed

ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

Изабери једну особу из своје околине коју добро познајеш и опиши њен портрет. Потруди се да осим изгледа дочараш и њено понашање у одређеним ситуацијама. У договору са наставницима српског језика и књижевнисти и историје погледајте инсерт из телевизијске серије „Вук Караџић” о Хајдук Вељку. Закључите колико се сценариста Милован Витезовић држао историјских чињеница и у којој мери се инспирисао Вуковим текстом. Покушај да напишеш кратко житије неке познате историјске личности. Пронађи најважније историјске чињенице, изабери једну кључну ситуацију, потруди се да у портретисању прикажеш спољашње и унутарње особине. Твоја прича може да буде веома занимљива и маштовита.

w инсерт из телевизијске серије o Хајдук Вељку https://youtu.be/ drTzs5ghMks

Кључне речи: Вук Стефановић Караџић, „Житије Ајдук Вељка Петровића”, житије, биографија, портрет. Магија читања | Живот и прикљученија

55


Коме закон лежи у топузу, трагови му смрде нечовјештвом. Петар II Петровић Његош

o

Петар II Петровић Његош (1813–1851) Црногорски владика и владар, један је од највећих српских и јужнословенских песника 19. века. Његов кратки живот обележен је мукотрпном борбом за државно уређење мале и разједињене Црне Горе, и непрекидним сном о ослобођењу српског народа од Турака. Читавог живота ревносно је радио на свом образовању, развивши се у изванредног познаваоца историје, књижевности, филозофије и више страних језика. Најважнија су му дела религијско-филозофски еп о смислу и стварању света „Луча микрокозма” (1845), спев у драмској форми „Горски вијенац” (1847) и историјска драма „Лажни цар Шћепан Мали” (1851). Поред тога, овај велики стваралац оставио је и многе изванредне песме. Његош није тематски разноврстан писац. У његовом стварању издвајају се два главна тока: једном је у основи космичка судбина човека, а другоме историјска судбина Црне Горе. Остале теме о којима је певао подређене су тим двема основним. Чак и његова једина љубавна песма „Ноћ скупља вијека” има космички и филозофски смисао.

pr om

ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

(одломак из драмског спева)

56

uk a

Ed

истрага потурица – историјски назив за вишегодишње настојање поједних црногорских племена да из својих редова одстране потурчењаке; Његош у „Горском вијенцу” том процесу даје митску димензију истраге (уништења, истребљења) којом почиње борба за ослобођење Црне Горе од Турака.

► Пред тобом је одломак из Његошевог „Горског вијенца”. Историјску окосницу овог дела чини такозвана „истрага потурица”, која се збила почетком 18. века. Према неким историјском изворима, тада је дошло до сукоба између Црногораца који су остали одани православљу и оних који су примили ислам. Историја не сматра овај догађај значајним, будући да он није имао велике размере. У „Горском вијенцу” је песник и владар проговорио о овом давном догађају са становишта времена у којем је и сам живео и проблема са Потурица, илустрација којима се сусретао. Сматра се да је на тај начин опоменуо из Илустроване историје неке своје сународнике који су му задавали главобољу српског народа Косте својим сталним везама са скадарским пашом. Тежиште Мандровића (1885) нетрпељивости је отуда пренето не толико на Турке, колико на домаће потурице и њихове помагаче. Они су онемогућавали унутрашње уједињавање црногорских племена и стварање једног општег народног покрета који би донео коначну слободу. Отуда је ослобођење Црне Горе морало започети или поновним покрштавањем потурица, или ратом до истребљења. Дело је посвећено Карађорђу, кога је писац доживљавао као симбол слободе и отпора. Један од главних мотивских комплекса у „Горском вијенцу” свакако је онај везан за косовски мит. Сама истрага није приказана у Његошевом драмском спеву, јер је нагласак на мислима и идејама о слободи, човеку, достојанству, на чојству, а не само на јунаштву. Лику владике Данила писац је дао многе своје црте и схватања. Реч је о просвећеном владару који не жели братоубилачки рат у земљи, али мора да се супротстави злу, па је отуда притиснут бригом и сумњама. У одломку који следи приказан је разговор између игумана Стефана и владике Данила, током којег ће се владика уверити у неопходност борбе.

Магија читања | Живот и прикљученија


БАДЊИ ВЕЧЕ (одломак) ВЛАДИКА ДАНИЛО И ИГУМАН СТЕФАН СЈЕДЕ КОД ОГЊА, А ЂАЦИ, ВЕСЕЛИ, ИГРАЈУ ПО КУЋИ И НАЛАЖУ БАДЊАКЕ.

ДАЈУ МУ ЧАШУ ВИНА; ОН НАЗДРАВИ БАДЊАЦИМА И ПОПИЈЕ. ИГУМАН СТЕФАН (чистећи брке)

Бог да прости весела празника! Донесите, ђецо, оне гусле, душа ми их ваистину иште, да пропојем; одавно нијесам. Не прими ми, Боже, за грехоту, овако сам старац научио. (дају му ђаци гусле)

ИГУМАН СТЕФАН

Јесте ли их, ђецо, наложили, у пријекрст кâ треба метнули?

pr om

Наложили, ђедо, кâ требује, пресули их бијелом шеницом, а залили црвенијем вином.

o

ЂАЦИ

ИГУМАН СТЕФАН (поје)

ИГУМАН СТЕФАН

Сад ми дајте једну чашу вина, ма доброга, и чашу од оке, да наздравим старац бадњацима.

Ed

uk a

Владика Данило, илустрација рађена по Његошевом лику (1847)

Нема дана без очнога вида нити праве славе без Божића! Славио сам Божић у Витлејем, славио га у Атонску гору, славио га у свето Кијево, ал’ је ова слава одвојила са простотом и са веселошћу. Ватра плàмâ боље него игда, прострта је слама испред огња, прекршћени на огњу бадњаци; пушке пучу, врте се пецива, гусле гуде, а кола пјевају, с унучађу ђедови играју, по три пâса врте се у коло, — све би рекâ једногодишници, све радошћу дивном наравњено. А што ми се највише допада, што свачему треба наздравити!

ВЛАДИКА ДАНИЛО

Срећан ли си, игумне Стефане, како те је Бог весела дао!

Бадњи вече – Бадње вече Владика Данило – духовни и световни владар Црне Горе огањ – ватра, огњиште

шеница – пшеница, жито ока – стара мера за течност, запремину и тежину (1,28 кг) ваистину – заиста, стварно, истински Витлејем – град близу Јерусалима, према Новом завету место рођења Исуса Христа Атонска гора – Света Гора, по грчкој планини Атос Свето Кијево – Кијев, главни град Украјине, у којем се налазе православне светиње простота – овде: једноставност, непосредност, неизвештаченост пâс – нараштај, годиште, колено

ИГУМАН СТЕФАН

Млади синко, лијепи владико, само собом ноћас је весело, а душу сам натопио капљом, па се стара игра поврх вина Магија читања | Живот и прикљученија

57


кâ блиједи пламен по ракији. То ми каткад старцу буди кости, спомене их на младе године. ВЛАДИКА ДАНИЛО

Љепше ствари нема на свијету него лице пуно веселости, особено кâ што је код тебе: са сребрном брадом до појаса, са сребрном косом до појаса, а лице ти глатко и весело. То је управ благослов вишњега. ИГУМАН СТЕФАН

uk a

волна – вал, талас попирати – према попрети: уништити, упропастити, потиснути зрцало – огледало

Ed

грк(и) – горак, горки прћија – имовина коју жена уноси у мужевљеву кућу; овде: лична имовина состав – састав, чинилац

pr om

o

Ја сам прошâ сито и решето, овај грдни свијет испитао, отрови му чашу искапио, познао се с гркијем животом. Све што бива и што може бити, М. Јосић, илустрација за књигу „Горски вијенац” (1927) мени ништа није непознато; што год дође ја сам му наредан. Зла под небом што су сваколика у њ ратује народ са народом, човјеку су прћија на земљу. у њ ратује човјек са човјеком, Ти си млад јошт и невјешт, владико! у њ ратују дневи са ноћима, Прве капље из чаше отрови у њ ратују дуси с небесима. најгрче су и најупорније. Т’јело стење под силом душевном, О да знадеш што те јоште чека! колеба се душа у тијелу. Св’јет је овај тиран тиранину, Море стење под силом небесном, а камоли души благородној! колебљу се у мору небеса; Он је состав паклене неслоге: волна волну ужасно попире, у њ ратује душа са тијелом, о бријег се ломе обадвије. у њ ратује море с бреговима, Нико срећан, а нико довољан, у њ ратује зима и топлина, нико миран, а нико спокојан. у њ ратују вјетри с вјетровима, Све се човјек брука са човјеком: у њ ратује живина с живином, гледа мајмун себе у зрцало!

РАЗГОВАРАМО О ДРАМСКОМ СПЕВУ

** *

58

Опиши време и атмосферу у којој се одвија разговор владике Данила са игуманом Стефаном. Какво расположење влада? Опиши лик игумана Стефана и илуструј примерима из текста. Објасни како разумеш његову веселост. По чему се закључује да је игуман мудар? Образложи како игуман гледа на живот, на човека и на односе који владају у природи и у људском свету.

Магија читања | Живот и прикљученија


ИСТРАЖИ И ПРОТУМАЧИ Прочитај шта је Вук Караџић записао о бадњаку у „Српском рјечнику” (1818): Бадњак – сирова церова главња, што се по обичају, уочи Божића ложи на ватру. Бадњака морају бити два или три, и морају се уочи Божића (на Бадњи дан) и осјећи. Кад се увече смркне, онда домаћин унесе бадњак, и наложи на ватру; кад ступи с бадњаком у кућу, онда рече: „Добро вече и честит вам Бадњи дан”. А из куће га какав мушкарац поспе житом и одговори му: „Дао ти Бог добро сретњи и честити”. (одломак)

„Српски рјечник” из 1818.

pr om

o

Наш чувени филолог, историчар религија, етнолог и филозоф, Веселин Чајкановић (1881–1946) записао је у књизи „Мит и религија код Срба”, поводом описа Бадње вечери у Његошевом спеву: „Божић, онакав како га је описао Његош, са сламом простртом испред огња, са бадњацима на огњу прекрштеним, са пушкама, пецивима, гуслама, песмама и здравицама – тај лепи и мили Божић није празник хришћански, него старински српски.” Које од обичаја описаних у Вуковом „Рјечнику” препознајеш у Његошевом тексту? Колико се то разликује од данашњих празновања Бадње вечери и Божића? Опиши обичаје који су теби познати.

uk a

Уочи у тексту места на којима је представљен физички портрет игумана Стефана и подвуци их. Опиши његов лик и објасни из чије је перспективе представљен. Сâм владика Данило је овде приказан у позадини, у сенци игумановог лика. Шта на основу његовог понашања и речи које изговара можеш да закључиш о његовом карактеру?

Ed

Подвуци мудре игуманове мисли и потруди се да објасниш њихово значење. Издвој тврдње које сматраш универзалним и образложи на основу чега то закључујеш. Размисли о томе зашто се „Горски вијенац” сматра драмским спевом. Наведи епске и драмске карактеристике Његошевог спева које запажаш и образложи их на примерима из текста.

ИЗ РЕЧНИКА КЊИЖЕВНИХ ТЕРМИНА Драмски спев – врста драме која се користи елементима епа и епским техникама. Стих драмског спева је епски десетерац. Нема поделу на чинове, карактеристичну за драму, него се састоји из појава или певања. Тему по правилу преузима из националне историје и уметнички је обрађује у херојском духу. У њему се сусрећу епски, драмски и лирски елементи. Осим Његоша, драмске спевове су у српској књижевности средином 19. века (у доба романтизма) писали и други песници. Магија читања | Живот и прикљученија

59


Спев или еп – назив за највећу епску форму у стиху, која има богат и дуг историјски развој. Настао је још у античкој Грчкој, из јуначких песама. Еп се састоји од широког и опширног описивања догађаја, средине, обичаја и јунака. Због великог опсега, дели се на певања, књиге или сцене. Како обухвата велики број догађаја и ликова, о којима се приповеда на детаљан начин, често су у основни ток приповедања уметнуте и епизоде. Према садржају, епови могу бити јуначки, комични, историјски, религиозни и сл. Најпознатији су Хомерови епови „Илијада” и „Одисеја”, за које се верује да потичу из 700. године п. н. е. Различити европски народи имају свој национални еп: „Беовулф” у Енглеској, „Песма о Нибелунзима” у Немачкој, „Калевала” у Финској. Сматра се да се наш косовски круг епских песама својим тематским, мотивским и композиционим јединством приближава епу.

САЗНАЈ ВИШЕ

pr om

Нико срећан, а нико довољан, нико миран, а нико спокојан. Све се човјек брука са човјеком: гледа мајмун себе у зрцало!

o

Афоризам – својеврсна уметничка варијанта народне пословице. Садржајно је збијен и мисаоно сложен, а доноси неку општеважећу мисаону досетку, мудрост, правило или искуство. За разлику од пословице, аутор афоризма је најчешће познат. Такав је афоризам који изговара игуман Стефан у „Горском вијенцу”:

Прочитај одломак из Његошеве Посвете, којом почиње „Горски вијенац”:

60

Ал’ хероју тополскоме, Карађорђу бесмртноме, све препоне на пут бјеху, к циљу доспије великоме: диже народ, крсти земљу, а варварске ланце сруши, из мртвијех Срба дозва, дуну живот српској души. Ево тајна бесмртника; даде Србу сталне груди, од витештва одвикнута, у њим лафска срца буди. Фараона источнога пред Ђорђем се мрзну силе, Ђорђем су се српске мишце са витештвом опојиле! Од Ђорђа се Стамбол тресе крвожедни отац куге, сабљом му се Турци куну – клетве у њих нема друге.

Ed

препоне – препреке сталан – постојан лафски – лавовски фараон источни – турски владар, султан мишце – мишице опојити – опити се, бити у заносу

uk a

Посвета праху оца Србије

Горски вијенац (Горскıй вıенацъ), 1847.

Магија читања | Живот и прикљученија

Велики вожд Црни Ђорђе у иконографској црној руској генералској долами


Посвета – натпис на почетку књиге упућен личности којој аутор посвећује своје дело. Потиче још из антике, из обичаја да аутори посвећују дела својим меценама (покровитељима). Посвета написана у стиху представља лирску песму, као што је и Његошева посвета песма упућена Карађорђу, пуна дивљења према српском вожду и његовој борби за слободу. Из Његошевог живота

ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

полк – пук (војнички)

pr om

„Оружје свештено, вјенчано са славом, Плачући те славим, с уздисањем гледам кад ми на ум дођу твоја дјела страшна – кад си у рукама вожда и витеза кроз полкове густе тирана људскога сијевала страшно и крвљу се мила, подижући Српство, круну му иштући.”

o

Године 1837. Његош у Бечу купује Карађорђеву сабљу којој посвећује стихове „Сабљи бесмртнога вожда (књаза) Карађорђија”, објављене у „Голубици” 1840. године.

Ed

uk a

Истражи најважније биографске чињенице о Петру II Петровићу Његошу и представи их у одељењу. Научи да изражајно казујеш стихове из „Горског вијенца” по сопственом избору. Композицију Његошевог „Горског вијенца” чине следеће целине: Посвета праху оца Србије, Скупштина уочи Тројичина дне на Ловћену, Скупштина о Маломе госпођину дне на Цетињу, под видом да мире неке главе, Бадње вече и Ново љето. Прочитај у целости Бадње вече и укратко представи о чему се у њему говори. Изабери једну мисао Игумана Стефана за наслов свог састава у ком ћеш настојати да покажеш њено ванвремено (универзално) значење. Прочитај у Чајкановићевој књизи „Мит и религија код Срба” део „Бадњи дан и Божић”. Укратко прикажи шта ти је у том тексту било најзанимљивије.

Кључне речи: Петар II Петровић Његош, „Горски вијенац”, драмски спев, еп, афоризам, посвета. Магија читања | Живот и прикљученија

61


Иде соко, води соколицу; Благо мајци – златна су јој крила.

СРПСКЕ НАРОДНЕ ЛИРСКЕ ПЕСМЕ ОБИЧАЈНЕ НАРОДНЕ ЛИРСКЕ ПЕСМЕ (избор) ► Настале су из веома старих, обредних песама везаних за култне радње које су пратиле најзначајније тренутке у животу човека, као што су свадба и сахрана. Временом су, под утицајем хришћанства, изгубиле обредни карактер и задржале се само као обичаји. Обичајне песме – сватовске, здравице, тужбалице – примиле су одлике новијих времена, и разликују се међу собом у односу на средине у којима су неговане и сачуване.

КАД СЕ ИСПРОСИ ДЈЕВОЈКА

Заран’, Павле, заран’, мили брале!

uk a

Зарана ми сна’у прстенујте Када будеш у таштине дворе, кад изведу лепоту девојку, не гледај јој венце ни обоце, не гледај јој шарене зубуне нит’ јој гледај везене рукаве; зубуне су терзије шарале, рукаве су везиље навезле, а венце су кујунџије виле; већ јој гледај стаса и образа, с ким ћеш, брале, века вековати.

Ed

за рана – у рано јутро прстеновати – верити испрошену девојку ташта – женина мајка обоци – минђуше зубун – вунена горња хаљина без рукава терзија – кројач кујунџија – златар образ – лице, част

pr om

СВАТОВСКЕ ПЕСМЕ

o

зубун

КАД СЕ НАДАЈУ СВАТОВИМА КОД ДЕВОЈАЧКЕ КУЋЕ

Сеја брата на сунашце звала:

„Ајде, брате, на сунашце јарко, Да се јарка сунца нагрејемо И лепоте красне нагледамо Како језде кићени сватови! Благо двору у који ће доћи! Чиј’ ли ће и’ двори дочекати? Чија л’ мајка даром даривати?

62

Магија читања | Живот и прикљученија

Чиј’ ли братац вином напојити? Чија л’ сеја међу њима бити?” Братац сеји тијо одговара: „Сејо моја, буди ми весела! Наши ће и’ двори дочекати, наша мајка даром даривати, а ја ћу и’ вином напојити, ти ћеш, сејо, међу њима бити.”


Три ти сунца дворе обасјала: једно сунце момак и девојка, друго сунце куме и девере, треће сунце кићени сватови.

КАД ДОЂУ СВАТОВИ С ДЈЕВОЈКОМ

шербет вода – слатка, зашећерена вода

наук – савет (чему ће се научити) уговети – угодити доцне – касно

Ћемер-појас

Ed

uk a

Л’јепо ти је низ поље гледати жуту дуњу међу листовима, кано Мару међу ђеверима; Мари ђевер ријеч говораше: „О снашице, питома ружице! Ал’ си расла на бор гледајући, ал’ мојега брата чекајући?” Маре њему ријеч говораше: „О ђевере, злаћени прстене! Н’јесам расла бора гледајући, ни твојега брата чекајући, но сам ћерца једина у мајке, пак ме мајка л’јепо његовала, шећер јела, шербет воду пила, шећерли се водом умивала, твоме брату угојила лице.”

Лепо ти је под ноћ погледати где девојка седи код девера, испод венца младожењу гледи! Њој говори млади младожења: „Што ме гледаш, драга душо моја?” „Ја те гледам, суђен господару, какав ћеш ми сада наук дати, како ћу ти мајци уговети.” „Лако ћеш ми мајци уговети: доцне легни, а рано устани, двор помети и воде донеси, и очешљај своју русу косу.”

o

Весели се, женикова мајко!

НАУК ДЕВОЈЦИ

pr om

КАД СЕ ПОМОЛЕ СВАТОВИ С ДЕВОЈКОМ

ИСТРАЖИ И ПРОТУМАЧИ Издвој песму која је на тебе оставила најснажнији утисак. Образложи свој избор. Проучи њено место међу осталим песмама. Искажи и објасни своје виђење важности, потребе и лепоте сватовских лирских песама. Истражи које су жеље, надања и осећања везана за одређене тренутке у свадбеној свечаности: кад се испроси девојка, кад се надају сватовима код девојачке куће, кад се помоле сватови с девојком и кад дођу сватови с девојком. Откриј у њима народне мудрости које говоре о људским и животним вредностима. Образложи које су од њих, по твом мишљењу, присутне и данас. Колико су давнашње вредности прихватљиве савременом човеку? Обрати пажњу на то која су стилска средства заступљена у овим песмама, издвој их и запиши. Запази и закључи у каквом су односу стилска средства и осећања лирског субјекта. Издвој најупечатљивије песничке слике. Читај песме наглас. Запази њихову мелодичност. Откривај различите мотиве и расположења у њима. Магија читања | Живот и прикљученија

63


Наведи ко са ким разговара. Образложи функцију дијалога. Како разумеш појаву овог драмског елемента у лирској поезији? ИЗ РЕЧНИКА КЊИЖЕВНИХ ТЕРМИНА Сватовске песме – сврставају се у најстарије и најлепше народне лирске песме. Прожете свечаним расположењем, испеване су у радосном тону који прославља младост и лепоту. Када опевају девојачки растанак са родитељским домом, у њима има сете и тужног расположења. Најчешће су у осмерцу (стиху од осам слогова), десетерцу (стиху од десет слогова) и тринаестерцу (стиху од тринаест слогова).

припев – рефрен

САЗНАЈ ВИШЕ

uk a

Сватови су обично одјевени и наоружани што љепше може бити, зато се у народнијем пјесмама и каже кићени сватови. Ко нема лијепијех хаљина, тај и не иде у сватове, или позајми хаљине и оружје од другога. У Србији иду сватови по дјевојку обично на коњима, а у Црној Гори, гдје нема ни коња ни путева, пјешке. Сватови иду обично с барјаком, као у рат, а на то опомињу и називи као: војвода, чауш, итд. [...] Кад буду близу младине куће, пошљу им муштулугџије да им јаве долазак. Њих обдаре марамама, и они се опет врате к сватовима. То у Србији чине војводе, а у Црној Гори дјевери. Као што је казано, у Србији и у Црној Гори главна је свадба код младожењине куће; код младине куће часте их само добријем ручком, или ако су издалека, угосте их добро и на преноћишту.

Ed

муштулугџија – доносилац добрих вести

pr om

o

Лирска народна песма – један од најстаријих видова поетског изражавања осећања. Одликује их сложеност, повезаност с другим уметностима (музиком, игром, драмом). „Основ сваке наше лирске песме чини сажето казивање каквог збивања, прожето изношењем осећања, или размишљања; оне су богате и разнолике тематике и намене; у народу живе увек повезане с мелодијом која при извођењу заслужује већу пажњу него текст; певају их најчешће млађи, по двоје у један глас ради свога разговора. На омиљену мелодију може се певати већи број текстова. Лирске народне песме су разноликог ритма и стиха (од 4 слога до 14 слогова); [...] сваки стих представља ритамску и синтаксичку целину. Понеке песме или врсте имају обавезан припев; најчешће немају строфе.” (Радмила Пешић)

Вук Стефановић Караџић

ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

Научи да рецитујеш или отпеваш песму (ону чији звучни запис постоји) по свом избору. Да ли се реч муштулук јавља у говору твога краја? Ко су муштулугџије? Напиши значење те речи и опиши ситуацију у којој се она користи. g Задатак за групни рад Ако сте у прилици, сачините сопствени етнографски запис о свадбеним обичајима у свом завичају. Потрудите се да их опишете са што више података и појединости: како су сватови окићени, ко кога дарује и чиме, на основу чега се учесници у свадбеној свечаности разликују по родбинским односима са младом и младожењом, какве се песме певају и др. Запишите који су се стари свадбени обичаји задржали до данас. На часу музичке културе послушајте неке од звучних записа наших сватовских песама.

64

Магија читања | Живот и прикљученија


ЗДРАВИЦЕ (ПОЧАШНИЦЕ)

И око и чело – Све вам, браћо, весело!

pr om

o

► Уз српске здравице које је прикупио из Босне и Херцеговине, Вук је забележио: „Ја сам најприје у рјечнику код ријечи напијати напоменуо како Срби напијају. У првој најновијој књизи нашијех народнијех пјесама од стране 160. до 164. казао сам како Паштровићи напијају. Ево сад још већијех здравица, које се напијају о крснијем именима, особито у Херцеговини и у Босни. Ове је здравице мени послао двапут већ у овој књижици споменути пријатељ мој поп Вук Поповић из Рисна, а он их је писао од покојнога попа Марка Комненовића из Кривошија, којега су Турци ово дана у Омутићу убили на вјеру, и од Баја Станића из Грахова. Напоменуто је и прије да напијати обично почиње онај који сједи у горњему челу, и да од срамоте не смије ондје сјести онај који не зна напијати; здравицу пријатељску (овдје на броју пету) напија домаћин, и наздрави је своме сину или брату. Кад ко напија, остали престану и јести и говорити, па слушају: само гдјекоји полако рече: ’Амин дабогда!’ Или: ’Амин бог те чуо!’”

У СЛАВУ БОЖЈУ

„Писмо у добри и у бољи час, а сад ћемо у прелијепу славу божју. Да нам поможе бог и лијепа слава божја! Који год у славу божју устајао, те је спомињао, и њој се молио, њему и помогла души и тијелу; који ли је заборављао ил’ у страху, ил’ у стиду, ил’ у своме сагрјешенију, те је не споменуо, бог и лијепа слава божја њега не заборавила, но била му најбоља помотњица души и тијелу!”

uk a

Послије ове здравице гдјешто и пјевају по два и два ову пјесмицу:

Ed

Ко пије вино за славе божје, помоз’ му боже и славо божја! А шта је љепше од славе божје и од вечере с правдом стечене?

сагрјешеније – сагрешење, грех помотњица – помоћница

РАЗГОВАРАМО О ЗДРАВИЦИ

Због чега Вук Караџић помиње свој „Рјечник”? Шта је у њему, осим самог значења речи, често записивао и објашњавао? Вук прецизно бележи и од кога је добио здравице. Које чињенице сазнајемо о тим људима? Објасни како разумеш Вукову потребу да остави писаног трага о својим помагачима у сакупљању народних умотворина. Како је описан обичај напијања – наздрављања, држања здравице? Шта на основу Вуковог записа сазнајемо о том обичају? О чему говори здравица „У славу божју”? Зашто се истиче да је слава божја прелијепа? Како она помаже људима – онима који је спомињу, и онима који је заборављају? Какве су жеље и наде тиме исказане? О чему говори песмица коју такође Вук бележи? Како су доведене у везу слава божја и вечера с правдом стечена? Које су хришћанске и универзалне моралне вредности тиме истакнуте? Магија читања | Живот и прикљученија

65


ИЗ РЕЧНИКА КЊИЖЕВНИХ ТЕРМИНА

Здравица – врста свечане беседе којом се упућују честитке и добре жеље. Исказују се поводом светковина (хришћанских, породичних), за столом, а упућене су домаћину или гостима. Одликује их ритмички говор у стиху или у прози, с наглашеним римовањем. Најстарије здравице су у славу божју – оне које су посвећене Богу и свецу заштитнику. Саставни су део обичаја везаних за Божић, крсно име и свадбу.

ПОЧАСНИЦЕ (ПОЧАШНИЦЕ)

Бисерна брада,

*

uk a

Сребрна чаша; Бисер се рони, У чашу пада; Свако га зрно По дукат ваља, А с’једа брада Три б’јела града.

pr om

o

► Велики број ових песама Вук је забележио по Боки которској, 1835. године. То су кратке лирске народне песме, најчешће у стиховима од осам и пет слогова. Певају се угледним људима „на част”, најчешће на гозбама и свадбама „уз чашу”. У вези с тим је и двојаки назив за ову врсту песама.

Паде листак наранче

Ed

Усред чаше јуначке. Да је знала наранча Да је чаша јуначка, Врхом би се повила, Па би чашу попила.

66

Магија читања | Живот и прикљученија

И око и чело —

Све вам, браћо, весело! Усадих лозу сред винограда, Наведох воду са три хладенца, Да ми је лоза вазда зелена, Наша невјеста вазда весела. И око и чело Све ти, сестро, весело!

*

Долеће цв’јетак из туђе земље, Паде ђевојци у рујно вино. Селе, сестрице, зв’јездо Данице! Отпухни цв’јетак, напиј се винца, Тај ти је цв’јетак од вјереника, Од вјереника из туђе земље. И око и чело Све нам, браћо, весело!


РАЗГОВАРАМО О ПОЧАСНИЦАМА Опиши какво је расположење у овим песмама. Уочи која је од песама упућена (на част) старцу, а које јунаку и невести? Које су вредности у њима истакнуте? Који се стихови понављају у више песама? Објасни како разумеш њихово значење. Зашто се помињу баш око и чело? Уочи врсте стихова у овим песмама. Каква се осећања сугеришу краћим стиховима, ведро интонираним, у одређеном ритму? Наведи сличности и разлике између здравица и почасница (почашница).

o

ТУЖБАЛИЦЕ

pr om

► Тужбалице се сматрају веома старим народним песмама које су као део обреда, у саставу култа мртвих, распрострањене у свим крајевима света. Настала још у време првобитне људске заједнице, тужбалица је најважније своје карактеристике задржала до данас. Најчешће у форми обраћања покојнику (као да је жив), њоме се умрли оплакује уз истицање искрене жалости и бола. Услед вере у загробни живот, упућују се и речи утехе и наде. Набрајањем и поздрављањем оних којима покојник иде успоставља се родослов и истиче значај везе са прецима.

НАД ГРОБОМ

пак ће тебе принијети један имбрик ладне воде, а у други рујна вина, у трећему кордијала, да им љепше проговориш, на питања одговориш.

Ed

uk a

Јесу л’ ово твоји двори? Љуто уски и тијесни, и без врата и прозора. Како ћеш се обикнути иза сваког добра твога без свјећице, без стражице, без дружине изабране, без господе збора пуне, без љубљења и нуђења, и без добра свакојега? Мили ће ти бог помоћи, е ћеш тамо добра наћи, дивну киту својте твоје: наћ ћеш тајку, наћ ћеш мајку, имаш милу браћу твоју, који ће те дочекати, у путу те сусретати и жељно те загрлити. „Јеси л’ трудан?” упитати, и тебе ће посадити у златноме твоме столу,

Кукај, сестро, довијека, Без лијека!

двор – дом, кућа трудан – уморан, заморен имбрик – ибрик, бакарна посуда, врста бокала за течност (обично за воду или кафу) кордијал – лек, пиће које окрепљује

Даница Јовановић, Сељанка са шареницом

Магија читања | Живот и прикљученија

67


РАЗГОВАРАМО О ТУЖБАЛИЦИ

pr om

ИЗ РЕЧНИКА КЊИЖЕВНИХ ТЕРМИНА

o

Опиши тон којим је песма испевана. Коме се у песми обраћа? Каква осећања изазива у теби тужбалица? Уочи како је песма компонована. Какву улогу има први стих у песми? Обележи стихове који означавају шта је све умрли изгубио одласком на онај свет, којима се жали за овим светом. Од ког стиха почиње утешно предочавање боравка међу мртвима? У чему се та утеха састоји? Из каквог веровања проистиче? Упореди у каквом су односу слика усамљености умрлог на почетку (растанак) и слика сусретања са ближњима (састанак) у другом делу песме. Како разумеш сцене бриге и љубави којима ће бити дочекан, а како помињање питања на која ће одговорити? Како покојник успоставља везу између света живих и света умрлих?

Тужбалица – у српској усменој књижевности, врста лирске песме са утврђеним, препознатљивим карактеристикама и обрасцима који се могу варирати. Одликује је исказивање бола и искреног жаљења за умрлим у једноличној, отегнутој, тужној мелодији. Иако је заснована на импровизацији (прилагођава се оплакивању конкретне особе), користи се готовим стиховима и формулама. Најчешће је испевана у осмерцу, а садржи и припев (обично четворосложни), али има тужбалица и у десетерцу.

uk a

 Упореди: Па ми ку-ћу за-тво-ри-ла, Јар-ко сун-це у-ка-пи-ло, Сун-це мо-је!

(8 слогова) (8 слогова) (припев: 4 слога)

Ed

Изводи се јавно, обично је изговара родбина или пријатељи, а у неким крајевима и нарицаљка или нарикача – најчешће жена која је посебно позвана да нариче (тужи) за покојником. Тужбалице се јављају и као саставни део наших народних епских песама, и то посебно баладичних (епско-лирских), а има је и у ауторској књижевности (поезији и прози) – на пример у Његошевом „Горском вијенцу”. У првом разреду средње школе имаћеш прилике да читаш чувене епове у којима се такође јавља тужење за умрлим – сумерски „Еп о Гилгамешу” и антички еп „Илијада”. У њима највећи јунаци оплакују своје погинуле пријатеље.

САЗНАЈ ВИШЕ Никада пре, а слободно се може рећи ни након Вука, није се са толико упорности, брижљивости и систематичности приступало сабирању народних умотворина. Успех Пјеснарице дао је на јужнословенским просторима посебан полет и Вуковом сакупљачком раду и залагањима његових следбеника. Вршећи пажљиво избор из грађе, коју је сам бележио или добијао од сарадника, Караџић је објавио уметнички најуспелију поезију свога народа. Четири књиге Српских народних пјесама најпре су се појавиле у Лајпцигу (II и III књига 1823, I 1824, а IV том у Бечу 1833). [...] 68

Магија читања | Живот и прикљученија


pr om

o

Вук је разликовао чак 20 врста „женских” песама, да би савремена класификација издвојила: обредне и обичајне, песме о раду и певане уз рад, митолошке, религиозне и морално-поучне, породичне и љубавне врсте. Веома старе по пореклу, изводе се уз одређену мелодију, често у колу, при раду, у склопу прослава древних празника, хришћанских светковина, тренутака важних у животу човека. Захваљујући музици, околностима извођења и намени „текста” варијанте су успешно одолевале забораву. Обредна и обичајна поезија посебно чува аутентичне трагове старине – спој покрета, игре, костимографије, сценографије, мелодије и текста. Управо синкретичност потврђује да су лирске врсте првобитно биле честице ритуала, култних и магијских радњи. У њима се разазнаје обиље паганских елемената, мада су се прастара значења временом губила, а исконска подлога преточила у лепоту песничке слике, успела поређења, алегорије и метафоре.

Ј. Б. Ротмајер, Вук Стефановић Караџић (1860)

uk a

Снежана Самарџија

синкретизам – уједињење, спајање, прожимање

ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

Ed

Прочитај шири избор из обичајних народних лирских песама. Напиши састав о универзалним животним вредностима о којима оне говоре. Организујте се за групни рад тако што ћете поделити истраживачке задатке: посетите етнографско одељење народног музеја који вам је најближи и запишите шта садржи стална поставка; истражите колико су у вашем крају заступљене сватовске песме, здравице и тужбалице и прибележите најбоље примере обичајних песама на које наилазите; испитајте које се сватовске песме певају у вашем крају и потрудите се да снимите најбоље интерпретације. Резултате својих истраживања прикажите у оквиру пројектне наставе. У сарадњи са наставником и стручњацима етнографима из музеја организујте презентацију свадбених обичаја у својој школи. Здравице могу бити и шаљиве. Потражите неке са елементима хумора и напишите своју здравицу по угледу на њих.

Кључне речи: обичајне народне лирске песме, сватовске, здравице, почаснице (почашнице), тужбалице. Магија читања | Живот и прикљученија

69


УСУД (српска народна бајка)

Иво Андрић

o

Ed

чела – пчела нерадин – нерадник, лењивац кованџија – пчелар

Б

ила два брата заједно у кући, па један све радио, а други једнако беспосличио и готово јео и пио. И Бог им да те стеку у свачему: у говедима, у коњима, у овцама, у свињама, у челама и у свему другоме. Онај који је радио једном помисли у себи: „Што бих ја и за овога лењивца радио? Боље да се оделим, па да за себе радим, а њему што драго!” И тако једанпут рече своме брату: „Брате, није право, ја све радим а ти ни у чему не помажеш, него само готово једеш и пијеш. Ја сам наумио да се поделимо.” Овај га стане одвраћати: „Немој, брате, та добро нам је обојици, ти имаш све у рукама и своје и моје, а ја сам задовољан како год ти урадиш.” Онај други остане при своме, и тако се приволи и овај па му рече: „Кад је тако, да ти је просто, ето дели сам како знаш.” Онда онај подели све по реду па свак своје узме преда се: нерадин узме за стоку говедара, за коње коњушара, за овце овчара, за козе козара, за свиње свињара, за челе кованџију, па им рече: „Остављам све своје добро на вама и на Богу”; пак стане живети код куће као и пређе. А онај други брат трудио се око свога добра сам као и пређе, чувао и надгледао, али напретка никаква није видео, него све пропаст, од дана на дан све горе докле тако не осиромаши да већ није имао ни опанака него ишао бос. Онда рече у себи: „Идем к брату своме да видим како је у њега.” И тако идући наиђе на ливади на стадо оваца; кад тамо а код оваца нема чобана него једна прелепа девојка седи па преде златну жицу. Он назвавши јој „Помози Бог”, запита је чије су јој овце, а она му одговори: „Чија сам ја онога су и овце.” А он је запита: „А чија си ти?” Она му одговори: „Ја сам твога брата срећа.” Онда се он разљути па јој рече: „А да где је моја срећа?” Девојка му одговори: „Твоја је срећа далеко од тебе.” „А могу ли је наћи?”, запита он, а она му одговори: „Можеш, потражи је.” Кад он то чује и види да су овце брата његова добре да не могу боље бити, не хтедне даље ни ићи да гледа другу стоку, него оданде управо отиде к брату. Кад га брат угледа, ражали му се и заплаче: „Камо се од толико времена?” Па видећи га гола и боса, одмах му да једне опанке и новаца. После тога пошто су се неколико дана прочастили, дигне се онај брат да иде кући својој. Како дође кући, узме торбу на раме и у њу хлеба, и штап у руке, па пође у свет да тражи своју срећу. Путујући тако дође у једну велику шуму и идући кроз њу нађе једну седу матору девојчуру под једним грмом где спава, па измахне штапом те је опали по стражњици, а она се једва дигне и једва отвори очи од крмељи, па му проговори: „Моли се Богу што сам заспала, а да сам будна била, не би ти добио ни тих опанака.” Онда јој он рече: „А ко си ти да ја не бих добио ни ових опанака?” А

pr om

У бајкама је права историја човечанства, из њих се да наслутити, ако не и потпуно открити, њен смисао.

uk a

► Наведи наслове својих омиљених бајки и објасни шта те у њима највише привлачи. Издвој карактеристике по којима можеш да препознаш бајку. Опиши свој однос према делима у којима има фантастике (чудесног, натприродног). Размисли о значењу речи „усуд”. Објасни како разумеш израз „такав му усуд”.

70

Магија читања | Живот и прикљученија


Ed

uk a

pr om

o

она му одговори: „Ја сам твоја срећа.” Кад он то чује, стане се бусати: „И ти ли си моја срећа, Бог те убио! Ко тебе мени даде?” А она се одмах утече: „Мене је Усуд теби дао.” Он је онда запита: „А где је тај Усуд?” А она му одговори: „Иди па га тражи.” И у тај је мах нестане. Онда човек пође да тражи Усуда. Идући тако дође до једнога села, и види у селу велику газдинску кућу и у њој велику ватру, па помисли у себи: „Овде ваља да је како весеље или слава”, па пође унутра; кад он унутра, а то на ватри велики казан, кува се у њему вечера, а поред ватре седи домаћин. Човек онај ушавши у кућу, назове домаћину: „Добро вече!” А домаћин му прихвати: „Бог ти добро дао!”, па му рече да седне до њега, па га стане питати откуда је и куда иде, а он му све приповеди како је био газда, и како је осиромашио, па како сад иде Усуду да га пита зашто је сиромах. Потом запита домаћина за што он толико силно јело готови, а домаћин му рече: „Е мој брате, ја сам газда и свега имам доста, али своје дружине никако не могу наситити, све као да ала из њих зија; само ћеш видети кад станемо вечерати шта ће радити.” А кад седну вечерати, све је грабило једно од другога, и онај велики казан с јелом за тили час прође. После вечере дође редуша те покупи све кости на једну гомилу па их баци за пећ, а он се стане чудити где млада баци кости за пећ, док у један пут изиђу две старе оклепане вашти, сухе као авети и почну сисати оне кости. Онда он упита домаћина: „Шта ти је оно за пећком, брате?” А он му одговори: „Оно је, брате, мој отац и мати, као да су се оковали на овоме свету, не хтеше црћи један пут овога света.” Сутрадан на походу рече му домаћин: „Брате, опомени се и мене, ако где нађеш Усуда, и запитај га каква је ово несрећа, те не могу своје дружине никако да заситим, и за што ми отац и мати никако не умиру.” Он се обећа да ће га питати па се опрости с њиме и пође даље да тражи Усуда. Идући тако после дугога времена једно вече дође у друго село, па се замоли у једној кући да га приме на конак. Они га приме и упитају га куда иде, а он им каже све по реду што је и како је. Онда му они почну говорити: „За Бога, брате, кад тамо идеш, питај и за нас зашто нам се говеда не даду него све натрашке иду.” Он им се обрече да ће питати Усуда, пак сутрадан пође даље. Идући тако дође на једну воду, па почне викати: „О водо! О водо! пренеси ме!” А вода га упита: „Куда идеш?” А он јој каже куда иде. Онда га вода пренесе, па му рече: „Молим те, брате, питај Усуда зашто ја немам рода у себи.” Он обећа води да ће питати, па онда пође даље. Идући тако задуго, најпосле дође у једну шуму, и онде нађе једнога пустиника, па га упита не би ли му могао казати што за Усуда. Пустиник му одговори: „Иди овуд преко планине па ћеш доћи баш пред његов двор, али кад изиђеш пред Усуда, ништа не говори, него што год он ради оно ради, и ти, докле те год он сам не запита.” Човек захвали пустинику па пође преко планине. Кад дође у Усудове дворе, има шта и видети: у двору као да је царевина, ту су слуге и слушкиње, све се ужурбало, а Усуд седи сам за готовом софром па вечера. Кад човек то види, седне и он за софру па стане вечерати. После вечере легне Усуд спавати, легне и он. Кад буде око поноћи, стане страшно тутњити и из тутњаве зачује се глас: „О Усуде! О Усуде! Родило се данас толико и толико душа, подај им шта ћеш.” Онда Усуд устане, па отвори сандук с новцима, и стане бацати по соби све саме дукате, говорећи: „Како мени данас, тако њима до века.” Кад ујутру дан осване, али нема оних дворова великих, Магија читања | Живот и прикљученија

 Сам живот је најлепша бајка. Ханс Кристијан Андерсен

бусати се – ударати се у груди утећи се – овде у значењу: утећи се у реч – упасти у реч, прекинути кога у говору ала – аждаја оклепан – начет годинама, изанђао, истрошен, оронуо

натрашке ићи – не напредовати, назадовати обрећи – обећати пустиник – пустињак, човек који живи сам на усамљеном и неприступачном месту софра – трпеза

71


o

Ed

uk a

pr om

марјаш – новац мале вредности

већ место њих средња кућа; а и у њој опет има свега доста. Кад буде пред вече, седне Усуд за вечеру, седне и он с њим, а нико не говори ни речи. После вечере легну спавати. Кад буде око поноћи, почне страшно тутњити, и из тутњаве зачује се глас: „О Усуде! О Усуде! Родило се данас толико и толико душа, него дај им шта ћеш.” Онда Усуд устане, и отвори сандук с новцима, али нема дуката, него сребрни новци и гдекоји дукат. Усуд стане просипати новце по соби говорећи: „Како мени данас, тако њима до века.” Кад ујутру дан осване, али нема ни оне куће, него место ње стоји мања, и тако је Усуд сваку ноћ радио, а кућа му се свако јутро смањивала, док најпосле од ње постане мала колебица, те Усуд узме мотику и стане копати, онда и онај човек узме мотику те стане копати, и тако су копали вас дан. Кад буде увече, узме Усуд комад хлеба, па одломи од њега половину те да и њему. Тако вечерају, и после вечере легну спавати. Кад буде око поноћи, опет почне страшно тутњити, и из тутњаве зачује се глас: „О Усуде! О Усуде! Данас се родило толико и толико душа, подај им шта ћеш.” Онда Усуд устане и отвори сандук, па стане просипати све саме џиџе и гдекоји марјаш надничарски вичући: „Како мени данас, тако њима до века.” Кад ујутру сване, а колеба се претвори у велике дворе као што су били први дан. Онда га Усуд запита: „Што си дошао?” Он му каже све по реду своју невољу и да је дошао да га пита зашто му је дао злу срећу. Онда му Усуд рече: „Ти си видео како сам прву ноћ дукате просипао, и шта је после било. Како је мени било ону ноћ кад се ко родио, ономе ће онако бити до века. Ти си се родио сиротињске ноћи, ти ћеш бити сиромах до века. А твој се брат родио сретне ноћи, он ће бити сретан до века. Него кад си се заканио и толико си се трудио, казаћу ти како ћеш се помоћи. Има у твога брата кћи Милица; она је сретна као и отац јој. Кад отидеш кући, а ти узми к себи Милицу, па што год стечеш све кажи да је њезино.”

72

Магија читања | Живот и прикљученија


бити на конаку – преноћити зачеље – чело стола опростити се – у значењу: душе би се опростиле од тела, напустиле би тело, односно умрле штркљати се – брзо расти

Ed

uk a

pr om

o

Онда он захвали Усуду, па му опет рече: „У томе и у томе селу има један богат сељак и свега има доста, само је несретан у томе што му се чељад никад не могу да насите: изеду на један оброк пун казан јела, па им је и то још мало. А отац и мати онога сељака као да су се оковали на овоме свету, остарели и поцрнели и осушили се као авети, а не могу да умру. Он ме је молио, Усуде, кад сам код њега био на конаку, да те питам шта би то било.” Онда му Усуд одговори: „То је све зато што не поштује оца и матере; њима баци иза пећке да једу, а да их метне у зачеље, па прву чашу ракије и прву чашу вина њима да дa, они не би ни полак онога јели, и душе би се оне опростиле.” Потом он опет запита Усуда: „У томе и томе селу кад сам ноћио у једној кући, тужио ми се домаћин како му се говеда не даду него све натрашке иду; па ме молио да те питам шта би то било.” А Усуд му одговори: „То је зато што он о крсном имену најгоре закоље, а да закоље што најбоље има, све би се штркљала говеда.” Онда га он запита и за воду: „Шта би то било да она вода нема рода?” А Усуд му одговори: „Зато нема што није човека никад удавила; али не шали се, не казуј јој док те не пренесе, јер ако јој кажеш, одмах ће те удавити.” Онда он захвали Усуду, па пође кући. Кад дође на ону воду, вода га запита: „Шта је код Усуда?” А он јој одговори: „Пренеси ме, пак ћу ти онда казати.” Пошто га вода пренесе, он потрчи, па кад одмакне подалеко, а он се осврне па повиче: „О водо! О водо! Ниси никад човека удавила, зато рода немаш.” Кад вода то чује, а она се разлије преко обале, па за њим, а он бежи, те једва утече. Кад дође у оно село к ономе човеку што му се говеда нису дала, он га једва дочека: „Шта је, брате, за Бога! Јеси ли питао Усуда?” Он му одговори: „Јесам, и Усуд каже: кад славиш крсно име, а ти закољеш најгоре, а да закољеш што најбоље имаш, све би ти се штркљала говеда.” Кад он то чује, рече му: „Остани, брате, у нас, ето до нашега крсног имена нема три дана; па ако буде истина, да ти дам јабуку.” Он остане онде до крснога имена. Кад дође крсно име, домаћин убије најбољега јунца, и од онога часа марва се стане штркљати. После тога домаћин му поклони петоро говеда, а он му захвали и пође даље. Кад дође у оно село к ономе домаћину што је имао неситу чељад, домаћин га једва дочека: „Како је, брате, за Бога! Шта вели Усуд?” А он му одговори: „Усуд вели: оца и матере не поштујеш, него им бацаш за пећку да једу; а да их метнеш у зачеље, па прву чашу ракије и прву чашу вина њима да даш, не би ти чељад ни пола толико јела, а отац и мати би ти се упокојили.” Кад домаћин то чује, каже жени, а она одмах умије и очешља свекра и свекрву, па их лепо преобуче, а кад дође вече, домаћин их посади у зачеље и прву чашу ракије и прву чашу вина њима да. Од тога часа не могоше чељад ни полак јести колико су донде јела, а сутрадан и отац и мати преставе се. Онда му домаћин да два јунца, а он му захвали па пође кући. Кад дође у свој завичај, стану га сретати познаници и питати: „Чија су ти то говеда?” А он свакоме одговараше: „Браћо, Милице, моје синовице.” Како дође кући, одмах отиде брату своме, па га стане молити: „Дај ми, брате, Милицу да је моја. Видиш да немам никога.” А брат му одговори: „Добро, брате, ево ти Милице.” Он узме Милицу па је одведе кући, и после тога стече много, али је за све говорио да је Миличино. Један пут изиђе на њиву да обиђе жито, а жито лепо, не може лепше бити. На то удари онуда један путник па га запита: „Чије је то жито?” а он се превари па рече: „Моје.” У који мах он то рече, жито се упали и стане горети, а он кад то види, потрчи за човеком: „Стани, брате, није моје, него је Милице, моје синовице.” И тако се жито одмах угаси, и он с Милицом остане срећан. Магија читања | Живот и прикљученија

73


РАЗГОВАРАМО О БАЈЦИ Сажето испричај о чему бајка говори. Опиши главног јунака. Због чега је он несрећан? Шта ти мислиш о његовој одлуци да се одвоји од брата? Како је у бајци представљена срећа једног брата, а како другог? Објасни како разумеш невоље других људи на које наилази јунак бајке путујући ка Усуду. Како се оне разрешавају? Размисли о двојаком значењу речи усуд: 1. Усуд – измишљено биће из бајке које одређује човекову судбину и 2. усуд – оно што је усуд одредио некоме, судбина, удес, коб. Искажи свој став о веровању да је човекова судбина одређена већ његовим рођењем.

o

ИСТРАЖИ И ПРОТУМАЧИ

Ed

uk a

pr om

Уочи кад настаје заплет у бајци и објасни у чему се он састоји. Подвуци то место у тексту. Запази како је наговештен већ у првој реченици. Шта о лику јунаковог брата закључујеш из његових поступака и речи? Образложи његово спокојство и задовољство животом имајући у виду однос према материјалном: „Остављам све своје добро на вама и на Богу”. Шта о њему говори чињеница да поштује карактер свога брата и његове одлуке? Како је главни јунак својим незадовољством сам изазвао нарушавање равнотеже? Шта му је сметало у заједници? Како је срећа представљена у бајци? У чему народни приповедач види срећу, а у чему несрећу? Како се у томе огледају стварни живот и народно поимање животне среће? Како су јунаково залагање и труд променили његову злу судбину? У почетку се чини да је немогуће променити сопствену срећу. Запази како је на своју срећу деловао главни јунак, а како два домаћина која су га замолила да се и за њих распита код Усуда. Које су своје грехове они исправили? Шта закључујеш о народном схватању породичних односа и опхођења према ближњима? Наведи моралне поуке ове бајке и објасни их. Запази како је народна машта изградила лик Усуда. Шта сазнајемо о Усуду? Шта остаје за нас сакривено? ИЗ РЕЧНИКА КЊИЖЕВНИХ ТЕРМИНА

Бајка (стсл. бајати – приповедати) – маштовита прича која симболично износи одређени уметнички садржај; народна приповетка са елементима фантастичног. Према Вуковом одређењу, бајка је женска приповијетка, а „женске су приповијетке оне у којима се приповиједају којекаква чудеса, што не може бити (и по свој прилици ћe за њих бити ријеч гатка, њемачки Märchen)”. *** Јунак и његови помагачи чине све да би се равнотежа повратила, неправда поправила и притом су им доступна сва чудесна средства и све могућности. Очекиван срећан крај одлаже се низом напетих и занимљивих епизода. Ток радње је симетричан, али разгранат. Иако фантастична, бајка не прави разлику између натприродних и овоземаљских бића, свет у њој је „једнодимензионалан”, а стварно и нестварно налазе се у истој равни. У бајци

74

Магија читања | Живот и прикљученија


нема ни психолошког развитка радње ни емотивних доживљаја личности. [...]

Ђорђе Лобачев, Баш-Челик

pr om

Нада Милошевић Ђорђевић

o

Најближе идеалном типу бајке су верзије из Вукове збирке, у којој је до савршенства доведена усмена уметничка стилизација, као узор народног језика у прози, као прототип на коме треба градити нову књижевност по Вуковим концепцијама. У бајци су брижљиво очувани стари митолошки и хришћански слојеви, обичајни кодекси, специфичности друштвено-историјске средине. [...] За српску бајку карактеристична је извесна тенденција ка реалистичности.

САЗНАЈ ВИШЕ

uk a

Бајке српског народа одликују сва типична обележја овог популарног жанра. [...] Независно од броја и распореда епизода, завршетак бајке мора донети срећу позитивним јунацима. [...] Својства фантастике упечатљиво је означио Вук, као „којекаква чудеса, што не може бити”. Срећан крај авантура некад разоткрива и самог приповедача. Такви завршеци („И лаж чуо, и лаж казао, и Бог ми те веселио!”) потврђују врсту дистанце према чудесним догађајима и световима усмене бајке. У позадини фантастике, јасно или слабије, назиру се ипак животне реалије. [...] Кажњавају се јунаци због непоштовања родитеља, огрешења о крсну славу или раздора у задрузи. На породице небеских тела и митских бића пројектују се закони патријархалног друштва. Снежана Самарџија

Ed

Виктор Михајлович Васњецов, Принцеза жаба (1918) Магија читања | Живот и прикљученија

75


ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК На основу тумачења наших народних бајки забележи у дневнику читања њихове основне одлике. Систематизацију можеш сачинити одговарајући на питања: Како се у бајкама одређује место и време радње? Каква је карактеризација ликова у бајкама? Које особине, по правилу, поседује главни јунак? Шта све може бити фантастично у бајкама (која бића, предмети, појаве)? Да ли се јунаци чуде пред нестварним догађајима? Ко обично шаље јунака да обави какав задатак? Ко су јунакови помагачи, а ко непријатељи (одмагачи)? Како је приказан реални свет у бајкама?

o

pr om

e ЗАДАТАК ИЗ МАЛЕ ШКОЛЕ ПИСАЊА  Напиши бајку!

Не заборави да се главни задатак јунака бајке састоји у томе да поврати неку нарушену равнотежу. За ликове бајки можемо рећи да обављају одређене устаљене функције: јунак, противник, помагач, пошиљалац и др. На пример: у бајци „Чардак ни на небу ни на земљи” равнотежа је нарушена тиме што је змај отео цареву кћер. Јунак бајке је најмлађи царев син. Противник је у почетку змај, а касније јунакова неверна и зла браћа. Пошиљалац (онај који шаље јунака да обави одређени задатак) јесте јунаков отац, цар. Изабери један од два понуђена задатка. Задати су ликови и улоге које они имају у бајци, а остало зависи од твоје креативности и маште. Према потреби, осмисли још неке ликове. Смисли и наслов своје бајке. По завршетку писања запази који су елементи твоје бајке оригинални, твоји, а који су „позајмљени” из бајки које знаш одраније.

