Психологија by Izdavačka kuća Eduka

ПСИХОЛОГИЈА

зоран Павловић, оливер тошковић, ана алтарас Димитријевић и зорана јолић марјановић

УЏБЕНИК ЗА ДРУГИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ И ДРУГИ И тРЕћИ РАЗРЕД ПОДРУЧЈА РАДА ЕКОНОМИЈА, ПРАВО И АДМИНИСтРАЦИЈАEdukapromo

./факс: 011/3287 277; 3286 443; 2629 903

www .eduka .rs; имејл: eduka@eduka .rs

COBISS .SRID 46078473

Доц . др зоран Павловић, доц . др оливер тошковић, проф . др ана алтарас Димитријевић и доц . др зорана јолић марјановић ПСИХОЛОГИЈА Уџбеник за други разред гимназије и други и трећи разред подручја рада економија, право и администрација Главни уредник Др бошко влаХовић Одговорна уредница Др наташа филиПовић Уредница издања Др јелена Журић Рецензенти Проф . др тамара Џамоња игњатовић, редовни професор, факултет политичких наука и филозофски факултет у београду симонида вукобрат, професор психологије, XV београдска гимназија наташа ковЖан кун, педагог Дизајн марио ламПић Лектура и коректура споменка триПковић Издавач еДука д .о .о . београд ул . змаја од ноћаја 10/1 Teл

За издавача Др бошко влаХовић, директор Штампа цицеро, београд издање бр .: 4, београд, 2021 . година тираж: 5000 Није дозвољено: репродуковање, дистрибуција, објављивање, прерада или друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму или поступку, укључујући и фотокопирање, штампање или чување у електронском облику, без писмене дозволе издавача. Наведене радње представљају кршење ауторских права. Министар просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије одобрио је издавање и употребу овог уџбеника Решењем број: 650-02-312/2019-03. CIP – каталогизација у публикацији народна библиотека србије, београд 37 .016:159 .9(075 .3) ПсиХологија : уџбеник за други разред гимназије и други и трећи разред подручја рада економија, право и администрација / зоран Павловић . . . [и др .] . изд . бр 4 београд : Eduka, 2021 (београд : цицеро) . 342 стр . : илустр ; 26 cm тираж 5 .000 . регистар . ISBN 9788660134112

. Павловић, зоран м ., 1980 [аутор]

сајт:

3 САДРжАЈ I ПРЕДМЕТ ПСИХОЛОГИЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 1 . Шта је ПсиХологија . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14

.1 . Шта проучава психологија . Предмет, теоријски и практични задаци психологије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 1 .2 . Психолошки системи, правци и дисциплине . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 1 .3 . Психологија и друге науке . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 II КАКО СЕ ИСТРАжУЈЕ У ПСИХОЛОГИЈИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 1 . метоДологија научног истраЖивања . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30 2 . ексПеримент у ПсиХологији 31 3 . неексПериментална истраЖивања 32 3 .1 систематско посматрање и акционо истраживање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33 4 . ваЖност статистике и математике за ПсиХологију . . . . . . . . . . . . . . . . . 34 4 .1 Mатематика и душа – нормална расподела . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 5 . ПсиХолоШке теХнике и мерни инструменти . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 5 .1 Психолошко тестирање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 5 .2 физиолошки мерни инструменти . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39 6 . квалитативна истраЖивања . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40 7 . како оД ПоДатака До сазнања, оДносно теорије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42 III ПСИХИЧКИ жИВОТ: ЕЛЕМЕНТИ, ОРГАНСКИ АСПЕКТИ И РАЗВОЈ . . . . . . . . . 47 1 . Шта је у нама ПсиХичко . неколико смерница за разумевање и уПотребу овог Појма . . . . . . . . . . 48 2 . има ли ПсиХа своје саставне Делове . основнE категорије ПсиХичког . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49 Edukapromo

4 2 .1 . Шта је заправо свест . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51

.2 . измењена стања свести . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52 3 . анатомске и физиолоШке основе ума 56 3 .1 . где станује душа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56 3 .2 . нервно ткиво . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58 3 .3 . Жлезде са унутрашњим лучењем . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63 4 . основни ПринциПи ПсиХичког развоја 65 4 .1 . Шта покреће промене . однос наслеђа и средине у психичком развоју . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65 4 .2 . Путање развоја . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68 5 . Поремећаји ПсиХичкиХ функција и личности 69 IV МОТИВАЦИЈА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75 1 . Појам мотива и мотивације . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76 2 . врсте мотива . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78 2 .1 . на животној клацкалици: органски мотиви и мотивациони циклус . . . . . . . . . . . . . . 79 2 .2 . зашто желимо да будемо с другима . социјални мотиви . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82 2 .3 . зашто желимо да се истакнемо међу другима . лични мотиви . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84 3 . реДослеД мотива По ваЖности 85 4 . како настају мотиви . развој мотива . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86 5 . фрустрације и конфликти . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87 6 . Поремећаји у заДовољавању мотива . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88 V ЕМОЦИЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94 1 . ПрироДа емоција . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96 2 . теорије емоција . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97 3 . врсте емоција и емоционалниХ ДоЖивљаја 99 4 . развој емоција и емоционалност у аДолесценцији . . . . . . . . . . . . . . . . 102 5 . израЖавање емоција и емоционална размена . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104 6 . стрес, анксиозност и ПсиХосоматски Поремећаји 105 Edukapromo

5 VI ОПАжАњЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113

Шта

оПаЖање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114

. чула у коЖи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116 3 . чуло кинестетике и равнотеЖе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117

. чула мириса и укуса . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117 5 . чуло слуХа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118 5 .1 . физичке основе слуха . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118 5 .2 . неурофизиолошке основе слуха . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119 6 . чуло виДа 120 6 .1 . физичке основе вида . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121

.2 . неурофизиолошке основе вида . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122 6 .3 . опажање боја . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123 6 .4 . опажање простора . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125 7 . теорија оПаЖања геШталт . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 128 7 .1 . закони груписања делова у целину . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129 8 . греШке у оПаЖању 128 9, утицај културе и искуства на оПаЖање 131 VII ПАМЋЕњЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135 1 . Шта је Памћење . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 136 1 .1 . Промене у запамћеном . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137 2 . системи Памћења 139 2 .1 . чулно памћење . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 140 2 .2 . Пажња . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 140 2 .3 . оперативно или краткотрајно памћење . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142 2 .4 . Дуготрајно памћење . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 144 3 . анатомске и физиолоШке основе Памћења . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 147 4 . заборављање 148 4 .1 . Шта је заборављање и зашто заборављамо . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 148 4 .2 . Шта доводи до губљења адресе информација . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149 Edukapromo

1 .

је

. оШтећења Памћења, амнезија и алцХајмерова болест 150 VIII МИшЉЕњЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155 1 . Шире и уЖе оДређење миШљења . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 156 2 . врсте и облици миШљења 158 2 .1 . стваралачко (креативно) мишљење . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161 2 .2 . критичко мишљење . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 163 3 . улога знања, језика и развојниХ Промена у унаПређивању миШљења . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 164 4 . оД уобичајениХ ПреПрека До Поремећаја миШљења . . . . . . . . . . . . . . . . 167 IX УЧЕњЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 173 1 . уЖе и Шире оДређење учења . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 174 2 . најваЖнији облици учења . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 175

.1 . најпознатији механизми учења . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 175 2 .2 . врсте учења према материји која се учи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 182 3 . Појава различитиХ облика учења током развоја . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 183 4 . теШкоће и Поремећаји у учењу . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 184 5 . ПсиХолоШке ПреПоруке за усПеШно учење у Школи . . . . . . . . . . . . . . . . . 186 5 .1 . услови успешног учења . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 186 5 .2 . фазе и технике успешног учења . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 189 X ИНТЕЛИГЕНЦИЈА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 197 1 . неколико оДређења интелигенције 198 2 . теорије о структури и врстама интелигенције 199 2 .1 . факторске теорије структуре интелигенције . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 200 2 .2 . нефакторске теорије о врстама интелигенција . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 202 3 . Процена инДивиДуалниХ разлика у интелигенцији 205 4 . наслеђе или среДина . контроверзно Питање о чиниоцима развоја интелигенције . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 208 5 . Шта значи заостајати или имати теШкоће у интелектуалном развоју . интелектуална ометеност . . . . . . . . . . . . . . 210 Edukapromo

7 XI ЛИЧНОСТ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 217

. Шта је личност . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 218 2 структура личности 218 3 Динамика личности 220

. ПериоДизација развоја личности . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 223 5 . теорије личности . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 225 5 1 Психодинамске теорије 226 5 .2 . теорије црта личности . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 228 5 .3 . Хуманистичке теорије личности . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 230 XII МЕНТАЛНО ЗДРАВЉЕ И МЕНТАЛНИ ПОРЕМЕЋАЈ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 235

. Шта су ментално зДравље и ментални Поремећаји . . . . . . . . . . . . . . . . . 236

. Дефинисање менталног зДравља . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 236 2 1 како функционише ментално здрава особа 238 2 .2 . како се чува и унапређује ментално здравље . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 228 3 Дефиниција менталног Поремећаја 240 3 .1 . ставови и односпрема особама с менталним поремећајем . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 240 3 .2 . врсте менталних поремећаја . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 240 3 .3 . узроци менталних поремећаја . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 245 4 . како је могуће Помоћи особама с менталним Поремећајима . . . . 246 4 .1 . Психотерапија . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 247 4 .2 . Психолошко саветовање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 248 4 3 ресоцијализација 249 4 .4 . кориснички покрет и удружења . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 249 XIII СОЦИЈАЛИЗАЦИЈА* . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 253 1 Појам, функција и фактори социјализације 254 1 .1 . извори и агенси социјализације . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 256 1 2 облици и врсте социјалног учења 260 1 .3 . ефекти социјализације из биолошког у социјално биће . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 260 * гимназијски програм Edukapromo

1 .1 . сигнали и симболи

2 . врсте

. Просоцијално и антисоцијално ПонаШање 261 3 . Појам и врсте насиља . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 262 3 .1 . карактеристике насилног понашања и особе које трпе насиље . . . . . . . . . . . . . . . . . . 264 3 .2 . реаговање на насиље . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 267 XIV КОМУНИКАЦИЈА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 273 1 . Појам комуникације . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 274

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 274

комуникације . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 275

.1 . вербална комуникација . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 276

.2 . невербална комуникација . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 277

. услови усПеШне комуникације 279 3 .1 . Процес комуникације . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 279 3 .2 . узроци неспоразума у комуникацији . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 280

.3 . асертивна комуникација . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 282 4 . среДства масовниХ комуникација . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 283 XV ОПАжАњЕ ОСОбА И МЕЂУЉУДСКИ ОДНОСИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 289 1 . оПаЖамо ли особе или о њима закључујемо . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 290 1 .1 . улога емпатије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 290 1 .2 . Први утисак о особи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 292 1 .3 . атрибуција узрока понашања . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 293 1 .4 . зашто су представе о другима често погрешне . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 293 2 . међулична наклоност . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 296 2 .1 . ефекат близине . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 296 2 .2 . важност физичке привлачности . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 297 2 .3 . важност сличности . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 298 2 .4 . љубавни односи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 298 XVI СТАВОВИ, ИНТЕРЕСОВАњА И ВРЕДНОСТИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 303 1 . Шта су ставови . Појам и карактеристике ставова . . . . . . . . . . . . . . . . . . 304 1 .1 . функција и деловање ставова . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 305 1 .2 . врсте ставова . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 306 Edukapromo

9 1 .3 . формирање и мењање ставова . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 308 1 .4 . Пропаганда и јавно мњење . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 308 2 . Појам и развој интересовања . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 310 3 . Појам вреДности . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 313 XVII ПСИХОЛОГИЈА ГРУПА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 319 1 . Појам груПе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 320 1 1 врсте група 321 2 . формирање и развој груПе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 325 3 . структура груПе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 327 3 1 руковођење групом 328 4 . груПна Динамика и Процеси . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 329 4 .1 . конформирање и групни притисак . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 329 4 .2 . групно решавање проблема и доношење одлука . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 330

. међугруПни оДноси . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 331

. неструктурисане груПе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 333 ИНДЕКС ПОЈМОВА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 337 Edukapromo

10 на странама које следе наћи ћеш велики број информација . Пре него што започнеш са читањем, обрати пажњу на елементе које свака лекција укључује и на какву врсту информација се њени различити делови односе . то ће ти помоћи да сваку лекцију савладаш у највећој могућој мери . ВОДИЧ КРОЗ УЏбЕНИК ЦИЉЕВИ И ИСХОДИ УЧЕЊА на почетку сваког поглавља наведене су главне теме, шта све можеш да научиш и чему ти знање из одређеног поглавља може служити (односно: циљеви и исходи учења) . ПСИХОЛОГИЈА И СВАКОДНЕВНИ жИВОт кратка прича на почетку поглавља описује неке свакодневне ситуације и поставља питања о којима вероватно и ти размишљаш или их себи постављаш . свака прича је илустрација онога о чему ће у поглављу бити речи . ПИтАЊА ЗА РАЗМИшЉАЊЕ Помажу ти да провериш да ли разумеш то о чему се говори у тексту и подстичу те да пажљиво и темељно промислиш о ономе што читаш . ЗАНИМЉИВА ПСИХОЛОГИЈА занимљиви кратки текстови упућују те у интересантне резултате психолошких истраживања, податке из историје психологије, описе необичних психолошких појава и слично . Edukapromo

11 ПСИХОЛОГИЈА НА „КЛИК” адресе интернет страна на којима о теми поглавља можеш нешто додатно да прочиташ или погледаш . њима можеш приступити и тако што ћеш скенирати кодове (нпр . паметним телефоном) који су дати уз сваки линк . КЉУЧНИ ПОЈМОВИ на маргини, уз сваку лекцију, на оно што је најважније упућују дефиниције кључних појмова које је потребно усвојити . КЉУЧНЕ РЕЧИ најважнији појмови наведени су на крају сваког поглавља . ПРОВЕРИ СВОЈЕ ЗНАЊЕ на крају поглавља, питања којима можеш да провериш ниво савладаности градива: да ли познајеш основне појмове и чињенице и да ли можеш критички да размислиш и примениш знања . ту су и предлози за групну дискусију или дискусију на часу . ПСИХОЛОГИЈА ЗА РАДОЗНАЛ(ИЈ)Е уколико желиш да нешто више и додатно сазнаш о теми поглавља, потражи књиге које су препоручене на крају лекције . Edukapromo

Edukapromo

I ПРЕДМЕТ ПСИХОЛОГИЈЕ ОВО ПОГЛАВЉЕ ПОМОЋИ ЋЕ ТИ ДА: • разумеш чиме се психологија бави и како психолози виде предмет своје науке;

разлику између теоријских и практичних за датака психологије; • упоредиш како се предмет психологије дефинише у различитим психолошким системима и правцима;

опишеш и упоредиш основне области ра да у оквиру различитих психолошких дисциплина;

наведеш место психологије међу другим, природним и друштвеним, наукама. Замисли да лежиш поред неке обале, мора или реке. Гледаш у небо, у облаке. Знаш да су облаци само гомила паре, али у једном од њих као да препознајеш главу змаја. Чак можеш да замислиш да је то Шмаух из Толкиновог „Хобита”. У облаку поред овог препознајеш коњаника са подигнутим мачем. Облаци ће се сударити и ти као да гледаш филм, битку витеза и змаја. Након судара, облаци су променили облик и ти сада у тој смеси препознајеш лице особе коју волиш. Представа облака је из епске фантастике упловила у драму и прилично променила твоје емоционално стање. Осећаш потребу да позовеш драгу особу и да јој све то опишеш. Јавила се и на твоје описе одбрусила да се опет заносиш глупостима и да она то више не жели да слуша и да би најбоље било да је више не зовеш. Небо је постало тамно, или се то теби само тако чинило. Пробај да замислиш шта се све дешавало у описаних двадесетак минута. Твој поглед се задржао на облацима, а твој ум је у њима препознао нешто што је у теби изазвало неко лепо осећање, готово дивљење. Не само да је ум препознао него је направио и прилично креативну причу, која је у теби побудила различите емоције. Емоције су те покренуле да позовеш некога, али тај неко није делио твоје одушевљење, напротив, то је у њему/њој изазвало потпуно супротну реакцију која, је тебе повредила. На крају, можда осећаш потребу да о томе са неким попричаш. Описана ситуација предочава само део проблема којима се психологија бави: опажање, естетика, замишљање, креативност, емоције, мотивација, разлике између људи, међуљудски односи, психолошки проблеми и саветовање... А сада, након гледања у облаке, уживај у читању о свему поменутом и помало о самом себи. Edukapromo

• направиш

•

• Која психолошка

питања себи

најчешће

постављаш?

