Радна свеска, српски језик за 4. разред основне школе by Izdavačka kuća Eduka

Нада Тодоров • Стеванија Кеча Ивана Јухас • Јасмина Игњатовић

РАДНА СВЕСКА

uk a

СРПСКИ ЈЕЗИК за четврти разред основне школе

Нада Тодоров Стеванија Кеча Ивана Јухас Јасмина Игњатовић РАДНА СВЕСКА Српски језик за четврти разред основне школе

Главни уредник Проф. др Бошко Влаховић

Одговорна уредница Доц. др Наташа Филиповић

Лектура и коректура Споменка Трипковић

uk a

Дизајн и графичка припрема Јасмина Игњатовић

Издавач ЕДУКА д.о.о., Београд Ул. Змаја од Ноћаја бр. 10/1 Тел./факс: 011 3287 277, 3286 443, 2629 903 Сајт: www.eduka.rs; имејл: eduka@eduka.rs За издавача Проф. др Бошко Влаховић, директор Штампа _________ Издање _________ Тираж _________

Рецензенти Миланка Берковић, професорка разредне наставе, ОШ „Филип Вишњић”, Београд Др Јелена Журић, професорка књижевности и српског језика Наташа Ковжан Кун, педагог

Радна свеска ти помаже: сети

шо

зна

нога

• да научиш

• да самосталн

процениш сво

нешто ново;

ш;

већ

да • да покажеш тано; азумеш прочи

се

• да раз

вијаш

културу

изражав

ања;

је

знање.

што

• да

uk a

под

САДРЖАЈ

ВРСТЕ РЕЧИ Заједничке и властите именице ............................................................................................. 8 Род и број именица ................................................................................................................ 10 Градивне и збирне именице ................................................................................................... 11 Придеви ..................................................................................................................................... 12 Род и број придева ................................................................................................................. 15 Личне заменице ...................................................................................................................... 16 Глаголи ...................................................................................................................................... 18 Глаголска времена ................................................................................................................... 20 Лице и број глагола ................................................................................................................. 21 Бројеви ...................................................................................................................................... 22 Променљиве и непроменљиве речи .................................................................................... 23 Да поновимо ........................................................................................................................... 25

uk a

РЕЧЕНИЦА Реченице по значењу .............................................................................................................. 28 Реченице по облику ................................................................................................................. 30 Субјекат ...................................................................................................................................... 31 Глаголски предикат ................................................................................................................. 34 Објекат ....................................................................................................................................... 36 Време, место и начин вршења радње .................................................................................. 38 Додатак уз именицу ................................................................................................................ 40 Да поновимо ........................................................................................................................... 42 ПРАВОПИС Имена становника држава и насеља ................................................................................... 44 Називи улица и тргова ........................................................................................................... 46 Називи уметничких дела ....................................................................................................... 48 Имена из уметничких дела и имена животиња ................................................................ 49 4

Називи институција, установа, манифестација... ............................................................. 51 Називи историјских догађаја и личности .......................................................................... 53 Заменица ВИ из поштовања ................................................................................................. 54 Речца НЕ .................................................................................................................................... 55 Речца ЛИ ................................................................................................................................... 56 Предлог С или СА .................................................................................................................... 57 Писање вишечланих бројева ................................................................................................. 58 Писање датума ......................................................................................................................... 59 Управни говор .......................................................................................................................... 60 Да поновимо ........................................................................................................................... 61

uk a

ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА Речи истог облика, а различитог значења .......................................................................... 64 Речи истог значења, а различитог облика .......................................................................... 65 Јутро у селу — описивање ....................................................................................................... 66 Мој завичај у прошлости ........................................................................................................ 68 У друштву књижевних јунака (описивање књижевног лика) ........................................... 70 У друштву животиња (описивање животиње) .................................................................... 72 Препричавање .......................................................................................................................... 74 Заврши причу ........................................................................................................................... 76 Постави питања ....................................................................................................................... 77 Устаљени језички изрази ....................................................................................................... 78 Од слова до реченице ............................................................................................................. 80 Да поновимо ........................................................................................................................... 82 КЊИЖЕВНОСТ Читамо лектиру: песме Милована Данојлића ................................................................... 84 Читамо лектиру: песме Драгана Лукића ............................................................................ 90 Читамо лектиру: „Бела Грива” ............................................................................................... 93 Читамо лектиру: „Леси се враћа кући” .............................................................................. 99 Оцени своје знање .............................................................................................................. 108 5

Исидора Секулић

uk a

Жив је и напре󰐴ан наро󰐴 који језик свој усавршава.

ВРСТЕ РЕЧИ Наредни задаци ће ти помоћи да:

uk a

• разликујеш заједничке, властите, градивне и збирне именице; • одредиш род и број именица; • разликујеш описне, присвојне и градивне придеве; • одредиш род и број придева; • разликујеш личне заменице; • разликујеш глаголе и одредиш лице и број глагола, као и глаголска времена; • разликујеш бројеве као врсту речи; • разликујеш променљиве и непроменљиве речи.

ВРСТЕ РЕЧИ

ЗАЈЕДНИЧКЕ И ВЛАСТИТЕ ИМЕНИЦЕ 1. Подвуци именице у тексту. Заокружи властиту именицу.

Рене Гијо, БЕЛА ГРИВА (одломак) Узбуђени дечак бојао се да не уплаши тог дивног малог коња. Није смео ни да се покрене. Најзад се осмелио. Нагнувши се, он сасвим лагано пружи руку, стидљиво покушавајући да помилује коњића. Истог тренутка сину пламен у огромним очима ждребета. Оно поскочи, нагло се пропе. А затим се једним скоком, сагнуте главе, баци у трску. Фолко је био задивљен. Чинило му се да је све то био само сан. Дивна бела прилика је ишчезла. Дечак се попе на обалу. У расквашеној земљи оцртавао се траг мајушних копита. Фолко се прикрадао кроз трску. На мркоцрвеној равници, мало даље, стајала је висока кобила витких бокова, бела, обавијена дугом сребрносивом гривом.

uk a

2. Из народних пословица и изрека издвој све именице и напиши их на линијама. Тиха вода брег рони.

Где је слога, ту је и победа.

Малена је птица препелица, ал умори коња и јунака. 3. Спој линијом именице са одговарајућом групом имена. трска

Милош

пламен

ИМЕНА БИЋА

врабац

ИМЕНА ПРЕДМЕТА

дуга

ограда

ИМЕНА ПОЈАВА

клупа

глава 8

страх

песма

ВРСТЕ РЕЧИ

4. У свакој групи речи прецртај реч која ту не припада. сто

облак

бреза

столица

олујни

трава

седети

муња

цветно

табла

гром

дрво

оловка

киша

детелина

лењир

олуја

цвет

5. У тексту подвуци властите именице.

ПОКЛОНИО САМ СВОЈОЈ БАКИ РУЖИ ЛЕПУ ЦРВЕНУ РУЖУ ЗА ЊЕН РОЂЕНДАН. БАКИНА СЕСТРА ЗОРА КАЖЕ ДА ЈЕ НАЈЛЕПША ЗОРА У ЊИХОВОМ СЕЛУ. БАКА ИМА

КРАВУ ЈАГОДУ И ЛЕПУ БАШТУ У КОЈОЈ УСПЕВА СЛАТКА ЈАГОДА. 6. Подвуци правилно написана властита имена.

Стара Планина / Сува планина

Јадранско море / Егејско Море

београђанин / Новосађанин

Францускиња / аустријанка

велика Морава / Јужна Морава

uk a

Нови сад / Нови Бечеј

7. Од датих слова састави што више именица.

У овој лекцији показао/показала сам да: • разликујем заједничке и властите именице; • правилно пишем властите именице. 9

ВРСТЕ РЕЧИ

РОД И БРОЈ ИМЕНИЦА 1. Одреди род и број написаних именица као што је започето. РОД

БРОЈ

ИМЕНИЦЕ

глава улице теле киша громови јунаци

кревети пањеви брдо прозори планина природа

РОД

БРОЈ

ИМЕНИЦЕ

2. Напиши множину именица. поље

јеж

брод

обала

uk a

3. Напиши једнину именица. зечеви

голуб

град

јорговани борови

скакавци петлови орлови

4. Реши укрштеницу. Одреди род и број именице која је решење укрштенице.

3 4

1 највећи град у јужном делу Србије 2 мужјак мачке 3 мања стајаћа вода 4 име појаве (сева) 5 име наше познате сликарке Петровић

5 У овој лекцији показао/показала сам да: • разликујем и правилно одређујем број именица; • разликујем и правилно одређујем род именица. 10

ВРСТЕ РЕЧИ

ГРАДИВНЕ И ЗБИРНЕ ИМЕНИЦЕ 1. У следећем тексту заокружи градивне именице, а подвуци збирне. Бака је у корпу од прућа ставила: десет јаја, теглу меда, килограм хељдиног брашна, кесу кестења, теглу ајвара и комад сира. Све је прекрила крпом од лана. Направила је букет цвећа и стазом прокрченом кроз жбуње и шибље пошла код рођака у суседно село.

2. Испред именица упиши одговарајуће бројеве. 1 — властите именице 3 — заједничке именице 4 — збирне именице 2 — градивне именице ЈАГЊАД

МЛЕКО

ГРАД

СОК

МИЛАН

ЦВЕЋЕ

СОКОБАЊА

КАМЕЊЕ

УЛИЦА

ПЛАНИНА

КОПАОНИК

ЗЛАТО

uk a

3. У сваком низу прецртај именице које му не припадају. Одреди и напиши врсту осталих именица. брашно, млеко, уље, часовник, шљунак, блато, дрво, глина, нафта, сребро, вода, вино, кућа, песак

људи, мама, животиње, биљке, слово, звоно, телад, куће, медвед, веверица, пас, ловац, пилад, камење, оловка, брат, сестра жбуње, камење, пруће, грожђе, кестење, снопље, врата, грање, деца, господа, живина, пилад, оловка Филип, Јелена, Париз, Момир, гора, језеро, Морава, море, Београд, Копаоник, Младеновац, Перућац У овој лекцији показао/показала сам да: • препознајем градивне именице; • препознајем збирне именице. 11

ВРСТЕ РЕЧИ

ПРИДЕВИ 1. Подвуци описне придеве у тексту.

uk a

ДЕЧАК И ЗАЧАРАНО ЈЕЗЕРО, швајцарска бајка (одломак) Велико плаво језеро беше окружено стеновитим планинама. Врхове планина покривао је вечити снег. Са стрмих планина спуштао се брбљиви поток и уливао се у језеро. Једног дана на обали потока седео је један дечак са пуним наручјем дивљег мака. Кидао је један по један цветак из букета и бацао у воду. Забављао се гледајући их како се ковитлају у брзаку да би већ следећег тренутка отпловили ка језеру и умирили се на његовој глаткој површини. Наједном се прекрасни лептир пурпурних крила спусти на један од дечакових цветова. Заједно са цветом склизну у воду и беше налик на сићушног патуљка на чамцу од ружичастог сомота. Богатимо речник...

пурпурна боја — љубичаста боја, настаје спајањем две основне, а опет супротне боје — хладне плаве и топле црвене; пурпур је био царска боја кроз векове сомот — врста тканине која се у прошлости сматрала веома скупоценом; назива се још баршун или плиш 2. Напиши што више придева којима ћеш описати себе.

3. Напиши један описни и један присвојни придев који почиње наведеним словом. П

пријатан Петров

ВРСТЕ РЕЧИ

4. Допуни народне пословице понуђеним придевима. Боље је с мудрим плакати него с ________________ певати.

чисто

Чувај _______________________ новце за црне дане.

лудим

Злато је __________________ и у прљавој кеси.

беле

5. На линијама напиши описне придеве тако да добијеш народна поређења. __________________ као суза.

_________________ као сунце.

_____________ као добар дан у години.

_________________ као ружа.

__________________ као пас.

6. Напиши придеве супротног значења.

високо

старо

_________________ као буба.

тихо

добро

uk a

Занимљиво је знати...

Жар-птица је у веровањима старих Словена била велика птица изванредне лепоте с огњеним перјем: „На њој су пера златна, а очи као медени штитови.” Верује се да је птица преко дана сакривена и спава, а током ноћи излеће из свог гнезда и осветљава читаве пределе. Ономе ко је ухвати доноси и срећу и несрећу. Жар-птица се често спомиње у руским народним бајкама и предањима.

Задатак из мале школе писања

У свесци опиши како ти замишљаш жар-птицу. Употреби што више придева. Затим је нацртај. 13

ВРСТЕ РЕЧИ

7. Изведи придеве од наведених именица. Поред градивних придева у круг упиши број 1, а поред присвојних број 2. Верино

корњача

сестра

Лесковац

вуна

песак

млеко

вода

јесен

Вршац

вино

Жабаљ

8. Напиши одговарајуће облике присвојних придева.