Ed

Послушај драматизацију бајке „Баш Челик” из 1984. године. Ову радио-драму режирао је глумац Зоран Радмиловић, који је и у улози наратора. И песму „Ој невене, дивно семе” написао је и компоновао Зоран Радмиловић. https://youtu.be/ b11bqbI08IQ

Размисли о томе шта дела савремене фантастичке књижевности (нпр. епске фантастике) дугују бајци. Подсети се Толкиновог романа „Хобит”, пронађи у њему фантастичке елементе и упореди их са онима које налазиш у бајкама. Послушај радио-драму „Баш-Челик”, снимљену према драматизацији глумца Зорана Радмиловића. На основу тога, као и према драматизацијама и адаптацијама које су ти познате одраније – закључи по чему су усмене бајке погодне за различита извођења на радију, у позоришту, на филму или за сценарије у стрипу (погледај стрипове Ђорђа Лобачева настале по мотивима српских народних бајки).

uk a

w

Задатак 1

Задатак 2

Јунак: царев син Противник: вештица Пошиљалац: јунакова мајка, царица Помагач: миш, лепа чобаница, дрво које говори

Јунак: сиромашна девојка Противник: зла царица Пошиљалац: девојчин стари отац Помагач: мудри старац пустињак, пчела, поток који говори

Кључне речи: Вук Караџић, женска приповетка, бајка, маштовита прича, фантастички елементи, главни јунак, победа добра над злом. 76

Магија читања | Живот и прикљученија


НАУЧИЛИ СМО НАРОДНА КЊИЖЕВНОСТ НАРОДНА КЊИЖЕВНОСТ

ЛИРСКА ПОЕЗИЈА

ЕПИКА

Песме о ослобођењу Србије: „Почетак буне против дахија” „Бој на Мишару”

Бајка: „Усуд”

Филип Вишњић, Тешан Подруговић, Старац Милија

Народна приповетка са елементима фантастичног. Према Вуковом одређењу, бајка је женска приповијетка, а „женске су приповијетке оне у којима се приповиједају којекаква чудеса, што не може бити”.

Ed

Епске песме (јуначке, гусларске) приказују догађаје и јунаке Првог српског устанка; стих – епски десетерац, са цезуром после четвртог слога; носе висока уметничка обележја даровитог епског певача Филипа Вишњића.

СВАТОВСКЕ Најлепше и најстарије лирске песме, свечаног расположења, у радосном тону прослављају младост и лепоту. Када опевају девојачки растанак са родитељским домом, у њима има сете и тужног расположења.

uk a

Вукови епски певачи:

Бајка

ОБИЧАЈНЕ НАРОДНЕ ЛИРСКЕ ПЕСМЕ

ЗДРАВИЦЕ

ТУЖБАЛИЦЕ

Врста свечане беседе којом се упућују честитке и добре жеље. Исказују се поводом светковина, за столом, а упућене су домаћину или гостима. Одликује их ритмички говор у стиху или у прози, с наглашеним римовањем.

Одликује их исказивање бола и искреног жаљења за умрлим у једноличној, отегнутој, тужној мелодији. Иако су засноване на импровизацији (прилагођавају се оплакивању конкретне особе), користе се готовим стиховима и формулама. Обично имају припев.

o

ЕПСКА ПРОЗА

pr om

ЕПСКА ПОЕЗИЈА

Настале су из веома старих, обредних, песама везаних за култне радње које су пратиле најзначајније тренутке у животу човека, као што су свадба и сахрана. Временом су, под утицајем хришћанства, изгубиле обредни карактер и задржале се само као обичаји. Обичајне песме – сватовске, здравице, тужбалице – примиле су одлике новијих времена, и разликују се међу собом у зависности од средине у којој су неговане и сачуване.

Магија читања | Живот и прикљученија

77


КЊИЖЕВНО-НАУЧНЕ ВРСТЕ БИОГРАФИЈА

МЕМОАРИ

Доситеј Обрадовић, „Живот и прикљученија”

Вук Стефановић Караџић, „Житије Ајдук Вељка Петровића”

Прота Матеја „Ненадовић, Мемоари”

% аутор приповеда о сопственом животу; •представља време од рођења до тренутка писања самог дела или се аутор усредсређује само на поједине периоде и догађаје које сматра најважнијим у властитом животу; % одликује је субјективни, исповедни тон, а сопствена личност се може представљати на озбиљан или на хуморан начин; % могу имати и документарно-историјску вредност (уколико се аутор више бави описивањем друштвено-историјских прилика свога времена) и књижевноуметнички домет.

% позната још из античког периода; % описује живот неке истакнуте личности; •настоји да уверљиво прикаже карактер личности о којој говори; •представља време, место и животне околности (друштвене, историјске) у којима је та личност живела, формирала се и деловала.

% приповедно дело у којем се излажу успомене аутора на нека значајна друштвена и културна збивања у којима је учествовао или био њихов сведок; % слика времена је обојена личним преживљавањима и доживљајима аутора; % пишу се са временским размаком од догађаја о којима говоре, када су узроци догађаја, али и њихове последице, много јаснији него у времену самог збивања; % имају документарну, историјску вредност, јер су најчешће верна слика епохе и збивања о којима говоре.

uk a

pr om

o

АУТОБИОГРАФИЈА

ЕСЕЈ

Херман Хесе, „Магија књиге”

Ed

Есеј (фр. essai – оглед, проба, истраживање) – књижевно-научна врста; оглед, обично краћа расправа о неком животном, научном, књижевном или уметничком питању, писана јасним и течним стилом, али озбиљно и студиозно.

АУТОРСКА КЊИЖЕВНОСТ ДРАМСКИ СПЕВ Петар Петровић Његош, „Горски вијенац”

% % % % %

78

врста драме која се користи елементима епа и епским техникама; стих је епски десетерац; нема поделу на чинове, карактеристичну за драму, него се састоји из појава или певања; тему по правилу преузима из националне историје и уметнички је обрађује у херојском духу; у њему се сусрећу епски, драмски и лирски елементи.

Магија читања | Живот и прикљученија


СРЕЋАН ЈЕ КО УМЕ ДА ВОЛИ Оно што је најлепше на искреној и дубокој љубави на којој је све лепо, то је да у односу према ономе кога волимо ниједна наша мана не долази до изражаја. Много шта што је зло у нама ишчезава, а оно што је добро устостручи се. Иво Андрић

► Епско-лирску песму Женидба Милића Барјактара

uk a

► Јован Јовановић Змај, Ђулићи

pr om

► Љубавне народне лирске песме Српска дјевојка Љубавни растанак Нема љепоте без вијенца

o

Читаћеш:

► Десанка Максимовић, Пролетња песма Опомена

Ed

► Милош Црњански, Ја, ти и сви савремени парови

► Бранко Ћопић, Мала моја из Босанске Крупе ► Васко Попа, Очију твојих да није ► Марина Цветајева, Месечев сјај Паја Јовановић, Муни са златном капом у пределу (детаљ, 1920)

Научили смо ►% Размисли о томе зашто је љубав једна од најстаријих тема књижевности и уметности уопште. Магија читања | Срећан је ко уме да воли

79


ЉУБАВНЕ НАРОДНЕ ЛИРСКЕ ПЕСМЕ

Све укупно што човек ради само је припрема да се доживи љубав. Исидора Секулић

СРПСКА ДЈЕВОЈКА

У Милице дуге трепавице,

Ed

uk a

pr om

Прекриле јој румен’ јагодице, Јагодице и бијело лице. Ја је гледах три године дана; Не могох јој очи сагледати, Црне очи, ни бијело лице, Већ сакупих коло ђевојака, И у колу Милицу ђевојку — Не бих ли јој очи сагледао. Када коло на трави играше, Бјеше ведро, пак се наоблачи, По облаку зас’јеваше муње. Све ђевојке к небу погледаше, Ал’ не гледа Милица ђевојка, Већ преда се у зелену траву. Ђевојке јој тихо говорише: „Ој Милице, наша другарице, Ил’ си луда, ил’ одвише мудра, Те све гледаш у зелену траву, А не гледаш с нама у облаке, Ђе се муње вију по облаку?” Ал’ говори Милица ђевојка: „Нит сам луда, нит одвише мудра, Нит сам вила — да збијам облаке, Већ ђевојка — да гледам преда се.”

o

► Код свих народа ове песме воде порекло из дубоке старине у време природне поделе рада. [...] Од давнина је основни мотив ових песама истицање лепоте вољеног бића, љубавна чежња и прибегавање магији да би се остварила. На вишем ступњу развоја патња и растанци су пример најлепших песничких остварења. (Радмила Пешић) Лирске народне песме углавном су без наслова, те се именују по првом стиху. Песму која је позната и под именом „У Милице дуге трепавице” Вук Караџић је записао и објавио 1824. године у збирци „Народне српске пјесме” под насловом „Српска дјевојка” (под бројем 323).

Ђорђе Крстић, На извору (1882)

РАЗГОВАРАМО О ПЕСМИ Укратко искажи о чему песма говори. Опиши лепоту девојке Милице. У чему се она састоји? По чему се Милица разликује од осталих девојака? Шта на основу Миличиног понашања можеш да закључиш о њеном карактеру? 80

Магија читања | Срећан је ко уме да воли


ИСТРАЖИ И ПРОТУМАЧИ

uk a

pr om

o

Иако је песма лирска и говори о љубавном осећању лирског субјекта, у њој је присутна и нарација. Издвој ликове који се јављају у овом кратком лирском збивању о ком песма казује. Какву улогу у песми има дијалог? Шта се њиме разоткрива? Образложи како се у композицији песме постепено открива тајна девојчине лепоте, виђена очима заљубљеног младића. Анализирај епитете помоћу којих се гради слика Миличине физичке лепоте: шта је описано употребом сталних епитета (бијело лице, румен’ јагодице, црне очи). Какву улогу у портрету имају дуге трепавице девојке? Зашто је младићу важно да јој сагледа очи? Размисли о томе зашто се каже да су очи „огледало душе”. Анализирај дијалог који се води између девојака у колу и Милице. Којом стилском фигуром је постигнуто да Милица сама, на крају, у поенти песме, открива своју природу? Објасни како разумеш Миличино негирање: Нит сам луда, нит одвише мудра, / Нит сам вила — да збијам облаке. Шта је тиме посредно рекла о себи? Како то потврђује у последњем стиху? Повежи последњи стих са почетком песме. Истражи како се постепено, са физичког портретисања, прелази на карактерне особине. Објасни особине девојке која гледа преда се. Наведи и образложи традиционалне вредности уткане у лик девојке Милице (нпр. скромност, смерност, чедност). Повежи их са насловом песме који је изабрао Вук Караџић. Због чега је Милица српска девојка? Потруди се да објасниш сложеност њеног лика: једноставност и чедност на једној страни и достојанство, самосвесност и речитост, на другој. Издвој атрибуте по којима је лепота девојчиног лика из песме универзална. Иако је она виђена очима лирског субјекта (заљубљеног младића), размисли о томе шта је у доживљају лепоте и осећању љубави универзално, свевремено. Обрати пажњу на мелодичност стихова и упореди их са композицијом која ти је позната са часова музичке културе. Одреди врсту стиха и цезуру. Објасни улогу риме у низу речи: Милице, трепавице, јагодице, лице и испитај ритам песме.

ИЗ РЕЧНИКА КЊИЖЕВНИХ ТЕРМИНА

Ed

Словенска антитеза је посебна врста проширеног поређења, заснованог на негативном паралелизму. Омиљена је у словенском усменом песништву, али је има и у књижевности других народа. Обично стоји на почетку песме, а може се јавити и било где у њеној композицији, па и на њеном крају (као у песми „Српска дјевојка”). Састоји се из три дела. Прво се у облику питања или непосредног обавештења предочавају призори и слике предмета и појава који су по нечему слични предмету са којим се пореде: „Ој Милице, наша другарице, Ил’ си луда, ил’ одвише мудра, Те све гледаш у зелену траву, А не гледаш с нама у облаке, Ђе се муње вију по облаку?”

Катарина Ивановић, Млада жена у српској ношњи (1837) Магија читања | Срећан је ко уме да воли

81


У другом делу се сви предмети поређења набрајају истим редом, али у облику негативног одговора: „Нит сам луда, нит одвише мудра, Нит сам вила — да збијам облаке,” На крају, у трећем делу, изричито се исказује, открива појава која се пореди: „Већ ђевојка — да гледам преда се.”

pr om

o

Епитет (гр. epitheton – оно што је додато, припојено) – стилска фигура обично исказана речју којом се сликовито описује карактеристична особина бића, предмета или појаве у одређеној ситуацији. Њоме се постиже уверљивост, живост и сликовитост описивања и дочарава основно осећање (расположење, доживљај, угао гледања) онога ко је исказује. Најчешће се (граматички) остварује нарочитим избором придева уз одређене именице, али се јавља и као прилог (уз глагол). За усмену књижевност карактеристична је употреба сталних епитета – као традиционалног, устаљеног стилског средства које се огледа у употреби придева који увек стоје уз исти појам (нпр. бијело лице, румен’ јагодице).  На основу сопственог претходног знања о нашој народној књижевности наведи сталне епитете уз именице: трава, књига, грло, ноге, вино, море, соко, земља, сузе, ране, сабља.

uk a

Лирски десетерац. Већ ти је познато да је стих од десет слогова најчешћи стих српске народне поезије. Јавља се у епским, лирским и епско-лирским песмама. У епским песмама има цезуру (одмор, паузу) после четвртог слога – то је тзв. асиметрични, епски десетерац. Лирски десетерац често има цезуру после петог слога; то је тзв. симетрични лирски десетерац. Цезура у лирском десетерцу песме „Српска дјевојка” долази после четвртог слога.  Упореди:

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

10.

У

Ми-

ли-

це

ду-

ге

тре-

па-

ви-

це

Ed

1.

САЗНАЈ ВИШЕ

Леонински стих – сваки стих у којем се римују крајеви његових полустихова односно реч пре цезуре и реч с краја стиха, на пример: У Милице / дуге трепавице; Јагодице / и бијело лице.

Ђорђе Трифуновић, Девојка у народној ношњи храни пиле (детаљ,1895)

82

Магија читања | Срећан је ко уме да воли


ЉУБАВНИ РАСТАНАК

Два цвијета у бостану расла

pr om

РАЗГОВАРАМО О ПЕСМИ

o

Плави зубул и зелена када. Плави зумбул оде на Дољане, Оста када у бостану сама. Поручује зумбул са Дољана: „Душо моја, у бостану кадо, Како ти је у бостану самој?” Одговара из бостана када: „Што је небо — да ли је лист артије, Што је гора — да су калемови, Што је море — да је црн мурећеп, Пак да пишем три године дана, Не би’ моји’ исписала јада!”

Опиши свој доживљај песме „Љубавни растанак”. Шта је у њој необично? Издвој основно осећање исказано у песми. Искажи своје мишљење о љубавним јадима.

Ђорђе Крстић, Растанак момка и девојке (1881)

uk a

ИСТРАЖИ И ПРОТУМАЧИ

бостан – башта са цвећем и поврћем, врт, цветњак када – зеленкада, жути нарцис Дољани – село у близини Травника, у Босни и Херцеговини артија — хартија калем – перо за писање, начињено од трске мурећеп — врста црног мастила јад – несрећа, туга

Ed

Обрати пажњу на сам почетак песме. Каква се атмосфера и каква осећања сугеришу песничком сликом о башти у којој су расла два цвета: плави зумбул и зелена када? Наведи асоцијације на метафоре зумбул и када. Образложи како је младост повезана са цвећем, а љубав са баштом. Усредсреди се на стихове који говоре о растанку двоје младих. Како је када остала у бостану, сама. Шта о начину растанка говори употреба аориста (оде, оста)? Којим се речима зумбул обраћа својој вољеној? Шта жели да сазна? Издвој речи у којима се огледају његова љубав и пажња. Колика је туга и чежња зелене каде за зумбулом? Обрати пажњу на песничку слику која се развија у девојчином одговору. Протумачи значење поређења и његову улогу у дочаравању њених осећања: небо – хартија, гора – калемови, море – мурећеп. Каква је функција помињања броја три у вези са годинама потребним (а недовољним) за писање о сопственим јадима? Подсети се колико дуго пати заљубљени младић за Милицом у песми „Српска дјевојка”. Препознај главни мотив у песми. Који су још мотиви присутни? Из којих речи препознајемо: самоћу, тугу, чежњу, патњу, бригу? Протумачи градацијски низ у хиперболи којом се исказују љубав, чежња и патња због растанка. Какво дејство у твом доживљају песме има девојчино лично исповедање бола због растанка? Образложи уметничку вредност љубавне песме исказане алегоријом. Издвој мотиве из природе којима се дочарава најпре идила двоје младих, а потом, у наглом преокрету, њихово раздвајање и љубавна чежња и патња. Размисли о томе шта ова песма казује о љубави. Испитај какав је стих песме, одреди цезуру, опиши ритам и мелодију песме. Упореди песму са њеном музичком интерпретацијом и искажи своје мишљење о томе. Магија читања | Срећан је ко уме да воли

идила – у књижевности: песма која приказује природан, спокојан и срећан живот људи у природи; фигуративно: складан живот испуњен спокојством, нежношћу, љубављу, задовољством и срећом

83


ИЗ РЕЧНИКА КЊИЖЕВНИХ ТЕРМИНА

аналогија – делимична сличност између две појаве или појма, истоврсност, подударност

Метафора (гр. metafora – пренос) – стилска фигура заснована на пренесеном значењу: бића, предмети или појаве описују се помоћу представа других бића, предмета или појава који су им слични. При томе се једна реч замењује другом на основу сродности или аналогије (подударности или сличности) њихових значења. У суштини, метафора је свако одступање од дословног (буквалног) смисла, засновано на изразитој сликовитости израза и дубини значења, због чега је то стилско средство, пре свега, особина песничког језика.

Ed

uk a

pr om

o

Алегорија (гр. alleggoria – пренесен говор) – стилска фигура пренесеног казивања која се најкраће одређује као проширена метафора: она, попут метафоре, каже једно, а значи друго. Заснована је на промени значења слике, представе, појма – која се може односити и на читаво дело. Може се рећи да она представља једно од најстаријих стилских средстава, али и техника, књижевних поступака које налазимо у усменим творевинама читаве светске књижевности: у митовима, легендама, предањима. Басне су у основи алегоријске приче (говори се о животињама, а мисли се на људе), као што су то често и сатирична дела. Алегорија се у неком делу може препознати у обликовању пејзажа, ликова, заплета и саме радње. То је средство помоћу којег се индиректно саопштавају и убедљиво приказују дубока и снажна осећања, важне идеје и истине. Подсети се песме „Ропство Јанковић Стојана” и алегорије у стиховима којима се он обраћа сватовима, а са жељом да њихов прави смисао препозна његова жена (Вила гњиздо тица ластавица / вила га је за десет година...). У корелацији са наставом ликовне културе проучи алегорију у сликарству на примерима дела великих сликара.

Филипино Липи, Алегорија музике (1475–1500)

Тицијан Вечели, Алегорија времена (око 1570)

Сандро Ботичели, Алегорија пролећа (1482) На Ботичелијевој слици уочено је више од педесет врста цвећа које постоје у природи.

Хипербола (гр. hyperbole – претеривање) – стилско средство засновано на претераном увеличавању или умањивању особина бића, предмета, појава или интензитета радњи да би се појачао утисак, осећање или доживљај, изазвао ефекат трагичног или комичног. Веома је честа у свакодневној говорној пракси – јер истовремено снажно изражава осећања, расположења и ставове онога који је исказује и изазива одређени (жељени) утисак на саговорнике (нпр. умирати од глади/страха/смеха, чекати сто/хиљаду година и сл.). 84

Магија читања | Срећан је ко уме да воли


НЕМА ЉЕПОТЕ БЕЗ ВИЈЕНЦА ► Вук Караџић је у својим збиркама српских народних лирских песама сам давао наслове песама, као што је бележио и њихово порекло и врсту. У првој књизи „Српских народних пјесама”, штампаној у Бечу 1841. године, песма „Нема љепоте без вијенца” налази се под бројем 460.

РАЗГОВАРАМО О ПЕСМИ

uk a

О ком осећању песма говори? Искажи тему песме. Објасни како разумеш наслов песме.

pr om

над воду се надводила, сама себе беседила: „Јао, јадна! Лепа ти сам! Још да ми је зелен венац, још бих јадна лепша била; љубила бих чобанина, чобанина Костадина, који шеће пред овцама, кано месец пред звездама!” ЉУБАВНЕ НАРОДНЕ

o

Млада нева воду нела,

Паја Јовановић, Кићење невесте (1885–1886)

ИСТРАЖИ И ПРОТУМАЧИ

Ed

Објасни како је у песми исказано љубавно осећање. Анализирај лик девојке. Коју своју особину открива девојка када се загледа у одраз сопственог лика у води? Чиме се поноси? Коју је жељу изразила? Какво значење има зелен венац? Објасни како разумеш да ће бити лепша када постане Костадинова невеста. Размисли о томе како се љубав одражава у очима, покретима. Пажљиво посматрај слику Паје Јовановића „Кићење невесте”. Запази како три младе девојке плету зелен венац од свежег цвећа који ће украсити главу невесте под велом. Анализирај како је сликар дочарао њихово расположење. Протумачи сликовитост поређења у ком је младић, чобанин Костадин, доведен у везу са месецом (који шеће пред овцама, / кано месец пред звездама). Запази начин на који су у песми употребљене стилске фигуре асонанца и алитерација. Подвуци у стиховима поновљене гласове и опиши шта је тиме постигнуто на плану звучања и значења. Уочи у каквом је стиху песма испевана. Присети се који је најчешћи стих у нашој усменој поезији. Издвој речи које се у песми римују. Образложи шта све утиче на ритам и мелодичност песме. По чему се наслов може тумачити као коментар садржине песме? Упореди изговор (ијекавски и екавски) у наслову и у самом тексту. По чему се јасно види да је наслов Вуков? Магија читања | Срећан је ко уме да воли

85


ИЗ РЕЧНИКА КЊИЖЕВНИХ ТЕРМИНА

Асонанца (лат. assonare – звучати у складу) – стилска фигура која настаје понављањем истих самогласника у више речи у стиху или реченици, чиме се постиже одређени звучни ефекат. У народној се лирици њеном употребом постиже специфична милозвучност (еуфонија). Алитерација (лат. alliteratio) – стилско средство засновано на понављању истих сугласника или сугласничких група у више суседних речи у истој реченици или стиху, чиме се постиже изразити звучни ефекат. И асонанца и алитерација сврставају се у фигуре звучног понављања (еуфоније) и често се комбинују, преплићу у оквиру истог, најчешће лирског текста:

o

Млада нева воду нела, над воду се надводила, сама себе беседила...

1. Мла-

pr om

Осмерац је стих који се састоји од осам слогова и има цезуру иза четвртог слога. У нашој усменој поезији по учесталости долази на друго место, иза десетерца. То је стих лирских песама, иако су у њему забележене и неке епске песме. Сматра се да су епске песме испеване у осмерцу старије од десетерачких. 2. да

3. не-

4. ва

5. во-

6. ду

7. не-

8 ла

uk a

САЗНАЈ ВИШЕ

Ed

слависта – стручњак у славистици, науци која проучава језике и књижевности словенских народа (словенској филологији)

Прве податке о Србији у данској књижевности забележио је велики писац бајки Ханс Кристијан Андерсен, који је 1840. и 1841. путовао кроз Италију, Грчку и Турску. На броду од Црног мора до Беча пловио је кроз Србију Дунавом. То искуство забележио је у путопису „Пазар једног песника”, објављеном 1842. у Копенхагену. У свој путопис уврстио је и три народне лирске песме тако што је (дословце) пренео њихов садржај: „Чини Стојанове”, „Нема љепоте без вијенца” и „Дјевојка и коњ момачки” – све три из првог тома Вукове збирке. Пишући о српској народној књижевности у Данској у 19. веку, слависта Пер Јакобсен о Андерсеновом путопису истиче: „Тај текст није само опис земље, људи и животних прилика; написао гa је не самo путник него и песник, а оно што је за нас важно то је да је Андерсен у свој путопис убацио три српске народне песме. Да ли их је чуо на броду или их је касније изабрао из неке збирке и убацио у свој путопис да докаже и покаже своју тврдњу ’колико је листова у овим шумама, толико је песама на уснама овог народа’... [...] Оно што је привукло Андерсена очигледно је садржај. Нема сумње у то да је доживео Србију као земљу из бајке.” О НАРОДНОЈ ПОЕЗИЈИ, О ЛИРСКИМ ПЕСМАМА Женске и мушке песме – Вук Караџић у Предговору првој књизи „Српских народних пјесама” (1824) истиче: „Све су наше народне пјесме раздијељење на пјесме јуначке, које људи пјевају уз гусле, и на женске, које пјевају не само жене и дјевојке него и мушкарци, особито момчад, и

86

Магија читања | Срећан је ко уме да воли


pr om

o

то највише по двоје у један глас. Женске пјесме пјева једно или двоје ради свога разговора, а јуначке се пјесме највише пјевају да други слушају, и зато се у пјевању женских пјесама више гледа на пјевање него на пјесму, а у пјевању јуначкијех, највише на пјесму.” *** За српску усмену лирску поезију карактеристично је да исказује осећања путем спољних збивања, махом посредно, у најстаријим временима, изражавајући жеље, молбе, радости и туге колектива, касније и индивидуалне емоције. Увек у спрези с неком другом уметношћу – музиком, игром, покретом, мимиком, али са свим тим уметностима заједно, народна лирска песма део је свакодневног живота. Настала је у функцији сточарске и аграрне магије, повезивања са светом стихије и божанства, била је спона с прецима; она је и емотивни израз животног тока сваког појединца, од рођења до смрти, исказ еротске и љубавне чежње, и зато се појављује у толико различитих облика: обредних и породичних, митолошких и Сава Шумановић, Ашиковање на хришћанских, посленичких и љубавних. [...] месечини (1934) Изузетно разноврсног стиха, од четверца до шеснаестерца, српска лирика има три основна структурна типа: монолошки, дијалошки и наративно-описни, који се смењује или употпуњавају, те од тога зависи да ли ће лирска песма бити једночлане, двочлане или трочлане композиције.

uk a

Нада Милошевић Ђорђевић

ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

Ed

Прочитај избор из народних љубавних лирских песама. Истражи и протумачи: а) теме и мотиве; б) композицију (испитај присутност и функцију монолога, дијалога, нарације и дескрипције); в) стилска средства и њихову функцију; г) врсту стиха, цезуру, ритам и мелодију песама. Илуструј песму по свом избору. Изабери песму и потруди се да је изражајно казујеш. Истражи које су народне љубавне песме компоноване. Упореди песму „Риба и девојка” са њеном музичком верзијом „Лудо луда” у извођењу групе Ван Гог. Окушај се у компоновању љубавне народне песме по сопственом избору. Погледај видео „500 година женског портрета у западној уметности”. Изабери један женски портрет свог омиљеног сликара и опиши га.

w „Лудо луда” у извођењу групе Ван Гог https://youtu. be/6KZ8uxhDTMQ

500 година женског портрета у западној уметности https://youtu.be/ nUDIoN-_Hxs

Кључне речи: љубавне народне лирске песме, словенска антитеза, епитет, метафора, алегорија, хипербола, асонанца, алитерација, лирски десетерац, осмерац. Магија читања | Срећан је ко уме да воли

87


Народна епско-лирска песма ЖЕНИДБА МИЛИЋА БАРЈАКТАРА (народна балада)

Иво Андрић

Кад се жени Милић Барјактаре, Он обиђе земљу и градове Од истока паке до запада, Према себе не нађе ђевојке: Главит јунак свакој ману нађе; Женидбе се проћи хотијаше; Но да видиш чуда изненада! Једно јутро у свету неђељу Поранио Милић Барјактаре На јутрење Миљешевци цркви, Пред црквом га намјера намјери На јунака војводу Малету Од бијела Колашина града, Па говори војвода Малета: „Ој Бога ти, Милић Барјактаре! Ти обиђе земљу и градове Од истока паке до запада, А по ћуди не нађе ђевојке, Но ти хоћу једно чудо казат’: Ено за те љепоте ђевојке У Загорју украј мора сиња, У онога Вида Маричића; Чудо људи за ђевојку кажу: Танка струка, а висока стаса, Коса јој је кита ибришима, Очи су јој два драга камена, Обрвице с мора пијавице, Сред образа румена ружица, Зуби су јој два низа бисера, Уста су јој кутија шећера; Кад говори ка’ да голуб гуче, Кад се смије ка’ да бисер сије,

сињи – који је боје мора, између плаве и љубичасте, модар ибришим – свилени конац гиздав – накићен, украшен, раскошан, отмен каил – споразуман, сагласан, вољан

ђувегија – младожења

88

Ed

uk a

барјактар – онај који носи барјак, заставу главит – истакнут, чувен, леп, наочит

Мили Боже, чуда великога!

Кад погледа, како соко сиви, Кад се шеће, као пауница; Побратиме, сва ти је гиздава, Далеко јој, веле, друге није. А Виде је красан пријатељу, Према тебе, према дома твога; Сва је слика, мио побратиме! А и Виду није за те криво, Без ријечи даће ти ђевојку; Нит’ је проси ни јабуке даји, Већ ти купи кићене сватове, Пак ти иди Виду по ђевојку.” Томе Милић одмах каил био, Па из цркве оде двору своме, Те он купи кићене сватове По свој Босни и Херцеговини, И по Жупи и Котару равну; Све јунаке младе нежењене, Добре коње прије нејахане: Кума куми Јанковић Стојана, Старосвати Пивљанина Баја, А ђевери Мандушића Вука. Кад је Милић свате сакупио, Диже свате, оде по ђевојку. Кад су били прем’ Видову двору, На пенџер се Виде наслонио, Па кад виђе кићене сватове, Сам је собом Виде говорио: „Мили Боже, лијепијех свата! Чији ли су, куд ће по ђевојку?” У ријечи, коју бесједио, Пред дворе му свати дојездише, Ђувегија ријеч прихватио:

o

Око лепоте су увек или мрак људске судбине или сјај људске крви.

► Прочитај мисао Иве Андрића о лепоти из приповетке „На обали” и размисли о њеном значењу: „Лепота је видљива, али недостижна и незадржљива; не да се ухватити, не може се украсти, нема се за што купити, нити се може од људи отети ни од бога измолити; као привиђење је нестварно и кратковеко, а драже од свега што је живо, стварно и надохват руке.”

pr om

Магија читања | Срећан је ко уме да воли


o pr om

Урош Предић, Девојка на студенцу (детаљ, 1918–1936)

Ал’ да видиш и чуда и фале! Каква дара тасте зету даје: Гиздава му поклонио вранца, Врана коња, брате, без биљеге. А на вранцу чултан до кољена: Чисти скерлет златом извезени, Златне ките бију по копитим’; Бојно седло од шимшир-дрвета, Шимшир-седло сребром оковано, На облучју камен сија драги, О облучју господско оружје: С једне стране сабља окована, С друге стране шестопер позлаћен; Зауздан је уздом позлаћеном; Њиме зета свога дариваше. Најбољи му пешкеш шуре дају, (Најбољи је, најжешћијех јада!), Своју секу шуре зету дају, Баш сестрицу цуру Љепосаву. А кад Милић дара приватио, Коња јаше, коњ му поиграва, А звекеће сабља о бедрици, А жуборе пуца на прсима, На калпаку трепеће му перје: Није шала онака ђевојка! Није шала онаки дарови!

Ed

uk a

„Мили тасте, Виде Маричићу! Моји свати са Херцеговине, Потегли смо на бога и срећу А по твоју шћеру Љепосаву.” То је Виду врло мило било, Па подвикну своје вјерне слуге: „Слуге моје, отварајте врата: Сватовима коње приватите, Водите их у подруме доње, Миле госте на бијелу кулу.” Господара слуге послушаше, Отворише на авлији врата, Под гостима коње приватише, Коње воде у подруме доње, Миле госте на бијелу кулу. Пошту чини Виде Маричићу, Части свате три бијела дана, Док наврши, што је коме драго; Кад четврто јутро освануло, Два су брата сестру изводила, Ја каква је цура Љепосава! Кроз мараме засијало лице, Сватовима очи засјениле Од господског лица и ођела; Сви сватови ником поникоше, И у црну земљу погледаше, Ја од чуда лијепе ђевојке. Но говори цури ђувегија: „Ој пунице, ђевојачка мајко! Или си је од злата салила? Или си је од сребра сковала? Или си је од сунца отела? Или ти је Бог од срца дао?” Заплака се ђевојачка мајка, А кроз сузе тужно говорила: „Мио зете, Милић Барјактаре! Нити сам је од злата салила, Нити сам је од сребра сковала, Нити сам је од сунца отела, Веће ми је Бог од срца дао: Девет сам их такијех имала, Осам их је удомила мајка, Ниједне их није походила, Јер су јадне рода урокљива, На путу их устријели стр’јела.” Кроз плач зета пуница дарива, Дарива га злаћеном кошуљом.

Магија читања | Срећан је ко уме да воли

походити – посетити чултан – покривач за коња који се носи преко седла шимшир – зимзелено украсно шибље или дрво облучје – предњи део седла у облику лука шура – шурак, женин брат пешкеш – дар, поклон пуце – дугме калпак – свечана капа од крзна или коже

89


90

o

Ни код мога ни код твога двора, Ни код моје ни код твоје мајке, Већ у гори под јелом зеленом!” Састаше се кићени сватови, Сабљама јој сандук сатесаше, Наџацима раку ископаше, Саранише лијепу ђевојку Откуда се јасно сунце рађа; Посуше је грошим’ и дукатим’; Чело главе воду изведоше, Око воде клупе поградише, Посадише ружу с обје стране: Ко ј’ уморан, нека се одмара; Ко је млађан, нек се кити цв’јећем; Ко је жедан, нека воду пије За душицу лијепе ђевојке. Још нариче Милић Барјактаре: „Чарна горо, не буди јој страшна! Црна земљо, не буди јој тешка! Вита јело, пусти широм гране, Начини ми заручници лада; Кукавицо, рано је не буди, Нека с миром у земљи почива!” Сватовима јоште ријеч каже: „Браћо моја, кићни сватови! Хајте, браћо, да ми путујемо, Хајде сваки, како који може, А ја идем, како коњиц може Мојој старој на муштулук мајци.” Дигоше се Богом путовати, Сваки иде како који може. Милић оде како коњиц може. Далеко га угледала мајка, Мало ближе преда њ ишетала,

pr om

Ed

муштулук – награда оном који први јави радосну вест

uk a

таламбас – врста малог старинског бубња даворије – певање, песма која се пева бакат – бат сур – који је боје олова или пепела, сив, пепељастосив бедевија – кобила арапске пасмине јелика – јела наџак – врста хладног оружја, буздован који са једне стране има секиру, а са друге дугачке уши или маљ, чекић чарни – црни

Подиже се кита и сватови, Развише се свилени барјаци, Засвираше свирке свакојаке, Ударише јасни таламбаси, Зачуше се сватске даворије, Стаде бакат сурих бедевија, Отидоше с Богом путовати. Кад су били гором путујући, Стиже урок на коњу ђевојку, Па говори до себе ђеверу: „О ђевере, Мандушићу Вуче! Зазор мене у те погледати, А камоли с тобом говорити, Ал’ нагони мука на невољу: Кажи куму, кажи старом свату, Нек уставе суре бедевије, Нек угасе свирке и поп’јевке, Уз јелике прислоне барјаке, Нек ме скину са добра коњица, Нек ме спусте на зелену траву; Љуто ме је забољела глава, Јарко ми је омрзнуло сунце, А црна ми земља омиљела, Бог би дао, те би добро било!” Цвили, пишти ђевер до ђевојке: „Стани куме, стани стари свате! Стани, побро, Милић Барјактаре! Уставите свирке свеколике, Угасите сватске даворије, Уз јелике прислон’те барјаке, Да скинемо са коња ђевојку; Љуто тужи моја мила снаша, Љуто ју је забољела глава, Јарко јој је омрзнуло сунце, А црна јој земља омиљела, Бог би дао да би добро било!“ Тад стадоше кићени сватови, Уставише свирке и поп’јевке, Ђевер скиде са коња ђевојку, Па је спусти на зелену траву, Он је спусти, она душу пусти. Сви сватови грозне сузе лију, А највише Милић Барјактаре; Ђувегија јадан нарицао: „Заручницо, млада Љепосава! Ту ли тебе суђен данак нађе! Магија читања | Срећан је ко уме да воли

Паја Јовановић, Женидба цара Душана (детаљ, 1901)


заход – залазак, запад, западна страна

Артан Кола, Старица

pr om

o

Она иде своме винограду, Косу реже, па виноград веже, Сузе лије, чокоће зал’јева, Винограду тихо проговара: „Винограде, мили рукосаде! Ко је тебе мене засадио, Никада те веће брати неће!” Када буде на заходу сунце, Тад излази Милићева мајка, па говори, а за сунцем гледа: „Благо мене и до Бога мога! Благо мене, ето сина мога! Ето г’ мајци, ђе из лова иде, Носи мајци лова свакојака!” Не би сина, ни од сина гласа. Када буде на истоку сунце, Изилази Милићева мајка, Сунце гледа паке проговара: „Благо мене, ето ми снашице! Иде с воде, носи воде ладне, Хоће мене стару зам’јенити.” Ни би снахе, ни од снахе гласа, Веће мајка кука од жалости, Кука тужна како кукавица, А преврће како ластавица, И кукаће до суђена дана.

Ed

uk a

Коња грли, а Милића љуби: „Чедо моје, Милић Барјактаре! Ђе су свати, ђе ти је ђевојка? Водиш ли ми замјеницу, сине, Која ће ме јутром зам’јенити, Двор помести, воде донијети, Поређати господске столове?” Ал’ бесједи Милић Барјактаре: „О старице, моја мила мајко! Иду свати, не воде ђевојке: Остала је твоја замјеница Ни код мога ни код свога двора, Ни код моје ни код своје мајке, До у гори под јелом зеленом! Но старице, моја слатка мајко! Брзо трчи двору бијеломе, Па ми стери мекану постељу, Ни дугачку ни врло широку, Јер ти дуго боловати нећу.” Проли сузе Милићева мајка, Поврати се двору кукајући, Брже стере мекану постељу, Ни дугачку ни врло широку. Када дође Милић барјактаре, Он се спусти на меку постељу, Док се спусти, он душу испусти. Док дођоше кићени сватови, Дотле с’ Милић мртав належао; Кад то вид’ли кићени сватови, Наопако копља окренуше, Наопако коло поведоше, Жалостиву пјесму запјеваше; Сабљама му сандук сатесаше, Наџацима раку ископаше, Сахранише Милић Барјактара Куда јарко смирује се сунце. Оста јадна саморана мајка, Она кука како кукавица, А преврће како ластавица;

РАЗГОВАРАМО О НАРОДНОЈ БАЛАДИ Опиши свој доживљај песме. Објасни шта је, по твом мишљењу, у песми лепо, а шта потресно. Издвој сцену која је на тебе оставила најснажнији утисак и образложи своја запажања. Ко је од ратника могао да буде барјактар? У чему се састојала његова улога у боју? (Упореди опис Бошка Југовића са Милићем Барјактаром.) Магија читања | Срећан је ко уме да воли

91


ИСТРАЖИ И ПРОТУМАЧИ Протумачи стих Главит јунак свакој ману нађе. Наведи неколико синонима за придев главит. Зашто је Милићу Барјактару тешко да према себи нађе девојку? Како је дошло до преокрета? Шта се, по твом мишљењу, наговештава стиховима Но да видиш чуда изненада!? Шта Милић Барјактар сазнаје од војводе Малете? Колико је далеко стигла вест о чудесној лепоти једне девојке? Наведи који се атрибути женске лепоте истичу у портрету девојке Љепосаве. Протумачи сликовитост и значење стилских фигура метафоре и поређења. Опиши Милићеве припреме пре поласка на пут да запроси девојку. Како изгледа свадбена поворка? О чему сведочи изглед и бројност свадбене поворке?

o

Које јунаке препознајеш међу сватовима? У ком се тематском кругу епских песама они јављају?

pr om

Задржи се на Милићевом доживљају лепоте будуће невесте. Анализирај стихове који чине словенску антитезу: Милићева питања и одговор Љепосавине мајке. Који стихови наговештавају трагичан удес? Опиши како се у песми срећа преокреће у несрећу – свадбена поворка у погребну. Анализирај лик девојке Љепосаве на основу њеног понашања према деверу и куму. Образложи значење њених речи: зазор мене у те погледати, / а камоли с тобом говорити. Упореди њене особине са ликом Милице у песми „Српска дјевојка”. Протумачи стих: Стиже урок на коњу дјевојку. О каквом је народном веровању реч? Како је Љепосавина смрт повезана са њеном лепотом? У каквој је то вези са смрћу њених сестара?

uk a

Анализирај Милићево обраћање гори, јели, природи. Којој врсти лирских песама припада његово испољавање бола? Опиши драмске елементе: Милићев повратак кући, и његов сусрет са мајком. Како саопштава трагедију која га је задесила? Како тумачиш његову смрт након трагичног губитка?

Ed

Протумачи стихове мајчине тужбалице за снахом и сином. Древним средствима наше усмене поезије народни певач је испевао песму задивљујуће лепоте. У њој се преплићу мотиви свадбених, обичајних и љубавних песама, али и митолошких – Милић је на заходу сунце: Благо мене и до Бога мога! Благо мене, ето сина мога! Ето г’ мајци, ђе из лова иде, Носи мајци лова свакојака! Уочи стихове који казују да је Љепосава на истоку сунце. Објасни како разумеш то да су трагични млада и младожења изједначени са западним и источним сунцем. Могу ли се они икада срести?

На којој страни света је сахрањен Милић, а на којој Љепосава? Шта је тиме сугерисано? Издвој и образложи лирске, епске и драмске елементе ове баладе.

92

Магија читања | Срећан је ко уме да воли


ИЗ РЕЧНИКА КЊИЖЕВНИХ ТЕРМИНА Паралелизам је стилска фигура понављања. У њој се, у оквиру једне песме, понављају реченични делови или читаве реченице: Ђевер скиде са коња ђевојку, Па је спусти на зелену траву, Он је спусти, она душу пусти.

pr om

Паралелизам служи да се нагласи повезаност између ликова и ситуација у народној песми. „Баладе о смрти драге и драгог саздане су на двоструком наизменичном паралелизму спољних збивања – која се транспонују на унутарњи, психолошки и емотивни план.” (Нада Милошевић Ђорђевић)

o

Како дође Милић барјактаре, Он се спусти на меку постељу, Док се спусти, он душу испусти.

Паја Јовановић, Бошко Југовић (1922)

uk a

Анафора (гр. anaphorá – наношење, понављање) – реторичка фигура која се састоји у понављању истих речи на почетку узастопних стихова, строфа или прозних реченица у низу.  Упореди: Љуто тужи моја мила снаша, Љуто ју је забољела глава

транспоновати – мењати, променити распоред, редослед нечега

Епифора (гр. epiphorá – додавање, наношење) – реторичка фигура која се састоји у понављању речи или група речи на крају стиха (или реченице у прозном тексту).  Упореди: С друге стране шестопер позлаћен; Зауздан је уздом позлаћеном

Ed

Анафора и епифора припадају стилским фигурама које се означавају као лирски паралелизми: понављањем истих речи или група речи истиче се јачина одређеног осећања, појачава утисак и утиче на ритмичку организацију песме. Народна балада – епско-лирска песма; усмена приповедна песма с богато израженим елементима лирског и драмског карактера. „Јунаци баладе се крећу у слободном простору који делује као реалистичка свакодневица. Ситуације у које су стављени уопштене су и судбински згуснуте, догађај се износи у напрегнутим и најживљим етапама радње и мора постати доживљај јунака.” (Нада Милошевић Ђорђевић) Епско-лирске (лирско-епске) песме – „условни термин за лирске приповедне, неисторијске песме у којима преовлађује легендарно, митолошко, породично. У предговору првој књизи лајпцишког издања 1824, Вук Караџић примећује да се неке песме налазе ’на међи јуначкије и женскије’, стављајући епско-лирске управо у ову књигу.” (Нада Милошевић Ђорђевић) Магија читања | Срећан је ко уме да воли

93


САЗНАЈ ВИШЕ О уроцима

 Размисли о следећим питањима: На којем месту урок стиже девојку? У чему је, према народном веровању, зла коб Љепосаве и њених сестара?

o

Према једном тумачењу народног веровања, уроци су демони болести, који бораве на одређеним местима, најчешће у гори или у води. Веома често, њихово деловање представља казну за неки преступ. Такође, реч је о веровању да се речју (претераним похвалама) или погледом (урокљивим очима) може некоме наудити.

ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

pr om

Урош Кнежевић, Девојка у белом (1851)

Ed

uk a

Јунак баладе Милић Барјактар није познат историји, као ни његова трагична невеста. Међутим, у песми је назначено место радње, од „Миљешевке цркве” до „Загорја украј мора”, а сватови се купе по Босни и Херцеговини. Међу сватовима су и историјске личности из 17. века, славни епски јунаци: Стојан Јанковић, Вук Мандушић, Бајо Пивљанин, па и Љепосавин отац, ускок Вид Маричић. Опиши лик Милића Барјактара, имајући у виду контекст у који је постављен са другим епским јунацима. Подсети се песама о ускоцима. Шта је херојско у његовој смрти, иако не гине у боју? Образложи зашто (према твом мишљењу) умире овај велики јунак. Анализирај лик Љепосаве, трагичне јунакиње ове баладе. Протумачи значење њеног имена, које је постало симбол кобне лепоте. Уочи градацијско низање слика чудесне девојачке лепоте. Наведи ко све о њој сведочи. Чиме је сугерисано дивљење и узбуђење младожење? Образложи чији опис сматраш најуверљивијим. Издвој мотиве сватова и свадбених дарова и упореди их са мотивима сватовских лирских песама. Напиши састав о трагичности ванредне лепоте и неостварене љубави. Илуструј баладу према сопственом избору (лика, сцене).

Кључне речи: „Женидба Милића Барјактара”, епско-лирска песма, народна балада, паралелизам, анафора, епифора, митолошки слој песме, мотив урока. 94

Магија читања | Срећан је ко уме да воли


Јован Јовановић Змај (1833–1904) Један од највећих лиричара у српској књижевности. По занимању је био лекар. Бавио се уређивањем и издавањем књижевних, хумористичко-сатиричних и дечјих часописа, за које је често сам радио илустрације. Преводио је са мађарског и немачког језика. Поред познатих песама за децу, уз које су одрастале генерације младих читалаца, најзначајније Змајеве збирке песама су „Ђулићи” и „Ђулићи увеоци”: прва о љубави према жени и срећном породичном животу, а друга о болу за најмилијима.

ЂУЛИЋИ

o

(избор из збирке љубавних песама)

Оснажила си песме да славу прославе Дочарала си птице да лете по цвећу, Славуји да се с мојом песмом надмећу. Јован Јовановић Змај

uk a

pr om

► Књигу љубавне поезије „Ђулићи” Змај је испевао као лирски интимни дневник о љубави према својој жени Ружи. Реч „ђул” на турском значи ружа, те је из имена вољене жене изведен и наслов збирке (Ђулићи значи ружице). Еуфросина, или Ружа Личанин (1842–1872) кратко је поживела: као и сва њихова деца, умрла је од туберкулозе, која је тада била неизлечива болест. Срећне године заједничке љубави замениле су туга и самоћа. Та осећања преовлађују у наредној песниковој збирци „Ђулићи увеоци”. Змај је у прво издање књиге „Ђулићи” уврстио 60 песама и штампао је у Новом Саду 1864. године. У коначно издање збирке додао је још тринаест песама. Поједине песме из „Ђулића” познате су ти одраније (Подсети се: Ала је леп овај свет, Песмо моја, закити се цветом). Песме су означене римским бројевима, а када се о њима разговара или пише, као наслов се наводи њихов први стих. У садржају књиге се обично, као наслов, тај први стих пише у загради.

Ed

XIV (Љубим ли те… ил’ ме санак вара) Љубим ли те… ил’ ме санак вара, Што те удиљ уза ме дочара; Љубим ли те… ил’ ме душа вара Што се удиљ с тобом разговара; Љубим ли те… ил’ ме безум гања, Немам вида, немам осећања; Љубим ли те… ил’ љубави није – Што се грли, то су саме змије; ЂУЛИЋИ (XIV) Љубим ли те… или ме и нема, Или тебе, – нас ниједно нема; Љубим ли те… или нема света, Нема сунца, ни росе, ни цвета,

удиљ – стално, непрестано, увек Паја Јовановић, Портрет младе жене са ружом

Магија читања | Срећан је ко уме да воли

95


Већ све тмина што је пакô меси, А по тмини витлају се беси, А међ њима прабесина спава – Моју љубав у сну измишљава. РАЗГОВАРАМО О ПЕСМИ

pr om

ИСТРАЖИ И ПРОТУМАЧИ

издање књиге Ђулићи (1864)

Рукопис Ј. Ј. Змајa, „Кратка песма” (1893)

o

Образложи каква је слика љубави опевана у Змајевој песми. Које осећање, поред љубави, преовлађује у песми? Да ли љубав лирског субјекта испуњава срећом? Образложи свој одговор.

Ed

uk a

Које питање непрестано понавља лирски субјекат? Шта се тим питањем наглашава? О каквом осећању лирског субјекта оно сведочи? Лирски субјекат своја осећања исказује смењивањем раставних реченица: „Љубим ли те… ил’ ме санак вара… Љубим ли те… ил’ ме душа вара… Љубим ли те… ил’ ме безум гања…” Уочи начин на који је употребљена градација у дочаравању дубоких осећања (љубав или варљиви сан, љубав или обмана сопствене душе, љубав или безумност). Подсети се говорне функције раставних реченица. Могу ли се остварити обе ситуације назначене раставним односом? Означи стихове који представљају врхунац запитаности. Чега све нема – уколико нема љубави? На који су начин доведени у везу само постојање (егзистенција) лирског субјекта, његове драге и читавог света? Какву улогу у томе имају мотиви сунца, росе и цвета? Објасни шта је тиме индиректно речено о моћи садржаној у осећању љубави. Образложи распоред мотива у 1. строфа 2. строфа 3. строфа 4. строфа композицији песме. Размотри санак безум свет тмина симболику појмова у свакој стродуша змије сунце пакао фи. Објасни потом какво је њиховид роса беси во значење у песми. Запази приосећања цвет прабесина том који се од наведених појмова сан у песми негирају. Прочитај још једном четврту строфу. Објасни како разумеш поенту песме. Каква се визија указује лирском субјекту? Образложи контраст: свет љубави – свет без љубави. Шта се таквим предочавањем сугерише о сложености љубавног осећања, о немирима и сумњама које га прате? Образложи по којим је карактеристикама ова песма заправо песма испевана у славу љубави. Одреди којим је стихом песма испевана и где се налази цезура. Подвуци у песми речи које се римују. Објасни каква је рима заступљена. Запази начин на који је песма подељена у строфе. Како називамо врсту строфе којом је песма испевана? Истражи како понављање одређених речи (или група речи) на почетку (анафора) и на крају стиха (епифора) изражава интензитет осећања и како утиче на ритамску организацију песме.

96

Магија читања | Срећан је ко уме да воли


ИЗ РЕЧНИКА КЊИЖЕВНИХ ТЕРМИНА Стих (гр. stihos – ред, врста) – најкраће се дефинише као један ред у песми. То је основна ритмичка целина у песми. Представља одлику специфичног песничког говора, звучно и ритмички организованог, графички представљеног у облику непотпуних редова. Може бити везани (римован) и слободни (неримован). Строфа (гр. strofe – окретање) – у песмама испеваним везаним стихом, то је основни елеменат композиције; чини је група стихова тачно одређене дужине, повезаних римом, ритмом, интонацијом у графички издвојену целину. Строфе у песмама испеваним слободним стихом не подлежу строгим правилима версификације (науке о стиху): стихови могу бити неједнаке дужине и без риме, а њихов број у више строфа које чине композицију песме – различит. Међутим, и ту постоје специфична организација стихова и интонација.

7 8 9 10 септима октава нона децима

pr om

1 2 3 4 5 6 моностих дистих терцет катрен квинта секстина

o

Врсте строфа према броју стихова

Рима – потпуно или приближно гласовно подударање речи на крају стихова или полустихова – почев од наглашеног вокала у речи па до краја те речи. Врсте риме Према распореду – најчешће риме у катрену

Парна (паралелна) aabb

uk a

Љубим ли те… ил’ ме безум гања, Немам вида, немам осећања; Љубим ли те… ил’ љубави није – Што се грли, то су саме змије;

(Јован Јовановић Змај, Љубим ли те... ил’ ме санак вара)

Ed

Укрштена abab

Код вас је пролеће. Дошле су вам ласте. Оживеле воде, ђурђевак и руже. И мирише земља која стално расте У гроб и тишину, мој далеки друже.

(Владислав Петковић Дис, „Међу својима”)

Обгрљена abba Над острвом пуним чемпреса и бора, Младо крупно сунце пржи, пуно плама; И трепти над шумом и над обалама Слан и модар мирис пролетњега мора.

(Јован Дучић, „Подне”)

Према распореду рима може бити још и нагомилана (аааа) и преплетена (abc abc).

Часопис „Невен”, бр. 13 из 1887. године Магија читања | Срећан је ко уме да воли

97


► Прочитај још неколико песама из збирке „Ђулићи”. Обрати пажњу на песничке слике и на мелодичност стихова.

VII (Месечина – ал’ месеца нема)

Кажи ми, кажи, Како да те зовем, Кажи ми какво Име да ти дам, −

дичан – поносан

98

Тијо, ноћи, Моје сунце спава; За главом јој Од бисера грана, А на грани Кô да нешто бруји, То су пали Сићани славуји: Жице преду Од свилена гласа, Откали јој Дувак до појаса, Покрили јој И лице и груди Да се моје Сунце не пробуди.

uk a

Хоћу ли рећи: Дико, или: снаго, Или ћу: лане, Или: моје благо, Хоћу ли: душо, Или: моје драго, − Кажи ми какво Име да ти дам!

Ed

тијо – тихо сићан – мали, ситан дувак – традиционални део невестине одеће који је прекрива од главе до појаса кад је воде младожењиној кући (првобитно: платно, марама, а касније замењено невестинским велом)

ХХХIII (Тијо, ноћи)

pr om

XVII (Кажи ми, кажи)

o

Месечина – ал’ месеца нема; Моја мила зелен венац снила, Па се мало у сну насмејала − Од тога се поноћ засијала.

Све су то мила Имена, и лепа, Којима Србин Своме злату тепа. Ал’ ја бих провео Читав један век Тражећи лепше, Милије и слађе, Дичније име, Што још не чу свет, Да њим назовем Мој румени цвет.