• Да ли о њима

разговараш са

друговима и

родитељима? слика

14 у свакодневном животу већине људи психолошке дилеме су чест а појава . ми посматрамо понашање других особа и покушавамо да га разумемо; приписујемо себи и другима трајне особине на основу којих покушавамо да предвидимо будуће понашање; питамо се како треба васпитавати децу, зашто неко „полуди” и како му помоћи ако „лудило” не прође само од себе, или покушавамо да одредимо на кога наша деца личе и да ли ће бити добри ђаци, добри спортисти . . . на известан начин, сви људи размишљају о психолошким феноменима (појавама), али ћеш у овом уџбенику учити о томе како се њима бави научно . 1.1. Предмет, теоријски и практични задаци психологије. Шта проучава психологија? Tермин психологија није, у историјском смислу, тако стар . мада се састоји из старогрчких речи психе (душа) и логос (наука), скован је тек пре неколико векова Психологија се сматра једном од најмлађих наука пошто је настала у другој половини 19 . века, пре скоро век и по . обично се сматра да је психологија настала 1879 . године када је лекар и филозоф вилхелм вунт (Wilhelm Wundt, 1832–1920), професор на уни верзитету у л ајпци гу, основао пр ву лабораторију за експерименталну психологију . осим што су се у њој истражива ли психички феномени, лабораторија је била место где је учила прва генерација експерименталних психолога из европе, русије и са Д (слика 1 1) можда звучи необично да се лабораторијско истраживање везује за психологију, али то је био важан моменат осамостаљивања ове науке, односно, почетак истраживања и сакупљања података, чиме се она одвојила од филозофије и постала самостална .

Ко се то бави душом?

1. Шта је психологија

1 .1 . Вилхелм Вунт (седи) са колегама у својој лабораторији за експерименталну психологију на Универзитету у Лајпцигу

Edukapromo

психичка стања (степен будности, свесност, умор) и д) њихова испољавања (у поступцима и реаговању) . циљ овог уџбеника јесте да те упозна с различитим феноменима који спадају у предмет психологије као науке, па ћеш о свим поменутим процесима, особинама и манифестацијама детаљније читати у наредним поглављима . како сваки од

ових елемената има 1) своју доживљајну страну, 2) повезаност с биолошким својствима, 3) своје путеве развоја и 4) манифестације поремећаја, наши текстови о психичким функцијама садржаће, кад год је то могуће, управо те четири групе информација . за предмет психологије могу бити заинтересовани

15 Психологија, или „наука о души”, проучава целину психичког живота људи (а понекад и животиња), али се као посебне целине њеног изучавања могу издвојити: а) психички процеси (сазнајни, емоционални и мотивациони), б) психичке особине (способност, темперамент, карактер и особине личности), в) психички доживљаји, г)

и људи којима она није професија: лаици у свакодневном животу или уметници и научници посвећени другим областима . на п ример, често чује мо како возач аутобуса тврди да је добар психолог јер сваког дана на послу види велики број људи па сматра да добро познаје људе међутим, његово знање је заправо само скуп утисака и веровања и слично би било да неко од нас каже да је одличан физичар јер сваког дана упозна гомилу атома различитих једињења . за разлику од оваквих лаичких уверења, психолози своје утиске, веровања или интуитивне закључке о психичком животу третирају само као идеју која мора бити проверена, а чињеницама сматрају само оно што утврде научним методима . оно што психологију као науку раздваја од других облика бављења психичким појавама управо је чињеница да она свој предмет проучава користећи научне методе . нау чна методологија у психологији може бити слична: 1) природнонаучном истражи

(организовањем истраживања чији резултати не зависе од истраживача) и поновљивости (претходно

могу се опет добити у истим или сличним истраживањима), као,

биологији

. .;

званом духовнонаучном истраживању, када у мањој мери тежи објективности да би у већој мери неки феномен испитала свеобухватније (као што може бити случај у науци о језику, у историјским и правним наукама) . на пример, ако желимо да испитамо да ли појава треме зависи од начина испитивања (писмено или усмено), организоваћемо истраживање на двема групама ученика, од којих ће једна одговарати писмено, а друга, на иста питања, усмено . ако резултати покажу да је друга група лошије одговарала, моћи ћемо да закључимо да се трема у случају усменог испитивања јавља у већој мери и то би био објективан и поновљив резултат, што је природ но научни приступ . међутим, ако бисмо желели да знамо како конкретан ученик, који Предмет психологије – психички живот људи, тј . психички процеси, особине, доживљаји, стања и њихове манифестације . Научни метод у психологији – систематичан и логичан начин трагања за новим сазнањима и разумевањем, који мора да садржи нека од следећих својстава: поновљивост и објективност, разумевање и свеобухватност и/или развојност . Edukapromo

вању, када тежи објективности

до бијени резултати

на пример, у физици, хемији,

2) тако

16 слика 1 .2 . Разлике између науке и псеудонауке има проблем са тремом, реагује у тој ситуацији и шта трема и испитивање за њега лично значе, онда ће нам претходни приступ мало помоћи . у овом другом случају више ће нам помоћи лични описи и доживљаји тог конкретног ученика, без издвајања једне теме (начина испитивања) . овакви налази неће бити о бјективни нити поновљиви јер ће зависити од тренутка испитива ња и од наших личних тумачења, али нам могу помоћи да разумемо проблем који има тај конкретан ученик, што би више одговарало ду ховнонаучном приступу . многи људи верују у такозване парапсихолошке појаве: комуникацију мислима на даљину (телепатију), покретање предмета снагом мисли (телекинезу) или увид у појаве које је немогуће опазити чулима (енглески Extra Sensory Perception) . међутим, ни психологија ни друге науке нису успеле досад да докажу да ове појаве постоје . већина описа таквих појава долази из личних доживљавања појединих људи, па заправо не можемо знати у којој мери су ти доживљаји исправни, тачни, а у којој мери су последица погрешног тумачења, лошег сећања и слично сва досадашња истраживања усмерена на то да се неки од поменутих феномена докаже, нпр . да једна особа пренесе мисли другој без говора, дала су негативан резултат, односно, ма колико неке особе тврдиле да то могу да ураде, у истраживањима се показало да заправо не могу . зб ог тога овакве појаве сврставамо у такозвану псеудонауку (лажну науку), попут астрологије (тумачење хороскопа) или хомеопатије . разлике између науке и псеудонауке приказане су на слици 1 .2 . НАУКА ПСЕУДОНАУКА следи доказе ма где они водили Почиње са закључком, а потом иде уназад да га потврди Прихвата критику . непријатељска је према критици . користи прецизну терминологију и јасне дефиниције . користи нејасан жаргон да збуни и изврда тврдње су прецизне и ослањају се на доказе Претеране тврдње које превазилазе доказе . Правилно разматра све доказе и аргументе . Oдабира само повољне доказе, ослања се на сведочења или на слабе доказе . користи стрoге и поновљиве методе користи мањкаве методе са непоновљивим резултатима своја сазнања дели са другим областима и друштвом у целини усамљени индивидуалисти који раде у изолацији . Прати правила логике при закључивању користи недоследну и неоправдану логику мења се са новим доказима . Догматична (једнострана, беспоговорна) и непопустљива . Edukapromo

пример хуманистичког става: као најважнији циљ увек треба да поставља даљи развој и добробит особа с којима је у

ради

17 из оваквог предмета психологије проистичу и њени задаци . с једне стране, психологија као наука има основни теоријски задатак да опише, објасни, разуме и предвиди психичке феномене . на пример, она треба да нам помогне да утврдимо правила и законитости опажања физичког света и других људи, учења, мишљења, или моралног развоја; да објаснимо разлике међу људима или међу групама људи; да ра зумемо осећања, намере, мотиве у сопственом и туђем пона шању; да предвидимо нечији развој или будуће понашање и још много тога . с друге стране, практични задатак психологије јесте да све што је сазнато испуњавањем теоријског задатка буде адекватно примењено тако да би се унапредио квалитет живота . Психолошка сазнања коначно, психологија садржи и читав низ етичких (моралних) начела и прописа од којих се не сме одступати: да штити поверљивост учесника у истраживањима и клијената у саветовању и психотерапији, да не организује истраживања која би могла угрозити учеснике или би за њих била увредљива, да не злоупотребљава моћ коју му професионална позиција може дати када је у питању психолог васпитач, терапеут или руководилац (рецимо, службе за професионалну селекцију, која се бави одабиром кандидата за неки посао) . Штавише, требало би да психолог у свом раду

односу,

на свом личном и професионалном развоју . тек испуњеност ова три услова – јасног предмета проучавања, примене научних метода и поштовања етичких начела – представља оно што чини научну психологију . Психологија – наука која проучава унутрашње доживљаје, стања, особине и понашања, те њихов развој, међусобне везе и утицаје, уз употребу специфичне научне методологије и уз поштовање етичких стандарда . крајем педесетих година прошлог века, Хари Харлоу је проучавао социјално понашање мајмунчића које је претходно изоловао тако да су били без контакта са родитељима . резултати су омогућили велики напредак у разумевању настанка емоционалног везивања за друге особе, менталних поремећаја и могућег опоравка . Постављено је, међутим, и питање да ли смемо намерно да изазивамо бол, па и неприлаго ђено понашање (гризење делова сопстве ног тела, агре сивност пре ма другима, сталну уплашеност), код животиња . због тога данас имамо, с једне стране, обавезу истраживача да траже потврду етичких комитета (групе научника која проверава да ли истраживања крше моралне норме) да њихова истраживања неће угрозити никога, али и, с друге стране, општи покрет за права животиња . Снимак овог експеримента можеш да видиш уколико у пре траживач Јутјуб укуцаш „Harlow’s Monkeys”. теоријски задатак психологије – опис, објашњавање, разумевање и предвиђање унутрашњих доживљаја, понашања и њихових међусобних утицаја . Edukapromo

буде

професионалном

али и да непрекидно

Практични задатак

18 могу да ти помогну да ефикасније учиш, да боље разумеш своје односе с другима, да јасније увидиш шта у животу желиш . . . обављајући свој посао, психолози помажу у повећању радне ефикасности, бирају најбоље кандидате за одређени посао, побољшавају тимски рад, прате развој и прилагођавање деце у вртићу, процењују како треба приступити сваком ученику, разговарају са средњошколцима који имају дилеме у вези са својим емотивним животом или са професионалном будућношћу, саветују особе које се осећају лоше због живота са хроничним здравственим проблемима или са менталним поремећајима, процењују ко може да добије дозволу за поседовање оружја или возачку дозволу, ко може да усвоји дете, помажу при разводима бракова, утврђују да ли је неко био урачунљив у тренутку извршења кривичног дела . . . Психологија није предмет у средњим школама само зато да би млади упознали још једну науку, него и да би открили струку и сазнања која теби и другима могу помоћи на разне начине: да боље разумеш себе и друге, да разумеш разлике између људи, зашто се људи понашају на одређени начин, зашто имају проблеме и шта са њима раде . . . у штампи, на телевизији и на интернету можеш пронаћи психолошке теме; један такав пример јесте и филм Добри Вил Хантинг, који говори о адолесцентској кризи и о начину на који психологија може да помогне у њеном превазилажењу . међутим, уопштен и популаран садржај није увек и свакоме од користи . ако те муче психичке дилеме или твој мир нарушавају емоционални про блеми – обрати се стручњаку! за посету психологу није ти потребна ђачка књижица, упут или одрасли пратилац . стид и нелагодност су нормални, али не дозволи да те поколебају: психолози су обучени за рад на поверљивим темама и обавезни су да оно што чују од клијената чувају као професионалну тајну! „Добри вил Хантинг” је филм о адолесцентној кризи и начину на који психологија може да помогне у њеном превазилажењу.

психологије – примена психолошких сазнања са циљем да се унапреди квалитет живота људи . Edukapromo

19 1.2. Психолошки системи, правци и дисциплине О три слепа човека и слону1 кад је реч о дефинисању предмета и метода психологијe, током њене кратке историје није увек било јединства . ист раживачи су наглашавали различите аспекте ума, понекад до искључивости, па је дошло и до развоја различитих приступа проучавању психолошких феномена, које зовемо психолошким системима . Психолошки системи – Систем те лаже 2, или можда не лаже?

система . њих одликује то да су покушали да дају одговор на готово сва важна психолошка питања: структуре, динамике3 и развоја личности, успостављања социјалних односа, законитости у раду сазнајних функција, попут памћења

дефинисање предмета

водило је и разликама у томе које истраживачке методе

Први

19 . века и назван је психоанализа . у оквиру овог система, психологија је била дефинисана као проучавање процеса који се непрекидно одвијају у нама а да их нисмо свесни . ако хоћемо да откријемо тајне личности и да разумемо сваку појединачну особу, психоаналитичари верују да је најважније да проучавамо несвесне процесе, како у раду с пацијентима, тако и током

и слободних асоцијација) о соп

и понашању (о овоме ћеш детаљно учити у поглављима „личност” и „Поремећаји”) . размишљање о сопственим мислима, емоцијама, понашању и сличном назива се самопосматрање (интроспекција) и то је на почетку била једина процедура коју су психолози користили да испитују психичке појаве . слободне асоцијације су уведене са појавом психоанализе и представљају процедуру током које особа извештава (прича) о било којој мисли која јој падне на ум Други психолошки систем назван је бихевиоризам, по енглеској речи behavior која значи „понашање” Пошто је у тадашњој психологији било мало објективних и поузданих сазнања, бихевиористи су покушали да некако уреде целу дисципину и да је приближе осталим наукама, односно да јој обезбеде већу поузданост знања . због тога су сматрали да предмет психологије треба ограничити само на оно што 1 Прича о томе како су три слепа човека пипала слона са три различите стране и имала потпуно различит утисак о томе како слон изгледа 2 Песма групе Београдски синдикат 3 Динамика личности означава све оно што подстиче личност на активност, што је покреће . Психоанализа –психотерапијски третман, теорија личности и поглед на свет који наглашава утицај несвесног дела личности . Бихевиоризам – психолошки систем у оквиру којег се предмет психологије своди на опажљиво и мерљиво понашање, а основним методом се сматра експеримент (о овој методи ћеш читати више у поглављу „о мерењу душе”) Edukapromo

сматра се да су у историји психологије постојала три велика

или мишљења итд . различито

психологије

користи који систем

међу њима настао је крајем

размишљања (самопосматрања

ственим сновима, мислима

ти је од три

психолошка си

стема „најближи”,

најзанимљивији?

Зашто?

