Др Јелена Журић Др Јелена Ангеловски Драгана Цуцић
СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ РАДНА СВЕСКА за седми разред основне школе
Др Јелена Журић • Др Јелена Ангеловски • Драгана Цуцић
СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ Радна свеска за седми разред основне школе ГЛАВНИ УРЕДНИК
Проф. др Бошко Влаховић ОДГОВОРНИ УРЕДНИК
Доц. др Наташа Филиповић ПРЕДМЕТНИ УРЕДНИК
Др Моња Јовић РЕЦЕНЗЕНТИ
Доц. др Драгољуб Перић, Филозофски факултет у Новом Саду Др Оливера Крупеж, професор српског језика и књижевности, ОШ „Милица Павловић”, Чачак Јелена Мирковић, професор српског језика и књижевности, ОШ „Бранко Радичевић”, Панчево ЛЕКТУРА И КОРЕКТУРА
Споменка Трипковић ИЛУСТРАЦИЈЕ
Младен Анђелковић ДИЗАЈН
Ивана Перошевић Иван Танић, Агенција Мани два ИЗДАВАЧ
Едука д.о.о. Београд Ул. Змаја од Ноћаја бр. 10/1 Тел./факс: 011 3287 277, 3286 443, 2629 903 Сајт: www.eduka.rs; имејл: eduka@eduka.rs ЗА ИЗДАВАЧА
Проф. др Бошко Влаховић, директор ШТАМПА
Цицеро, Београд Издање бр.: 1, Београд, 2020. година Тираж: 6000
САДРЖАЈ ПРОВЕРИ СВОЈЕ ЗНАЊЕ (Обнављање наставних садржаја шестог разреда) .............................................. 5 Језик, правопис и језичка култура................ 6 Књижевност................................................... 20 КЊИЖЕВНОСТ............................................ 26 Ауторска и народна књижевност................. 27 Књижевни родови и књижевне врсте.......... 30 Врсте лирских песама................................... 33 Функција мотива у композицији лирске песме....................... 34 Стих, строфа, рима................................... 37 Епске народне песме.................................... 40 Одлике драмске књижевности..................... 45 Стилске фигуре............................................. 46 ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА..................................... 51 Врсте текстова............................................... 52 Разумевање текста и писање резимеа.......................................... 54 Писање СМС ................................................. 55 Писање имејла .............................................. 56 Техничко и сугестивно описивање.............. 57 Техничко и сугестивно приповедање.......... 59 Хронолошко и ретроспективно приповедање.................................................. 60 Књижевноуметнички и публицистички текстови............................... 62 Репортажа.................................................. 64 Проналажење и издвајање основних информација у тексту................................... 66 Читање и разумевање легенди, табела, дијаграма........................... 67 Правилан изговор.......................................... 68 ЈЕЗИК Врсте речи..................................................... 71 Глаголи Императив.................................................. 72 Потенцијал................................................. 73 Футур II...................................................... 74 Трпни глаголски придев........................... 75 Глаголски прилог садашњи...................... 77 Глаголски прилог прошли........................ 78 Глаголи и глаголски облици (обнављање)................................................... 79 НЕПРОМЕНЉИВЕ ВРСТЕ РЕЧИ Предлози и предлошко-падежне конструкције (обнављање)............................ 85
Везници.......................................................... 88 Речце.............................................................. 89 Узвици............................................................. 90 Реченица и реченични чланови............... 91 Реченица. Комуникативна и предикатска реченица.................................. 92 Независне и зависне предикатске реченице.................................. 93 субјекат (граматички и логички)................ 94 предикат (глаголски и именски, прост и сложен)........... 97 Слагање речи у реченици (конгруенција)............................................. 100 Реченице с пасивном конструкцијом....... 102 Напоредни односи...................................... 103 Именичка синтагма.................................... 107 Именичка, придевска, прилошка и глаголска синтагма.................................. 110 ЗАВИСНЕ РЕЧЕНИЦЕ............................... 113 Независне и зависне реченице............. 113 изричне реченице.................................. 114 односне реченице.................................. 116 месне реченице...................................... 118 временске реченице.............................. 119 узрочне реченице................................... 120 условне реченице................................... 121 допусне реченице.................................. 