Вера

uk a

Књига је _______________________. (Милица) Возио сам ___________________ бицикл. (Урош) Пробао сам __________________ сир. (Златибор) Шетали смо ________________ улицама. (Ниш) „Бен Акиба” је ___________________ позориште. (Нови Сад)

9. Допуни реченице одговарајућим градивним придевима. Бојан је направио _______________________ кућицу за пса. Кућицу је покрио ________________ кровом. На дно је ставио _______________________ тканину да би псу било довољно топло, а испред кућице је поставио две _______________________ посуде у које је свакодневно сипао храну и воду. У овој лекцији показао/показала сам да: • разликујем описне, присвојне и градивне придеве; • правилно пишем присвојне придеве; • пишем кратак опис користећи описне придеве. 14

ВРСТЕ РЕЧИ

РОД И БРОЈ ПРИДЕВА 1. Попуни табелу као што је започето. ИМЕНИЦЕ

РОД

БРОЈ

шарена вредан ледени ланено пешчани јуначко камени пољски свилена

лопта дечак дани одело сат срце мост миш марама

ПРИДЕВИ

2. Од датих именица изведи придеве и напиши их у одговарајућем облику. цвет облак река бисер

дете

3. Реши ребус.

олуја

ветар

ливада

школа

клупе

дан

град

превоз

игре

шума

стазе

ток

јесен

киша

огрлице

воће

сокови

сунце

uk a

сјајно

сјај

д=j

У овој лекцији показао/показала сам да: • разликујем род и број придева. 15

ВРСТЕ РЕЧИ

ЛИЧНЕ ЗАМЕНИЦЕ

КАМИЛИЦА Камилица има многе називе: раменак, титрица, прстенак, попадија, боливач, милица-трава, миланка, гамилица, камил-теј, кокошњак, царев цвет, горчак. Она је веома лековита. Ми је у својој кући често користимо. Ви можете такође од ње да кувате чај. Камилицу научници користе за производњу многих лекова. Они прерађују све делове ове лековите биљке: корен, лист, стабло и цвет.

1. Подвуци личне заменице у тексту.

2. Допуни реченице одговарајућим личним заменицама.

Милица живи у Крушевцу.

______ ће ићи на Златибор.

Кошаркаши ће ићи на Златибор.

______ живи у Крушевцу.

______ је отишао на скијање.

Поље је прекривено снегом.

______ је прекривено снегом.

Деца су се радовала.

______ су се радовала.

Одбојкашице су освојиле трофеј.

______ су освојиле нови трофеј.

uk a

Павле је отишао на скијање.

3. У табелу, поред реченица из приче Стефаново дрво, напиши лице и број личне заменице као што је започето. РЕЧЕНИЦА

ЛИЦЕ

БРОЈ

Ја ћу те чекати на свом месту са Трчком.

Ми данас знамо да је то могао бити патуљак. Мати му каже да је паметан и способан, али шта то вреди кад он зна да није ни за шта... Бићеш ти добар мачевалац. 16

ВРСТЕ РЕЧИ

4. Линијом повежи личне заменице с одговарајућим глаголима. Ја

се играла

Ми

певамо

Они

говориш

Ти

ћете свирати

Она

слушају

Ви

цртам

5. Текст препиши тако што ћеш именице у реченицама заменити заменицама.

uk a

Марко је изашао у шетњу. Ана и Лара су већ биле напољу. Марко, Ана и Лара су дуго шетали. Штене им је потрчало у сусрет. Власница га је позвала.

Задатак из мале школе писања

У свесци напиши кратак опис неке прославе или окупљања у својој широј породици. У опису обавезно упореби личне заменице у једнини и множини. У овој лекцији показао/показала сам да: • препознајем личне заменице; • разликујем лице, род и број личних заменица. 17

ВРСТЕ РЕЧИ

ГЛАГОЛИ 1. Подвуци глаголе у песми.

СЕОСКО ДВОРИШТЕ Како дан заруди, двориште се буди и почиње ова симфонија нова: козица од среће весело мекеће, гуска гаче, кока кокодаче. Псић не престаје на све њих да лаје, крава муче, мачкица мјауче. Пиле траву чупка, коњић ногом лупка, пачићи шетају, успут праве грају...

Свака сврака скакала на два крака.

2. Подвуци глаголе у брзалицама. Трчак трком трчи, црни цврчак цврчи.

uk a

Бршљан брсти брдска коза, јарац јаре јарком воза. 3. Испред глагола упиши одговарајуће бројеве.

1 — радња

2 — стање

3 — збивање

возити

севати

размишљати

боловати

грмети

читати

наоблачити се

хтети

трчати

волети

играти

пљуштати

певати

спавати

вејати

смрачити се

писати

фијукати

љуљати се

сањати

стајати

ВРСТЕ РЕЧИ

4. Изведи глаголе од наведених именица. писмо мисао рад талас бег

писати

говор жеља јунак игра мир

лечити лекар, лечење, лек сликати учити певати 6. Допуни реченице одговарајућим глаголима.

кувати возити глумити зидати

5. Изведи што више именица од наведених глагола.

Фрушка гора се _________________ у Војводини. Њене долине ___________ шарене ливаде, пашњаци и житна поља. На овој планини _______________ липа, храст, буква... Ту _______________ срна, јелен, муфлон и друге животиње.

uk a

Становници околних места радо _________________ на излет на Фрушку гору. На овој планини _____________________ четрнаест вештачких језера и

шеснаест манастира. Део Фрушке горе ________________ националним парком.

У овој лекцији показао/показала сам да: • препознајем глаголе; • разликујем глаголе према томе да ли казују радњу, стање или збивање; • изводим именице од задатих глагола и обрнуто. 19

ВРСТЕ РЕЧИ

ГЛАГОЛСКА ВРЕМЕНА

Весна Алексић, ДЕТЕКТИВСКО СРЦЕ (одломак) Ја се зовем рецимо Јелена Шуман јер моја учитељица стално говори да ништа не треба узимати здраво за готово, већ све треба проверити, чак и своје име. Моја учитељица иначе воли игре типа: хајде да пронађемо још који начин за решавање овог рачунског задатка или хајде да откријемо тачку у којој се секу две праве и уопште је не занима и не збуњује што је одзив за такве игре прилично неубедљив.

1. Подвуци глаголе у тексту.

2. У ком су глаголском времену написане реченице у овом одломку? 3. Дате реченице напиши у прошлом времену. Дечак игра тенис.

uk a

Бака ће купити грожђе. Милица слуша музику.

Бојан ће летовати на мору.

шетати учити пећи

4. Наведене глаголе напиши у будућем времену на два начина.

рећи читати У овој лекцији показао/показала сам да: • разликујем глаголска времена; • правилно пишем глаголе у будућем времену на оба начина. 20

ВРСТЕ РЕЧИ

ЛИЦЕ И БРОЈ ГЛАГОЛА 1. Повежи линијом глаголе са одговарајућим лицем и бројем. певам

друго лице множине

спавате

треће лице једнине

учи

прво лице једнине

Дечаци ______________ фудбал. Девојчице _____________ парком. Мачка _____________ на дрво.

Пас _____________ на мачку.

шетати, играти, лајати, попети се

2. Допуни реченице понуђеним глаголима у прошлом времену. У празно поље упиши лице и број глагола.

uk a

3. Напиши реченице тако да глагол:

а) ВОЗИТИ буде у трећем лицу једнине у садашњем времену;

б) ПЛИВАТИ буде у другом лицу множине у прошлом времену; в) СКАКАТИ буде у првом лицу множине у будућем времену.

У овој лекцији показао/показала сам да: • разликујем лице и број глагола; • правилно мењам облик глагола по броју и лицу. 21

ВРСТЕ РЕЧИ

БРОЈЕВИ 1. Подвуци све бројеве у тексту.

2. Попуни табелу као што је започето. ОСНОВНИ

2 9 11 16 20

два

РЕДНИ

други

uk a

БРОЈ

Астрид Линдгрен, ПИПИ ДУГА ЧАРАПА (одломак) И Пипи је рекла: „Ви сте кукавице! Вас петорица нападате једног дечака. То је кукавички. А онда још и гурате малу, беспомоћну девојчицу!” „Хајдемо сад, идемо кући”, рекла је Томију и Аники. Вилеу је рекла: „Ако икад опет покушају да те бију, јави се мени.” И онда је Пипи узела лимену кутију у једну руку и калем за конац у другу и отишла у пратњи Томија и Анике. Кад су се вратили у Пипин врт, Пипи је рекла: „Баш без везе! Ја сам нашла две тако лепе ствари, а ви ништа нисте добили. Морате још мало да тражите.”

3. Испред реченица упиши одговарајуће бројеве. 1 — основни бројеви

2 — редни бројеви

Седам и седам су четрнаест.

Окупило се тридесет људи.

Данас је осамнаести јануар.

Имам десет година.

Играло се осам пачића.

Освојили су треће место.

У овој лекцији показао/показала сам да: • разликујем основне и редне бројеве. 22

ВРСТЕ РЕЧИ

ПРОМЕНЉИВЕ И НЕПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ

Анин брат Марко сакупио је педесет и пет сличица фудбалера. За попуњен албум ће прикупити још педесет. Он одлази код деде на Коњарник. Бака драгом и добром унуку тада направи слaтку питу са јабукама и купи два до три паковања нових сличица. Она је тада радосна.

1. Прочитај текст и допуни реченице.

а) Бројеви су написани _____________ бојом. Зеленом бојом су написане ______________. Глаголи су написани ________________ бојом.

Наранџастом бојом су написани ________________. Љубичастом бојом су написане ____________________. То су променљиве врсте речи.

uk a

б) Црно обојене речи јесу ____________________ врсте речи. 2. Спој линијом речи са врстом којој припадају. сова

слушати као у до

ПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ

НЕПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ

Милан јао од носити за

леп

весело

доле

код 23

ВРСТЕ РЕЧИ

3. Међународни луткарски фестивал „Златна искра” одржава се сваке године у Крагујевцу. Из вести о том догађају изостављене су непроменљиве речи. Допиши их. ___ понедељак, 13. маја, ___ 18 сати, ____ Позоришту ____ децу биће отворен 21. Међународни луткарски фестивал „Златна искра”. Фестивал траје ___ 13. ___ 17. маја, ___ позоришта која учествују ____ такмичарском делу програма представиће се

___ сценама Позоришта ___ децу Крагујевац.

4. Напиши три реченице у којима ће глагол слушати бити у три различита облика.

5. Заокружи све непроменљиве речи у тексту.

uk a

МАСЛАЧАК Маслачак је зељаста вишегодишња биљка. Листови су по ивици усечени као тестера. Расте на свим земљиштима, али му највише одговарају влажне ливаде. Веома је распрострањена биљка. Налази се на ливадама и травњацима, по пустим местима и напуштеним њивама, поред путева и око насеља. Цвета од марта до октобра. Користимо га у исхрани. 6. Напиши три реченице у којима ће придев олујни бити у три различита облика.

У овој лекцији показао/показала сам да: • разликујем речи које мењају облик; • уочавам речи које не мењају облик (непроменљиве речи). 24

ВРСТЕ РЕЧИ

ДА ПОНОВИМО ВРСТЕ ИМЕНИЦА

заједничке

ВРСТЕ ПРИДЕВА

uk a

присвојни

ГЛАГОЛИ ОЗНАЧАВАЈУ

радњу

ГЛАГОЛСКА ВРЕМЕНА садашње

ВРСТЕ РЕЧИ

ВРСТЕ БРОЈЕВА

ВРСТЕ РЕЧИ

uk a

променљиве

редни

РЕЧЕНИЦА

Наредни задаци ће ти помоћи да:

uk a

• одредиш главне делове реченице; • одредиш основне чланове у реченици; • разликујеш врсту речи од службе речи у реченици.

РЕЧЕНИЦА

РЕЧЕНИЦЕ ПО ЗНАЧЕЊУ 1. Прочитај басну. Одреди какве су по значењу означене реченице.

ГАВРАН И ЛИСИЦА Гавран је негде пронашао велики комад укусног сира. (1) Слетео је на једну грану у шуми, са комадом сира у кљуну. У близини се нашла лукава лија, којој се одмах допао велики комад сира. Она приђе дрвету, па поче да хвали гаврана. — Красне ли птичице! Како лепо перје! (2) Како сјајне очи и како диван кљун! Какав глас имаш? (3) Како ли он звучи? Да још имаш и леп глас, на свету не би било лепше птице од тебе. Желећи да докаже да има леп глас, гавран гракну тако да му комад сира испаде из кљуна, право пред лисицу, која је то и чекала. — Е мој гавранчићу, свега имаш, али памети никако. Други пут буди паметнији! (4) Не веруј свакоме! — подсмехну се лисица гладном гаврану док је одлазила у шуму са његовим ручком.

uk a

Реченице по значењу: 1) 2)

3) 4)

2. Из текста препиши још по један пример за: обавештајну реченицу узвичну реченицу упитну реченицу заповедну реченицу 3. Испред датих реченица упиши одговарајући број. 1 — узвична реченица 2 — заповедна реченица

Покушај још једном!

Ала пада!

Како диван дан!

Одлучи се што пре!

РЕЧЕНИЦА

4. Напиши по једну: обавештајну реченицу узвичну реченицу упитну реченицу заповедну реченицу

5. Напиши једну обавештајну реченицу за сваку слику.

7. Испод слике напиши једну заповедну реченицу.

uk a

6. Испод слике напиши једну узвичну реченицу.

У овој лекцији показао/показала сам да: • разликујем реченице по значењу; • правилно користим знаке интерпункције у реченици. 29

РЕЧЕНИЦА

РЕЧЕНИЦЕ ПО ОБЛИКУ 1. Подвуци одричне реченице у тексту.