20 је споља видљиво и/или објективно мерљиво они су посматрали, бележили и мерили низове подстицаја (стимулуса – с) и последична понашања (реакције – р), па је њихов приступ називан и ср психологија . на пример, подстицај би био јак и изненадан звук, а наша реакција на то био би страх . Пошто су бихевиористи били посебно успешни у проучавању различитих типова учења, прво код лабораторијских животиња, а потом и код људи, о неким од њихових експеримената читаћеш у поглављу „учење”. из њихових сазнања изведен је и специфичан облик психотерапијског третмана – „бихевиорална терапија” – покушај да се људима помогне да превазиђу погрешне обрасце мишљења и понашања које су некада научили и да усвоје нове, флексибилније и ефикасније . наредни систем, понекад назван и „трећа сила у психологији”, појавио се непосредно након Другог светског рата и назван је хуманистичком психологијом . „Хуманисти” су предмет психологије дефинисали на најшири могући начин . сматрали су да психологија мора да проучава целокупну човекову личност, па су развили начине за то да једну особу упознају до танчина (такозвани идиографски метод) . идиографски приступ подразумева да се једна конкретна особа анализира и да се истакну њене специфичности . Придавали су велики значај специфично људским феноменима, као што су нпр . вредности, те су због тога мање пажње посвећивали поузданости својих сазнања, а више покушајима да се разуме човек као целина . клиничку праксу заснивали су на уверењу да особу с проблемом само треба пажљиво слушати и подржавати тако што јој показујемо да разумемо шта осећа . сва три система дала су велики допринос психологији као науци на два начина: 1) проширујући њен предмет (шта се проучава) и 2) обогаћујући њену методологију, односно начине истраживања ума . Ху манистичка психологија – психолошки систем који тежи истраживању личности у њеној јединствености и целовитости . абрахам маслов био је у младости типичан бихевиориста, затим је по ст ао психоаналитичар, да би на крају основао хуманистичку психологију . зато његови текстови и књиге, међу којима су многи преведени на српски језик, са држе занимљива схватања и ставове ко ји п отичу из свих психолошких система . • Који

Edukapromo

(1856–1939)

(1878–1958)

(1907–1971)

21 Психолошки правци. осим ових система, који су настојали да пруже увид у сва питања психичког функционисања, у историји психологије били су развијени покушаји да се објасне само појаве из одређеног домена, као што су мишљење, опажање или развој . међу њима с у се неки посе бно издвојили по значају . оснивачи психологије као самосталне науке покушавали су да уз помоћ пажљиво контролисаног самопосматрања (интроспекције) анализирају мисаоне процесе онако како хемичари анализирају састав једињења, па је овај правац назван структурализам . Пред крај 19 . века, амерички филозоф вилијам Џејмс инспирисао је истраживања усмерена на утврђивање тога чему нека психичка појава или процес служи, које су им функције, па га и данас сматрамо оснивачем функционализма . овај правац повезује психологију са теоријом еволуције јер се функције психичких појава разматрају у оквирима њихове еволутивне важности . непосредно након Првог светског рата, у аус трији и немачкој група психолога је сматрала да психолошким процесима, пре свега онима у области опажања, управљају одређени закони који их организују . најпознатији међу тим законима јесте да целина увек представља више од збира својих делова, па је по немачкој речи за облик, фигуру, односно целину – Gestalt – и овај приступ назван гешталт психологија . о овом приступу ћеш више читати у поглављу о опажању . Психолошки системи Предмет Метод Оснивачи Назив психотерапије проистекле из система психоанализа несвесно самопосматрање, слободне асоцијације сигмунд фројд

психоаналитичка терапија бихевиоризам понашање

(објективност и поузданост)

вотсон

бихевиорална терапија

психологија целокупна личност идиографски (анализа једне конкретне особе уз њене специфичности) абрах ам маслов

клијентом усмерено саветовање табела 1 1 Психолошки системи • Размисли о томе која би могла да буде функција различитих психичких феномена: зашто је битно да осећамо бол, чему служе мишљење, туга, дугорочно памћење, морална осећања... Зашто ови процеси могу бити важни у еволуцији људске врсте? Edukapromo

експериментални

Џон

когнитивно

хуманистичка

22 Психолошке дисциплине – Многа лица Еве 4 . у било којој фази развоја психологије и којем год систему или правцу да су припадали, психолози су истраживали врло прецизно одређене проблеме у оквиру психолошких дисциплина све психолошке дисциплине можемо сврстати међу истраживачке, које су усмерене на доношење нових сазнања, или примењене, које та сазнања користе зарад решавања одређених за психологију релевантних проблема . и једна и друга група садрже више појединачних дисциплина, од којих ћемо приказати само неке које чине програм већине студија психологије . овде ћеш наћи њихове кратке описе, а касније ће им у уџбенику бити посвећена цела поглавља неки и страживачи посвећени су проучавању особа . највећи број њих бави се психологијом личности, развојном или социјалном психологијом . Психологија личности је дисциплина која покушава да интегрише појединачна сазнања до којих долазе друге психолошке дисциплине и да нам пружи слику о томе од чега се састоји наша личност, шта је покреће и по чему се људи међусобно разликују . Поред тога, у оквиру ове дисциплине врше се истраживања о личности као целини, утврђују законитости њеног функционисања и конструишу теорије о елементима и динамици личности (ономе што покреће личност) . Развојни психолози истражују како се и зашто људи мењају „од колевке, па да гроба”, те како и зашто неке психичке појаве настају, мењају се и нестају током нашег живота . могло би се рећи да је развојни приступ део свих других психолошких дисциплина пошто је неку особу или неки феномен немогуће разумети изоловано у времену ако не разумемо њен развој . рецимо, када психолог који истражује личност покушава да разуме неку особину, он увек покушава и да сазна када се та особина појављује, шта јој непосредно претходи и да ли се некако временом мења . у оквиру социјалне психологије истраживања су усмерена на живот појединца с другим људима, на односе међу групама, на утицај група на наше понашање . ова дисциплина се бави и појавама попут предрасуда, јавног мњења, агресивности и привлачности . замисли два детета рођена у истој породици . брзо након рођења она се могу понашати другачије, ступати у другачије односе са чла новима породице, а касније и са вршњацима . она су наследила неке начине понашања, на основу њих ушла у другачије односе са околи ном и на крају се развила у две релативно различите личности . ово су процеси које проучавају развојна, социјална и психологија личности . 4 филм Три лица Еве, о особи која наводно у себи има више личности . Психолошке дисциплине – гране психолошке науке које су усмерене на проучавање одређених аспеката њеног предмета . Edukapromo

животињских врста – лабораторијских мишева,

Edukapromo

monkeys were paid unequally: Excerpt from Frans de Waal's TED Talk”.

23 Друга група истраживача проучава психичке процесе . они најчешће раде у лабораторијама за експерименталну психологију, за разлику од малопре описаних дисциплина у којима се рад често одвија на терену и укључује посматрање, анкетирање или интервјуисање (о свему овоме ћеш учити у следећем поглављу) . Биолошка психологија је дисциплина усмерена на проучавање повезаности психичких појава са процесима који се одвијају у мозгу, чулним органима и жлездама са унутрашњим лучењем, као и на улогу наслеђивања у развоју . Компаративна

се поређењем одређених психолошких процеса код човека

пацова или паса, али и примата и мајмуна у зоолошким вртовима или у дивљини . коначно, когнитивна психологија посвећена је истраживању наших сазнајних процеса – опажања, памћења, мишљења, одлучивања и многих других . због великог значаја ових процеса, последњих година се формира издвојена научна дисциплина названа когнитивне науке, а у сарадњи са билошком психологијом често се говори и о когнитивним неуронаукама (ова дисциплина описује однос сазнајних и физиолошких процеса) . замисли сада иста она два детета рођена у истој породици . можемо се питати који су то процеси у мозгу који су довели до тога да се они понашају другачије одмах по рођењу (нпр . једно више плаче, а друго је мирније) . који су наследни механизми до тога довели? Да ли слични процеси постоје и код других животиња, мање или више еволутивно блиских нашој животињској врсти? како та два детета виде свет око себе, како памте разне информације које их окружују, како о њима мисле и како све то обједињују у својим релацијама са околином? наиме, њихове реакције и доживљавања околине заправо су последица свих ових процеса: опажања, памћења и мишљења . а то је оно чиме се баве биолошка, компаративна и когнитивна психологија . Психолошка пракса – Чему ово служи? А уз то и ради 5 . многи психолози не раде као истраживачи, већ у контакту с другим људима покушавају да реше неке конкретне проблеме, то јест да остваре практични задатак психологије . школски психолози могу, примењујући открића добијена истраживањем процеса учења и наставе, да помажу ђацима да ефикасније уче, да раде на побољшању међуљудских односа у школи (између ученика, наставника и других радника у школи), да дају психолошке савете ученицима, родитељима и наставницима, или да утичу на формирање образовне политике читавог друштва . 5 Парафраза реченице Дизнијевог јунака Паје Патка . ту чувену шпицу из цртаног филма можеш видети уколико у јутјуб претраживач укуцаш „чему ово служи? а уз то и не ради”. људе неправда уме јако да заболи, али већина нас мисли да би било немогуће да и животиње препознају неправду и буне се против ње . рад франса де вала, познатог приматолога (особа које проучава примате), показује да, по свему судећи, имамо превисоко мишљење о себи и прениско о њима . О Де Валовом раду са препознавањем неправде код примата можеш видети уколико у претраживач Јутјуб укуцаш „Two

психологија заснована је на теорији еволуције и бави

и различитих

нијих уметничких илустрација

онога чиме се ба

вила рана психо

логија рада донео

је филм чарлија

чаплина „модерна времена”.

Филм мо

жеш погледати

уколико у претраживач Јутјуб укуцаш „Charlie

Chaplin Modern Times”.

боравка у болници

или посете блиској особи која се лечи

ла. Како је то утицало на твоја осећања

и расположење?

шта мислиш – како

Edukapromo

24 Психологија рада представља дисциплину која може да помогне у избору најбољег кандидата за одређено радно место, да понуди начине за мо тивисање запослених, да осмисли рекламну кампању за неки производ или да открије шта потрошачи желе да им буде понуђено на тржишту . ова дисциплина помаже љу дима и у ода би ру будућег занимања такозваном професионалном оријентацијом . важан део посла психолога у овом домену јесте такозвани менаџмент људским ресурсима (HR – human resource management) . Клинички психолози настоје да помогну особама с менталним поремећајима различитих врста и различитог интензитета . задајући инструменте за психолошку процену (о којима ћеш учити у следећем поглављу), они помажу да се тачно одреди о каквом је поремећају реч, а могу да се баве и психотерапијом или психолошким саветовањем, у болницама или у приватној пракси (о овоме ћеш учити у поглављу о менталном здрављу и менталним поремећајима) . Здравствена психологија усмерена је на помоћ особама које се лече од тешких и/или хроничних соматских болести (карцинома, дијабетеса, инфаркта . . .) или су прошле кроз мукотрпне облике лечења . она такође улаже напоре да повећа свест становништва о личном и јавном здрављу, као и у спречавање настанка болести . осим ових примењених психолошких дисциплина, све се више развијају форензичка психологија (примена психолошких сазнања на суду или у полицијским истрагама) психологија, спортска психологија гија маркетинга . . . Чарли Чаплин у филму „модерна времена”

• Сети се неког свог

блеме?

туацију у којој о томе разговараш са психологом и наведи питања која му том приликом постављаш. До 2020 . године, по проценама светске здравствене организације, депресија (стање лошег расположења и изражене пасивности) биће друга најчешћа болест на све ту (после срчаних обољења) – милиони људи ће се лечити од ње у болницама и узимати антидепресиве . здравствени психолози су, међутим, утврдили да су у третману депресије правилна исхрана и редовно физичко вежбање једнако ефикасни као лекови . мисли о томе! боље спречити, него лечити! Брига о здрављу битнија је од лечења

од најчуве

би психолог могао да ти олакша те про

Замисли си

једну

Предмет проучавања психологије има

социјалне, генетичке, економске, породичне, неурофизиолошке, политичке, медицинске, хигијенске, образовне . . . Психологија, отуд, дели неке

Психотерапија

и друге науке

пропадамо

1.3. Психологија

Уједињени опстајемо, подељени

многе

аспекте свог предмета с другим наукама

1 .3 . у доба осамостаљивања психологије највише се радило на њеном издвајању из филозофије и на удаљавању од уметничких приказа психичких доживљаја и стања, а данас се психологија углавном повезује са другим природним и дру штв еним наукама . 6 фраза која се приписује езопу, из басне Четири вола и лав, а помиње се и у песми групе Пинк флојд, Хеј ти (Pink Floyd, Hey you) . слика 1 .3 . Оквирна схема односа психологије и њених дисциплина са другим наукама и дисциплинама • Наведи која од психолошких дисциплина из великог круга повезује психологију са биологијом, а која са социологијом или психијатријом. Психологија Биологија – наука о живим бићима антропологија – наука која проучава људски живот и културу лингвистика – наука о језику Когнитивне неуронауке – проучавање сазнања Филозофија – бави се проблемима у вези са постојањем, знањем, умом... Вештачка интелигенција – покушај програмирања интелигентног понашања социологија – научно проучавање друштва

аспекте:

и дисциплинама и налази се на њиховом пресек у, као што је приказано на слици

– начин да се путем разговора помогне особама Психијатрија – грана медицине која се бави психичким поремећајима Клиничка психологија Биолошка психологија Неуропсихологија Компаративна психологија Развојна психологија Когнитивна психологија Социјална психологија Психологија личности Психологија рада Школска психологија Здравствена психологија Форензичка психологија Спортска психологија Психологија маркетинга Edukapromo

26 Поред предмета проучавања, психологија и највећи број својих метода и техника дугује другим наукама или их барем дели с њима . тако је, на пример, експеримент позајмила из физике и других природних наука, самопосматрање (интроспекција) вековима је коришћено у филозофији и различитим религијским и мистичким праксама, систематско посматрање је такође било познато у филозофији, али и у астрономији и етологији (посматрању животиња у њиховим природним стаништима) . Психолози најчешће обрађују податке из својих истраживања користећи сложене математичке анализе или филозофскофилолошке технике анализе текста . ниједан од ових поступака није изворно психолошки, али могућност да се они креативно комбинују психологији доноси огромне потенцијале за занимљива истраживања . о свему овоме читаћеш де таљније у следећем поглављу . САжЕТАК Психологија идентитет психологије као науке дефинишу њен предмет, научни метод и извесни етички стандарди у истраживању и примени . Предмет

Предмет психологије представљају особине, унутрашњи доживљаји, стања, понашање и њихови међусобни односи . Задаци

Психологија има два основна задатка: теоријски, да истражи све оно што је обухваћено њеним предметом, и практични, да примени резултате истраживања док помаже људима у различитим животним и радним окру жењима . Психолошки системи у историји психологије постојала су три посебно утицајна покушаја да се све појаве објасне из једне перспективе . тако је психоанализа сматрала да је нужно проучавати несвесне процесе, бихевиоризам да треба да се усмеримо на споља опажљиво и мерљиво понашање, а хуманистичка психологија је као предмет поставила целокупну личност једне особе . Циљеви психологије Психологија тежи испуњењу својих циљева кроз активности у оквиру многих дисциплина . неке од њих су посебно усмерене на истраживања, а неке на обављање праксе (мада и у оквиру њих могу да се спроводе истраживања) у унапређењу добробити људи . у психолошке дисциплине убрајамо психологију личности, социјалну, развојну, биолошку, компаративну, когнитивну психологију, психологију рада, школску, здравствену и клиничку психологију, неуропсихологију, психологију маркетинга, форензичку и спортску психологију . Edukapromo

психологије

1 . Шта је предмет психолошког проучавања?

2 . који елементи одређују психологију као науку?

3 . који су з адаци психологије?

4 . на ш та су усмерени психоаналитичари, шта је

ГРУПА ПИтАЊА: ПРОВЕРИ ДА ЛИ ЗНА ш ОСНОВНЕ ПОЈМОВЕ И ЧИЊЕНИЦЕ.

хуманистичка психологија, шта проучавају бихевиористи?

између

. у чему је разлика

структурализма

функционализма?

. како се деле истраживачке психолошке дисциплине?

. Шта проучавају развојни психолози?

. где раде психолози и на којим пословима?

. чиме се баве здравствени психолози?

. који ме тод је заједнички за психологију и за физику?

. чиме се баве форензички психолози?

ГР УПА ПИтАЊА: АНА ЛИЗИРАЈ, КРИтИЧКИ РА ЗМИСЛИ И ПРИМЕНИ.

у чему би се огледала злоупотреба професионалне позиције психолога у школи?

. Шта астрологију и хомеопатију чини псеудонаукама?

. с а којом психолошком дисциплином је највише повезан рад Де ва ла? зб ог чега? III ГР УПА ПИтАЊА: ПРОВЕжБАЈ И ПРОДИСКУтУЈ У ГРУПИ ИЛИ НА ЧАСУ! из аберите једну психичку појаву која вас све интригира . нека наставник на папирићима напише имена три психолошка система . када представници редова извуку папириће, посветите десе т минута покушају да претпоставите како би тој појави приступили психоаналитичари, како бихевиористи, а како хуманисти . предмет психологије научна методологија психологија теоријски задатак психологије практични задатак психологије психоанализа бихевиоризам хуманистичка психологија психолошке дисциплине ПИТАњА И ЗАДАЦИ КЉУЧНЕ РЕЧИ

. крстић, Д . (1991) . Психолошки речник . београд: савремена администрација . овај речник садржи дефиниције важних психолошких појмова, као и биографије важних аутора из историје психологије у свету и у ср бији . 2 . тре бјешанин, Ж . (2008) . Речник психологије . београ д: сту бови култу ре . још један речник психолошких појмова, савременији и свеобухватнији . АКО жЕЛИш ДА ВИшЕ САЗНАш О ОВОЈ ТЕМИ, ПОТРАжИ СЛЕДЕЋЕ КњИГЕ: Edukapromo

Edukapromo

• препознаш научне проблеме у психологији;

• опишеш како се изводе експерименти у психологији;

• разликујеш експериментална од неексперименталних истраживања;

• разликујеш независне и зависне варијабле у истраживању;

• објасниш значај узорка и статистике у психологији;

• наведеш шта су психолошки тестови и да разликујеш прави

психолошки тест од новинских тестова или од анкета на интернету;

• разумеш да су истраживања у свим наукама повезана и слична.