Магија читања | Срећан је ко уме да воли


РАЗГОВАРАМО О ПЕСМАМА

Ed

uk a

pr om

o

1 Поново прочитај кратку песму Месечина – ал’ месеца нема. Опиши песничку слику у којој се од девојачког (о)смеха поноћ засијала. Која је стилска фигура употребљена? Подсети се шта представља зелен венац. Зашто му се девојка радује? Какву улогу у тој радости има лирски субјекат? Објасни значење светлости у овој песми. 2 Песма Кажи ми, кажи сврстава се у најлепше и најпопуларније Змајеве љубавне песме. Образложи шта је на значењском и ритмичко-мелодијском плану постигнуто понављањем императивне реченице у првој строфи. Протумачи обраћање лирског субјекта вољеном бићу. Објасни стихове у другој строфи уобличене као питања. Истражи метафоричко значење речи у љубавном говору (снага, лане, благо, душа). Који стихови упућују на то да су оне уобичајене за тепање у српском језику? Које се од њих и данас користе? Због чега је таква врста обраћања важна у љубави? Како разумеш трагање лирског субјекта за одговарајућом речи? Препознај стилски израз којим је изражено трагање за одговарајућим именом: ал’ ја бих провео читав један век тражећи лепше, милије и слађе, дичније име Може ли се у плими осећања одабрати једно име за вољену особу? Које врлине поседује његова вољена? Објасни значење метафоре у поенти песме: мој румени цвет. 3 Опиши слику уснуле драге у песми Тијо, ноћи. Анализирај чулне утиске – визуелне и аудитивне. Објасни како разумеш метафору у стиху Моје сунце спава, која се јавља и на крају песме. Образложи мотив сићаних славуја и улогу коју има у песми. Не заборави на то да се песме славуја сврставају у ред најлепшег птичјег певања, а да славуји ноћу певају ради љубавног удварања. Славуј се сматра и симболом песника и песништва, што је нарочито било изражено у доба романтизма, епохи у којој је и Змај стварао. Подсети се значења речи дувак (из народних лирских љубавних песама). Шта се наговештава сликом у којој су славуји откали девојци дувак до појаса? Анализирај стих и риму у песми. Размисли о томе какав је ритам постигнут смењивањем стихова од четири слога и шест слогова, при чему се римују само шестерци. Уочи шта би се десило када бисмо стихове поређали овако: Тијо, ноћи, / Моје сунце спава; За главом јој / Од бисера грана, А на грани / Кô да нешто бруји, То су пали / Сићани славуји: Изброј слогове и одреди цезуру. Шта примећујеш?

Магија читања | Срећан је ко уме да воли

99


ИЗ РЕЧНИКА КЊИЖЕВНИХ ТЕРМИНА

Љубавна ауторска лирска песма – у љубавној ауторској лирској песми преовлађује осећање љубави лирског субјекта према вољеном бићу. Љубавно осећање може варирати од наглашено чулног до опевања идеалне физичке и духовне лепоте вољене особе.

o

Лирски субјекат – „лирско ја” песме; из његовог (субјективног) угла доживљавамо свет лирске песме. Он је јунак уметничког поетског света, и отуда он није исто што и песник.

pr om

САЗНАЈ ВИШЕ

Јован Јовановић Змај и Ружа Личанин

„Ђулићи” у интерпретацији Бранимира Брстине https:// youtu.be/lmkMRiy8iH8

ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

Научи да изражајно казујеш једну песму по свом избору. Потражи на интернету глумачке интерпретације Змајевих стихова (нпр. избор песама из збирке „Ђулићи” у интерпретацији Бранимира Брстине и друге). Издвој интерпретацију коју сматраш најбољом и објасни зашто ти се највише допада. Потражи музичке интерпретације Змајевих стихова. Разговарајте о њиховој вредности и популарности. Окушај се у писању стихова. Послужи се цитатом из Змајевих песама, који може представљати мото, или наслов и један од мотива (Кажи ми, Месечина,Тихо, ноћи и сл.). Изабери једну песму из збирке „Ђулићи” и анализирај је (истражи композицију, тематско-мотивску мрежу, песничке слике, стих, строфу, риму, ритмичност и мелодичност стихова; издвој и образложи универзална значења). Истражи везе између народне лирске љубавне поезије и Змајеве љубавне поезије и укажи на сличности и разлике.

Ed

w

uk a

Као и многи велики песници, Змај се ослањао на традицију и истовремено истраживао нове песничке могућности. О томе колико је, на пример, волео игре речи сведоче његови прилози језичких игара у часописима које је покретао за децу. Уочи то на примеру Змајевих брзалица: Ту кобила, ту колиба; ту се кобила уколибила. Пера репу бере; бера репу пере.

Кључне речи: „Ђулићи”, ауторска лирска љубавна песма, збирка љубавних песама, стих, строфа, рима, лирски субјекат. 100

Магија читања | Срећан је ко уме да воли


Десанка Максимовић (1898–1993) Позната као песникиња, писала је и приповетке и романе. Њено дело, писано за младе или за одрасле читаоце, подједнако одише љубављу према природи и саосећањем за човека. Најпознатије збирке имају тематику љубави према домовини, природи и човеку, поштовања традиционалних и универзалних људских вредности. Значајна дела: „Песме”, „Врт детињства”, „Гозба на ливади”, „Мирис земље”, „Тражим помиловање”, „Немам више времена”, „Слово о љубави”, „Михољско лето”, „Памтићу све”, „Озон завичаја”, „Зовина свирала” и друге.

pr om

o

► Подсети се песама Десанке Максимовић које знаш одраније. Издвој особине њене поезије које су по твом мишљењу карактеристичне (тематско-мотивски, идејно, мелодијски). Пажљиво прочитај „Пролетњу песму” и „Опомену” и размисли о томе колико су оне блиске песникињиним стиховима које памтиш.

ПРОЛЕТЊА ПЕСМА

У љубави је најлепше да се сања, чека и да се чува тајна. Ко није прошао кроз то, није волео. Ко није способан да се жртвује, да прегорева, нема дара за љубав. Ко није патио и плакао, није волео. Десанка Максимовић

uk a

Осећам вечерас, док посматрам ласте и пупољке ране, како срце моје полагано расте, кô видик у лепе насмејане дане;

како с младим биљем постаје све веће и лако кô крило, и како му цело једно небо среће и пакао бола не би доста било;

Ed

како чезне за свим што би живот могô лепог да му даде, и да му ничега не би било много: тако су велике чежње му и наде. Осећам да досад све је било шала мога срца врела, да још ником нисам своју љубав дала колику бих могла и колику хтела; да има у мени цела нежна плима речи неречени’; да бих срце могла поклањати свима, и да опет много остане га мени.

Салвадор Дали, Ластавичин реп (детаљ, 1983) Магија читања | Срећан је ко уме да воли

101


ОПОМЕНА

Чуј, рећи ћу ти своју тајну:

не остављај ме никад саму кад неко свира. Могу ми се учинити дубоке и меке очи неке сасвим обичне.

pr om

Може ми се учинити лепо и лако волети кратко за један дан.

o

Може ми се учинити да тонем у звуке, па ћу руке сваком пружити.

uk a

Или могу ком рећи у томе часу чудесно сјајну предрагу ми тајну колико те волим.

Густав Климт, Музика (детаљ, 1895)

Учиниће ми се негде кроз таму неко пева и горким цветом у непреболну рану срца дира.

Учиниће ми се црн лептир један по тешкој води крилом шара што некад неко рећи ми не сме.

О, не остављај ме никад саму, никад саму, кад неко свира.

Ed

О, не остављај ме никад саму кад неко свира. Учиниће ми се негде у шуми поново све моје сузе теку кроз самоникле неке чесме.

РАЗГОВАРАМО О ПЕСМАМА Изабери песму која је на тебе оставила дубљи утисак. Размисли о томе чиме је то постигнуто и образложи свој избор. Опиши осећања и расположења лирског субјекат у овим песмама. Уочи какав је стих у првој, а какав у другој песми. 102

Магија читања | Срећан је ко уме да воли


ИСТРАЖИ И ПРОТУМАЧИ

Организујте се за групни рад. Поделите се у неколико група. Свака ће група одабрати песму коју жели да анализира. На крају упоредите резултате свог истраживачког рада. Запазите за коју се песму одлучила већина и откријте разлоге за такав избор. Приликом анализе потрудите се да одговорите на наведене истраживачке задатке.

ПРОЛЕТЊА ПЕСМА

ОПОМЕНА Објасни како разумеш обраћање лирског „ја” у песми. Коме је опомена упућена? У чему се она састоји? Зашто је то тајна? Како разумеш довођење у везу музике и расположења и осећања лирског „ја”? Истражи у којим се стиховима исказују могуће ситуације изазване музиком (запази понављања: могу, може, учиниће ми се). Откриј значење императивног захтева не остављај ме. Пронађи строфу у којој лирско „ја” непосредно открива своја осећања према бићу којем се обраћа. О каквој је тајни сада реч? Искажи своја размишљања о природи љубави коју песма опева и о начину на који се она исповеда. Уочи понављања у песми и закључи о њиховој улози у значењу, звучању и ритму песме. Какву улогу има позиција истих стихова на почетку и на крају песме? Обрати пажњу на интерпункцију. Да ли је иста у првој и у последњој строфи? Каква је улога запете којом се одваја зависна реченица у последњем стиху?

Ed

uk a

pr om

Сажето искажи о чему говори лирски субјекат у песми. Издвој тренутак у којем се одвија ова лирска исповест (доба пролећног дана и животно доба лирског „ја”) и образложи на основу чега се то може одредити. У какву су везу доведени пролеће и младост? Које глаголско време преовлађује у песми? Шта је тиме постигнуто? Истражи мотиве природе са којима се основно осећање и расположење доводи у везу и издвој песничке слике. Истражи у којим се строфама директно истиче мотив срца и објасни њихово значење. Образложи симболичко значење срца. Издвој поређења и објасни појмове са којима се доводи у везу. Истражи како се говори о чежњи, нади и љубави. Објасни о каквом је осећању љубави реч у песми. Објасни последњу строфу, поенту песме. Испитај стих, строфу, риму, ритмичко-мелодијску организацију песме и стилска средства. Размисли о томе какву улогу у ритму песме имају цезура и полустих (у другом реду сваког катрена).

o

ИЗ РЕЧНИКА КЊИЖЕВНИХ ТЕРМИНА Везани стих – пишући везаним стихом, песник се придржава правила према којима се говор уобличава у стихове – места акцента у речима, броја слогова у стиху, врсте и распореда рима и других правила. Слободни стих – супротан везаном стиху; сва правила карактеристична за везани стих (или већина њих) изостају; рима може бити покретна и променљива, а најважније обележје постаје ритам, или то може да буде мелодија, као водеће организационо начело песме испеване слободним стихом. Мотив – најмања, недељива тематска јединица у књижевном делу; у приповедању се разликују динамички мотиви (покрећу радњу) и статички мотиви (не утичу на радњу), у које се сврставају описи (ликова, природе). Мотиви који се у различито време појављују у усменој књижевности разних народа називају се лутајући (или интернационални) мотиви. У ауторској лирској песми повезивање мотива у поетске слике чини унутрашњу композицију песме. Тема (гр. thema – оно што је постављено) – у најширем смислу темом се означава оно о чему књижевно дело говори, јединствено значење књижевног дела. Магија читања | Срећан је ко уме да воли

103


Прстенаста композиција – понављање речи, реченица или стихова и строфа на почетку и на крају књижевног дела, које нема само ритамско-мелодијску улогу него се одражава и на значењски, идејни план дела. САЗНАЈ ВИШЕ  Прочитај цитате у којима Десанка Максимовић говори о језику, о природи и о љубави као инспирацији.

Послушај како песникиња Десанка Максимовић говори своје стихове. https://youtu.be/ GBa6YSHLp-Q

ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

Увежбај да изражајно говориш једну од песама Десанке Максимовић по сопственом избору. Послушај глумачке интерпретације песникињиних стихова. Определи се за једну коју сматраш најуспелијом и образложи свој избор. Истражи које су песме Десанке Максимовић компоноване. Искажи своје мишљење о томе колико су те композиције уметнички вредне. Изабери један од наслова песама Десанке Максимовић за наслов свог слободног састава (песме или приче). Можеш и неки њен стих да издвојиш као наслов или као мото свог рада. Напиши текст о томе како доживљаваш поезију Десанке Максимовић. Изабери једну од наведених тема: Речи о љубави у поезији Десанке Максимовић, Колико ми је блиска поезија Десанке Максимовић, Зашто волим ову песму Десанке Максимовић или осмисли тему по свом избору.

Ed

w

uk a

pr om

o

Да се нисам сродила већ у детињству са језичким благом нашег језика, ко зна да ли бих испевала онолике мелодије сличне мелодијама какве се чују у природи. Без мога детињства ко зна да ли би било стваралачко уточиште, инспирација, најприснији животни простор. * Човек збиља није господар природе, али се каткад залагује да јест, или боље речено, природа се претвара да му се покорава. Она то чини само док њој годи. А ја сам, признајем, роб природе. Обични мирис снега може да ме одведе далеко у поље као да ме води о ланцу. Ја сам вољни роб самоће. Из њене тамнице само бих ретко излазила. Роб сам шумова, жубора, сунчевих рођаја. У мреже месечине налећем као лептирица на пламен. Али, истина је и то, кад и природа жели да ме силом покори, противим се. Пркосим њеним насилничким стањима. Само ми је борба с њом далеко слађа него борба с људима. * Како је љубав у животу жена ствар важна, у делу жене песника она је најчешћи садржај, најснажнији подстицај на писање, најзахвалнија инспирација. Прво се пише о томе да се жели волети, да је срце спремно да се преда; после се пева да се воли, да се пати; и најзад се сећа да се једном волело. Тако кроз цело стваралаштво жене песника љубав се провлачи као светла нит, као траг сузе. Уз осећање љубави код мене се врло често везује осећање пролазности, жаљење за младошћу.

Кључне речи: љубавна ауторска лирска песма, везани стих, слободни стих, мотив, тема, прстенаста композиција. 104

Магија читања | Срећан је ко уме да воли


Милош Црњански (1893–1977) Један од највећих српских писаца 20. века (песник, приповедач и романсијер, драмски писац, есејиста), био је учесник Првог светског рата, а у међуратном периоду и дипломата Краљевине Југославије – у Немачкој (1935–1938) и у Италији (1939–1941). По избијању Другог светског рата склонио се у Лондон, где је неко време био и саветник за штампу у југословенској емигрантској влади. У Југославију се вратио 1965. године и остао у Београду до краја живота. Значајна дела: „Лирика Итаке” (поезија), „Приче о мушком” (приповетке), „Дневник о Чарнојевићу” (роман), „Маска” (драма), „Љубав у Тоскани” (путописна проза), „Сеобе” (роман), „Роман о Лондону” (роман).

uk a

pr om

o

► Послушај како Милош Црњански говори песму „Ја, ти и сви савремени парови”, снимак из архиве Радио Београда. Песма се налази у првој песниковој збирци, која је под насловом „Лирика Итаке” објављена у Београду 1919. године. Књига садржи педесет шест песама распоређених у три циклуса – „Видовданске песме”, „Нове сенке” и „Стихови улица”. Песма коју ћеш читати припада циклусу „Стихови улица”. Збирка „Лирика Итаке” сматра се једном од најзначајнијих песничких књига у српској књижевности: она није носила само једно другачије животно искуство и поглед на свет (за време и након Првог светског рата) – него и ново поимање поезије и песничког израза. У време када је објављена, изазвала је, поред позитивних, и многе негативне критике и бурна реаговања. Критиковане су и форма и садржина, а једна од замерки односила се и на стихове љубавних песама, који су у то време доживљавани као исувише слободни. Док читаш, обрати пажњу на основно осећање песничког субјекта. Уочи кључне елементе исповедања не само сопствене љубави него и љубави савремених парова, оних чија је младост обележена ратним искуством.

Ed

ЈА, ТИ И СВИ САВРЕМЕНИ ПАРОВИ

Цео нам је дан дуг, и досадан.

До вечери, кад се, кришом, састајемо. Пољубац један, брз, и негледан, доста нам је. Да се свету насмејемо. Да одемо у ноћ, као да смо криви. Лако, као тица, која кратко живи.

Ах, није тај страх само наш уздах, кад видимо шуму, како лако цвета. Него је то плах, испрекидан дах, којим би некуд даље, са овога света. У Слободу, куд, над нама, гране језде. У прах мирисан, куд липе распу звезде!

Наш вити корак не везује брак, ни невини занос загрљаја првих. Него осмех лак, што цвета у мрак, на усницама са две-три капи крви. Руке нам не дрхте, од стара прстења, него од жуди, страха и сажаљења!

Узеше нам част, али светли сласт, небесна, као понос, на нашем лицу! Наша је страст гурнула у пропаст: лажи, законе, новац, и породицу. Од понижења нам је клонула глава, али нам се, у телу, пролеће спасава! Магија читања | Срећан је ко уме да воли

w Милош Црњански говори песму „Ја, ти и сви савремени парови” https://youtu.be/TBLlNPotT4

Итака – грчко острво у Јонском мору; мит. острво на коме је владао Одисеј, један од највећих грчких јунака, и на коме га његова жена, верна Пенелопа, двадесет година чека да се врати из Тројанског рата (десет година се водио рат и десет година је трајао Одисејев повратак кући). Краљ Итаке је главни јунак Хомеровог епа „Одисеја”. Црњански је поводом наслова, уводне песме и збирке у целини касније написао и објашњење: „Тројанске и микенске алузије у тим стиховима биле су хотимичне. Песник сматра, и данас, Одисеју за највећу поему човечанства, а ПОВРАТАК ИЗ РАТА за најтужнији доживљај човека. Иако његове песме далеко заостају за тим монументалним творевинама у стиховима, ТАЈ ОСЕЋАЈ је био њихова главна садржина.”

105


Милош Црњански

Београдски универзитет, 1919.

Марк Шагал, Рођендан (детаљ, 1915)

РАЗГОВАРАМО О ПЕСМИ

o

Желим: да после снова не остане траг мој на твом телу. Да понесеш од мене само тугу и свилу белу и мирис благ... путева засутих лишћем свелим са јабланова.

pr om

Наш тужан осмех благосиља грех; жиг оних који љубе, на свету целом. Цео нам је дан дуг, и досадан, и пролази у ћутању невеселом. Тек увече, слободан кô у трави цвет, ја те чекам. На једној клупи. Разапет.

Опиши свој доживљај песме Милоша Црњанског. Како разумеш то што лирски субјекат користи прво лице множине („ми”)? У чије име говори? Издвој оно што сматраш необичним у песми, посебно у поређењу са другим ауторским љубавним песмама које су ти до сада познате. Образложи своја запажања. Објасни како разумеш потребу песника да забележи место и време настанка песме.

uk a

ИСТРАЖИ И ПРОТУМАЧИ

106

Ed

експресиван – изражајан, изразит

Подвуци стихове које сматраш значењски најважнијим и анализирај их. Шта песма говори о љубавним паровима? Чему се њихова и младост и љубав супротстављају? Шта се из тога закључује о свету у којем живе? Објасни како разумеш то што песник реч слобода пише великим почетним словом. На основу значења песме у целини потруди се да образложиш шта се, по твом мишљењу, подразумева под слободом. Издвој стихове у којима се огледа разговорни језик (језик свакодневне комуникације). Образложи какав се ефекат постиже већ првим стихом: Цео нам је дан дуг, и досадан. Истражи мотиве и композицију песме. Издвој поетске слике и стилска средства којима су постигнуте. Образложи експресивност стихова које сматраш најзначајнијим у песми. Истражи врсту стиха и строфе. Обрати пажњу на то како песник користи риму (подсети се врста риме). Уочи употребу запета у песми и процени колико су оне заступљене. Опиши како доживљаваш ритам песме. Издвој стихове у којима се римују реч пре цезуре и реч која стоји на крају. Уочи место цезуре и њену улогу у ритму и мелодији песме. Закључи какву улогу, на значењском и звуковном плану, има поступак рашчлањивања реченице у последњем стиху. Шта се наглашава тим издвојеним реченичним члановима (На једној клупи. Разапет.)? Поводом песме „Ја, ти и сви савремени парови” Милош Црњански је, између осталог, записао: „Већина студената на Универзитету у Београду, године 1919, била се тек вратила из рата. Као и ја.” [...] „На том Универзитету почела је за мене друга по реду епоха мог живота.” Како, у том светлу, разумеш потребу песника да уз песму забележи место и време њеног настанка?

Магија читања | Срећан је ко уме да воли


ИЗ РЕЧНИКА КЊИЖЕВНИХ ТЕРМИНА Циклус (гр. kyklos – круг) – низ песама, драма или новела повезан заједничком темом, јунаком или епохом. Циклизација је нарочито изражена у лирској поезији, као тежња песника ка, најчешће, тематско-мотивском груписању песама унутар збирке. Ритам (гр. ritmos – посебан начин протицања) – у поезији подразумева у мањој или већој мери равномерно понављање одређених поетских својстава (гласова, пауза, риме итд.) у сразмерно кратким интервалима. Ритмичност стиха огледа се у цикличности понављања одређених елемената – што доприноси специфичној мелодији и изазива или сугерише одређене емоције. И прозни текстови имају свој ритам. САЗНАЈ ВИШЕ

Милош Црњански, „Лирика Итаке” (прво издање, 1919)

uk a

pr om

o

Милош Црњански је „Лирику Итаке” објавио 1919. године. Тачно четири деценије касније појавила се књига „Итака и коментари” (1959), у коју је песник укључио двадесет две песме из прве збирке и осам написаних после ње, додавши им коментаре, неку врсту аутобиографско-лирских сећања на године у којима су ове песме и настале. Коментари нису тумачења сопствених стихова него нови књижевни текстови са самосталном вредношћу, који хронолошки доносе слике и тадашњег песниковог живота и реконструишу емоционални доживљај који је био у подлози настанка песама. Стављањем Црњанскових песама у контекст коментара стварају се услови за њихово потпуније разумевање, а у исти мах и за разумевање културног и националног тренутка у којем су настале. (Александар Јовановић) * Иако се у српској поезији слободни стих јавља већ од поезије Лазе Костића, млади песници се после Првог светског рата отворено залажу за писање слободним стихом, односно за одбацивање везаног стиха, у жељи да се нова поезија ослободи свих „окова” (строгих правила песничког стварања). Милош Црњански у чувеном есеју „За слободни стих” (1922) објашњава: „Слободни ритам је прави, лирски ритам непосредан, везан за расположење. Он је сеизмографски тачан ритам душевних потреса. У лирици је та непосредност најдрагоценија. Речи и изрази добили су нову боју.” Књижевни критичар Милан Богдановић је цео тај послератни период српске поезије означио као „битку за слободни стих”. ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

Ed

Послушај неколико глумачких интерпретација песама Милоша Црњанског. Издвој једну коју сматраш најуспелијом и образложи њене вредности. Увежбај да изражајно говориш песму „Ја, ти и сви савремени парови”. Размисли о схватању љубави у овој песми и напиши краћи текст о томе шта у њој сматраш универзалним. Подсети се историјских чињеница о Аустроугарској почетком 20. века, закључно са завршетком Првог светског рата, као и о Србији и српском народу у том времену. Истражи у биографским текстовима о Милошу Црњанском податке о његовом животу до 1919. године, посебно у вези са његовим учешћем у Првом светском рату (друштвено-историјске околности) и са културноисторијским приликама у којима се појављује његова прва збирка песама. Истражи анегдоте о песнику, изабери неколико најзанимљивијих. Напиши краћи текст о томе и уз презентацију представи пред одељењем резултате свог истраживања.

Кључне речи: „Ја, ти и сви савремени парови”, ауторска лирска љубавна песма, циклус, слободни стих, ритам. Магија читања | Срећан је ко уме да воли

107


Бранко Ћопић

► Укратко представи књигу, приповетку или песму Бранка Ћопића коју највише волиш. Објасни шта те у делу овог писца нарочито привлачи и због чега га сматраш вредним. Опиши како доживљаваш преплитање поетског и хуморног у његовој прози. Послушај како Бранко Ћопић говори своју песму „Мала моја из Босанске Крупе”. Обрати пажњу на то како песник приказује осећање заљубљености и прве љубави.

o

Испричаћу причу вама, о босанским планинама, о Крајини, гнијезду буна, куд протиче брза Уна.

pr om

Бранко Ћопић (1915– 1984) Веома плодан и популаран песник, приповедач и романописац – писао је подједнако успешно за децу и за одрасле. Рођен је у Босни, у селу Хашанима, а прве приче објавио је још пре Другог светског рата, у Београду, где је студирао. Учествовао је у рату и био одликован. Значајне књиге: „Јежева кућица”, „Насмејана свеска”, „Распјевани цврчак”, „Несташни дјечаци”, „У царству лептирова и медведа”, „Доживљаји мачка Тоше”, „Магареће године”, „Башта сљезове боје”, „Орлови рано лете”, „Доживљаји Николетине Бурсаћа”, „Глуви барут” и друге.

МАЛА МОЈА ИЗ БОСАНСКЕ КРУПЕ

Било ми је дванаест година,

Бранко Ћопић говори своју песму „Мала моја из Босанске Крупе” https://youtu.be/ qMNsjolXe0s

Јеси ли ме спазила ил’ ниси, збуњенога сеоскога ђака, свјетлокосог и очију плавих, у оклопу нових опанака, како зија у излоге скупе? Мала моја из Босанске Крупе!

Ed

w

uk a

први пут сам сишао до града из мог села, тихог и далеког, кад сусретох тебе изненада. Ех, дјечачке успомене глупе! Мала моја из Босанске Крупе!

Наишла си као лак облачак, твој ме поглед за трен обезнани, заборавих име и очинство, како ми се зову укућани. Изневјерих попут сабље тупе. Мала моја из Босанске Крупе! Недељко Гвозденовић, Портрет дечака (1930)

108

Магија читања | Срећан је ко уме да воли


Текли тако гимназијски дани, успомена на те не оцвала, модра Уна у прољетње ноћи твоје ми је име шапутала. Лебдјела си испред ђачке клупе, мала моја из Босанске Крупе!

Сад је касно, већ ми коса сиједи, гледам Уну, ћути као нијема, залуд лутам улицама знаним, све је пусто, тебе више нема. Еј, године, немјерљиве, скупе! Збогом, мала, из Босанске Крупе!

РАЗГОВАРАМО О ПЕСМИ

pr om

o

Брзо мину наше ђаковање, лаган лептир са крилима златним, ипак тебе у срцу сачувах кроз све буре у данима ратним. Та сјећања могу л’ да се купе, мала моја из Босанске Крупе?

oцвасти – увенути, свенути минути – проћи, протећи, прохујати

uk a

Укратко искажи о чему говори Ћопићева песма. Шта је у њој испричано стиховима? Опиши како доживљаваш понављање последњег стиха у свакој строфи, који је садржан и у наслову. Шта нам понављање стихова говори о односу лирског субјекта према девојци? Издвој карактеристике по којима је песма „Мала моја из Босанске Крупе” слична делима Бранка Ћопића која знаш одраније.

ИСТРАЖИ И ПРОТУМАЧИ

Ed

О ком времену говори лирски субјекат? Колико дуго траје његова љубав? Шта се о њему сазнаје из песме? Издвој стихове у којима је приказан његов портрет. Одакле је он? Пронађи на географској карти Уну и Босанску Крупу. Закључи да ли и у овој песми Ћопић описује властити завичај. Издвој стихове који то показују. Како је приказан дечаков доживљај нове средине, града? Шта је за њега ново у том свету? Задржи се на слици заљубљивања. Уочи шта је у њој озбиљно, а шта хуморно и образложи своја запажања. Како лирски субјекат говори о себи?Упореди те стихове са песмама Мирослава Антића о првим љубавима. Образложи своја запажања. Обрати пажњу на мотиве из природе. Истражи улогу поређења и персонификације. Објасни значење последња два стиха у претпоследњој строфи. Могу ли се они схватити као реторичко питање? Шта је у љубави непроцењиво? Протумачи мотив опраштања у последњој строфи и поенту песме. Објасни како доживљаваш исповедни тон лирског субјекта (прво лице једнине) и његово обраћање девојци. Протумачи емоционалну и уметничку вредност рефренске синтагме мала моја из Босанске Крупе. Испитај стих којим је песма испевана, цезуру и риму. Да ли песник доследно поштује риму? Опиши како доживљаваш ритам песме. Магија читања | Срећан је ко уме да воли

109


ИЗ РЕЧНИКА КЊИЖЕВНИХ ТЕРМИНА Поређење (компарација) – стилска фигура која по правилу има два основна елемента: 1. оно што се пореди (биће, предмет, појава), 2. оно са чим се пореди. Елементи који се пореде повезани су поредбеном копулом (као, попут, налик, сличан итд.), али она може и изостати (нпр. Уста су јој – кутија шећера). Да бисмо разумели поређење и његову функцију (песничку слику), треба да откријемо најмање једну заједничку особину према којој се елементи пореде .  Упореди: 1. оно што се Поредбена пореди копула

2. оно са чим Шта о осећањима лирског субјекта читалац се пореди закључује на основу песничке слике настале употребом поређења

Наишла си (ти) као

лак облачак

pr om

o

Имајући у виду особине лаког облачка (мали, лаган, нежан, танушан, паперјаст), као и емоционалну обојеност деминутива (облачак), читалац ствара слику о томе како он наилази (тихо, нежно, неосетно, неприметно, брзо, изненада) – и тиме открива доживљај и осећања лирског субјекта.

uk a

Реторичко питање – стилска фигура заснована на питању које треба да изазове нарочити реторички ефекат, а не да се њиме добије одређена информација или одговор. У самој формулацији питања јасно је да се унапред зна одговор, а то потврђује и његова интонација, која сугерише како је одговор очигледан. Помоћу реторичког питања постиже се посебан емоционални ефекат и сугерише одређено значење.

Ed

Рефрен (фр. refrain – припев) – стих (део стиха или група стихова) која се обично понавља на крају сваке строфе у песми (а може бити и на било ком месту у песми). То понаЈован Бијелић, Предео (1932) вљање се јавља у правилним (најчешће) и у неправилним интервалима, у потпуно истом, или у незнатно измењеном облику. Рефрен се може појављивати као део строфе (као у песми Бранка Ћопића) или као издвојена целина – строфа за себе. ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

Научи да изражајно казујеш песму. Илуструј песму према сопственој замисли. Које место је, по твом мишљењу, најлепше да се у њему доживи прва љубав? Напиши причу или песму о томе. Напиши текст у ком ћеш упоредити Ћопићеву песму „Мала моја из Босанске Крупе” са песмом „Плави чуперак” Мирослава Антића и аргументовати своја запажања. Прочитај изабране песме Бранка Ћопића и представи их у одељењу. Уочи и издвој карактеристике које подједнако обележавају и прозу и поезију овог писца.

Кључне речи: „Мала моја из Босанске Крупе”, ауторска лирска љубавна песма, поређење, персонификација, реторичко питање, рефрен. 110

Магија читања | Срећан је ко уме да воли


Васко Попа (1922–1991) Један од најзначајнијих наших песника 20. века. У књижевност је ушао са песничком збирком „Кора” (1953), која је променила дотадашње виђење песничке уметности у нашој књижевности. Његове су песме изненађивале читаоца својим смелим и необичним метафорама и често измицале непосредном разумевању. Поред ове збирке, најпознатије су му: „Непочин поље”, „Споредно небо”, „Усправна земља”, „Вучја со” и др. Васко Попа био је и успешан антологичар. Објавио је антологије народних умотворина „Од злата јабука”, песничког хумора „Урнебесник” и песничке фантастике „Поноћно сунце”.

Пронашли смо се На златној висоравни Далеко у нама. Васко Попа

pr om

o

► Песма „Очију твојих да није” објављена је у збирци „Кора”, у циклусу песама под насловом „Далеко у нама”. Овај тематски круг садржи љубавну лирику.

ОЧИЈУ ТВОЈИХ ДА НИЈЕ

Oчију твојих да није

Не би било неба У слепом нашем стану

uk a

Смеха твога да нема Зидови не би никад Из очију нестајали

Славуја твојих да није Врбе не би никад Нежне преко прага прешле

Ed

Руку твојих да није Сунце не би никад У сну нашем преноћило.

РАЗГОВАРАМО О ПЕСМИ

Сажето искажи о чему песма говори. Издвој шта ти је у њој необично, неочекивано. Којом је врстом зависне реченице исказан наслов? По чему се већ ту може закључити да је реч о љубавној песми? Помоћу којих мотива из природе лирски субјекат гради портрет вољеног бића? Са чим се повезују очи, смех, глас (песма) и руке? На који је начин тим мотивима дочарано љубавно осећање? Искажи своје мишљење о томе што је песма Васка Попе без интерпункцијских знакова. Од каквог је то значаја за твоје разумевање песме? Образложи свој одговор. Магија читања | Срећан је ко уме да воли

111


ИСТРАЖИ И ПРОТУМАЧИ Подвуци најважније мотиве у песми. Објасни какве асоцијације у теби буде истакнути песнички мотиви. Шта они могу да симболишу? Какво је њихово значење у песми? Размисли о симболичком значењу славуја. Подсети се шта они представљају у поезији Јована Јовановића Змаја и закључи да ли су овде употребљени са истим значењем. Образложи повезаност мотива у песми:

небо

смех

зидови који нестају

славуји

врбе које улазе у стан

руке

сунце у сну заљубљених

o

oчи

uk a

pr om

Сагледај како су мотиви природе и атрибути дома (стан, праг, зидови) обједињени у песми. Објасни значење придева „слеп” у песничкој слици. Која се значења сугеришу контрастним постављањем мотива слепи стан – очи > небо? Шта чини да зидови нестају а врбе улазе у обитавалиште лирског субјекта? Како вољено биће испуњава „слепи стан”? У шта се он тиме претвара? Анализирај употребу негације у песми. Како разумеш њену улогу у дочаравању снаге љубавног осећања? Шта се негирањем потврђује? Утврди особине слободног стиха којим је песма испевана. Од колико се слогова састоје стихови? Која је врста строфе заступљена? Шта је постигнуто одсуством интерпункције (карактеристичним поступком у поезији Васка Попе)? Како употреба инверзије утиче на интонацију и ритам песме? Упореди: Очију твојих да није / Да није твојих очију. Шта запажаш? ИЗ РЕЧНИКА КЊИЖЕВНИХ ТЕРМИНА

Ed

Симбол – реч (или скуп речи) која означава конкретан предмет, а упућује на неки апстрактан појам. Писац приказује нешто обично и свакидашње сагледавајући у томе дубљи смисао. Поред оваквих симбола, који имају јединствено значење у неком књижевном делу, постоје и устаљени симболи: крст је симбол хришћанства, полумесец ислама, вага правде, маслинова гранчица мира и сл. Такве, устаљене симболе називамо амблемима. Инверзија (лат. inversio – окретање, искретање, преметање) – означава обртање уобичајеног реда речи или делова реченице ради истицања онога на шта писац (или говорник) жели да скрене пажњу. То је стилска фигура која служи за наглашавање речи или делова реченице који би у уобичајеном реду речи (реченичних чланова) остали ненаглашени. Инверзијом се постиже и промена интонације реченице. Поступак инверзије нарочито је карактеристичан за лирску поезију. Интонација (лат. intonare – грмети; изговарати громким гласом) – означава варирање висине основног тона у реченици/стиху, или промену интензитета, темпа и дужине говорних целина. Тако се у реченици јављају и силазни и узлазни тонови, па се често уместо о интонацији говори о мелодији реченице. Помоћу интонације може се мењати и значење исказа (подсети се врста реченица по говорној функцији).

112

Магија читања | Срећан је ко уме да воли


Интерпункција – графички знаци који се употребљавају у писању како би читаоци лако могли да прате и правилно разумеју текст. У књижевности, а нарочито у поезији, употреба интерпункцијских знакова постаје стилско средство. Писци интерпункцији прилазе стваралачки, било да је користе пренамењено (нпр. запете у поезији и прози Милоша Црњанског), било да она потпуно изостаје (у поезији Васка Попе).

Паја Јовановић, портрет Муни назван Зоља (1920–1925)

o

 Антон Павлович Чехов је тврдио да писци интерпункцију користе као ноте. Објасни како разумеш његову тврдњу.

ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

uk a

pr om

Научи да изражајно говориш песму „Очију твојих да није”. Препиши песму тако што ћеш применити уобичајени ред речи (реченичних чланова). Потруди се да је изражајно прочиташ наглас. Закључи који су се поетски елементи тиме изгубили. Размисли о мелодији песме Васка Попе; опробај се у компоновању или пронађи међу постојећим мелодијама ону која би јој највише одговарала. g Задатак за групни рад Покушајте да снимите уметничке фотографије. Потрудите се да одређеном сценографијом у својој соби, водећи рачуна о светлу и сенкама, дочарате осећање среће на једној фотографији и осећање туге на другој. По могућности, направите изложбу својих фотографија. Исто то можете да урадите снимањем кратког филма помоћу мобилног телефона.

e ЗАДАТАК ИЗ МАЛЕ ШКОЛЕ ПИСАЊА

Ed

Поново погледај речи песме које чине мотивске парове у табели. Замисли која би осећања и мотиви у песми преовладавали да она опева одсуство вољеног бића. На шта би тада асоцирале очи, смех, славуји и руке? Размисли о томе и упиши нове мотиве у табелу.

w Послушај како драмски уметник Петар Краљ говори песме из циклуса Далеко у нама Васка Попе. https://youtu. be/9mE2wvPySUY

Послушај како песник Васко Попа говори своју песму „Пре игре”. https://youtu.be/ iYcXAYPo7No

oчи смех славуји руке

Кључне речи: „Очију твојих да није”, ауторска љубавна лирска песма, симбол, инверзија, интонација, интерпункција, повезаност мотива у песми. Магија читања | Срећан је ко уме да воли

113


Марина Цветајева (1892–1941) Значајна руска песникиња, која је писала прозу, драме и есеје. Потекла из породице интелектуалаца, рано је почела да пише и објављује своје песме, а и сама је стекла високо образовање; отуда у њеној поезији, поред изразите емоционалности, има дубоко промишљених, интелектуалних тема. Под утицајем несрећних животних околности и рата клонула је духом и трагично окончала живот. Значајне песничке збирке: „Вечерњи албум”, „Стихови Блоку”, „Цар-девојка”, „Стан лабуда”, „После Русије” и друге.

o

МЕСЕЧЕВ СЈАЈ

Млади месец се појавио

Новый месяц встал над лугом

Над росистою межой. Милый, дальний и чужой, Приходи, ты будешь другом.

Дању се скривам, дању ћутим. Изађе месец – више не могу да се борим. У ноћи пуној месечине за драгим раменом од жеље горим.

Днём – скрываюсь, днём молчу. Месяц в небе, – нету мочи! В эти месячные ночи Рвусь к любимому плечу.

И не питам се: Ко је он? На уснама ћу сазнати твојим. Дању су загрљаји само груби, дању се само заноса бојим.

Не спрошу себя: «Кто ж он?» Всё расскажут твои губы! Только днём объятья грубы, Только днём порыв смешон.

Од гордог ђавола мучи ме страх, па лажем с осмехом на уснама. А ноћу… Мили, далеки, туђи… Ах! Месечев сјај је над шумама!

Днём, томима гордым бесом, Лгу с улыбкой на устах. Ночью ж... Милый, дальний... Ах !... Лунный серп уже над лесом!

Октобра 1909.

Октябрь 1909.

С руског превела Љубица Несторов 114

Новолунье

изнад влажних од росе пољана. Мили, далеки, туђи – дођи, да будем твоја драгана.

Ed

интелектуалац – онај који се бави умним радом, научник, културни радник или уметник; високообразована особа интелектуалан – уман, разумски, мисаон

pr om

Марина Цветајева

► Пре читања песме размисли о томе због чега се месец и месечина често јављају као мотиви у поезији. Присети се књижевних дела у којима су присутни. Какав им значај ти придајеш? Наведи прве асоцијације које у теби изазивају. Уколико учиш руски језик, прочитај песму најпре у изворном облику, а потом и у преводу. Покушај да уочиш сличност између руског и српског језика на основу сродних речи.

uk a

Од свих љубавних напитака Срце је напитак најјачи, неодољиви.

Магија читања | Срећан је ко уме да воли


РАЗГОВАРАМО О ПЕСМИ Какво дејство лирско „ја” у песми приписује месечевом сјају? О каквој је љубави реч? Ко је вољено биће у песми? Објасни како разумеш променљива расположења лирског субјекта. Паул Кле, Млади плави месец (1918)

ИСТРАЖИ И ПРОТУМАЧИ

pr om

o

У неким преводима на српски језик наслов ове песме гласи „Млади месец”. Уколико учиш руски језик, искажи своје мишљење о оправданости таквог превода. Опиши како је млади месец приказан у песми. У чему се огледа његов утицај на осећања и расположења лирског субјекта? Образложи своја запажања. Ко је мили, далеки, туђи коме се лирски субјекат обраћа? У каквој је вези са младим месецом? Упореди дневна и ноћна осећања и расположења лирског субјекта. По чему се она разликују? У чему се састоји контраст? Шта је у песми тиме постигнуто на плану песничких слика у композицији песме? Од каквог је значаја за слојевитост основне емоције у песми и сложеност бића које воли или жуди за љубављу? Образложи свој одговор. Упореди кратку песму Месечина – ал’ месеца нема из Змајевих „Ђулића” са песмом „Месечев сјај”. Уочи како је мотив месеца и месечине повезан са осећањем љубави у првој, а како у другој песми. ИЗ РЕЧНИКА КЊИЖЕВНИХ ТЕРМИНА

uk a

Контраст (фр. contraste – противност, супротност) – стилска фигура која појачава изражајност језика тако што се песничка слика гради на основу супротности, постављања опречних елемената у непосредан однос. Као књижевни поступак, контраст представља и основно начело композиције књижевног дела: на нивоу ликова, радње, идејних слојева и других (композиционих и стилских) елемената.

Ed

ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

Научи да изражајно казујеш песму „Месечев сјај”. Уколико учиш руски језик, научи да казујеш песму у изворном облику. Прочитај у „Политикином забавнику” текст о Марини Цветајевој под насловом „Слике из Вечерњег албума”. Укратко прикажи о чему се у том тексту говори. Искажи своје мишљење о његовој вредности, као и о значају популарних биографских текстова. Размисли о томе колико такви текстови о писцима доприносе популаризацији читања и образложи своје ставове и закључке. g Задатак за групни рад Претражите на интернету податке о томе колико је документарних и играних филмова снимљено о Марини Цветајевој. По могућности, у договору са наставником, погледајте један документарни и један играни филм и упоредите их. Закључите у чему се састоји значај филмова о уметницима.

w „Слике из Вечерњег албума” Политикин забавник http://politikinzabavnik.co.rs/pz/ tekstovi/slike-iz

Кључне речи: „Месечев сјај” ауторска љубавна лирска песме, мотиви месеца и месечине, контраст. Магија читања | Срећан је ко уме да воли

115


НАУЧИЛИ СМО: ЛИРСКА ПОЕЗИЈА И СТИЛСКА СРЕДСТВА

АУТОРСКА

НАРОДНА

% дело једног аутора, чије је име познато; % може бити испевана у везаном или у слободном стиху.

pr om

o

► песме писане везаним стихом имају утврђену форму: место акцента, одређени број слогова у стиху, поделу на строфе, врсту и распоред риме.

ЕПСКО-ЛИРСКА ПЕСМА – БАЛАДА

(обједињује епске, лирске и драмске елементе).

uk a

% веома стара по постанку, потиче из ритуала, култних и магијских радњи; % обједињује говор, музику, плес, драму; % изражава најпре колективна, а касније и индивидуална осећања; % преноси се усменим путем; % обично нема риму ни поделу на строфе; % стихови имају од четири слога до 14 слогова; % користе се устаљени обрасци и стилска средства (нпр. стални епитет), али и смеле песничке слике, поређења, метафоре и алегорије.

ЛИРСКА ПЕСМА

► песме писане слободним стихом немају утврђену форму: стихови могу бити различите дужине, подела на строфе постоји или не постоји, рима може бити покретна и променљива.

Ed

ЗАЈЕДНИЧКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ

РИТАМ – ритмичност се огледа у цикличности понављања одређених елемената – што доприноси специфичној мелодији и изазива или сугерише одређене емоције. ИНТОНАЦИЈА – означава варирање висине основног тона у реченици/стиху, или промену интензитета, темпа и дужине говорних целина. СТИЛСКЕ ФИГУРЕ – посебни облици језичких изражајних средстава, нарочито карактеристични за песнички језик. Представљају разнолика одступања од свакодневне употребе језика, при чему се уобичајено значење речи мења, наглашава или шири. Основна подела стилских фигура заснована је на главним карактеристикама самог језика, на његовом звучању и значењу (мисаоности), иако се оне у песничкој слици посматрају обједињено. Фигуре засноване на звучању језика, на говору (изразу) зову се фигуре дикције: ономатопеја, асонанца, алитерација; анафора, епифора (лирски паралелизми). Фигуре засноване на значењу: фигуре речи (настају променом основног значења речи: епитет, стални епитет, персонификација, метонимија, метафора, алегорија, симбол); фигуре мисли (проширују смисао онога што је речено: поређење или компарација, контраст или антитеза, словенска антитеза, градација, хипербола, апострофа) и фигуре конструкције (подразумевају другачију конструкцију реченице од уобичајене: инверзија, реторичко питање). У каснијим разредима упознаћеш и друге фигуре, које овде нису поменуте. 116

Магија читања | Срећан је ко уме да воли


СВЕ ЋЕ ТО НАРОД ПОЗЛАТИТИ Не плачем само с болом свога срца Рад земље ове убоге и голе; Мене све ране мога рода боле, И моја душа с њим пати и грца.

o

Алекса Шантић

Ed

uk a

► Ђура Јакшић, Отаџбина ► Јован Јовановић Змај, Светли гробови ► Симо Матавуљ, Пилипенда (одломак) ► Лаза Лазаревић, Све ће то народ позлатити (одломци) ► Милош Црњански, Сеобе (одломци) ► Момчило Настасијевић, Труба ► Оскар Давичо, Србија ► Бранимир Ћосић, Покошено поље (одломци) ► Станислав Винавер, Ратни другови – Аритон ► Хилда Дајч, Писма (одломак) ► Давид Албахари, Мамац (одломци)

pr om

Читаћеш:

Урош Предић, Херцеговачки бегунци (1889)

Научили смо ►% Размисли о каквим се догађајима и о којим личностима говори у уџбеницима историје. Шта историја бележи, а шта не бележи? Како књижевност осветљава историји непознате, такозване „мале” људе из народа, и када говори о великим догађајима као што су ратови? Магија читања | Све ће то народ позлатити

117


► Песма „Отаџбина” објављена је у првом броју часописа Отаџбина, 1875. године. Написана је у освит избијања босанскохерцеговачког устанка и пред почетак коначног ослободилачког рата против Турака – на молбу њеног власника и главног уредника др Владана Ђорђевића. Пре читање песме Ђуре Јакшића усредсреди пажњу на текст главног уредника у ком се говори о значају отаџбине.

o

То је тековина нада све друге тековине; то је благо нада сва блага; она носи име свето; оно се зове – Отаџбина!

pr om

Ђура Јакшић (1832–1878) Значајан српски уметник, многостран по својој стваралачкој обдарености. Био је сликар, песник, приповедач и драмски писац. Ради учења сликарства ишао је у велике европске сликарске центре, Беч и Минхен, али није успео да заврши ниједну сликарску школу. Највећи део живота провео је у Србији, где је радио као учитељ и наставник цртања по разним местима у унутрашњости Србије, живећи у сиромаштву и у непрестаном сукобу са заосталом средином, прогањан, хапшен и отпуштан из службе. Значајна дела: „Песме”, „Приповетке” и драме „Сеоба Србаља”, „Јелисавета, кнегиња црногорска” и „Станоје Главаш”.

118

Ed

„Отаџбина” – часопис за књижевност, науку и друштвени живот, покренуо је његов власник и уредник др Владан Ђорђевић. Био је водећи часопис у Србији тога времена, а излазио је до 1892. године. Осим Ђуре Јакшића, његови сарадници су били: Стефан Митров Љубиша, Симо Матавуљ, Јанко Веселиновић, Лаза Лазаревић и други.

uk a

Из часописа Отаџбина

Магија читања | Све ће то народ позлатити


ОТАЏБИНА

И овај камен земље Србије,

Што претећ сунцу дере кроз облак, Суморног чела мрачним борама, О вековечности прича далекој, Показујући немом мимиком Образа свога бразде дубоке.

o

Ed

(1875)

душманин или душман – онај који је с киме у завади, у непријатељству, онај који ради да некога упропасти, велики непријатељ бусија – заседа

поган – прљав, нечист; покварен, опак, рђав дрзнути – усудити се

uk a

И само дотле, до тог камена, До тог бедема – Ногом ћеш ступит можда, поганом! Дрзнеш ли даље?… Чућеш громове Како тишину земље слободне Са грмљавином страшном кидају; Разумећеш их срцем страшљивим Шта ти са смелим гласом говоре, Па ћеш о стења тврдом камену Бријане главе теме ћелаво У заносноме страху лупати! Ал један израз, једну мисао, Чућеш у борбе страшној ломљави: „Отаџбина је ово Србина!”

pr om

Векова тавних то су трагови, Те црне боре, мрачне пећине; А камен овај, ко пирамида Што се из праха диже у небо, Костију кршних то је гомила Што су у борби против душмана Дедови твоји вољно слагали, Лепећи крвљу срца рођеног Мишица својих кости сломљене, – Да унуцима спреме бусију, Оклен ће некад смело презирућ Душмана чекат чете грабљиве.

мимика – покрети лица, изрази лица тавни – тамни, мрачни

бријане главе теме ћелаво – мисли се на Турке, који су бријали главу

Ђура Јакшић, Устанак Црногораца (1878)

РАЗГОВАРАМО О ПЕСМИ Која осећања уочаваш у песми Ђуре Јакшића? О ком времену говори песма? На основу чега се то може закључити? Какво расположење преовладава? Упореди текст из часописа са песмом Ђуре Јакшића. Уочи шта им је заједничко и образложи своја запажања. Магија читања | Све ће то народ позлатити

119


ИСТРАЖИ И ПРОТУМАЧИ

Анализа песме „Отаџбина” – групни рад ОБЛИК, КОМПОЗИЦИЈА

ЗНАЧЕЊЕ

ЗВУЧАЊЕ

 Посматрај композиционе целине у песми и одреди на шта се у свакој од њих указује. Упореди стихове којима почиње свака од трију целина: 1. И овај камен земље Србије 2. Векова тамних то су трагови 3. И само дотле, до тог камена  Како разумеш истакнуту употребу показних заменица (овај, то, тог и других) у песми? У каквом расположењу и са каквим осећањима говори лирски субјекат?  Која од њих говори о садашњости, која о прошлости, а која о будућности? Запази на којим су местима заступљена глаголска времена презент, перфекат и футур први.  Преброј слогове у стиховима. Каквих стихова је највише? Како се зове најзаступљенији стих у нашој народној поезији?  Које су најчешће теме наших народних јуначких песама? Образложи зашто управо тај стих одговара теми песме. Објасни зашто је двадесети стих у песми краћи. Прочитај тај део песме наглас и образложи шта се овим скраћивањем стиха наглашава.  Запази како је штампан последњи стих. Какав ефекат је постигнут његовим графичким обликом?

 Образложи значење кључних мотива песме: – камен; – кости; – громови.  Размотри шта све могу, уопштено, симболисати ове речи. Објасни потом какво је њихово значење у песми „Отаџбина”.  Подвуци придеве у песми. Образложи какве асоцијације у теби побуђују придеви суморан, мрачан, тавни, црни. Шта је, по твом мишљењу, песник желео да постигне употребом ових придева?  Запази начин на који је у песми изграђен мотив камена. Објасни значење најважнијих елемената те песничке слике: – људско лице; – пирамида; – бусија начињена од костију предака; – бедем који чува од непријатеља.  Подвуци тринаести и двадесет и први стих. Објасни коме се лирски субјекат обраћа у првом, а коме у другом случају.  Издвој упечатљиве песничке слике и образложи којим су стилским средствима постигнуте.  Објасни мисао исказану последњим стихом. Како графички облик утиче на значење?

 Запази употребу алитерације у следећим стиховима:

o

pr om

uk a

Ed

Суморног чела мрачним борама, О вековечности прича далекој, Показујући немом мимиком Образа свога бразде дубоке.

Објасни каквом утиску доприноси употреба ове стилске фигуре. Пронађи у песми још примера за алитерацију.  Уочи у којим се стиховима одступа од уобичајеног реда речи у реченици (инверзија).  Испитај ритам стихова и мелодију песме. Одреди да ли је десетерац епски или лирски. Уочи после ког слога долази цезура, обележи је и прочитај неколико стихова наглас. Уочи и полустих у песми. Колико он има слогова? Колико ту траје пауза? Како се то одражава на ритам и на значење?  Прочитај наглас последњи стих. Осим инверзије, уочи и друге елементе од којих зависи тон којим ће бити изговорен: наводнике, знак узвика и графички облик.

Представите резултате свог истраживања и повежите закључке до којих сте дошли. 120

Магија читања | Све ће то народ позлатити


ИЗ РЕЧНИКА КЊИЖЕВНИХ ТЕРМИНА Лирска родољубива песма – песма у којој преовлађује осећање љубави према отаџбини и припадности националној заједници, земљи или крају. У родољубивој лирици често долази до изражаја и осећање за социјалну правду, за хумане идеале једнакости и братства међу људима. У нашој поезији родољубива песма била је посебно негована у време буђења националне свести у 19. веку, за време балканских ратова и Првог и Другог светског рата. Еуфонија (гр. eu – добро; foni – глас, звук) – благозвучност, благогласје, складност звукова; у еуфонију се сврставају звучна стилска средства песничког језика заснована на понављању гласова (асонанца, алитерација и рима), као и лирски паралелизми (анафора, епифора) и ономатопеја.

pr om

Јакшићево сликарство и његова поезија

o

САЗНАЈ ВИШЕ

Ed

uk a

У Јакшићеву песничком формирању значајну улогу имало је његово бављење сликарством. Између његових песама и слика постоје не само мотивске него и дубље стилске сродности. Пиктуралност, оштри, рембрантовски контрасти светла и таме (Рембрант је био његов најдражи сликар), колористика која се остварује густином епитета и метафора – то су неке особине Јакшићеве поезије којима се она приближује његовим сликарским платнима и које га истовремено издвајају међу другим песницима тог доба и чине специфичном појавом у српском песништву 19. века […]. Стена, камен, као облик крајње непомичности али истовремено симбол Ђура Јакшић, Ноћна стража (уље на платну). одбране и пркоса, јесте један од основСлика је посвећена јаворским јунацима из них елемената Јакшићеве имагинацисрпско-турског рата 1876–1878. године је. Он се јавља као метафора става, личног и националног. Песник се осећа као стена о коју се ломе све злобе и пакости света (Ја сам стена). Отаџбина је такође стена „што претећ сунцу дере кроз облак”, гранични камен који стоји на стражи, о њега се разбијају главе туђинских освајача (Отаџбина). Стража, стражарење, стражари – то је нов вид трансформације овог мотива. Страх прелази у будност и опрезност, ишчекивање опасности у одбрану, чување свог и туђег мира. Та тема повезује његову лирику с другим видовима његова стваралаштва. Она се јавља у дужим, епским песмама (Стража, Стражар, Караула на Вучјој пољани), у приповеци (На мртвој стражи), на сликарским платнима (Караула).