Јохана Шпири, ХАЈДИ (одломак) Окрете се да погледа иза себе. Није ли девојчица сувише близу да чује њихов разговор? Али детета не беше нигде. Мора бити да је поодавно било заостало за њима. Оне то нису ни приметиле. Дета застаде и поче да се осврће на све стране. Њихова путања кривудала је доста, али се могла видети све до Селца. На њој није било никога.

реченица

2. На крају реченица напиши одговарајуће знаке интерпункције. Одреди какве су оне по облику и значењу. по значењу

uk a

Данас не идем на клизање

Пази, опет је муња севнула Када ће почети концерт

3. Напиши:

Не нагињи се кроз прозор

обавештајну одричну реченицу заповедну одричну реченицу потврдну упитну реченицу У овој лекцији показао/показала сам да: • правилно користим знаке интерпункције у реченици; • разликујем реченице по облику. 30

по облику

РЕЧЕНИЦА

СУБЈЕКАТ

Езоп, ПАУН И ЖДРАЛ Освануо је дан. Паун је раширио свој предивни реп. Утом туда наиђе ждрал. Уображени паун погледа ждрала и рече: — Ја сам обучен у све дугине боје. Ти си тако сив и јадан. — Ја јесам сив — одговори му ждрал — али могу да узлетим до неба и да певам звездама. А ти са својом лепотом стружеш прашину по дворишту као нека кокошка.

1. Прочитај басну. У реченицама и деловима реченица обележеним црвеном бојом подвуци субјекте.

Подвучене субјекте препиши и одреди којој врсти речи припадају. врста речи

uk a

субјекат

врста речи

2. Линијама повежи субјекте са одговарајућим реченицама. Паун

хуји кроз пусте пољане.

Ждрал

је пала у рано јутро.

Сунце

шири свој предивни реп.

Ветар

обасјава шарену ливаду.

Киша

лети високо.

3. Допуни реченице одговарајућим субјектима. ______________ и ____________ рано јутрос су отпутовале у село. ______________, ____________ и ____________ пласирали су се у финале. 31

РЕЧЕНИЦА

4. Допуни реченице субјектима у облику личних заменица. _____________ је дуго учио. _____________ је отпутовала у Крушевац. _____________ ћеш доћи сутра после подне. _____________ ћемо стићи на време. _____________ сте добро урадили домаћи задатак.

5. На основу датих реченица напиши реченице тако што ћеш субјекат заменити личном заменицом.

Maрија је отишла у позориште. Село се налази на југу Србије. Богдан је данас закаснио.

Сања, Тања и Вања шетају шумом.

6. Подвуци реченице са изостављеним субјектом.

Узалуд су се трудили да прокљуве његову тајну.

uk a

Мали стаклар је ћутао.

Полако поче да је заборавља...

Лепотица од стакла се осмехну.

Сјај и прозирност стакла привлачили су га више од било чега на свету. Понекад му се чинило да у стаклу види нечије лице како се смеши...

РЕЧЕНИЦА

7. На основу датих реченица напиши реченице тако што ћеш изоставити субјекат. Он сави дугу светлуцаву дршку, направи за њу постоље и одложи је на полицу. Стаклена девојчица се закикота, поскочи и малим хладним прстом дотаче дечаков образ...

Мајстори из стакларе су га у чуду посматрали и покушавали да докуче ко му то у

раду помаже.

Од тог дана дечакова мајка није могла рођеним очима да поверује.

uk a

8. Напиши две реченице са изостављеним субјектом.

9. Напиши реченице у којима ће субјекат бити:

властита именица мушког рода

властита именица женског рода лична заменица за треће лице једнине, женског рода лична заменица за друго лице множине У овој лекцији показао/показала сам да: • разликујем врсте речи од службе речи у реченици; • одређујем субјекат у реченици. 33

РЕЧЕНИЦА

ГЛАГОЛСКИ ПРЕДИКАТ

Александар Сергејевич Пушкин, БАЈКА О РИБАРУ И РИБИЦИ (одломак) У њој живи деда стари крпи мрежу и рибари, а баба му ручак кува и колибу она чува. Наоколо нигде света, нико туда не прошета. Тридесет и више лета живе они тако сами, деда пеца, баба чами.

1. Субјекте подвуци једном, а предикате двема линијама.

2. Линијама повежи субјекте са одговарајућим предикатима. певају

Деца

жубори

Певачи

цвета

Поток

се играју

Брод

пливају

Рибе

кукуриче

Петао

плови

uk a

Јоргован

3. Допуни реченице одговарајућим предикатима. У књижари ______________ књиге и свеске. Мајстор му ______________ аутомобил. Посластичар _______________ Сањину рођенданску торту. На цветној ливади ________________ маслачак. У шуми _________________ цвркут птица. 34

Шарена дуга __________________ на хоризонту.

РЕЧЕНИЦА

4. Реченице напиши тако да имају само главне делове. Јоргован цвета у нашој башти. Кос пева од раног јутра испред мога прозора. Такмичење у клизању на леду је завршено. 5. Допуни реченице тако да имају по три предиката. Он Киша

Дрво

Ветар

6. Допуни пословице одговарајућим предикатима. Гвожђе се _______________ док је вруће.

_________________ бијеле новце за црне дане.

Дрво се на дрво ________________, а човек на човека.

uk a

Ум __________________, снага кладе _______________. 7. Попуни табелу као што је започето. реченица

Стигли су пре нас.

изостављени субјекат

лице

број

време

они

треће

множ.

прошло

Доћи ћемо у недељу. Учим сваког дана. Јавите се сутра. Гледа филм.

У овој лекцији показао/показала сам да: • разликујем врсте речи од службе речи у реченици; • одређујем предикат у реченици. 35

РЕЧЕНИЦА

ОБЈЕКАТ 1. Подвуци објекте у тексту. Мама је Ани купила нови дневник. Ана је одлучила да сваки дан води дневник о ономе што јој се тог дана догодило. Прво је написала своје име. Украсила је слова. Онда је ставила датум на прву страницу. Налепила је фотографију на корицу. На тој фотографији Ана држи мачку. Маца Мила је њена највећа љубимица. купити:

ставити:

шналу,

налепити:

водити:

Напиши објекте који могу стајати иза глагола из текста:

држати:

написати:

украсити:

uk a

2. Од датих речи састави народне пословице и подвуци објекте. ДЛАКУ МЕЊА ВУК ЋУД АЛИ НИКАДА ОТИРАЧ НАЂЕ ИЗБИРАЧ

ВРАТА ГВОЗДЕНА РЕЧ ЛЕПА И ОТВАРА 3. Допуни реченице објектима.

Столар поправља _________________. Дечак чита __________________. Ивана ће правити __________________. Јелена чешља __________________. Ненад је нацртао ___________________ и ___________________. Треба да посетим _______________, ______________ и _______________. У зоолошком врту видели су ____________________, __________________, 36

_________________, ____________________ и ___________________.

РЕЧЕНИЦА

4. Заокружи слова испред реченица које немају објекте. а) После победе, подигли су заставу. б) Додај ми новине. в) Пољана се простирала дуж целог пута. г) Небо су прекрили разнобојни балони. д) На ободу шуме изграђена је кућа. 5. Одреди врсту и службу означених речи у реченицама.

Ми украшавамо јелку за Нову годину. Пишем домаћи задатак. Наша маца Жућка је уловила миша. Купили смо млеко.

служба речи

Она бира поклон за рођендан.

врста речи

реченица

uk a

Мила пакује поклон за Нешу. Ми ћемо донети балоне.

Бака пече питу са сиром.

6. Напиши једну реченицу која ће се састојати из субјекта, предиката и објекта. 7. Напиши једну одричну реченицу у којој је објекат реч БАЈКА. 8. Напиши једну обавештајну реченицу у којој ћеш глагол ЖЕЛЕТИ допунити објектом.

У овој лекцији показао/показала сам да: • разликујем врсте речи од службе речи у реченици; • одређујем објекат у реченици. 37

РЕЧЕНИЦА

ВРЕМЕ, МЕСТО И НАЧИН ВРШЕЊА РАДЊЕ

uk a

прилошка одредба за време:

ВЕТРЕЊАЧЕ Ветрењаче су значајно српско градитељско наслеђе. Агоштон Киш је саградио прву војвођанску ветрењачу крајем 18. века у селу Елемиру. Војвођанске ветрењаче су имале три спрата и покретни кров за који су најчешће причвршћена четири крила. Градитељи су радили стрпљиво и предано. За градњу ветрењаче било је потребно 200.000—500.000 цигала и много дрвета које је најчешће доношено са далеких планина.

1. Пронађи у тексту прилошке одредбе за време, место и начин и напиши их на линијама испод текста.

прилошка одредба за место:

прилошка одредба за начин:

2. Подвуци прилошке одредбе у реченицама. На линији напиши шта означава подвучена прилошка одредба. Зумбул цвета у пролеће. Зебре живе у Африци. Птице селице се селе на југ. Грожђе се бере у јесен. Јабуке су брзо сазреле. Милош је мирно спавао. 38

Те ноћи су севале муње.

РЕЧЕНИЦА

3. Попуни табелу. реченица

ПО за време

ПО за место

ПО за начин

Ловци су јуче у шуми тешко савладали дивљу свињу. Увече смо уморно пролазили кроз свој град.

Јутрос су из Београда кошаркаши радосно кренули на турнир. 4. Дате реченице прошири прилошким одредбама за време, место и начин.

Писац пише књигу.

Марко је шутнуо лопту.

реченица Вања цео дан

служба речи

пажљиво

uk a

5. Одреди службу речи у реченицама. Вања цео дан пажљиво чита књигу у соби.

Од јутрос бака у башти вредно сади цвеће. реченица

служба речи

Од јутрос бака у башти

чита

вредно

књигу

сади

у соби.

цвеће.

6. Напиши реченицу у којој ће реч КЛУПА вршити службу: субјекта ПО за место У овој лекцији показао/показала сам да: • одређујем прилошке одредбе за време, место и начин. 39

РЕЧЕНИЦА

ДОДАТАК УЗ ИМЕНИЦУ

Бранко Ћопић, МАЧАК ОТИШАО У ХАЈДУКЕ (одломак) Бруји весело воденички точак, глас му путује сунчаним пољима, и губи се у старој буковој шуми, пуној тишине и влажних сјенки. У воденици дријема млинар Триша, стар и доброћудан чичица. Покрај њега сједи његов дебели мачак, и он такође дријема.

1. У наредном тексту подвуци додатке уз именицу.

2. У следећим народним пословицама подвуци додатке уз именицу. У ратара црне руке, а бела погача.

Бадава је добро семе кад је рђаво орање.

uk a

Добра овца много не блеји, али много вуне даје. Од мале искре велика ватра.

3. Састави реченицу у којој ће додатак уз именицу стајати уз:

субјекат ДРВО

објекат ФОТОГРАФИЈА

4. У следећим реченицама подвуци додатке уз именицу. Напиши којој врсти речи припадају. Српски тенисери отишли су у Аустралију. Купили смо данашње новине. Новак Ђоковић је освојио прво место. Заборавила сам своје гумене играчке. 40

Шетали смо улицама Београда.

РЕЧЕНИЦА

Задатак из мале школе писања

uk a

Напиши састав „Путовање кроз свемир”. Користи речи: КОСМОНАУТ, НЕБО, СВЕМИР, ВАСИОНСКИ БРОД, СРЕЋА, МОТОР, ОТКАЗУЈЕ, СТРАХ, САТЕЛИТСКА ВЕЗА. У саставу користи што више додатака уз именицу. У свесци нацртај васионски брод из маште.

У овој лекцији показао/показала сам да: • разликујем врсте речи од службе речи у реченици; • препознајем додатак уз именицу у реченици. 41

РЕЧЕНИЦА

ДА ПОНОВИМО именице

субјекат

ВРСТЕ РЕЧИ

uk a

СЛУЖБА РЕЧИ У РЕЧЕНИЦИ

прилошке одредбе за:

ПРАВОПИС

uk a

Наредни задаци ће ти помоћи да: • правилно користиш велико слово; • правилно пишеш скраћени облик речце ли; • правилно користиш предлог с или са; • правилно пишеш вишечлане бројеве; • правилно пишеш сва три модела управног говора.

ПРАВОПИС

ИМЕНА СТАНОВНИКА ДРЖАВА И НАСЕЉА На једном делу границе између Пољске и Русије постоји велика шума. У њој проучавају вукове научници из различитих делова света: Британије, Француске, Немачке, Италије. У њиховом истраживању им помаже искуство колега из Америке. Вукови се сматрају угроженом врстом у многим европским земљама. Због тога је важно прикупљати научне податке о њиховом понашању. 1. Напиши називе земаља које се помињу у тексту и попуни табелу као што је започето. народ

припадница народа

припадник народа

Пољска

Пољаци

Пољакиња

Пољак

uk a

држава

2. Правилно препиши текст писаним словима латинице.