122 намерне реченице................................. 123 поредбене реченице.............................. 124 последичне реченице............................ 125 зависне реченице (обнављање и утврђивање)........................ 127 Исказивање реченичних чланова речју, синтагмом, предлошко-падежном конструкцијом и зависном реченицом.... 130 ПРАВОПИС................................................. 133 Писање запете............................................. 134 Писање тачке са запетом........................... 136 Писање заграде............................................ 137 Писање црте................................................. 140 Писање цртице............................................ 142 Писање скраћеница................................... 143 Правопис – обнављање градива................. 145 ЗАВРШНИ ТЕСТ из језика и књижевности.............................................. 147 Белешке........................................................ 155 Српски језик и књижевност – радна свеска | Садржај
3
► Знање има границе, док незнање нема. Бранислав Нушић
Драги седмаци, Добро дошли у језичку вежбаоницу! Пре него што прионете на решавање задатака – сетите се Нушићевих речи: Знање има границе, док незнање нема. Размислите о њиховом значењу и трудите се да умножите и учврстите своје познавање српског језика и књижевности; оно ће вас поуздано водити куд год да кренете у потрагу за новим сазнањима. Језик је, не заборавите, поље нашег духа и кућа нашег бића! Само се у језику огледамо, и само се у њему препознајемо. Језик је ретко драгоцено богатство које можемо несебично да делимо са другима, и тако постајемо још богатији. Желимо вам много среће – и доброг расположења – при решавању задатака који вас очекују! Ауторке
ПРОВЕРИ СВОЈЕ ЗНАЊЕ
(Обнављање наставних садржаја шестог разреда)
► Језик, правопис и језичка култура e Гласови и гласовне промене e Неличне именичке заменице Придевске заменице e Глаголски облици e Грађење (творба) речи e Независне предикатске реченице e Правопис
► Књижевност
5
Језик, правопис и језичка култура ГЛАСОВИ И ГЛАСОВНЕ ПРОМЕНЕ 1. Линијама повежи говорне органе са њиховом улогом у настајању гласа: а) плућа, трбушни мишићи, дијафрагма и душник б) гласне жице, језик, задње и предње непце, алвеоле, зуби и усне в) ждреона, усна и носна дупља
појачавају гласове и дају им посебан тон и боју, односно имају улогу резонатора служе за скупљање, истискивање и спровођење ваздуха производе гласове покретом или се на њима стварају гласови
2. А. Звучност односно безвучност гласова зависи од тога да ли: а) гласне жице трепере или не трепере; б) говорник дише или не дише; в) језик иде према напред или према назад. (Заокружи слово испред тачног одговора.) Б. У српском језику: а) има више безвучних него звучних гласова; б) има више звучних него безвучних гласова; в) има подједнак број звучних и безвучних гласова. (Заокружи слово испред тачног одговора.) 3. Допуни следеће тврдње. а) Најмања јединица говора зове се
.
б) Самогласници су гласови при чијем изговору ваздушна струја пролази између говорних органа, што значи да су – немају посебно место изговора у говорном апарату. Они се зову и , при њиховом изговору гласне жице трепере и због тога су самогласници гласови. 6
Српски језик и књижевност – радна свеска | провери своје знање
в) Сугласници су гласови при чијем изговору ваздушна струја наилази на у усној дупљи и зато за њих кажемо да су – постоји место њиховог изговора у говорном апарату. , а други су тонови праћени
Једни се чују као
. Због тога сугласнике делимо на (праве) сугласнике и на
,
(гласнике).
4. Допуни табелу у којој су шумни сугласници подељени по звучности:
ЗВУЧНИ
Б
БЕЗВУЧНИ
П
Д К
Џ Ћ
/ Ш
С
/
/
Х
5. Напиши на ком месту у говорном апарату настаје препрека при изговору гласова П, З и Ж. П З Ж 6. Гласови: В, Ј, Л, Љ, М, Н, Њ, Р називају се
.
• Они спадају у САМОГЛАСНИКЕ / СУГЛАСНИКЕ • Сви ови гласови су ЗВУЧНИ / БЕЗВУЧНИ (Подвуци тачне одговоре.) 7. У следећој народној загонетки подвуци све звучне гласове. Трчи, трчи трчуљак, Виси, виси висуљак; Бога моли трчуљак, Да опадне висуљак? (Прасе и жир)
Српски језик и књижевност – радна свеска | Језик, правопис и језичка култура
7
8. Почетне шумне сугласнике (консонанте) замени сонантима и добијене речи напиши на линији. Обрати пажњу, можеш да добијеш неколико нових речи! СЕЛА БОЈ
9. На линији поред сваког облачића напиши врсту сугласника по месту изговора.
Л, Р, Н
Б, П, М, В, Ф
Д, Т, З, С, Ц К, Г, Х Ј, Љ, Њ, Ђ, Ћ, Ж, Ш, Џ, Ч
10. Следеће речи подели усправним цртама на слогове: ЗВЕЗДА, КРШТЕЊЕ, СРДАШЦЕ, ПОТПРЕДСЕДНИК, ТРАМВАЈ, ПРИПОВЕТКА, НОВОСАДСКИ. 11. Подвуци слоготворно (вокално) Р у речима у којима га уочаваш: ПРВОРОЂЕНИ, ВРБА, РАЧУНАР, РЕРНА, РИБАР, ДРВО.