пиктуралност – својство онога што је пиктурално: што представља, дочарава попут слике; сликовитост, илустративност колористика – колорит: дејство боја, општи тон; обојеност, интензитет боја

Јован Деретић Магија читања | Све ће то народ позлатити

121


Патриотска поезија Ђуре Јакшића једним је делом у историјској прошлости – за наше генерације – јер су турска времена прошла. Али другим делом она је не само савремена, него светли у савремености. У данашњим нашим борбама, у дискусијама, ми често мешамо државу и отаџбину. Ђура Јакшић их није мешао. Држава је једно, отаџбина је друго. Држава је организација, отаџбина је биће. Држава је закон, ред, власт, дужност, отаџбина је идеал... То је завичај као тајна и лепота, то су сабраћа као носиоци поезије и трагедије једне заједнице, то је неугасива љубав и брига за нешто што је у заједници морал и честитост без обзира каква је форма државе, и који су повремени закони и друштвени обичаји.

Ђура Јакшић, Аутопортрет (1876)

o

Исидора Секулић

Ђура Јакшић, Бакљада кроз Стамбол-капију у Београду

Ђура Јакшић, Убиство Карађорђа

uk a

Погледај 9. епизоду серијала Великани српске Војводине: Ђура Јакшић. https://youtu.be/ BbfHLc01moc

pr om

w

ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

Научи да изражајно казујеш песму. Упореди епске песме из тематског круга о ослобођењу Србије и Јакшићеву песму „Отаџбина”. Издвој оно што сматраш да им је заједничко и образложи своја запажања. Подсети се родољубивих песама које знаш одраније и упореди их са Јакшићевом „Отаџбином”. Искажи своја размишљања о вредности родољубиве поезије. g Задатак за групни рад У договору са наставником ликовне културе потражите галерију слика Ђуре Јакшића (на интернету) и посматрајте оне на којима су приказани ратници и народ („Ноћна стража” или „Караула”, „Таковски устанак”, „Устанак Црногораца” и друге). Уочите теме и мотиве, ликове (портрете), колорит, однос светлог и тамног (светлости и сенке). Упоредите их са бојама и призорима дочараним у песми.

Ed

НАРОДНИ МУЗЕЈ Ђура Јакшић: Између мита и стварности http://www. narodnimuzej.rs/urajakshi-izme-u-mita-istvarnosti/

Кључне речи: „Отаџбина”, лирска родољубива песма, облик и композиција, значење и звучање песме, еуфонија, тематска и мотивска повезаност између слика и песама Ђуре Јакшића. 122

Магија читања | Све ће то народ позлатити


Јован Јовановић Змај СВЕТЛИ ГРОБОВИ ► Песма „Светли гробови” написана је да би се читала на вечери коју су 25. јануара 1879. године приредили београдски гимназијалци поводом годишњице смрти Ђуре Јакшића. Вече је одржано с намером да се искаже поштовање према великом песнику и патриоти, и да се прикупи прилог за песникову породицу.

Бејасте ли, браћо моја млада,

pr om

o

Гроб Ђуре Јакшића на Новом гробљу у Београду

uk a

Да л’ бејасте ви на гробљу када, Ај, на гробљу, на голему? – Та увек смо ми на њему. Гробље ј’ земља ком се ходи; Гробље ј’ вода ком се броди; Гробље, врти и градине; Гробље, брда и долине, Свака стопа: Гроб до гроба. Гробље ј’ спомен доба свију; Гробље – књиге што се штију; Повесница свих земаља, Староставник царa, краљa, И читуља виших слика. Избраника, мученика, Од почетка памтивека. Све ј’ то гробље – Ал’ је и колевка. Нема броја ни имена У висини звездам’ свима, Камо л’ броја и спомена У земљици гробовима! Милионе прогутала ј’ тама, Црна тама многих тисућлећа Нико их се више и не сећа, Но, погдеком увек гори свећа Ил’ је свећа, ил’ је име светло, Ил’ су дела која се не гасе, Па редове недогледног гробља Својом зраком красе. Ти гробови, Стари, нови, Они сјају Сваком нараштају – Кад се умље у прошлост удуби

 У мени има нешто што може бити и обмана, као што то чешће бива код младих, одушевљених људи, али ако будем срећан да остварим бар неке од својих идеала, то ће бити доброчинство за цијело човјечанство. Ако се те моје наде испуне, најслађа ће ми мисао бити да је то дјело једног Србина. Живјело Српство!

Ed

Никола Тесла (у Београду, 1892. године)

градина – врт, башта штијати – читати повесница – повест, историја староставан – древан читуља – овде у значењу: попис или списак у коме се набрајају лица или догађаји умље – ум Магија читања | Све ће то народ позлатити

123


Ed

uk a

124

o

буј – бујање, раст маглина – магла стићи цели – стићи циљу стегоноша – онај који носи стег, заставу; заставник

Душе чисте, срца млада, Наследници светог жара;– Ту се слегô живот млади, Да се с гробом разговара. И ти паде, драги брате! – „Нисам, децо, вас док траје!” Је л’ ти борба била тешка? – „Покушајте, милина је!” Шта си хтео? – куд си пошô? – „Тамо куд се стићи мора!” Зар је вера тако јака? – „Увек јача од злотвора!” Мало нас је кој’ би смели – „Ал’ вас јака сила креће!” Зар ко може стићи цели? „Ко посумња, никад неће!”

pr om

догласница – она која доглашује, преноси неку вест еон – веома дуг период времена

У тамнини да се не изгуби; Кад се пустиш у давнине свете, У давнине и свете и клете, Да ти мисô пута не помете. То су ватре догласнице, Пружајућ се из даљних еона У поворци оној дугој – Досветљујућ једна другој Струјом која напред лети, Тежећ само једној мети, – Па се тако светле млази – Па се виде светли трази Једног духа разних доба, Духа коме нема гроба. – У гроб само сруши кости, Стресе пепô кој’ му смета Бржем бују виша лета К узвишеној будућности. Ко с’ осврне да погледи Бистрим оком и погледом На гробове ове светле, Повеснице дугим редом, Мора чути како ј’ живо, Кроз векове, кроз маглину, Дед унуку, отац сину, Борац борцу довикивô: „Где ја стадох – ти ћеш поћи!” „Што не могох – ти ћеш моћи!” „Куд ја нисам – ти ћеш доћи” „Што ја почех – ти продужи!” „Још смо дужни – ти одужи!” То су збори, то су гласи Којима се прошлост краси, Што продиру кроз свет мрачни Са гробова оних зрачни’ Спајајући громким јеком И божанском силом неком, Спајајући век са веком И човека са човеком. Око сваког светлог гроба, (Баш кô горе око звезда) Повесница прича ово: Хватало се неко коло, Коло младо, коло ново, Нове клице, стара нада, Ново цвеће, стабла стара, Магија читања | Све ће то народ позлатити

Јован Солдатовић, Споменик Ђури Јакшићу (1990)


Ed

o pr om

uk a

А ко беху они диви Који су те напред звали, Који су те ојачали, Који су ти крила дали? – „То бејаху идеали! Без њих нема више лета Над облаком мрака густа, Без њих би се малаксало, Без њих би се брзо пало, Свет би био гроб без цвета, Живот празан – младост пуста!” Око сваког светлог гроба Прикупљô се живот нови, Наследници света жара, Купили се соколови, Пијућ’ душом светле зраке. – Јест, тако је, браћо драга, Ти гробови нису раке, Већ колевке нових снага! И вама је, јаој, пао Стегоноша дичног стега, – Ал’ је синô гробак нови, – Ви стојите око њега. Ту погледа брат на брата, П’ онда горе, п’ онда у се; Груди дркћу, уста ћуте, Али душе разум’у се. Да л’ то снага ниче нова? Даруј, боже, благослова, Да вас здружи братска слога, Заветнике који с’ купе Око гроба Ђуринога!

Рукопис песме „На путу живота” и илустрација Јована Јовановића Змаја

дичан – поносан гробак – гроб

заветник – онај који се заклео, дао завет, свечано

обећање

РАЗГОВАРАМО О ПЕСМИ

Пригодна песма писана је са намером да обележи одређени догађај, или пригоду. У прошлости су пригодне песме писане да се њима обележе различите церемоније, прославе или свечаности, попут рођења или смрти значајне личности, свадбе, победе у рату и сл. Најбоља дела те врсте одликују дубока осећајност, мисаоност и уметничка вредност. Којим је поводом Јован Јовановић Змај написао песму „Светли гробови”? Подвуци у песми стихове из којих закључујеш да је песма пригодна. Одреди којој врсти лирских песама припада према својој тематици и мотивима. Подсети се онога што знаш о животу песника Ђуре Јакшића. Образложи зашто његов гроб светли будућим генерацијама. Објасни зашто се он у песми назива „стегоноша дичног стега”. Магија читања | Све ће то народ позлатити

125


ИСТРАЖИ И ПРОТУМАЧИ

Ed

uk a

pr om

o

Коме се лирски субјекат обраћа на почетку песме? Које им питање упућује? Објасни како се у песми проширује значење речи гробље. Подвуци те стихове. Како разумеш мисао да је гробље истовремено и колевка? Наведи асоцијације на речи гроб и колевка. Како су у песми повезани умирање и рађање? Чији гробови представљају светле гробове? Подвуци стихове у којима се јављају мотиви: – свећа на гробу; – светло име; – дела која се не гасе; – ватре догласнице; – идеали; – наследници светог жара; – гроб као колевка нових снага. Образложи како су наведени мотиви повезани са насловом песме. Који је стилски израз употребљен у стиховима Све ј’ то гробље – Ал’ је и колевка? Истражи колико је заступљен и какву улогу у песми има контраст (антитеза). Шта је све у песми супротстављено једно другом? Каква су нова значења сугерисана? Шта на основу песме закључујеш о снази идеала? На које се идеале указује? Који људи су њихови носиоци? Како идеали повезују генерације? Објасни значење стихова: „Где ја стадох – ти ћеш поћи!” „Што не могох – ти ћеш моћи!” „Куд ја нисам – ти ћеш доћи!” „Што ја почех – ти продужи!” „Још смо дужни – ти одужи!” Образложи значење идеала слободе, отаџбине, родољубља, правде, пожртвовања. Повежи их са свешћу о традицији и трајним људским вредностима. Опиши у каквом је тону песма испевана (свечаном, тужном, веселом, мирном, борбеном). Истражи ритамско-мелодијску организацију песме: наведи којом је врстом стиха испевана, где се налази цезура, каква је рима заступљена, каква је улога упитних и узвичних реченица и одређених знакова интерпункције (нпр. црте). Истражи песничке слике постигнуте персонификацијом, метонимијом, метафором. Колико су оне сугестивне, како делују на тебе? Колико те ова песма подстиче на размишљање? Како ти видиш везу између прошлости и садашњости? Какав је однос твоје генерације према идеалима? Наведи и образложи идеале које сматраш важним и вечним. ИЗ РЕЧНИКА КЊИЖЕВНИХ ТЕРМИНА

Мисаона или рефлексивна песма – врста ауторске лирске песме у којој се изражава одређена мисао, идеја, промишљање о животу, људима, свету. У центру мисаоне песме је мисао о некој појави, коју лирски субјекат изражава као свој најдубљи доживљај и најинтимније убеђење. 126

Магија читања | Све ће то народ позлатити


САЗНАЈ ВИШЕ Оксиморон (гр. okis – оштар; moros – луд, глуп) – древна фигура античког беседништва, чије име значи оштроумна лудост (што је такође пример оксиморона); стилска фигура у којој се обично повезују две речи изразито супротног значења. Најчешће је то именичка синтагма: именица и њен атрибут, као у примеру јавна тајна, где се противречи основном значењу именице. Тако се спајањем неспојивог, што измиче рационалном поимању, заправо постижу дубља идејна значења. Многа позната књижевна дела имају наслове који су дати управо у овој стилској фигури: „Цвеће зла” (збирка песама Шарла Бодлера), „Жива смрт”, „Позната незнанка” (песме Антуна Густава Матоша), „Зимско љетовање” (роман Владана Деснице) и др.  Објасни начин на који је оксиморон употребљен у наслову Змајеве песме. ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

pr om

o

Направи мапу на којој ћеш приказати низ личности из српске историје (владара, просветитеља, државника, ратника, спортиста, уметника) за које сматраш да представљају светле примере на које се могу угледати генерације.

Погледај инсерт из серије Шешир професора Косте Вујића у којој ђаци чувене Прве мушке гимназије говоре песму „Светли гробови” https://youtu.be/ HWuGyjAGuiE

uk a

g Задатак за групни рад Организујте у одељењу расправу о идеалима. Унапред поставите правила за учествовање у расправи (поштовање туђег мишљења, неупадање у реч, концизно изношење ставова и аргументовање и др.). Потрудите се да најпре јасно одредите значење речи идеал. Издвојте најважнија питања на која у дискусији треба да одговорите. На пример: да ли се идеали могу поделити на привремене и вечне, на прошле, садашње и будуће, на опште и личне; да ли општи (колективни, друштвени, уметнички) идеал може бити и лични (индивидуални); може ли се читав живот посветити идеалима и да ли је то добро или није; многи велики људи су у прошлости страдали због својих идеала – да ли је то било узалуд; има ли или нема данас идеала и људи који им се посвећују (упоредите тврдњу руског писца Ивана Тургењева Јадан је онај који живи без идеала и стих познате музичке групе За идеале гину будале). На крају наведите идеале које сматрате најважнијим и образложите своје ставове.

w

Ed

e ЗАДАТАК ИЗ МАЛЕ ШКОЛЕ ПИСАЊА

► Одабери једну личност из српске историје која код тебе изазива посебно интересовање: то може бити владар или владарка, научник или научница, спортиста или спортисткиња, књижевник или књижевница, уметник или уметница и сл. ► Истражи, у библиотеци и на интернету, живот те личности. ► Своје утиске забележи у саставу који ћеш насловити именом одабране личности. У њему не заборави да нагласиш зашто је она важна и шта теби лично значи. (Шта је то што те нарочито код ње одушевљава? У чему је њен значај за будуће нараштаје?) Резултате свог истраживања можеш да представиш и помоћу знања стеченог на часовима Информатике и рачунарства.

Кључне речи: „Светли гробови”, мисаона (рефлексивна) песма, пригодна песма, контраст. Магија читања | Све ће то народ позлатити

127


Симо Матавуљ (о српским исељеницима)

лискати – лизати; овде: дотицати, додиривати вериге – ланци утолити – смирити

128

o

pr om

ПИЛИПЕНДА

(одломак из приповетке)

► „Заиста, да Матавуљ није дошао у Београд, да ли би икад написао свога „Пилипенду” и приповетку „Ошкопац и Била”? Матавуљ је у Београду, с фанатичком упорношћу, тражио Београд али је нашао своје Приморје [...]”, каже књижевник и филозоф Радомир Константиновић у предговору „Извањац и освајач” за издање изабране Матавуљеве прозе. Симо Матавуљ у Београду проводи своје најзрелије стваралачке године. Списатељски вешто и модерно пише београдске приче, али га не напушта мисао о завичају и судбинама људи са којима је провео прве три деценије живота. Један од његових најупечатљивијих ликова свакако је Пилипенда, из истоимене приповетке. Уз приповетку „Пилипенда” Симе Матавуља стоји: Из горње Далмације. Понекад писци као грађу за своја дела користе податке о стварним личностима и догађајима. У Петровом пољу, у Далмацији, где се одиграва радња ове приповетке, заиста постоји село Кричке. Оно је најпознатије по томе што је било центар унијаћења православних Срба у Далмацији у 19. веку. Унијаћење представља процес током којег православни верници пристају на подложност папи (поглавару Римокатоличке цркве), уз право задржавања православних црквених обреда и обичаја. Средином 19. века, део српског становништва је, под различитим притисцима, пристајао на прелазак у нову вероисповест. Унијати су у Кричкама постојали до краја Другог светског рата, када су се, након великог страдања којем је био изложен српски живаљ у тадашњој Хрватској, вратили у православну веру. Велика Унијатска црква у Кричкама је у Другом светском рату срушена, и до данас није обновљена.

uk a

Напосе изидоше ми пред очи наши очајници и бескућници из Далмације, Црне Горе, Херцеговине, Босне, Македоније и Угарске, који већином овде осетише почетак свога преображења, нова живота, а којих до сада доиста више има по Америци него што је на Косову српске војске било!

Ed

Симо Матавуљ (1852–1908) Познати српски приповедач и романописац. Родио се у Шибенику, у данашњој Републици Хрватској. Живећи у разним местима, био је у прилици да упозна многе људе и географске просторе: далматинско Приморје и Загору, Боку которску, Црну Гору и ондашњу Србију. Сви ти крајеви су нашли своје место у његовом великом књижевном опусу. Последњих двадесет година провео је у Београду, где је написао нека од својих најзначајнијих дела. Између готово стотину приповедака посебном лепотом се издвајају оне са темом из живота у Приморју и Загори: „Пошљедњи витезови”, „Нови свијет у старом Розопеку”, „Поварета”, „Пилипенда”, „Ошкопац и Била”, „Нашљедство”, али и приповетке из београдског живота: „Фронташ”, „Поп Агатон”, „Аранђелов удес”, „Наумова слутња” и „Београдска деца”. У најзначајнија Матавуљева дела спада и хумористички роман „Бакоња фра Брне”.

П

илип Бакљина спаваше, на огњишту, обучен, покривен хаљком, главом окренутом ка слабом пламену, који је лискао дно лонца, објешена о вериге. Запаљено смреково коријење давало је више дима него пламена; дим је плавио мрачну кућицу, дизао се под сламени кров, покушавајући да изађе кроз једини отвор на крову. Вјетар је сузбијао дим, те би се лице Пилипово намрштило, а промолили се крупни жућкасти зуби под четкастим просједим брковима. Кад би вјетар утолио, дим би уграбио прилику да се извуче, те се могаху разабрати: у једном углу кревет, испуњен сламом, али Магија читања | Све ће то народ позлатити


бременац – мало бреме, мала скупина зубун – прслук повезача – марама крма – сточна храна

Ed

uk a

pr om

o

сав расклиман; у другом разбој и на њему њеколико хаљина; према вратима кош и над њим нахерена полица са њеколико комада посуђа; око огњишта још два-три лонца и толико троножних сточића. И то бјеше цијело покућанство! У дворишту, домаћица, Јела Пилипова, ситна жена, ружна, посматраше на позитку два бременца смрекових пањева, помијешаних са њеколико ситних грабових цјепаница, што су њих двоје са великом муком за два дана насјекли и прикупили по забрежју, над селом. Вјетар је ландарао њеним зубуном и косом без повезаче, а она је намјештала пањеве, како ће товар изгледати већи. У прегратку гризао је Куријел, ситан, риђ, готово сијед магарац, танких ногу, сама кост и кожа. Над њим, на таванцу, бјеше сложен товар јечмене сламе, његова крма за цијелу зиму, а пред њим, на земљи, бјеше руковјет сламе, његов јутрењи оброк, који је он гризао лагано, готово сламку по сламку. Његов благи поглед био је управљен час на домаћицу час на пијевца и двије кокоши, што према њему чучаху, гледајући га жалостиво. Очевидно он их је жалио, особито веселу и лијепу Пиргу, те би радо с њима подијелио своју сламу, кад би то за њих храна била. Још двадесетак таких кућица, па онда десетак повећих, то је село К. у горњој Далмацији. Село се разасуло на једном рубу равнице, под брежуљцима. Мала старинска православна црква, склонила се за најгушћом гомилом кућа, у средини. А у зачељу села, одвојена, зидала се велика, господска зграда, очевидно богомоља, која би доликовала каквој варошици, а не најсиромашнијем селу Петрова поља. Јела уђе у кућу, треснувши вратима. У исти мах и вјетар хукну јаче и пламен букну и вода у лонцу узаври, те се Пилип трже, сједе и погледа мутним очима око себе. Кад устаде да се протегне, тада се тек видје да је прави Пилипенда, како су га сељани звали, јер кад диже руке поврх главе, Урош Предић, Херцеговачки бегунци (детаљ, 1889) умало не дохвати шевар на крову! Бјеше кракат, дуга врата и обле главе. Беневреци на њему бјеху сама закрпа, а њекада црвена капа, од пљесни црна, натакла му се до клепастих ушију. Кад зијехну, чинило се да ће прогутати лонац. Јела извади из коша и стави пред мужа земљану здјелу, у којој бјеху око двије прегршти кукурузова брашна, већма црна, него жута. Пилипенда уздахну, одмахну главом, па захватив половину, сасу га у врелу воду, па мјешајом проврти кашу. Јела однесе остатак, а донесе њeколико зрна соли и спусти их у лонац. Обоје стадоше гледати како кркља качамак, једући га очима. Најпослије Пилипенда скиде лонац, измијеша пуру и изручи је у дрвену здјелу. Па изиђоше обоје пред кућу да се умију.

беневреци – панталоне

здјела – чинија

мјешаја – велика кашика која служи за мешање

пура – каша, качамак

Магија читања | Све ће то народ позлатити Магија читања | Све ће то народ позлатити

129


pr om

Пошто се прекрстише, почеше полако, опрезно жватати, омјерајући несвјесно, брзо и кришом једно другом залогаје. Кад већ бјеху при крају, Јела ће: – Јадна ти сам, што ћу!? Немам повезаче! Како ћу сутра на причешће без повезаче? Пилипенда слегну раменима, напи се воде, па изађе из куће. Жена изађе за њим, те натоварише магарца. Онда обоје стадоше као скамењени, посматрајући товар, магарца и кокоши. Поњекад, тренутно, сукобили би се њихови празни, тужни погледи, али би их брзо одвратили. Тако изгледаху као два кипа, који оличавају глад и немоћ! Најзад опет ће жена, као за себе: – Јадни ти смо, шта ћемо? За ово нећеш узети ни пет шестица, колико треба за брашно, а ја гологлава не могу на причешће, те ће се рећи да смо се и ми уписали! Пилипенда пусти глас, који је наликовао на режање љута пса, па избуљивши крваве очи на жену, запита кроз зубе: – А хоћеш ли да се упишемо у ту… ту… вјеру? – Сачувај Господе! – рече Јела устукнувши и прекрстивши се. Онда Пилипенда уђе у магарећи преградак и изнесе најбољу кокош. Јела, ужаснута, викну: – Ма зар Пиргу? Хоћеш да продаш Пиргу? Пилипенда само рече: „Е, ја!”, па дохвати дугачки штап и пође за магарцем. Пут је водио мимо нову цркву. Пилипенда чу гдје га њеко озго зовну, али пљуну пут радника, па похита даље, преко њива. Кад стигоше на колски пут, Пилипенда се осврте на планину Динару, која се бијељаше од снијега: тужним погледом прелети цијело Петрово поље, које се црњаше у сухомразици; погледа жалостиво на сеоца што се нижу по рубовима и учини му се да види како по равни лети она страховита утвара, која већ од четири мјесеца дави народ. То је било зими године 1843. Због необично слабе љетине још с јесени завлада глад по горњој Далмацији. Пред Божић мало која кућа имађаше њешто жита, а због слабог саобраћаја у оно вријеме, жито је споро долазило с мора у градове, а бездушни трговци ударише превелике цијене. Шумовити и сточни крајеви помагаху се којекако, продајући дрва, хранећи се бијелим смоком, кољући стоку, продајући је у бесцијење, али голо Петрово поље нити има шума, ни стоке! Кад се већ десило њеколико смртних случајева од глади, онда опћина дрнишка, којој припада Петрово поље, стаде оправљати и

Ed

uk a

жватати – жвакати

o

Унијатска црква у Кричкама, око 1910. године, и рушевина те цркве

бели смок – сви млечни производи (сир, кајмак и сл.)

130

Магија читања | Све ће то народ позлатити


Ed

uk a

pr om

o

градити путове, плаћајући раднике кукурузом. Снажан и вриједан радник, као што бјеше Пилипенда, могаше зарадити пола оке кукуруза на дан, а толико бјеше доста за њих двоје, јер већ крајем љета отидоше им оба сина у Приморје, у најам. Али након њеколико недјеља, опћина прекиде радове, а среска власт набави доста жита и поче га дијелити народу на два начина: католицима на почек (бива, да отплаћују на оброке у новцу, након нове љетине), православнима пак поче поклањати кукуруз, под погодбом да сваки кућни старјешина који буде примао исхрану мора пријећи у унијатску вјеру. Народ се смути. Агитација највише поче у К., гдје не бјеше друге вјере сем православне. Стари изнемогли поп настојаше да оразуми своју паству, али баш знатније сељаке страх од глади нагна да се поунијате. То учинише капитан, ађунто, чауш (сеоски кнез, замјеник му и разносач службених листова) и још седам-осам домаћина. То се звало: „уписати се у царску вјеру!” Разуме се да је нововјерцима било забрањено улазити у православну цркву… Пилипенда је ишао ка граду за својим старим Куријелом, који је набадао танким ножицама, споро одмичући. Али га Пилипенда ниједном не ошину, нити га је икада тукао, јер му жао бјеше свога старога и оданога помагача у ратовању за опстанак. Пилипенда пожали и јадну Пиргу, која једном зараколи и залепета крилима, покушавајући да се отме. Он јој рече: „Еј, моја Пирго, жао ми те, али ми је жалије себе! Оплакаће те Јела, ље!” Дабоме да је Пилипенда на свој начин помало и размишљао о злом удесу, који снађе њега и остале и да је везивао на то њека своја кратка разлагања. То му се највише врзло по мозгу кад би тако за својим магарцем ишао у град, а све се натуривало у облику питања. Питао је Пилипенда Бога: „Бого мој, зашто ти шаљеш глад на људе кад је мени, јадном тежаку, жао и стоке кад гладује!? И зашто баш шаљеш биједу на нас тежаке, који те више славимо него Лацмани, сити и објесни!? Али, опет, хвала ти, кад даде да смо ми најсиромашнији најтврђи у вјери, те волијемо душу, него трбух!…” У њеко доба Пилипенда чу иза себе тутањ корака; упореди се и пође с њим Јован Кљако. Бјеше то живолазан старчић који је прије двадесет и пет година учествовао у шибеничкој буни против владике Краљевића, кад оно хтједе да поунијати православне Далматинце, а сад Кљако, под старост, ипак превјери! Назва бога Пилипенди и додаде: – А, јадан Пилипенда, смрзну ли се? – Валај да хоћу да се укочањим овђе, насред пута, не бих зажалио! – А јадан, а што ти… а што се ти не би уписао? Пилипенда одврати: – Валај, нећу, па сад цркô од глади! А нећете дуго ни ви сви, па да вам је цар поклонио цијело Петрово поље! Кљаку и друговима му Пилипенда бјеше живи, оличени пријекор; ипак се насмија и поче извијати: – Ама, Пилипенда, болан, оразуми се и чуј ме! Не учинисмо ни ми то од бијеса, нити мислимо остати у погаПравославна Црква Светог нији, него… знаш… докле изимимо, докле спасемо нејач Георгија, из 1744. године, у Доњим и чељад, па онда ћемо лако! Кричкама Магија читања | Све ће то народ позлатити

агитација – утицање, подстицање на нешто ађунто (ађутант) – помоћник

зараколити – закокодакати

тежак – сељак лацман, лацманин – западњак, странац; Лацмани – овде у значењу романизовани православци и римокатолици упоредити се – стати поред кога живолазан – живахан укочањити се – смрзнути се

поганија – нечистота, зло, овде у значењу туђе вере

131


o

pr om

перваз – ивица

Пилипенда пљуну. – Ја не знам хоћете ли лако и како ћете, али знам да вам образ не опра нико, ни довијека, ни докле вам буде трага! Кљако се намршти, те ће опоро: – Блејиш, Пилипенда, али ћеш и ти бити унијат прије Ускрса! Пилипенда стаде и викну: – Ја се уздам у мога српскога Риста! Ако ће ми помоћи, хвала му, ако неће и онда му хвала, јер ми је све дао, па ми све може и узети, и душу! А ти… Кљако га прекиде. – Мучи, Пилипенда, ја сам царске вјере! – А, пасји сине – викну Пилипенда измахнувши штапом – чекај да ти притврдим ту вјеру! Али Кљако побјеже. Онда Пилипенда, изван себе од гњева, свом снагом удари Куријела. Овај стаде, окрете главу и тужно погледа господара, а Пилипенда се постидје, па га обузе жалост, те сједе на перваз од цесте и заплака се! РАЗГОВАРАМО О ПРИПОВЕТКИ

У каквим условима живи главни јунак приповетке? Са којим се животним проблемом суочава? На који начин се са њима бори? Објасни како разумеш крај приповетке. Како замишљаш да ће се даље одвијати живот главног јунака?

uk a

ИСТРАЖИ И ПРОТУМАЧИ

Ed

Прочитај опис унутрашњости куће главног јунака и његове жене. Шта о њиховом животу закључујеш из тог описа? Запази начин на који су описане животиње у причи. Које особине приповедач приписује животињама? Објасни зашто. Образложи у каквој су вези опис скромног покућства, дворишта и свих становника убогог домаћинства. Каквој атмосфери ови описи доприносе? У тексту пронађи и подвуци реченице у којима се помињу две сеоске цркве. Која је стилска фигура у њима употребљена? На која се дубља значења тиме упућује? Подвуци у тексту реченице које описују Пилипа и Јелу док гледају у сиромашни товар од којег зависи њихов опстанак. Са чиме се њих двоје на овом месту у причи пореде? Шта њихов изглед оличава? Пилип пролази поред градилишта нове цркве. Како он одговара на дозивања са градилишта? Подвуци део текста у којем се описује шта главни јунак види гледајући сеоца расута по Петровом пољу. У каквој је вези страшна утвара глади са изградњом нове цркве? Протумачи реченицу из приповетке: Знатније сељаке страх од глади нагна да се поунијате. Прочитај још једном Пилипов разговор са Богом. Образложи јунаков став да треба више бринути о души, него о трбуху. Који јунак из епске поезије у одсудном тренутку бира царство небеско (душу) уместо царства земаљског (власти, моћи)? Образложи свој одговор. Доведи овај став у везу са косовским заветом: „Земаљско је замалена царство, а небеско увијек и довијека.”

поунијатити се – постати унијате, припадник гркокатоличке цркве

132

Магија читања | Све ће то народ позлатити


Прочитај поново Пилипов одговор, када му Кљако каже да ће се и он поунијатити пре Ускрса. Образложи какав је Пилипов однос према Богу и вери којој припада. Запази начин на који Кљако мења тон у дијалогу са Пилипом. Како он објашњава своје разлоге за унијаћење на почетку разговора? Шта он узвикује Пилипенди на крају разговора? Објасни шта из тога можемо закључити о његовом лику. У свом обраћању Богу Пилип каже да жали и животиње које гладују. На крају приповетке плаче, постиђен. Шта је разлог његових суза? Шта оне говоре о њему? Подвуци у првој реченици право име главног јунака. Какво значење има његов надимак? Због чега су га тако звали? Са којим значењем писац у наслову истиче надимак свог јунака? Која се Пилипова особина тиме наглашава? Да ли се тај аугментатив односи само на његов физички изглед? Како је та реч емоционално обојена (позитивно или негативно)? Образложи своје одговоре.

o

ИЗ РЕЧНИКА КЊИЖЕВНИХ ТЕРМИНА

Ed

uk a

pr om

Приповетка – прозна књижевна врста средњег обима. У њој се појављује више ликова, али је приповедачева пажња обично усредсређена на једног или два јунака. Излаже се најчешће један догађај и описује се краћи временски период у животу књижевног лика. Заплет је обично сведен, а ток радње води ка наглом расплету. Као и све књижевне врсте, и приповетка се, са сменом епоха и стилова, мењала и усавршавала и у погледу тема и мотива и у начину обликовања. У оквирима реалистичког приповедања Симо Матавуљ се сврстава у најбоље приповедаче у српској књижевности. Фабула (лат. fabula – историја, прича) – целокупан збир догађаја који су се одиграли у књижевном делу; узрочно-последични и временски (хронолошки) низ догађаја; више мотива ситуација које се у одређеном поретку смењују у књижевном делу. У дела са фабулом обично се сврставају епови, приповетке, романи и драме, а у дела без фабуле, осим лирике, есеји и путописи. Сиже – начин на који су догађаји представљени у књижевном делу; за разлику од фабуле, која представља догађаје оним редом којим су се одвијали, сиже подразумева уметнички распоред тих догађаја, стваралачко обликовање. Најчешће се под уметничким распоредом подразумева промена редоследа догађаја о којима се приповеда (оно што се прво догодило не мора да стоји на почетку приповетке). Према томе разликујемо хронолошко (по редоследу догађања) и ретроспективно приповедање. Ретроспекција (лат. retrospection – гледање уназад), ретроспективно приповедање – накнадно приповедање о прошлим догађајима; представљање догађаја или доживљаја који су се одиграли пре оног тренутка радње у којем се саопштавају. Обележи у тексту приповетке „Пилипенда” део који представља ретроспекцију. Карактеризација – поступак којим се на различите начине изграђују и приказују особине одређеног књижевног лика, односно карактера. Лик може да буде карактерисан именом, пореклом и социјалним статусом (социолошки – друштвеним положајем), физички (описивањем спољашњих особина), психолошки (емоционалним и душевним стањем), етички (моралним ставовима и делањем), језички (карактеристичним говором) и на друге начине. Писци карактеришу своје јунаке директно (непосредно, описима и коментарима) и индиректно (посредно, местом и начином живљења, поступцима у одређеним ситуацијама, односима према другим људима и према себи). Приступ може бити озбиљан или хуморан (трагички или комички), а могу се комбиновати и оба начина. Размисли о томе који су од поменутих начина карактеризације уочљиви у лику Пилипенде. Магија читања | Све ће то народ позлатити

133


Атмосфера у књижевном делу везује се за: – тон и осећање којим је обавијена одређена књижевна тема; – друштвени и природни простор који за ту тему везујемо; – начин на који је све то у књижевном делу изражено. САЗНАЈ ВИШЕ Оно што увек изненађује код Матавуљеве приповетке то је она лакоћа с којом он приступа ликовима и радњама, природност којом их слика и води, и једноставност са којом их, завршавајући причу, уклања испред наших очију, да би, многе од њих, остале заувек у нашем сећању. Иво Андрић

pr om

o

Занимљив је Матавуљев однос према фабули. Он је један од наших првих приповедача који занемарује фабулу, који сву своју пажњу усредсређује на одређену ситуацију или на поједине ликове или околности у којима се они налазе. Зато се дешава да се његово фабулирање често исцрпљује у описима амбијента или само у дочаравању једне животне ситуације. Није много волео да залази у прошлост, ређе је износио историјат својих ликова. Па и када је то чинио, већу пажњу ипак је поклањао одређеном т р е н у т к у или с и т уа ц и ј и у које нас доводи без неких дужих припрема и објашњења.

ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

Рашко Јовановић

uk a

Резултате својих истраживања на часу употребите за интердисциплинарно и мултимедијално тумачење приповетке у оквиру пројектне наставе. Користите своје знање стечено на часовима историје, географије, верске наставе, информатике и ликовне културе.

Ed

1. група: Спољашњи и унутрашњи портрет (приредите изложбу илустрација приповетке, уз фотографије људи из горње Далмације у народним ношњама; припремите се за драмско извођење Пилиповог „дијалога” са Богом, или приповетке у целини). 2. група: Место радње (истражите географске податке о горњој Далмацији, прикажите природне одлике Петровог поља, национални састав становништва крајем 19. века, економске, социјалне прилике) прикажите у презентацији. 3. група: Време радње (историјске чињенице употребљене у приповеци: године, места, догађаје; друштвено-историјска обележја; суша и глад, крајње сиромаштво искоришћено за верски притисак: унијаћење српског православног становништва) прикажите у презентацији. 4. група: Идејни слој. Вера (православље, унијаћење, гркокатолици) и библијски мотиви у приповеци (праведни Јов и други). 5. група: Језик (дијалекатска обележја) приказати на дијалекатској карти и навести главна обележја.

Кључне речи: „Пилипенда”, приповетка, фабула, сиже, ретроспекција, карактеризација ликова, атмосфера. 134

Магија читања | Све ће то народ позлатити


Лаза Лазаревић (1851–1891) Сматра се највећим уметником међу српским реалистичким приповедачима. Са свега девет приповедака, колико је успео да доврши, сврстава се међу најзначајније прозне ствараоце у српској књижевности. Његов кратки живот обележила је преданост медицини и књижевности. Исте године кад је докторирао штампао је у бечком часопису „Српска зора” прву приповетку, коју данас знамо под насловом „Први пут са оцем на јутрење”. У наредних неколико година (до 1882) објавио је још пет приповедака: „Школска икона”, „У добри час хајдуци”, „На бунару”, „Вертер” и „Све ће то народ позлатити”. Био је један од најистакнутијих лекара у Србији свог доба и писац многих научних радова из области медицине. Пред крај живота објавио је још две приповетке: „Ветар” (1889) и „Он зна све” (1890). Након смрти је у пишчевим белешкама нађена још једна, незавршена приповетка, „Швабица”.

 Све избледи: и одушевљење, и љубав, и дужност, и сажаљење... Лаза Лазаревић

pr om

o

► У време првог српско-турског рата (1876–1877) Лаза Лазаревић прекида студије медицине у Берлину и учествује у ратним догађајима као лекарски помоћник. За свој патриотски допринос је после рата одликован Сребрним орденом за ревносну службу. Једина његова приповетка у којој постоји мотив рата и његових последица – јесте приповетка „Све ће то народ позлатити”. Објављена је 1882. године у часопису „Отаџбина”.

СВЕ ЋЕ ТО НАРОД ПОЗЛАТИТИ (одломци из приповетке)

И

Ed

uk a

сумрак се поче хватати, а лађе још нема. Свет који ју је и чекао поче се разилазити. Оде и дечко с црним земичкама и капетаница с бајатим лицем. Одоше и оба практиканта, с Марком столаром, свадивши се најпре с гостионичаром што им је точио још прошле среде отворено пиво. Пођоше и кочијаши нудећи се да по два гроша возе у варош; али већина, „ради апетита” или „опружања ногу”, оде пешице заметнувши прут на раме а палац Марк Китли, Небеса објављују од леве руке за шпаг од пршњака. Ни жена Маринка магазаџије не хтеде сести у кола већ пође са својим маленим друштвом пешице, окрећући час по леђа онима с којима је говорила и то не из непристојности, већ просто због тепелука који тако безазлено блисташе, као да је Зајечар процватио, а кроз Књажевац протекла река од млека. Сунце се беше расплинуло у далекој прекосавској равници, и само још поврх места где га је нестало пружаху се у небо дугачке, светле беличасте зраке, као да је отуд са запада помолио неко грдну шаку са раширеним и нагоре окренутим Магија читања | Све ће то народ позлатити

земичка – округли хлепчић

пршњак – крзнени прслук као део народне ношње магазаџија – власник магазе (складишта робе, дућана, радње), трговац тепелук – део старе женске градске ношње, мала капа која се носила поврх главе, украшена дукатима, нискама бисера, златом

135


136

o

pr om

ћерамида – цреп за покривање куће рехаво – ретко, разређено кадрил – врста плеса у фигурама са четири плесача и музика за тај плес перваз – ивица, руб острица – оштрица локум – ратлук, врста слаткиша

uk a

чибук – лула депеша – телеграм

Ed

молер – овде у значењу сликар фес – капа од црвене чохе какву обично носе муслимани мундир – свечани капут или блуза од униформе

прстима – управо онако како то праве добри и рђави молери. Сава, која је била тако опала да се готово на сваком месту могла газити, сањиво отицаше, одбијајући слабачак црвенкаст рефлекс од облачка поврх ње. Замало још, и свет се сасвим разиђе. Осим слугу и чиновника паробродских на обали стајаху још само два човека, – један у фесу и чакширама, други у мундиру и мамузама. Онај у фесу – Благоје казанџија – цео дан нестрпљиво ходаше: сваки час запиткиваше кога поштогод; обрташе се непрестано, као да га цела снага сврби па не зна одакле да се почне чешати; улажаше у станичну гостионицу и чисто као да ће одоцнити усплахирено истрчаваше поново напоље, упирући поглед далеко преко мирне Саве. Његово лепо избријано, чисто лице, с лаким површним борама, налик на оне облачке на ћилибару, са седим золуфима и брковима, стајаше некако у контрасту с маленим, плавим, ведрим очима које живо, па ипак с поуздањем, скакаше с једног предмета на други. Чибук је непрестано држао у зубима, палећи лулу истресеним кокицама. Сваки час је запиткивао и момке и агенте: Што нема лађе? Да ли има каква депеша? Је ли вода тако мала? Вуче ли какву теретницу итд., – на што му и момци и агент, с урођеним господством страних држављана, врло укратко и осорно одговараше. Капетан, пак, по имену Танасије Јеличић, стајаше готово цео дан на једноме месту, подбочивши се на сабљу. Лице му беше окренуто страни с које лађа долази, а очи уморно и нестално блудише око тога места, као оно сасвим изгубљена главчина око оједене осовине. На његову лицу не беше онога хероичнога изгледа који се кадшто виђа и на пенсионисаним потпуковницима, па ипак оно те опомиње на омарину иза које се диже олуј, одлећу ћерамиде с кућа и капе с глава. Пуначки, малени, с обе стране пострижени бркови, мален али подебео нос, осредње смеђе очи, рехаве обрве, округао обријан подбрадак и чисти, масножути, али не мршави образи, мала уста с поверљивим контурама, велике руке, аљкава униформа, а као снег бела кошуља и као млеко чиста сабља, – све то издаваше господина и гејака, човека од кога ишчекујеш да зна аранжовати кадрил и очистити оштрицу, а опет те нимало не би изненадило кад би он окренуо дами леђа, обрисао нос салветом или чак забо виљушку у локумиће. Он дакле стајаше, а казанџија се непрестано вртијаше. Напослетку, кад мрак стиже пре лађе и не могаше се видети ни златан перваз на агентовој капи, и њих се двојица покуњени вратише у механу. – Нема је, па нема! – рече казанџија љутито као човек коме не иде карта. – Нема је – рече и официр, али мирно, као периодичан чиновник који зна да после пет година мора доћи класа. – Што ли, Боже? – рече опет казанџија. – Ваљда… та да… овде и нема Турака… А лађа се ваљда и не може бобандирати? Капетан ћути. – Кога ви чекате? – упита опет Благоје. – Жену! – А ја сина! Рањен је. Он се мало стресе, брзо стаде истресати скоро пуну лулу и поново је напунивши и палећи настави преко чибука: – Али лако, сасвим лако! Писао ми је његов друг Јоле. Овде и овде! – он руком показа сасвим неодређено: најпре преко леве плећке, па онда дуж целе десне ноге. Магија читања | Све ће то народ позлатити


пексијан – прљав, нечист човек

ћурче – кратак, крзном постављен капут

Ed

uk a

pr om

o

– Само га окрзло! Отпуштен је кући из болнице да се поправи, па после у име Бога опет!… И треба… треба гонити пексијана!… Само нека нам је Бог у помоћи!... – А шта вам је син? – рече капетан, почињући учествовати у историји казанџијиној. – Мој син? Казанџија! Ех, да видите како тај ради. У њега рука, видите, овде дебља него у мене нога овде. Ја сам због ових оскудних времена продао све што сам имао – шта ће ми? – само сам алат оставио. Али док је његових руку и алата, биће нама двојици хлеба, па баш да нас је и десеторо. – Знам, знам – рече капетан – али шта је он у војсци? – У војсци? Пешак! Јест, пешак! Ја увек кажем: ти, брате, ти би требало да си тобџија. Ти би лепо могао повући топ. После, оно кад груне – милина човеку чути! Али он хоће у пешаке. Каже: ово вреди, – ако ћеш на пушкомет, ако ћеш за гушу! Страх те погледати кад се наљути. Тај где удари, ту трава не ниче! – А где је рањен? – Богами, не знам. Не знам – бадава! Писао ми је, истина, његов друг Јоле, али ја сам заборавио. Смешна имена тамо. Ево писма! У две борбе – у две... Он извади сасвим масно и изгужвано писмо из ћурчета и предаде га капетану, који га понесе у руци да га прочита спрам свеће у механи. Уђоше у механу с масним дугачким столовима, чађавим зидовима и од мува упљуваним сахатом. На вратима која воде у авлију стоји написано облигатно „Срећна Нова година” итд., а испод тога „Илија! Сремчевић 14 гро: од-раки”. На среди таванице обешена лампа чкиљила је, једва пробадајући зраке кроз већ сасвим црно стакло. Насред среде стајаше једна дрвена столица са сламним седиштем и сломљеном и тако живописно испруженом ногом као да хоће да се фотографише. Капетан седе на дугачку клупу крај прозора и поче читати врло замрљано писмо. Благоје склони најпре ону столицу, псујући „што ће ово чудо овде”, седе после према капетану, загрну рукав од ћурчета и погледа по столу, хтевши се налактити. Али се одједанпут трже, видећи по столу грдну, црвенкасту масну мрљу.

Магија читања | Све ће то народ позлатити

137


Ed

uk a

pr om

o

копоран – кратак горњи капут, део народне ношње

– Еј ти, море! Е, ово је баш преко јего! Гледај ти, молим те: мало не покварих копоран! Чујеш ти, бре, ходи овамо! Обриши ово! Однекуд из мрачног угла довуче се једно прљаво створење. – А шта је ово овако масно? Је ли, магарче? – Па, механа је, мајстор Благоје, – рече прљаво створење с толико непобитног разлога, да се Благоје разгоропади: – Е, гле ти њега! Међер си ти неки мудрац! Па ваљда не седе свиње у механи? Читалац ће се врло огрешити ако помисли да је Благоје какав чангризало, – боже сахрани! Сада је он само у грозничавом стању од нестрпљења, па тражи само себи занимања. Пристао би он сад и да се бије, и да га бију – само да му прође време. Није он, иначе, био баш ни врло разговоран човек, и вечерашње његово управо нападање на свакога кога сретне беше само очајнички покушај да разагна чаму. Због тога он опет јуриша на капетана: – Јесте ли видели онога с ногом? – Кога с ногом? – Та онога без ноге? – Кога без ноге? – Та онога са штаком? – Кога са штаком? – Са штаком! Онога што су му доктори одсекли ногу! – А што су му одсекли? – Па, кажу, хтео је да умре од ране што је добио на Јавору, па му онда одсекли ногу, па сад иде без ноге… Зар ви не знате онога с ногом? – Не знам – рече капетан – нисам га видео. – Па све проси пред црквом! – Хм! – Ух, Боже! – Благоје се стресе. – Овакав бадрљак амо! Боље би му било сто пута да је умро! А он ништа – жив! Па још пуши! Ништа му, каже, не шкоди! – Па дабогме! – Само то ми се не допада што проси. – Па мора да једе! – Знам! Али он кад је у рату изгубио ногу, треба да му се плати! Лепо да му кажу: Нâ ти, брате! Хвала теби који си за нас пролевао крв, и таке ствари… Човек је, у неку руку, то се види – како да кажем? – изгубио ногу, иде на штаци! Сад њему треба да једе, да пије. Хоће, богме, и лулу дувана… Човек је… Капетан се осети позван да објасни казанџији положај инвалида: – То је лепо што је он за своју земљу осакатио себе. Али зато он не може тражити сад да буде саветник. Видите: сваки онај који је пролио крв за своју земљу треба да се рачуна у срећне, јер се одужио својој мајци, својој земљи. Сваки је дужан својој земљи, земља није никоме ништа… – Е, знам и ја те ваше филозофије! Знам ја, ако ћеш, и „земља јеси, у земљу отидеши”! Али дај ти, брате, штогод у жива уста! Видите: то је чисто…, како да кажем?…, то је страшно погледати! Довде одсечено, – а човек хоће хлеба! Па сад зар да проси? Мора! Не може да оре, не може да копа! Па још, може бити, понекипут слабо што и напроси. Бре, да је мени власт, ја бих и знао шта бих радио! Ја бих лепо из куће у кућу. Уђем, унутра седи газда и једе питу од ораха. – „А, ти једеш пите?”

земља јеси, у земљу отидеши – земља јеси и у земљу ћеш отићи; део молитве која се чита током православног опела

138

Магија читања | Све ће то народ позлатити


o

pr om

– „Једем!” – „А је ли крв јефтинија од пите? А камо ономе онде с ногом?” – „А шта ме се он тиче?” – „Ха, не тиче те се, је ли? Дај овамо, докторе! Један, два, пет, – колико их треба! Деде сеци! Сеците му ноге овде! Јок, не питам ја треба ли или не треба: сеци ти само! Тако! Сад види како је ономе онде! Ха, синко!” Капетан виде да се с Благојем не да објашњавати у вишим регионима. Он се спусти ниже: – Тако је, тако је! Али ће они и добити сви пристојно издржавање из државне касе кад се сврши рат. Немајте ви бриге! – То, то, мој господине! Само ако је то зацело и онолико колико треба, да не стоје опет пред црквом и да не просјаче по вашарима. Зар кад би неко због мене изгубио само мали прст, па ја… А овамо држава… Слушајте!… Звижди! – Не звижди! – рече капетан. – Та звижди, Бог с вама.

Урош Предић, Уметников синовац Милан као каплар (1915)

[...]

Ed

uk a

Капетана као да нека ледена рука шчепа за срце, али та рука исто тако нагло попусти, јер он у исти мах опази како се преко ћуприје креће један човек у простом војничком оделу, а без десне ноге и леве руке, – Ћути! – рече капетан с ужасом на лицу. Брзо предаде дете жени, па притрчи богаљу. Потхвати га руком испод мишке и поможе му да закорачи једну греду која се била испречила на мосту. – Да ниси ти, војниче, газда Благојев син?… – Јесам, господин капетане! – рече војник састављајући ногу и штаку и дотакнувши се по војнички капе. Али га штака издаде и он се придржа за једну госпођу с кучетом и зембилом која врисну и одскочи у страну. – Ту ти је отац! Чекај да му кажем! Како беше тек зора и путници неодлучно стајаху на обали, то и нехотице сви обратише пажњу овој сцени. Капетан отрча напред у механу да пробуди Благоја. Свет се расклони у два реда пуштајући инвалида: красног, једрог момка, с мушким лицем и жалостивим осмејком око усана. Све беше у њега: и снага, и здравље, и лепота, и опет – ничега не беше! Све личаше на разлупану скупоцену порцуланску вазу. Он пође полако напред. За њим пристаде капетаница с мајком и дететом, па онда остали свет, сви ћутећи као у неком свечаном спроводу. У тај пар гологлав Благоје истрча из механе. Капетан поскочи и дохвати га за руку: Магија читања | Све ће то народ позлатити

зембил – корпа од рогоза (трске) која се носи у руци

139


широка натура – дарежљива природа, карактер

140

Ed

uk a

шпаг – џеп крајцара – аустријски бакарни новац у некадашњој вредности од две паре

pr om

o

– Стани! Он је тешко рањен! Здраво тешко! – Како тешко? Ко то каже?… Ево, ево писма!… Његов друг Јоле… Зверајући на све стране, он протрча поред инвалида и заустави се на крају публике: – Па где је? – Тата! – викну војник милостивно окрећући се на једној нози и подупирући се штаком. – Тата! Та ево ме! Благоје се као муња брзо окрете. Стаде пред сина. Гледа га, гледа – па онда тресну о земљу. Нико не мишљаше да иде својим послом. Сви прискочише, попрскаше га водом. Дама с кучетом и зембилом тури му некакве капљице под нос. Брзо га повратише и дигоше на ноге. Он се прво обриса од воде којом су га поливали, па онда загрли сина, али тако нагло као да се бојао да ће му побећи! Дуго га не пусти. А и кад се одвоји, он га гледаше правце у очи, не смејући никако спустити очију доле где је некад нога била. – Хвала Богу, само кад си ти жив! Све ће опет добро бити. Ово, – он руком напипа штаку – ово ће народ позлатити! Је ли тако, браћо? Сви прискочише одобравајући. – Ето ја, – рече капетан – ја први дајем… – он стаде претурати шпагове, али нађе само неколико крајцара, – ја ево дајем сахат и ланац. Нa! – Хвала, господин капетане! – рече војник, исто онако поздрављајући капетана. – Држи, тата! Ја немам руке. – Ево и ја ти дајем моју ћилибарску лулу. Вреди два дуката – рече Стево практикант. – Хвала, браћо! Држи, тата! – Ево ти да купиш дувана! – рече Маринко магазаџија и пружи му неколико дуката. Војник, с муком придржавајући штаку, скиде капу и подметну је магазаџији да тури у њу новце. – Хвала, браћо. Држи, тата! Благоје узе капу у обе руке, метну у њу сахат, лулу и дукате. Народ поче редом спуштати у капу. Међу путницима беше и браће Руса, са оном, како они веле, „широком натуром”. Они немилице даваше. Војник се захваљиваше непрестано са: „хвала, браћо!, хвала, браћо!”, али му глас постајаше све више и више загушљив. Те две речи почеше добијати одсудан ритам, као у слепаца на вашару, и он као да сад први пут осети са свом снагом непоколебљивог уверења да је богаљ и просјак. И најзад просуше се тихе, крупне сузе, као мајска киша. – Гле, гле ти њега – рече Благоје. – Због таке ситнице плаче! Па шта ми је то? Једна нога! Е, хеј! Све ће то опет… – он умало не рече „нарасти”, али се опет устави: – Све ће то опет… Ама је ли ти ја кажем да ће то све народ позлатити?! Па онда уједаред и сам бризну у плач: – А што ће ми све ово? Он баци преда се капу с поклонима и као луд погледа у небо, као да одозго чека одговора. Магија читања | Све ће то народ позлатити


pr om

РАЗГОВОР О ПРИПОВЕТКИ

каруце – кочије сухача – млин, воденица коју покрећу коњи покрити кућу хартијом – зидати на дуг, узевши новац на меницу

o

– Хајдемо-те одавде! – рече капетаница. – Овде је несрећа, а ми… – она погледа у обе ноге своме мужу и у пуне обрашчиће свога детета… – ми смо, хвала Богу, срећни и пресрећни! Тада су одвели Благоја и сина с поклонима на каруцама у варош. Људи добра срца чинили су им донекле поклоне, али на све се на свету огугла. Све избледи: и одушевљење, и љубав, и дужност, и сажаљење, и не можеш га више познати, као ни Топузова вранца који је некад добијао сваку трку, а сад окреће сухачу. Капетан је опет озидао кућу на истом месту у Књажевцу. Покрио је, истина, као што се каже, хартијом, али му је жена весела, и синчић здрав, и чупа га већ за бркове. Благоје је још донекле говорио: „Све ће то народ позлатити!” После је окренуо на: „Све ће то теби Бог платити!” Напослетку се пропије и ту скоро умре. А његов син прима издржавање из инвалидског фонда и – проси! Можете му, ако ћете, уделити. (1882) Ово је мој прилог!