МОЈ ДРУГ ФИЛИП МАРКОВИЋ ФИЋА ЈЕ НОВОСАЂАНИН. УПОЗНАО ЈЕ МНОГО ПРИЈАТЕЉА ИЗ ЕВРОПЕ. ДОПИСУЈЕ СЕ СА ЕНГЛЕЗОМ И ДВОЈИЦОМ ФРАНЦУЗА. СВОЈИМ НОВИМ ПРИЈАТЕЉИМА ПИСАО ЈЕ О СРБИЈИ, ФРУШКОЈ ГОРИ И ФРУШКОГОРСКИМ МАНАСТИРИМА. ФИЛИП ЈЕ ПОЗВАО ПРИЈАТЕЉЕ ДА ПОСЕТЕ НАШУ ЗЕМЉУ.

ПРАВОПИС

3. Напиши називе насеља који почињу наведеним словима. Попуни табелу како је започето. слово

назив насеља

становници

становница

становник

Ваљево

Ваљевци

Ваљевка

Ваљевац

П К Б

С Л

4. Напиши називе држава које се граниче са Србијом и називе припадника народа који у њима живе. Мађарска

Мађари

држава

народ

uk a

држава

5. Напиши називе припадника народа који живе у нашој земљи.

Занимљиво је знати...

ВЕЛИКА БРИТАНИЈА Пун назив ове државе гласи Уједињено Краљевство Велике Британије и Северне Ирске. Међутим, често се користе скраћена имена: Уједињено Краљевство, Велика Британија или само Британија. У њеном саставу су: Енглеска, Шкотска, Велс и Северна Ирска. У овој лекцији показао/показала сам да: • правилно пишем имена становника држава и насеља. 45

ПРАВОПИС

НАЗИВИ УЛИЦА И ТРГОВА 1. Заокружи бројеве испред правилно написаних имена улица и тргова. 5) 6) 7) 8)

1) Улица Руђера Бошковића 2) Улица михајла Пупина 3) Нишка улица 4) Вељка Петровића Улица

трг Николе Пашића Улица Живојина Мишића Трг Младенаца Улица Браће Грим

ТУРИСТИ СЕ РАДО ЗАДРЖАВАЈУ НА ТРГУ ОСЛОБОЂЕЊА.

2. Правилно препиши реченице писаним словима.

ПОРЕД СТУДЕНТСКОГ ТРГА У БЕОГРАДУ НАЛАЗИ СЕ ЕТНОГРАФСКИ МУЗЕЈ.

uk a

НАРОДНА БИБЛИОТЕКА СРБИЈЕ НАЛАЗИ СЕ У БЛИЗИНИ ТРГА НИКОЛЕ ПАШИЋА.

ТРГ СЛАВИЈА ОБУХВАТА ПРОСТОР ИЗМЕЂУ УЛИЦА КРАЉА МИЛАНА, БЕОГРАДСКЕ, МАКЕНЗИЈЕВЕ, СВЕТОСАВСКЕ, ДЕЛИГРАДСКЕ И НЕМАЊИНЕ.

3. Називе улица и тргова напиши правилно. ТРГ КРАЉА АЛЕКСАНДРА КОСОВСКА УЛИЦА УЛИЦА ЂУРЕ ЈАКШИЋА УЛИЦА СРПСКИХ ВЛАДАРА УЛИЦА БРАЋЕ ЈУГОВИЋА УЛИЦА УСТАНИЧКА 46

ТРГ СЛОБОДЕ

ПРАВОПИС

Занимљиво је знати...

УЛИЦА ЗЛАТНЕ ГРЕДЕ налази се у најстаријем делу Новог Сада, између Пашићеве и Саве Вуковића, у продужетку Грчкошколске улице. Изграђена је на дугачкој греди, која је издигнута изнад околног земљишта и Дунав је није плавио — зато је и названа златном.

uk a

Напиши којим се улицама крећеш од куће до школе.

Задатак из мале школе писања

У овој лекцији показао/показала сам да: • правилно пишем називе улица и тргова. 47

ПРАВОПИС

НАЗИВИ УМЕТНИЧКИХ ДЕЛА 1. Напиши називе књижевних дела из своје Читанке. писац

дело

Бранислав Црнчевић Гроздана Олујић Светлана Велмар Јанковић

Јасминка Петровић

Александар Поповић Весна Алексић Бранислав Нушић

Љиљана Крстић

2. Правилно препиши реченице писаним словима.

uk a

СЛИКА „КОСОВСКИ БОЖУРИ” ДЕЛО ЈЕ ПОЗНАТЕ УМЕТНИЦЕ НАДЕЖДЕ ПЕТРОВИЋ.

„ПОРТРЕТ КНЕГИЊЕ ПЕРСИДЕ КАРАЂОРЂЕВИЋ” НАСЛИКАЛА ЈЕ КАТАРИНА ИВАНОВИЋ.

УРОШ ПРЕДИЋ НАСЛИКАО ЈЕ ПОЗНАТУ СЛИКУ „КОСОВКА ДЕВОЈКА”. 3. Напиши називе три књиге које су ти се највише допале.

У овој лекцији показао/показала сам да: • правилно пишем називе уметничких дела. 48

ПРАВОПИС

ИМЕНА ИЗ УМЕТНИЧКИХ ДЕЛА И ИМЕНА ЖИВОТИЊА 1. Препознај из којих дела су дати одломци. Напиши назив дела, име писца и име главног јунака.

Пас није био ту! То је било све што је Џо Каракло знао.

Тога дана када је са друговима изишао из школе, потрчао је, по оби-

чају, веселим трком кроз двориште, што је свакодневна појава у свим школама на свету када се заврши час. Спонтано, и по навици из ра-

нијих дана, дојурио је до капије. Али ње тамо није било!

— Полетећу у сусрет тим краљевским птицама! Знам да ће ме убити зато што се усуђујем, овако ружно, да им се приближим. Али свеједно! Боље да ме убију оне

uk a

него да ме черупају патке и кљуцају кокошке и да ме девојка што чува пилад удара ногама. Боље да умрем него да се више патим на зими! — И одлете право у воду где су лабудови пливали и заплива. Ови га погледаше и полетеше право према њему,

ширећи своје бело перје.

Пролазила су годишња доба. Да би деди Еузибију учинио по вољи, Фолко је

у сезони риболова отишао с рибарима на Рону. Све до ноћи бацали би мреже од којих су крвариле руке. Увече би пристајали уз блатњаву обалу малог острва које је својим бокорима тамариског шибља и жбуновима пепељуге подсећало на сва остала острва на свету. Изгледало је као да лагано плови ка мору, ношено матицом реке. 49

ПРАВОПИС

2. Напиши правилно писаним словима. ПИПИ ДУГА ЧАРАПА БОЖИЋ БАТА ДЕДА МРАЗ СНЕШКО БЕЛИЋ ПАЈА ПАТАК ДУШКО ДУГОУШКО

ЛАБУДОВО ЈЕЗЕРО БЕЛИ АНЂЕО

БЕЛА ГРИВА СТЕФАНОВО ДРВО

КЊИГА ЗА МАРКА 3. Правилно повежи.

Леси

Мачак дједа Трише

Шарац

Пас из приповетке Детективско срце

Тошо

Пас Џоа Караклоа

Блеки

uk a

Коњ Марка Краљевића

4. Напиши три реченице у којима ћеш употребити имена јунака из књижевних дела.

У овој лекцији показао/показала сам да: • правилно пишем имена из уметничких дела; • правилно пишем посебно наденута имена животиња. 50

ПРАВОПИС

НАЗИВИ ИНСТИТУЦИЈА, УСТАНОВА, МАНИФЕСТАЦИЈА... 1. Правилно препиши реченице писаним словима. АНА ЈЕ ЧЛАН ГРАДСКЕ БИБЛИОТЕКЕ „КАРЛО БИЈЕЛИЦКИ”.

МИЛАН РАДИ У ПРЕДУЗЕЋУ „ЗАСТАВА АУТОМОБИЛИ”.

ОНИ СУ УЧЕСТВОВАЛИ НА ФЕСТИВАЛУ НАУКЕ.

ДУШАН ТРЕНИРА У КОШАРКАШКОМ КЛУБУ „ПАРТИЗАН”.

САЈАМ КЊИГА

uk a

2. Напиши писаним словима реченице у којима ћеш искористити дате називе.

КАРЛОВАЧКА ГИМНАЗИЈА

УЈЕДИЊЕНЕ НАЦИЈЕ

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА

МУЗЕЈ ГРАДА НОВОГ САДА

ЗМАЈЕВЕ ДЕЧЈЕ ИГРЕ 51

ПРАВОПИС

Занимљиво је знати...

НОЋ МУЗЕЈА је манифестација која се одржава у више земаља Европе. Прва Ноћ музеја одржана је у Берлину 1997. године под називом „Дуга ноћ музеја”.

Задатак из мале школе писања

uk a

Напиши предлог за назив манифестације која ће се бавити очувањем природе. Нацртај свој плакат као најаву за тај догађај.

У овој лекцији показао/показала сам да: • правилно пишем називе институција, установа, манифестација... 52

ПРАВОПИС

НАЗИВИ ИСТОРИЈСКИХ ДОГАЂАЈА И ЛИЧНОСТИ 1. Напиши назив битке на основу места на ком је вођена. река Марица

Цер

Колубара

Мојковац

2. Напиши правилно писаним словима имена хајдука из народних песама.

СТАРИ ВУЈАДИН

МАЛИ РАДОЈИЦА СТАРИНА НОВАК

uk a

3. Истражи шта пише у твом уџбенику познавања природе и друштва о знаменитим личностима наше историје приказаним на сликама. Напиши неколико реченица о њима.

У овој лекцији показао/показала сам да: • правилно пишем називе историјских догађаја и личности. 53

ПРАВОПИС

ЗАМЕНИЦА ВИ ИЗ ПОШТОВАЊА 1. Спој линијом како се коме обраћамо. Честитамо Вам на постигнутом успеху.

Честитамо тенисеру:

Хвала вам на вашој бризи.

Захваљујемо учитељици:

Честитамо вам на постигнутом успеху.

Захваљујемо родитељима:

Хвала Вам на Вашој бризи.

Честитамо ватерполо тиму:

2. Правилно препиши позивницу коју су ученици једне школе послали књижевници Јасминки Петровић. Пиши писаним словима латинице.

uk a

ПОШТОВАНА ГОСПОЂО ПЕТРОВИЋ, МИ СМО УЧЕНИЦИ ЧЕТВРТОГ РАЗРЕДА. ПРОЧИТАЛИ СМО ВАШ РОМАН „О ДУГМЕТУ И СРЕЋИ”. ОН НАМ ЈЕ ОТКРИО МНОГО ЖИВОТНИХ ТАЈНИ. ХВАЛА ВАМ НА ТАКО ДИРЉИВОЈ ПРИЧИ О ЈОВАНУ. ПОЗИВАМО ВАС ДА БУДЕТЕ ГОСТ У НАШОЈ ШКОЛИ И ДА НАМ ВИ ИСПРИЧАТЕ ШТА ВАС ЈЕ ПОДСТАКЛО ДА НАПИШЕТЕ ОВАЈ РОМАН. ЖЕЛИМО ДА ВАМ ОТКРИЈЕМО СВОЈ ДОЖИВЉАЈ ДЕЛА. ХВАЛА ВАМ УНАПРЕД.

У овој лекцији показао/показала сам да: • правилно пишем заменицу ВИ из поштовања. 54

ПРАВОПИС

РЕЧЦА НЕ 1. Правилно препиши народне умотворине. Ако ти могу купити капу, памет немогу. Благо ономе ко зна да незна, а хоће дазна.

Где не ма рада, ту не воља влада.

Боље је необећати, него реч неодржати.

Добра овца много неблеји, али много вуне даје.

брига бринути здрав правда успех успети

захвалност

uk a

2. Напиши речи супротног значења користећи речцу не. писмен зрео спретан видљив видети познат природан

3. Наброј шта све не радиш недељом.

У овој лекцији показао/показала сам да: • правилно пишем речцу НЕ уз именице, придеве и глаголе. 55

ПРАВОПИС

РЕЧЦА ЛИ 1. Напиши упитне реченице на основу обавештајних. Користи скраћени облик речце ли. Он је био у биоскопу. Идем на тренинг. Пада киша.

Оне воле висибабе.

Путујем у Нови Сад. Шетамо Калемегданом.

ЈЕЛИМАШМАЛОВРЕМЕНА?

uk a

ДАЛЈЕСУТРАМИРИНРОЂЕНДАН?

2. Правилно напиши реченице.

НЕЋУДОЋИЈЕРСЕНЕОСЕЋАМДОБРО.

ЈЕЛДОШАОНАСТАВНИКМАТЕМАТИКЕ? ЗНАШЛИГДЕЈЕБАЛКАНСКАУЛИЦА?

ДАЛСИВРАТИОСВЕИГРАЧКЕНАСВОЈЕМЕСТО?