8
Српски језик и књижевност – радна свеска | провери своје знање
12. Водећи рачуна о правилу о растављању речи на крају реда, подвуци реч која је исправно написана. круж-ити
иш-етати
пред-става
писа-о
13. Поред наведених речи напиши које су гласовне промене у њима извршене. ИСЦЕДИТИ СКУПЉИ НОЖИЦА РАЗЛОЗИ ПАЖЊА ДЕОБА ОДРЖАТИ ПИСЦА СВОГА 14. Поред сваке наведене речи (односно облика речи) напиши назив гласовне промене од које се у њој одступа. а) стрелца б) одштампати в) једанпут г) подједнако д) поддијалекат ђ) Бранкин е) лиги 15. У следећем низу прецртај неправилне облике речи: тачци – тачки, напици – напитци, приповеци – приповетци – приповетки, поткровље – подкровље, Миличин – Милицин, шминки – шминци, изчеткати – ишчеткати – исчеткати, директорци – директорки, дракстор – драгстор, одбојци – одбојки.
Српски језик и књижевност – радна свеска | Језик, правопис и језичка култура
9
НЕЛИЧНЕ ИМЕНИЧКЕ ЗАМЕНИЦЕ 1. Допуни тврдњу подвлачењем правог одговора: Неличне именичке заменице разликују/не разликују лица и имају/немају један облик за оба броја и сва три рода. ► Упиши како гласе неличне именичке заменице по врстама: • упитно-односне ( • неодређене ( • одричне ( • опште (
,
)
,
) )
, ,
)
2. Промени неличне именичке заменице по падежима. Називи падежа
Упитно-односне Неодређене
Одричне
Опште
НОМИНАТИВ
ко, шта
нико, ништа
свако, свашта
неко, нешто
ГЕНИТИВ ДАТИВ АКУЗАТИВ ВОКАТИВ ИНСТРУМЕНТАЛ ЛОКАТИВ
3. Распореди наведене облике именичких заменица у одговарајућа поља: ЛИЧНЕ ЗАМЕНИЦЕ
мене, га, коме, нечему, је, јој, се, свакога, ничега, теби, њих, чиме, нас, свачега, их
НЕЛИЧНЕ ЗАМЕНИЦЕ
4. а) Наведи како гласе остале неличне именичке заменице: б) Подвуци неличне именичке заменице у реченици: Ако ико ишта зна о било коме и о било чему у вези с тим, и зна о томе ма шта да каже, добродошао је! 10
Српски језик и књижевност – радна свеска | провери своје знање
5. У наведеним народним пословицама подвуци неличне именичке заменице и одреди им врсту. Ако је неко луд, не буди му друг. Благо ономе ко зна да не зна, а хоће да зна. Бог онда помаже кад нико не може. Боље је нешто не знати него наопако и зло знати. Боље је свашта јести, него свашта говорити. Ко бесједи шта хоће, мора слушати шта неће.
ВРСТА
6. Напиши како гласе задати падежни облици неличних заменица: а) датив заменице свашта: б) генитив заменице свако: в) инструментал заменице ништа: г) акузатив заменице нико:
; ; ; .
7. У одломцима из наведених дела подвуци неличне именичке заменице. НАЧЕЛНИК: И верујте, људи, биће. Нико други него школски надзорник је аналфабета. [...] НАЧЕЛНИК: То је противник, разумеш ли, противник свега и свачега. (Бранислав Нушић, Аналфабета)
Аска није мислила ништа. [...] И све тако, још овај, па још овај, и сваки је био заиста нов и узбудљив и обећавао идући, још узбудљивији. [...] А и то, као све што се прича, ко зна како је било, и да ли је било или није.
(Иво Андрић, „Аска и вук”)
8. У следећим реченицама подвуци правилно написане облике одричне заменице употребљене с предлогом. а) Она се никад с никим не свађа. в) То од никога не зависи.
б) Ни од кога не позајмљујем прибор за цртање. г) Ни према коме не осећа завист.
9. Попуни табелу тако што ћеш написати правилне облике одричних заменица с предлозима и називе тих падежних облика.