КАДА ПРОЧИТАш ОВО ПОГЛАВЉЕ, МОЋИ ЋЕш ДА:

II КАКО СЕ ИСТРАжУЈЕ У ПСИХОЛОГИЈИ О мерењу душе Ако гледаш анимирани филм „земља пре почетка времена”, приметићеш у њему лик малог Дакија (Ducky). Слатки мали диносаурус у теби ће на први поглед изазвати симпатију, а тек кад изговори своју чувену реплику: „Yep yep yep”, заљубићеш се у њега истог трена. Откуд ми то знамо? Тако нећеш реаговати само ти, него већина људи. Мали Даки је осмишљен и нацртан тако да поседује карактеристике које ће код већине људи изазвати симпатију и нежна осећања – обло лице, крупне очи, нежан тепајући глас, односно особине које поседују људске бебе. Постоје неке карактеристике на које већина људи реагује на сличан или на идентичан начин. Без обзира на разлике међу појединцима, неки процеси у нама се одвијају по истим правилностима. С друге стране, између нас постоје велике индивидуалне разлике. Девојчицу Џудит Барси, која је позајмила глас малом диносаурусу Дакију и изговарала оно „Yep yep yep”, убио је у породичној трагедији њен отац Џозеф Барси. Можемо се питати шта је то у том човеку што га разликује од већине нас и што га чини способним да учини дело на које већина људи реагује с тугом и огорчењем. Замисли сада да желиш да испиташ неки од проблема које смо управо описали. На пример, желиш да сазнаш да ли ће обло лице, крупне очи, нежан тепајући глас код већине људи заиста изазвати симпатију. Размисли о томе како би се то могло урадити. Edukapromo

• Често у свакоднев

Истраживачке

30 свака наука развија одређене методе или начине истраживања како би поуздано и објективно испитала појаве којима се бави . без методологије научно истраживање се не би много разликовало од наших свакодневних размишљања и слободних асоцијација . замисли да одеш лекару и жалиш се на бол у леђима, а он, уместо да те прегледа или да тражи снимање скенером, почне да пева: „Шта је добро, шта нам треба, кичме, кичме дисциплина”1 и пропише ти три пута дневно читање портала њуз .нет2 . Поред закона, од оваквих лекара те чува и методологија научног истраживања, захваљу јући којој смо прилично поуздано успели да покажемо да певање Дисциплине кичме или читање портала њу з .нет не лечи прехладу, за разлику од антибиотика . Приметићеш да је научни метод, односно неки општи приступи и принципи истражив ања слични или готово идентични у већини наука јер све науке занима да поуздано и објективно испитају одређене појаве . ако нешто меримо у лабораторији, употребљавамо различите мерне инструменте, а то значи да користимо различите истраживачке технике . о техникама које се користе у психолошким истраживањима биће више речи на наредним странама . 1 Песма групе Дисциплина кичме . 2 њуз .нет, сатирични интернет портал .

научног истраживања пут у средиште душе Методологија – дисциплина која описује и развија приступе и начине научног истраживања . Научни метод – општи приступ истраживању, на пример да ли ћемо неку појаву истраживати у лабораторији у строго конт ролисаним условима или у природном окружењу без строге контроле услова .

1. методологија

технике – одређени поступци који се у сваком приступу истраживању, односно у свакој методи, користе како би се нешто испитало

мо

истражујемо или

друге

се

разликују од научних

ном животу каже

да

разумевамо

људе. По чему

овакви поступци

истраживања? Edukapromo

31 као и у другим наукама, и у психологији се често обављају експерименти јер се једино на тај начин могу сазнати прави узроци неке појаве . замисли да хоћеш да истражиш да ли крупне очи код већине људи изазивају симпатију и одговор затражиш од свог комшије, а он ти каже не . Шт а ли значи то његово не ? то може значити да те није разумео или да је хтео да ти контрира, а може бити и да заиста тако мисли, само није свестан тога да крупне очи заправо и код њега изазивају симпатије . Према томе, одговор твог комшије неће ти помоћи да дођеш до решења . зб ог тога би овакве елементе (неразумевање питања, склоност људи да контрирају, као и остале ствари које могу да се крију иза одговора комшије, а немају везе с оним што те занима) у истраживању требало оставити са стране . Поступак уклањања или контроле других фактора који утичу на резултат истраживања главна је карактеристика експеримента и то га чини најпоузданијим научним методом . Под особином се сматра све оно што се разликује од особе до особе, односно оно што варира, па отуд и назив варијабла . м и у ствари испитујемо да ли неке варијабле (зависне) заиста зависе од других (независних) варијабли на пример, ако бисмо испитивали да ли агресивност зависи од пола испитаника, независна варијабла би био пол, а зависна агресивност . у овом примеру је чак тешко замислити обрнуту ситуацију –да пол зависи од агресивности . Шт а би то значило? Побесниш и пoстанеш мушко, или обрнуто, смириш се и постанеш женско . јасно је да то није могуће, иначе би се људи стално претварали из жена у мушкарце и обрнуто . Дакле, смер би ишао од пола ка агресивности, па кажемо да агресивност зависи од пола зашто је експеримент најпоузданији научни метод? контролом услова заправо неутралишемо утицај свих других особина, што нам дозвољава да тврдимо да је управо независна варијабла узрок промена у зависној . ј е дан од начина би био да са неког сајта, на пример ф ејс бука, узмемо више фотографија и од сваке фотографије направимо верзију са увећаним и умањеним очима, па замолимо групу људи да процени колико им се те фотографије свиђају, на скали од 1 до 5 (слика 2 .1) . Притом можемо мерити и неке друге показатеље допа дљивости, на пример колико дуго испитаници гледају сваку од слика и сл . 2. експеримент у психологији Слатке крупне очи Експеримент – научни метод у коме се једна особина варира (мења), друга се прати (мери), а све остале се држе под контролом како не би утицале на резултат мерења Независне варијабле – особине (варијабле) које мењамо и чији утицај на друге особине (варијабле) испитујемо . Зависне варијабле – особине (варијабле) које меримо и за које утврђујемо од чега зависе (од којих независних варијабли) . Edukapromo

32 к ако год истражили поменути проблем, сазнаћемо нешто ново и важно, шта је људима допадљиво, због чега и сл . При тестирању лекова често се користе две групе испитаника –једној се даје лек, а другој пилула шећера која личи на лек да бисмо раздвојили ефекат лека од веровања испитаника да ће им бити боље . 3 мачак у чизмама из анимираног филма Шрек . 4 Контрола (Control), филм антона корбијна (Anton Corbijn) о музичару ијану кертису (Ian Curtis) . иако је експеримент најпоузданији научни метод, понекад је тешко истражити нешто на тај начин . каквим експериментом бисмо могли да испитамо шта то неког чини способним да убије другу осо бу, као што је Џозеф барси убио своју ћерку? недопустиво је радити истраживање у којем бисмо намерно претварали људе у убице . испитати склоност појединих особа да убију веома је важно, како за разу мевање људске природе, тако и за третман таквих особа у пракси . али, као што смо закључили, не можемо тимe експериментисати . међутим, природа је, на неки начин, већ извршила део ескперимента и учинила нас различитим . испитујући већ постојеће разлике међу људима, можемо да уочавамо неке везе међу појавама које нас занимају . како? слика 2 1 Систематско варирање величине очију на лицу „познате личности” 3 1 2 3 4 5 1 2 3 4 5 1 2 3 4 5 • Пробај да погодиш које су варијабле независне, а које зависне у истраживању утицаја величине очију на симпатије. Експеримент са контролном и експерименталном (испитиваном) групом – истраживање у коме се на једној групи нешто испитује (на пример група која узима лек), док друга група служи само за поређење (група која узима пилулу шећера) . 3. неекспериментална истраживања Она је изгубила контролу 4 Edukapromo

3.1.

33 Корелација – веза, односно сличност промене две варијабле . Неекспериментална истраживања – тип истраживања у коме нема контролисања додатних фактора који могу утицати на појаве које испитујемо, већ само детектујемо везу међу појавама . замисли да једној групи људи измеримо различите психолошке карактеристике: депресивност5, емоционалну стабилност6 и агресивност . о начинима на које се мере или процењују ове карактеристике прочитаћеш у делу о психолошким тестовима . након мерења, можемо да проверимо да ли се те особине од човека до човека мењају на сличан начин . на пример, да ли можда са порастом агресивности код људи у исто време опада емоционална стабилност, или можда са порастом агресивности расте депресивност . везу између особина или корелацију не одређујемо отприлике, већ постоји формула на основу које се израчунава степен сличности између два низа бројева, а тај степен зовемо коефицијент корелације . овакав начин одређивања везе између појава главна је одлика неексперименталних истраживања . замисли да неко истраживање покаже да постоји веза између агресивности и емоционалне нестабилности, на пример да су емоционално нестабилније особе агресивније . Да ли бисмо могли да претпоставимо да је нека од тих особина потенцијални узрок друге? овде треба бити веома опрезан . код експеримента смо говорили о независним и зависним варијаблама и могли смо релативно лако да закључимо шта од чега зависи . међутим, то је у оваквом типу истраживања тешко . иако знамо да постоји веза, не можемо знати да ли нестабилност узрокује агресивност или пак агресивност узрокује нестабилност .

Гориле у магли 7 експериментална истраживања нуде високу поузданост закључа ка управо због контроле услова . међутим, та контрола услова може некад да утиче на то да се испитаници понашају другачије него што би се иначе пона ша ли . з б ог тога се понекад пона шање испитаника посматра у природним условима, односно у условима у којима они живе . 5 Депресивност је стање лошег расположења и изражене пасивности (одбојнос ти према активности) . 6 емоционална стабилност подразумева одређени ниво смирености, уједначености емоционалног реаговања и смањену реактивност на стрес . 7 наслов филма о Дајен фоси . Желећи да испита понашање горила у природним условима, Дајен ф о си је отишла у џунглу и посматрала групу горила, којој се временом толико приближила да су је гориле на неки начин сматрале чланицом групе . Систематско посматрање и акционо истраживање Edukapromo

Систематско

посматрање – истраживање

понашања у природним условима у којима испита

уз

природности

понашања

испитаника

контроле других фактора .

34 При систематском посматрању намерно напуштамо контролу услова коју нуди експеримент како бисмо очували природност понашања испитаника . међутим, контролу услова не смемо потпуно да занемаримо јер тиме истраживање губи сву прецизност и научност . зб ог тога је посматрање систематско, тј . одвија се по унапред утврђеним правилима . тако се најпре што конкретније одреди предмет посматрања, на пример покушај комуникације две јединке, или сваки конфликт међу јединкама, и то се уписује у унапред припремљени протокол . чес то се понашање снима камером, па се накнадно анализира и то уз помоћ компјутерских програма који аутоматски детектују одређена понашања . на овакав начин се по бољшава прецизност јер посматрачу обично промакну неке реакције испитаника (као што судија на терену не може да види баш све) . нека истраживања се врше тако што уведемо одређену интервенцију . на пример, стари уџбеник психологије заменимо новим, а затим процењујемо како је он побољшао успех у учењу . ако након годину дана приме тимо да нешто недостаје, онда тај уџбеник додатно побољшамо . овим смо изменили уобичајене услове у школи, али не тако да контролишемо све друге варијабле . као да смо извели пола експеримента – променили смо независну варијаблу, али нисмо контролисали друге потенцијалне узрочнике који исто тако могу мењати успех у учењу, рецимо нове наставнике и сл . оваква истраживања зовемо акциона истраживања . • При систематском посматрању неретко с е дешава да посматрач буде субјективан, на пример да неко понашање забележи као конфликт, а да то заправо није тако. Како би у оваквом поступку могла да се повећа објективно ст? Акциона истраживања – тип истраживања у ком уводимо неку промену, пратимо њене ефекте и временом уводимо нове промене,

природним

без потпуне

условима, али

ници живе,

што веће очување

. 4. важност статистике и математике за ПСИХОЛОГИЈУ О узроцима на узорцима као што можеш да приметиш, у свим примерима истраживања навели смо да се испит ује група људи . с етимо се примера са комшијом . ако испитујемо једну особу, тешко ћемо њен одговор сматрати типичним за већину људи . можда је та особа тог дана у неком посебном расположењу, можда не разуме шта је питамо, можда воли да контрира па намерно даје необичне одговоре и сл . зб ог тога се обично испитује група људи коју зовемо узорак . за узорак је важно да буде репрезентативан, односно да испитиване особине људи Edukapromo

35 у узорку личе на особине свих људи о којима желимо нешто да закључимо . ск уп тих људи о којима желимо нешто да сазнамо зовемо популација . 4.1. Нормална расподела – математика и душа к арл ф ридрих гау с ( с л ика 2 . 2) показао је да ће се, ако на неку појаву делује велики број фактора, она понашати тако да ће у највећем броју случајева имати средњи ниво изражености, док ће код малог броја случајева имати веома високе или ниске вредности . овакву расподелу је назвао нормална крива и она заправо описује како се распоређује већина особина живог света, па и већина психолошких особина (слика 2 3) замисли све особе које познајеш . ако би психолози проценили њихове особине, показало би се да међу њима има мало генијалних или особа са интелектуалним сметњама, мало екстремно агресивних или екстремно финих и благих људи . највер оватније је већина људи к оје познајеш просечно висока, просечно тешка, просечно ин те лигентна, просечно агресивна . . . Шта је расподела? замисли да на осу х графикона нанесеш вредности неке особине, на пример висине (1,2 m, 1,4 m, 1,6 m, 1,8 m, 2 m), а затим избројиш колико људи има сваку од тих висина . ако број људи који одговара свакој од тих висина нанесеш на осу y, добићеш расподелу . можеш да приметиш да је у овом случају расподела опет нормална јер ће вероватно највећи број људи заузети неке средње вредности (од 1,4 m до 1,8 m), а биће веома мало оних од 1,2 m или од 2 m висине . у наведеним научним методама које психологија користи за мерење варијабли употребљавају се различити инструменти, које можемо груписати у три категорије . Прву групу инструмената, свакако најпознатију и у психологији најзаступљенију, чине психолошки • Ако се сетиш часова математике, који појмови би одговарали узорку и популацији? слика 2 3 Нормална расподела (Гаусова крива) – 3 – 2 – 1 број особа вредности особине 1 2 3 Нормална или Гаусова крива – расподела варијабле на којој је највећи број случајева у средини (близу просека) и равномерно опада на обе стране . • Ако знаш да се интелигенција људи распоређује нормално, у коју категорију би требало да спада највећи број особа (исподпросечни, просечни, надпросечни)? Зашто? Edukapromo

36 тестови у другу групу спадају инструменти за мерење различитих физиолошких реакција, попут еег а или магнетне резонанце . трећу групу, коју нећемо овде посебно приказати, чине инструменти којима се мере физички параметри, попут висине (метар), времена потребног за неку реакцију (штоперица) и слично . Помисао на човека у бројевима може деловати застрашујуће Погледај филм Матрикс и обрати пажњу на то шта се деси када нео попије пилулу . математика нам заправо помаже да човека и свет око себе боље разумемо, а не да их претворимо у бројеве . она нам помаже да изађемо из мат рикса, а не да у њега уђемо . нео, про буди се, матрикс те има! 5. психолоШке технике и мерни ИНСТРУМЕНТИ О мерењу душе Психолошки тест и упитник – група питања или задатака смишљених тако да одговори људи на њих потичу од неке психолошке особине, а чији се укупан збир или скор расподељује нормално . сваки задатак или питање назива се ставка а њихов збир зовемо скор . 5.1. Психолошко тестирање Душа у тесту До већине психолошких особина не можемо доћи директно јер се налазе у уму, сакривене од очију истраживача стога их посредно меримо преко њихових манифестација у понашању . на пример, степен нечије интелигенције можемо проценити на основу понашања у различитим ситуацијама: да ли тачно и брзо решава задатке, да ли брзо и лако учи нове ствари и сл не можемо да посматрамо особе годинама да бисмо испитали како се понашају у одређеним ситуацијама, али можемо њихова понашања намерно да изазовемо и региструјемо . један од начина јесте да им поставимо одређена питања или задатке и да бележимо њихове одговоре тако се родила идеја о психолошком тесту и упитнику . нека да се ови мерни инструменти састоје само од задатака који имају тачна решења и онда говоримо о тестовима (нпр . тестови интелигенције) . уколико уместо задатака садрже питања или тврдње, које немају тачне и нетачне одговоре, већ бележе нека лична искуства, онда их зовемо упитницима (нпр . у питници или инвентари личности) . чес то се обе ове врсте мерних инструмената називају је дним именом психолошки тестови . н а п ример, ако желимо да испиту јемо депресивност, можемо на основу различитих симптома да смислимо већи број питања, а затим да тражимо од људи да за свако од тих питања процене у којој мери се односи на њих, од 1 (уопште не личи на мене) до 5 (потпуно личи на мене) . кад саберемо Edukapromo