У овој лекцији показао/показала сам да: • правилно пишем скраћене упитне облике је л’ и да л’. 56

ПРАВОПИС

ПРЕДЛОГ С ИЛИ СА 1. Спој линијом предлог С и СА са одговарајућим речима. мном

нама

њом

тобом СА

њима

собом

2. Упиши предлог С и СА на одговарајућа места.

uk a

Јохана Шпири, ХАЈДИ (одломак) — Па куд си кренула ___ тим дететом? — упита је дебела жена. — То је сигурно дете твоје покојне сестре? — Јесте — одговори Дета. — Водим је горе Чики. Тамо треба да остане. — Шта? Код Чике ___ планине да остане дете! Јеси ли ти при себи, Дета! Како можеш тако нешто да урадиш! Ал’ ће те старац лепо дочекати! Истераће те, да знаш, заједно ___ дететом! – Да, кад би он био човек као што су остали људи, учинио би — потврди дебела Барбара. — Ти га бар знаш. Шта да ради ___ једним дететом, и то ___ овако малим! Неће моћи код њега дете да опстане. А куда ти идеш, у које место? — У Франкфурт — изјави Дета. — Добијам тамо одличну службу. Знаш, та је породица прошлог лета била доле у бањи. Њихова је соба била у моме ходнику, па сам их служила. Онда су већ хтели да ме ___ собом поведу, али ја нисам могла да пођем. Сад су опет дошли и хоће да ме воде. Идем ___ њима, што не бих! — Не бих волела да сам на месту овог детета! — рече Барбара дижући руке. — Сам би ђаво знао шта је ___ тим старцем! Годинама ни за кога живог неће ни да чује! У цркву ни крочио није, па и кад сиђе ___ планине ___ оном својом дебелом тојагом, сви га се боје и клоне га се. Дебеле му седе обрве, брада страшна, изгледа као неки стари незнабожац или Индијанац, и човек је срећан ако се не сретне ___ њим. Ни у сну да га не сниш!

У овој лекцији показао/показала сам да: • правилно пишем предлог с или са. 57

ПРАВОПИС

ПИСАЊЕ ВИШЕЧЛАНИХ БРОЈЕВА 1. Напиши словима дате бројеве. 48 253 CMLVIII LXXV

14 15

27 30

34 37

26 29

20 21

24 23

5 13 12

31 32 35 38

39 40

41 28 пламен, огањ 29 упиши ДИОК 30 супротно од ШИРОКИ 31 супротно од ГЛАДНА 32 џин 33 упиши РЕМ 34 динар скраћено 35 3. дан у седмици

У овој лекцији показао/показала сам да: • правилно пишем вишечлане бројеве. 58

uk a

1 напиши речима број 100 003 2 књижевно дело написано по лицима 3 килограмом се мери... 4 часовник 5 упиши ООШ 6 напиши речима број 2005 7 једна врста житарице 8 стуб или жица која служи за пренос таласа бежичне телефоније 9 напиши речима број 702 10 усути у чашу 11 множина скраћено 12 лична заменица у трећем лицу једнине 13 мужјак овце 14 напиши речима број 806 15 један од симбола државе; свечана песма 16 кружница 17 19. слово азбуке 18 7. слово азбуке 19 надимак за име Оливера 20 мужјак краве 21 капљице 22 речи које означавају особине бића, предмета и појава 23 израштај на глави неких животиња 24 врста зимзеленог дрвета 25 упиши ЉПА 26 додатак именици који ближе описује њену особину, припадност или количину 27 упиши АР

2. Попуни укрштеницу.

36 реч која одговара на питање шта ради субјекат 37 упиши ДЕ 38 упиши АЦ 39 напиши речима број 5 40 упиши ЕВР 41 реч која означава име бића, предмета или појаве

ПРАВОПИС

ПИСАЊЕ ДАТУМА 1. Испред правилно написаних датума упиши знак +. 15. март 2025.

9. VIII. 2015

1. 1. 2022.

7. јануар. 2023.

4. X 2026.

2. Исправи грешке и правилно напиши дате датуме. 16. 6 2026

31. I. 2021

22. 4 2020

3. март. 2023.

XI 5. 2022.

• свог поласка у 4. разред • свог рођења

3. Напиши на три начина датум:

• данашњи

1 2

4. Реши укрштеницу.

uk a

• почетка следеће године

4 5

1 речи које означавају особине бића,

предмета и појава 2 речи које означавају радњу, стање и збивање 3 збирни број 3 4 глагол ПУТОВАТИ у 1. лицу једнине садашњег времена 5 речи које означавају имена бића, предмета и појава

У овој лекцији показао/показала сам да: • правилно пишем датуме. 59

ПРАВОПИС

УПРАВНИ ГОВОР 1. Прочитај текст. Допиши две тачке и знаке навода где је потребно.

А ШТА ТИ ЈЕ? народна прича Један човек, којега је болео зуб, срете другог човека где јауче из гласа, па га запита шта му је. Кад му онај одговори да га је ујела змија, он му рече Е па ја мишљах тебе зуб боли.

2. У ком моделу управног говора су написане реченице? Испод реченица заокружи одговарајући број. Хајди упита забринуто: „Бако, јеси ли много болесна?” 1. / 2. / 3. модел

„Не, не, дете моје”, умиривала ју је старица, „само ми је зима ушла мало у кости.” 1. / 2. / 3. модел 1. / 2. / 3. модел

uk a

„А да ли ћеш одмах оздравити кад отопли?”, питала је Хајди. „Хоћу, како не бих, још и пре, па да опет предем”, казала је бака поузданим гласом. 1. / 2. / 3. модел

3. Дату реченицу напиши у сва три модела управног говора. Диригент оркестра је најавио да ће сутра свирати у позоришту. 1. модел: 2. модел: 3. модел: У овој лекцији показао/показала сам да: • разликујем управни и неуправни говор; • правилно пишем сва три модела управног говора. 60

ПРАВОПИС

ДА ПОНОВИМО ВЕЛИКО СЛОВО Французи, Београђани

називи улица и тргова

„Леси се враћа кући”

„Косовски божури”

uk a

имена из уметничких дела и имена животиња

називи установа, манифестација...

Први светски рат

називи историјских личности

заменица ВИ из поштовања 61

ПРАВОПИС

РЕЧЦА ЛИ ДА ЛИ, ЈЕ ЛИ

ДА Л’,

ПРЕДЛОГ С ИЛИ СА

СА

С ТОБОМ, С ВАМА, С ЊИМА...

ВИШЕЧЛАНИ БРОЈЕВИ

uk a

8274

1. модел 2. модел 3. модел

УПРАВНИ ГОВОР

Пишчеве речи:

„Управни говор.”

ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА

uk a

Наредни задаци ће ти помоћи да: • користиш речи истог облика, а различитог значења; • користиш речи истог значења, а различитог облика; • пишеш честитку, разгледницу и писмо.

ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА

РЕЧИ ИСТОГ ОБЛИКА, А РАЗЛИЧИТОГ ЗНАЧЕЊА 1. Објасни шта значе истакнуте речи у реченицама. Зору је мама послала да купи зумбуле.

Кренула је у рану зору да купи зумбуле.

2. Напиши шта све могу да значе речи: МЕСЕЦ

ЛАК ЛОЗА

uk a

ЗАВИЈАТИ

3. Напиши реченице у којима ће дате речи имати два различита значења.

ЛУПА

ЊУШКА

СЕДАМ

У овој лекцији показао/показала сам да: • препознајем речи истог облика, а различитог значења; • наводим речи истог облика, а различитог значења. 64

ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА

РЕЧИ ИСТОГ ЗНАЧЕЊА, А РАЗЛИЧИТОГ ОБЛИКА

1. Напиши речи истог или сличног значења. прохујати

доброћудан

пролити

неискрен

засветлети

јуначки

2. Препиши текст тако што ћеш обележене речи заменити речима истог или сличног значења.

uk a

Бранислав Црнчевић, БОСОНОГИ И НЕБО (одломак) Брату и мени чинило се да без Босоногог свет уопште не би био занимљив, јер је он могао и знао све, а био је најјачи дечак не само у нашој улици него и у улици која је секла нашу. Одрасли га нису баш много волели... ... Можда баш зато што су одрасли били против њега, не беше детета које га није обожавало. Било је довољно да прође улицом и зазвижди, онако чудесно како је то само он умео, па да стрмоглавце изјуримо напоље.

Богатимо речник...

стрмоглавце — наглавачке, с главом надоле У овој лекцији показао/показала сам да: • препознајем речи различитог облика, а истог или сличног значења; • наводим речи различитог облика, а истог или сличног значења. 65

ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА

ЈУТРО У СЕЛУ — ОПИСИВАЊЕ Богатимо речник...

пејзаж — приказивање предела кроз уметничка дела, сликање, писање, фотографисање Опиши слику Ханса Андерсена Брендекилда „Летње јутро”.

uk a

биљке

звукови

људи

ЈУТРО У СЕЛУ

боје

животиње

мириси

небо време

ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА

uk a

УВОД Упознај читаоце са темом описа. РАЗРАДА Детаљно опиши слику, користећи што више описних придева. Уочи боје дрвећа, земље, неба. Покушај да замислиш какви се мириси осећају и које звукове би могао/ могла чути да се налазиш у селу са слике. ЗАКЉУЧАК Изнеси своје утиске и мишљење о слици.

ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА

МОЈ ЗАВИЧАЈ У ПРОШЛОСТИ

uk a

Село Сирогојно представља сведочанство културе становања у златиборском крају у 19. и почетком 20. века. У то време живело се у задругама које су бројале и до 50 чланова, а златиборску окућницу сачињавао је велики број мањих објеката распоређених око „главне куће”. Прављене на падини окренутој према сунцу, куће су четвртастог облика са зидовима од водоравно наслаганих брвана, покривене каменим плочама или сламом. На крову су се налазили отвори „баџе” који су служили за проток ваздуха, а на самом врху куће налазио се димњак који се звао „капић”. „Главна кућа” има две просторије — „кућу” и „собу”, а испод собе се налазио подрум. Централно место „куће” заузимало је огњиште, у њему је ватра увек горела, на њему се припремала храна, око огњишта су се увече сабирали чланови задруге, договарали се о пословима за наредни дан, а потом ту и спавали. Окућницу си чинили и вајат (зграда коју је добијао сваки син домаћина када се ожени), млекар (за чување млека и млечних производа), пекара (за печење хлеба), амбар и салаш (за чување жита и кукуруза), мишана (за сушење воћа), качара (за печење ракије) и штала (за стоку).

ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА

uk a

Опиши свој завичај у прошлости на основу истраживања. Распитај се и истражи: како су људи у твом крају живели, у каквим су кућама становали, како су се одевали, која су превозна средства користили, како су се школовали, какве обичаје су неговали.

• • • • • •

ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА

У ДРУШТВУ КЊИЖЕВНИХ ЈУНАКА (описивање књижевног лика)

Прочитај опис једног књижевног лика.

uk a

Астрид Линдгрен ПИПИ ДУГА ЧАРАПА (одломак) На крају малог, малецког града налазио се запуштени врт. У њему је била стара кућа, а у кући Пипи Дуга Чарапа. Имала је девет година и живела је сасвим сама. Није имала ни маму ни тату, и то је заправо било баш лепо, јер тако није било никога ко ће да јој каже да иде на спавање баш кад јој је најлепше, и никог да је тера да пије рибље уље баш кад се њој приједу бомбоне... ... Била је то најчуднија девојчица коју су Томи и Аника видели. Пипи Дуга Чарапа је управо кренула у јутарњу шетњу. Овако је изгледала: коса јој је била наранџаста као шаргарепа и била је уплетена у две тврде плетенице које су штрчале у страну. Нос јој је личио на кромпирић и сав је био истачкан пегама. Испод носа су била веома широка уста пуна здравих, белих зуба. Хаљина јој је била прилично необична. Пипи ју је сама сашила. Требало је да буде плава, али није било довољно плавог платна, па је Пипи морала да ту и тамо пришије и мало црвених закрпа. На њеним дугим, мршавим ногама биле су дугачке чарапе, једна смеђа, друга црна. И имала је црне ципеле које су биле тачно двоструко дуже од њених стопала. Те ципеле јој је тата купио у Јужној Америци, велике да би могла мало да расте у њима, а Пипи никад није пожелела друге.

ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА

uk a

Изабери књижевни лик који желиш. Опиши: изглед тела (боја косе, очију, грађа тела), мисли и осећања лика, понашање (шта ради и какав однос има према другим ликовима), особине, услове у којима живи и друштво које га окружује.

• • • • •

ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА

У ДРУШТВУ ЖИВОТИЊА (описивање животиње)

uk a

Михајло Петровић Алас РОМАН ЈЕГУЉЕ (одломак) Године 1897. два италијанска природњака нашли су једно сићушно живо створење, пљоснато, дугачко 75 милиметара и по облику слично листу врбе. Оно је било тако провидно да се у чашици воде, у коју је стављено неколико десетина таквих животињица, није ниједна могла видети. Све што је извежбано око природњака могло у бистрој води спазити, били су парови црних тачкица које су означавале очи животињица... ... У последње јесење дане, кад се појаве први предзнаци и весници зиме, осећа се у слатким водама, по језерима, барама и ритовима у којима живи јегуља, велики и необични покрет. Сребрнасте јегуље издвајају се од других, групишу се, здружују се, предосећајући велико путовање које ће ускоро доћи и држећи се на опрезу. Оне тада потпуно престану јести, што је уосталом случај и са другим морским рибама пре њихове сеобе. Јегуља нарочито радо путује у време мрачних и бурних ноћи, када у густим масама хита низ реку њеноме ушћу.

Богатимо речник...