Предлог + заменица на + ништа пред + нико према + нико од + ништа уз + нико
Правилан облик ни на шта
Падеж акузатив
10. Подвуци прави одговор да добијеш тачну тврдњу: Неличне именичке заменице у реченици могу/не могу да имају функцију субјекта и објекта. Српски језик и књижевност – радна свеска | Језик, правопис и језичка култура
11
ПРИДЕВСКЕ ЗАМЕНИЦЕ 1. Допуни табелу тако што ћеш поред сваке врсте придевских заменица написати њен назив. ПРИДЕВСКЕ ЗАМЕНИЦЕ мој/твој/његов/њен, њезин наш/ваш/њихов; свој овај/тај/онај овакав/такав/онакав оволики/толики/онолики који, чији, какав, колик(и) неки, некакав, нечији, неколик(и) никоји (ниједан), никакав, ничији сваки, свачији, свакакав
ВРСТА
који год, чији год, какав год, колики год ма који, ма чији, ма какав, ма колики икоји (иједан), ичији, икакав било који, било чији, било какав, било колики
2. Заокружи слова испред тврдњи које се односе на особине придевских заменица. а) Самосталне су као именице. б) Несамосталне су, одредбене речи као и придеви. в) Имају облике за сва три рода у једнини и множини. г) Немају облике за сва три рода. д) Као и придеви, слажу се у роду, броју и падежу са именицом уз коју стоје. ђ) У реченици имају службу субјекта и објекта. 3. Прецртај три заменице које не припадају низу: мој, твој, његов, њен, њезин, мени, наш, ваш, теби, њихов, њему, свој. ► Те заменице су по врсти:
.
4. У следећим реченицама подвуци придевске заменице и одговори на захтеве у табели: а) Петар се поносио својим успехом. б) У оваквим околностима, то је најбоље решење. в) Све зависи од њихових предлога. г) Донео јој је оволику чоколаду! д) Сваки човек је нечије дете. ђ) То је и свачије и ничије добро.
12
Српски језик и књижевност – радна свеска | провери своје знање
Заменица како је дата у реченици својим
5.
Врста заменице Род
Број
Падеж
присвојна (сваког лица)
једнина
инструментал
мушки
Упиши одговарајуће облике одричних придевских заменица: Нисмо разговарали осврнули
(о + никакви) проблемима, нити смо се (на + ничије) потешкоће!
6. На празна места упиши заменицу свој или његов у одговарајућем падежу: Петар је је са је то исто урадио јуче са
ранац ставио на клупу и извадио ужину. Поделио ју другом Милошем. друг Милош ужином.
7. У реченицама из приповетке „Аска и вук” Иве Андрића подвуци придевске заменице и одговори на захтеве у табели. а) Доказивала је да нико у њиховој породици није био друго до мирна овца домаћица. б) Уметност је, говорила је мајка, несигуран позив који нит храни нит брани онога ко му се ода. в) Јер, о највећим и најтежим стварима свога живота нико не воли да говори. Придевска заменица како Врста придевске заменице Падеж је дата у тексту
8. У следећим реченицама подвуци исправан облик заменице који: а) Гледала сам филм који/којег никада нећу заборавити. б) Добила сам бицикл уз који/којег иду и кацига, и пумпа, и термос. в) То је камен о који/којег се сви спотичу! г) Обратио нам се професор који/којег сви изузетно ценимо. Српски језик и књижевност – радна свеска | Језик, правопис и језичка култура
13
ГЛАГОЛСКИ ОБЛИЦИ 1. Следеће табеле попуни тако што ћеш написати примере. ГЛАГОЛСКИ ВИД (трајање глаголске радње) НЕСВРШЕНИ ГЛАГОЛ СВРШЕНИ ГЛАГОЛ
ПРИМЕР
ГЛАГОЛСКИ РОД (прелазност глаголске радње) ПРЕЛАЗНИ ГЛАГОЛ НЕПРЕЛАЗНИ ГЛАГОЛ ПОВРАТНИ ГЛАГОЛ
ПРИМЕР
2. а) У одломку из романа Сеобе Милоша Црњанског подвуци глаголе. Кад их је први пут остављао, били су на високој обали Дунава, међу јаблановима, у једној огромној жутој, турској кући, око које су, доле, на води лежале лађе кријумчара. Кад их је по други пут остављао, остадоше у једној ниској, немачкој гостионици, испод Беча. Кад их је по трећи пут остављао, пре две године – и мање већ беше рођено – видео их је при растанку у кући једног Грка, у Славонском Броду, где су остали да презиме, до повратка братовљевог, који беше послом отишао у Млетке. б) Попуни табелу према захтевима који су у њој дати. ГЛАГОЛ
НАЗИВ ГЛАГОЛСКОГ КАКО ГЛАСИ ГЛАГОЛСКИ ОБЛИКА У ИНФИНИТИВУ ВИД
је остављао остадоше беше отишао
14
Српски језик и књижевност – радна свеска | провери своје знање
ГЛАГОЛСКИ РОД
3. Подвуци глаголске облике који разликују род: презент, перфекат, аорист, имперфекат, футур први, радни глаголски придев, плусквамперфекат. 4. Глагол читати напиши у облику:
5.
а) 3. лице једнине футура првог
;
б) 3. лица множине презента
;
в) 2. лица једнине имперфекта
;
г) 1. лица множине перфекта (женског рода)
;
д) 2. лице множине плусквамперфекта (женског рода)
.