37 све одговоре, добићемо скор депресивности за сваку особу која је попуњавала тест . уколико је тај скор или збир већи, можемо претпоставити да је особа депресивнија . о бр ати пажњу на то да одговор на једно самостално питање у тесту готово ништа не значи у тесту увек има више питања и једино збирни одговори на целу групу питања имају смисла . Појединачно питање човек може погрешно разумети, може се у тренутку збунити и слично, али тешко да ће му се то десити на свим питањима у једном тесту . зб ог тога психолози готово никад не гледају појединачне одговоре, него збир одговора, такозвани скор . такође, сваки психолошки тест пре употребе пролази строгу проверу на такозваним пробним узорцима . Провером испитујемо да ли постоје ставке (питања или задаци) које људи не разумеју или их погрешно

које не спадају у појаву коју желимо да испитамо, да ли је расподела скорова нормална и сл . с в е ове провере веома су важне и оне праве разлику између правог психолошког теста и разних анкетица које можеш наћи у новинама или на интернету . све те анкете по медијима само су набацане групе питања која нису прошла фазу озбиљног осмишљавања (дефинисања оног што се мери) нити фазу проверавања з б ог тога се умногоме разликују од психолошких тестова . ј едан прави психолошки тест заправо представља мерни инструмент . као што вагом меримо масу, тако психолошким тестом меримо, на пример, интелигенцију ево примера задатка из теста интелигенције: „у горњем квадрату дато је 8 облика распоређених по одре ђеном правилу, а 9 . о блик недостаје . изабери један од доле понуђених 6 облика који би требало да стоји на празном месту . ” с ети се да једно питање или задатак изолова но не значи ни шт а . Пошт о решиш или не решиш овај задатак, ништ а не можеш закључити о свом IQу . Да би се то сазна ло, мораш попунити цео тест, а то једино може да ти зада и правилно оцени психолог . Пример питања у тесту интелигенције • Да ли можеш да пр оцениш нечију особину личности ако се та особа сложи са тврдњом Бука ме лако пробуди? Примећујеш ли како је то тешко закључити на основу само једног питања? Зато се у упитницима користи много питања.

разумеју, да ли постоје ставке

Edukapromo

38 Шта значи кад ми психолог каже да ми је IQ 115? Правилно ту мачење поена са психолошког теста веома је важно јер ти поени имају смисла само ако се правилно схвате . Прв о што би требало да знамо јесте да су психолошки тестови засновани на постојању ра злика између људи (сети се нормалне расподеле) . зб ог тога психолошки тестови никада не мере колико нечега има или нема у твом уму, већ мере колико се ти разликујеш од осталих људи . ако ти је IQ 115, то никако не значи да у твом уму постоји 115 нечега . то з аправо значи да успешније решаваш тај тест интелигенције од тачно 84,13 одсто других људи . ако ти је IQ 100, боље решаваш тај тест интелигенције од тачно 50 одсто других људи . ове проценте рачунамо на основу нормалне (гаусове) расподеле, односно они представљају број људи који су испод нормалне криве за одређену вредност IQ (слика 2 .5) . Дакле, резултат са психолошког теста никада не показу је колико нечега има у теби, већ само твој положај у односу на неку групу људи, нпр . да ли је бољи или лошији од већине . овде би требало да приметиш још једну важну особину психолошког теста, а то је постојање разлика у одговорима наиме, пошт о је цела идеја психолошког тестирања да измеримо постојеће разлике између људи, јер тест само то и може, тест који сви ураде на исти начин не мери ништа . на пример, ако би психолози направили веома лак тест интелигенције, не би добили никакав податак, осим да тест није добар . исто тако, ако би направили превише тежак тест, не би измерили ништа јер већина људи неће урадити ниједан задатак . најбоље је ако један тест има мало веома тешких задатака, највише средње тешких и мало лаких . веома слична упитнику јесте анкета, која обично садржи мањи број питања, нпр . неколико ставки којима испитујемо став људи о некој појави . за разлику од теста и упитника, анкете не пролазе тако детаљне провере, али је процес конструкције доста сличан . тес тови се углавном користе за мерење одређених способности, упитници за мерење особина личности, а анкете најчешће за мерење ставова Посебну врсту психолошких тестова представљају такозване пројективне технике . ови тестови се састоје од неког материјала који се може различито доживети или интерпретирати, попут недовршених реченица, слика или нејасних мрља од мастила . очекује се да су одговори испитаника на овакве садржаје последица њихових унутрашњих стања, односно као да људи у нејасним сликама или реченицама заправо препознају сопствене мисли или фантазије . обрада одговора на пројективним тестовима често је слична обради на другим врстама тестова – дају се поени од којих се затим праве скорови . н ајпо знатији из ове групе јесте роршахов тест симетричних мрља од мастила (слика 2 .4) . слика 2 4 Пример слике из Роршаховог пројективног теста • На какву ти расподелу личи тест који има највише средње тешких, мало лаких и мало веома тешких задатака?Edukapromo

физиолошки параметри променити

2 .6

39 5.2. преко мозга до ума Поред психолошких тестова, психолози користе и разне физиолошке мерне инструметне да детектују промене у нервном систему које могу бити на разне начине повезане са психолошким особинама . тако преко пулса и дисања покушавамо да откријемо да ли неко лаже . ови параметри су, наравно, само посредно повезани са лагањем – преко страха . основна идеја је да ће особа која нешто крије,

и да ће се наведени

односно не говори истину, осећати већи страх

. Да би резултат испитивања био поуздан, на полиграфу (слика 2 5) избегавају се двосмислена питања, нејасне конструкције, па чак и питања која се тичу емоционално у збудљивих садржаја, јер она сама по себи могу изазвати реакцију Приликом проласка нервног импулса кроз ћелије мозга, ствара се блага струја коју ЕЕГ детектује . у зависности од учесталости те биолошке струје, запис на еегу има другачији облик, па се често говори о различитим типовима таласа (слика 2 .6) . ово не значи да мозак одашиље некакве мистериозне таласе, већ да се мења активност мозга коју бележимо као талас на запису Полиграф или „детектор лажи” – мерни инструмент којим се детектује неколико физиолошких параметара, попут пулса, дисања, електричне проводљивости коже и слично . слика 2 .5 . Полиграфско испитивање • Размисли о томе да ли је полиграф употребљив у емисијама које се приказују на неким тВ с таницама. Да ли су услови испитивања, питања и теме о којима је реч примерени полиграфском испитивању?

. Инструмент ЕЕГ (лево) и запис (десно) ЕЕГ

EncephaloGraph) – инструмент којим се мере промене у електричној активности мозга . Функционална магнетна резонанца (fMRI) – инструмент за снимање мозга уз помоћ јаког магнетног поља . Физиолошки мерни инструменти Edukapromo

слика

(Electro

40 Функционална магнетна резонанца (fMRI) јесте инструмент који се данас све чешће користи за снимање мозга у психолошким експериментима (слика 2 .7) . веома је користан у неуронауци, области која повезује психолошке карактеристике са разним променама у нервном систему . у зависности од тога који се део мозга највише активира током рада на задацима, мења се количина крви у тим деловима, што даље изазива промене у магнетном пољу . на основу промена у магнентом пољу, односно промена у прокрвљености делова мозга, апарат показује који је део мозга најактивнији при обављању одређене психолошке функције . нека да не познајемо довољно добро феномен који желимо да испитамо, на пример понашање младих људи на социјалним мрежама, па нисмо сигурни како да формулишемо ставке у упитницима и тестовима . због тога је корисно да прво обавимо квалитативно истраживање и да кроз анализу, на пример интервјуа, дођемо до бољег разумевања различитих аспеката феномена, што нам омогућава да формулишемо ставке тако да будемо сигурнији да нешто нисмо изоставили или промашили . По стоје и многа истраживања у психологији која се ослањају искључиво на квалитативну методологију . ова истраживања нису усмерена на понашање или на неке унутрашње особине, већ на лична искуства особа на пример, у здравственој психологији многе истраживаче занима како људи који пате од неких хроничних боле сти доживљавају своје стање и на који начин се носе са свакослика 2 .7 . Инструмент fMRI (лево) и запис (десно) 6. квалитативна истраживања Мера без мере Квалитативне технике – анализе понашања и доживљаја испитаника које не почивају на поузданим инструментима и мерењима, али које нам могу дати додатни увид у појаву коју испитујемо . Edukapromo

41 дневним проблемима како би разумели зашто долази до неких те шкоћа у лечењу и на који начин би могли да им помогну . о в акав методолошки приступ истраживању се назива феноменолошким . Понекад се деси да се појави неки занимљив случај, попут финеаса гејџа, особе која је несрећним случајем остала без дела мозга, о којој ћеш више читати у делу о неурофизиолошким основама ума . ми не можемо сада да испитујемо узорак таквих особа јер он вероватно не постоји, а никако не смемо намерно да оштећујемо тај део мозга одређеном узорку једино што нам преостаје као истраживачима јесте да детаљно опишемо тај један случај који имамо . о в акав методолошки приступ истраживању се зове студија случаја . у квалитативним истраживањима се користе различите технике за прикупљање података . нека да се у психолошким истраживањима на узорцима може добити релативно висока повезаност између интелигенције и школског успеха . ипак, постоји одређен број ученика који одступају од ове уочене правилности – на пример високо су интелигентни, а имају лоше оцене . не можемо унапред знати шта је условило овај неочекивани резултат, али кроз интервјуисање ових ученика можемо доћи до увида о њиховом специфичном животном контексту који можда крије објашњење за то што одступају од правила – на пример, можда су заинтересовани само за једну специфичну активност, попут бављења музиком, и запоставили су све остало . маркетиншка истраживања о томе како људи доживљавају нове производе и услуге по правилу се спроводе на овај начин . Фок ус групе потрошача дају нам увид у то како они дожив љав ају неки производ и на шта све обраћају пажњу, што омогућава истраживачима да осмисле упитник којим онда испитају знатно већи узорак потрошача како би дошли до поузданијих резултата . Поред техника за прикупљање, постоје и технике за анализу квалитативних података . ист раживаче често занима на који начин људи користе језик и како им то омогућава да остваре различите циљеве . на пример, једноставна реченица: „не осећам се добро”, изречена пријатељу, представљаће покушај Интервју – разговор са испитаником у складу са унапред припремљеним питањима или основним темама о којима се жели нешто сазнати . Фокус групе – техника прикупљања података у којој се од мале групе људи тражи да прича о одређеној теми, уз вођство истраживача који њихове асоцијације и идеје усмерава ка теми коју жели да истражи . Феноменолошка истраживања – истраживања усмерена на лично искуство и на то како саме особе доживљавају неке догађаје или стања . оваква истраживања се често ослањају на технику самопосматрања (интроспекције) . • Наведи неколико разлика између психолошког теста и интервјуа. Студија случаја – детаљан опис одређене индивидуе, групе или појаве, уз примену различитих техника, попут интервјуа, посматрања, али и психолошких тестова .

Edukapromo

42 да са неким поделимо своје стање, али ће изговорена на часу представљати извињење што нешто нисмо урадили како тре ба или покушај да се извучемо из учионице . неки начини говора током времена постају уста љени и обликују одређене праксе и друштвене односе . на пример, у школи је уобичајено да се наставници појављују као ауторитети и једино ће они моћи да изговоре: „тре ба да знате да . . . ” или: „ово је важно да запамтите . . . ” било би незамисливо да неко од ученика овако нешто изговори док одговара на часу . тиме се, кроз уобичајени начин говора, шаље порука о томе ко је особа која поседу је знање и треба да га пренесе, а ко је особа која треба то знање да стекне . овакве анализе језика у различитим институцијама или ситуацијама, нпр . на политичком митингу, током школског часа, током психотерапијске сеансе итд ., називају се анализа дискурса . Ана лиза дискурса –група техника за анализу језика, на основу чега се одређују социопсихолошке

. анализа се врши помоћу неких типичних реченица или претпоставки

појављују

„тре ба да знате . . . ”) . овакве реченице или претпост авке називамо комуникацијски догађаји или дискурси . 7. како од података до сазнања, ОДНОСНО ТЕОРИЈЕ Научне теорије – системи претпоставки које следе једне из других и не противрече једна другој, а које објашњавају све податке, или бар већину података, које добијамо истраживањима видимо да психологија користи многобројне методе и технике како би што поузданије и свеобухватније испитала психи чки живот људи и животиња з ами сли сада да испитујеш начин на који људи мисле и доносе разне одлуке у животу, од смислених (нпр . шта ћу да студирам) до оних мање важних (рецимо, која ли је флаширана вода боља) . изведеш неколико експеримената, задаш неколико психолошких тестова, па све то зачиниш са неколико фокус група и завршиш са пуно података . Шт а с тим? смисао свим тим подацима, били они бројеви или речи, дају научне теорије . замисли само шта би било знање или истина о некој појави . сигу рно знамо да истина није у некој прастарој књизи ко ју т реба да пронађемо . истина су наше теорије . чес то се може чути да неко каже: „не т ребају нам теорије, треба нам истина”. то је као да кажеш: „не т реба нам ауто, требају нам кола”, или: „нећемо цанета, хоћемо зорана кос тића8”. теорије које градимо на основу података истраживања јесу наше знање о свету наравно, постоје боље и лошије теорије . теорије које објашњавају већи број података из истраживања, које су систематичније (претпоставке уну тар њих су боље уклопљене), свакако су боље и на њих се ослањамо у тумачењу постојећих 8 зоран костић, певач групе Партибрејкерс, познатији по надимку цане . Edukapromo

карактеристике особа или читавих група

које се

у језику (нпр .

43 података, али и у осмишљавању нових истраживања којима их проверавамо . запамти: свака научна теорија с тално се проверава и допуњује, као што цане стално пише нове стихове и допуњује зорана костића . свака теорија садржи велики број претпоставки које се међусобно морају слагати, али се две различите теорије могу разликовати или чак бити супротстављене . Поред систематичности и заснованости на подацима из истраживања, нау чне теорије се разлику ју од ненаучних и по томе што се стално проверавају . САжЕТАК Научни метод опште приступе истраживању називамо научним методом . разликујемо два крупна приступа: експериментални и неекспериментални . оно по чему се ова два приступа разликују јесте контрола услова . Док испитујемо неку појаву у експерименту, контролишемо све споредне појаве које могу утицати на резултате нашег истраживања, док у неексперименталном приступу то не радимо Варијабле, корелација и узрочност особине у истраживању зовемо варијаблама и разликујемо зависне (појаве које испитујемо), за које проверавамо да ли зависе од независних варијабли (услова који мењају те појаве), и независне . неекспериментална истраживања у психологији заснивају се на постојању индивидуалних разлика, које третирамо као природни експеримент з бог тога очекујемо да се већина особина, тј . варијабли, расподељује нормално, по гаусовој кривој у неексперименталним истраживањима говоримо о корелацијама, тј . везама, између варијабли, а не о узроцима, јер немамо контролу услова као у експерименту . технике прикупљања података Поступке и инструменте којима меримо или процењујемо нешто у истраживању зовемо техникама . најчешће технике у психологији јесу психолошки тестови, који представљају скупове ставки на основу којих рачунамо скор на тесту . Психолошки тестови пролазе озбиљне провере пре употребе и веома се разликују од тв анкета или упитника из новина Поред тестова, психолози користе и физиолошке инструменте, попут полиграфа, еега или функционалне магнетне резонанце . Посебну групу представљају квалитативне технике које нам помажу да боље разумемо податке из истраживања . Научне теорије све податке обједињују научне теорије, које заправо представљају наше знање о свету . • Размисли због чега астрологија и хороскоп не спадају у научне дисциплине и теорије. шта од наведеног недостаје астрологији да би била наука? Edukapromo

КЉУЧНЕ

РЕЧИ

методологија

научни метод

истраживачке технике

експеримент

контролна и експериментална

група

зависне варијабле

независне варијабле

нормална (Гаусова) крива

корелација

неекспериментална истраживања

систематско посматрање

акционо истраживање

психолошки тест

полиграф („детектор лажи”)

ЕЕГ (ElectroEncephaloGraph)

функционална магнетна

резонанца (fMRI)

квалитативне технике

интервју

фокус групе

студија случаја

анализа дискурса

научне теорије

2 . Шта је основна одлика експеримента?