рит — мочварно земљиште, мочвара Опиши неку животињу која ти је занимљива. Потруди се да сазнаш што више појединости о њеном изгледу, исхрани, станишту и понашању. Оно што сматраш најважнијим помени у свом опису. 72

uk a

ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА

ПРЕПРИЧАВАЊЕ

uk a

Бранислав Нушић АУТОБИОГРАФИЈА (одломак) Родио сам се у једној старој кућици, у близини београдске Саборне цркве. Одмах на првоме кораку по рођењу, но без мојега учешћа и кривице, направио сам збрку у кући. Бабица, која је била крај постеље моје мајке, крепећи се румом, објавила је да је дете које се родило женско. Ја нисам никада, ни доцније, распитивао како се то могла бабица збунити оглашујући ме за женско, али мислим да ће то бити услед расејаности. Можете мислити како смо се сви у кући изненадили кад смо сутрадан, још рано ујутро, сазнали да сам мушко. Бабица се за своју погрешку извињавала слабим осветљењем које је прошле ноћи било у кући; оцу је необично пријатно годила ова исправка, а ја сам се у ствари љутио на бабицу што забада свуда свој нос, те ми је открила прави пол, убеђен да би за мене много боље било да сам остао женско. Интересантна је појава да сам се ја, дошав на свет, убрзо свикао на нову околину. Мајка, отац, браћа и сестре били су ми некако, већ од првог познанства са њима, врло симпатични, и осећао сам се међу њима као код своје куће. Чим сам се, прва два-три дана, упознао са кућним приликама, настојао сам енергично да учиним извесне измене у начину живота и реду који је дотад владао. Тако на пример, моја је мајка дотле спавала по целу ноћ, што сам ја сматрао за нехигијенски и почео сам је будити по пет и шест пута ноћу. Оца сам пустио до поноћи да спава, одмарајући се од својих дневних брига, али је од поноћи он морао узимати свој покривач и ићи чак у трећу собу, легати на диван и покривати се преко главе, ако `` био да спава и даље. је рад Иначе је моје прво детињство било врло монотоно. Не сећам се ничега важнијег из тога доба, изузимајући извесних ситнијих авантура. Једина ствар која ме је у то доба нарочито нервирала, то су биле породичне конференције, које су редовно одржаване око моје колевке. Тема разговора који се у тим приликама водио била је увек питање: на кога личим? Ја лично био сам дубоко убеђен да не личим ни на кога и ни на шта; ја сам имао утисак да личим на тесто нарасло у наћвама, које ће тек доцније велики пекар, господ бог, моделирати. Али, они који су се окупљали око моје колевке, проналазили су увек понешто ново на свакоме моме делу тела, и узвикивали: — Ју, ју! Гледај молим те: очево чело, теткин нос, теча Симине уши, ујина уста, и тако редом даље. И у том се погледу тако далеко ишло да сам слушајући свакодневно то па то, почео најзад стицати уверење да сам ја у ствари нека наказа, скрпљена из разних делова тела целе моје многобројне породице. 74

ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА

Богатимо речник...

крепити се — освежавати се наћве — дрвено корито у коме се некада месило тесто за хлеб диван — кауч

uk a

Укратко препричај овај одломак. При томе обрати пажњу да: • реченице буду јасне; • приказ радње и јунака буде кратак; • препричавање има увод, разраду и закључак.

ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА

ЗАВРШИ ПРИЧУ Дат је одломак из приче „Три патка” Жака Перикара. Допиши крај приче. Напиши шта се по твом мишљењу догодило после.

ТРИ ПАТКА

uk a

Била једном три патка који су сигурно били најсрећнији на свету. Живели су весело, пливали и ронили, ловили у муљу, хватали мушице и од јутра до мрака изводили хиљаду игара и несташлука. Све је било дивно док једног јутра један од њих не рече: — Све је лепо, али какав нам је страшан глас маћеха природа дала. То заиста није лепо од ње. Јесте ли приметили како нам се због нашег ква, ква, ква сви подсмевају? Што се мене тиче — настави говорник — нећу дуже да трпим такву неправду. — А шта мислиш да учиниш? — Шта мислим да учиним?... Чујеш ли славуја на јабуци? Е, па лепо, узећу га за учитеља певања.

ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА

ПОСТАВИ ПИТАЊА Замисли да си разговарао/разговарала са једним од највећих проналазача света — Михајлом Пупином. Ово су његови одговори, а ти, на основу њих, постави питања. 1. Рођен сам 1854. године у малом банатском селу Идвору. 2.

Моја мајка Олимпијада била је домаћица, а отац Константин земљорадник. 3.

Родитељи су ми били неписмени, али су ме подстицали да учим и стичем знања.

uk a

Завршио сам Српску православну школу у Идвору, Немачку основну школу у Перлезу, Гимназију у Панчеву. У својој двадесетој години отишао сам у Америку.

Ја имам много проналазака. Најзначајнији је бежични телефон. То је светски важан проналазак.

Имам три велике љубави: науку, уметност и религију. 7.

Помагао сам школовање многих ђака, подизање школа и цркава итд. 8. Као студент дао сам пола стипендије да би се обележило страдање великог кнеза Лазара и српских јунака на Косову пољу. 9. Деци у нашој Србији поручујем: „Знање је светлост која осветљава наш пут кроз живот.” 77

ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА

УСТАЉЕНИ ЈЕЗИЧКИ ИЗРАЗИ Библиотека „Љубомир Ненадовић” у Ваљеву организовала је радионице за најмлађе под називом „Весела среда”. Најмлађи су имали могућност да сазнају за порекло неких израза које могу да чују у свакодневном говору.

uk a

Вести из Ваљева (20. јула 2016) Полазници радионице „Весела среда”, која се одржава потпуно бесплатно током лета у дворишту Матичне библиотеке „Љубомир Ненадовић”, данас су били у прилици да у креативној атмосфери и пријатном амбијенту науче нешто ново о свом језику, да се друже и понесу лепе утиске. Сви су научили значење и порекло израза наџак-баба, упала му секира у мед, нема длаке на језику, убити две муве једним ударцем, шпанска села, али и оних мало компликованијих попут Ахилова пета, Танталове муке, Сизифов посао, неверни Тома, итд. Једна од девојчица написала је како је разумела израз нема длаке на језику. То је особа која не зна да прећути и увек каже шта мисли.

1. Повежи линијом изразе са њиховим значењем.

лупа као Максим по дивизији

лажно оплакивање или сажаљење

шпанско село

бежати

наџак-баба

праведан суд

крокодилске сузе

прича глупости

ни по бабу, ни по стричевима

нешто нејасно, неразумљиво

хватати маглу

неко свадљив

ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА

2. Напиши шта значе наведени изрази. • као да је у земљу пропало • устати на леву ногу • смејати се као луд на брашно

• проћи као бос по трњу

3. За кога кажемо да: • нема срца

uk a

• као киша око Крагујевца

• у свакој чорби мирођија

• има срце од камена

• има широко срце • носи неког у срцу

• му је сломљено срце • је срце

4. Напиши неке устаљене језичке изразе које знаш.

ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА

ОД СЛОВА ДО РЕЧИ 1. Упиши слова као што је започето тако да добијеш речи различитог значења. МАРА

МАРА

САРА

МИРА

МАЗА

_АРА

М_РА

МА_А

_АРА

М_РА

МА_А

3. Од датих слова састави пословице.

Р Т

2. Од датих слова састави што више речи.

uk a

У Ж А Л И У С Т Р А К Е К Г О Н Е.

З Е Б А Т А Л А М Е Н А Н А Т А З А.

О К Н А Р О Р И Н А В Е Д Ћ Е Р Е С Р А Г Б И.

4. Допиши изостављена слова тако да добијеш речи. Ш___А П__Т К_С

М____Д

В_З

Р__А

Р___Т

Ј____А

П_Ж

М__К

О___К

Г____Н

Б_Р

С__О

Б___Н

Л____Њ

5. Допиши слова која недостају у пословици. 80

Б _ _ Е В _ _ _ _ Ц У Р _ _ И Н _ _ О Г _ _ _ Б Н А Г _ _ _ И.

ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА

6. Повежи линијом речи са бројем слогова који имају. КЊИГА

ПИСАЦ 1 слог

ПАРК

ПЛЕМЕНИТ

2 слога

ДАРЕЖЉИВ

ПРСТ

3 слога

СРБИЈА

АУТОБУС

4 слога

путник

путовање

МИР немар

мировање

немирно

uk a

мирити

пасош

путарина

сапутник

путнички

7. Прецртај реч која није настала од речи у оквиру: ПУТ

ПЕСМИЦА

ВИОЛИНА

мирољубиво

путељак

мирно

смирити

8. Прецртај речи које се не односе на ДОБРОТУ. добродушност

људскост

себичност

неразумевање

благодарност

благост

племенитост

великодушност добронамерност

милосрђе

доброћудност

9. Напиши речи којима би описао/описала особу која: • мисли да све зна

• не поштује правила понашања • помаже другима • некога превари 81

ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА

ДА ПОНОВИМО РЕЧИ ИСТОГ ОБЛИКА, А РАЗЛИЧИТОГ ЗНАЧЕЊА КОСА

поврће

ЛУК

женско име

uk a

РЕЧИ РАЗЛИЧИТОГ ОБЛИКА, А ИСТОГ ЗНАЧЕЊА ТЛО

ПРИЧАТИ ХИТРО

uk a

Наредни задаци помоћи ће ти да: • читаш са разумевањем; • разговараш о тексту који си прочитао/прочитала.

КЊИЖЕВНОСТ

Читамо лектиру ПЕСМЕ МИЛОВАНА ДАНОЈЛИЋА

2. Који задатак је мама дала Цици?

Јутрос рано кад је топли дан освано И сунце лено пошло према крову неба, Рекла мама Цици: „Иди полагано ’Код Мите пекара’, купи нам хлеба...”

uk a

3. У које доба дана се мама забринула?

ГДЕ ЈЕ ЦИЦА

1. У које доба дана почиње радња описана у песми?

• У школској библиотеци потражи књигу песама овог песника. Прочитај је и одабери песме које ти се посебно допадају. • Читај их изнова пажљиво, трудећи се да их разумеш. • У свесци за сваку песму издвој тему и најзанимљивије стихове. • Потруди се да сазнаш више о песнику Миловану Данојлићу. • Вежбај пажљиво читање. Питања поред песме „Где је Цица” помажу ти да током читања песме обратиш пажњу на најважније појединости у тексту.

4. Подвуци стих који говори о сунцу у првој строфи, а затим и у другој. Шта запажаш?

5. Како је описан мајчин немир и забринутост? Шта мајка ради? Које послове запоставља? 6. Шта значи израз „изгубити живце”?

Ближи се ручак Одмакô далеко дан, Цврчи цврчак, Сунце корача кроз стан, Сваки час се мршти мамино лице: — Нема ни хлеба ни Цице... Не може мама више мирно да послује по кући. Оставила је поквашен веш, Па поточић воде по поду кривуда, Мршти се и крши руке, уздишући, И погледа кроз прозор, незнано куда... Нема хлеба, нема Цице, Па како да човек не изгуби живце!

КЊИЖЕВНОСТ

А лепо јој је рекла: „Пожури, није далеко; Пази на трамвај, окрени се на све стране, Данас немој куповати млеко — Имамо превише хране.”

7. На шта је све мајка опоменула Цицу? Шта из тога закључујеш о лику мајке?

9. Зашто мајка Цици говори како да се понаша у пекари? Шта жели тиме да је научи?

И док јој је намештала на хаљиници брош, Додала је још: „Чика Мити прво кажи: Добар дан. Сачекај у реду, немој се провлачити између жена, Кад дођеш пред тезгу, кажи: Молим хлеб печен и слан, А кад ти га да, ти кажи: Довиђења.”

8. Подвуци. Мајка је: брижна, равнодушна, нестрпљива.

uk a

Све јој је објаснила, по реду. Добро памти своје речи јутрос изговорене. Не стоји ваљда још у реду? — Све пекаре су одавно затворене... А ето, ни од корова нема Цице, Па како да човек не изгуби живце! Можда се оклизнула, па пала... Можда је заборавила да Мити каже: „Хвала.” ... Можда та ни хлеба купити није знала! А шта ако ју је нека рђава жена украла?!

10. Наведи које све бриге мајка има. Шта она замишља да се Цици могло догодити?

КЊИЖЕВНОСТ

13. Зашто се Цица чуди? Какав је њен осећај за време? Објасни зашто се Цици чини да је много краће била ван куће.

И мама, која је четири сата очајавала, Док је и зној не проби, Стално измишљајући непознате кривце, Брзо се размаха по спаваћој соби И покупи све изгубљене живце...

12. Каква су мајчина осећања када коначно види Цицу?

У неко црно доба, на крају улице Плану боја познате хаљинице: — Ево Цице!

„Забога, Цицо, где си досад била? Ниси се ваљда у црној земљи крила! Брже би дошла из Тридесетогодишњег рата... — Четири сата. Молим те, четири сата!”

11. Шта је необично у изразу „плану боја познате хаљинице”? Објасни на шта песник мисли.

uk a

Цица трепће, у чуду се чуди. Трепће и њена хаљиница, плава па бела; Што су ти чудне маме, и људи: — Овај прекор она није предвидела.

Четири сата? Каква четири сата! Оно јесте, стајала је једно време поред пута, — Гледала је дечаке-хрваче како се хватају око врата, И то је трајало — па... једно четири минута.

КЊИЖЕВНОСТ

Занимљиво је знати...