Издвој најдраматичнију сцену из приповетке и опиши је. Колико она траје? Која осећања је побудила у теби? Како ти видиш несрећу Благоја казанџије и његовог сина? О ком проблему Лаза Лазаревић говори у овој приповетки? Како се решава питање ратних војних инвалида? Ко је за то одговоран? Објасни своје ставове. Како разумеш наслов приповетке? Има ли он дословно или фигуративно (пренесено) значење? Образложи свој одговор.

uk a

ИСТРАЖИ И ПРОТУМАЧИ

Ed

У тексту подвуци реченице у којима се описује понашање Благоја казанџије и капетана Танасија Јеличића, док чекају лађу. Упореди гестове, речи и поступке ова два лика. Шта запажаш? Уочи пишчеве коментаре у описима ликова. Капетаново понашање одаје уједно „господина и гејака”. Наведи шта је на њему господствено. На шта опомиње његово наизглед обично лице? Обрати пажњу на портрет капетана: његово лице „те опомиње на омарину иза које се диже олуј, одлећу ћерамиде с кућа и капе с глава”. Објасни какав је карактер писац представио у лику капетана Јеличића. На основу појединости, објасни какав је став приповедача према овом лику. За Благоја приповедач каже: „Читалац ће се врло огрешити ако помисли да је Благоје какав чангризало”. У приповеци се наглашава да Благоје у уобичајеним околностима није био претерано причљив. На основу коментара приповедача објасни његов став према овом лику. Шта читалац може да закључи на основу Благојеве потребе за разговором? Образложи зашто он започиње разговор о ратном инвалиду којег је видео да проси. Од чега стрепи? Шта Благоје слути? Како се од тога брани? У чему се разликују капетанови и Благојеви ставови о дужностима државе према војницима који су се жртвовали за отаџбину и из ратова се вратили као инвалиди? Подвуци поређење у опису Благојевог сина: Све беше у њега: и снага, и здравље, и лепота, и опет – ничега не беше! Све личаше на разлупану скупоцену порцуланску вазу. Које стилске фигуре запажаш у овом опису? Објасни шта нам писац сугерише том сликом. Образложи зашто Благоје у почетку не види, не препознаје сопственог сина (протрчи поред њега, тражећи га). Зашто је пао као покошен када је погледао свог сина? Магија читања | Све ће то народ позлатити

гест – покрет руке, главе или неког другог дела тела којим се појашњава говор, замењује израз

141


o

Шта је Благоје мислио о судбини ратних инвалида пре сусрета са сином? Како је сада покушао да охрабри и себе и њега?  Упореди:  „Боље би му било сто пута да је умро!” насупрот: „Хвала Богу, само кад си ти жив!”  „Само то ми се не допада што проси.” насупрот: „Ово ће народ позлатити!” Присети се како Благоје пре тога реагује на сломљену столицу у кафани и на општи неред. У чему тај вредни занатлија види животну срећу? Сагледај осећања која руководе његовим понашањем. У којем тренутку у приповеци, по твом мишљењу, та осећања достижу врхунац? Објасни и поткрепи примером из текста. Пронађи у тексту шта је навело младог јунака да се расплаче. Шта га доводи до спознаје да је богаљ и просјак? Зашто се и отац и син осећају понижено и издано? Ко их је издао? Размисли о констатацији да се на све на свету огугла. Смеју ли држава и друштво да буду равнодушни према онима који су били спремни да се жртвују за идеал слободе? Образложи свој став. Какав став заузима писац? У чему се састоји његов прилог?

uk a

pr om

g Задатак за групни рад 1. група: Поруке – идејни слој дела Сагледај једну од порука приповетке „Све ће то народ позлатити” тако што ћеш одговорити на следећа питања:  Благоје и капетан не слажу се у својим виђењима жртвовања за отаџбину. Подсети се капетанових речи: „Видите: сваки онај који је пролио крв за своју земљу треба да се рачуна у срећне, јер се одужио својој мајци, својој земљи. Сваки је дужан својој земљи, земља није никоме ништа…” Прочитај како на то одговара Благоје.  Упореди следеће капетанове речи са приповедачевим речима на крају приповетке: – „Тако је, тако је! Али ће они и добити сви пристојно издржавање из државне касе кад се сврши рат. Немајте ви бриге!” – „А његов син прима издржавање из инвалидског фонда и – проси! Можете му, ако ћете, уделити.”  Подсети се краја приповетке и онога што закључујеш о пишчевом ставу према ликовима Благоја и капетана. Да ли је приповедач непристрастан? Објасни коју је друштвену појаву писац овде критиковао.

Ed

2. група: Композиција приповетке  Подвуци прву реченицу у приповетки. Покушај да објасниш зашто реченица почиње саставним везником „и”. Замисли како би реченица изгледала без тог везника. Закључи шта нам писац сугерише оваквом реченицом, у какво нас расположење уводи.  На почетку приповетке, људи се разилазе својим домовима. Поред реке остају само Благоје и капетан. Запази како писац на крају приповетке коментарише судбину ликова. Упореди шта се догодило са „људима добра срца”, шта са капетаном, а шта са Благојем. Објасни у каквој је вези крај приповетке са њеним почетком.  Подвуци последњу реченицу у приповеци и образложи је. 3. група: Дескрипција  Запази где се у приповеци помиње или описује: • екстеријер пристаништа; • речни пејзаж; • ентеријер кафане; • портрет ликова.  Истражи стилска средства којима је остварена дескрипција (епитет, поређење, кон-

142

Магија читања | Све ће то народ позлатити


траст, симбол). Опиши амбијент и атмосферу пристаништа, речне обале, запуштене кафане, контрастно постављене ликове. Уочи симболику описаних призора и предмета (нпр. поломљене столице у кафани).

pr om

o

4. група: Карактеризација ликова, облици изражавања или форме приповедања  Запази на којим местима у тексту писац непосредно објашњава изглед јунака. Образложи како нам ови описи приближавају унутрашњи свет ликова.  Када у приповеци о јунацима закључујемо из њиховог понашања и поступака?  Образложи шта о јунацима закључујемо из њихових речи. Шта нам о ликовима говори њихов дијалог: не само то шта изговарају него и како то чине? Истражи како су њихова осећања (узнемиреност, стрепња, сумња, нервоза, љутња, очајање) приказана у дијалошким деловима приповетке (обрати пажњу и на интерпункцију). Објасни на примерима из текста. Лаза Лазаревић се сматра родоначелником психолошке приповетке у српској књижевности. По правилу, у тој врсти приповедања није акценат на догађајима већ на ономе што представља унутарњи свет јунака (стања, расположења, осећања). ИЗ РЕЧНИКА КЊИЖЕВНИХ ТЕРМИНА

Порука – мисао или идеја у књижевном делу коју писац посредно, путем свог дела, упућује читаоцима. Уколико је порука у делу претерано наглашена или саопштена на непосредан начин, називамо је тенденцијом. Сматра се да такав начин изношења поруке у књижевности квари укупан утисак о уметничкој вредности књижевног дела. Такође, вредна дела најчешће садрже више различитих порука (мисли или идеја).

uk a

Иронија (гр. eironeia – претварање) – стилска фигура којом се исказује супротно значење од оног што је непосредно изречено; иронијом се често постиже хуморан ефекат, или се њоме индиректно критички упућује на одређене негативне појаве.

Ed

Приповедачев коментар – представља приповедачев глас у тексту; не јавља се у свим књижевним делима; када постоји, може бити слабије или јаче изражен. Коментарима приповедач може да скреће пажњу на сам чин приповедања, или на збивања у делу и на карактере јунака. Коментар се може тицати и одређених филозофских и етичких идеја које приповедач, у мањој или у већој мери отворено, заступа. Композиција епског дела – начин на који су одређена обележја књижевног дела (теме, мотиви, ликови, догађаји) повезани у јединствену уметничку целину. Посебан композициони значај у књижевном делу имају почетак и крај, а њиховим се тумачењем обично откривају дубља значења дела. Опис или дескрипција – књижевни поступак којим се представља свет, човек, природа, ствари и појаве указивањем на њихове појединости и особине. У књижевном делу опис обично поседује дубљи смисао: не открива нам се само спољашњи облик, већ и унутрашња својства одређене ствари, личности или појаве. • Портрет представља опис спољашњих и унутрашњих особина неког лика у књижевном делу. • Пејзаж је опис природе, који може бити детаљан и сликовит, или пак сведен и са мање детаља. • Појам ентеријер се односи на унутрашњи простор неке грађевине, а екстеријер на спољашњи простор: природни пејзаж или урбани простор улице. Магија читања | Све ће то народ позлатити

143


САЗНАЈ ВИШЕ Лаза Лазаревић је био изврстан лекар, а својим научним радовима оставио је значајан траг у области медицинских наука. Основао је Геријатријско одељење у Београду, прво те врсте у Србији (за лечење старих људи). Био је један од најистакнутијих лекара у првој психијатријској болници у Србији, „Дому за с ума сишавше”, коју је државним указом 1861. године у Београду основао кнез Михаило Обреновић – са основном наменом да се у њему „примају и у њему имају чувати и лечити с ума сишавша лица сваке струке, згранута и од падајуће болести страдајућа, како мушка тако и женска, и то како одрасла, тако и деца”. Данашња психијатријска болница налази се на истом месту и носи име „Др Лаза К. Лазаревић”.

g Задатак за групни рад После тумачења приповетке окушајте се у драматизацији. Подсетите се одлика једночинке као драмске врсте. Поделите текст на драмске целине (сцене). Прецизно одредите карактеристике простора у којима се свака од сцена одиграва (пејзаж, ентеријер, екстеријер). Издвојте ликове: главне и споредне, забележите њихове главне карактеристике (спољашњи изглед и карактерне особине). Означите дијалоге и увежбајте да изражајно изговорите реплике. Припремите и изведите позоришну представу или се окушајте у снимању видео-филма. После гледања представе/филма организујте дискусију о томе колико је ваша драматизација успела. Погледајте телевизијску драму из 1995. године, снимљену према приповетки Лазе Лазаревића.

o

Погледај телевизијску драму Све ће то народ позлатити из 1995. године https://youtu. be/9WqQd1kNztQ

ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

pr om

w

uk a

e ЗАДАТАК ИЗ МАЛЕ ШКОЛЕ ПИСАЊА

Ed

Твој задатак је да напишеш причу користећи различите облике приповедања. У твојој причи стога мора бити заступљен: ► опис средине (амбијента) у којој се прича одвија; ► опис лика (портрет); ► говор лика или ликова (дијалог, монолог, унутрашњи монолог). Одабери један од понуђених задатака:

Наслов: Главни лик:

МИРИС РЕКЕ стари рибар

МОКРЕ УЛИЦЕ

улични продавац књига остали рибари, ужурбани Споредни конобарица пролазници ликови: Место радње: кафана Удружења градски трг риболоваца кишна, позна Време радње: позно пролеће јесен

ПЕКАРСКИ ИЗЛОГ радница у пекари различите муштерије пекара на углу две прометне улице зима, јутро

Кључне речи: „Све ће то народ позлатити”, психолошка приповетка, порука у књижевном делу, иронија, приповедачев коментар, композиција, опис (дескрипција). 144

Магија читања | Све ће то народ позлатити


Момчило Настасијевић (1894–1938) Песник, приповедач, драмски писац – јединствен у српској књижевности по свом песничком гласу и опредељењу у ком спаја фолклорно наслеђе и оригиналан језички израз – рођен је у Горњем Милановцу, у бројној и талентованој уметничкој породици. У Београду је као гимназијски професор радио у истој школи у којој су професори били и писци Милош Црњански и Душан Матић. Прву песничку збирку „Пет лирских кругова” објављује тек 1932. Пре тога изашле су збирка приповедака „Из тамног вилајета” (1927) и драма „Међулушко благо” (1927). Убрзо после Настасијевићеве смрти његови пријатељи објављују песникова целокупна дела.

pr om

o

► Збирка песама „Пет лирских кругова” (1932) садржи пет циклуса (или лирских кругова), чији су наслови „Јутарње”, „Вечерње”, „Бдења”, „Глухоте” и „Речи у камену”, а допуњују је још два, остала у рукопису, „Магновења” и „Одјеци”, објављена после песникове смрти. Песма „Труба” налази се у циклусу „Вечерње”, другом лирском кругу. Пре читања песме подсети се како звучи труба. Како на тебе делује њен звук? Током читања подвуци речи које су ти непознате, или чије ти значење није сасвим јасно. О њима ћемо касније разговарати. Сада је важно да схватиш основни смисао, да осетиш мелодију песме и препознаш главно осећање.

Труба

Шта вреди плаветно небо,

Запева му труба, / у ковчегу опружен он, / и жут. // И другара војника / чохом по кожи рука груба / добује лагано Момчило Настасијевић (Из песме „Погреб”)

uk a

и зумбул и девојче и ласте лет. Негде запéва труба.

То иза гора и вода лелек је рушне сељанке.

Ed

Род смо. Кад умре човек, и моје срце рушно је.

Откини зумбул с груди, погни главу; војника хоће да закопају, а њему тако се живело.

Шта вреди поп што моли, па крстача, па име, неће се војник вратити у село, неће пољубити коју воли. Откини зумбул с груди, погни главу. Негде запéва труба.

Живорад Настасијевић, Мој брат Момчило (1927) Магија читања | Све ће то народ позлатити

145


РАЗГОВОР О ПЕСМИ Како је на тебе деловала Настасијевићева песма? Какав је њен основни тон? Какво расположење и осећање преноси њена мелодија? О чему говори песма? Коме се лирски субјекат обраћа? Процени како наслов песме „Труба” одговара њеној теми. Упореди своје асоцијације на реч труба пре читања песме са њеним звучањем на које те је усмерило читање. Када ти је постало јасно да је реч о војничкој труби – која прати војнике у боју, али и у смрти? ИСТРАЖИ И ПРОТУМАЧИ

uk a

pr om

o

У стиховима има неколико хомонима. Њихово је значење представљено у одредницама из „Речника српскога језика” Матице српске. Обрати пажњу на акценат у тим речима. Подвуци значења која препознајеш у Настасијевићевој песми. ру̏ шан1, -шна, -шно а. који носи црнину, који је у жалости за неким. – Мајка у црној шамији. Жалила децу. Рушна, умрла у јесен. Пол. 1959. б. који изражава жалост, који се носи у знак жалости за неким. Р-К Реч. ру̏ шан2, -шна, -шно 1. рушеван. – Те му рушне одјекују куле. НП Вук. 2. који нарушава, ремети мир. – Изазива често рушни шум. Божић. запéвати, зàпе̄ вāм, ијек. запијевати, несврш. 1. кукати, нарицати; плакати. – Мати стаде из гласа запевати и чупати себи косе. Лаз. Л. Она је задијевала, мољакала, сва скупљена далеко испруженом лијевом руком, у коју су од часа на час падали крајцари. Пец. 2. певати. – Заједно са жупником. . . и с оргуљашем стадоше запијевати латинске пјесме. Бен. зàпевати, -ам, ијек. запјевати, сврш. почети певати. лȅле̄ к м 1. изражавање жалости узвиком „леле”, лелекање, јаукање; вапај, крик. – Јаук и лелек разлијега се далeко под бријегом. Шен. Чује [се] вриска пљачкаша и лелек прогоњених. Андр. И. 2. мука, невоља. – Лелек је велики у злу добра чекати. И-Б Рј. 3. (у служби узвика) покр. леле. – Залелека старац Вукосаве: „Лелек мене, мој једини сине!” НП Вук.

Ed

Песник користи речи рушан, запевати и лелек. Пронађи неколико синонима за наведене речи. У чему се разликује значење стихова Негде свира труба и Негде запева труба? Размисли о томе колико је у поетском изражавању важан избор речи. Какве асоцијације буде мотиви из природе (плаветно небо, зумбул, ласте лет) и хипокористик девојче? Објасни како је песник сажео мисао о рађању пролећа, цветању, буђењу младости и љубави, о животној радости и срећи у само два кратка стиха. Зашто се томе одриче вредност (шта вреди)? Шта се наслућује (или зна) по запевању трубе? Усредсреди се на другу строфу. Обрати пажњу на то како се неодређеност места с краја прве строфе додатно појачава стихом [То] иза гора и вода. За коју је врсту текстова карактеристична та врста неодређености? Објасни како се лелек рушне сељанке, њено нарицање, може довести у везу са народним тужбалицама. Над ким се лелече, односно нариче? Анализирај трећу строфу: Род смо. / Кад умре човек, / и моје срце рушно је. Објасни када се појављује лирско „ја”. О каквом сродству оно говори? Како се оно осећа кад умре човек? Да ли је важно о ком је човеку реч? Повежи то са неодређеношћу места. Образложи како осећање дубоке жалости постаје универзално повезано са човековом смрћу.

146

Магија читања | Све ће то народ позлатити


uk a

pr om

o

Коме се, по твом мишљењу, лирски субјекат обраћа императивом у строфи: Откини зумбул са груди, / погни главу; / војника хоће да закопају, / а њему тако се живело. Како би се реч војнику прочитала при изражајном говорењу стихова? Објасни значења која се у том и у наредном стиху постижу инверзијом. Наведи асоцијације у вези са речју војник. Шта, по твом мишљењу, значи израз прекинута младост? Зашто треба откинути зумбул с груди и погнути Тодор Швракић, Трубач (1912) главу? Објасни како разумеш стихове: Шта вреди поп што моли, / па крстача, па име, / неће се војник вратити у село, / неће пољубити коју воли. Обележи речи које се у овој строфи понављају. Шта се постиже понављањем речи неће (негирањем)? Какву вредност имају посмртне почасти наспрам коначног, неповратног растанка војника: одвајања од родног села, од девојке коју воли? Зашто је, по твом мишљењу, ипак одређено порекло младића? Ко је, највећим делом, чинио састав српске војске у Првом светском рату? Ко највише страда у ратовима? На који су начин појмови село и народ повезани у песми? Објасни како разумеш понављање стихова у последњој строфи. Каква се почаст одаје војниковој смрти? Размисли о томе шта трагична смрт младог човека посредно исказује о рату? Издвој и објасни универзално осећање и хуманистичке поруке у Настасијевићевој песми. ИЗ РЕЧНИКА КЊИЖЕВНИХ ТЕРМИНА

Ed

Елегија – врста лирске песме која се јавља још у античком периоду, препознатљива по елегичном, меланхоличном (сетном, тужном) лирском тону и теми смрти. У форми елегијског дистиха, најпре је стварана као посмртна песма у којој је песник исказивао мисли о трагичности живота. Током историјског развоја песништва елегија се мењала и у формалном и у садржинском смислу, али у основи остаје поетско жаљење за оним што је неповратно изгубљено (нпр. љубав, младост, живот, породица, прошлост, отаџбина) или несавладиво (нпр. раздвојеност, изгнанство, усамљеност). У елегичним песмама нема бунта ни протеста, него се мирним тоном потврђују главна мисао и основно осећање и расположење. Ефекат – дејство, учинак, утисак који књижевно дело остварује; различита књижевна средства којима се ствара нарочити аудитивни (звучни), визуелни или неки други (олфактивни, тактилни) утисак у ономе ко прима и доживљава дело.  Подсети се песама „Међу својима” Владислава Петковића Диса и „Плава гробница” Милутина Бојића. Уочи шта им је заједничко са песмом „Труба”. Размисли о томе да ли елегичног тона има и у народној балади „Женидба Милића Барјактара”. Образложи своја запажања. Магија читања | Све ће то народ позлатити

147


САЗНАЈ ВИШЕ

композиција „Труба” https://youtu. be/7j9GGevICZg

ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

Ed

w

uk a

pr om

o

Момчило Настасијевић је био професор француског и српског језика у Четвртој мушкој гимназији у Београду. О томе какав је био професор и због чега су га ђаци волели, сведочи Миливоје Ристић, један од његових ученика, у успоменама објављеним 1938. године: „Лице му је било кошчато, нос велики. Али из лица су зрачиле Момчило Настасијевић, Горњи Милановац од Тешине куће (1924) очи умиљате, топле, носећи и дубину и благост. Читав тај лик био је уоквирен великом, бујном косом. Његов глас је био мало шуштав... И често му је рука правила покрет, ишла напред, као да хоће из простора да извуче ту реч што му је недостајала. Мада је био професор, није био изнад ђака, него са њима. Спуштао се, прилазио, помагао и очаравао. Српски језик је раније био учење граматике, синтаксе, учење песама напамет, учење датума и година напамет, одједном је постао нешто друго. То више није био предмет досадан и сувопаран, где смо све морали да понављамо, као папагаји, и где ниједна реч није била наша. Ми више нисмо били папагаји који причају лекције, ми смо осетили да смо постали ствараоци: почели смо да мислимо и Момчило је захтевао да то саопштавамо. Учили смо и даље граматику, синтаксу, песме и године, али смо осећали да је то потребно за оно што мислимо, говоримо и доказујемо. За нас је час Српског језика постао радост и задовољство...” * Момчило је био наставник чија су се предавања из књижевности ученицима просто „лепила за срце”. Можда због тога нико није ишао на поправни испит из српског језика и књижевности. (Тања Гачић)

g Задаци за групни рад 1. Послушајте композицију „Труба”, коју је на песникове стихове компоновао његов брат Светомир Настасијевић. Повежите своје знање са часова музичке културе, анализирајте композицију и њено извођење. Упоредите са сопственим доживљајем мелодије у песми Момчила Настасијевића. 2. Истражите податке о даровитим члановима породице Настасијевић: којим су се уметностима бавили, како су у кући у Београду редовно окупљали своје пријатеље, чинећи тако прави мали центар културе и уметности тога времена. Резултате истраживања представите помоћу презентације. Напиши песму или кратку причу у којој ће преовлађивати сетни, елегични тон.

Кључне речи: „Труба”, елегија, елегични тон, мотив смрти, универзална значења, звучни утисак. 148

Магија читања | Све ће то народ позлатити


Милош Црњански (1893–1977) Милош Црњански делио је у Првом светском рату судбину својих сународника, који су, као поданици Аустроугарске, били мобилисани и послати на фронт да ратују на аустријској страни. То ратно искуство трајно је обележило његово осећање света и књижевно стваралаштво. Роман „Сеобе” објављен је 1929. године и до данас се сматра једним од најзначајнијих дела у српској књижевности. Као и поезија и проза које су му претходиле („Лирика Итаке”, „Дневник о Чарнојевићу”) и ово дело носи у основи једну од највећих тема од античког доба до данас: човекова судбина у рату, која је застрашујућа и поразна.

Ed

uk a

pr om

o

► Радња романа „Сеобе”одвија се између 1744. и 1745. године. Главни јунак Вук Исакович учествује као заповедник Славонско-подунавског пука у рату на страни аустријске круне. У тој линији приповедања прати се судбина овог храброг ратника, који не може да напредује у војничкој хијерархији јер не жели да се одрекне своје православне вере, и страдање његових војника, који гину „по туђој вољи и за туђ рачун”. У другој линији одвија се живот онога што називамо позадина у рату – његове жене, госпоже Дафине, и брата Аранђела Исаковича. Централна визија, као чежња Вука Исаковича за пресељењем у Русију, симболички је представљена елиптичним изразом „Бескрајни плави круг. У њему, звезда”, што као наслов првог и последњег од десет поглавља поетски заокружује роман. Грађу за своје извaнредно дело писац је пронашао у „Мемоарима” Симеона Пишчевића (1731–1798), српског официра и поданика Аустрије, који се средином 18. века на позив руског двора населио у Русији. Историјски, временски и просторно, догађаји су у роману прецизно одређени: радња се одиграва од пролећа1744. године када Вук Исакович са својим Славонско-подунавским пуком креће на „војну”, до лета, када се из војне враћа. Пук, састављен од сељака, слугу и надничара, путује од својих убогих сремачких домова према европским ратиштима (од Срема према Печују, Штајерској, Радскербургу, Мури). Међутим, иако су засноване на историјским чињеницама и мемоарској грађи, „Сеобе” ни писац а ни истакнутији тумачи нису видели као историјски роман. Уочаване су филозофске и психолошке димензије, а само дело је, с правом, одређивано као велика песма у прози.

СЕОБЕ

 Било је сеоба и биће их вечно, као и порођаја, који ће се наставити. Има сеоба. Смрти нема! Милош Црњански („Друга књига Сеоба”)

„Мемоари” Симеона Пишчевића – објављени су као самостална књига тек 1963. године. Сматрају се поузданим историјским документом и једним од најзанимљивијих дела српске мемоарске књижевности.

(одломци из романа) V

ОДЛАСЦИ И СЕОБЕ НАЧИНИШЕ ИХ МУТНИМА И ПРОЛАЗНИМА, КАО ДИМ, ПОСЛЕ БИТАКА

С

лавонско-подунавски полк беше отишао на војну, после смотре у Печују, као пребијено псето, понизан и тих. У развученим, искривљеним, двојним редовима, дизао је прашину као стока, обилазећи села и баруштине, газећи од јутра до мрака песак, ливаде и блато. Спавајући на мрачним, великим сенкама шума, на трави, пук се будио зором као пијан, прозебао, са ињем на перчинима и брцима, па је започињао да урла и да пева отегнуто... еј, еј... да одмах затим замукне, пашући оружје, видевши да више не зна где се налази, ни куда га воде. Магија читања | Све ће то народ позлатити

149


Ed

uk a

pr om

o

Био је стигао до границе земљишта о коме се причало по селима и земуницама његовим, и свет, који се настављао после, био је непознати, неизвесни свет, из којег је знао да ће се вратити са гомилом мртвих. Збијен, све више, кретао се даље као стадо, све ниже опуштених глава, прелазећи њиве и насеља, и не погледавши их. При прелазу преко мостова настајале су гужве и гунгуле, огорчене и бесмислене. Дуге пушке, оковане бакром и сребром, што их је пук носио као батине, после неколико дана убрзаног хода, раздирале су кожу, на десном рамену. Кубуре, ножеви, фишеци, у превезима на трбуху отембесише се о шије људске, тако да је пук ходио сав раскречен, као да су му чворнате пањеве привезали за тур. Прашина, зној и ситне, црне мушице беху им се залепиле на ноздрве и очне капке. Међу зубима су шкргутали песак. Певачи, што беху истерани на чело пука, умукоше. За ловачким псима официра, који су јахали пред пуком, димећи из лула, било је потрчало мноштво сељачких паса, који су после, изгубивши траг за повратак, ишли повијених репова и испалих језика, међу ногама војника. Цео пук је смрдео на лој, издалека. После неколико дана већ, беше сасвим затупео мозгом, у напору непрекидног хода, ношен, као бујицом, све даље, не знајући куд иде. Зато, не гледајући око себе, погледао је каткад увис, као да је одлазио са земље. Обузимао га је страх од туђине и нечег сасвим лудог. Застајкујући сред непознатих села, тискајући се преко необичних му мостова, заноћивши више пута крај бунара, невидљивих у мраку, пук никако није могао да схвати како је тако, лудо, уопште могао и поћи.

150

Магија читања | Све ће то народ позлатити

Паја Јовановић, Сеоба Срба (1896)


Ed

uk a

pr om

o

У околини Печуја још су га стизали кумови из напуштених села, носећи за њим хлебове. Понека жена ишла је за братом по четрнаест дана хода, пре него што се вратила. Гладан увече и прозебао јутром, крај запаљених стогова, тек сад поче да увиђа шта је учинио. Оставив своја села, остављао је и све што му беше разумљиво и видљиво да зађе у тај свет неразумљив и недокучив. Сељаци, које видеше при пролазу, на пољима, орали су јашући. Једино још овце сећаху их на њихове овце на дому и понеки коњ, мрков, на понеког њиховог мркова. Иначе, поверова се, најпосле, у целом полку да не иду на Турке, као пре, те им се земља којој су ишли, учини, збиља, тајанствена и незнана. Наступила је тада дубока потиштеност. Оно што је остало код куће, поче, у сећању њиховом, као и у души Исаковичевој, да се разлива и да нестаје као дим. Гледајући пред собом све више брда, равница баровита са које пођоше, дође им као сан, са свим својим бунарима и оборима. Као и магле што су лебделе ниско, над пољанама и нестајале иза њих, раскидаше се, у њиховим мислима, и слике њихових жена и деце. Кад се измени дрвеће, прво на обронку видика, па затим и у околини, кад им се промени и земља под ногама и ваздух, који је постајао зрачан, хладан, они се снуждише сасвим. Велике промене на небесима дешаваху се пред њима; дуж реке се продужише густе шуме, у којима су ломили жбуње и рили по кишници дивљи вепрови; копци кружаху над њиховим главама и испраћаху их до подножја брда, на која почеше да се, изнемогли, успињу. Као и у души Исаковичевој, и у њиховим душама настаде празнина. Куће и кућишта заборавише, на жену и децу више нису мислили, а своју муку и зној осећаху све јаче. Би им мрско да живе и мрско да се сећају својих на дому. Натраг, нису веровали да ће се икад вратити. Мозгови им затупеше и ни лик својих најмилијих више нису умели да сагледају, у затвореним својим очима, под склопљеним, зажареним очним капцима, са лицем измученим од тих унутрашњих болова и патња, више него од хода и замора. Нежењени су им се смејали, а они који су и пре већ учествовали у ратовима, распричаше се по тишини, у полку, отимајући, ноћу, успут, све што им је до руку дошло. После одмора у вароши Радкерсбургу, Исакович поче да их ломи вежбама, при ходу. Учио их је да трче са пиштољима у рукама и ножевима у зубима. Тако су пуцали, јурећи у гомили, у стабла дрвећа и ударали ножевима по грању, урлајући притом, углас, име Марије Терезије, отегнуто и по такту. Чим би се дохватио са њима неке узвишице, задржао би их и распоредио да трче, пуцајући, у долину, а чим би стигао са њима у долину, задржао би их и распоредио да трче, пуцајући у брег, куда би се пред њима, брзо, износила застава. Код мостова их је делио у два табора и лично их водио једне против других, тако да их на мосту помеша и збрка, вртећи се бесно на коњу, међу блештећим ханџарима, у диму од барута, међу њиним збуњеним гомилама, што су урлале раздражене и крволочне. При логоровању, мучио их је копањем јарака, крај којих морадоше остати лежећи, док су под земљом паљена бурад пуна барута. Изнемогли од тих вежбања, они су се непрекидно пели кроз шумовита брда. Било је дана кад су пет пута на дан прелазили Муру, која је кривудала, газећи воду. Беху као излудели од промена... Магија читања | Све ће то народ позлатити

151


o

понедеоник – понедељак

Ходали су брдом, у чијој сенци, доле, остадоше оранице, села, цркве, виногради које су видели са висине, као тице, а не као људи. Пролазили су испод огромних стена што су им висиле над главом. Чисти и безбројни потоци жуборили су са тих стена, и ваздух што је продирао у груди као нож. Поразболеваху се многи. Пренеразише се кад видеше вароши од камена, чудне мостове, справе чију употребу нису знали, читава брда наслаганих коса, које беху продане руским трговцима. Слушаху свирку за коју не могаху да нађу разлога, јер је допирала из зидова. На врху једне куће, једног понедеоника, на крову, угледаше, као живог, једног ковача од гвожђа, који је гвозденим рукама дизао чекић и ударао по наковњу. Неки се прекрстише и забезекнуше, док су други, извадивши луле из зуба, пљуцкали огорчено, дубоко уверени да је то нека превара. Беху се опили од ваздуха. [...]

pr om

Х БЕСКРАЈНИ ПЛАВИ КРУГ. У ЊЕМУ, ЗВЕЗДА (одломак)

Ed

uk a

Отићи некуд и живети безбрижно, одвести и ове људе, да живе негде лако и пријатно, чинило се Вуку Исаковичу тако могуће. Негде је морало бити нешто светло, значајно, па треба отићи тамо. Русија му се чињаше као неко надземаљско царство. Чуо је да су неки који су тамо из белог света дошли, постали богати и моћни. Да су одмах добили по један чин више. Да се тамо живи и ратује господски. Да су цркве дивне и слатко православље. Овде га је чекала само беда и непрекидна жалост, што га је чинила безумним, очајним, чудним. Овде га је чекало само бездано ништавило и празнина, што их је видео најпосле тако близу, пред собом и својом старошћу. Од свег живота, размишљајући, виде, у прошлости, светле, само оне чисте звезде и сребрне, шумске путање и траве, над којима се спуштала априлска магла, са обронака брда, којима се и сад ближио. Где је некад живео, у првим данима свога брака, са женом, чијем се гробу и чијој се деци сад враћао, a у будућности, само ту безграничну, завејану Русију, куд мишљаше да се одсели, да би једном већ лакше живео и да би се већ једном одморио и смирио. Празно је било пред њим све и узалудно занавек за њим, што беше прошло. Ништа није постигао ни у овом рату, као ни остали, и све то његово ходање и сељакање само се једнако настављало. До дна међутим, у себи, осећао је да је немогуће да све то тако прође и како гa вуче глас неки, обећавајући му нешто ванредно, при свршетку. Пред празним јазом, лудом провалијом, у којој виде живот свој и децу, женину смрт, братовљеву судбину, повратак својих војника, лелек и кукање што га чекаху, увиде да му је живот прошао и да га више поправити не може, као ни ниску судбину свих тих, који су били пошли са њим и који се сад враћају, у своје баруштине и блатишта. Па ипак је осећао да није рођен за сву ту неизрециво отужну досаду и празнину, у којој се нашао, и која га је терала на исте мисли, као у оној чамотињи под Штрасбургом.

152

Магија читања | Све ће то народ позлатити


Негде мора бити лакшег живота, ведрине догађаја, што се сливају као чисти и хладни, пријатни, пенушави слапови. Одселити се треба зато, отићи некуда, смирити се негде, на нечем чистом, бистром, глатком као што је површина дубоких, горских језера. Живети по својој вољи, без ове страшне збрке, идући за својим животом, за који сe беше родио. Идући нечем ванредном, што је, као и небо, осећао да све покрива. РАЗГОВАРАМО О РОМАНУ Опиши свој доживљај после читања одломака из романа „Сеобе”. Образложи своју представу о Славонско-подунавском пуку. Какав утисак је на тебе оставио лик заповедника Вука Исаковича?

o

Како изгледа пук у свом ратном походу? Са каквим осећањем напушта своју земљу? Како доживљава стране пределе?

ИСТРАЖИ И ПРОТУМАЧИ

pr om

Опиши карактер Вука Исаковича на основу одломка. О чему он размишља?

Истражи у тексту што више појединости којима је описан Славонско-подунавски пук. Обележи места у којима се о њему говори у трећем лицу једнине (као о колективном јунаку). Које се заједничке особине српских војника сливају у један лик? Означи поређења у тексту и образложи њихово значење и сликовитост у визуелној представи српског пука.

uk a

Обележи место у тексту од којег приповедање о Славонско-подунавском пуку тече у трећем лицу множине. Које се особине војника издвајају? Задржи се на описима природе у првом одломку. Објасни њихову функцију у дочаравању расположења и стања колективног јунака. Шта је пуку познато, а шта страно? Када се у његовој души, и због чега, јавља кајање?

Ed

Како Исаковичеви војници, идући у рат, виде све што су оставили иза себе: земљу, своје куће, своје најмилије? Обележи место у тексту где пук упире очи у небо. Објасни зашто то чини. Како Вук Исакович види прошлост – после женине смрти, након повратка из рата? О чему мисли док гледа своје војнике и земљу и куће у које су се вратили? Како се осећа при помисли да ће га дочекати лелек и кукање? Шта је тиме посредно исказано о српским жртвама у рату за туђе интересе? Наведи неку од универзалних антиратних порука које се препознају у општој жалости након ратних сукоба. Шта ће их дочекати ако се одселе у Русију? На основу одговора закључи какав је положај Срба у Аустроугарској и српских војника у аустријској војсци. Упореди појединости из два неједнака односа према ратницима: Русија му се чињаше као неко надземаљско царство. Чуо је да су неки који су тамо из белог света дошли, постали богати и моћни. Да су одмах добили по један чин више. Да се тамо живи и ратује господски. Да су цркве дивне и слатко православље. Овде га је чекала само беда и непрекидна жалост, што га је чинила безумним, очајним, чудним. Објасни зашто јунак романа чезне за одласком у далеку земљу. Магија читања | Све ће то народ позлатити

153


Подвуци у одломцима описе природе. Како јунаци доживљавају природу која их окружује? Образложи у каквој су вези описи природе и њихових осећања и размишљања. Издвој епитете и поређења и образложи сугестивност песничких слика које су њиховом употребом постигнуте. Обрати пажњу на то да у наведеним одломцима нема ни дијалога ни монолога. Размисли о томе како је писац успео да дочара динамичност и узбудљивост осећања и мисли свог јунака, иако се у приповедању служи трећим лицем. Подвуци бар једну реченицу из одломка која ти изгледа као да је изговара сам јунак, а не наратор.

ИЗ РЕЧНИКА КЊИЖЕВНИХ ТЕРМИНА

o

Погледај први део филма Сеобе, који је према роману Црњанског режирао Александар Саша Петровић. https://youtu.be/ UsZusu_3Gio

Роман – најдужа епска врста писана најчешће у прози (постоје и романи у стиховима); обично има развијену радњу, која се одиграва у одређеном времену и простору, више јунака, заплет и расплет. Има дугу историју, али процват и популарност, у највећој мери, доживљава у 19. веку. Данас представља један од најпопуларнијих жанрова. Према садржају, романи се обично деле на неколико врста: витешки, историјски, авантуристички, друштвени, породични, психолошки итд.

uk a

САЗНАЈ ВИШЕ

pr om

w

Усредсреди се на интонацију реченица Милоша Црњанског. Изражајно прочитај један пасус по свом избору. Како у мелодији реченице учествују употреба запете и инверзија?

Ed

Јунаци „Сеоба” очигледно живе у свету који им се привидно удвостручава. Покаткад наиме виде или осете један другачији свет, па им тада онај у коме заиста живе изгледа као привид и сан. Али прави сан или кратко привиђење, јесте управо тај другачији свет што искрсава изненада и изненада гасне. Као варка.

Франц Јуза, Сеобе Срба (1690)

154

Магија читања | Све ће то народ позлатити

Новица Петковић


 Прочитај шта је у интервјуу Милош Црњански рекао о језику којим пише, а потом и о читању. О језику Мој језик је, најпре, чист и јасан и он се труди да сваку ствар на њој одговараући начин представи. Друкчије говори једна мати која плаче над умрлим сином, друкчије сељак који се распилавио [...]. Моја реченица иде за суштином ситуације коју прича, за суштином стања које хоће читаоцу да каже. И она то и чини. А што се тиче многих запета, због којих се иначе увек шале – чак се и Андрић шалио једанпут на мој рачун у питању тих запета – то је жеља да читалац чита реченицу онако како ја желим да је чита, не како би он хтео. Милош Црњански

o

О читању

ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

pr om

Читао сам целог живота. Уображавам да добро читам латински, још у детињству сам учио грчки, научио сам рано мађарски, потом немачки, италијански, француски, затим енглески, потом шпански и португалски. Руски сам учио знатно касније, могу да читам врло добро, да говорим не. То ми је помогло да писце које сам волео читам у оригиналу.

Ed

uk a

Роман „Сеобе” читаћеш у средњој школи, у оквиру програма обавезне лектире. У договору са наставником можете да погледате инсерте из филма који је по роману Милоша Црњанског режирао наш чувени редитељ Александар Петровић. Током гледања обратите пажњу на то колико је редитељ успео да дочара амбијент, атмосферу, стања и расположења јунака „Сеоба”. Изабери један одломак и у њему истражи стилска средства епитет и поређење. Образложи њихову дескриптивну функцију у сликању ликова и природе. На примеру једног одломка истражи разноврсност употребе глаголских облика. Подвуци их. Које глаголске облике писац користи за исказивање прошлих радњи? У одабраном примеру имперфекат замени перфектом. Објасни шта примећујеш. Запази и колико су заступљени нелични глаголски облици: глаголски прилог садашњи, глаголски прилог прошли и инфинитив. Уочи њихову стилску вредност. Научи да изражајно говориш један одломак (неколико пасуса). Обрати пажњу на интерпункцију и инверзију. Потруди се да у казивању поштујеш ритам реченице Милоша Црњанског. g Задатак за групни рад У корелацији са наставом историје истражите чињенице о сеобама српског народа крајем средњег века (1690. и 1739. године), о положају Срба у Хабзбуршкој монархији, као и, касније, у царској Русији. Разговарајте о узроцима и последицама тих сеоба.

Кључне речи: „Сеобе”, роман, историјска основица, колективни лик Славонско-подунавског пука, лик Вука Исаковича, мотив сеоба. Магија читања | Све ће то народ позлатити

155


 Србијо, једина љубавна песмо мог језика.

► Оскар Давичо је написао две песме у чијим насловима стоји реч – Србија: „Србија” и „Србија − десет година после”. Обе су објављене у књизи „Вишња за зидом” (1951), тако што прва стоји као уводна, а друга као завршна песма у збирци. Прва песма „Србија” („Ја знам сва твоја лица...”) написана је на Копаонику 1939. године.

pr om

o

Оскар Давичо

Оскар Давичо (1909–1989) Био је песник, романописац и есејиста. Рођен је у чиновничкој породици јеврејског порекла. Школовао се у Шапцу, Београду и Паризу. У његовој најранијој поезији све је подређено експерименту и истраживању могућности песничког говора. Потом наступа фаза у којој се окреће социјалној тематици, а после искуства Другог светског рата и револуционарној. Био је комуниста, илегалац, политички затвореник и партизански борац – те су идеолошка опредељења утицала и на његово стваралаштво. Сматра се једним од најдаровитијих песника који су стварали на српском језику. Значајна дела: песничке збирке „Песме” (1938), „Хана” (1939) и „Вишња за зидом” (1951); збирка приповедака „Нежне приче” (1984); романи „Песма” (1952) „Бетон и свици” (1956) и више књига путописне и есејистичке прозе.

СРБИЈА

Ја знам сва твоја лица, свако шта хоће, шта носи,

гледао сам све твоје очи, разумем шта кажу, шта крију. Ја мислим твоју мисао за челом ти у коси, ја знам твоја уста шта љубе, шта пију.

w Послушај како песник Оскар Давичо говори своју песму „Србија”. https://youtu.be/ YN7LwRsiW04

uk a

мошт – преврео сок од грожђа

и бриге твоје, ој, Србијо међу песмама, међу шљивама, ој, Србијо међу људима на њивама, ој, Србијо међу песмама, међу стадима, ој, Србијо, песмо међу народима.

Ed

сијерак – врста жита, слична просу жрвањ – воденични камен којим се меље жито

Еј, пију од туге, од зноја, од муке, од ноћи, од сијерка који се тешко меље. Ја сам у млину, сред буке жрвња, чуо све твоје жеље

Песмо тужна, мека си милошта што плаче као крв грожђа, као суза мошта, као онај пољубац, онај мирис перја што утка у гугутање своје гугутка. Ој милошто мека, клик си дивље пловке над јаром из које стаса црвени угаљ сунца у зрну сваког класа, али, боса песмо глуве жалопојке, кад престају песме, кад почињу псовке? Гладна руко, слепе јадиковке, кад ће хајдук буне из тебе да груне?

156

Магија читања | Све ће то народ позлатити


Псовке и псовке, еј, у чије здравље залуд је орање, залуд је летина? Клетве и клетве, за чије је трупло кравље набрекла Мачва од жита, отекло Поморавље,

летина – плодови и принос са земље током једне године

буре и буне, за чије се зубе лавље дими од млека овца и дими планина, кад Мачва није сита, кад Мачва није сита? Кроз мукле ланце дана кожа сувоњави. Сву су је продерали дубоки ровови бора. Од рововског рата, од земље поплави и скори се лице преко глади – кора;

pr om

o

то лице што није лице, ти дани што нису дани, ти дани рањених лица, та лица као табани; трње им не може ништа и ништа – удари... А свако од туге за дан као век читав остари

и збрчка се, ој, Србијо међу бунама, међу шљивама, ој, Србијо међу људима на њивама, ој, Србијо међу песмама, међу брдима, ој, Србијо, песмо међу народима.

uk a

Тужна песмо, мајко моја стара, брат нам је у таљигама довукао из града камену плочу, каменог динара, за мед нашег зноја, вино нашег рада.

таљиге – једноставна дрвена кола у која је најчешће упрегнут један коњ збрчкати се – изборати се ђикати – нагло расти увис лажигаће – народни израз за дечје гаће са разрезом гатка – народна приповетка, синоним за бајку

Ed

А ђикају деца у лажигаћама, под косом, у блату, међу свињама, међу паткама, храниш их, Србијо, друже, више просом, више постом, више бајкама, успаванкама, више гаткама, и покриваш их мраком што тако тешко пада да гнев по целе ноћи до облака пали буном из колиба, поља, винограда, певајући срцем што себе не жали низ седму рупу на крајњој свирали, ој, Србијо међу бунама, међу шљивама, ој, Србијо међу људима на њивама, ој, Србијо међу песмама у грудима, ој, Србијо, буно међу народима.

Даница Јовановић, Сељак под нарамком сена (детаљ, 1913)

Магија читања | Све ће то народ позлатити

157


РАЗГОВАРАМО О ПЕСМИ Каква је Србија приказана у песми Оскара Давича? Која су осећања лирског субјекта најистакнутија у песми? Постоји ли веза између биографске чињенице да је песник рођен у Шапцу и помињања Мачве у песми? Шта из тога закључујеш? Опиши тон којим је песма испевана. Какву улогу у томе има наглашени субјективни однос лирског субјекта? Како ти доживљаваш тај тон? ИСТРАЖИ И ПРОТУМАЧИ

Ed

uk a

pr om

o

Уочи социјалне мотиве у песми „Србија”. Објасни зашто лирски субјекат разуме Србију баш „у млину, сред буке жрвња”. Запази мотиве који обликују слику Србије: сијерак који се тешко меље, шљива, њива, стадо, грожђе, мошт, клас, орање, летина. Са којим друштвеним слојем повезујеш ове мотиве? Објасни следеће мотиве у песми: зној, мука, брига, жалопојка, јадиковка, псовка, буна. Запази како су градационо распоређени у песми. Шта нам то говори о животу у Србији тог времена? Објасни стихове: „Гладна руко, слепе јадиковке, / кад ће хајдук буне из тебе да груне?” Образложи зашто су узалудни орање и летина. На шта се ови стихови односе? Подсети се ко су били хајдуци. У ком је значајном роману овековечена буна мачванских хајдука? Подвуци претпоследњу строфу. Објасни зашто се изнад сељачких колиба подиже гнев. Присети се шта у говорном језику означава израз „задња рупа на свирали”. Образложи зашто је, по твом мишљењу, песник одлучио да овај израз уведе у песму. Подсети се одлика персонификације. Заокружи строфе у којима се лирски субјекат непосредно обраћа Србији. Објасни које особине испољава персонификована визија Србије. Објасни значење метафора песма међу шљивама, буна међу народима. Уочи сличности између Србије и песме, и Србије и буне. Образложи на основу тога каква је слика Србије у песми. Истражи рефренска понављања стихова. Које осећање се тиме истиче? На који начин се то понављање одражава на ритам и мелодију песме? Подсети се какав тон имају елегичне песме, а какав химне. Какав је тон песме „Србија”? Обрати пажњу на то да ли се реченица или смисаона целина завршава на крају стиха или строфе, или се један њен део преноси у следећи стих или строфу. Прочитај део песме наглас и притом се потруди да у интонацији не нарушиш смисаону целовитост стихова. Процени како то утиче на мелодију песме. Подсети се одлика риме. Образложи у каквом се облику рима јавља у песми „Србија”. Закључи којој врсти песама припада „Србија” на основу доминантних мотива. Размисли о томе колико је у њој изражена рефлексивност, а колико родољубиво осећање. Песма „Србија” написана је уочи Другог светског рата. Размисли о томе колико је песма непосредно надахнута друштвеноисторијском стварношћу тога времена. Постоје ли у песми идеје које су универзалне? Образложи свој одговор. ИЗ РЕЧНИКА КЊИЖЕВНИХ ТЕРМИНА

Социјална песма – врста ауторске лирске песме, припада такозваној социјалној књижевности, која теме узима из непосредне друштвене стварности. Своју инспирацију и тему социјална песма проналази у последицама друштвене неједнакости и човекове немогућности да се супротстави социјалној неправди. У новије доба, од када се обликовала свест угњетених, 158

Магија читања | Све ће то народ позлатити


o

првенствено радничке класе, социјална поезија добила је борбени тон. Њен циљ тако постаје буђење свести о потреби за друштвеном променом. Апострофа – стилска фигура која потиче још из античког беседништва и у преводу са грчког језика значи „одвраћам, окрећем од нечега”, а означавала је директно обраћање предмету беседе. Апострофа представља непосредно ословљавање неке личности, богова, предмета или појава. Уколико се ово обраћање односи на предмет или појаву изван круга људских или божанских личности, онда у исти мах говоримо и о персонификацији. Њеном употребом се истичу блискост и посебна наклоност према ономе о чему се говори. Увек је у вокативу, и у говору се наглашава, јер је реч о обраћању: ој, Србијо међу песмама у грудима, ој, Србијо, буно међу народима. Опкорачење – преношење једног дела реченице, или смисаоне целине из стиха у стих, или из строфе у строфу. Такав је пример опкорачења у песми Србија: А свако од туге за дан као век читав остари и збрчка се, ој, Србијо међу бунама, међу шљивама…

pr om

САЗНАЈ ВИШЕ

Исказе и описе те чудесне земље, која проводи дане између борбе за голи живот и снова, песник потврђује рефреном „ој Србијо” који се три пута понавља у различитим варијацијама [...]. По својој елегичној интонацији и усклађености ликовних и аудитативних квалитета и истовремено химничном звучању, Давичова „Србија” улази у ред таквих творевина у српској књижевности какве су поеме Црњанског. Међутим, у Давичовој поеми другачије звучи прича о сиромаштву земље Србије која је расута међу песмама, брдима и народима, а своју децу храни више илузијама него материјалним вредностима [...]. Радован Вучковић

uk a

ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

Ed

Научи да изражајно казујеш песму „Србија” – у целости, или се определи за један њен део. Упореди песму „Србија” са песмама „О, класје моје” Алексе Шантића и „Ратар” Вељка Петровића. Уочи мотиве који су им заједнички и образложи своја запажања. Подсети се и других дела која се баве социјалним проблемима. Наведи бар један наслов и образложи тему дела. Шта по твом мишљењу значи „ангажована” књижевност? На који начин књижевност може утицати на решавање друштвених проблема? Образложи свој одговор. g Задатак за групни рад На часовима музичке културе, и самостално, истражите која је врста музике потекла из најуниженијих друштвених слојева или група – од афроамеричких робова, преко радника, до данашњих урбаних и уличних уметника (нпр. блуз, џез, панк, реп, хип-хоп и др.). Повежите врсту музике коју су стварали са начином на који су ти људи живели (или живе и данас). Одаберите неколико песама и анализирајте их. Истражите о којим темама говоре и у чему се састоји њихов бунт (побуна). Резултате истраживања представите помоћу презентације. Продискутујте о томе да ли уметност може да мења свет. Аргументујте своје тврдње.

Кључне речи: „Србија”, социјална песма, апострофа, опкорачење. Магија читања | Све ће то народ позлатити

159


(одломци из романа)

► Роман „Покошено поље” сматра се најбољим делом Бранимира Ћосића. Писао га је дуго, неко време и у санаторијуму у ком се лечио, али је ипак успео да га заврши и објави, неколико месеци пре но што ће умрети. Роман има пролог (предговор, увод) под насловом „Крај и почетак”, који упознаје читаоце са главним јунаком Ненадом Бајкићем, младим новинарем, ухапшеним под оптужбом за покушај убиства. Први део романа „Читава једна младост” говори о детињству и одрастању Ненада Бајкића у Београду, које је помућено злопаћењем његове породице у тешким ратним околностима. Други део „Силе” прати јунака и његову породицу у послератном Београду: Ненад Бајкић је новинар у престоничком листу, што је добро осмишљени оквир за приповедање са низом узбудљивих заплета и сложених односа међу ликовима. Ћосић се овим романом показује као даровити приповедач који уме да обликује убедљиве ликове, да сигурно води радњу, да покрене низ актуелних тема ратног и послератног Београда, да критикује суровост и бескрупулозност богаташког света и политичара, да истакне муку српског сељака и унижене сиротиње. Писац је више пута мењао наслов роману. И сами ти наслови на специфичан начин илуструју оно до чега му је било стало да искаже о људима свога времена: „Освајачи”, „Несрећници”, „Кућа од карата”, „Предсобље пакла”. Пред тобом су одломци с почетка првог дела романа. Током читања означи места у тексту која сматраш посебно важним за разумевање карактера главног јунака Ненада Бајкића.

Ed

uk a

Бранимир Ћосић

ПОКОШЕНО ПОЉЕ

o

Не остаје у свести народа, па ни у књигама историчара, оно што народ највише пропати, већ оно што песници и писци најбоље опевају.

pr om

Бранимир Ћосић (1903–1934) Један је од најдаровитијих младих писаца после Првог светског рата. Рано је остао без оца, а о њему се брижно старала мајка, учитељица, која је и сама писала. Гимназију је завршио у Београду, у ратним условима. Био је коректор, а потом и новинар, а последњих година радио је и као учитељ. Болешљив одмалена, умро је од туберкулозе плућа у тридесетој години. Написао је три збирке приповедака: „Приче о Бошковићу”, „Египћанка и друге романтичне приповетке” и „Као протекле воде”; романе: „Врзино коло”, „Два царства” и „Покошено поље”. Објавио је и изузетно вредну књигу интервјуа „Десет писаца – десет разговора” са најзначајнијим српским писцима, међу којима су Милош Црњански, Милан Ракић, Бора Станковић, Станислав Винавер и други.