3 . Шта је независна, а шта зависна варијабла?

4 Шта је то нормална расподела?

5 . Шта је корелација?

6 . у чему је разлика

ПИТАњА И ЗАДАЦИ

ГРУПА ПИтАЊА: ПР ОВЕРИ ДА ЛИ ЗНА ш ОСНОВНЕ ПОЈМОВЕ И ЧИЊЕНИЦЕ.

у чему је разлика између научних метода и техника?

између повезаности и узрочности?

. Шта је у зорак?

. из чега се састоји један психолошки тест? 9 . Шта з аправо мери психолошки тест? 10 . у ком се типу истраживања може говорити о узроцима? 11 . наведи неке физиолошке инструменте које користе психолози . 12 . Шта спада у квалитативне технике?

Шта је научна теорија? Edukapromo

45 II ГРУПА ПИтАЊА: АНА ЛИЗИРАЈ, КРИтИЧКИ РА ЗМИСЛИ И ПРИМЕНИ.

. размисли о томе како изгледају неекспериментална истраживања у другим наукама, рецимо у биологији или астрономији Да ли би се за астрономска посматрања рекло да су експериментална или неекспериментална истраживања?

. рецимо да проверавамо да ли нека терапија помаже тако што испитамо групу људи пре и после терапије и добијемо резултат да се они осећају

Шт а нам

да бисмо били сигурни да се они осећају боље баш због терапије? 3 . Да ли је психологија природна или друштвена наука? у чему је разлика између природних и друштвених наука? Да ли та разлика уопште постоји? III ГР УПА ПИтАЊА: ПРОВЕжБАЈ И ПРОДИСКУтУЈ У ГРУПИ ИЛИ НА ЧАСУ. направите три верзије слике 2 .1, са стране 32, тако да свако лице мачка буде на по једној слици (нпр . сликајте телефоном свако лице посебно) и тражите од рецимо 20 других ученика да процене на скали од 1 до 5 колико им се свиђа свако од лица . лица приказујте једно по једно и, по могућности, другачијим редоследом различитим испитаницима . на крају израчунајте просечно свиђање за свако од лица, тако што ћете сабрати процене свих 20 ученика за то лице и поделити збир са 20 . упор

и продискутујте о томе шта они показују Да ли су крупније очи најдопадљивије? АКО жЕЛИш ДА ВИшЕ САЗНАш О ОВОЈ ТЕМИ, ПОТРАжИ СЛЕДЕЋЕ КњИГЕ:

. фајгељ, с . (2007) . Психометрија . београд: цент ар за примењену психологију . књига описује начине конструкције и проверавања психолошких тестова .

. тодоровић, Д . (2008) . Основи методологије психолошких истраживања . београд: цент ар за примењену психологију. књига је веома јасно и систематично писана и кроз велики број примера приближава методологију читаоцу . Edukapromo

боље након терапије .

недостаје

едите те просеке

Edukapromo

•

III ПСИХИЧКИ жИВОТ: ЕЛЕМЕНТИ, ОРГАНСКИ АСПЕКТИ И РАЗВОЈ КАД ПРОУЧИш ОВО ПОГЛАВЉЕ, МОЋИ ЋЕш ДА:

појмове психа и психичко и да их адекватно користиш;

разликујеш основне елементе или категорије психичког живота;

• објасниш

•

опишеш везе између психичког и телесног/органског функционисања;

значај, факторе и видове психичког развоја;

oбјасниш начин на који психичко функционисање подлеже одређеним поремећајима; • посматрајући себе и друге, препознајеш различите врсте психичких процеса, њихово прожимање с органским и њихов развој или враћање уназад. Са Душаном се у последње време нешто чудно дешава: он не хода, него лебди; мисли му се сажимају у једну тачку, а осећања бујају таквом силином да му изгледа да ће се сав распући; ствари око њега бледе у свом значају, али у исти мах имају много живљу боју. Већина би рекла: Душан је заљубљен. „Све ти је то хемија”, поучава, с друге стране, један Душанов друг. И мада се трудио да своје стање сагледа на тај начин, Душан није успео да се отргне следећем утиску: ако је све то хемија, онда у периодном систему недостају неки елементи; за ово што он доживљава – хемија нема речи! Којим онда категоријама припадају Душанови доживљаји? И какав је њихов однос с „телесном хемијом”? Одговоре на ова питања наћи ћеш у одељцима који следе. Edukapromo

• образложиш

•

Психички живот или психичко функционисање – скуп свих унутрашњих процеса, особина и стања који се јављају

48 као што смо рекли у првом поглављу, психологија проучава психички живот људи, а донекле и животиња . на овом месту покушаћемо ближе да одредимо појам психичког . Психичко спрам физичког и органског . као свако тело или материја, подлежемо законима физике и хемије: падамо када изгубимо ослонац, горимо када се изложимо јаком извору топлоте и, поред најбоље жеље, не можемо бити у исто време на два места надаље, као и остали организми, обављамо низ биолошких функција: дишемо, хранимо се, развијамо и размножавамо . али ми нисмо само тела или само организми; ми смо и особе, односно личности, које мисле и осећају, сањају и сањаре, имају извесне потребе и планове . ова врста унутрашњих процеса или доживљаја, који сами по себи нису физичке и органске природе, а који имају свој спољашњи израз (манифестацију) у нашем понашању, чини један релативно засебан део нашег бића; сви они заједно, укључујући начин на који се испољавају, чине наш психички живот или психичко функционисање . Психичко и социјално. иако се појам психичког обично повезује са оним што се дешава унутар нас, што је наше лично и приватно, истина је да се сви психички процеси, особине и стања обликују и испољавају у дијалогу са средином која нас окружује . ти вероватно другачије исказујеш радост пред најбољим друговима и другарицама, а другачије пред професорима . јапанци, на пример, обично радост испољавају мање интензивно него италијани или јужноамериканци (слика 3 .1) . укратко, наше психичко функционисање, попут изражавања емоција, увек носи и траг социјалног – оно је донекле одређено нашим односима с другим људима и оним што се сматра прихватљивим у одређеном друштву . Психичко и његови синоними. Постоји ли друга реч за психичко? наравно, старогрчке термине психа и психичко можемо директно превести речима душа и душевно, или их заменити синонимима ум и ментално (овим другим ћемо избећи старински и спиритуални призвук речи душа) . Дакле, када у психологији говоримо о менталним садржајима и процесима, углавном мислимо на оно што је обухваћено и појмом психичког – на оно што се дешава унутар нас, у нашем уму . 1. Шта је у нама психичко. неколико смерница ЗА РАЗУМЕВАњЕ И УПОТРЕбУ ОВОГ ПОЈМА

засебна појава

променама у (људском) организму;

и манифестације (испољавања) тог унутрашњег у понашању . слика 3 .1 . Различито изражавање емоција у зависности од културе Ментално – оно што се односи на ум; углавном има исто значење као реч психичко . Edukapromo

као

напоредо са физичким и хемијским

укључује

49 у старијим уџбеницима и књигама из психологије можеш наићи и на поделу која говори о конативној, афективној и когнитивној сфери психе . у том случају, имај у виду да конативно одговара ономе што у савременијим поделама означавамо као мотивационо, док се афективна сфера подудара са категоријом емоционалног . Психичко спрам свесног. Појму психе веома је близак и појам свести, али они нису у потпуности синоними . наиме, осим свесних доживљаја, нашу психу чине и такви садржаји и процеси који не допиру до наше свести – жеље које себи тешко признајемо или мисли које се крећу тако брзо и „вијугаво” да не успевамо да их испратимо . о такозваном несвесном сазнаћеш више у поглављу које се тиче личности; сада је важно само да запамтиш да психичко обухвата више од свесног . Психичко спрам психолошког. најзад, када користиш реч психичко, имај у виду да она нема сасвим исто значење као реч психолошко. Психолошко је оно што се односи на психологију, па тако можемо говорити о психолошким појмовима, постављати психолошка

уз помоћ психолошких метода, прикупити психолошке податке, организовати их у психолошке теорије итд . с друге стране, психичко је оно што се односи на психу, те тако говоримо о психичким садржајима, процесима и стањима, о томе да се психички осећамо добро или лоше, да је неко психички стабилан или да је доживео психичку трауму (озледу) и слично . осим термина ментално, у психологији је важан и појам ментализације . ментализација представља могућност да разумемо да је неко понашање покренуто психичким процесима – намерама, жељама, сећањима, мислима . . . истраживања показују да добра ментализација води развоју многих позитивних особина, док у њеном одсуству могу настати различити ментални поремећаји . • шта би био психички, а шта психолошки проблем? Наведи неколико примера. већ је било речи о томе да психа садржи свесно и несвесно . такође, у првом поглављу уведена је и подела на доживљавање (невидљиви и неопипљиви део нашег психичког живота) и понашање (видљиви одраз и израз унутрашњих, менталних садржаја, процеса и стања) . како би боље сагледала свој предмет проучавања, психологија традиционално користи још једну поделу – поделу психичких процеса, особина и стања на мотивационе, емоционалне и когнитивне. 2. ОСНОВНE КОМПОНЕНТЕ ПСИХИЧКОГ Има ли психа своје саставне делове? Edukapromo

питања, тражити одговоре

•

50 најгрубље речено, компонента мотивације обухвата све оно што нас покреће да поступамо или реагујемо на одређен начин – од урођених нагона до „високих тежњи” којима потврђујемо снагу и префињеност свог ума . компонента емоција укључује доживљаје и осећања која прате свако наше искуство – од простог доживљаја пријатности и непријатно сти до сложених осећања као што су страхопоштовање, презир или спокој . Под окриљем когниције налазе се они процеси који се тичу нашег сазнања – било да је реч о спознаји света који нас окружује, других људи (социјална когниција) или нас самих (с амосвесност и самоспознаја) . компоненти когниције припадају све сазнајне функције – опажање, пажња, памћење, мишљење и учење – а придружује им се и класа когнитивних или интелектуалних способности у наредних осам поглавља учићеш управо о овим компонентама психичког живота . сазнаћеш више о томе:

како их психологија одређује (дефинише);

који с у њихови кључни делови;

како су повезане с органским функционисањем;

како се током живота мењају;

•

којим врстама поремећаја подлежу . за све то време имај на уму и ово: мада нам је лакше да појмимо свој психички живот када га разделимо на одређене компоненте, он заправо представља једну целину у којој се мотивациони, емоционални и когнитивни елементи стално и неосетнo прожимају . • Разложи доживљај з аљубљености

емоционалне и мотивационе промене које он типично подразумева. ПСИХИЧКИ жИВОт ЧОВЕКА Психичко/ментално и његове компоненте Видљиви одраз психичког Органски аспекти психичких стања и процеса н е с в е с н о мотивација с в е с н о понашање ендокрини систем, кора великог мозга и други делови емоције лимбички систем, кора великог мозга и други делови, као и ендокрини систем когниција кора великог мозга, али и други делови Edukapromo

на когнитивне,

51 2.1. Шта је заправо свест – пашћу у свест 1 Део психологије бави се свесним процесима, односно свест и њени процеси представљају важан предмет проучавања психологије међутим, шта је заправо свест и шта значи бити свестан нечега? Свесност је тешко дефинисати без позивања на сам појам свести, тј . често се у дефиницијама помиње да је, на пример, свесност стање свести о нечему и сл . о в акве дефиниције називамо циркуларним јер се један појам објашњава самим собом . без обзира на тешкоће при дефинисању, сви некако осећамо да смо свесни . св есни смо да смо на концерту, да нам срце лупа брже ако је близу неко у кога смо заљубљени, свесни смо неправде уколико нам при запошљавању траже да будемо члан неке партије . то с тање у коме у датом тренутку имамо увид у то шта се дешава у свету око нас или у нама самима – заправо је свест . с амим појмом свести и његовим одређењима више се бави филозофија него психологија . Психолози у већој мери истражују поједине свесне процесе, попут опажања, памћења или мишљења . в е ома је занимљиво питање да ли друге животиње, осим човека, имају свест . ми на ово питање немамо прецизан одговор иако је тренутно већинско уверење да је свест специфичност људске врсте . може бити да се током еволуције код човека појавила нова функција, способност да се оперише симболима и представама, и да је њена последица била појава свести . ова новина је нашој врсти дала могућност да замишља прошлост и будућност, да предвиђа нове догађаје, да у уму прави различите верзије будућих и прошлих догађаја, да машта . једна од последица таквих замишљања јесте и свест о коначности, односно свесни смо да ћемо једног дана умрети, што ствара основу за један од највећих страхова, страх од смрти . овај страх је потпуно природан и сви га повремено осећамо . веома је тешко да замислимо свог кућног љубимца како седи у дворишту и тресе се од страха од смрти . међутим, као што је поменуто, не можемо прецизно знати да ли и друге животиње имају некакву свесност . 1 Песма групе Канда, Коџа и Небојша у свакодневном говору уобичајено је да се каже да неко „пада у несвест” јер се свест сматра редовним, доминантним стањем . Свесност – подразумева способност да се нешто директно сазна, опази или осети, тј . способност спознаје догађаја око нас и нас самих . у енглеском језику се користе разни синоними да опишу ст а ња св ести (conscious, aware, cognizant), па се често један појам одређује преко синонима, што је наравно опет циркуларна дефиницијаEdukapromo

52 2.1. Измењена стања свести стање свесности код људи може бити измењено природним путем, на пример током сна, или вештачким путем, помоћу такозваних психоактивних супстанци или процесом хипнозе . у поменутим случајевима говоримо о измењеним стањима свести . Спавање и сан – Хајде сањај ме, сањај 2 . када смо будни, свесни смо већине догађања око себе и у себи . међутим, када заспимо, наша свест је у измењеном стању и најчешће нисмо свесни шта се све дешавало док смо спавали . Дешава се да током сна устајемо, причамо са неким, ходамо, једемо, а да се ујутру ничега не сећамо . ова појава се назива месечарење и део је нормалног функционисања организма током сна . можемо замислити да се један део мозга, на пример задужен за ходање, пробуди, а да остали, нарочито они задужени за свест, и даље спавају Дакле, разни процеси се могу одвијати током спавања, само их ми нисмо свесни . Процес падања у сан може се прилично добро физиолошки описати . замисли само шта радимо када покушавамо да заспимо Повучемо се у неку тиху просторију, искључимо светло, затворимо очи . . . заправо смањујемо стимулисање својих чула и количину информација које долазе до мозга, што има за последицу да он смањује ниво активације и ми полако тонемо у сан . зашто сањамо? када се пробудимо, дешава се да се сетимо неких слика и догађаја који су се одиграли у нашем уму и њих зовемо сан . зб ог своје необичности снови су одувек изазивали занимање људи . у сновима се дешавају прилично необичне ствари: сањамо особе за које знамо да су преминуле, особе које не постоје, сањамо чудовишта, током сна се особе претварају једне у друге, возимо бицикле по рекама, аутобуси пасу траву (слика 3 .2) . . . нека да током сна чак имамо утисак да смо свесни тога да сањамо и та појава се назива лу цидним сном . иако ову поја ву прати снажна увереност да се десила, веома је тешко доказати да ли такви снови заиста постоје или су само по сле дица неког нејасног утиска којег се сећамо када 2 Песма групе Идоли . с нови су често током историје повезивани са необи чн им појава ма, попут предвиђања будућности или кому никације са мртвима . разни владари су на својим дворовима има ли тумаче снова као саветнике, верујући да се у сновима крију тајне поруке . и данас се могу наћи књиге за које људи верују да садрже тумачења снова, такозвани сановници . слика 3 2 Сандман, господар снова – лик из стрипа Нила Гејмена