Наведене реченице допуни одговарајућим облицима датих глагола. а) б) Петар
Петар и ја вечерас у биоскоп. (ићи, футур први) кокице. (купити, перфекат) да је филм веома занимљив.
в) Милица ми малопре (рећи, аорист)
6. Заокружи слова испред оних реченица у којима су глаголски облици правилно написани. а) Рекао сам ти то малопре! б) Пронаћи ћемо тај податак у енциклопедији. в) Отворијо је фиоку и нашо фломастере. г) Рећићу ти истину. д) Петар је трчао уза степенице. ђ) Стиго сам на време у школу. е) Познати уметник отвори ће изложбу. ж) Прећи ће у нови тим и низаће успехе.
Српски језик и књижевност – радна свеска | Језик, правопис и језичка култура
15
ГРАЂЕЊЕ (ТВОРБА) РЕЧИ 1. Допуни тврдњу. Постоје два основна начина грађења (творбе) речи у српском језику: 1)
и 2)
.
2. Речи из следећег низа разврстај на просте, изведене и сложене: учити, учитељ, уџбеник, научити, читати, читалац, прочитати. а) просте речи –
;
б) изведене речи –
;
в) сложене речи –
.
3. У следећим речима подвуци префикс, суфикс и корен речи. а) префикс: омален, слетети, изрећи, пресладак, накисео, подсукња; б) суфикс: детенце, родитељ, шеткати, кварљив, птичурина; в) корен речи: дозидати, преградити, окућница, назубљен, отпутовати. 4. Следеће сложене речи (сложенице) разврстај на а) сложенице које су настале простим срастањем и на б) сложенице које су настале срастањем са спојним вокалом. разбибрига
једанпут
чудотворац
потрчати
путописац
североисток
а) Сложенице које су настале простим срастањем: .
б) Сложенице које су настала срастањем са спојним вокалом: .
5. У речи ПЕКАРСКИ издвој: А. а) граматичку основу речи –
;
б) наставак за облик (падежни наставак) –
.
Б.
16
а) творбену основу речи –
;
б) корен речи –
;
в) суфикс –
.
Српски језик и књижевност – радна свеска | провери своје знање
НЕЗАВИСНЕ ПРЕДИКАТСКЕ РЕЧЕНИЦЕ (обавештајне, упитне, узвичне, заповедне, жељне) 1. Наведене реченице повежи са њиховом врстом. а) Срећан вам пут!
упитна
б) Чувајте се!
жељна
в) Јуче је јако севало?
заповедна
г) Јао, што је он симпатичан!
обавештајна
д) Купићу јелку за Нову годину.
узвична
2. Одреди врсту независних реченица према комуникативној функцији. РЕЧЕНИЦА
КОМУНИКАТИВНА ФУНКЦИЈА ВРСТА НЕЗАВИСНЕ (ГОВОРНА УЛОГА) РЕЧЕНИЦЕ
Купи ми сладолед! Жива била, велика порасла! Каквим ми богатством располажемо!
3. Напиши какве су по говорној улози (комуникативној функцији) следеће реченице. а) Данас сам био тако весео. б) Зар мени благо толико све? в) Не, немој ми прићи! г) Колико је ово дете порасло! д) Све вам здраво и весело било! 4. Одреди врсту следећих комуникативних реченица (према говорној улози). а) Да си ти мени жив и здрав! б) Затвори врата! в) Зар ти је све свеједно! г) Готово цела зграда је изгорела. д) Како је избио пожар? ђ) Ко то зна!
Српски језик и књижевност – радна свеска | Језик, правопис и језичка култура
17
5. У одломку из комедије „Власт“ Бранислава Нушића одреди врсту подвучених реченица по комуникативној функцији. АРСА: А шта размишљаш? МИЛОЈЕ: Свашта; шта ти ми све не прође кроз главу! Па често пута и сањам, сањам тако лудорије, па се сам себи смејем. АРСА: А сањаш власт, ваљда? МИЛОЈЕ: Па јест. Сањам тако као боје ме се, а ја строг и... сањао сам једанпут и да сам цар. АРСА: Уха, где ти оде! 6. Смисли и напиши кратак дијалог у којем ћеш употребити све врсте реченица по комуникативној функцији.
18
Српски језик и књижевност – радна свеска | провери своје знање
ПРАВОПИС 1. Подвуци речи које су правилно написане. немам
не морам недам незнам нејасан непријатељ нећу небих непристојно нерадимо немој не мислим не пристојан
2. Подвуци неправилно написане облике суперлатива придева. најстрожи
најачи
нај веселији
најжешћи
највишљи
најједноставнији
3. Следећу реченицу препиши правилно, писаним словима. СЕСТРА МИ ЈЕ РЕКЛА ИЋИЋЕМО У НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ ДА ГЛЕДАМО ПРЕТСТАВУ СУМЉИВО ЛИЦЕ
4. Правилно препиши реченицу. О НИКОМЕ НЕПРИЧАМО, САМО СЕДИМО И ПОСМАТРАМО ДАЛИ ЋЕ СЕ НА НЕБУ ПОЈАВИТИ ВЕЛИКИ МЕДВЕД.