Гла ва пр ва МОРА 1. Савски мост лети у ваздух

мора – кошмар, тешко осећање, душевна тегоба

Ч

ист и врео летњи дан. Све мирише на велики школски распуст. Ваздух у даљини, над крововима, над спарушеним багремима и липама, трепери и искри и отиче у дубину једног, под јаком светлошћу побледелог неба. По крупном песку паркића код „Пролећа” јури за новом кожном лоптом дружина раздраганих малишана: цичи, вришти, размахује ногама и рукама; лопта

160

Магија читања | Све ће то народ позлатити


матроски – морнарски горд – поносан

старамајка – бака

uk a

pr om

o

потмуло одзвања, али се сва та хука разбија о склоп кућа, што навучених застора и завеса ћуте у полукругу. Ненад Бајкић, чист дечко у плавом матроском оделу, са кратким панталоницама и дугим тракама на капи, био је тога дана необично горд, јер је дивна кожна лопта, чија кожа мирише на ново и шкрипи под притиском руку, његова. Истина, лопта је по његовој матроској блузи остављала прашњаве трагове, и то га је мало узнемиравало: бојао се да не ражалости Јасну и старамајку, Јасна је сама шила, старамајка прала његове хаљине. Довољно за његову осетљивост. Са горње стране, са Обилићевог венца, стрчавши низ оно неколико степеница, нагло су се појавили гимназисти, и пре него што су малишани стигли да побегну, докопали се лопте. Под њихо- Страница рукописа романа „Покошено поље” Бранимира Ћосића вим ударцима, уз прасак, лопта је почела да прелета с краја на крај парка, кидајући, у пролазу, лишће са дрвећа; два пута се, на ужас Ненадов, заплела у електричне жице, које су у додиру једна с другом севнуле; најзад је пљуснула у велику бару крај чесме. Како је Ненад плачући трчао непрестано за својом лоптом, то су га вода и житко блато попрскали. Док је он грабио мокру лопту, гимназисти у смеху побегоше ка Улици царице Милице. Крупне сузе круниле су се Ненаду низ лице. Зар му је Јасна зато купила лопту да је већ првог дана упропасти? Лепа жута кожа једва се видела под блатом; где није било блата, виделе су се широке огреботине од грања и грубог шљунка. Држећи лопту обема рукама, праћен друговима, Ненад је кренуо кући. У сваком прсту куцало му је по једно срце. [...]

Ed

Узаним и празним улицама иза Народне банке брзо су изашли у Кнез Михаилову; била је прекриљена светом, који је сав, као река, текао журно ка Калемегдану. Тај завршетак светлог јулског дана, са високим и чистим небом, учини се Ненаду као недеља. Никад му груди нису биле пуније него тада. Стазе су биле препуне. Мића се пробијао, јављао, застајао; у једном часу се нађе у гомили девојака и младих људи, од којих је Ненад извесне познавао још израније, јер су долазили Мићи. На главној калемегданској стази према Сави, уз ограду, стајала је велика маса света и гледала на другу страну реке. Ненад није могао да види; сметали су му густо збијени људи. Он покуша да се пробије између ногу, али не успе. Најзад га један од пријатеља Мићиних узе на рамена. „Видиш, оно су Швабе.” Над песковитом пустаром, са оне стране опустеле блиставе реке, коју је од моста укосо пресецао црвен одсјај залазећег сунца, дизало се огромно, широко, без краја небо. Од обзорја ка висинама се тискали мали рунасти облаци. Румени и чврсти онде где је сунце залазило, они су постајали све бељи и прозрачнији уколико су били у већој висини, да се најзад стопе у плаветнило. И под тим небом, које је својим пространством уливало страву у Ненадово срце, по песку, кроз ретко Магија читања | Све ће то народ позлатити

161


Подрум, сав на сводове, које су држали дебели четвороугласти стубови, био је препун жена, девојака и деце, међу побацаним стварима. Под једним сводом гомила глухонемих дечака и девојчица седела је на неким старим сандуцима. Заглушан тутањ. Светла звезда улаза се замрачи; људи упадоше сви заједно у подрум; затим, опет сви заједно, налегоше на гвоздена врата. Мрак. Напољу је звиждало, праскало, фијукало, завијало. У дну се упали једна шибица, и тај пламичак, заклоњен једном шаком осветљеном изнутра, откри Ненаду све пространство подрума. Онда се упали једна свећа. Иза једног удаљеног стуба, друга. Ненад виде на гомили меких ствари једну жену: завлачила је главу под јорган. Глухонеми су прво осматрали непознати свет, а онда, са рукама на зидовима, покушавали да осете потресе експлозија. Најзад им то досади и почеше се играти по удаљеним и потпуно мрачним кутовима. Ненад зажеле к њима. Али га је Јасна чврсто држала уза се, стежући га при сваком пуцњу све јаче. Он се сети да није понео лопту; и би га жао. Одједном, после блиског, један потмуо ударац у меко: фљус! И одмах се у подруму све заталаса. Једна се свећа угаси. Заглушени од пролома, људи су се довикивали. Једна жена је

uk a

кут – угао, ћошак

pr om

o

црно-жута застава – застава аустријског царства у време Првог светског рата чун – чамац

врбово зеленило, према двоспратној жутој кући, чија се окренута слика, заједно са непокретном и дугом црно-жутом заставом, огледала у глаткој Сави, трчале су мајушне људске прилике, смешно мале и глупих покрета. Између зеленила блеснула би по која зрака, и Ненад разумеде да су то ножеви на пушкама. Један мали чун њихао се под самим сводовима куће. Ненад примети и ту људе окупљене око чамца: овима су се јасно виделе црне високе капе и опрема. Од оних што су трчали, како би који дошао пред кућу, застајао би и, онда, скидао капу и брисао лице. Шта је све то значило? Неко крај Ненада рече, и то изазва гласан смех и одобравање у гомили: – Уче се да беже. [...]

Ed

Кнез Михаилова улица у Београду (стара разгледница)

162

Магија читања | Све ће то народ позлатити


сламњача – лежај за спавање испуњен сламом примус – врста покретног шпорета на гас (плин)

Ed

uk a

pr om

o

вриштала. Сасвим у дну, кроз златну прашину, сијао је отвор. Људи навалише на одваљен капак прозорчета једну стару сламњачу и неке подеране фотеље. Поново упалише ону угашену свећу. Настаде мир. Чуле су се још кратко време пушке на пристаништу; онда и то престаде. Отворише врата. Дотрчаше нове избеглице. У једном крају поче да зуји примус. Ненад осети глад. Друга су деца већ јела. Глухонеми су са старих бачених фотеља скидали кожу. Ненад им се најзад приближи, те и он доби свој део. Већина њих поче од коже правити завијаче или ремење. Нико их није дирао. По подне дође кум. Донесе им хране. Ненад је већ распознавао гранате обичних топова, што фијучу промукло и лете споро; онда оштро фијукање шрапнела; онда јасан, звонак, мелодичан полазак метака са монитора и лен, некако округао (Ненад га је замишљао као крупно, масно О), пун звук наших топова са бедема града. Иако му се, при сваком проласку гранате, нешто стезало под грудима, за Ненада је то било необично забавно. Њихов? Наш? Наш се зове Свети Илија! Не, ово је њихов. Док почне наш! Увек када почне наш, њихови заћуте. Када би се отворила подрумска врата, Ненад би видео да напољу мирно сија јулско сунце. И то је било забавно. Пред зору се пробуди од хладноће. Сводови му се учинише виши и страшнији. Мала петролејска лампа осветљавала је најближи свод: обучени, на душецима су спавали жене и деца. Оно неколико људи седело је поред душека и дремало. Ненад је лежао на крилу старамајке. Јасна је седела. Ненад виде да је будна. У тами су и под другим сводовима блистале будне очи: уз свилено шушкање промицале су крај зидова беличасте животиње. Ненад први пут виде пацове и, видећи их, згрози се. Врата су била отворена, небо чисто, свуда велика тишина; кроз мокру траву запуштеног дворишта глухонеми и деца су трчали у игри. Људи одоше по хлеб и воду. Кум дође. Јасна је плакала. Он пољуби Ненада. И што никад није чинио дотле, пољуби Јасну. Деца се провукоше кроз плот. Један малишан нађе једну шрапнелску куглицу. Други парче гранате. У трагању, пошто су покупили опале зреле дудиње, дођоше до предњег дворишта. Уместо малог врта са георгинама, зјапила је велика рупа изривене земље. Тада приметише и кућу преко пута: уместо прозора, на другом спрату је зијао један велики отвор; на искривљеним гвозденим шипкама висила су парчад црвених завеса. Стари подворник наиђе, носећи на руци котарицу пуну поврћа; деца се у трку вратише натраг, провлачећи се с муком кроз узани отвор на плоту. Ненад се нађе сам, пред замрзлим кућама, у празном, изривеном дворишту, које је све одисало горко на увеле георгине, у општем ћутању престрашене градске природе. У џепу од капута нађе кључ од куће. Био је код њега од јуче, када је Мића закључао врата. Он се одједном реши да претрчи донде и да узме лопту. Гвоздена капија била је закључана. Он прескочи ограду. Улица је била празна; средином, репа између ногу, трчало је једно жуто и прљаво куче. Куће су биле много веће него обично. Сијало је сунце; угрејан камен и прашина мирисали су на шалитру. Ненад је ишао на прстима, са стрепњом отварао врата. Бојао се да у празној кући не затекне кога. Ходник је био пун шрапнелских куглица. Он њима напуни џеп. Узе лопту и пумпу. Онда се сети да би могао понети бар један јастук, кад је већ ту. Завесе су биле још увек спуштене, кревети размештени, одело разбацано. Он изабра један велики јастук, закључа кућу и пође натраг. На степеницама му се стаде Магија читања | Све ће то народ позлатити

георгина – далија, врста украсна биљка лепих крупних цветова подворник – школски послужитељ шалитра – стари назив за соли нитратне киселине које су се користиле за прављење барута шрапнел – врста артиљеријског зрна за гађање живих циљева и авиона, напуњеног гвозденим и оловним куглицама, чији се упаљач обично темпира за распрскавање у ваздуху

163


o

Ed

uk a

pr om

чакшире – панталоне

умиљавати његова шарена мачкица. Хтеде је узети, али она побеже. Он остави јастук и поче је јурити по дворишту. Бежећи, мачкица устрча уз дуд; са дуда скочи на низак кров шупе, претрча га и ишчезе у суседном дворишту. Ненад је био сав у зноју. Тек тада примети да већ неколико часака одјекују топовски пуцњи. Разумеде да је одавно требало бити у подруму. Врата су сада затворена. А Јасна, када види да га нема... Он зграби јастук, али није могао да трчи, јер му је јастук сметао. Он га диже на главу и тако претрча улицу. Био је крај саме гвоздене ограде. Фијук се ближио страховитом брзином. Претварао се у урлик. Ненаду се учини да се плочник угиба. Он паде целом дужином, уза само подножје ограде; јастук преко њега. Пролом, тутањ, црвени и црни колутови, пресечен дах, јека гвоздене ограде по којој добује крупан град. Када се све умири, Ненад диже главу. Устаде. Пред њим се још пушио окрњен торањ Саборне цркве. Требало је што брже прескочити ограду. Диже јастук: око њега се расу перје. Ипак га пребаци преко ограде. И сам скочи. При прескакању закачи чакширама за гвоздени шиљак и распара их целом дужином. Ваздух је био пун праска. Подрумска врата затворена. Покуша да лупа песницом, али ни сам себе не чу. Зграби каменицу и свом снагом стаде да удара. Најзад му отворише врата и он се скотрља са својим допола испражњеним јастуком у мрак, у отужни мирис петролеја, у буђу. Ишао је од руке до руке; ништа није видео сем жутих пламичака свећа испод сводова. Јасна је лежала без свести, расуте косе: жене су је поливале водом, трљале јој слепе очи. Ненад врисну, оте се. Јасна дође к себи; грчевито га стеже у наручје. Подворник у јастуку нађе комад гранате. Ненад није све разумевао. Чудио се зашто га сви редом љубе. Најзад схвати да сви мисле да је само због јастука ишао, да би Јасна имала на шта да легне. Јасна је понављала: „Добро моје дете, добро моје дете!” Ненад тек тада примети да нема лопте ни пумпе. И поче плакати. Било га је стид – и због тога је све грчевитије плакао – што га сви теше, мислећи да он то плаче због поцепаног јастука. Али ипак не рече ни речи за лопту. Заспао је са тешким срцем, сав погружен због лажи; осећао је да није достојан толике Јаснине љубави. Тачно је чуо када је подворник рекао: „Ја бих га за ово измлатио, поштено измлатио, да запамти, измлатио.” Ненад је био истог мишљења. РАЗГОВАРАМО О РОМАНУ

Какав је утисак на тебе оставио лик главног јунака Ненада Бајкића? Чиме је обележено његово детињство? Који је историјски догађај у питању? Сажето испричај о чему је реч у наведеним одломцима из романа. Шта можеш да закључиш о карактеру главног јунака? Које се његове особине јасно истичу у описаним ситуацијама? ИСТРАЖИ И ПРОТУМАЧИ

Опиши догађај с лоптом на почетку поглавља. Запази дечакова осећања и реакције. Које је доба године? Да ли он иде у школу? Због чега је посебно срећан? Шта потпуно преокреће његово расположење? Због чега? Шта дечакове реакције на оно што је доживео говоре о њему? 164

Магија читања | Све ће то народ позлатити


Ed

uk a

pr om

o

У другом одломку је описано како се Ненад Бајкић, „чист дечак у плавом матроском оделу”, шета са својим ујаком. Како је приказан метеж у Кнез Михаиловој улици и на Калемегдану? Шта људи посматрају и како то коментаришу? Подвуци реченице у којима су аустријски војници представљени из перспективе дечака. Како их он види? Како су људи доживели први дан окупације Београда у Првом светском рату? Усредсреди се на догађаје у трећем одломку. Због чега је дечак са мајком и баком морао да се склони? Људи су се склонили у подрум Милошевог конака, где је у то време била смештена школа за глувонему децу. Опиши атмосферу у склоништу. Издвој детаље који говоре о томе колико су сви уплашени. Како се дечак осећа? Чега се плаши? Опиши како он доживљава звукове. Издвој реченицу која то нарочито наглашава. Како кратко затишје делује на људе? На шта се Ненад одлучује? Како изгледа његов пут од склоништа до породичне куће? Шта он притом запажа? Образложи како се рат огледа у тим описима. Чему се дечак изложио враћајући се у подрум? Опиши како изгледа његов повратак. Шта је могло да му се деси? Захваљујући чему је остао жив? Издвој детаље помоћу којих је то описано. Како га у склоништу дочекују његове мајка и бака, а како остали људи? Због чега он осећа стид? Зашто прекорева себе? Образложи последње две реченице поглавља. Објасни како разумеш то што се он усаглашава са подворниковим мишљењем. Које његове особине ту долазе до изражаја? Уочи како се писац служи нарацијом и дескрипцијом. У ком се лицу приповеда? Како су приказана дечакова опажања и осећања? Издвој и образложи како се у роману описују природа, простор, људи и атмосфера. Повежи догађаје са лоптом на почетку и на крају наведених одломака. Шта нам ти догађаји казују? У шта се претворила првобитна дечакова радост? Како се окончава благи летњи дан распуста једног дечака? Које сцене из ових одломака можеш да замислиш као филмске? Изабери једну сцену и образложи како би она, према твојој замисли, изгледала у филму. Свој одговор поткрепи примерима из текста. Размисли о томе како је рат приказан у овим одломцима. Шта је писац постигао приказујући га из угла дечака? ИЗ РЕЧНИКА КЊИЖЕВНИХ ТЕРМИНА Пролог – првобитно је означавао уводни део античке драме; карактеристичан је за драмска дела, али се као уводни текст јавља и у поезији и у епским делима, поготову у роману. Прологом у роману писац обично уводи читаоце у радњу дела, упознаје их са главним јунаком, назначује главне мотиве. Пролог у Ћосићевом роману говори о актуелном тренутку у животу главног јунака, а први и други део представљају ретроспекцију. Нарација (лат. narration – причање, приповедање) – облик казивања којим се представља један догађај или више збивања; основно средство којим се обликује приповедни текст. Постоје различити типови нарације, који се углавном разврставају према времену и перспективи приповедања. Нарација се најчешће бави прошлим догађајима, али може да се везује и за збивања паралелна са временом у којем се о њима говори, као што може и да претходи догађајима. Наратор (приповедач) у основи се разликује према томе да ли Магија читања | Све ће то народ позлатити

165


припада свету о ком се приповеда у првом лицу (као учесник или сведок) или се налази изван њега, али о том свету све зна – тзв. свезнајући приповедач. Приповедање у трећем лицу – по правилу подразумева приповедача који не припада свету о ком говори; то је тзв. свезнајући приповедач, који представља прошлост, садашњост и будућност ликова, њихова расположења и стања (мисли, осећања, снове и др.) и догађаје, настојећи да их прикаже објективно.

Филм Београдска разгледница из 1920. https://youtu.be/ OVntZtMvSnE

pr om

Страница рукописа Бранимира Ћосића

ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

Изабери један од наслова за свој састав о разорном деловању рата на човека, на човечанство: ► Рат виђен очима детета (Подсети се сцене у којој Ненад Бајкић с Калемегданске тврђаве посматра аустријске војнике: „трчале су мајушне људске прилике, смешно мале и глупих покрета”; осећања и атмосфере у склоништу; призора разарања града и природног окружења.) ► Рат је зло, али у њему добри људи могу да остану добри На сајту Музеја града Београда истражи о Легату Бранимира Ћосића.

Ed

о Легату Бранимира Ћосића https://web. archive.org/ web/20170213154829/ http://www.mgb.org. rs/legati/branimiracosica/item/1000pokoseno-polje

uk a

w

После смрти Бранимира Ћосића, 1934. године, његова мајка Даринка поклонила је око 1300 књига свога сина Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић” у Београду. Легат Бранимира Ћосића налази се у Музеју града Београда од 1947. године. У њему се чувају пишчева лична документа, рукописи и фотографије, као и богата преписка (писма, дописнице, разгледнице). Бранимир Ћосић је дуго и студиозно радио на свом роману „Покошено поље”. О томе, између осталог, сведоче и странице рукописа на којима су делови сакупљане грађе и ауторови цртежи и скице.

o

САЗНАЈ ВИШЕ

g Задатак за групни рад У договору са наставником погледајте инсерте из ТВ филма „Београдска разгледница из 1920”, који је по мотивима романа „Покошено поље” снимљен 1980. године у режији Славољуба Стефановића. Обратите пажњу на слику послератног Београда. Уочите карактерне црте новинара Ненада Бајкића. Разговарајте о томе колико он одговара лику дечака с почетка романа.

Кључне речи: „Покошено поље”, роман, пролог, нарација, приповедање у трећем лицу. 166

Магија читања | Све ће то народ позлатити


o

Станислав Винавер (1891–1955) Књижевник и преводилац, ренесансни дух српске књижевности (математичар, шахиста, музичар, песник, приповедач, есејиста, хумориста), рођен је у Шапцу. Учествовао је у балканским ратовима и у Првом светском рату као добровољац, један је од 1300 српских каплара (поручник у чувеном Ђачком батаљону*). Прешао је Албанију, а као дипломата, од 1916, боравио је у Француској, Великој Британији и, за време Октобарске револуције, у Петрограду. У Другом светском рату био је заточен у логору Оснабрик; после ослобођења потпуно се посвећује књижевном раду и превођењу са енглеског, француског, немачког, руског, чешког и пољског језика. Значајна дела: антологијске пародије „Пантологија новије српске пеленгирике” (1920, 1922. и 1938), „Приче које су изгубиле равнотежу”, „Мисли”, „Варош злих волшебника”, „Громобран свемира”, „Чувари света”, „Икаров лет”, „Ратни другови”, „Европска ноћ”, „Језик наш насушни”, „Заноси и пркоси Лазе Костића”.

pr om

► Писац из свог суморно ганутог, али и блеском некадашњих младалачких усхићења још прожетог памћења дочарава ликове, прегнућа и судбину својих бивших ратних другова, свих оних са којима се десио, сусрео или које је и само тренутно и случајно запазио и запамтио у оном страховитом вртлогу: официри, подофицири, редови, сељаци и ђаци, интелектуалци, разни резервисти, изнурени стари трећепозивци, пожртвовани лекари, у црно увијене јадне старице [...] искрсавају, ускрсавају из магле прошлости за неку свечану посмртну смотру и другарски састанак. (Тодор Манојловић) Винавер у овој књизи опева то заједничко осећање народа чији је опстанак доведен у питање, и пева о тој заједничкој борби за опстанак. Али, више од тога, он пева један засебан, лични однос према свему томе. (Љубомир Симовић)

 Замишљам... песника и песму као мелодију којом јечи цела васиона, као зрачење које обузима огрезла бића. Песник тражи да обухвати целу васиону. Он до тога неће доћи. Али да он тога осећаја нема, он не би ни певао.

uk a

Станислав Винавер

АРИТОН

Ed

Аритон Големовић, Целога живота спремао се за срећу. Имао кућу у Београду, виноград у Врању Био је домаћин човек Говорио је са нагласком И достојанством Истичући речи. Студирао је не трудећи се прекомерно Не напрежући мозак до краја. Није био ни рђав друг Мада је радије давао савете. Побожан, чак сујеверан, Он је с пуним правом очекивао *

Милош Голубовић, Портрет Живорада Настасијевића

Ђачки батаљон или „1300 каплара” назив је за ученике војне школе у Скопљу којима су пре завршетка обуке додељени чинови каплара да би били послати као појачање Првој армији у Колубарској бици. Реч је о младићима из Србије и Аустроугарске, махом ученицима и студентима, који су се одмах по избијању рата ставили на располагање српској Врховној команди. Магија читања | Све ће то народ позлатити

167


Аритон је знао По сто ситних чињеница Да је закриљен.

uk a

Једне ноћи Студене и бездушне Пуне радозналих и злих звезда Које су нас посматрале у гомилама Из свога сигурног заклона Можемо ли још издржати – Васа Ешкићевић, Прелаз преко Албаније

Ed

w

Прелистај каталог изложбе „Између трубе и тишине – ратни сликари 1912–1918.” https://www.rts.rs/ upload/storyBoxFileDa ta/2014/03/12/4231311/ ratni%20slikari%20 sa%20CIPom.pdf

168

Он је осећао срећу, највећу срећу До које може доћи смртни човек Што се тиче оног дела тела Где је крв кружила радосно И слатко. Али у исти мах Језив је био бол У леђима, и позади, Где није допирала ватра И месо се претварало у лед. И Аритон је мислио и мислио Какво је чудо потребно За потпуну бескрајну срећу Да се топлота укаже са обе стране А не само тамо где је окренут ватри –

pr om

Када смо прелазили Албанију У глади, студи, грозотама Када су нас ваши јеле И обарале једног по једног На сваком конаку, Када смо безбродне реке пролазили Држећи се за руке Прозебли и пропали Гинући, страдајући И грчевито испливавајући

Аритон је лежао, као официр Први крај мале ватрице, И грејао руке, и лице Згрчивши се у полукруг око пламена И његове утрнуле успомене.

o

Да му светац Или мистична сила Помогну, и не само У великом јаду Него и у ситним свакодневним пословима. Више силе биле су у обавези Да Аритона чувају и штите.

Магија читања | Све ће то народ позлатити

Молио се својој слави И другим божјим угодницима И сањао, премирући од миља Како неки безмерни пожар Обузима цео свет Планине и небеса – и леђа.


РАЗГОВАРАМО О ПЕСМИ

pr om

o

Опиши своје утиске о песми „Аритон”. Издвој оно што те је у њој заинтересовало. Наведи детаље о официру Аритону Големовићу који су ти остали у памћењу након првог читања. Упореди своја сазнања са часова историје о преласку српске војске и народа преко Албаније са Винаверовом песмом. Објасни шта је по твом мишљењу важно у овом песничком виђењу албанске голготе.

Колона српских војника у зиму 1915–1916.

uk a

ИСТРАЖИ И ПРОТУМАЧИ

Ed

Истражи шта се у песми сазнаје о предратном животу Аритона Големовића. Издвој детаље којима песник гради његов портрет. Како је представљена Аритонова побожност? У кога се тај праведни човек узда, од кога очекује заштиту у мирним временима, у свакодневном животу? Обележи стихове који указују на ратно искуство. Шта се сазнаје о невољама које су пратиле прелазак српске војске и народа преко Албаније? Означи место у песми у коме се лирски субјекат јавља као „ми”. Опиши ситуацију крај запаљене ватре. На основу чега се закључује о страховитој хладноћи у албанским планинама? Иако први крај „ватрице”, која му греје лице и руке, Аритон се смрзава. Истражи средства којима песник гради контрастну слику ватре (живота) и леда (смрти). Каквом се чуду нада Аритон? Коме се моли? О чему сања? Објасни како разумеш слику пожара који обузима цео свет, планине и небеса, али – и леђа. Шта последњи стих говори о Аритону? Како се тиме заокружује његов портрет осликан у почетним стиховима? Шта то говори о поверењу овог човека у „више силе” и о његовој вољи за животом? Образложи шта је дирљиво у песми „Аритон”. О чему сања човек када је животно угрожен? На који је начин на једном месту повезано колективно стравично искуство албанске голготе са судбином појединца? Каква су Аритонова уверења? Објасни шта сматраш универзалним истинама у Винаверовој песми. Магија читања | Све ће то народ позлатити

169


Истражи поетске карактеристике ове песме испеване слободним стихом. Означи њене наративне делове који наликују разговорном стилу (говору свакодневне комуникације). Испитај ритам и мелодију стихова и одреди тон којим је песма испевана (нпр. узвишени, свечани, исповедни, смирени, узбуђени, сетни). САЗНАЈ ВИШЕ

pr om

o

У збирци „Ратни другови” (1939) наслови песама већином носе имена војника. Међу њима се налази и песма „Др Аврам Винавер”. У њој песник говори о свом оцу, лекару и мајору: „Мајор Аврам Са трудом натчовечанским Држао је отворене очи – Огромне плаве очи под златним цвикером – И није смео да их склопи ни за трен” (одломак)

Прво издање збирке

uk a

Пореклом пољски Јеврејин, Аврам Винавер био је истакнути ле- песама „Ратни другови” (са посветом и кар. Захваљујући његовом пријатељству са Вилхелмом Рендгеном, први рендгенски апарат је стигао у Србију 1897. године, у Шабац, песниковим потписом) где је доктор живео са породицом. За време Првог светског рата дели судбину српског народа: аустријске власти га у Ваљеву, где је радио у болници, осуђују на смрт, од чега га спасава напредовање српске војске за време и после Колубарске битке; лечи српске војнике од пегавог тифуса и сам оболева, али успева и да преживи ту заразу. Умро је у Ђевђелији 1915. године од маларије. По сопственој жељи, сахрањен је у заједничкој гробници са осталим војницима. ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

Научи да изражајно казујеш песму „Аритон”.

Филм РТС-а „Србија у Великом рату” https://youtu.be/ Ft9hkMvEgcY

g Задатак за групни рад У корелацији са наставом историје истражите о страдању српске војске и народа током преласка преко Албаније. Потражите имена књижевника који су преживели албанску голготу. Прочитајте роман Милована Витезовића „Чарапе краља Петра”, у којем ћете препознати још нека имена из наше културноисторијске прошлости. Са наставником српског језика и књижевности погледајте инсерте из документарно-играног филма РТС-а „Србија у Великом рату”, и друге филмске материјале који говоре о албанској голготи (нпр. кратак филмски материјал Југословенске кинотеке „Албанска голгота 1915. године”: https://youtu.be/vnlg65fg8Ag). Обратите пажњу на лична сведочења и упоредите их са историјским чињеницама. Представите још неколико песама по свом избору из књиге „Ратни другови”. Закључите о књижевној и документарној вредности песничких сведочења о ратном страдању српског народа.

Ed

w

Кључне речи: „Ратни другови” збирка песама, Први светски рат, „Аритон” 170

Магија читања | Све ће то народ позлатити


pr om

ПИСМА ХИЛДЕ ДАЈЧ

o

Хилда Дајч Рођена је 1922. године у угледној јеврејској породици у Београду. Кад је избио рат, она је већ била са изванредним успехом завршила гимназију и започела студије архитектуре. У раној фази немачке окупације породица јој је била заштићена од антисемитских мера јер је њен отац заузимао висок положај у Представничком телу Јеврејске заједнице у Београду. Хилда је неко време волонтирала у Јеврејској болници, а када је Гестапо формирао Јеврејски логор на Београдском сајмишту, она се добровољно пријавила да у њему ради као медицинска сестра како би се нашла у невољи „људима којима је потребна помоћ”. Не зна се датум њене смрти. Претпоставља се да је убијена у гасном камиону, којим је између краја марта и 10. маја 1942. године усмрћено гасом преко шест хиљада људи, махом жена, деце и старих, а потом су њихова тела бачена у масовну гробницу у Јајинцима. Једини писани траг о томе шта је доживљавала у логору представљају њена писма: прва три писма Хилде Дајч налазе се у власништву Јеврејског историјског музеја у Београду, а четврто се чува у Историјском архиву Београда. Та преписка је одвијана у строгој тајности, јер је затвореницима била забрањена свака врста дописивања како истина о логору не би доспела у јавност.

 Ми смо робље заробљено, много мање још од тога, ми нисмо ни колико губавци, ми смо једна презрена и гладна хорда... Хилда Дајч

ПРВО ПИСМО

uk a

► Прво писмо је Хилда упутила својој другарици из гимназије и литерарне дружине Нади Новак, два дана пре но што ће својевољно, са Јеврејском болницом, отићи у логор, с намером да у њему помаже заточеним људима. Тада је у њему било највише жена и деце, и старих људи, будући да је пре успостављања логора већ била стрељана већина мушкараца.

Надо, драга моја,

Ed

Сутра ујутру полазим у логор. Мене нико неће натерати, ја не чекам на позив. Јављам се добровољно да пођем са првом групом која полази из Џорџа Вашингтона 23, сутра у 9 сати ујутру. Моји су противни мојој одлуци, али ја мислим да ћеш ме барем ти разумети: има толико људи којима је потребна помоћ, да ја морам по налогу своје савести да пређем преко сентименталних разлога у вези са породицом и кућом и да се потпуно ставим у службу других. Болница остаје још у вароши, Хилда Дајч на фотографији а управник ми је обећао да ће ме поново примити када снимљеној пре Другог светског се болница буде доселила у логор. Потпуно сам мирна и рата (чува се у Јеврејском сталожена и уверена да ће све испасти добро, чак изнад историјском музеју) мојих оптимистичких претпоставки. Мислићу често на тебе, ти знаш, а можда и не, шта си за мене представљала – то ћеш и убудуће. Ти си ми најлепша успомена из мог најпријатнијег периода – из дружине. 7. XII 1941.

Надо моја драга, ја те много, много волим. Хилда. Магија читања | Све ће то народ позлатити

171


ЧЕТВРТО ПИСМО

pr om

o

► На основу сачуваних сведочанстава Хилдиних другарица Наде Новак и Мирјане Петровић реконструисане су околности у којима су оне ипак успеле да се сретну, као и даља Хилдина судбина: „У периоду између трећег и четвртог писма, Мирјана Петровић се неколико пута састала са Хилдом, једном заједно са Надом Новак. Током оштре зиме 1941/1942. река Сава се заледила и свакога дана могле су се видети мале групе логораша како пешке прелазе лед под немачком стражом, теглећи носила са мртвима или тешко болеснима. На обали, преко пута логора, чекало их је особље Јеврејске болнице, које је утоваривало жртве у камионе и одвозило их у болницу или на Јеврејско гробље. Једном приликом, Хилда је успела да уговори састанак са Мирјаном, у запуштеној кафани за лучке раднике, где је логорашима који су преносили мртве и болесне био дозвољен кратак предах, пре повратка у логор. У крчми су се пријатељице, Мирјана и Хилда, загрлиле и кратко разговарале. Среле су се на истом месту још два пута, али им током последњег сусрета стража није дозволила да размене ниједну реч. Мирјана Петровић је касније испричала да је Хилда том приликом деловала мршавије него пре и била бледа, потиштена и очајна*. Ово се види и из Хилдиног последњег сачуваног писма са Сајмишта, написаног почетком фебруара 1942.”(преузето из текста „Живот у Јеврејском логору на Сајмишту: Писма Хилде Дајч”, са сајта http://www.semlin.info/)

Ed

uk a

Мила моја, Нисам ни могла да појмим да ће наш сусрет, мада сам те очекивала, да остави, начини у мени такву буру осећања, да унесе још више немира у ово хаотично стање моје душе која не може никако да се смири. Свим филозофирањима је крај на жичаној огради Јеврејски логор на сајмишту и реалност какву ви ван ње не можете ни издалека да замислите јер бисте од бола урлали – пружа се у потпуности. Та реалност је ненадмашна, наша беда огромна, све фразе о јачини духа падају пред сузама од глади и зиме; све наде о скором изласку губе се пред једноличном перспективом пасивног бивствовања које ни по чему на свету не личи на живот. То није ни иронија живота. То је његова најдубља трагедија. Можемо да издржимо не зато што смо јаки, него стога што нисмо сваког тренутка свесни своје бескрајне мизерије у погледу свега, свега што сачињава наш живот. Већ смо ту скоро девет недеља и још сам помало писмена, још умем помало да мислим. Свако вече, без изузетка, читам твоја и Надина писма и то ми је једини тренутак када сам нешто друго, не, само Lagerinsasse [логорашица]. Робија је злато према овоме, ми не знамо ни зашто, ни на што, ни на колико смо осуђени. Све на свету је дивно, и најбеднија егзистенција ван логора, а ово је инкарнација свију зала. Сви постајемо зли јер смо гладни, сви постајемо заједљиви и бројимо један другом залогаје, сви су очајни – а ипак се нико не

мизерија – беда, јад, несрећа

инкарнација – отеловљење, оличење, слика и прилика

172

*

Ови детаљи се спомињу у писму које је Мирјана Петровић послала новинару и публицисти Јаши Алмулију 1989. Видети: Алмули, Јаша, Јеврејке говоре, Београд, 2005, стр. 132–133.

Магија читања | Све ће то народ позлатити


Јевреји на путу за логор на Сајмишту (Јеврејски историјски музеј)

кадавер – мртво тело, мртвац, леш à propos – у погледу (тога); с тим у вези; то ме подсети да кажем

Ed

uk a

pr om

o

убија јер смо сви скупа једна маса животиња коју презирем. Мрзим нас све јер смо сви једнако пропали. Близу смо света, а тако удаљени од свих. Ни са ким немамо везе, живот сваког појединца напољу тече исто тако даље, као да се пола километра даље не одиграва кланица шест хиљада невиних. Сви смо једнаки по своме кукавичлуку и ви и ми. Доста! Ја ипак нисам такав нејунак као што би по овоме могла да судиш. Подносим све што мене погађа лако, безболно. Али та околина. То је оно што ме нервира. Људи ми иду на живце. Ни глад од које плачеш, ни зима при којој ти се вода у чаши и крв у жилама следи, ни смрад латрина, ни кошава, ништа није тако одвратно као гомила која заслужује сажаљење, а ти јој не можеш помоћи, него се ставити изнад ње и презрети је. Зашто тај свет говори увек само о ономе што вређа његова црева и остале органе врло цењеног кадавера. A propos, пре неки дан смо уређивали лешеве, било их је 27, у турском павиљону, и то све у фронт. Мени ништа више није одвратно, ни мој прљави посао. Све би се могло само кад би се знало оно што се не може сазнати – када ће се отворити капије милости. Какве ли намере имају са нама? У сталној смо напетости: хоће ли нас стрељати, дићи у зрак, транспортовати у Пољску? То је све споредно! Садашњост само треба прескочити, није нимало пријатна, нимало. Сада је пола три, дежурам целу ноћ у амбуланти (сваку четврту ноћ), у павиљону кашљу у хору и чује се клопарање кише са крова. Овде у амбуланти пуши се фуруна дозлабога, али ко се дима не надими… Ово је мој најузбудљивији дан у логору. Желети нешто толико па да се то испуни више је него срећа. Можда ћемо се једном живи извући одавде у један срећнији живот, јер то тако страсно, мада већ малокрвно желимо. Мирјана, моја драга, ми смо робље заробљено, много мање још од тога, ми нисмо ни колико губавци, ми смо једна презрена и гладна хорда, а кад и поред тога човек угледа мало живота, а то си ти, осети толико нових животних сокова да струје у њему. Само, да, ово вечно само – отргнути се после тога од Заточеници логора Сајмиште Магија читања | Све ће то народ позлатити

173


РАЗГОВАРАМО О ПИСМИМА

o

шипарица – млада девојка, девојчурак

живота толико је болно и горко да ни море суза проливених није довољно мерило. Како ми је тек сада тешко. Плачем и сви се смеју: „Зар ти која вучеш као мушкарац смеш да плачеш као сентиментална шипарица!” Али шта ћу кад ми је тако грозно тешко при души. То је рефрен који целу ноћ понављам. Знам да нема изгледа да ћемо скоро изаћи, а напољу сте ти и Нада, једино што ме везује за Београд који по некој несхватљивој контрадикцији истовремено страшно мрзим и страшно волим. Ти не знаш, као што ни ја нисам знала, шта то значи бити овде. Желим ти да никад не сазнаш. Већ као дете бојала сам се да ме не закопају живу. И ово је нека врста привидне смрти. Хоће ли после ње бити неког васкрсења? Нисам никад толико мислила на вас две као сада. Стално разговарам са вама и желим да вас видим јер сте ви за мене онај „изгубљени рај”. Љуби вас ваша логорка

uk a

pr om

Наведи о чему Хилда Дајч говори у првом писму. Образложи њену одлуку да као болничарка добровољно оде у логор. Какав је био став њене породице према томе? Шта се на основу тога може закључити о Хилдином карактеру? Опиши њено расположење. Како ти објашњаваш њен оптимизам? Упореди Хилдино расположење из првог писма са њеним стањем и мислима у четвртом писму. Шта се на основу последњег писма сазнаје о условима живота у логору? На који начин Хилда у последњем писму говори о људима? Како разумеш да у ту поражавајућу слику укључује и себе? До којих је сазнања дошла гледајући људску патњу и понижење? Како је на њу деловао сусрет са пријатељицом? Каква су њена осећања према Београду? Објасни како то разумеш. Има ли у њој још наде да ће се избавити? У чему се састоји њен највећи страх? ИСТРАЖИ И ПРОТУМАЧИ

Ed

Објасни како разумеш хумани чин Хилде Дајч. Какав је човек који не штеди себе, него се добровољно излаже опасности како би помагао другима? Издвој реченице из писма које сматраш најпотреснијим и образложи своја запажања и осећања. Повежи их са оним што одраније знаш о нацистичким логорима. Како на тебе делује лично сведочење? Хилда се писмом обраћа другарици коју је заволела дружећи се са њом у гимназијском литерарном кружоку. У трећем писму је извештава о томе да увече чита, јер је понела неколико књига, колико је било дозвољено. Шта на основу писама закључујеш о Хилдином образовању, о њеној склоности према размишљању и писању? САЗНАЈ ВИШЕ

Историјска документа показују да су до почетка маја 1942. убијени сви Јевреји, махом жене, деца и стари људи, заточени у Јеврејском логору на Сајмишту и да је, према немачком плану, тако решено „јеврејско питање” у Србији. Потом је Сајмиште преименовано у Прихватни логор, у ком је живот изгубило око 20 000 људи, углавном Срба. 174

Магија читања | Све ће то народ позлатити


pr om

o

* Нацистичке окупаторске власти су у убијању Јевреја из логора на Сајмишту користили специјално конструисан гасни камион, који је заправо представљао гасну комору на точковима. Затвореници су гушени издувним гасом мотора тако што је један од возача издувну цев (ауспух) убацивао у унутрашњост камиона, те мирно настављао вожњу док су се људи иза њега гушили. Српски назив за то возило смрти гласи „душегупка”. Гасни камион (покретна гасна комора), Логораше су у камион натеривали лажним „душегупка” обећањима о пресељењу у другу државу (Румунију, Пољску) и сличним лажима. Гас је пуштан на путу од логора до места на којем су српски заробљеници приморавани да копају масовне гробнице и извлаче лешеве из камиона. Возилом су управљала два СС шарфирера (возача) Гец и Мајер. О њиховом злоделу српски писац јеврејског порекла Давид Албахари написао је роман под насловом „Гец и Мајер”. На самом почетку романа писац даје и технички опис смртоносног возила: „Камион је био марке ’заурер’, петотонац са сандучастом каросеријом, високом 1,7 метара и дугом 5,8 метара, која се херметички затварала. У почетку, Гестапо је користио мање камионе, али београдски ’заурер’ је припадао другој серији, усавршенијој: у њих је, наиме, према изјавама сведока, могло да стане и свих сто људи. На основу тог податка може се извести једноставна рачуница и утврдити да је за превоз пет хиљада душа било неопходно направити најмање педесет вожњи.”

uk a

ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

Ed

Упореди прво и четврто писмо Хилде Дајч са првим и последњим странама „Дневника” Ане Франк. Образложи како се мења расположење, од чега страхују, какве их злослутне мисли муче. Од чега страхују Ана и Хилда? Какве мисли муче две девојке на прагу младости? Образложи промене њиховог расположења. Коме се обраћају? Закључи због чега у време страшних збивања оне пишу писма. Обе се обраћају пријатељицама: Хилда стварној, а Ана измишљеној. Образложи њихову потребу да неком блиском искажу своја осећања и мисли. g Задатак за групни рад У корелацији са наставом историје истражите чињенице о Холокаусту. Посебно се задржите на судбини Јевреја у окупираној Србији, у логору Гестапоа и на масовним погубљењима (веб-сајт Semlin Judenlager http://www.semlin.info/). У договору са наставником српског језика прочитајте одабране стране из романа „Гец и Мајер” Давида Албахарија и упоредите их са историјским чињеницама. Закључите о вредности и значају књижевног дела које тематизује историјска злодела и њихове виновнике.

w Јеврјески логор на Београдском сајмишту http://www.semlin. info/

Кључне речи: писмо, историјски документ, Холокауст, Гестапо, логор, Београдско сајмиште. Магија читања | Све ће то народ позлатити

175


(одломци из романа)

► Роман „Мамац” је Давид Албахари написао у Канади, а објавио га је 1996. у Београду. Главни јунак је истовремено и наратор. Одселио се у Канаду када су почели ратови на територији бивше Југославије. Дружи се са писцем Доналдом, са којим разговара о свему, али најчешће о писању као стваралачком чину. После мајчине смрти преслушава тонске записе са магнетофонских трака, у којима му она прича о свом животу. Он настоји да се разабере у породичној историји обележеној страдањем Јевреја, и у сопственом животу досељеника који се од рата склонио на север америчког континента. Успоставља везе између стравичних догађаја у Другом светском рату и оних из 90-их, којима је сведок, и историју доживљава као понављање. С времена на време изговара: Да умем да пишем... или Да сам писац..., али ће на крају пријатељу писцу предати свој рукопис – чији је садржај управо књига коју читалац држи у рукама. Централно место у роману припада лику мајке. Она је Српкиња чији је први муж Јеврејин убијен у нацистичком логору, а два сина страдала у железничкој несрећи. После рата живи у Земуну са другим мужем, такође Јеврејином, нараторовим оцем, који је успео да преживи нацистички логор, и двоје деце. Син је снима после очеве смрти, пре но што ће отићи из земље. Њеним гласом са магнетофонске траке реконструише се породична историја. Преко мајчиног гласа јунак обнавља и учвршћује везу са својом земљом коју је напустио, са пореклом, наслеђем и ближњима, са матерњим језиком, на ком једино и може да пише. Настоји да тежиште свега што је историјско и опште пренесе на лично и породично, на сећања и осећања. Иако у роману има много чињеница које потврђују историјска збивања (документа, писма, сведочанства, снимци), у њему се не потврђују одређене историјске истине, већ снажан, универзални, доживљај појединца. Роман је писан у једном пасусу (без увлачења редова) и без дијалога, нараторовим гласом.

Ed

uk a

Давид Албахари

МАМАЦ

o

Порицање историје је први корак на путу који води до потпуног порицања других људских бића.

pr om

Давид Албахари (1948) Српски писац јеврејског порекла, рођен је у Пећи. Студирао је енглески језик и књижевност, а прву књигу, збирку кратких прича „Породично време” објавио је 1973. године. Пише приповетке и романе, и један је од наших најзначајнијих књижевних преводилаца са енглеског језика и есејиста. Од ратних 90-их година прошлог века неко је време живео у Калгарију, у Канади. Данас живи у Београду. Значајна дела: збирке приповедака „Опис смрти”, „Фрас у шупи”, „Други језик”, „Сваке ноћи у другом граду” и многе друге; романи „Судија Димитријевић”, „Цинк”, „Снежни човек”, „Мамац”, „Гец и Мајер”, „Пијавице”, „Контролни пункт” и други. За књигу „Мамац” добио је Нинову награду за роман године (1997).

„Р

ат се завршио, бар на том месту, и од тог тренутка све је било другачије. Када немаш избора, седиш и ћутиш, али када се избори отворе, онда мораш за нешто да се одлучиш. Спаковала сам се за један дан, али прошло је још најмање четири или пет недеља пре него што смо доиста били спремни да кренемо. Одлазила сам у Београд, покушавала да пронађем пријатеље, свраћала у Јеврејску општину, листала прве спискове несталих. Празнина коју сам током ратних година гушила у себи као змију отварала се са сваким препознатим именом. Толико људи се претворило у име и презиме, каткад са уметнутим средњим словом, да сам понекад морала да осетим стид што сам жива. Био

176

Магија читања | Све ће то народ позлатити


uk a

pr om

o

је крај децембра, последњи дан у години. Када је требало да кренемо на железничку станицу, волови су одбили да приђу колима. Домаћин им је претио, шибао их, али они нису хтели да се помере. Дечаци су седели на поњавама, тихи, један наспрам другог. Тада сам их последњи пут стварно видела.” Заћутала је. Помислио сам да ће посегнути за марамицом, али она је само седела и пиљила у микрофон. И сада очекујем да чујем јецај или звук плача, иако знам да се неће огласити. Можда је тишина такође део стила? Због тога понекад зажалим што Доналд није поред мене, премда ме у исто време брине питање превода, јер он не би ништа разумео уколико му не бих преводио мајчине речи, али онда ја не бих могао доиста да их слушам, јер такво превођење захтева непрекидно брисање претходног садржаја, тако да ништа од онога што мајка говори не би остајало у мени. Недоумица је, претпостављам, неминовна за сваког дошљака, премда има оних који је повезују са знаком зодијака под којим је неко рођен. Не знам за друго, али за прво знам да никада нисам осећао недоумице, бар не у годинама које су претходиле грађанском рату. Можда, толико удаљен, видим то у погрешном светлу, можда прилагођавам успомене новим захтевима, али памтим извесност, памтим сигурност с којом сам корачао улицама. Овде ходам повијен и зурим у земљу, увек у оно место до којег треба да допре моје лево или десно стопало. У нашој старој дневној соби, док сам седео с мајком, леђима сам увек дотицао наслон столице, а сада и не покушавам да га пронађем. Мислим да је и мајка тако седела, увек напрегнута, готово на ивици, готово погурена, за разлику од оца који је жудео за фотељама и умео да се опусти. Да сам умешнији, могао бих да разрадим ту слику, али недостају ми речи. Као да сам се смањио откако више не говорим својим језиком. Колико језика знаш, толико људи вредиш, говорила је моја мајка, иако сама није добро знала ниједан други језик осим свог. Говорим о језику зато што ми управо он, тај туђи језик, стално говори да овде не припадам, да сам неспособан да на њему прецизио изразим апстрактне концепте, осуђен на свет именица и бројки, крупних новинских наслова и етикета у самоуслузи. Највећи проблем писања, али у исто време и његова највећа привлачност, рекао је Доналд, јесте у томе што писац заправо увек пише о себи.

Ed

[...] „Када сам их поново видела, више нису били међу живима”, рекла је мајка. „Али тада, пре поласка, док су седели, видела сам их сасвим јасно, онакви какви су и, истовремено, као да су неки други, као да сваки од њих има два лица. Тада смо већ некако успели да дотерамо волове до кола, стигли смо до станице, сели на воз. С нама у купеу била је још једна јеврејска породица. И они су се враћали у Београд. Одједном ми се живот проширио, рекла је жена. Као да је сада видим како изговара те речи, уз осмех, као да се њима слади. И прво што сам помислила када сам се освестила после несреће била је та реченица: Одједном ми се живот проширио. А када је доктор ушао у собу, није морао ништа да ми каже. Све сам знала. Само сам га упитала да ли ћу моћи да их видим. Сахранила сам их на гробљу у Великој Плани. Док сам стајала испред њихових споменика, схватила сам горку истину речи које је изрекла жена из нашег купеа. Она је остала жива, сви други су преживели, једине жртве су била моја два сина, и мој живот се тада доиста проширио, дошао, заправо, до свог краја и сажео у тачку после које је, хтела то ја или не, морао да почне да се шири. У међувремену, ходала сам београдским улицама као месечар.” У бунди која ће јој, као и многим другим предратним женама, бити једини стварни доказ о постојању другачијег времена. Бунда и албум са фотографијама, то је све што је сачувала. Отац је имао још мање, с обзиром на то да је Магија читања | Све ће то народ позлатити

177


прво мобилисан на почетку рата, потом одведен у логор, у Немачку, те се његов иметак састојао од неколико десетина писама, две свешчице у које је уписивао своје дневничке забелешке и стихове Војислава Илића, и три-четири фотографије, по свему судећи оне које је био понео у заробљеништво. Мајка је имала и свежањ безвредних предратних југословенских пара. Никада није дозволила да их уништимо, уверена да ће ствари, како је говорила, морати једном да се промене. РАЗГОВАРАМО О РОМАНУ

pr om

o

Изнеси своје утиске након читања одломака из романа. Издвој и образложи шта ти је у њима занимљиво. Објасни како разумеш мајчину тврдњу да је после рата морала да осети стид што је жива. Како се јунак осећа у страној земљи? Како се то одражава на његов ход, седење, на свакодневне радње? Образложи његову мисао: Као да сам се смањио откако више не говорим својим језиком. У чему се састоји разлика између његовог матерњег и туђег језика? Шта је о вредности језика рекла његова мајка? Како то разумеш? На који начин мајка описује трагични губитак својих синова? Шта можеш да закључиш о њеним осећањима? Како разумеш доживљај жене из воза да јој се, после несреће, живот одједном проширио? У ком смислу такво сазнање мајка преноси на сопствено искуство? Шта о њеним осећањима говори начин на који је после трагедије ходала београдским улицама? Запази реченице које говоре о мајчиним и очевим предметима из њиховог предратног живота. Шта се на основу очевих сачуваних предмета може закључити о њему? Потражи у одломку шта је понео са собом у логор. Зашто је мајка чувала безвредне новчанице? Колико мајчина вера у промену говори о њеном карактеру?

uk a

ИСТРАЖИ И ПРОТУМАЧИ

Ed

Прочитај роман у целости. Током читања бележи значајне појединости према следећим истраживачким задацима: 1. Одреди време и простор настајања нараторове приче. 2. Реконструиши чињенице о времену и простору који одређују породичну историју. Који временски период обухвата мајчина исповест? 3. Забележи важне чињенице из мајчиног и очевог живота. 4. Запази сећања наратора која га везују за претходни живот, у родној земљи, коју је напустио. Издвој догађаје којима он посвећује посебну пажњу. 5. Анализирај лик мајке. Посебну пажњу посвети начину на који она говори. Наратор на једном месту каже: „Њен језик састојао се од мешавине пословица и изрека, народних мудрости и одломака из јуначих песама, поучних упадица и сеоских виспрености.” Истражи како се њен глас преплиће са нараторовим гласом. 6. Истражи појединости којима је представљен лик оца. Запази функцију контраста у нараторовом уобличавању мајчиног и очевог карактера. 7. Уочи на чему почива пријатељство између наратора и Доналда. Прибележи теме о којима разговарају и ставове које заступају. 8. Усредсреди се на лик наратора. Опиши његова осећања и расположења. Прибележи његова најважнија питања, дилеме, сумње, коментаре. Истакни теме које и тебе интересују и које сматраш универзалним, свевременим.

178

Магија читања | Све ће то народ позлатити


ИЗ РЕЧНИКА КЊИЖЕВНИХ ТЕРМИНА Документ – писани или штампани материјал који служи као извор информација, сведочанство о нечему или доказ који поткрепљује одређену тврдњу. У књижевности документ служи писцу као грађа за дело засновано на истинитим догађајима, или га он може користити као саставни елеменат књижевноуметничког текста. Документ може да буде стваран (припада свету реалности) и измишљен (плод пишчеве маште), али тако да изгледа могуће и уверљиво. САЗНАЈ ВИШЕ Прво издање романа „Мамац” (1996)

pr om

o

Сви односи у роману „Мамац” преломљени су кроз доминантну свест приповедача, тако да нема директног сучељавања фигура мајке и оца, јунака и Доналда, мајке и јунака и мајке и Доналда. Супротности су представљене појединим мотивима и темама. Мајци је после рата остала бунда као доказ постојања другачијег времена и албум са фотографијама, док је отац имао свега неколико десетина писама, две дневничке свеске и неколико фотографија. За разлику од њега, који је живот прихватао без роптања и непрестано се освртао, мајка се борила и ишла напред, тврдоглава, стрпљива и упорна. Увек је седела напрегнута, готово на ивици, погурена, за разлику од оца, који се опуштао у фотељама. Док су очеве реченице биле прецизне и сажете, мајка је користила ритмове, преплитала народне фразе, ређала придеве, окретала ред речи у реченици и једноставно причала причу. [...] За разлику од мајке, која је уредна, вредна, енергична и ефикасна, син је безвољан, пасиван и инертан. Док она наступа из позиције породице и/или групе, он се одваја од заједнице.

инертан – слабо покретљив, тром

Милица Лазовић

ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

uk a

Потражи у библиотеци и друге књиге Давида Албахарија. Изабери једну књигу кратких прича, прочитај је и представи у одељењу или на часу додатне наставе (литерарне секције). Уколико више волиш романе, прочитај „Марке”, дело које је писац наменио млађој читалачкој публици.