Edukapromo

53 се пробудимо утисак који носимо из сна може бити прилично варљив, а нарочито сећање на тај утисак (о варљивости сећања ћеш више прочитати у делу о памћењу) . у неким психолошким теоријама, попут психоана лизе, снови се разматрају као производи наших несвесних процеса, па се сматра да отуда потичу њихове нелогичности . о в а теорија и сличне теорије покушавају да на неки начин интерпретирају значење снова . међутим, да ли снови заиста имају неко значење? Шта знамо о сну? еуген езерински је посматрао испитанике који су спавали и открио је да у неком тренутку током сна очи испод капака почињу брзо д а се померају . а ко би током такве фазе сна пробудио испитанике, они би извештавали да су нешто сањали . Данас знамо да се већина снова дешава током РЕМ фазе , али да сањамо и ван те фазе сна, у такозваним не рем фазама . к ако би испитали улогу и важност рем фазе, езерински и сарадници су 50их година 20 . века извели експеримент са депривацијом, односно елиминисањем рем фазе сна . они су испитанике који су спа ва ли будили чим би очи почеле да им се мрдају (слика 3 .3) . резултати су показали да после неколико дана без рем фазе људи нису у стању да изводе једноставне математичке операције, попут сабирања т роцифрених бројева када заспимо и упадамо у сан, могуће је прилично детаљно снимити начин рада мозга . на основу тих записа знамо да се прва рем ф аза јавља тек отприлике након 90 минута, а онда све чешће и те наредне рем фазе све дуже трају . у просеку током ноћи имамо отприлике четири до пет рем фаза и ако се не наспавамо, наредне ноћи мозак покушава да продужи трајање рем фаза, тј . покушава да их некако надокнади . све ово нам говори да сан, односно рем фаза, има важну улогу у нашем свакодневном функционисању и да је нашем организму неопходан . Пошто знамо да уклањање рем фазе, током које се најчешће сања, погоршава наше функционисање, можемо претпоставити да су снови заправо само споредна појава важнијих процеса који се дешавају током спавања . ако је функција спавања да се одморимо, то подразумева и одмарање ума . Шт а то заправо значи? наш ум током 3 рок групу R .е .м . могли бисмо према томе да зовемо и б оП . слика 3 .3 . Испитаница у експерименту са депривацијом сна РЕМ фаза (Rapid Еyе Movement – брзи очни покрети3) – фаза сна у којој се очи брзо померају, а током које најчешће сањамо . • Посматрај неког пса или мачку док спавају. Да ли им се очи испод капака мрдају? шт а ти то сугерише? Edukapromo

54 дана прими велики број информација, свашта видимо, чујемо, помислимо, осетимо тај велики број података пуни наш ум и уме да буде прилично хаотичан . можда током сна ум заправо сређује податке, препакује их, брише непотребне, а као део тог препакивања података ми упамтимо неке необично спојене слике и ујутру им се чудимо, или нас чак пробуде током ноћи па их зовемо кошмарима . Шт а се заиста дешава у уму током сна, не можемо са потпуном сигурношћу знати, али пре разматрања компликованих идеја о дубоком смислу снова, треба размотрити једноставнију могућност – да је сан последица сређивања података током спавања . у рем фази спавања долази до смањене активности мишића и, ако се тада пробудимо, може се десити да имамо осећање да смо будни, а да не можемо да се померимо . ово стање се назива парализа сна и често се јавља у нормалним околностима, без икаквог поремећаја . нав оди се да око 1/4 људи бар једном у животу искуси парализу сна . ста ње траје од неколико секунди до неколико минута и може бити веома непријатно јер га прати осећање беспомоћности, а понекад се јављају и халуцинације (привиђења) . нека да људи у оваквом стању имају утисак да су доживели као да лебде изнад свог тела (тзв . астрална пројекција), а заправо можемо да кажемо да се само један део мозга пробудио пре других – као да је део који регулише свесност будан, а део који регулише покрете мишића и даље спава (скоро супротно од месечарења) Психоактивне супстанце – једињења чије конзумирање може довести до измене стања свести . Психоактивне супстанце. Поред природно измењеног стања свести које се дешава током сна, свест се може изменити и под дејством психоактивних супстанци . у психоактивне супстанце могу спадати: алкохол, марихуана, кокаин, хеорин и слична једињења . њихов главни ефекат јесте промена физиолошких процеса у мозгу, што даље има утицај на доживљаје особе која их конзумира . неке супстанце могу да опусте, друге да појачају активност, па се зато људи након конзумирања некад осећају потиштено, опуштено или веома узбуђено и активирано . велика опасност од узимања психоактивних супстанци јесте појава зависности, о којој ће бити више речи у делу о менталним поремећајима и психотерапији . због необичних ефеката психоактивних супстанци на свест и доживљавање, присталице хипи покрета 60их година 20 . века чак су неоправдано веровале да узимање оваквих супстанци може „отворити” и „проширити” ум (слика 3 .4) . слика 3 .4 . Присталице хипи покрета 60их година 20. века Edukapromo

стручњаци нису сагласни са категоризацијом

супстанци на лаке и тешке дроге, неке државе су декриминализовале4 употребу

марихуане, попут Холандије, док су

попут уругваја . у сваком случају, као

алкохола, одлука о легализацији неће променити штетне

и важно је да тога будемо свесни . Хипноза. Велика хипнотисана

неке супстанце

55 чак су и неки психолози у том периоду испитивали дејства ових с упстанци, попут тимо тија лирија (слика 3 .5), познатог по изјави: „укљу чи се, наштимуј се, испадни (Turn on, Tune in, Drop out)”. нажалост, једини ефекти су били тренутно уживање и у највећој мери зависност као дугорочна негативна последица . употреба највећег броја психоактивних супстанци у већини држава је законом забрањена, углавном због веома штетних ефеката и изазивања зависности . Данас је, међутим, актуелна расправа о легализацији марихуане и такозваних лаких дрога . иако неки

психоактвних

друге потпуно легализовале,

је

и код употребе

ефекте

гомила5 . у разним културама постоје обичаји током којих људи упадну у неко необично стање свести, нпр . током медитације6 . немачки лекар франц месмер крајем 18 . века покушао је да оваква стања искористи у лечењу и од тада говоримо о хипнози . Хипнозу можемо одредити као стање свести у коме долази до фокусиране пажње на један садржај (нпр . речи хипнотизера) и до појачане сугестибилности (повећана склоност да реагујемо послушно) . она најпре подразумева увод у про тизер упознаје хипнотисаног са сугестијама ко ће му давати . затим се преко имагинације (замишљања, маште) хипнотисаног проширују те почетне сугестије, а сваки одговор на сугестију се охрабрује и похваљује . сугестије се од на различите доживљаје, опажаје, емоције, сли или понашања . на овакав начин свако од нас може себе уве сти у такво ста ње и зовемо ау тохипнозом . Поред поче тног енту јазма у 18 . веку, хипоноза се није показала као лековито стање у медицини, као ни касније у области психопатологије и психотерапије (слика 3 .6) . Данас се повремено користи при одвикавању од пушења или за смањење стреса . 4 Декриминализација подразумева да се поседовање малих количина не сматра кривичним делом, тј к ао да је нешто само делимично озакоњено, односно легализовано 5 Песма групе Партибрејкерс . 6 медитација је умирено стање организма са циљем и опуштања ума . слика 3 .5 . Тимоти Лири, психолог који се за време хипи покрета залагао за испитивање ефеката психоактивних супстанци слика 3 .6 . Жан Мартен Шарко покушава да употреби хипнозу у лечењу психичких поремећаја Edukapromo

3. анатомске и физиолоШке

56 о хипнози постоје разни митови и погрешна веровања као прво, током хипнозе, особа која је хипнотисана у сваком тренутку је потпуно свесна свега и у сваком тренутку може одустати . Дакле, то није неко магично стање у коме хипнотизер може потпуно владати нама, а да ми послушно извршавамо све што нам он каже . Хипнозу пре можемо замислити као стање дубље опуштености и релаксираности током којег се трудимо да обраћамо пажњу само на сугестије хипнотизера .

основе ума Кад се душа споји с телом као што поједини елементи ума чине целину у којој се међусобно прожимају, тако можемо рећи и да ум и тело чине целину . иако се често говори о уму и телу као о две одвојене ствари, данас преовлађује становиште да су ум и тело једно . Дакле, кад говоримо о телу, говоримо и о уму и тешко је замислити једно без другог . како осетимо сваки додир, бол или глад, тако нас и љубав често удари у груди па је осетимо и телом, а не само умом . 3.1. Где станује душа крајем 19 . века, финеас гејџ је минирао земљиште како би прокрчио пут за пругу коју су градили . Познавали су га као мирног, сталоженог и одговорног човека . редовно је долазио на посао, радио све што је требало и ни са ким се није препирао . тада се минирало тако што се ископа рупа у коју се сипа барут, па се он затим шипком сабије како би експлозија била ефектнија Док је финеас сабијао барут, дошло је до експлозије, а шипка је излетела и пробила му главу . Шипка му је оштетила неке делове мозга и оставила рупу у глави, али је финеас ипак преживео (слика 3 .7) . међутим, почео је чудно да се понаша . Постао је свадљив, непријатан и неодговоран . убрзо је добио отказ, а потом се и развео . умро је након 12 година од јаког епилептичног напада . Шт а је довело до драстичне промене у понашању финеаса гејџа? слика 3 .7 . Лобања Финеаса Гејџa и реконструкција проласка шипке. Лобања се данас налази у Вореновом анатомском музеју Харвардске медицинске школе у Бостону Edukapromo

нервни систем међутим, људи нису одувек тако размишљали и везивали су душу за различите делове тела (слика 3 .8) . на пример, аристотел је сматрао да се

налази у срцу, што је можда корен стихова попут ових: „срце ради бимабам, све друго је мање важно”7 . Декарту је тело личило на машину, а ум на неки дух у тој машини који је назвао неочекиваном силом која се изненада појављује

57 Шипка која је пробила главу ф и неаса гејџа као да је оштетила делове мозга који с у били задужени за одређену особину личности, на пример за контролу импулса или самоконтролу,

указује на везу одређених делова мозга са неким психичким функцијама . Душу

везујемо

и физиологије као посебних научних дисциплина, душа се премешта у нервно ткиво и више се не посматра одвојено од тела . Душу и тело данас видимо као две стране једне исте појаве . 7 Песма групе куД Идијоти . Да ли је шипка финеасу гејџу оштетила део мозга који је задужен за самоконтролу или је он и пре повреде био такав, само се трудио да то не покаже, не можемо знати на основу оваквих примера Да бисмо разумели шта је узрок а шта последица, потребно нам је систематско истраживање на узорку људи . и па к, овако необични случајеви могу нам послужити као занимљива полазна основа за размишљање . на пример, можемо се питати где су смештене наше особине личности или где је душа . слика 3 .8 . Deus ex machina –ум као дух у машини • Ако тело упоредимо са хардвером рачунара, а ум са софтвером, на чије схватање ти та аналогија личи? Edukapromo

што

и ум данас углавном

за

душа

и решава ствар . развојем анатомије

58 3.2. Нервно ткиво Нервна ћелија. Још пловиш ми у жилама8 . Нервна ћелија или неурон састоји се од тела ћелије, кратких проду жетака званих дендрити и једног дужег који се зове неурит или аксон (слика 3 .9) . замисли сада да те драга особа пољуби . Шт а се дешава док се ти топиш од среће? Додир усана активира рецепторе у слузокожи твојих усана, што изазива промену електричне активности нервне ћелије . нервну ћелију можемо да замислимо као електрични кабл који је под сталним напоном и то стање зовемо потенцијал мировања . активација ћелије додиром усана доводи до промене потенцијала мировања и до смене натријумових и калијумових јона кроз ћелијску мембрану, чиме се ствара нервни импулс (слика 3 .10) . Дакле, пољубац је у неурону изазвао смену натријума и калијума и тиме створио благу струју која путује кроз неурон нервни импулс кроз неурон путује од дендрита кроз аксон до врха аксона . али пољубац се не завршава на крају аксона! када нервни импулс дође до краја аксона, из ћелије се кроз мембрану излуче одређене хемикалије које зовемо неуротрансмитери . 8 Песма Дина Дворника . Нервна ћелија или неурон – основна градивна јединица нервног ткива . Рецептори – ћелије које примају информације из спољашње средине или из организма . Неуротрансмитери – једињења пу тем којих се преноси нервни импулс са једног на други неурон . Акциони потенцијал или нервни импулс – промена потенцијала која се дешава разменом јона дуж ћелијске мембране . размена јона доводи до промене разлике у наелектрисању спољашњости и унутрашњости нервне ћелије, односно до промене њеног поларитета . слика 3 .9 . Грађа нервне ћелије, неурона Edukapromo

Edukapromo

59 неуротрансмитери затим ступају у хемијску реакцију са другим једињењима на мембрани наредног неурона, чиме се ствара нервни импулс у том неурону . на овај начин је нервни импулс пренесен са једног на други неурон . неуротрансмитери могу бити различите хемијске структуре, а могу се груписати и у такозване системе јер њихово лучење утиче на велике делове мозга и значајно мења наше понашање (нпр . неки утичу на трему, будност, меморију, други на сексуално понашање, трећи на расположење и опажање, четврти на мотивацију . . .) . информација о пољупцу, на тај начин стиже до другог неурона, па тако редом до неког центра у мозгу, и ти тек онда схватиш шта ти се управо десило . овај процес преноса информације са неурона на неурон можеш да замислиш као игру глувих телефона између две групе људи које седе на два различита брда . и н формације уну та р једне групе преносе се шапута њем, попут кретања нервног импулса у једном влакну . а л и кад информација дође до последњег члана групе, као нервни импулс до краја аксона, он сада не може да шапуће онима на другом брду, па им шаље димне сигнале, који предст ављају неуротрансмитере . када први члан Синапса – простор између два неурона у који се излучују неуротрансмитери (слика 3 .11) . • Сећаш ли се ЕЕГа (електроенцефалографа) из поглавља о методологији, којим се мери активност читавог мозга? Пробај да повежеш рад ЕЕГа (Слика 2.8) са нервним импулсима и сменом потенцијала у нерву. слика 3 11 Веза два неурона – синапса слика 3 10 Натријумк алијумова пумпа и акциони потенцијал

Периферни

60 друге групе разуме сигна ле, он почиње да шапуће, односно наставља нервни импулс у својој групи, односно нерву . у зависности од смера преношења импулса, нерви могу да буду сензорни (преносе информације од рецептора до мозга) или моторни (преносе информације од мозга ка мишићима и жлездама) . Дакле, рецептор прими информацију коју до неког центра у нервном систему преноси сензорни неурон, па се она даље преко моторног неурона преноси на нпр . ми шиће и ми реагујемо . а к о су центри у кичменој или продуженој мождини, овај пут информације се назива рефлексни лук и помиње се у градиву биологије . Нерв ни систем. Уместо сломљеног срца, сломљени хипокампус. нервни систем човека можемо поде лити на периферни и централни нервни систем (слика 3 .12) . Пре ма функцији ко ју о бавља, периферни нервни систем можемо поделити на два дела – соматски и ау тономни нервни систем . Преко аутономног нервног система контролишемо рад срца, плућа, желуца и осталих орга на . ф у нкције ау тономног систе ма углав ном су ван наше свесне контроле . можеш ли стално да мислиш на то како ти ради срце или како дишеш? ти процеси су веома сложени и ако бисмо све њих морали непрестано свесно да контролишемо, не бисмо ништа друго могли да радимо .