5. Препознај у следећем низу речи оне које су погрешно написане, подвуци их и на линији напиши правилно. ХРВАТИ СЕ, АЛАПЉИВ, КОМПЈУТЕР, ОРИЈЕНТАЦИЈА, ОРГИНАЛАН, МАРШУТА, КОЊУГАЦИЈА, ДРАГСТОР, НАЈЈАСНИЈИ, ХРЂА, РАЈФЕШЛУС, ПОНФРИ, ХЛАДОВИНА, ВАКУМ, ИСТАМБУЛ, БОМБОНА
6. У следећим реченицама уочи погрешно написане речи и подвуци их. а) У школи нам хвали још неколико компијутера. б) Ја рађе идем у позориште него у биоскоп. в) Воџа пута нам је унапред саопштио маршруту. г) Најстрожије забрањено бацање смеча! д) Ја би узела меканије кифле. ђ) Миша нај боље црта те концентричне кругове! е) Наш маћор је побего у подкровље.
Српски језик и књижевност – радна свеска | Језик, правопис и језичка култура
19
Књижевност
1. Повежи наслов књижевног дела са именом аутора. „Буре”
Иво Андрић
Пустолов
Петар Кочић
„Чудесна справа” „Вањка”
Исидора Секулић Бранко Ћопић
Аутобиографија
Владимир Андрић
„Јаблан”
Бранислав Нушић
„Аска и вук”
Антон Павлович Чехов
2. На основу одломка препознај да ли је реч о делу које припада народној или делу које припада ауторској књижевности.
20
а)
Чак и ако не верујеш, пробај тога да се сетиш. Кад зажмуриш и кад заспиш, ти покушај да је чујеш, да одлетиш, да је стигнеш и ухватиш и сачуваш кад се вратиш.
б)
„Изиђ, љубо, те погледај Шта је громот, шта је тропот Око двора Видојева!”
в)
екови су прохујали од чудесне оне ноћи – Векови су прохујали и многи ће В јоште проћи – Ал, то дете јоште живи, јер његова живи слава, Јер то дете беше Растко, син Немањин, Свети Сава.
г)
Сјутра, кад оштри заблистају српи И сноп до снопа као злато пане, Снова ће тећи крв из моје ране — И снова пати, сељаче, и трпи...
Српски језик и књижевност – радна свеска | провери своје знање
3. Одреди који од два следећа одломка припада поезији, а који прози.
П
П
Ти пољупци бијаху му тако драги, тако слатки!... Чисто не зна шта би радио од превелике среће. Па и он загрли њу и поче јој враћати још топлије и још слађе. Зора је осванула кад се пробудио.
Кад девојка саслушала речи, проли сузе низ бијело лице, она оде свом бијелу двору кукајући из бијела грла: „Јао јадна, уде ти сам среће! Да се, јадна, за зелен бор ватим, и он би се зелен осушио!"
4. Препознај ком књижевном роду припадају дела из којих су узети наведени одломци. а) Бога моли Југовића Мајка, да јој Бог да очи соколове и бијела крила лабудова, да одлети над Косово равно, и да види девет Југовића и десетог стар-Југа Богдана.
Књижевни род:
б) СОКОЛОВИЋ: Иди, Савета, види је ли устала Малчика. Ако није, немој да је пробудиш, а ако јесте, а ти је зови да доручкује, то јест, ако је гладна, јер ако није, ми ћемо још причекати, и онако је тек десет и по сахата! САВЕТА: Одмах... ал' гле, ево је где долази и сама! СОКОЛОВИЋ (иде пред њу): Слатко моје дете, јеси ли добро спавала? ЈЕЦА (исто тако): Чедо моје, да ниси ружно сањала? Књижевни род: Српски језик и књижевност – радна свеска | Књижевност
21
в) Нек је румен кô ружа румена, Нек је бијел кô бијела вила, Нек је радин кô пчела малена, Нек је хитар као ластавица.
Књижевни род:
г) Ја имам светитеља за оца и деда, имам светитеља за кума, и на небесима све Сухој планини од громада преко Ситнице до Раса и Хума моја лоза влада.
Књижевни род:
д) Обоје су проналазили разне опасности и Сташа је морао одговарати на њена питања шта би учинио кад би, на пример, у њен дом ушао кроз прозор крокодил од десет метара или шкорпија велика као пас. Ни њему ни њој ни за часак није на памет падало да ће ускоро страшна стварност превазићи све њихове фантастичне претпоставке. Књижевни род: 5. Наслов песме повежи са врстом лирске песме којој припада. Обрати пажњу: две књижевне врсте су сувишне. „Војевао бели Виде, коледо!”