Ed

e ЗАДАТАК ИЗ МАЛЕ ШКОЛЕ ПИСАЊА

► Окушај се у бележењу и описивању породичне историје. ► У договору са једним старијим чланом породице (или с неким из свог најближег окружења) забележи мобилним телефоном његово сећање на неки важан моменат из породичне историје. Пренеси то сећање на папир. Опиши портрет личности којој то сећање припада. Води рачуна о важним појединостима којима ћеш приказати начин на која та особа говори, какви су јој, на пример, покрети руку и израз лица. Настој да проникнеш у осећања и расположење, као и да пренесеш карактерне особине које запажаш. Потруди се да у приповедању обухватиш и сопствена размишљања, питања, претпоставке и ставове.

w Послушај радио-драму која је према роману „Мамац” Давида Албахарија снимљена у оквиру Драмског програма Радио Београда 1998. године. https://youtu.be/ aoza1gke1U4

Кључне речи: „Мамац”, роман, документ, породична историја, Холокауст, језик. Магија читања | Све ће то народ позлатити

179


НАУЧИЛИ СМО: АУТОРСКА КЊИЖЕВНОСТ – ЛИРИКА И ЕПИКА НАСЛОВ ДЕЛА

КЊИЖЕВНИ РОД

КЊИЖЕВНА ВРСТА

Ђура Јакшић

„Отаџбина”

лирика

лирска песма

Јован Јовановић Змај

„Светли гробови”

лирика

лирска песма

Симо Матавуљ

„Пилипенда”

епика

приповетка

Лаза Лазаревић

„Све ће то народ позлатити”

епика

приповетка

Момчило Настасијевић

„Труба”

лирика

лирска песма

Милош Црњански

„Сеобе”

епика

роман

Оскар Давичо

„Србија”

лирика

лирска песма

Бранимир Ћосић

„Покошено поље”

епика

роман

pr om

o

ИМЕ И ПРЕЗИМЕ ПИСЦА

Станислав Винавер Давид Албахари

„Аритон”

лирика

лирска песма

„Мамац”

епика

роман

НАСЛОВ ДЕЛА

1744–1745. (Војни поход Славонско-подунавског пука)

„Сеобе”

1843. (Глад у Горњој Далмацији, унијаћење)

„Пилипенда”

1878. (Српско-турски рат)

„Све ће то народ позлатити”

uk a

ИСТОРИЈСКО ВРЕМЕ КОЈЕ СЕ ТЕМАТИЗУЈЕ У ДЕЛУ

1914. (Аустроугарско бомбардовање Београда)

„Покошено поље”

Крајем 1915. (Прелазак преко Албаније)

„Аритон”

Други светски рат, Холокауст, ратови у Југославији 90-их година 20. века

„Мамац”

Ed

► Препознај писца на фотографији и на линији напиши његово име и презиме.

e

180

e

e

Магија читања | Све ће то народ позлатити

e

e

e


НА ПОЗОРНИЦИ

o

Драма је архитектонска грађевина и изграђује се по свим архитектонским правилима. Она има темељ, спрат или два и завршава се кровом. Између свих тих делова мора бити правилне везе; свако одељење мора имати довољно светлости (јасности); сваки простор мора бити корисно искоришћен и оправдан. Бранислав Нушић

pr om

Читаћеш: ► Жан Батист Поклен Молијер, Грађанин племић (одломци) ► Бранислав Нушић, Сумњиво лице (одломци)

Ed

► Данило Киш, Ноћ и магла (одломци)

uk a

► Петар Кочић, Јазавац пред судом (одломци)

Џејмс Енсор, Енсор са маскама (1899)

Научили смо ►% Размисли о томе зашто је позориште важно. Када је оно настало? У чему је тајна његовог трајања? Подсети се онога што знаш о драмској књижевности. Магија читања | На позорници

181


 Најмилије су похвале просвећених људи.

ЖАН БАТИСТ ПОКЛЕН МОЛИЈЕР (1622–1673) Најпознатији француски комедиограф. Према друштвеном статусу и образовању требало је да буде адвокат, али је он цео живот посветио писању и позоришту. Био је и изузетан глумац, комичар, оснивао је позоришне трупе, а на крају писао и постављао комаде на двору Луја XIV. И данас се свуда у свету радо изводе и гледају његове комедије: „Тартиф”, „Тврдица”, „Дон Жуан”, „Уображени болесник”, „Смешне прециозе” и „Школа за жене”. Сматра се једним од најзначајнијих драмских писаца у историји светске књижевности.

ГРАЂАНИН ПЛЕМИЋ

Молијер

o

(одломци из комедије)

pr om

комедиограф – писац комедија

► Комедија-балет „Грађанин племић”, написана је на захтев француског краља Луја XIV, који је желео да приреди посебно раскошан програм за првог изасланика Отоманског царства који је икада посетио његов двор. Изведена је 1670. године, пред краљем лично, уз светлост свећа, са певачким и играчким нумерама, у раскошним костимима и са великим финалом „Балет народа”. Сâм Молијер играо је насловну улогу, Журдена. Краљ се толико забавио да је желео да комад погледа још шест пута, пре но што је са успехом приказан у Паризу.

Лица

uk a

Догађа се у Паризу, у кући господина Журдена.

Ed

дервиш – припадник муслиманског верског реда који се посвећује аскетском животу

Господин Журден; Госпођа Журден, његова жена; Лусила, њихова кћи; Клеонт, Лусилин вереник; Дорант, гроф, Дорименин љубавник; Маркиза Доримена; Ковијел, Клеонтов слуга; Николија, Журденова служавка; Учитељ музике; Ученик учитеља музике; Учитељ играња; Учитељ борења; Учитељ филозофије; Кројач; Кројачев помоћник; Две слуге; Певачи, певачице, свирачи, играчи, кувари, кројачки помоћници, Турци, дервиши.

Први чин

Завеса се диже и види се много музичких инструмената. На средини позорнице ученик учитеља музике компонује за столом арију коју је г. Журден поручио за серенаду.

ПОЈАВА 1 Учитељ музике, учитељ играња, три певача, два свирача, четири играча.

крава музара – фраза, израз који означава особу погодну за искоришћавање

182

УЧИТЕЉ ИГРАЊА: Сад имамо доста посла и ви и ја. УЧИТЕЉ МУЗИКЕ: Имамо. Нашли смо човека какав нам је потребан обојици. Го-

сподин Журден је увртео у главу да је племић, да му треба господско понашање; он је за нас права крава музара; ви играчи и ми музичари можемо желети да се и остали грађани угледају на њега. Магија читања | На позорници


УЧИТЕЉ ИГРАЊА: Не баш у свему

грамзивост – похлепа

Ed

uk a

pr om

o

да се угледају на њега; њега ради, ја бих волео да он боље памти наша предавања. УЧИТЕЉ МУЗИКЕ: Истина је да их слабо схвата, али их добро плаћа; а то је баш оно што је нама уметницима данас потребније од свега осталог. УЧИТЕЉ ИГРАЊА: Е, видите, ја тражим и мало славе. Пријатно Сцена из представе „Грађанин племић” у режији Даријана ми је пљескање; али ја сматрам Михајловића, у копродукцији Српске драме Народног да је право мучење за уметнипозоришта из Приштине са седиштем у Косовској ке кад се приказују пред глупаМитровици и Народног позоришта у Београду цима, кад њихове умотворине морају да подносе дивљачко просташтво каквог блесана. Уживање је, морате признати, кад се ради за људе који умеју да осете лепоте уметности, који лепо примају уметничка дела, који хвалама награђују наш труд. Да, уметнику је најбоља награда за његове творевине уверење да су постале познате и да су их дочекале похвале које њему служе на част. По моме мишљењу, нема лепше награде за наше замарање; а најмилије су похвале просвећених људи. УЧИТЕЉ МУЗИКЕ: Слажем се с вама. И ја уживам у таквим похвалама, јер оне голицају частољубље; али се не живи од дима тамјана. Од голих похвала каква је корист? Уз њих треба нешто што звечи. Журден је, додуше, човек непросвећен, човек који о свачему говори како му на ум падне, човек који често хвали оно што није за хвалу; али, његова је кеса пуна разлога, његов новац поправља његово расуђивање, његове су похвале истински златне; дакле, тај неуки грађанин нама је кориснији од образованог коленовића који нас је овде увео. УЧИТЕЉ ИГРАЊА: Има нешто истине у вашим речима; али ви прецењујете новац; грамзивост је ниска страст којој се честит човек не одаје. УЧИТЕЉ МУЗИКЕ: Ипак ви радо примате Журденов новац. УЧИТЕЉ ИГРАЊА: То је истина; али мени то није доста, него бих хтео да тај човек поред богатства има и укуса. УЧИТЕЉ МУЗИКЕ: И ја бих то хтео; и ето, обојица се трудимо да му укус васпитамо, али у сваком случају он нама пружа могућност да нас виде у друштву, и он ће платити за друге оно што ће други хвалити уместо њега. УЧИТЕЉ ИГРАЊА: Ево га, долази!

ПОЈАВА 2 Пређашњи, Журден, слуга. ЖУРДЕН (у домаћој хаљини са ноћном капицом): Дакле, господо, шта је? Де, пока-

жите ми те ваше комендије! УЧИТЕЉ ИГРАЊА: Како? Комендије!? ЖУРДЕН: Да, како оно зовете: онај ваш певачки и играчки пролог, дијалог, шта ли? УЧИТЕЉ ИГРАЊА: Е, е, е! Магија читања | На позорници

183


УЧИТЕЉ МУЗИКЕ: Изволите, ми смо готови! ЖУРДЕН: Дуго сте ме чекали, а то стога што се данас облачим баш као права госпо-

***

pr om

ПОЈАВА 4

o

да. Мој кројач ми је послао свилене чарапе, које сам с муком навукао. УЧИТЕЉ МУЗИКЕ: Молим, ми имамо кад. ЖУРДЕН: Молим вас обојицу да не одете док ми не донесу одело; желим да ме видите у њему. УЧИТЕЉ ИГРАЊА: Учинићемо све што заповедите. ЖУРДЕН: Видећете како ћу бити леп од главе до пете! УЧИТЕЉ МУЗИКЕ: У то смо уверени! ЖУРДЕН (показујући домаћу хаљину): И ово сам дао да ми се направи. УЧИТЕЉ ИГРАЊА: Дивна хаљина! ЖУРДЕН: Мој кројач ми је рекао да господа јутром носе овакве хаљине. УЧИТЕЉ МУЗИКЕ: Стоји вам не може бити боље.

Пређашњи, учитељ филозофије.

ЖУРДЕН: Ох, господине филозофе, баш дођосте у згодан час са вашом филозофи-

јом. Умирите, молим вас, ове људе.

УЧИТЕЉ ФИЛОЗОФИЈЕ: Шта је то било? Шта вам је, господо? ЖУРДЕН: Препирали су се чији је занат бољи, па су се толико разљутили да је дошло

Ed

uk a

до увреда, а замало и до туче. УЧИТЕЉ ФИЛОЗОФИЈЕ: Шта, зар да се толико заборавите, господо? Значи, дакле, да нисте читали учену Сенекину расправу о љутини? Има ли шта ниже и стидније од те страсти, која човека претвара у звер? Па зар немамо разум, који треба да буде господар сваког нашег поступка?

Сцена из представе „Грађанин племић” у режији Љубомира Драшкића, у извођењу Позоришта Атеље 212 из Београда

184

Магија читања | На позорници


УЧИТЕЉ ИГРАЊА: Ви не знате, господине, да нас је овај обојицу увредио, презирући

играње, које ја предајем, и музику којом се он бави. УЧИТЕЉ ФИЛОЗОФИЈЕ: Мудар човек се издиже изнад свих увреда; и најбоље је од-

говорити на грдње умереношћу и стрпљењем. УЧИТЕЉ БОРЕЊА: Обојица се усуђују да пореде своја занимања са мојим. УЧИТЕЉ ФИЛОЗОФИЈЕ: И то вас толико разјарило? Зло је што се људи расправљају таштина – уображеност, сујета; празнина, пустош; мала и краткотрајна вредност

pr om

o

због таштине и положаја у друштву; оно по чему се разликујемо између себе, то су мудрост и врлина. УЧИТЕЉ ИГРАЊА: Ја му доказујем да је играње уметност која заслужује свако поштовање. УЧИТЕЉ МУЗИКЕ: А ја, опет, да је музика уметност којој се човечанство клањало од искона. УЧИТЕЉ БОРЕЊА: А ја тврдим да је борење најлепша и најкориснија од свих вештина. УЧИТЕЉ ФИЛОЗОФИЈЕ: А шта онда да се каже за филозофију? Ја налазим да сте сва тројица врло безочни кад се усуђујете да преда мном говорите тако охоло, и да уметношћу називате беспослице којима је место међу најнижим занатима, као што су гладијаторски, певачки и пеливански! ***

ПОЈАВА 6

Пређашњи, учитељ филозофије.

ЖУРДЕН: […] а сада хоћу да вам поверим једну своју тајну. Ја сам заљубљен у једну

галантан – учтив, отмен, углађен

Ed

uk a

госпођу високог рода, па бих био рад да јој накитимо љубавно писамце које ћу спустити пред њене ноге. УЧИТЕЉ ФИЛОЗОФИЈЕ: Драге воље, помоћи ћу вам. ЖУРДЕН: Јелте да ће то бити галантно? УЧИТЕЉ ФИЛОЗОФИЈЕ: Дабогме! Хоћете ли да јој пишете у стиховима? ЖУРДЕН: Не, не. Не у стиховима. УЧИТЕЉ ФИЛОЗОФИЈЕ: Добро, онда у прози. ЖУРДЕН: Немојте, нећу ни у стиховима ни у прози. УЧИТЕЉ ФИЛОЗОФИЈЕ: Па мора једно или друго. ЖУРДЕН: Зашто то? УЧИТЕЉ ФИЛОЗОФИЈЕ: Зато, господине, што се мисао може изразити само у прози или у стиховима. ЖУРДЕН: Е-не! Само у прози или у стиховима? УЧИТЕЉ ФИЛОЗОФИЈЕ: Само тако: све што није проза, то је стих, све што није стих, то је проза. ЖУРДЕН: А кад се говори просто, као сад ја са вама, шта је то? УЧИТЕЉ ФИЛОЗОФИЈЕ: То је проза. ЖУРДЕН: Шта, шта? Кад ја на пример кажем: „Николија, донеси ми папуче и дај ми моју спаваћу капу”, зар је то проза? УЧИТЕЉ ФИЛОЗОФИЈЕ: Јест, господине! ЖУРДЕН: О, Господе! Онда има већ четрдесет година како говорим у прози, а тек сад то сазнајем! Е, баш вам много хвала што сте ми то објаснили. Дакле, ја бих

пеливан – артиста који у циркусу изводи акробатске вештине на жици или ужету затегнутом у ваздуху; комедијаш

Магија читања | На позорници

185


uk a

pr om

o

желео да јој ставим у писамце нешто овако: Лепа маркизо, ваше лепе очи учиниће да умрем од љубави! Али бих хтео да то буде казано љупкије, нежније. УЧИТЕЉ ФИЛОЗОФИЈЕ: Онда напишите да се од пламена њених очију ваше срце претвара у пепео; додајте да због ње дању и ноћу подносите… ЖУРДЕН: Не, нећу тако, него као што сам малопре рекао: Лепа маркизо, ваше лепе очи учиниће да умрем од љубави. УЧИТЕЉ ФИЛОЗОФИЈЕ: Ја мислим да изјава треба да буде мало опширнија. ЖУРДЕН: Не, опет вам кажем, ја желим да у писму буду само те речи, али поређане по моди, као што треба. Молим вас да их изговорите на више начина, па да одаберем. Мушка мода у време Луја XIV УЧИТЕЉ ФИЛОЗОФИЈЕ: Ето, прво може да буде као што сте ви рекли: Лепа маркизо, ваше лепе очи учиниће да умрем од љубави. Или: Да умрем од љубави, учиниће ваше лепе очи, лепа маркизо. Или: Ваше лепе очи од љубави да умрем, лепа маркизо, учиниће. Или: Да умрем ваше лепе очи, маркизо лепа, од љубави учиниће. ЖУРДЕН: Е, сад, како је најлепше? УЧИТЕЉ ФИЛОЗОФИЈЕ: Онако како стe сами рекли: Лeпа маркизо, ваше лепe очи учинићe да умрeм од љубави! ЖУРДЕН: Гле, а ја то нисам проучавао: ја сам онако рекао, од прве речи. Хвала вам срдачна, и молим вас дођите сутра раније. Превео Симо Матавуљ

РАЗГОВАРАМО О КОМЕДИЈИ

Ed

Ко је господин Журден? Шта сазнајемо о њему из дијалога учитеља играња и учитеља свирања? Шта је он „увртео у главу”? Осим отменог изгледа, шта он још жели да стекне? Каква знања и вештине треба да поседује племић? Образложи шта Журдена подстиче да узима услуге од уметника, учитеља и кројача. Шта он жели да постигне? Уочи која особина преовлађује у његовом понашању и говору. Задржи се на дијалогу учитеља играња и учитеља музике. Објасни значење израза права крава музара. Образложи шта се новцем може купити, а шта не. ИСТРАЖИ И ПРОТУМАЧИ

Образложи ставове учитеља музике и учитеља играња у првој појави. Коме је од њих двојице више стало до пара него до Журденовог разумевања уметности? Објасни како разумеш ставове: најмилије су похвале просвећених људи и грамзивост је ниска страст којој се честит човек не одаје. Шта је увредљиво у Журденовом односу према учитељима музике и играња у другој појави? Како они на то реагују? Опиши како се они према њему опходе. Објасни због чега су трпељиви према Журдену. 186

Магија читања | На позорници


pr om

o

Наведи о чему се расправља у четвртој појави. Како се учитељи притом понашају? На шта их учитељ филозофије упућује помињући Сенеку? Образложи његов став: Мудар човек се издиже изнад свих увреда; и најбоље је одговорити на грдње умереношћу и стрпљењем. Колико се он сâм влада према саветима које прокламује (о гневу, таштини)? Шта се о учитељу може закључити на основу његове последње реплике: Ја налазим да сте сва тројица врло безочни кад се усуђујете да преда мном говорите тако охоло, и да уметношћу називате беспослице којима је место међу најнижим занатима, као што су гладијаторски, певачки и пеливански! Шта је комично у његовом понашању? О чему разговарају Журден и учитељ филозофије у шестој појави? Објасни шта је смешно у њиховим дијалозима. Анализирај стилску вежбу учитеља филозофије у којој Журденову реченицу изговара на више начина. Закључи какав је карактер представљен у лику Журдена. Шта је о њему наговештено већ самим насловом, заснованом на стилском средству оксиморон (спајању неспојивог)? Упореди Журденов лик са ликом Феме из Стеријине комедије „Покондирена тиква”. Наведи неколико особина које су заједничке Журдену и Феми. Која је људска мана главна тема комедије? Образложи да је та тема и данас актуелна. Издвој неку од многобројних порука ове комедије. Шта те је насмејало у наведеним одломцима? Због чега? Истражи средства којима је Молијер постигао комички ефекат. ИЗ РЕЧНИКА КЊИЖЕВНИХ ТЕРМИНА

Ed

uk a

Комедија карактера – представља врсту комедије у којој су у средишту пажње мане појединца, које покрећу драмски заплет и својом претераношћу чине извор комичног. Главно тежиште је у карактеру комичног јунака, чије су негативне особине преувеличане (тврдичлук, хвалисавост, уображеност, лицемерство, злоба, надриучењаштво и сл.). Сама комедија је психолошка интерпретација њихове нарави, која треба и да исмеје и да поучи. Молијер се сматра великим мајстором те врсте комедије, а поред „Грађанина племића”, његова најпознатија комедија карактера јесте „Тврдица”. Њима су сличне комедије нашег писца Јована Стерије Поповића „Покондирена тиква” и „Тврдица”, познатија под насловом „Кир Јања”. Чин – заокружена целина у драмском делу, део радње који се одиграва на одређеном месту, у одређено време. Драма са једним чином зове се једночинка. Драмска дела могу имати један чин, два, три, четири чина, или пет чинова. Појава (призор, сцена) – промена лица на сцени, улажење и излажење глумца. Подсети се да је драма један од три књижевна рода (уз лирику и епику) и да подразумева три основне драмске врсте: трагедију, комедију и драму у ужем смислу. Етапе у развоју драмске радње: % експозиција (увод: време и место радње, ликови и њихови односи); % заплет (заснован на драмском сукобу, супротстављању ликова, њихових ставова); %к улминација (врхунац заплета: сукоб достиже највишу тачку, одакле тежи разрешењу); % перипетија (обрт: радња скреће у одређеном правцу, јавља се преокрет); % расплет (разрешење заплета: решење почетног сукоба). Драмско дело може, али и не мора да садржи пролог (шта је претходило заплету) и епилог (шта је било посла расплета). Магија читања | На позорници

187


САЗНАЈ ВИШЕ

uk a

pr om

o

Молијер је читав живот посветио позоришту: писао је драмска дела, оснивао позоришне трупе, глумио у својим представама. За време представе „Уображени болесник”, у којој је играо насловну улогу, толико му је позлило да је недуго после ње умро (боловао је од туберкулозе). Није желео да прекине представу, а публика се грохотом смејала, мислећи да је његово лоше стање део улоге и карактера који тумачи. У његово време глума није сматрана уметношћу, чак ни достојанственим послом, те по тадашњим француским законима глумци нису ни сахрањивани на гробљу. По краљевој милости, ипак је достојно сахрањен, али у делу гробља за децу која су умрла пре крштења, још као бебе. Молијер је имао посебан статус на Чарлс ле Брун, Луј XIV (1662) двору краља Луја XIV (Краља Сунца) – био је задужен за забаву, јер је краљ поврх свега волео да плеше. Због тога је Молијер осмислио посебну врсту комедије комбиновану са балетом. Од 18. века, посмртни остаци овог великог комедиографа почивају на чувеном париском гробљу за заслужне грађане Пер Лашез.

ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

Послушај радио-драмско извођење Молијерове комедије „Грађанин племић” Драмског програма Радио Београда из 1982. https://youtu. be/2wubgSvgwqM

Ed

w

Пажљиво анализирајте сваки од ликова из Молијерове комедије. Увежбајте изражајно читање одломака. Према договору са наставником, припремите и изведите одабране одломке на школској сцени. Напиши краћи састав у ком ћеш упоредити ликове Журдена и Феме, говорећи о друштвеној појави коју оличавају. Задржи се на карактеристикама скоројевића и потруди се да их што обухватније прикажеш. Погледај филм „Краљ плеше”, у којем је приказана велика страст Краља Сунца према плесу, балету. У њему је део пажње посвећен и Молијеровој уметности. Укратко прикажи филм, са посебним освртом на лик Молијера.

g Задатак за групни рад Изаберите тему за расправу инспирисану питањима која покреће комедија „Грађанин племић”. Сами је формулишите. Обратите пажњу на то које су још мане, осим покондирености (скоројевићства), обухваћене Молијеровом критиком.

Кључне речи: комедиограф, „Грађанин племић”, комедија карактера, чин, појава, драма, драмске врсте, етапе у развоју драмске радње. 188

Магија читања | На позорници


СУМЊИВО ЛИЦЕ

pr om

(одломци из комедије)

o

Бранислав Нушић (1864–1938) Један од наjзначајнијих српских драмских писаца. Нушићева позоришна авантура трајала је колико и његов живот. Иако је радио и друге и другачије послове, овог писца и данас доживљавамо првенствено као човека позоришта. Био је десет година конзул у крајевима под турском влашћу (Битољ, Серез, Солун, Скопље, Приштина), драматург и заменик управника Народног позоришта у Београду, шеф Одсека за националну пропаганду, директор Српског народног позоришта у Новом Саду итд. Нушићево дело је богато и разноврсно: чине га песме, трагедије, приповетке, романи, а аутор је и уџбеника из беседништва „Реторика”. Бавио се и фотографијом. Најзначајнији је ипак по својим комедијама: „Народни посланик”, „Сумњиво лице”, „Госпођа министарка”, „Др”, „Мистер Долар”, „Ожалошћена породица”, „Покојник” и друге.

► Подсети се Нушићевих дела која су ти позната из претходних разреда (романа „Хајдуци”, „Аутобиографије”, једночинки „Кирија” и „Аналфабета”, комедије „Власт”). Наведи наслов који највише волиш и објасни шта те у њему привлачи.

Ed

uk a

Временски и просторни оквир радње комедије „Сумњиво лице” Нушић на почетку поставља дидаскалијама: „Збива се у доба наших очева, у једној пограничној паланци.” У средишту пажње је срески капетан Јеротије Пантић, који је некада радио у пошти, али је због своје страсти за читањем туђих писама отпуштен, те је место пронашао у полицији. Када стигне депеша (телеграм) из Министарства да је у околини примећено „сумњиво лице”, млад човек који може својим списима и деловањем да угрози државну безбедност, капетан се са својим чиновницима даје у потрагу да се он по сваку цену ухапси. Пред тобом су одломци из другог чина, у којима долази до кулминације (врхунца заплета): уместо опасног „нихилисте”, ухапшен је апотекарски помоћник Ђока из Панчева, вереник капетанове кћерке, и полиција га, не знајући за ту везу, саслушава. Бранислав Нушић са супругом у ложи Народног позоришта (Фото-документација „Политике”)

Магија читања | На позорници

189


ЛИЦА Јеротије Пантић, срески капетан; Анђа, његова жена; Марица, њихова кћи; Вића, Жика; срески писари; Милисав; Таса, практикант; Ђока; Алекса Жуњић, срески шпијун; Газда Спаса; Газда Миладин; Јоса, пандур Збива се у доба наших оцева, у једној пограничној паланци.

Бранислав Нушић

депеша – службено писмо

190

XVII КАПЕТАН, ПРЕЂАШЊИ КАПЕТАН (улази обазриво, тргне се кад се сретне са Ђокиним погледом, па кад види да

uk a

pr om

o

нема никакве опасности, упадне и устреми се право на Ђоку. Застане спазивши га и посматра га): Је л’ то тај? А? То си ти, је ли, голубе мој? Дакле, ти си? А изабрао си овуда, кроз мој срез, а? Е, мој синко, мали си ти да мени промакнеш! Другачији па са мном нису излазили на крај, те ти ћеш! Јеси ли почео, господин Вићо? ВИЋА: Јесам! КАПЕТАН: Је л’ казао име, презиме, године? ВИЋА: Јесте! КАПЕТАН (спазивши Миладина и Спасу): А шта ће ови овде? МИЛАДИН и СПАСА (једновремено): Грађани, господине! КАПЕТАН: Море, знам ја да су они грађани него шта ће овде? ВИЋА: Па мора, присутници. ЖИКА: Сами сте ви наредили. КАПЕТАН (сети се): А јест, боме! А јеси л’ ти, господине Вићо, казао овим грађанима да држе језик за зубе? ВИЋА: Рекао сам им! КАПЕТАН (грађанима): Обесићу вас за језик, разумете ли, ако чујем да ову државну тајну крчмите у чаршији! (Опет гледа Ђоку.) Дакле, ти си то, голубе мој, а! (Вићи.) Признаје ли? ВИЋА: Признаје! ЂОКА: Не признајем ја ништа! КАПЕТАН: Ћут! Реч да ниси казао! Гле ти њега! Признајеш, него шта! А ако не признајеш, ти ћеш признати, јер ја сам већ телеграфирао министру да си признао. Не можеш ти ваљда сад мењати наводе власти. (Вади из џепа депешу и даје је Вићи.) Прочитај му, господине Вићо, како сам телеграфирао господину министру, да би се могао у својим исказима држати тога! (Ђоки.) А ти слушај, па тако од речи до речи да ми кажеш на саслушању! ВИЋА (чита): „Господину министру унутрашњих дела, Београд. Уложивши нечувен труд и пожртвовање, успео сам ухватити лице о коме говори ваш телеграм Пов. број 4742. Приликом хватања изложио сам лично живот опасности, јер је зликовац насрнуо на мене и, тек после очајне борбе, успео сам савладати га…” (Буни се.) Ама, господине капетане… КАПЕТАН: Па шта је, брате, ко је био центар? Ајд, ко је био центар? ВИЋА: Знам, ал’ нисте ни били на лицу места. КАПЕТАН: То нема никакве везе са кривицом, био ја на лицу места или не био. Главно је, власт је била на лицу места.

Ed

Ако, ипак, у овој комедији има алузија које нису застареле; ако има погдекоје речи која би се могла и данас рећи; ако има појава на које би се и данас могао пружити прст, то је само доказ да у бирократији целога човечанства, свих народа и свих раса, има елемената који су општи и вечити, те који ће комедиографима будућности тако исто пружити материјал као што га је мени прошлост пружила.

Магија читања | На позорници


ЂОКА: Ал’ ја се нисам бранио. КАПЕТАН: А ти што ниси, брајко! Ко ти је крив, што

се ниси бранио! Читај, читај само даље!… ВИЋА (чита): „Из признања окривљенога излази

нихилиста – присталица покрета за друштвене промене блиске анархизму и тероризму; особа која не признаје никакве принципе ни ауторитете

шлосер – бравар

Ed

uk a

pr om

o

да је он нихилиста, у вези са највећим иноземским револуционарима…” ЂОКА: Ја нисам зликовац, ја нисам ни за шта крив, ја протестујем!… КАПЕТАН: Ћут’, кад ти кажем! Гле ти њега, он мисли звао га неко овде да говори! ВИЋА (чита): „ …и да му је намера била како династију тако и целу државу бацити у ваздух. Из списа нађених при њему виде се јасно те његове намере… Молим за даља упутства.” КАПЕТАН (Ђоки): Ето, јеси чуо? Па сад не можеш ти друкчије говорити но што сам ја већ јавио министру! (Милисаву.) Јеси л’ ти записао, господин Милисаве, да је признао све? Плакат за представу „Сумњиво лице” у ВИЋА: Нисам га још све питао. режији Божидара Ђуровића и у извођењу КАПЕТАН: Јеси л’ га питао шта је по занимању? Звездара театра ВИЋА: Апотекарски помоћник. КАПЕТАН (разочаран): Шта? Апотекарски помоћник? ВИЋА: Па тако он каже. КАПЕТАН: Па дабоме да он тако каже. Он може рећи и да је певац у Цркви Светога Марка – ал’ смо зато ми ту да ценимо његов исказ… Апотекарски помоћник. Откуд апотекарски помоћник може бити револуционар?! Пиши ти њему, господине Милисаве, машински шлосер, или бивши руски официр, или, ако хоћеш, бивши шпански морнар. (Ђоки.) То си ти, брајко, погрешио; него признај људски и поштено да си бар машински шлосер ако нећеш да признаш да си бивши руски официр или шпански морнар. ЂОКА: Ја сам апотекарски помоћник. ЖИКА: Па што, господине капетане, може и то. КАПЕТАН: Па оно, јест што кажеш, господин Жико, ти апотекари мешају отрове, шпиритусе, бенгалске ватре и друге опасне ствари. Ал’, брате, не личи ми некако: апотекарски помоћник па револуционар. Баш ми некако не личи! (Ђоки.) Па добро, ајде нека си апотекарски помоћник, ал’ ти признајеш да си носио антидинастичке списе? ЂОКА: Не признајем! КАПЕТАН: Како не признајеш? А шта је ово? (Вићи.) Где су хартије нађене код њега? ВИЋА (даје му): Ево! КАПЕТАН: А шта је ово, а? ЂОКА: То су моје хартије, узели су ми их из џепа. КАПЕТАН: Твоје хартије, дабоме да су твоје хартије! Ал’ то је оно! Ово те коље, мој брајко, па боље ти је признај све поштено. ЂОКА: Ја не знам шта да признам. КАПЕТАН: Ако не знаш, ја ћу те већ научити шта ћеш да признаш. (Вићи.) Јеси л’ прегледао ове хартије, господине Вићо? Магија читања | На позорници

191


ВИЋА: Нисам, господине капетане. КАПЕТАН: Е, ајде то прво да свршимо. (Дреши пакетић, који је везан канапом.) ЂОКА: Ја то не дозвољавам, то су моје сасвим приватне ствари. КАПЕТАН: Гле, гле, приватне ствари. А што хоћеш да бациш државу у ваздух, је л’ и то

твоја приватна ствар? Све ово мора да се прочита. ЂОКА: Али, молим вас…

[…] ВИЋА: Има једно писмо. ЂОКА (скочи бесно): То не дозвољавам! (Хоће да шчепа писмо.) КАПЕТАН: Де! (Побегне иза Милисављевог стола. И сви остали поскоче преплашено.) ЂОКА: Пре ћу погинути но што ћу дозволити! КАПЕТАН: Аха! Аха! Ту смо! Нагазили смо на жуљ! (Дочепа звонце и звони.) Ту смо,

uk a

pr om

o

дакле, голубе, пипнули смо тамо где боли! (Појави се Јоса на вратима.) Има ли још кога ту? ЈОСА: Алекса! КАПЕТАН: Зови га, дођите обојица! ЈОСА (мане главом те улази Алекса). КАПЕТАН: Држите овога! ЂОКА: Али, господине капетане! КАПЕТАН: Држите га, кад вам кажем! (Тек кад га ухвате, капетан се ослободи и приђе му.) Држите га чврсто, тај прети! Запиши, господине Милисаве, да је хтео насрнути на мене! Видиш ли, господине Вићо, да сам тачно известио господина министра да сам с опасношћу живота вршио истрагу! Али не марим, не марим, господо, ни свој живот да дам кад треба послужити држави! Дедер, читај, бога ти, господине Вићо, јер изгледа да сад тек наилази оно што је главно. (Ђоки.) Је л’ тако? То писмо те боли, је ли? Е, онда читај, господине Вићо, знаш како ми је уживање туђа писма да читам. Само, молим те, слово по слово, сваку реч да чујемо.

Ed

Сцена из представе „Сумњиво лице” у извођењу Звездара театра (фотографија Дарка Веселиновића)

192

Магија читања | На позорници


ВИЋА (чита): „Душо моја”. КАПЕТАН (разочаран): Опет „душо моја!” (Ђоки.) Ама, ти си бре нека шушумига! ЂОКА: Молим вас, ја не дозвољавам да ме вређате! КАПЕТАН: Е, бога ти! Пази, молим те, шта ми наказива! Да не вређам, је ли? А ти што

Ed

uk a

pr om

o

вређаш државу, то ништа, је ли? Читај, бога ти, господине Вићо! ЂОКА: Ја вас преклињем, господине капетане, да не дозволите читање тога писма. Ако већ мора бити, прочитајте га ви сами! КАПЕТАН: А, не! Овако, јавно! Немам ја с тобом ништа па да насамо читам твоја писма. Овако јавно, сви да чују. Не слушај га, господине Вићо, него читај! Слушајте! ВИЋА (чита): „Да би ти било све јасно, морам ти изнети целу ситуацију овамо код нас…” КАПЕТАН (задовољан): Тако, брате, једва једанпут нешто револуционарно. Ситуација, дакле, а? Дедер да чујемо ту ситуацију? Слушајте сви пажљиво, да ниједну реч не испустимо! ВИЋА (чита): „Мој отац, иако је срески капетан, старовремски је човек или, ако хоћеш искрено да ти кажем, глуп је и ограничен. Он је пре био поштар, па је тамо нешто забрљао те су га најурили из службе, па је доцније прешао у полицију”… КАПЕТАН (најпре је са радозналошћу, затим са запрепашћењем слушао почетак писма, прелазећи испитујућим погледом све редом. Најзад му се на лицу изражава јасно сазнање и он очајно дрекне): Чекај! (Збуни се, не зна шта ће.) Овај, како да кажем… Чекај, молим те! Ко пише то писмо? ВИЋА (загледао је крај писма. Злобно): Пише га ваша ћерка, господине капетане! КАПЕТАН: Шта кажеш? То не може бити! Откуд моја ћерка може бити тако писмена? ВИЋА: Ето, видите потпис ако не верујете. (Даје му писмо.) КАПЕТАН (загледа потпис): „Марица”!… (Поражен, сломљен, хукће и шета узбуђено. Најзад застане пред Вићом и више поверљиво.) А овај… Шта би ти рекао, на кога се као односи ово што она пише? ВИЋА: Па на вас, изгледа. КАПЕТАН: И ја бих тако рекао. Одмах сам познао себе. (Грађанима.) Не слушајте ви бре свашта! Нисте ви позвани овде да све чујете! (Метне писмо у џеп.) Ово се писмо, господине Вићо, неће читати! ВИЋА: Мора, господине капетане. КАПЕТАН: Ово се писмо неће читати! Где пише да се морају читати писма која пише моја ћерка? ВИЋА: То је докуменат нађен у џепу код окривљенога, а ово је истрага. А пошто ја водим истрагу, то хоћу да се држим законских прописа. КАПЕТАН: Ти да се држиш законских прописа?! Е, благо закону ако се и ти прихватиш за њега! ВИЋА (злобно): Из овога се писма види да госпођица воле неког и зато се према честитим домаћим синовима онако понаша. Па кад је тако, онда бар нека пукне брука! КАПЕТАН: Је л’ то тебе боли? ВИЋА: То је моја ствар шта мене боли, ја само тражим да се чита писмо ради потпуности истраге! КАПЕТАН: Јок! Овде се неће читати. Читаћемо га после ја и ти, кад останемо сами. ВИЋА (шчепа капу): Онда, господине капетане, ја одох! (Пође.) КАПЕТАН: Куда, море? Магија читања | На позорници

193


ВИЋА: Напуштам дужност и идем на телеграф

Ed

uk a

pr om

o

да поднесем господину министру телеграфску оставку и да кажем зашто је подносим. КАПЕТАН: Па не мораш, брате, министру да кажеш, можеш и мени. ВИЋА: Довде ми је већ дошло. Ја се мучим и хватам разбојника, а ви телеграфирате „с опасношћу живота ухватио сам га”. Ја гутам то и трпим, јер имам друга обећања, а оно – ево, госпођица пише љубавна писма. Па сад не дате још ни да се чита, иако то мора да буде. КАПЕТАН: Чекај, де! Чекај мало! (Грађанима.) Ама, јесам ли ја вама казао да не слушате! Пази, немојте ви да ми платите за све! (Жики.) Је л’ мора, господин Жико, да се чита писмо? ЖИКА: Па оно, мора! ЂОКА: Боље немојте читати даље. КАПЕТАН: Ти да ћутиш, јеси ли чуо! (МилисаМилан Гутовић у улози капетана у ву.) Је л’ и ти, господине Милисаве, велиш да представи „Сумњиво лице” Звездара театра се мора читати? (фотографија Дарка Веселиновића) МИЛИСАВ: Па јес’! КАПЕТАН: Добро! Седи, господине Вићо, па настави посао. А писмо читај ти, господин Жико! (Даје му.) Баш да га не ужива господин Вића. (Грађанима.) А ви немојте слушати, јер ће да вас изеде ђаво! ЖИКА: Је л’ испочетка? КАПЕТАН: Ама како испочетка? Што смо чули, чули смо! Читај оданде где смо стали… ЖИКА: „А доцније прешао у полицију”. КАПЕТАН: Одатле, јес’! ЖИКА (чита): „Па он и мајка навалили да пођем за једног среског писара, једног преиспољњег клипана, који личи на петла, а иначе је нитков и лопов првокласни, те цео свет пишти од њега…” ВИЋА (плане и скочи): Молим, ја не дозвољавам да се чита то писмо. КАПЕТАН: Ехе! ВИЋА: Ја нећу то да трпим, ја не дозвољавам! КАПЕТАН: Е, видиш ли, синко голи, на шта изађе ствар? Заокупио ту: докуменат, закон, истрага, а оно ено шта испаде! Ама, чим теби паде на памет закон, господине Вићо, знао сам ја да ће ту нешто наопако изаћи. ВИЋА: То је срамота, да једна госпођица, ћерка нашег старешине… КАПЕТАН (наставља): Изгрди тог истог старешину. ВИЋА: То је друго. КАПЕТАН: Зашто друго? ВИЋА: Оно је више ваша, фамилијарна ствар. Али је ово увреда у званичној дужности. Ја ћу поднети тужбу за нанету ми увреду. КАПЕТАН: Сасвим. Поднеси је мени!

194

Магија читања | На позорници


ВИЋА: Знам ја коме ћу поднети! (Из капетанове приватне собе чује се тресак, као кад се

разбијају судови. Врата се нагло отварају и отуд лете у канцеларију: тањири, шерпење и саксије са цвећем. Сви запрепашћени скачу са својих места. Отварају се врата од практикантске собе, те сви практиканти нагрну на врата.) КАПЕТАН (скочи престрављен): Шта је то, море?

XVIII АНЂА, затим МАРИЦА и ПРЕЂАШЊИ АНЂА (појави се усплахирена на вратима): Човече! Ако си муж, ако си отац и ако си

проминцле – врста бомбона са укусом метвице; ментол бомбоне

Ed

uk a

pr om

o

власт, а ти помажи! КАПЕТАН: Ама, какав је то лом? АНЂА: Поразбија ти ћерка све по кући! КАПЕТАН: Гле, разбојника! Зар мало што нам свима овде окачи репове, него сад још и кућу разбија! Где је она? МАРИЦА (долази и прилази право оцу): Ево ме! (Спази Ђоку, па му полети.) Ђоко, слатки Ђоко! КАПЕТАН (изненађен): Шта-а-а-а-? Ђока?!!! АНЂА (такође изненађена): То… Ђока?!! МАРИЦА: Јесте, јесте, то је Ђока. КАПЕТАН (мирише Ђоку): Бог и душа, он је! Мирише на проминцле. АНЂА (још никако не може да дође к себи): Ама, онај Ђока? КАПЕТАН: Па онај, де, што се буниш! МАРИЦА: Јесте, онај Ђока. Ја сам ти казала, мајка, да ће он доћи и, ево, дошао је. Ишла сам и у кафану, тражила сам га. КАПЕТАН: Ко ишао? МАРИЦА: Ја! КАПЕТАН: Па шта имаш ти да идеш кад ниси одређена да га хваташ? МАРИЦА: Тако, ишла сам и чула да је ухапшен. КАПЕТАН: Е, добро, чула си и сад си га видела, а сад ајд’ тамо у собу, да ми наставимо свој посао. МАРИЦА: Не, ја нећу да се одвојим од њега. Ја ћу га овде, пред целим светом, загрлити, па не можете да ме одвојите. (Загрли чврсто Ђоку.) ВИЋА (дрекне): Молим, ја протестујем! Ово је канцеларија, ово је званични извиђај, ово је државно надлештво; и ја протестујем да се у државноме надлештву приватна лица грле и љубе. КАПЕТАН: Ама, чекај, де, па ти! Шта си заурлао? ВИЋА: Молим да се запише у протокол истраге да се овде, у канцеларији, приватна лица љубе и грле пред очима власти. КАПЕТАН: Ама, пусти мене прво да пречистим рачуне! ВИЋА (бесан): Ја протестујем у име државног морала и ја, у име државе, изјављујем да ово не могу да гледам својим очима. Ја нисам дужан у званичној дужности да гледам љубљење и грљење у државном надлештву и изјављујем да сматрам то као увреду у званичној дужности. Извол’те ви сами наставити истрагу! (Шчепа капу и нагло оде.) Магија читања | На позорници

195


РАЗГОВАРАМО О КОМЕДИЈИ

pr om

o

Сажето испричај о чему је реч у наведеним одломцима. Издвој сцену која је теби најсмешнија и образложи њену комичност. Наведи лица која се појављују. Које су основне карактеристике сваког од њих? Које ти појединости у тексту помажу да их замислиш? Окарактериши лик капетана Јеротија. Шта је у његовој нарави и понашању комично? Какав је срески писар Вића, несуђени вереник капетанове кћери? Шта на основу њеног понашања закључујеш о капетановој кћери Марици? Наведи особине њеног изабраника Ђоке, апотекарског помоћника. У каквој су се ситуацији они нашли? Објасни у чему се састоји забуна у Нушићевој комедији. Због чега је до ње дошло? Какве су способности полицијских чиновника? Које амбиције управљају њиховим поступцима? Издвој мане ликова у комедији. Опиши како је функционисала бирократија, колико су чиновници били у служби народа. Објасни значење израза крава музара у контексту у којем га је употребио Јеротије. Објасни шта је комично, а шта сатирично у Нушићевој комедији. ИСТРАЖИ И ПРОТУМАЧИ

Комедија „Сумњиво лице” је дело из домаће лектире које треба да прочиташ у целости.

Ed

uk a

 Означи етапе у развоју драмске радње.  Током читања бележи најзначајније појединости о главним и споредним ликовима и комичним ситуацијама.  Истражи како су у Нушићевом делу обједињени елементи комедије заплета и комедије карактера.  Издвој негативне особине чиновника на челу са капетаном које не говоре само негативно о бирократији, него и о општем стању у држави и друштву. Образложи елементе сатире у Нушићевој комедији.  Анализирај дидаскалије и њихову функцију. Протумачи њихову улогу у портретисању ликова. Објасни улогу дидаскалија у којима је представљен ентеријер. Шта представа унутрашњег простора говори о ликовима који у њему бораве? На који су начин у комедији повезани капетанов стан и среска канцеларија? На који су начин у комедији испреплетани приватни и јавни простор, приватни и јавни односи, приватно и јавно деловање?  Посебну пажњу обрати на вербалну комику – истражи средства којима је она постигнута. ИЗ РЕЧНИКА КЊИЖЕВНИХ ТЕРМИНА У комедији се, за разлику од трагедије, приказују сукоби који се не завршавају трагично. Отуда се за појам комедије најчешће везује срећан расплет, док њена критика људског понашања изазива смех. Тема, ликови, радња и језик комедије условљени су навикама, схватањем и појавама једног одређеног друштва и времена. У зависности од тема, ликова и начина извођења, разликујемо више врста комедија. Основне врсте су комедија заплета и комедија карактера. Комедија заплета или комедија забуне, комедија интриге, комедија ситуације – представља врсту комедије засноване на компликованом заплету и изненађујућим обр-

196

Магија читања | На позорници


тима. Комични ефекти почивају на перипетијама, низу забуна, неспоразума, сплетки или непажњи. Једна од таквих ситуација је замена идентитета осумњиченог и његово испитивање у Нушићевој комедији „Сумњиво лице”. Нушић је, попут других светски најзначајнијих комедиографа (Шекспира, Молијера, Гогоља) био склон да комедију заплета повеже са комедијом карактера не би ли приказао како представници проблематичних нарави делују у одређеним ситуацијама. Тиме се критика и сатирична жаока упућује не само појединцима, него и друштву чији су они представници.

pr om

САЗНАЈ ВИШЕ

o

Дидаскалије или ремарке – представљају пишчеве напомене у драмском тексту. Оне се и графички разликују од текста који изговарају глумци: штампане су другачијим типом слова или се налазе у загради. То су, у ствари, драгоцена упутства и савети редитељу и глумцима о томе како треба извести представу јер садрже неопходне напомене о времену, простору (амбијенту), о визуелним и звучним ефектима, о гестовима и мимици којима глумци прате своје монологе и дијалоге.

uk a

Бранислав Нушић се родио у Београду, као Алкибијад Нуша. Своје необично име и презиме, које је око своје двадесете године променио у Бранислав Нушић, дуговао је цинцарском пореклу. О томе је сам рекао: „Ја не знам ни сам шта сам. Балканац јесам свакако. Има у мени и арнаутскога, и влашкога, и српскога. Мајка ми је српскога порекла. Највише сам, дакле, Србин.”

Ed

*** Нушићево детињство везано је за Смедерево. Један важан догађај одредиће његова каснија животна интересовања. У то време у већини наших малих градова, па и у Смедереву, није било поМлади Бранислав Нушић, фотографија зоришта. Било је то доба путујућих позоришних објављена 1896. дружина које су ишле од места до места. Представе су се приказивале по кафанама или под отвореним небом. Једно такво позориште гостовало је неко време и у Смедереву. Нушић, који је тада био дечак, са великим одушевљењем пратио је све њихове представе. Поменута дружина није имала новца да плати трошкове боравка у граду и били су принуђени да заложе своје скромне позоришне реквизите. Срећну околност по малог Нушића представљала је чињеница да су реквизити заложени код његовог оца. Ето прве прилике да дечак организује сопствену позоришну трупу! Заједно са неколицином пријатеља, тринаестогодишњи Нушић отиснуо се у велику позоришну авантуру, у којој се, из игре, развио један од највећих комедиографа код Срба. Већ тада Нушић почиње да прерађује народне песме за позорницу, по угледу на сличне комаде који су у то време са великим успехом давани на репертоарима путујућих глумачких дружина. Сам је написао два комада за своје „позориште”, а убрзо је, већ са тринаест година, написао прву шаљиву игру, „Риђа брада”. Из тог дечачког покушаја можемо наслутити будућег великог комедиографа, који ће српском позоришту оставити око педесет различитих дела, од којих се многа са великим успехом и данас приказују на сцени. Магија читања | На позорници

197


О Сумњивом лицу

Филм „Сумњиво лице” из 1989. https://youtu.be/ OrasGDnkJAU

o

pr om

uk a

w

ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК g Задаци за групни рад

1. У договору са наставником, погледајте представу или одабрану екранизацију Нушићеве комедије. Анализирајте уметничку вредност тих остварења: глуму, режију, сценографију, костимографију, звучне ефекте и темпо збивања. Уочите којим је деловима драмског текста редитељ посветио више пажње. Да ли се његов избор поклапа са вашим? Образложите своја запажања. 2. После детаљне анализе, одиграјте комедију „Сумњиво лице” на сцени школског позоришта. Добро простудирајте ликове и осмислите њихову интерпретацију. Пронађите решења која вам највише одговарају у њиховом тумачењу: можете их играти према Нушићевом изворном тексту, или у осавремењеној верзији, смештајући их у актуелни тренутак. Друго решење захтева озбиљно промишљање и осмишљавање, посебно ликова и њихових реплика, и представља адаптацију – прилагођавање основног текста, из ког су преузети тема и главни мотиви. Водите рачуна о томе да сатирични елементи и комика не буду ни банални ни увредљиви. Тиме се смисао уметничког дела губи.

Ed

Николај Васиљевич Гогољ (1809−1852), значајни руски писац, био је веома читан и популаран у Нушићево време, поготову међу писцима. Његова дела преводио је, између осталих, и Милован Глишић. „Ревизор” је чувена комедија заплета са низом комичких карактера у којој Гогољ исмева и критикује руску бирократију, огрезлу у неспособности и грамзивости. репертоар – програм позоришта; представе које се играју у позоришту у одређеном периоду бирократија – чиновништво, администрација

Комедију „Сумњиво лице” Нушић је написао 1887. године, а занимљив и буран пут овог рукописа, као и разлоге његовог касног изласка у јавност (комедија је играна први пут тек 1923), описао је у духовитом Предговору. Писац признаје да је дело писано под непосредним утицајем Гогољевог „Ревизора”, у тој мери да је у првобитном рукопису уместо „комедија у два чина” стајало „гогољијада у два чина”. Упркос томе, Нушићева се комедија чита и гледа као аутентична представа наших домаћих прилика. Још важније, она опстаје на позоришним репертоарима и данас, увек свежа и актуелна, јер суштина сваког бирократског система у основи остаје иста. Прожета хумором, чак с много хумора, који неодољиво извире из сваке ситуације, готово из сваке речи, она је опет недвосмислено јасна и разумљива и обичном гледаоцу или читаоцу и у суштини њене жаоке нису претрпеле скоро никакво оштећење. Све се своди на то да је Нушић у шали, у неозбиљном тону, казао веома озбиљне и непријатне истине и њихово дејство ублажено је само онолико колико их сама ситуација ублажава. Нушић је, с обзиром на постојеће прилике, морао тако поступити, закрити бар привидно своје праве мисли и отровне стрелице, а осим тога, ублажавање је долазило и отуда што је он по природи био више хумориста него бескомпромисни сатиричар и просто је немогуће (и у овој комедији, а доцније ће то бити још теже) одвојити Нушића који изобличава од Нушића који се смеје и друге засмејава. Другим речима, код њега се сатирични и хумористични елементи најчешће поистовећују, прерастају један у други и проистичу један из другог. То је једна од битних особина Нушића сатиричара и комедиографа. Отуда, мада је ова комедија изграђена на принципу забуне и комичних ситуација, она поред духовите форме има и снажан садржај, што умногоме доприноси њеној уметничкој и друштвеној вредности и чини је једним од најзначајнијих Нушићевих остварења. (Васа Милинчевић)

Кључне речи: Бранислав Нушић као комедиограф, „Сумњиво лице”, комедија, комедија заплета (ситуације), комедија карактера, дидаскалије (ремарке). 198

Магија читања | На позорници


ЈАЗАВАЦ ПРЕД СУДОМ

pr om

(одломци из једночинке)

o

Петар Кочић (1877–1916) Сврстава се у најистакнутије српске приповедаче почетком 20. века. Био је уредник часописа „Отаџбина” (1907–1908) и „Развитак” (1908), посланик у Босанском сабору, вођа опозиционе националне групе (заступник националних и социјалних интереса српског народа у Босни и Херцеговини). У више наврата је осуђиван и затваран због свог политичког рада. У књижевности се јавио најпре поезијом, неке његове приповетке имају одлике поетске прозе, а прославио га је лик Давида Штрпца из политичко-сатиричне једночинке „Јазавац пред судом” – који се јавља већ у његовој првообјављеној приповеци „Туба”. Дела: „С планине и испод планине I–III” (1902, 1904, 1905), „Јауци са Змијања” (1910), сатирична приповетка „Суданија” (1912).

uk a

► Према сведочењу савременика, Кочић је „Јазавца пред судом” написао у Бечу, 1903, за једну ноћ. „То је прича о Давиду Штрпцу што тужи проклетог јазавца у оном нашем несретном крају”, рекао је ујутру, уздахнувши. Најпре као приповетку, ово дело читао је те исте године у српском академском друштву„Зора” у Бечу, а потом објавио 1904. у књизи „С планине и испод планине”. О драмском извођењу једночинке „Јазавац пред судом” у том времену речено је да је вредело више од стотину политичких зборова. Радња се одиграва у судници, у време аустроугарске окупације Босне и Херцеговине.

Ко искрено и страсно љуби Истину, Слободу и Отаџбину, слободан је и неустрашив као Бог, а презрен и гладан као пас.

Ed

Петар Кочић

Чиста, свијетла судница. По зидовима висе слике великих личности. На десној страни од врата, крај прозора, сто, на лијевој такође сто. На столовима протоколи и некакве дебеле књижурине. ДАВИД (мален, низак, сув као грана, лаган као перце. Лијева му је нога мало краћа

од десне, те се гега кад иде. Очи му се свијетле и прелијевају као у мачке из мрака. Сав сијед, преко педесет година. Мијења глас. Умије заплакати као мало дијете, залајати као пашче, а закукуријекати као пијетао. Често пута удари згодно рукама о бедре као пијетао крилима и закукуријече, те превари пијетлове, па се прије времена раскукуријечу по селу. Зато га руже помлађе жене. Претвара се и да је стидљив. Не вјерујте му. Улазећи у судницу, крсти се и држи јазавца свезана у врећи. У јазавца вири само њушка из вреће): Добар дан, главати господини! СУДАЦ (на десној страни крај прозора, загњурио главу у књигу, па нешто мрмља). ПИСАРЧИЋ (на лијевој страни, погнуо се по столу, па брзо и оштро пише). Магија читања | На позорници

199


ДАВИД: Добар дан, главати, царски господини!... Е, чекај, блентави Давиде! Што си

Ed

uk a

лумера – нумера, број

pr om

o

палиграп – параграф, члан кабасто – гломазно, крупно, големо.