Како је, према пишчевим речима, настала песма „Где је Цица” „Пошто је у мојој собици било хладно, једнога јутра сам замолио сусетку да пређем у њен стан, који је био добро загрејан. Пренео сам хартије и књиге и дао се на посао. Пишем ја стално, а једним ухом слушам сусетку како сама са собом разговара: — Нема Цице! Мало-мало, па: — Нема Цице! Одложим папир и запитам је о чему је реч. Послала је, вели, своју кћеркицу у град да купи хлеба, па је никако нема. Вратим се послу и напишем и о томе једну песму. Тако, или некако тако, настала је књига Како спавају трамваји. Њу је написао један младић чије детињство није било весело. У тим се песмама тај младић радовао и играо, можда и због тога што се, као дете, недовољно радовао и недовољно играо.”

uk a

1. Наведи тему песме.

Лик:

2. Наведи ликове у овој песми и њихове најизраженије особине.

Особине:

Лик: Особине:

КЊИЖЕВНОСТ

3. Опиши како замишљаш Цицу.

uk a

5. Опиши како замишљаш да је Цица провела дан.

4. Наведи у чему се мама и Цица не слажу.

6. Препиши стихове који су ти најзанимљивији.

7. Напиши шта знаш о животу песника Милована Данојлића.

КЊИЖЕВНОСТ

8. Овде напиши топ-листу песама Милована Данојлића које су ти се највише допале и напиши њихову тему. Назив песме

Тема

uk a

9. Овде препиши теби најлепше стихове из једне од песама коју наводиш у табели.

КЊИЖЕВНОСТ

Читамо лектиру ПЕСМЕ ДРАГАНА ЛУКИЋА

У зимска јутра, на нашем сату кад седам пута наковањ звекне, пошаље мама мене и тату по две велике румене векне.

uk a

2. Са чиме је у другој строфи упоређена корица векне хлеба?

БАЛАДА О РУМЕНИМ ВЕКНАМА

1. У које време тата и син иду по хлеб? Које је годишње доба?

• У школској библиотеци потражи књигу песама овог песника. Прочитај је и одабери песме које ти се посебно допадају. • Читај их изнова пажљиво, трудећи се да их разумеш. • У свесци за сваку песму издвој тему и најзанимљивије стихове. • Потруди се да сазнаш више о песнику Драгану Лукићу. • Вежбај пажљиво читање. Питања поред песме „Балада о руменим векнама” помажу ти да током читања песме обратиш пажњу на најважније појединости у тексту.

3. Са чиме је у трећој строфи упоређена векна хлеба?

4. Зашто дечак не може да се уздржи да не проба векну хлеба?

5. Како разумеш мамино питање? Да ли је она заиста строга или се шали са дечаком?

А кад руменке загреју шаке и мирис хлеба топли шал свије, ко врели кестен корица прсне и носић векне у длан се скрије. Свака је векна печено прасе па путем грицкам носиће меке, њушкице топле што слатко красе образе сјајне румене векне. Кад се вратимо с ињем у коси, у кући строго запита мама: — Ко то у џепу мишеве носи што векне гризу по улицама?

КЊИЖЕВНОСТ

Занимљиво је знати...

1. Наведи тему песме.

uk a

Како је, према пишчевим речима, изгледало његово детињство „И моја школа и наша кућа, у којој сам провео детињство, налазе се на периферији Београда. Ја то веома ценим. Мислим да се детињство може много лепше и пуније живети на периферији града или у неком малом месту, него као заробљеник скучених простора, бетонских ограда и саобраћајних опасности центра града. Центар је, можда, привлачан и користан за одрасле. Али деци је ипак најлепше у мом крају, на Лекином брду, код последње тролејбуске станице. Довољно је само истрчати из куће и већ си упао у жестоку битку Индијанаца и каубоја, или си једва дочекан бек у тек створеном фудбалском тиму, или си судија похватаним ’лоповима’. Да си седам пута дечак, не би стигао у све игре — толико их има на Лекином брду. Волео сам, као и сви моји другови, да идем бос. Али то нису волеле девојчице из нашег краја. Увек су бежале од нас и стиделе су се кад смо, за инат, боси, ишли за њима трудећи се упорно да свет примети да смо, ипак, из истог друштва. Волео сам још и хлеб и маст. То се могло јести у игри, у трку за лоптом, уз партију шаха... И данас волим хлеб и маст посут пахуљицама соли и црвеним цветовима алеве паприке! Али ми ту посластицу сад не дају тако често као некад.”

2. Наведи ликове у овој песми и њихове најизраженије особине. Лик: Особине:

Лик:

Особине:

КЊИЖЕВНОСТ

3. Опиши како замишљаш дечака.

4. Препиши стихове који су ти најзанимљивији.

uk a

5. Напиши шта знаш о животу песника Драгана Лукића.

6. Овде напиши топ-листу песама Драгана Лукића које су ти се највише допале и напиши њихову тему.

1. 2. 3. 4. 5. 92

Назив песме

Тема

КЊИЖЕВНОСТ

Читамо лектиру БЕЛА ГРИВА

• У школској библиотеци потражи књигу „Бела Грива”. Прочитај је и одабери делове који ти се посебно допадају. • У свесци издвој тему романа и најзанимљивије делове текста. • Потруди се да сазнаш више о писцу. • Вежбај пажљиво читање. Питања поред одломка помажу ти да током читања обратиш пажњу на најважније појединости у тексту.

БЕЛИ ВИТЕЗ

1. Запази придеве којима се описује Бела Грива. 2. Чега се Бела Грива сећа? 3. Шта се променило од њиховог првог сусрета? 4. Шта раздваја коња и дечака?

uk a

Приближио би се, њушећи ваздух раширеним ноздрвама, кротак али бојажљив. Сигурно се сећао њиховог првог сусрета на обали, кад су обоје, и ждребе и дечак, били исте висине. Сада је ждребе било веће од дечака. С висине би посматрало малишана, који га је својим благим, тихим гласом задржавао да не побегне. Но упркос том пријатељском гласу, Бела Грива би застао на неколико корака од Фолка, на ивици мочваре која је означавала границу краљевства коња, као да жели рећи: „Ти си човеково младунче. Ти и ја не припадамо истом племену.”

КЊИЖЕВНОСТ

8. Шта му газда открива о коњима?

uk a

9. Какви су коњи усамљеници?

7. О чему је сањао Фолко? Зашто га мисао о коњу толико испуњава?

6. Како изгледа живот рибара? Пронађи детаљ у тексту који говори колико је њихов посао тежак.

Пролазила су годишња доба. Да би деди Еузибију учинио по вољи, Фолко је у сезони риболова отишао с рибарима на Рону. Све до ноћи бацали би мреже од којих су крвариле руке. Увече би пристајали уз блатњаву обалу малог острва које је својим бокорима тамариског шибља и жбуновима пепељуге подсећало на сва остала острва на свету. Изгледало је као да лагано плови ка мору, ношено матицом реке. Рибари би палили логорске ватре и кували рибљу чорбу. А онда би на лежишту од траве, завијени у покриваче, спавали под ведрим небом. Упркос замору који му је доносио напоран дан проведен у риболову, Фолко би дуго остајао будан. Сањао је о Белој Гриви. Далеко од мајура, од мочваре и манаде, непрестано је мислио на свог пријатеља, на белог витеза. Једне вечери, кад је са посадом рибарског бродића пристао уз једно од тих живих острва на Рони, Фолко је у блату опазио свежи траг копита. Испричао је то вођи посаде, док су људи после чорбе пушили последњу лулу око ватре. — Не знам много о коњима — рече газда — али кажу да неки од њих имају пуно бубица. — Бубица? — Па да, дете. Неки имају чудне бубице у глави. Туку се као помахнитали и тако су страшни да их остали отерају из чопора. А има и оних других — усамљеника. Они су поносни. Њима су за галопирање потребна бескрајна пространства. И једнога дана побегну, једноставно напусте чопор.

5. Зашто је Фолко отишао са рибарима? Шта то говори о његовом односу према деди Еузибију?

КЊИЖЕВНОСТ

10. Зашто Фолко размишља о Белој Гриви као о усамљенику?

11. Подвуци придеве којима се описује Бела Грива.

— Да ли сте већ видели таквог усамљеника, газда? — Да. Сећам се једнога великог старога коња. Долазио је на острво... Пливао је у реци. Хтео је да то острво буде само његово, да буде његово краљевство... А после извесног времена опет би се вратио у свој чопор. Фолко је мислио на пријатеља, на поносног, плашљивог, неукротивог Белу Гриву, који је бежао од људи и био способан да осталим коњима снажно наметне свој закон. И тонући у сан на песковитом жалу, мали рибар је уживао да дочарава слику белог витеза; он га је видео како ношен матицом плива од усамљеног острва на средини Роне до острва по чијем би тлу газила само његова копита.

uk a

Занимљиво је знати...

О дивљим коњима у Србији На планини Столови, која се са јужне стране издиже изнад града Краљева, у близини манастира Жиче, Матарушке Бање и средњовековног града Маглича, постоје столетне шуме са широким пропланцима. На Столовима се и данас може видети крдо полудивљих коња. Дивљи коњи су већ дуго реткост у Европи, а у Србији их има мало, у близини Власинског језера и на Старој планини. По њиховој бројности једино се Столови могу назвати — планином дивљих коња.

КЊИЖЕВНОСТ

1. Наведи тему романа.

2. Наведи најважније ликове у роману и њихове најизраженије особине. Лик:

Особине:

Лик:

Особине:

uk a

Особине:

3. Опиши како замишљаш Фолка.

4. Опиши како замишљаш Белу Гриву.

КЊИЖЕВНОСТ

uk a

6. Препиши делове текста који су ти најзанимљивији.

5. Наведи заплет у роману.

7. Напиши шта знаш о животу писца Ренеа Гијоа.

8. Овде напиши топ-листу романа за децу који су ти се највише допали и напиши њихову тему. Назив романа

Тема

uk a

Задатак из мале школе писања

Пажљиво посматрај слику познатог америчког сликара Мејнарда Диксона „Дивљи коњи у Невади”. У свесци напиши кратак опис слике. Не заборави да напишеш каква осећања ова слика у теби изазива.

Čitamo lektiru LESI SE VRAĆA KUĆI • U školskoj biblioteci potraži knjigu „Lesi se vraća kući”. Pročitaj je i odaberi delove koji ti se posebno dopadaju. • Potrudi se da saznaš više o piscu. • Vežbaj pažljivo čitanje. Pitanja pored odlomka pomažu ti da tokom čitanja obratiš pažnju na najvažnije pojedinosti u tekstu.

1. Podvuci prvu rečenicu odlomka. Podseti se odlomka ovog romana u tvojoj Čitanci. Zašto je dečak iznenađen što Lesi nije došla da ga dočeka na kraju školskog dana?

JA NIKADA NEĆU HTETI DRUGO PSETO

2. Zašto je bilo nemoguće da Lesi zakasni? Po čemu se životinje razlikuju od ljudi?

uk a

Pseto nije bilo tu! To je bilo sve što je Džo Karaklo znao. Toga dana kada je sa drugovima izišao iz škole, potrčao je, po običaju, veselim trkom kroz dvorište, što je svakodnevna pojava u svim školama na svetu kada se završi čas učenja. Spontano, i po uobičajenoj navici iz ranijih dana, dojurio je do kapije, gde ga je Lesi uvek očekivala. Ali nje tamo nije bilo! Džo Karaklo, taj snažan dečak prijatna lica zastade i pokuša za trenutak da to objasni sebi. Njegovo visoko čelo iznad smeđih obrva nabra se. Bio je nemoćan da poveruje da bi moglo biti istina ono što je u stvari predosećao. Gledao je gore-dole ulicom. Možda je Lesi zadocnila! On je znao da to ne može biti uzrok, jer životinje nisu kao ljudi. Ljudi imaju časovnike, pa se i pored toga izvinjavaju: „Zadocnjava mi časovnik.” Životinjama, međutim, nisu potrebni nikakvi mehanizmi da bi znale koliko je sati. Ima u njima nešto što je tačnije i od časovnika – to je njihovo „čuvstvo” vremena, koje ih nikada ne vara. One znaju tačno kada treba da učine nešto što je već uobičajeno u njihovu životu.

uk a

5. Na osnovu čega je Džo zapazio da nešto nije u redu kad je ušao u kuću?

4. Zašto Lesi nije mogla biti ukradena?

Džo Karaklo je to znao. Toliko puta je govorio o tome sa ocem, pitajući ga otkuda Lesi zna kada treba da dođe pred školsku kapiju. Lesi, dakle, nije mogla zadocniti. Džo Karaklo je stajao na ranom letnjem suncu razmišljajući o tome. Odjednom, kao munja, sinulo mu je kroz glavu: „Možda je pregažena!” Ali čim mu ta strašna misao pade na pamet, on je u istom trenutku i odagna. Lesi je bila isuviše dobro dresirana da bi mogla neobazrivo tumarati ulicama. Ona se uvek ljupko, ali i obazrivo, šetala selom. Uostalom, u Grinal Bridžu nije ni bilo velikog saobraćaja. Glavni drum, pored reke, bio je udaljen čitavu milju od sela, i samo se malim putem dolazilo do njega; a i taj se dalje pretvarao u uzanu pešačku stazu koja je dopirala do močvarne visoravni. Možda je neko ukrao Lesi! Ni to nije moglo biti istina. Nijedan stranac je ne bi smeo dotaći dok neko od Karakloovih ne bi bio prisutan i dok joj ne bi naredio da ga posluša. Štaviše, ona je bila isuviše poznata, miljama daleko oko Grinal Bridža, da bi se ma ko usudio da je ukrade. Pa gde je, onda, mogla biti? Džo Karaklo je rešio ovaj problem onako kako bi stotine i hiljade dečaka na svetu rešili svoje probleme. Otrčao je kući da to kaže majci. Pošao je glavnom ulicom trčeći koliko je god brže mogao. Ne zaustavljajući se nigde projurio je pored trgovina u Visokoj ulici, a zatim, prošavši kroz selo, nastavio putanjom pored brežuljka; uletevši kroz kapiju, dotrčao je baštenskom alejom do kućnih vrata, vičući izdaleka: — Majko! Majčice! Nešto se dogodilo Lesi! Ona me nije sačekala! — I tek što je to izgovorio, opazi da nešto zaista nije u redu. Niko u kući nije skočio ni zapitao u čemu je stvar. Niko čak nije izgledao ni uplašen pri toj pomisli da se njihovom krasnom psu nešto moglo dogoditi. Džo je to primetio. On je stajao leđima okrenut vratima i čekao.