додолска лирска песма
„Кад иду преко села”
краљичка лирска песма
„Ратар”
коледарска лирска песма
„Село”
социјална лирска песма
„Домаћину” „Плава звезда”
описна лирска песма родољубива лирска песма
шаљива лирска песма
мисаона лирска песма
6. Наслов дела повежи са књижевном врстом којој припада. Обрати пажњу: једна књижевна врста је сувишна. „Марко Краљевић и Муса Кесеџија”
комедија
Зов дивљине
народна епска песма
Избирачица
приповетка
„Јаблан”
бајка
роман 22
Српски језик и књижевност – радна свеска | провери своје знање
7. Међу појмовима који следе препознај и подвуци облике казивања у књижевном делу: систематизација, конјугација, дескрипција, нарација, епилог, дијалог, монолог, пролог, каталог. 8. Поред сваког одломка напиши који је облик казивања у њему заступљен. а) Имала је плетенице исте боје као слама, прћаст пегав нос и велика уста. Мирисaла је на сасушену дивљу детелину. Облик казивања:
б) „Анди и Јулија су муж и жена", рекао је. „Није истина", рече Анди. „Они су муж и жена", понови Фаркаш. „Они су стално заједно." „Између нас нема ништа", цикну Јулија. „Зашто онда црвениш?", упита Фаркаш. „Зашто онда црвени кад између њих нема ништа?" Облик казивања:
в) Јулија поче да плаче и тиме издаде ствар. После је све кренуло наопако. Анди је био јачи од Фаркаша и зато га је ошамарио. Фаркаш је отрчао и пожалио се Ани, Андијевој сестри. Облик казивања:
г) „Ој давори, ти Косово равно! Шта си данас дочекало тужно, после нашег кнеза честитога, да Арапи сад по теби суде! Ја срамоте поднети не могу, ни жалости велике трпити, да Арапи таки зулум чине и да љубе младе и девојке. Данас ћу вас, браћо, осветити, осветити, или погинути!"
Ђура Јакшић, Марко Краљевић
Облик казивања:
Српски језик и књижевност – радна свеска | Књижевност
23
9. Попуни следећу табелу тако што ћеш уписати назив стилске фигуре поред одговарајућег одломка. Обрати пажњу: у неким примерима има више стилских фигура. ПРИМЕР Ој давори, ти Косово равно! Цикну Арап као змија љута „Да се, јадна, за зелен бор ватим, и он би се зелен осушио!” „Скин' ме, госпо, са коња витеза, умиј мене студеном водицом, и залиј ме црвенијем вином; тешке су ме ране освојиле!” Хајдуков гроб ћути у сјенци дивље крушке на ивици Гаја. Чак је и мали Николица с приколицом ћутао мрко као да се дури и строго гледао своју нераздвојну Жују као да је опомиње. Ваљала се и превртала с њим по меком прошлогодишњем шушњу, лајала, скичала, скамукала, цвиљела, штектала. Клонуло је моје тело, уморне су ноге моје – Ал’ је крепка воља моја, што ме ноћас вама води Бакови стадоше букати, копати предњим ногама, заносити се, ребрити, док силно не грунуше рогови о рогове. Стоји прасак, лом! Ђе огрезну крвца до кољена, ту погибе Бановић Страхиња. и изведе Краљевића Марка, изведе га пред цара честитог; коса му је до земљице црне, полу стере, полом се покрива; нокти су му, орати би мого; убила га мемла од камена, поцрнио, као камен сињи.
24
Српски језик и књижевност – радна свеска | провери своје знање
СТИЛСКЕ ФИГУРЕ
10. У следећим примерима запази врсту стиха, строфе и риме. А. Врста стиха а) Поранио Краљевићу Марко, ................................................................................ б) Шљива се буди крајем априла, ............................................................................ в) Све је утонуло у тишину вечну. ............................................................................ г) Он воли земљу ту, на којој стоји, ......................................................................... д) „То нам једи, па нам пробесједи!” ....................................................................... ђ) И угледа, чудећи се, безазлено босо дете. .......................................................... е) И све немо ћути, не миче се ништа; .................................................................... ж) Мене све ране мога рода боле, ........................................................................... з) Хвала ваздуху што је плав. .................................................................................. и) Снивао сам јарко сунце ....................................................................................... Б. Врста строфе и риме а) У свој сили, у свој слави у мене је сунце сјало, и у мојој, брате, глави, ту је сунце сунцовало.
Строфа је
.
б) Тако преспава јесен и зиму Тиха, загледана у даљину.
Строфа је
.