посрљo кô прасе у сурутку? Зар не видиш да господини имају посла? Ослони се на зид, па мало причекај. (Јазавцу) А ти, лопове један, дошô си ђе треба! Истина Бог, ’вође нема куруза, али има нешто друго, јазо. Има палиграпа, дупли’, кабасти’палиграпа, јазо! Јадна ли ти и прежалосна мајка твоја! Зар изјести читаву њиву куруза, па не засладити с палиграпом, е то би било Богу плакати! СУДАЦ: Ко је то?! ДАВИД: Добар дан, главати и велевлажни царски господини! Слуга сам препокорна!... Ама, каква је ово кућа ђе се ни Бог не прима? СУДАЦ: Шути, марво једна! ДАВИД: Шути, марво једна! То је лако рећи. Ето и ја велим. Ама, то није у најмању руку у реду, да рече један, рећемо каз’ти, царски службеник. СУДАЦ: Ти ћеш мене зар учити? ДАВИД: Не дô Бог! То не би могô ни у сну сањати. Здраво сванô, господине? СУДАЦ: Ти да се са мном рукујеш и здравиш?! ДАВИД: Здраво смо, ’вала Богу! Како си ти, како је госпоја? Је л’ она здраво? СУДАЦ: Да теби не фали што? Јеси ли ти потпуно здрав? ДАВИД: И ми смо, ’вала Богу, сви здраво и мирно, а теби ’вала, који се ти распитујеш за ме, и за ме и за моју вамилију. (Окреће се писарчићу.) Јеси ли ти здраво сванô, дијете? СУДАЦ: Ама, шта је теби, будало?! Оклен си? Како се зовеш? ДАВИД: Ја се зовем, славни суде, Давид Штрбац, село Мелина, котар Бања Лука, окружље Бања Лука, а земља, мислим, главати господине, да ће бити Босна. Кућна ми је лумера 47. Тако ме славни суд пише и тако ми позовке шаље. СУДАЦ: Добро, добро, Давиде. Видим да знаш ред. А шта ти је то у тој... Но, како се то зове? ДАВИД: Врећа! Врећа се ово зове, а ово у врећи, ово се јазавац зове. СУДАЦ: Јазавац! Шта ћеш с јазавцем овдје? ДАВИД: Тужим га славном суду, јер ми је изио читаву њиву куруза. Тужим га и тужићу га што се даље и теже море! СУДАЦ: О-хо, људи, људи! Што још човјек неће доживјети у овој будаластој Босни! Јазавца тужити! Е, ово је права будала, будала над будалама. Ама, откуд ти је дошло у главу да јазавца тужиш? ДАВИД: Откуд ми је, велиш, дошло у главу да јазавца тужим? Није ниоткуд, већ знам данашњи ред и закон. Зар ти, болан, мислиш да ја не знам да овај ваш цар има за свашто закон? Зна то Давид, зна. Немој мислити да не зна! У свашто се он помало разбира и увијек зна шта је по закону, а шта јопе’ није. СУДАЦ: Добро је то и лијепо све, Давиде, али јазавца тужити! То... то... ДАВИД: Ти мислиш, главати господине, ђе сам ја рођен за турског суда да не знам данашњег реда. Знам ја данашњи ред, знам. Истина Бог, млого сам се и промучио, док сам то све у глави уредио и, рећемо каз’ти, средио... Шједемо ’вако, ја и она моја бабетина, увече крај огњишта, па почнемо, штоно ви велите, штудијерати: ово је, жено, по закону, ово јопе’ није; ово би могло бити по ’вом палиграпу, ово јопе’ не би. И тако до неко доба ноћи штудијерамо. [...] СУДАЦ: Што си водио овог лопова пред суд? Што га ниси одма’ на њиви убио? ДАВИД: Како сам будаласт, море бити да би и то учинио да не знам данашњег реда и закона. Ама, што би ти, главати господине, дуљио, отезô и натезô: знам закон, па не-

200

Магија читања | На позорници


свјештити – упознати воринта (форинта) – новац у Аустроугарској

Ed

uk a

pr om

o

ћу преко закона. Нећу преко закона, па уби ме!... Неке године, док још нисам био свјештио вашег закона, убио сам у тој истој њивици једног јазавца. Биће ваљда брат овог лопова. У’вати ме царски шумар и оглоби с пет воринти. Кад метну паре у џеп, оштро ми запријети: „Не смијеш то више чинити, јер и јазавца данашњи закон брани.” Е, кад га брани, нек му и суди кад штету почини!... Само имам оно нешто крезубе бабетине, и ту њивицу куруза што сам имô, па ми овај лопов сатра и са земљом сравни. Осушили се јадни курузи, па кад прођем покрај њивице, обузме ме туга и жалост. О, како тужно шуште чемерни, сломљени курузи! Рекô би чојек да уздишу за осветом и правдом... Само (плаче), само сам ту њивицу куруза имô, па... ПИСАРЧИЋ (заједљиво): А како ти се зове њивица? Плакат за представу „Јазавац пред То треба славни суд да зна. судом” у режији Михаила Лаптошевића ДАВИД (таре сузе): Чудновато се, дијете, зове њивиу извођењу Звездара театра ца. Зове се: Ни Давидова, ни царска, ни спа’иска. Тако јој је име и тако је, чини ми се, и ’вође у суду записато. СУДАЦ (смије се): У тебе, Давиде, све то некако запетљано. Како се то зове њивица: Ни Давидова, ни царска, ни спа’иска? Како то? ДАВИД: Е, лако, господини моји. Све ћу вам казати по реду и закону. То је њивица крчевина. Ја сам је искрчио, па велим: моја је. Око те је њиве царска шума. На крај њивице, управо кад се пође доље Маркановом Точку, стоји дирјек, убоден у земљу, с оне двије кô кантарске куке (С. Š.). То веле кô пише: царска шума. Боже мој, Боже, чудне љепоте у вашег цара! Боже мој, Боже, сваком ли се данас одаје чест: царска шума! За турског суда: свачија, ничија шума, а данас царска шума. Па кажем вам, око те је њивице царска шума, те грунтовник вели: „Истина, Давиде, ти си је искрчио, али то је царска шума. Пошто си искрчио царску шуму, остала је царска земља. Шума је царска, па и земља мора бити царска.” Сад долази спа’ија: „Лажеш, Влаше! Ниси је искрћио, већ је то, бивакарце, од давнина зиратна земља, а сваки комадић зиратне земље мој је!” На чијој је страни права, не знам. Само знам да зато свијет ту њивицу зове Ни Давидова, ни царска, ни спа’иска. А ја би’ рекô да свијет у једну руку има и право, јер та њивица, како сте чули, није ни моја, ни царска, ни спа’иска, већ овог проклетог лопова и брезаконика. Док се ми ’вамо свађамо и препиремо чија је, а он се поистија слади и дебља, штоно веле, кo шокачки пратар. Зато вас молим и преклињем да га што теже осудите. Мени је овај славни суд млого добра учинио. Од млоге ме је биједе и невоље ослободио... СУДАЦ: Баш од млоге те невоље ослободио? Како то? ДАВИД: Да, да, од млоге ме је биједе и напасти ослободио. Све ћу вам, господини моји, казати по реду и закону. Имo сам сина. Снажно, младо и витко момче кô јела. Није био нимало на ме налик. Бацио се био на ђеда, мога оца, што је у пошљедњој буни у Црним Потоцима погинô. Снажно и витко момче, али наопако и злочесто да Бог милостиви сачува! Узеше га у војску, послаше га у Грац и ја дану’ душом. Лани, око Часни’ верига донесе ми кнез црну књигу и три воринта: „Давиде, умро ти син, па ти царство шаље три воринта. То ти је награда.” „О, добре царевине, крст јој љубим!” Магија читања | На позорници

крчевина – искрчено земљиште у шуми дирјек – дирек, стуб грунтовник – службеник који води земљишне књиге Влах – погрдан турски назив за православне Србе бивакарце – бива, тобож двије кантарске куке – латинична слова C и Š, којима је означавано подручје државне шуме, личе на кантарске куке зиратна земља – обрадива земља шокачки – погрдан назив за католике пратар – фратар

201


мусаведити – брукати, оцрњивати, клеветати пландиште – хлад где се дању одмара стока баковит – неушкопљен (фиг. снажан, дивљи) волованице – краве које иду испред волова, које воде жирован – ухрањен

202

o

Ed

uk a

вареника – слатко млеко претеслимити – предати, уручити мал – имовина мисирача – бундева јармац – јарам, направа од дрвета у коју се упрежу волови

pr om

зијанћараст – штеточина шикуција – егзекуција, егзекутор, судски извршни орган

– лијепо јаукну’ од радости, а жена и дјеца заплакаше. „Брате, кнеже, врати ти та три воринта царевини. Право ће бити и Богу и људ’ма да то царевина узме себи кô, рећемо каз’ти неку награду, јер она је мене напасти ослободила.” – Онда сам имô једну краву, добру, дебелу краву. Од уста сам своји’ откидô, па сам њој давô. Кажем вам, добра, дебела крава, али зијанћараста да Бог заклони! Прескочи ти преко плота и ограде куд занесе! Сатра ми сваке године љетину. Дочу то некако славни суд. Ето ти једног дана оног шикуције што купи мирију и порез: „Давиде, вели, дочуо суд да те снашла биједа, па ме је послô да... Како би било да ми ту несретну краву преселимимо царевини, па нек се она тамошњом мучи и девера?” „’Вала, велим ја, царевини која се толико за ме брине! Води, брате, води одма’!” – Онда сам имô чет’ри козе. За турског суда мирне кô овчице, а кад заступи укопација, ошјетише и оне слободу, Бог и’ убио, па се не дају сносити! Почне и’ она моја крезуба бабетина мусти, а пошљедња ногом у кабo, па пролије варенику. Дочу јопе’ некако царевина. Ето ти шикуције: „Помози Бог, Давиде! Здраво, мирно?” „Добро, ’вала Богу, како си ти?” Туј се упитасмо за здравље, док шикуција поче: „Тебе, Давиде, зар јопе’ снашла напаст: немирне ти козе, па пролијевају варенику? Како би било да и’ предамо порезном уреду, па нек се он ш њима мучи?” „О, да добре царевине, милостиви Боже!” – занесô се ја и лијепо јаукну’ од некакве силне милине, а жена и дјеца од велике радости зајецаше. „Гони, брате, љубим ти стопе твоје, гони!” И, Бога ми, човјек – ’вала му, ’вала и њему и премилостивој царевини! – оћера несретнице и опрости ме напасти. – Од свега мала и имаћа остаде ми још један прасац, добар, дебô прасац, али зијанћараст и несрећа једна! Потра курузе, поједе тикве и мисираче, све поједе и пождра, да опростите, кo какав шикуција. Направим му јармац и метнем ’вако кô сад теби (склапа руке и показује на писарчићу), не буди примијењено, око врата, али не помаже. Скочио свијет на ме кô на бијелу врану: „Твој прасац, Давиде, упропасти и тебе и нас!” Од уста до уста, док и царевина не дочу. Ето ти шикуције: „Е, баш си, вели, Давиде, баксуз! Ни у чем ти се не да!” „Доста, брате! Знам!” – викну’ ја, па га загрли’ и пољуби’. „Доста! Гони! ’Вала ти, ’вала и теби и премилостивој царевини која се она за ме толико брине! ’Вала вам ђе чули и не чули!” ПИСАРЧИЋ: Не знате ви, господине, још ових босанских сељака. Данас овај Давид хвали и узноси царевину до неба, а сјутра би се, онако сакат, дига’у буну и поша’ против овог славног суда. Знамо се, Давиде, знамо. Сви сте ви једнаки. ДАВИД (уноси се писарчићу у очи): Ко?! Ко, болан? Зар да се ја дигнем у буну?! Драго моје дијете, видим, паметан си и учеван си, али немој ме, тако ти царског крува, мусаведити и биједити код овог царског суда! Зар да се ја дигнем у буну? Болан, болан, ја би’ главу своју положио за ’вај суд!... Него, преклињем те, главати господине, да овог лопова што теже осудиш. Свега ме упропастио. Скини ми га с врата, тако ти царске службе! Нас је, сељаке, кажем вам, овај славни суд од млого чега ослободио. Не ричу нам више са пландишта задригли бакови нити нам боду чељади; не тару нам више силне волованице плотова и ушјева кô у оно старо, блентаво, турско вријеме. Данас не мереш виђети у свијета жировне и баковите сермије. Што нам је славни суд оставио, то је мирно, ћудевно, паметно; истина, мало мршаво и слабо, али за нас, блентаве Бошњаке, и није друго!... ПИСАРЧИЋ: Е, та ти је, Давиде, на мјесту. ДАВИД: Свака је моја, дијете, на мјесту, свака! Немој мислити да није. Него, кажите ви мени, ’оћете ли већ почети овог брезаконика осуђивати или нећете, да знам на чему сам? Магија читања | На позорници


СУДАЦ: Ти си, Штрбац, права правцата будала. Јазавца осуђивати! Ти си луд, божји

човјече! ДАВИД (као увријеђен, љутито): Немој ти, господине, тако! Док јадни тежак свјешти

ваш ред и закон, а ви одма’: ти си луд, ти си будала... СУДАЦ: Ти то, Давиде, показујеш руком на ме? Пази-де се!... ДАВИД (наставља мирно): Да сам ја луд, ја би’ био у лудој кући, а не би се данас

велевлажни – велеважни велеважан – веома важан; Давид Штрбац намерно искривљује речи натентати – навести, наговорити, навратити кога (обично на зло)

Ed

uk a

pr om

o

разговарô с царским људима. Ама, зар није тако? Него ви њега осудите. Ако га не осудите, скочићу у Врбас, јер жени не смијем на очи. СУДАЦ: Зар ти је тако жена наопака? ДАВИД: Е, мој господине, не дô ти Бог ш њом живити! Ништа ти нема горе, главати господине, него кад се удовица распали, да Бог милостиви сачува! Кадра ти је и једну, штоно веле, царевину задрмати. Ама, не знам, главати и велевлажни, господине, који ме ђаво натента да се удовицом оженим. И најпослије доћи ће ми главе. ПИСАРЧИЋ: Зар си удовицу оженио? ДАВИД: Како рече? ПИСАРЧИЋ: Зар си удовицу оженио, питам те? ДАВИД: Тако ти младости, дијете, не уплећи се у разговор кад ништа не знаш. „Зар си удовицу оженио?...” СУДАЦ: Вас се двојица не разумијете. Мене ћеш ти боље разумјети. Је ли те та твоја жена, на име садашња, оженила као удовица или као дјевојка? Ваљда сад разумијеш? ДАВИД (зачуђено): Ама, господине, немој ти барем бити будала! Како ће мене моја рођена жена оженити?! ПИСАРЧИЋ (напреже се озбиљно да разјасни Давиду): Је ли та твоја жена, на име коју сад имаш, је ли, питамо те, била прије оженита? ДАВИД: Жена оженита?! (Крсти се зачуђено и хода по соби.) Жена оженита! Ама, зар се у вашој земљи жене жене? [...] СУДАЦ: Изволим, изволим, Давиде. Сједи, па нам кажи какву прaву траже газде.

Сцена из представе „Јазавац пред судом” у извођењу Позоришта „Славија” Магија читања | На позорници

203


ДАВИД (сједа): Чудновату прaву, главати госпо-

uk a

Ed

бркљачити – говорити неразумљиво, мрмљати Земљана влада – Земаљска влада у Сарајеву (основана 1881) трећина, десетина – врсте намета на поробљени народ из турског периода

pr om

o

варица – жито што се вари (кува) на Вариндан, дан св. Варваре; фигуративно: смеша, мешавина

дине, траже газде. Не знам ти ни казати. То ти је некаква варица, нешто шарено, нешто буди Бог с нами! Траже од Земљане владе да нам изволи да се више не зовемо само Србови кô до Косова, већ српски, прекославни, школски, црквењски и ато-но-то... Ову пошљедњу ријеч не могу изговорити, па уби ме!... Ето, тако Србови да будемо. То они траже, чујем доље у чаршији, већ пуни’ шест година, па не могу да нађу. ПИСАРЧИЋ: Помрчина, Давиде, помрчина, па не виде од очију. ДАВИД: Море и то бити... Неки ме дан, баш ће бити у прошли пазар, пита газда Стево: „Признајеш ти, Давиде, да си српски, прекославни, школски, црквењски и ато-но-то...” О, тешке ријечи, крст јој љубим! Прије би’ сломио језик, него што би’ је изговорио... „Јеси ли, Давиде, таки Срб?” „Шта је то, газда? Каква је то сад нова вјера настала? Да ви нас, газде, нећеСилвија Карл-Марке, Јазавац у оделу те поримити? Није вам вјеровати, газде сте. Ја сам Срб, а таки Срб, Боже сачувај и заклони!” Он се ражљути, па подврисну: „То је наша, газдинска права што тражимо од Земљане владе! И кô таки Србин није, није ни Србин, већ Швабо, Шокац, шпијун, издајник!” Ја сам богме, велим, газда, мислио да ви тражите да царевина укине ову проклету трећину и десетину, а ви почели некакве будалаштине збијати. СУДАЦ: Па ти кажеш, Давиде, да сте ви сељаци задовољни? ДАВИД: О, ми смо задовољни! Притиснуло нас добро са свију страна; од некакве силне смо се милине умртвили, па једва дишемо... Али ми је врло тешко што ми газде кажу да нијесам Срб. Ја нијесам Срб! (Устаје са столице, и живо сијева и стријеља очима суца.) Погледај ме, господине, добро ме сад погледај; мјерио сам се на два царска кантара, на турском кантару и на кантару овог вашег цара, па ни драм мање ни драм више од двадесет и пет ока! А кад се Срб у мени напири и надме, нема тог царског кантара на ’вом свијету који би ме могô измјерити!!! СУДАЦ (у себи): Ово је чудноват створ. [...] СУДАЦ: Кад је рођен; колико је стар овај твој лопов, Давиде? ДАВИД: Није он ни стар. Млад је он још. СУДАЦ: Не питам те то, већ бих рад знати колико му је година. И то ми је потребно. ДАВИД: А колико има година откад сте ви дошли у Босну? СУДАЦ: Па има тако двадесет и три, и четири године. ДАВИД: О, млого, по Богу брате! Збиља, кад ћете ви већ... Е, толико је година, отприлике, и овом лопову, шјеме му се затрло! СУДАЦ: Како ти то знаш? ДАВИД: Знам ’вамо по нечем. Пиши ти слободно, толико му је. СУДАЦ: „Пиши ти слободно, толико му је!” Ти то мени као да заповиједаш, а? Ухватили смо те, Давиде! Не знаш!

204

Магија читања | На позорници


ДАВИД: Ама, пиши, господине, кад ти кажем, толико му је. СУДАЦ: Ама није то тако! Мораш казати по чем то знаш. ДАВИД: Е, кад ’оћеш да кажем, казаћу ти: дира у туђу сиротињу, па ја мислим да је баш

за вашег земана рођен. Ето по чем знам! СУДАЦ: Како, како? ДАВИД: Све полако... Опрости, господине, помео сам се. Опрости, господине, молимо

те, збунио сам се, па не знам ни шта говорим. Кад гођ уђем у славни суд, чини ми се да ме из свију ћошкова боду у очи оне несретне, палиграпске куке. РАЗГОВОР О ЈЕДНОЧИНКИ

ИСТРАЖИ И ПРОТУМАЧИ

pr om

o

Изнеси свој први утисак. Шта је смешно у овом одломку? Замисли Давида са врећом у којој се мешкољи јазавац. Објасни како разумеш његове разлоге за долазак у суд. На основу првих дидаскалија у којима је оцртан физички портрет Давида Штрпца опиши његов изглед. Чиме је наговештено да он није ни стидљив ни неспретан? Која се карактерна особина наслућује у пишчевом поређењу Давидових и мачјих очију? Због чега је важан изглед овог књижевног лика? Шта тражи Давид Штрбац пред чиновницима ћораве земљане владе, како је он назива? Како он доживљава царску власт? Зашто покреће парницу пред царским судом?

uk a

Прочитај дело у целини. Током читања руководи се предложеним истраживачким задацима и бележи своја запажања.

Ed

У једночинки нема много лица. На који начин упознајемо њихове карактере? Како су приказани Писарчић и Судија? Закључи зашто је употребљен деминутив писарчић. Којим поступцима и речима Судија и Писарчић омаловажавају Давида? Пронађи у тексту речи којима му се Судија обраћа. Уочи на који начин Давид реагује на некултурно понашање. Потражи речи којима се он обраћа Судији. Које се од њих могу протумачити као подсмех, односно имају подругљиво (иронично) значење? Протумачи њихов скривени смисао. Чиме их још Давид чини смешним? Издвој речи и поступке којима Давид Штрбац директно исмева Судију и Писарчића као представнике царске власти. Образложи како Давидово понашање и обраћање судским чиновницима помаже у осветљавању судбине босанских сељака. Које је све невоље народу донела аустријска окупација Босне? Протумачи грдње упућене јазавцу. Тужба против јазавца, осим што изазива смех, у себи крије и једну дубљу, горчу истину. Колико је јазавац стар? Када се он појавио у Давидовој њиви? Кога он, у ствари, представља? Издвој појединости на основу којих се може закључити о томе како живе сељаци у Босни. Протумачи значење необичног назива Давидове њивице. Шта из тог имена сазнајеш о политичком и социјалном положају сељака? Наведи које карактерне особине Давид поседује. Шта ти је смешно у његовом говору и поступању? Прочитај наглас делове текста који о томе говоре. Обрати пажњу на то како је Давид свјештио нови ред и законе. Да ли је суд оставио без ичега само Давида? По чему се то ново време разликује од старог, блентавог, турМагија читања | На позорници

205


ског времена? Подсети се Кочићеве приповетке „Јаблан”. Како је у њој приказана тежња за ослобађањем од аустријске владавине? Уочи начин карактерисања ликова у драмском делу које је намењено извођењу на позорници. Објасни по чему се разликује од епских дела, у којима такође постоји дијалог. Шта је сатирично у овом одломку? Уочи у тексту и подвуци Давидове реплике изречене са горком иронијом.Образложи жестину тако исказане осуде туђинске власти. Образложи психолошку, социолошку и језичку карактеризацију књижевног лика Давида Штрпца. Шта би се у његовом карактеру изгубило да он говори књижевним језиком?

o

Уочи током дијалога дубље разлоге Давидовог незадовољства. Протумачи прави смисао његове захвалности царском суду за млога добра. Наведи којих је све напасти суд ослободио Давида. Уочи ироничан смисао у Давидовом представљању у суду:

g Задатак за групни рад

pr om

Још сам снажан, иако сам се родио некако кад се први пут почела трећина од народа купити; још ја имам снаге и кувета, иако се већ двадесет година немам чим ни на Ускрс омрсити. Вала царевини, нашој премилостивој Земљаној влади и славном суду што сам и ово мало снаге очувô! Вала им ђе чули и не чули! Види га, господине, види како њуши: шуште ли оклен курузи.

Анализирај језик Кочићеве једночинке

uk a

Прва група: У тексту је много локализама. Издвојте оне чије вам је значење познато или разумљиво из контекста. Поред сваке речи напишите књижевне или синонимне облике речи које се користе у вашем крају (на вашем говорном подручју).

Ed

Друга група: Запазите појединости у тексту из којих се може помислити да је Давид неуки сељак. Закључите какав је прави смисао језичких грешака и извртања појединих речи. Трећа група: Чиновници се служе посебним, бирократским језиком, а Давид говори народним језиком свога краја. Уочите делове дијалога у којима се они не разумеју. Образложите своја запажања.

Јазавац пред судом, насловна страна књиге (1941)

Четврта група: Протумачите зашто Давид употребљава облик укопација. Уочите остале изобличене речи које не потичу од његове неукости него поседују скривено, пренесено, иронично или подругљиво значење. Објасните како разумете тај поступак. Пета група: Докажите да Давид Штрбац налази утеху у свом језику, у служењу простим и недотераним говором, који учевна господа не разуме до краја. Чиме се још одликују Давидови монолози? Да ли је он лакрдијаш или побуњеник, или истовремено и једно и друго? Образложите своја запажања. 206

Магија читања | На позорници


ИЗ РЕЧНИКА КЊИЖЕВНИХ ТЕРМИНА Једночинка – драмски комад чија се целокупна радња одвија у једном чину, једноставније радње и са мање драмских лица. Сатира – књижевни текст (песма, приповетка, роман, драма) чија је главна одлика да кроз хуморно приказивање карактера и збивања укаже на мане нарави и друштва и извргне их подсмеху и критици. Мото – натпис у прози или у стиху на почетку дела (обично после наслова или поглавља) који наговештава смисао текста на који се односи. По сажетости и садржајности подсећа на сентенцу (мудру мисао) и пословицу. Писци за мото често узимају и цитате из познатих књижевних дела, чиме се са њима успоставља и одређена идејна веза.

САЗНАЈ ВИШЕ Ко је Давид Штрбац

pr om

o

Лектор – реч која је од антике до данас имала више значења: у новије доба, језички стручњак који чита и језички и правописно исправља текстове (у издаваштву, штампаним и електронским медијима); лектор у позоришту – подучава глумце да правилно изговарају реплике (текст дела), поштујући језичке особености драмског текста (дијалекатске и друге особености).

uk a

Према истраживањима која су објављена у књизи Милана Карановића „Помрле личности Кочићевих приповедака”, Давид Штрбац живео је у селу Мелина на Змијању, а догађај са јазавцем такође се десио. „Показаше ми и гроб Давидов на гробљу и ону долину гдје је у својој крчевини ухватио јазавца и однео у Бањалуку. Хвалио се пред људима како му је један велики господин отворио врата, тј. судац кад га је истерао из суднице. За ту његову хвалу сазнао је Кочић и испитао га о томе подробно. Био је шерет и хром у ногу…” Овај се лик појављује и у другим Кочићевим делима.

Ed

Споменик Петру Кочићу у Бањалуци

Језик Петра Кочића

Давид Штрбац говори речито, богатим, живописним и сочним народним језиком, пуним сликовите фразеологије, хотимично користећи тзв. „простонародну етимологију” када у свом праведном гневу жели да увреди Аустроугарску и њену судску бирократију („Земљана” уместо „Земаљска влада”, „главати господин” уместо „главни господин”, „укопација” уместо „окупација” и сл.). Језик којим говори Писарчић пример је који илуструје последице аустроугарске владавине на свест, морал и језик српског народа. Сходно томе, деминутив писарчић је емоционално негативно обојен и употребљен је са пејоративним значењем. Давид Штрбац се намерно прави да не разуме израз „оженити жену”, настао очигледно под утицајем немачког језика, и инсистиМагија читања | На позорници

207


ра на српском, народном „оженити се женом” – иако до краја ни Судац ни Писарчић не разумеју значење његове „интервенције”. И Судац и Писарчић мисле да је проблем у томе да ли су, у спорном изразу, прецизно навели статус жене приликом његове женидбе, а не у самој конструкцији синтагме: да „оженити жену” (девојку, цуру, удовицу) значи „наћи јој жену”, односно „да се жена оженила женом”, а да „оженити се (женом)” значи „ступити у брак” (да се мушкарац оженио женом). Дакле, Давид Штрбац поставља питање које судска администрација не разуме: „Ама, зар се у ва̏ шој зèмљи жèне же̏ нē?” – као што не разуме ни разлику између прелазног глагола оженити и повратног оженити се*. Оженити у значењу узети за жену представља германизам, не припада стандардном српском књижевном језику и није у духу српског језика: као прелазни глагол, у српском језику тражи допуну правог објекта – који се исказује искључиво именицом у мушком роду (оженити сина и сл.).** Андрић о језику Петра Кочића

ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

pr om

o

За Петра Кочића је језик потпуно једно са људима и земљом, свет и неповредљив као и они. Понекад човеку изгледа као да је и само Кочићево дело, цело-целцато, лежало негде у дубинама тога језика, а он га је ископао као кип, и изнео на светлост дана и пред поглед света. Кочић је добро знао (или боље: осећао) да говорити и писати чисто и правилно значи одупирати се и на тај начин непријатељу, пркосити му, давати доказ своје животне снаге; и обрнуто, да примати нове, наказне изразе службеног језика значи колико и признавати чињеницу своје потлачености и покорности, отварати пут ка пуној капитулацији. Иво Андрић

Ed

uk a

Издвој један лик из Кочићевог дела и анализирај га. Напиши краћи састав са темом „Осуда аустријске владавине и њене бирократије у Кочићевој једночинки”. Осмисли костимографију и сценографију за једночинку „Јазавац пред судом” – за представу коју у целини или у деловима можете да одиграте у одељењу. Замисли да си лектор у представи „Јазавац пред судом”. Размисли о томе у чему би се састојала твоја улога. Анализирај говор Давида Штрпца који глумац треба да интерпретира на сцени. g Задатак за групни рад По могућности, погледајте неку од позоришних изведби Кочићевог „Јазавца пред судом” или телевизијску екранизацију. Анализирајте изабрано остварење упоређујући га са својим доживљајем и замислима у вези са ликовима, сценографијом и костимима.

Кључне речи: „Јазавац пред судом”, једночинка, сатира, мото, језик, лектор. *

**

208

У „Речнику српскога језика” МС пише: оженити, оженим сврш. 1. (кога) наћи коме жену, учинити што је потребно да мушкарац ступи у брак. — Моја мајко, ожени ме млада, док ме није обузела брада. НП Вук. Отац је био решен да ме ожени. Дом. 2. герм. узети за жену. — Оженио неку цуру, коју су му тетке ... нахвалиле. Коз. И. ~ се склопити брак, ступити у брак (о мушкарцу). — Ти врло добро знаш да се ја њом оженити не могу. Лаз. Л. Оженити се (неком), оженио сам се њоме, не: оженити (неку), оженио сам је. Прелазно се може употребити само с мушкарцем као објектом, нпр. оженити сина (=наћи му жену). (Из „Речника језичких недоумица” Ивана Клајна)

Магија читања | На позорници


Данило Киш (1935–1989) Један од наших најзначајнијих писаца XX века, са очеве стране јеврејског порекла. Најпознатији је по приповеткама и романима, али је писао и драме, песме, есеје, те предано преводио са више светских језика. Последње године провео је живећи и стварајући у Паризу. Његова најпознатија дела су: „Мансарда”, „Псалам 44”, „Рани јади”, „Башта, пепео”, „Пешчаник” и „Гробница за Бориса Давидовича”. Један је од најпревођенијих и у свету најпризнатијих српских писаца.

НОЋ И МАГЛА Предговор

pr om

Д

o

(одломци из телевизијске драме)

Ed

uk a

рамолет (што је можда срећнији назив од сувише техничког израза ТВ драма) „Ноћ и магла” није плод чисте фантазије; личности, које се ту појављују под именом госпође Риго и Емила, транскрипција су стварних особа. Када сам после неких двадесет година ходочастио у онај крај Мађарске где сам провео део детињства, нисам нашао своју учитељицу; била се одселила у Пешту, где сам је потражио. Постала је народни посланик и, како се то каже, активисткиња. Њен муж је имао такође значајну, мада локалну функцију. Без обзира на нека добра дела која су нам за време рата учинили, поуздано памтим да су обоје били симпатизери њилаша, мађарских фашиста. Подсећања на такву прошлост мојих јунака уредник ТВ-програма је, из превелике опрезности, избацио, тако да се овај мој драмски првенац свео на неку врсту лирске варијације на тему времена и сећања, а од поменуте алузије остао је само наслов – дослован превод нацистичког Nacht und Nebel, чије је значење уреднику изгледа измакло.

Спомен-плоча француским жртвама у концентрационом логору. На њој се могу прочитати називи Nacht und Nebel и НН заробљеници. Магија читања | На позорници

 Знати да живот неће бити потрошен узалуд, то нам омогућава да се одупремо, и можда чак да победимо смрт. Једино љубав може дати човеку ову снагу. Данило Киш

ходочастити – походити света места; ходом, покретом, сусрести неког, посетити значајно место (из верских или других разлога) Nacht und Nebel – Ноћ и магла, назив строго поверљиве директиве Адолфа Хитлера из 1941, којом су, према нацистичкој доктрини, сви неподобни грађани упућивани у концентрационе логоре на тлу немачке или изван ње. Такви заробљеници називани су НН заробљеницима.

209


► Главни јунак Кишове телевизијске драме, означен једноставно као „Младић”, враћа се у место у којем је провео детињство, са жељом да оживи успомене. Са том намером посећује и своју стару учитељицу, госпођу Риго. Испоставља се да свако од јунака драме има своје виђење прошлих времена…

ЛИЦА: МЛАДИЋ, ГОСПОЂА РИГО, ЕМИЛ МАРИЈА РИГО: Добро, онда, у сваком случају, доћи ћеш сутра ујутро… Лепо, на

Ed

uk a

pr om

o

кафицу… МЛАДИЋ: Али ја путујем вечерас… МАРИЈА РИГО: Забога, Анди, зашто тако брзо? МЛАДИЋ: Мора се, госпођо Риго… Ово је било само једно мало кратко ходочашће… МАРИЈА РИГО: Па, добро, Анди, какви су ти утисци? Да ли си нашао нешто од онога што си тражио? Двадесет година… Господе, није то мало! Кад се само сетим… Као да те сад видим са твојим бернардинцем како се шеташ по обали реке… МЛАДИЋ: Ето, рекао сам вам, нашао сам неке људе, а знате ли, знате ли, госпођо Риго, шта нисам нашао? Нисам нашао пејзаж. Говорио сам у себи: Шта је то за дрво двадесет година, шта је то за реку, за шуму, шта је двадесет година у животу једног храста… И одлазим тамо, тамо где сам познавао свако дрво, сваки жбун, сваки цвет, и не налазим ништа од тога… Дрвеће су посекли, или га је однела вода, или су га срушили громови, река се за ових двадесeт година премештала, мењала своје обале, подривала, прекрајала… ништа, ништа није остало од онога што сам очекивао да ћу поново наћи… МАРИЈА РИГО: Забога, Анди, то је оно о чему говори Емил, лажне успомене. Како би могло… МЛАДИЋ: Не, госпођо Риго, ја тачно знам да су стајале две велике тврдокорне букве крај насипа, тамо поред реке… МАРИЈА РИГО: Какве букве, Анди… Ја се не сећам да су икада игде крај реке у близини села биле икакве букве… Колико се ја сећам, све до другог атара, све до грофовске шуме, нигде није било дрвета, него само гола равница, гола као длан… МЛАДИЋ: Е, па ја сам урезао своје име у једну од тих букви… дубоко, до у само срце дрвета своје име, како бих га једном, када се будем вратио, могао пронаћи… И ето, ништа од тога… Ни то једино сведочанство нисам могао да нађем… МАРИЈА РИГО: Почео си ми, видиш, да причаш о малој Јулији… Како ти је изгледала она… Емиле, Емиле, знаш ли да нам је Анди био у оно време заљубљен до ушију у ону малу Јулију Сабо? Чујеш ли ме, Емиле… ЕМИЛ (off): Нешто си рекла? МАРИЈА РИГО: Кажем да нам је Анди био заљубљен у ону малу Јулију Сабо… У ону што јој је отац био полицајац за време рата. Сећаш ли се… ЕМИЛ (off): Ухм… МЛАДИЋ: Да, ту сам био стао: Рекоше они мени, чика Хорват: А, гле ти њега, не заборављају се тако лако старе љубави… И то још прва љубав… Па, рекоше ми, ево ти твоје Јулије, на истом оном месту где си је оставио… Прва кућа од нас… Она нова… МАРИЈА РИГО: Да, знам, изградили су нову кућу, она и њен муж… МЛАДИЋ: Ја, сав узбуђен, приђем и питам једну сељанку: Извините, да ли ту станује Јулија Попов… Девојачко име Сабо. Да, рече она. Могу ли да разговарам с њом, питам ја… А шта вам треба? Тако, рекох… Треба ми… Е, па ја сам та, рече она…

210

Магија читања | На позорници


МАРИЈА РИГО: Емиле, чујеш ли

Ed

uk a

pr om

o

како лепо прича Анди… Срео је ту своју прву љубав, Јулију, и није је препознао, него је сав претрнуо од изненађења… ЕМИЛ (off – прекида се зујање бријача): Ништа те не чујем. Молим те лепо, реци ми ако имаш нешто да ми кажеш, стално имам утисак да мени говориш… МАРИЈА РИГО: Кажем да треба да чујеш како Анди прича о сусрету са оном малом ЈулиСцена из ТВ драме „Ноћ и магла” (1968) јом Сабо… ЕМИЛ (off – кроз зујање бријача): Само ви наставите, одмах ћу ја… МЛАДИЋ: Признајем, био сам пребледео… Господе, како је поружнела… МАРИЈА РИГО: Шта, поружнела… И ти имаш тај утисак? МЛАДИЋ: Пружила ми је своју тврду, велику, спечену руку, скоро мушку и рекла ми је: Здраво, Анди, како си? Добро, рекох, како си ме препознала? Тако, рече она. А да ли си ти мене препознао? Јесам, слагах ја, само нисам баш био сигуран да си то ти, па сам хтео да проверим… А ја сам очекивао да ћу наћи, замислите колико сам био шашав, очекивао сам да ћу наћи ону исту девојчицу, прћаста носа, плавокосу, жељооку… МАРИЈА РИГО: Ти, Анди, збиља претерујеш… увек си био склон фантазијама, као твој покојни отац, опрости што ти то морам рећи, али ипак мало претерујеш… Па Јулија Сабо није била никад плавокоса, нити жељоока, нити је имала прћасти нос… МЛАДИЋ: Хоћете да кажете… МАРИЈА РИГО: Емиле, Емиле, молим те да чујеш ово, ово је збиља врло интересантно… Емиле… (Пауза. Чује се само зујање машинице за бријање.) МАРИЈА РИГО: ...Емиле, побогу, колико се то дуго бријеш… (Изнервирана.) Емиле, не бријеш ваљда длаке из ува… Емиле… ЕМИЛ (off – искључио је апарат): Нешто си рекла? МАРИЈА РИГО: Молим те, да ли се сећаш оне мале Јулије Сабо?… (Емил долази и брише лице пешкиром.) ЕМИЛ: Како да не… то је била она црнка, с великим црним очима… МАРИЈА РИГО (даје знак младићу да ћути): Него, не можемо да се сетимо тачно какав је она нос имала… ЕМИЛ: Нос… Чекај да се присетим… (Зажмури.) А, да, сетио сам се преко њеног оца… Повијен, скоро кукаст нос… Сећам је се добро, у старијим разредима сам јој предавао две-три године… МАРИЈА РИГО: Е, Анди, Анди, дакле, збиља имаш машту као какав романтични песник… Да ниси ти којим случајем постао песник? А, молим те, Емиле, он мени Магија читања | На позорници

211


pr om

o

каже: замислите, госпођо Риго, она мала плавокоса, замисли: плавокоса, па… како си оно рекао… МЛАДИЋ: Рекао сам: жељоока… МАРИЈА РИГО: Чујеш ли га, молим те: жељоока и прћаста носа… Он је очигледно побркао… Он је мислио на неку другу… Можда си мислио на ону малу… (Младић устаје и одлази до прозора. Гледа кроз прозор одшкринувши завесу.) МЛАДИЋ: Не, госпођо Риго, не, нисте у праву: Јулија је била плавокоса, жељоока, прћаста носа… Пас је био полувучјак… На обали реке, крај насипа, стајала су два храста, на које сам се пео, а на грану једног од њих био сам урезао своје име ножем, пре двадесет година… Господин Емил је имао бркове, црне крупне штуцоване бркове, а на десној руци, на средњем прсту, носио је крупни печатни прстен, којим је ударао ђацима буботке по глави… Нећете ваљда рећи, госпођо Риго, да ни мој отац није постојао… Стари пијани Едуард Сам… Сам који вам је донео у свом масном шеширу дивљи патлиџан? МАРИЈА РИГО: О, Анди, забога, нисмо деца, нећеш ваљда да се љутиш због тога што нас, све нас, а поготово нас старије, издаје памћење, што нам се сећања не слажу до у длаку… РАЗГОВАРАМО О ТЕЛЕВИЗИЈСКОЈ ДРАМИ

Ed

uk a

Подсети се одломака из књиге „Рани јади” обрађиваних у претходним разредима. Ко су Андреас Сам и Јулија Сабо? Како изгледа пас из приче „Дечак и пас”? Опиши их према сопственом сећању. Подсети се и приче „Еолска харфа” из програма седмог разреда. На основу одломака закључи ко је Младић. Како се зове његов отац? После колико година он посећује места и људе који су обележили његово детињство? Којих се значајних догађаја Младић сећа? Шта се по томе закључује о његовим особинама? Зашто му је важно сећање на девојчицу Јулију Сабо? Шта на основу епитета жељоока закључујеш о његовим осећањима према Јулији? Опиши како је изгледао њихов сусрет. Ко је кога препознао? Како сада изгледа Јулија? Шта на основу тога закључујеш о Јулијином животу? У чему се разликују сећања Марије Риго и њеног мужа Емила од Младићевог сећања? Ком сећању, као читалац, више верујеш? Због чега? Шта о поузданости/непоузданости сећања закључујеш на основу наведених одломака? У чему се састоји вредност емоционалног сећања? Како се неки људи од својих срамотних поступака из прошлости штите својом верзијом „сећања” (на људе, места, догађаје)? Образложи идејни слој који запажаш у одломцима из Кишове драме. САЗНАЈ ВИШЕ

Телевизијска драма – посебан, нови вид драмске књижевности. Замишљена је и писана непосредно за телевизијско извођење. Њен израз се разликује од позоришног и филмског. У телевизијској драми најчешће пратимо мали број ликова. Радња није опширна и улази се одмах у срж збивања. Изражена је тежња да се радња одигра на једном месту и у што краћем временском року. 212

Магија читања | На позорници


Израз off – технички израз којим се означава да се чује само глас глумца, а да се он сâм не види.

e ЗАДАТАК ИЗ МАЛЕ ШКОЛЕ ПИСАЊА

o

Алузија – стилска фигура у којој се упућује на неки познати догађај, дело, лик или ситуацију. Најчешће се читаочева пажња усмерава на неко друго књижевно дело или мит. Назив Кишове телевизијске драме „Ноћ и магла” алузија је на наредбу нацистичких власти од 7. децембра 1941. године, по којој су многи политички активисти и помагачи покрета отпора у различитим земљама под немачком окупацијом похватани и одведени, након чега су углавном нестајали у логорима смрти. Акција „Ноћ и магла” била је део тактике застрашивања окупационих власти. Писац алудира на симпатије које су током рата драмски јунаци, учитељица Марија Риго и њен муж Емил, гајили према фашистима.

pr om

► У библиотеци потражи књигу Данила Киша „Рани јади” и у њој прочитај

причу „Улица дивљих кестенова”.

► Припреми се да напишеш кратак осврт на тематску и мотивску повезаност

uk a

између те приче и телевизијске драме „Ноћ и магла”. Потруди се да драму и причу препричаваш тако да уједно дајеш тумачење најзначајнијих мотива и ситуација у текстовима. ► Запази у ком лицу је прича исприповедана. Како је у њој остварен дијалог? ► Уочи главну тему приче. Какав је став приповедача према сећањима? Шта га је подстакло на трагање за својим несталим домом? ► Запази мотив дивљих кестенова и повежи га са темом сећања. Шта кестенови представљају за приповедача? Подсети се мотива дрвећа у драми „Ноћ и магла”.

w радио-драма „Ноћ и магла” https://youtu.be/ zNiutcK6ZpU

Ed

ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

g Задатак за групни рад 1. Послушајте радио-драму Драмског програма Радио Београда „Ноћ и магла”. Разговарајте о томе како су радијским средствима (гласом глумаца, звучним ефектима) дочарани ликови и атмосфера Кишове драме. 2. Погледајте телевизијску драму „Ноћ и магла”. Упоредите је са радијским остварењем. Разговарајте о специфичностима уметничких средстава радијског и телевизијског израза. 3. Користећи мобилни телефон или камеру, покушајте да снимите радио-драму или петоминутни филм по сопственом сценарију. Нека ваша тема буде ходочашће: прикажите сопствено сећање на место на ком сте се играли у раном детињству.

телевизијскa драмa „Ноћ и магла” 1968. https://www.dailymotion. com/video/x2jg2w8

Кључне речи: „Ноћ и магла”, телевизијска драма, алузија, мотив варљивости сећања. Магија читања | На позорници

213


НАУЧИЛИ СМО: ДРАМСКА КЊИЖЕВНОСТ ► Драма – књижевни род (поред лирике и епике) ► Драмски текст – посебна врста књижевног текста написаног у стиху или у прози, у облику дијалога и монолога, ради извођења на позорници, филму, телевизији или радију. ► Чине је три основне драмске врсте: трагедија, комедија и драма у ужем смислу. ► Етапе у развоју драмске радње: експозиција (увод), заплет, кулминација (врхунац заплета), перипетија (обрт, преокрет) и расплет (разрешење сукоба). Пре експозиције може стајати пролог, а после расплета епилог. ДРАМСКИ ТЕКСТ

ПОЗОРИШНА ПРЕДСТАВА

Ed

uk a

pr om

o

Драмски писац – аутор драмског дела. Традиционална Редитељ – аутор позоришне представе. подела на трагедију и комедију дала је и називе за На основу драмског текста поставља комад на сцену: писце трагедија (трагичаре) и комедија (комедиографе). бира глумце према изабраном тексту, даје основну замисао сцене и са глумцима увежбава улоге (глуму и сценски покрет). Лица у драми – ликови који носе драмску радњу; Глумац – драмски уметник који глумом представља одликује их скуп моралних и емоционалних особина одређени карактер (лик) у позоришној представи. који представља лик у књижевном делу. Драмска радња – прича која се развија кроз дијалог Кулисе – сценографија: дочаравање места драмске ликова, а заснована је на неспоразуму и сукобу ликова. радње на сценском простору. Мора имати почетак, главни догађај и разрешење које Сценограф – уметник који креира изглед позорнице може бити комично или трагично. У драми у ужем (сцене), кулиса, позоришног декора, уређујући сценски смислу могу да постоје и трагички и комички елементи. простор према захтеву редитеља. Драмски дијалог – разговор између два лица или више Лектор – стручна особа задужена за сценски говор, лица у драмском тексту. дикцију и говорну интерпретацију текста; са глумцима одржава лекторске пробе. Костимограф – уметник који креира одећу глумаца у Дидаскалије (ремарке) – додатна објашњења која складу са улогом коју тумаче у комаду, објашњењима драмски писац најчешће пише у заградама, као упутства редитељу и глумцима. Садрже основне из драмског текста и захтевима редитеља. напомене о ликовима, њиховом изгледу и понашању, о месту и времену радње. Чин – тематски и драматуршки заокружен део драме Смењивање чинова на сцени обично прати измена (једночинка – драма у једном чину). сценографије и других елемената. Могуће су и паузе за гледаоце између два чина. Сцена – најмања тематска јединица драмске радње Сцена – позорница: простор на којем се изводе коју чине реплике; означава промену места радње у позоришне представе (уз одређену сценографију, светлосне и звучне ефекте и коришћење реквизита). оквиру драмског чина..

► Позоришне професије подразумевају уметничка занимања и техничка занимања. • Уметничка занимања: писци/драматурзи, глумци, певачи, играчи, композитори, музичари, кореографи, сценографи, шминкери, позоришни фотографи, лектори, суфлери (шаптачи) и други, у зависности од врсте позоришне представе (мјузикл, опера, балет и др.). • Техничка занимања: кројачи, обућари, власуљари, електричари, молери, столари,тапетари, бравари, реквизитери, пиротехничари и други. ► Савремена позоришта (театри) креирају репертоар и имају препознатљив сценски израз. Редитељи трагају за новим могућностима режије и сценског простора и експериментишу у свим сегментима позоришне представе, често се користећи и могућностима нових медија. 214

Магија читања | На позорници


ДЕТИЊСТВО Расли смо журно без даха јурећи лествама дана. Оскар Давичо

► Иван В. Лалић, Ветар

► Џером Дејвид Селинџер, Ловац у житу (одломци)

uk a

► Иво Андрић, Деца

pr om

► Бранко Радичевић, Ђачки растанак (одломци)

o

Читаћеш:

Ed

► Клод Кампањ, Збогом, мојих петнаест година (одломак) ► Дино Буцати, Колумбар

Урош Предић, Мали филозоф (1887)

Научили смо % Подсети се књижевних дела и филмова који говоре о деци, детињству, одрастању. Колико су ти те теме занимљиве? Издвој оно што у њима сматраш највреднијим. Магија читања | Детињство

215


 Ал’ кад ми се веће смрћи мора, Нек се смркне измеђ ови’ гора.

Бранко Радичевић (1824–1853) Један је од најзначајнијих следбеника Вукових идеја о реформи српског језика и писма. Своје право име Алексије заменио је народним Бранко. Почео је да пише песме на немачком језику као ђак Карловачке гимназије, али је под Вуковим утицајем своју прву књигу песама објавио на српском народном језику у Бечу 1847. Како је боловао од тада неизлечиве туберкулозе, преминуо је 1853. у Бечу, а постхумну збирку песама објавио је његов отац 1862. Песников се гроб налази на Стражилову, на Фрушкој гори, према његовој последњој жељи. Написао је педесет и четири лирске песме и неколико епских, као и поему о свом школовању у Карловцима „Ђачки растанак” и алегорично-сатиричну поему „Пут”, у којој се залаже за Вукове идеје и исмева његове противнике.

ЂАЧКИ РАСТАНАК

Бранко Радичевић

амо – овамо, овде тиче – птиче, птичје младунче де – где криоце – мало крило, крилце тић – птић, младунче птице жбуне – жбунове с’ – се друга – другова свети’ - светих раставити се – растати се њи’ - њих вељу – велику јера – јер

216

o

pr om

Ој Карловци, место моје драго, кô детенце дошао сам амо, игра беше једино ми благо, слатко зва’ ја мед и смокву само. Дете мало – голушаво тиче, дође тиче па се ту навиче, овде, овде, де криоце мало први пут је сретно огледало, из почетка од гране до гране, од дрвета једног до другога, док је смело сетити се стране, сетити се неба високога, док је могло крила своја лака небу дићи тамо под облака. Под небо се дигô тић и сада, ал’ весео није кô некада, гледа доле, реку, врело, луга, дрва, жбуне, горе и врлети, па му с’ чине до толико друга, до толико успомена свети’, с кима дане прелепо пробави,

uk a

Погледај седму епизоду серијала Великани српске Војводине: Бранко Радичевић. https://youtu.be/ lR-dRamImRA

► Бранко Радичевић је рођен у Славонском Броду, али је детињство и младост провео у Сремским Карловцима. Поему „Ђачки растанак” започиње још као ђак сремскокарловачке гимназије и то на немачком језику. Дуго је чува у себи, а онда даје овом свом ремек-делу коначан облик на српском народном језику. Подсети се песме коју је Бранко Радичевић записао Мини Караџић у споменицу и њеног сведочења о томе како је песник брзо и лако написао своје стихове, готово за трен. Сети се и ритма и мелодије тих стихова. Освежи своје знање о значају 1847. године у Вуковој борби за српски језик и правопис и о доприносу Бранка Радичевића победи Вукових идеја.

Ed

w

(одломци из поеме)

Магија читања | Детињство

па и сада мора да остави. Тешко му се, тешко раставити, али шта ће када мора бити! За њи’ срце њему младо туче, али нешто на далеко вуче, он не може више одолети, па се вине и у свет полети. Ој Карловци, лепо л’ живе туде, ал’ што мора бити нека буде, та и мене нешто даље вуче, ево пружам свога раја кључе. Па када би имô каку жељу, једну б’ имô само али вељу: кад би тако смањио се туди да те могу притиснут на груди, та на груди и на своја уста, ох, жељице, ала си ми пуста! – Лака песмо, оди у помоћ, Јера оно већ је близу ноћ, де пригрли, песмо, моја снаго, па изљуби све мило и драго!


uk a

Ed

Сремски Карловци (стара разгледница)

вечерњача – звезда Даница, Венера осетити се – подсетити се, сетити се

o

Сунце зађе, а спушта се тама, на небу је Вечерњача сама, небо ведро, а река се чиста тамо-амо у пругама блиста, ој Дунаво, о ти реко силна, ала си умилна! Колико сам пута превесео са друговим’ у лађицу сео, заватио веслом и десницом, отиснуо с’ водом и матицом, ни се буре ни громовне буке поплашиле поуздане руке. Кад гром рикну, када муња севну, тада млађан понајслађе певну. Север дува, водом пољуљива, вода бурна у чун запљускива, вал за валом у часак нагрну, лати чамац па га и преврну, све у воду – ао красне муке! Шчекасмо се на ноге и руке, па за часак ето браћа луда догрцаше до брега и пруда. Млого ли се тако кадикада у се глава поуздала млада, − тело чило, а умешна рука, сретно сам се ја увек извукâ; ја сам теби младо тело предô кâно оцу своме што би чедо, јер да теде, могаше ме једном руком својом задржати ледном. Та кад оно у води неука доватила та самртна мука, кад се вода нада мноме склопи, ој Дунаво, ти ме не утопи! Ти ме диже, привати обала, зато теби до небеса фала, − рекô онда па ћу и свакада, али збогом остај мени сада!

pr om

Сунце јарко, та колико реда тако тебе ја седати гледа’! Гледа’ твоје големе красоте пун радости и веље милоте, Гледа’ тамо па мисли’ назада, како красно бијаше некада, осети’ се српске царевине, српске славе, српске госпоштине; осети’ се последњега доба, та краснога на Косову гроба. Збогом, сунце, на западу јасно, ал’ за гору заилазиш красно! Тако красно и у таке славе јуначке су тада пале главе, угледô се један на другога, попадао један код другога, та рад оне красне домовине не жалио нико да погине. Ти већ зађе, небо је црвено, као да је крвљу обливено. Ао, сунце, као небо ово тако беше црвено Косово, од србињски тешки’ палошина крв с’ отвори кâ морска пучина, дивно ли је тада Србаљ био, дивно л’ сваки главу заменио, дивну л’ крвцу злотворску пролио, у њој данак дивно утопио. Ој сунашце жића мог убаво! Када зађеш, о зађи крваво, сред копаља, звеке и мачева, зађ’ за гору душмански лешева, кô што онда тим јунаком зађе – та шта море јоште бити слађе!

Магија читања | Детињство

палошина – аугментатив од палош – дугачак и широк двосекли мач шчекати се – дочекати се млого – много

теде – хтеде

фала – хвала

217


uk a

pr om

Зора зори, све поустајало, па с’ уз брдо весело нагнало, свирац свира, пушке попуцују, моме поју, момци подвикују. Јоште мало, ето винограда, гледај сада убавога рада: бери, носи, час доле, час горе, момци кликћу, а песме се оре. „Живо, живо!”, један другог кори, живо с’ ради, ал’ нико с’ не мори: гледни само после ује сваке, гледни само оне ноге лаке, та тек што се свирац чује, већ у колу с’ поскакује. Коло, коло, свирац свира, нога земљу не додира. „Ситно, брате, ијујују!”, момци чили подвикују.

o

[...] Виногради, збогом умиљати, збогом, грожђе, нећу те ја брати, ао бербо, тебе жалим клету, та шта лепше од тебе на свету? Ко тебека никад не видео, шта је јоште сиротан видео? Ао брацо, амо у то доба дођи, види, чуј, па ајд’ у гроба.

Сава Шумановић, Берачице

[...] Збогом, песме, збогом, коло, збогом, момци наоколо, збогом, кито мома млади’, збогом, грожђе, збогом, виногради!

РАЗГОВАРАМО О ПОЕМИ

Ed

Опиши своје утиске након читања. Од чега се лирски субјекат опрашта? Објасни како разумеш обраћање лирског субјекта Карловцима, песми, сунцу, Дунаву, виноградима. Шта га све везује за Карловце? Какав се сукоб јавља у њему? На који га догађај из српске прошлости подсећа залазак сунца? Какве су младићке успомене везане за Дунав? Зашто је он важан лирском субјекту? ИСТРАЖИ И ПРОТУМАЧИ

Истражи каква је улога а