3. Koja misao je na trenutak uplašila Džoa? Zašto je Džo brzo uspeo da odagna tu misao?

100

6. Kako je izgledao Džoov otac? Šta to ponašanje govori o njegovom unutrašnjem stanju?

7. Kako je Džo reagovao kad je saznao da je Lesi prodata? Podvuci rečenicu koja opisuje dečakov krik. 8. Kako se ponašao Džoov otac? Šta to govori o njegovim osećanjima prema sinu?

uk a

Majka je oborenih očiju pripremala čaj kraj stola. Za trenutak zastade i pogleda muža. Džoov otac je sedeo na niskoj stoličici pokraj vatre, glavom okrenut sinu. Potom se polako i bez reči okrete vatri i produži da zuri u nju ukočena pogleda. — Pa šta je, majko? — uzviknu Džo iznenada. — Šta se dogodilo? Gospođa Karaklo spusti polako tanjir na sto: — Dobro, neko mu mora reći — promrmlja kao za sebe. Njen muž se i ne pomače. Ona se okrete i pogleda sina: — Biće bolje da odmah saznaš, Džo — reče ona. — Lesi te više nikada neće čekati pred školom. Ne treba uopšte više da govorimo o tome. — Zašto? Šta joj se dogodilo? — Gospođa Karaklo ode do ognjišta, obesi kotao iznad vatre i nastavi ne okrećući se: — Zato što je prodata — eto zašto! — Prodata! — jeknu dječak. — Prodata! Lesi! Pa zašto ste je prodali? Zašto ste je prodali? — Majka se ljutito okrete. — Ona je prodata, već su je odveli, i svršeno. Ne pitaj ništa više. To se više ne može izmeniti. Odvedena je i — gotovo. Nemoj više ništa da pitaš. — Ali, majko!... — Dečakov krik je bio pun očajanja. Majka ga prekide. — Ni reči više! Priđi i popij čaj. Hodi, sedi ovamo. — Dečak priđe poslušno svome mestu za stolom. Žena se sad okrete čoveku kraj ognjišta. — Hodi, Same, dođi da jedeš, i bogu je plakati kakvo sam bedno jelo spremila uz čaj. Žena odjednom ućuta kada njen muž naglo i ljutito ustade i bez reči pođe krupnim koracima ka vratima. Uzevši kapu, on iziđe. Vrata se zalupiše za njim. Za trenutak zavlada tišina u kući. A zatim se začu kako žena grdi ljutitim glasom. — Eto vidiš šta si uradio! Naljutio si oca! Sad si svakako zadovoljan! Ona se umorno spusti na stolicu, posmatrajući postavljen sto. U sobi opet zavlada tišina. Džo je bio uveren da ga je majka nepravedno optužila za ovo što se dogodilo.

101

uk a

11. Kako se majka ponaša prema dečaku? Zaključi šta u ovom trenutku ona oseća prema svom sinu.

10. Kako se ljudi iz tog kraja inače ponašaju kad ih nešto muči ili boli?

Ali on je isto tako znao i to da je njegova majka uvek tako postupala kad god je htela da prikrije neki svoj bol. To je i sada bio razlog zbog koga je ukoren. Kod ljudi tog kraja to je bila već ukorenjena navika. Tvrdoglavi po prirodi, a uz to pritisnuti tegobama napornog života, uvek bi prikrivali svoje neraspoloženje, pa i svoj bol, kad god bi im se dogodilo nešto što ih je moglo uzbuditi i ganuti njihove duše. Žene bi tada skrivale svoja prava osećanja grdnjom i vikom, ne misleći ništa zlo pritom. A kad bi sve prošlo... — Hodi, Džo, jedi! — Glas majčin bio je sad nežan i miran. Dečak je buljio u tanjir ne mičući se. — Hajde, Džo, pojedi hleb s maslom. Vidi kako je lep i svež hleb. Danas sam ga ispekla. Nećeš? — Dečak je samo još dublje pognuo glavu: — Ne mogu ništa — propišta. — Ah, psi, i uvek samo ti psi! — povika majka. Glas joj je opet bio ljut. – I sva ta kubura zbog jednog psa. Veruj, ako bih se ja pitala, odgovorila bih da sam srećna što je Lesi odvedena. Da, tako je. Toliko muka i briga oko nje kao da je kakvo dete. E, sad su je odveli, svršeno je i ja sam srećna. Srećna sam! — Gospođa Karaklo uzdrhta, zatim se ispravi i odahnu. Izvadi maramicu, obrisa nos i pogleda sina koji je i dalje sedeo nepomično. Zatim zatrese tužno glavom i progovori. Glas joj je opet bio miran i nežan. — Džo, hodi ovamo! — Dečak ustade i priđe majci. Ona ga zagrli svojom nezgrapnom rukom i otpoče. Govorila je tiho gledajući u vatru. — Vidiš, Džo, ti si sada već velik dečak i možeš da razumeš. Ti vidiš — ovaj, i sam da nam ne ide kako bi trebalo; da nam nije dobro. Znaš kako je. Hrana se mora imati, a i stan se mora platiti — a Lesi je vredela mnogo novca, i mi nismo imali sredstava da je izdržavamo — eto to je razlog. Sada su teška vremena i ti ne smeš — ti ne smeš da ljutiš oca. On je i tako već prepun briga. Odvedena je i gotovo!

9. Zašto je majka grdila Džoa? Šta je time htela da prikrije?

102

12. Zašto u Grinal Bridžu čak i deca znaju šta znači izraz „teška vremena”?

13. Šta je dovelo do toga da Džoova porodica potpuno osiromaši? 14. Da li je siromaštvo pogodilo samo Džoovu porodicu ili i druge ljude u tom kraju? Podvuci rečenice koje o tome govore.

uk a

Mali Džo Karaklo stajao je i dalje kraj svoje majke. Razumeo je sve. U Grinal Bridžu čak i dečaci od dvanaest godina znaju šta znače „teška vremena”. Godinama, otkada deca pamte, radili su im očevi u Vilington oknu, nešto dalje od njihova sela. Svakodnevno su oni dolazili i odlazili u smenama, noseći korpe sa hranom i rudarske fenjere. Tamo su radili i kopali izbacujući ugalj na površinu. Ali tada naiđoše vremena kada nalazišta počeše bivati sve slabija. Rad se približavao mrtvoj tački i zarade su bivale sve manje. Istina, u više mahova nalazišta su se poboljšavala; tada su ljudi opet radili punim tempom i bili svi srećni. Doduše, to se nije moglo nazvati životom u izobilju, ali ljudi u rudarskim krajevima žive teško čak i onda kada im posao najbolje ide. Njihov život je uvek ispunjen čvrstinom i srčanošću s jedne, i tihom porodičnom slogom s druge strane, iako je njihova hrana bila jednostavna, ipak je svaki od njih imao dovoljno za život. Pre nekoliko meseci, međutim, okno je zatvoreno. Veliki točak na vrhu okna više se nije okretao. Isto tako ni ljudi više nisu odlazili tamo na smene i, umesto toga, upisivali su se u Berzu rada. Stajali su na uglu pred Berzom očekujući posao. Ali posla nije bilo. Izgleda da su se, kako su novine javljale, nalazili u „ugroženom području” – u području jednog kraja u kome je sva industrija stala. Zbog toga su gotovo svi stanovnici ostali bez posla. Nisu više imali mogućnosti da zarade sebi za život. Zbog toga im je vlada obezbedila izvesnu pomoć, koja im je isplaćivana nedeljno i koja im je omogućavala da, iako skučeno, prežive ovaj mučni period.

103

15. Zašto otac i majka ne govore o problemima pred Džoom?

uk a

16. Opiši kakva osećanja Džo gaji prema Lesi. Objasni zašto on ne želi drugog psa.

Džo je to znao. On je čuo kako ljudi o tome govore po selu. Viđao je ljude i pred Berzom rada. Znao je da mu otac više ne odlazi na posao; a znao je, takođe, i to da otac i majka nisu nikada hteli govoriti o tome pred njim iako su, usled niza nedaća u životu, ogrubeli, ipak su oni sa puno nežnosti želeli da njega sačuvaju od životnih tegoba, da se one ne bi svalile i na njegova mlada pleća. Ali iako je on sve to dobro znao, srce mu je tužilo za Lesi. Ipak je pokušavao da se donekle uteši. Zastao je i mirno postavio jedno pitanje: — Možemo li je mi jednoga dana opet kupiti, majko? — Ali, Džo, ona je dragoceno pseto i prema tome za nas preskupo. Jednoga dana mi ćemo ipak nabaviti neko drugo lepo pseto. Samo moraš imati strpljenja! Prilike će se, možda, popraviti, i mi ćemo moći nabaviti drugo psetance. Jesi li zadovoljan ovim? — Džo odmahnu glavom i tiho prošaputa: — Ja nikada neću poželeti drugo pseto! Nikada! Ja želim samo — Lesi.

104

(Preveo Ivo Šoljan)

1. Navedi temu romana.

2. Navedi najvažnije likove u romanu i njihove najizraženije osobine. Lik:

Osobine:

Lik:

Osobine:

uk a

Osobine:

3. Opiši kako zamišljaš Džoa.

4. Opiši kako zamišljaš Lesi.

105

5. Navedi zaplet u romanu.

uk a

6. Ukoliko imaš za to mogućnosti, potraži film Lesi se vraća kući. Pogledaj ga. Napiši svoje utiske o filmu.

106

7. Napiši šta znaš o životu pisca Erika Najta.

2. 3.

Naziv dela

uk a

Ime lika životinje

8. Ovde napiši top-listu likova životinja koji su ti se najviše dopali u pričama, pesmama ili romanima. Napiši naziv književnog dela u kom se javljaju.

107

КЊИЖЕВНОСТ

ОЦЕНИ СВОЈЕ ЗНАЊЕ Самостално оцени своје знање на крају четвртог разреда. У квадратић упиши оцене од 1 до 5 за сваку наведену тврдњу. То ће ти помоћи да боље разумеш око којих садржаја треба више да се потрудиш.

КЊИЖЕВНОСТ

  

Читам са разумевањем различите врсте текстова.



Одређујем тему, редослед догађаја, време и место дешавања у прочитаном тексту.

           

Именујем позитивне и негативне особине ликова.

108

Укратко образлажем свој утисак и мишљење поштујући и другачије ставове.

Разликујем књижевне врсте: шаљиву народну песму, басну и причу о животињама, приповетку, роман за децу и драмски текст.

Издвајам основне елементе лирске песме (стих, строфа, рима и ритам).

uk a

Тумачим поруке књижевног дела.

Уочавам персонификацију и разумем њену улогу у књижевном делу. Разликујем описивање, приповедање (у 1. и 3. лицу) и дијалог у књижевном делу.

Препричавам текст.

Уочавам основни тон књижевног текста (ведар, тужан, шаљив). Уочавам супротстављеност лица у драмском тексту. Читам текст поштујући интонацију реченице/стиха. Изражајно рецитујем песму и читам прозни текст. Изводим драмске текстове. Усвајам позитивне људске вредности на основу прочитаних књижевних дела.

КЊИЖЕВНОСТ

ЈЕЗИК



Разликујем речи које мењају облик (именице, заменице, придеви, бројеви, глаголи) и уочавам оне које су увек у истом облику.

   

Одређујем основне реченичне чланове. Разликујем врсту речи од службе речи у реченици.

Правилно пишем сва три модела управног говора.

ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА

Поштујем и примењујем основна правописна правила.

Употребљавам основне облике усменог и писменог изражавања: препричавање, причање и описивање.



Употребљавам речи истог облика, а различитог значења, као и речи истог значења, а различитог облика.

     

Пишем разгледницу, честитку, писмо.

uk a



Пишем јасним, потпуним, добро обликованим реченицама. Јасно обликујем текст (уводни, средишњи и завршни део текста).

Добро распоређујем основну информацију и додатне информације унутар текста. Трудим се да користим богат фонд речи. У писању издвајам пасусе.

109

110

uk a

Ed o