в) И свуда гдје је српска душа која, Тамо је мени отаџбина моја – Мој дом и моје рођено огњиште.
Строфа је
.
г) Жуљаве руке одмара на плугу. Дубоко дише, и као да дремље. А ветар, ћухом пробуђене земље надојен, тресе седу влас му дугу.
Рима је
.
д) Кад год те њихов сјај заголица видећеш мајку и родни крај Свако срце има свог свица своју ливаду, реку и гај!
Рима је
.
ђ) А славуји тихо уз песмицу жале, Не би ли им хладне стене заплакале.
Рима је
.
Српски језик и књижевност – радна свеска | Књижевност
25
КЊИЖЕВНОСТ
НАСТАВНИ САДРЖАЈИ СЕДМОГ РАЗРЕДА e Ауторска и народна књижевност e Књижевни родови и књижевне врсте e Врсте лирских песама
Функција мотива у композицији лирске песме
Стих, строфа, рима
e Епске народне песме e Одлике драмске књижевности e Стилске фигуре
26
Српски језик и књижевност – радна свеска | Књижевност
АУТОРСКА И НАРОДНА КЊИЖЕВНОСТ
1. Разврстај одлике народне и ауторске књижевности тако што ћеш у табели поред тврдње која одговара народној књижевности уписати Н, а поред тврдње која одговара ауторској књижевносту уписати А, као што је започето. ОДЛИКЕ
Н (народна) / А (ауторска)
Најстарији вид уметности речи. Најчешће је потекла од даровитог појединца.
Н
Преноси је мноштво појединаца усменим путем. Јавља се са појавом писмености. Стварају је писменим путем даровити појединци. У сваком новом казивању појављује се у новом обликовању – варијанти. У поновљеном штампању задржава изворни облик – нема варијанти, осим ако аутор сам не унесе неке измене. Теме су разнолике и бројне; аутор негује сопствени стил и језик – по чему постаје препознатљив међу другим ауторима. Један аутор се може окушати у различитим књижевним родовима и врстама, као и у обради различитих тема. Теме су најчешће опште, интернационалне, а осим тога, веома је заступљена и историјска, национална тематика – нарочито у епским песмама. Драмски књижевни род не постоји.
Српски језик и књижевност – радна свеска | Књижевност
27
2. Испред наслова наведених књижевних дела напиши А ако је дело ауторске (писане) књижевности или Н ако је дело из народне (усмене) књижевности. ............. „Плави чуперак”
............. „Облаци”
............. „Мали Радојица”
............. „Ропство Јанковић Стојана”
............. „Златоруни ован”
............. „Еолска харфа”
............. Мали принц
............. „Подне”
3. Пажљиво прочитај следеће стихове и одреди наслов сваке песме из које су узети, као и име и презиме аутора, уколико је он познат. а)
У поређењу с облацима живот се чини утемељен, и готово трајан и вечан.
Наслов песме: Аутор: б)
Срећни су ти Јутутунци, Срећан ли је Балакаха, Кад их тако развесели Празна речца: Јухахаха!
Наслов песме: Аутор: в)
О мало се браћа завадише, да око шта, веће ни око шта: око врана коња и сокола.
Наслов песме: Аутор: 4. Одлике лирских народних песама и одлике ауторских лирских песама препознај и повежи стрелицама. обично има риму најчешће нема риму Народне лирске песме
обично има поделу на строфе нема поделу на строфе присутни су стални епитети најчешће изражава субјективна осећања и мисли
28
Српски језик и књижевност – радна свеска | Књижевност
Ауторске лирске песме
5. Наведи врсте лирских песама које су заједничке народној и ауторској поезији.
6. Прочитај пажљиво наведене стихове и на линији напиши коју стилску фигуру уочаваш. Или грми ил` се земља тресе, или бије море у брегове? Нити грми, нит се земља тресе, нити бије море у брегове, већ то језди Јабланова моба. Назив стилске фигуре: .......................................................... ► Ова стилска фигура карактеристична је за: а) народну књижевност; б) ауторску књижевност; в) и за народну књижевност и за ауторску књижевност.
(Заокружи тачан одговор.)
7. Пронађи примере сталних епитета у неким од народних епских песама које се налазе у твојој читанци и наведи их.
► Да ли ову стилску фигуру срећемо у ауторској књижевности? ДА
НЕ
(Заокружи тачан одговор.)
8. У примеру који следи намерно смо измешали стихове народне лирске песме са стиховима ауторске лирске песме. Твој задатак састоји се у томе да препознаш и подвучеш стихове ауторске лирске песме. Код вас је пролеће. Дошле су вам ласте. Разапео сам љуљку под шљивом и детету је добро... Оживеле воде, ђурђевак и руже. Киша пада, окупа га. Лишће слети, покрије га. Српски језик и књижевност – радна свеска | Књижевност
29