нервни систем – састоји се од свих нерава у телу који се налазе ван централног нервног система и представља везу цнса са остатком тела . Аутономни нервни систем – део нервног система задужен за контролу рада унутрашњих органа нашег тела . Соматски нервни систем – задужен је за свесно покре тање мишића и за доживљавање осета попут додира, бола и сл . слика 3 .12 . Централни и периферни нервни систем Edukapromo

61 Централни нервни систем (ЦНС) обавијен је опнама између којих се налази ликвор (цереброспинална течност), па заправо читав цнс плива у течности . Кичмена мождина се налази унутар кичменог стуба и организована је тако да се у средини налази шупљина или канал око којег су неурони распоређени у облику латиничног слова X, а око њих су нервни продужеци, тј . аксони (слика 3 .13) . Део нервног система који чине тела нервних ћелија

се сива маса јер је на снимцима

мо

аксони

мијелин се састоји углавном од липидног ткива које је бело9 . у кичменој мождини се налазе нервни путеви којима пролазе информације од рецептора до мозга, али и центри за једноставне рефлексне радње . информације о једноставним рефлексним радњама не долазе до мозга, па их нисмо ни свесни . ове реакције одигравају се брзо и без наше контроле, а њихови центри су смештени у кичменој мождини . ефекторе у нашем телу представљају мишићи, помоћу којих померамо одређене делове тела, и жлезде, које луче одређене хормоне . моз ак се састоји од предњег или великог мозга (telencephallon), међумозга

), средњег мозга (mesencephalon), малог мозга (cerebellum) и продужене мождине (medulla oblongata) . у средишњем делу мозга налазе се и четири проширења, такозване мождане коморе, које су међусобно спојене, а настављају се на канал кичмене мождине . за разлику од кичмене мождине, у мозгу се сива маса налази споља, тј . окружује белу масу која је у средини . Продужена мождина се наставља на кичмену мождину и у њој се налазе центри за дисање, за рад срца, за ширење и скупљање крвних судова и за повраћање . код људи се на горњем крају продужене мождине налази тзв . мождани мост (pons) . Мали мозак представља центар равнотеже и мишићне координације . веома је развијен код животиња које се брзо и окретно крећу, нпр . код ајкула . Средњи мозак је код сисара подељен на четири дела и има важну улогу у контроли покрета очију и тела, као и за делове система визуелног и слушног опажања Међу мозак је окружен осталим деловима па се види само са доње стране . у њему се налазе таламус и хипоталамус . в аж ан је 9 о овоме ћеш више учити из градива биологије . Централни нервни ситем (ЦНС) – састоји се од мозга (cephalon) и кичмене мождине (medulla spinalis) Центар – односи се на место у централном нервном систему у које аферентним нервима долази информација, обрађу је се и шаље еферентним нервима до ефектора како бисмо одреаговали . слика 3 13 Кичмена мождина Edukapromo

назива

сивкаст, а део који чине аксони зове

бела маса разлика у боји потиче од тога што су

који чине белу масу мијелинизовани, а

(diencephalon

нервни систем упоредимо са

који примају и шаљу информације левој страни тела налазе у десној хемисфери,

62 ре флексни центар за температуру тела, за рад унутрашњих органа, з а крвни притисак, сан, глад и жеђ . Предњи или велики мозак састоји се из коре (cortex) која садржи сиву масу и беле масе испод коју чине аксони . Подељен је на две хемисфере, леву и десну . кора великог мозга је наборана јер је раст мозга ограничен запремином лобање, па се наборима повећава површина и количина неурона у њој . у кори се налазе бројни центри у које стижу информације из целог тела . Пр е ма функцијама које обављају, бродман је површину кортекса поделио на 52 поља . ова поља су заправо делови мозга који су специјализовани за одређене функције, односно у којима се налазе центри за одређене функције:

додир

. .), моторне (покре тање делова тела), језичке

. за нимљиво је да се

а они који примају и шаљу информације десној страни тела налазе се у левој хемисфери . такође, центри за неке функције се углавном налазе на левој, а за друге на десној страни мозга, па ову тенденцију називамо латерализацијом . на великом мозгу се разликују четири режња (лобуса): фронтални (предњи), паријетал ни (темени), окципитални (по тиљачни) и тем пор ални (слепоочни) . и з међу режњева се на ла зе удубљења или бразде (сулкуси) . на неким деловима мозга видљива су испупчења која називамо гирусима (слика 3 .14) . улога и важност појединих делова цнса за разне психичке појаве биће разматрана у оквиру поглавља посвећених конкретним процесима и функцијама Локализација наспрам функционалног јединства мождане масе. Сви за једног, један за све. в ажн о је поменути да се неки мањи делови ових већих целина удружују у обављању одређених функција . тако се, на пример, хипокамп ус, амигда лна једра, лимбички кортекс и још много ситних делова називају једним именом – лимбички систем . сви ови делови играју веома важну улогу у емоционалном реаговању, али и у неким деловима памћења . они, дакле, припадају различитим деловима мозга, али обављају сличне функције и зато их сврставамо у један систем . као да имамо екипу која игра исту игрицу на мрежи (онлајн) . налазе се у различитим градовима, али имају исти циљ – да поразе моћног сау рона10, и зато их опажамо као исти систем, Дружину прстена Поред специјализације за одређене функције, мождано ткиво се може и преоријентисати за вршење других функција . на пример, 10 зли чаробњак из толкинове трилогије Господар прстенова .

Ако

једном фирмом, размисли о томе којим би од наведених делова централног нервног система одговарале функције директора, менаџера одређених јединица, радника и машина које производе. слика 3 .14 . Режњеви и сулкуси великог мозга Лимбички систем – скуп различитих делова мозга који играју важну улогу у емоционалном реаговању и у неким деловима памћења . Edukapromo

сензорне (вид, слух,

(говор), емоционалне, сазнајне . .

центри

•

63 ако се неко роди са оштећењем центра за говор, постоји могућност да ће ипак усвојити говор јер функцију тог центра може преузети неки други део мозга . моз ак се понаша попут веслачâ кајака – сваки од њих контролише своју страну, али ако се неко повреди, његову улогу преузимају остали јер је суштина да кајак прође кроз циљ . ову особину нервног система зовемо пластичност, али она с годинама слаби па су промене функција центара теже уколико смо старији . с етимо се сада оног пољупца . Додир усана активира рецептор, он промени поларитет у аферентном неурону и изазове нервни импулс . нервни импулс се преко синапси преноси од неурона до неурона, кроз кичмену мождину, до одговарајућег центра у мозгу . видели смо да центара у мозгу има много, и не само да су специјализовани за различите функције у различитим деловима мозга већ се и међусобно повезују у шире системе како би обављали исте функције Пољубац би вероватно прво стигао у зону за додир, али би активирао и део лимбичког система . ти доживљаваш то као нежни додир који изазива емоцију пријатности, хвата те блага трема и можда помишљаш Should I stay or should I go11 . лимбички систем би ти тај догађај пренео у меморију као сећање на први пољубац . ако те та особа касније буде разочарала, уместо срца „сломиће” ти део ума и хипокампус . 3.3. Жлезде са унутрашњим лучењем Адреналином до узбуђења Поред нервног система веома важну улогу у психичком животу има систем жлезда са унутрашњим лучењем или ендокрини систем (слика 3 .15) . њега чине жлезде које као одговор на информације из спољашње средине луче хемијска једињења звана хормони . Хормони се луче у крв или у ликвор путем којих доспевају до органа . на овај начин наш организам регулише разне активности, попут метаболизма, сексуалног понашања, раста . . . укратко ћемо навести и објаснити улогу најважнијих ендокриних жлезда . 11 „Да ли да останем или да одем” – песма групе Клеш (Clash) . Пластичност – могућност функционалног прилагођавања и мењања нервног система . Хормони – различита хемијска једињења која имају улогу да преносе информације између ћелија • шта мислиш, да ли је могуће да се неко роди без једне хемисфере и да нормално функционише? шта би се у том случају десило? Хормон раста је крајем 20 . века коришћен као допинг средство у спорту и није могао да се открије стандард ним анализама урина . тек је почетком 2000их година пронађен начин за откри вање његове злоупо тр ебе анали зом крви . Edukapromo

слика 3 15

Ендокрине жлезде човека (мушкарац

жена

1. епифиза, 2. хипофиза, 3. штитна жлезда, 5. надбубрежна жлезда, 6. гуштерача, 7. јајник, 8. семеник

64 Хипофиза се налази са доње стране мозга и спојена је са хипота лам усом . код човека се састоји из три дела: предњег (а денохипофизе), средњег и задњег (неурохипо физе) . Ад енохипофиза лучи две групе хормона: соматотропни хормон (хормон раста), који регулише раст и развој организма, и тропине (стимулини), који делују на рад других жлезда . у неурохипофизу се одлажу хормони створени у хипоталамусу, попут окситоцина, који приликом порођаја појачава контракције материце и навирање млека . Штитна жлезда (тироидеа) налази се уз предњу и уз бочне стране гркљана и душника . лучи тироксин, тријодотиронин и тирокалцитонин, који утичу на физички и психички раст и развој и на окоштавање костију . Параштитаста жлезда налази се уз штитну жлезду . лучи паратхормон, који регулише количину калцијума и фосфора у крви и костима . Енд окрини панкреас (гуштерача) регулише метаболизам шећера (глукозе) преко своја два хормона, инсулина и глукагона . недостатак инсулина доводи до повишеног нивоа шећера у крви, што изазива шећерну болест . Надбубрежне жлезде се налазе са горње стране бубрега и састоје се из коре и сржи . кора лучи хормоне који регулишу промет минера ла, воде, угљених хидрата, протеина и липида и хормоне који утичу на развој полних органа . срж лучи адреналин и норадрена лин, који делују слично симпатичком нерв ном систему (убрзавају рад срца, повећавају крвни притисак . . .) . Полне жлезде чине тестиси и оваријум. тес тиси луче тестостерон, који у пубертету убрзава раст полних органа (примарне полне карактеристике) и развој секундарних полних карактеристика . оваријум лучи естрогене (који утичу на развој полних органа и секундарних полних карактеристика) и прогестерон (има важну улогу у трудноћи) . и естроген и прогестерон регулишу менструални циклус . ендокрини систем путем хормона регулише добар део нашег метаболизма, али и нашег психичког живота . з н амо да неки делови мозга играју важну улогу у емоцијама, други у опажању, трећи у покретима . . . али, сетимо се пластичности, особине да поједини делови мозга могу преузети функције других делова . моз ак и поред специјализације функционише као једна усклађена целина, а нервно ткиво је у сталној интеракцији са жлездама и остатком тела . читав организам је заправо једна усклађена целина, а део те целине је сва

лево,

десно):

Edukapromo

65 како и наш ум с ети се – кад говоримо о телу, говоримо и о уму, јер једно без другог не постоји . Поменули смо да је пластичност нервног система већа код млађих организама, односно неке функције и особине нервног система развијају се и мењају током живота . заједно са променама нервног система мењају се и развијају психолошки процеси . развој је једно од основних својстава живих бића . Понекад живот и дефинишемо по томе што укључује раст, сазревање, усложњавање и усвајање све ефикаснијих механизама и понашања тешко је објаснити зашто развој постоји у природи, а посебно је сложено објаснити зашто напредујемо у мишљењу или постајемо зрелије особе . оно што познајемо мало боље jeсу чиниoци и могуће пу тање развоја . 4.1. Однос наслеђа и средине у психичком развоју Шта покреће промене? нека од најважнијих научних открића у последња два века дол азе из области еволуционе биологије и генетике . Принципи који се односе на остали живи свет у великој мери важе и за људе, само су код њих често сложенији ј едан део нашег развоја одређује сазревањe, биолошки процес који се активира у одређеном узрасту . зб ог сазревањa деца обично проходају и проговоре у сличном узрасту, као што и пубертет почиње мањевише у исто време код свих . али, откуд уопште сазревање? њега активирају информације „записане” у нашим генима . Гени не утичу само на особине попут висине, боје очију или пола, већ и на процесе као што су рефлекси, метаболизам или лучење неуротрансмитера . научници више не сумњају у то да су генетички закони важни и за разумевање психичког функционисања и развоја . из свакодневног посматрања вероватно ти је јасно да деца личе на родитеље, на друге рођаке или једно на друго, чак и ако то не желе . у неким породицама може бити приметно да многи чланови 4. основни принципи психичког развоја Како се и зашто развијамо? Психички развој – промена или побољшање психичког функционисања јединке или врсте која укључује појаву све сложенијих и истанчанијих облика понашања и доживљавања Сазревање – развојни процес унапред одређеног биолошког развијања чије се секвенце аутоматски активирају у одређеном узрасту . Ген – функционална јединица преноса наследних информација која има одлучујућу улогу у процесу наслеђивања Edukapromo

сличности са својим ро

дитељима? Откуд

би све те сличности могле

66 имају, на пример, плаве очи или срчана обољења . каква је, међутим, ситуација са особинама личности? Да ли се импулсивност, искреност или речитост наслеђују? одговор на ово питање је компликованији . с једне стране, механизми наслеђивања у овом случају укључују заједничко дејство више гена, па нам зато може бити теже да те механизме откријемо . с друге стране, оно што наслеђујемо често су склоност и већа вероватноћа да се у нама развије одређено својство, али не и извесност да ће се то десити . оно што ограничава утицај наследних фактора и чини да он буде само потенцијал јесу искуства која свако од нас од самог рођења стиче у средини у којој живи . више него код било које друге животињске врсте, људска одојчад рађају се беспомоћна и преживљавају захваљујући капацитету да много и брзо уче . тај капацитет да се учи је урођен (мада, наравно, постоје индивидуалне разлике), али колико гласно беба треба да плаче да би је мама узела у наручје – то мора да се научи из искуства . сматрамо да развој тече добро када се наследне склоности и дејство средине добро допуњују . али, не мора увек да буде тако . нека девојчица може да буде склона ведрини и добродушности, али живот уз сурову маћеху може потпуно да је промени; неки дечак може да буде одважан и склон истраживању, али непромишљени излазак из дединог дворишта може у њега да усади трајни страх од дивљих животиња . развој се, дакле, одвија под утицајем наслеђа, али и такозваних фактора социјализације, као што су васпитање, школовање или поистовећење . Социјализација, отуд, може да нам замагли слику и да отежа закључивање: да ли деца личе на родитељe зато што носе њихове гене или зато што се, макар у неким годинама, силно труде да им буду што сличнија? током развоја психологије било је екстремних ставова у вези с овим питањем . неки научници, названи нативисти (од латинског natus, што знаСоцијализација – процес усвајања социјалних вредности и вештина које појединцу омогућавају да постане интегрисан у друштво . Нативизам – психолошки приступ која наглашава утицај наслеђа на људске особине и понашање . • шта мислиш по којим психолошким особинама личиш на своје родитеље, а по чему се разликујеш од њих? Да ли су им твој брат или твоја сестра слични на исти начин? Видиш ли да твоји родитељи имају неке

потичу? када особе са тешким менталним поремећајима дају децу на усвајање, финске социјалне слу жбе додељују их паровима којe су психолози оценили као посебно осетљиве и негујуће . испоста вило се да ова деца, упркос генетској предодређености, врло ретко развијају неки ментални поремећај . Edukapromo

да

67 чи „рођен, урођен”), мишљења су да је (скоро) све урођено и да се ништа не може променити васпитањем или учењем . насупрот њима, енвиронменталисти (од француске речи environnement – средина) сматрају да је децу могуће васпитним поступцима усмерити ка унапред одабраном циљу, без обзира на њихове урођене склоности или таленте . енглески психолог франсис голтон посветио је каријеру истраживању наследних основа интелигенције и особина личности, верујући да ће тако открити начин за „унапређење људске расе”: најспособнији би, према њему, требало да имају много деце, а онима с

да

на

ге нер ацију . о в ај приступ, назван

људи буде убијено и стерилисано у нацистичкој немачкој и у другим европским земљама зато што су боловали од туберкулозе, епилепсије или менталних поремећаја . у с овје тском савезу је пак била достигнута друга крајност, пошто је била на снази забрана примене генетике на човека . с овје тски психолози сматрали су да је сваког човека могуће научити свему и обликовати га на било који начин, па је у њиховим делима развој најчешће изједначен с учењем, док су наслеђе и сазревање занемарени . Природа нам је даровала прилику да однос наслеђа и учења проверимо на случајевима такозваних монозиготних (једнојајчаних) близанаца, браће или сестара који изгледају потпуно исто и имају потпуно исти наследни материјал Пошто су у томе идентични, разумно је претпоставити да све разлике које уочимо међу њима потичу од утицаја средине . Дакле, када бисмо имали довољно велике узорке идентичних близанаца који одрастају у различитим срединама, могли бисмо да закључимо колики је значај наслеђа, а колики средине . Проблем који се, међутим, овде појављује лежи у етичким принципима психолошких истраживања: не можемо близанце насилно да одвојимо од родитеља и једно од другог да бисмо добили научне резултате за које смо заинтересовани . нау чници зато трагају за оваквим случајевима који су се догодили спонтано (на пример, због тога што су деца дата на усвајање, родитељи умрли, итд .) . Понекад се открије особа која уопште не зна да има близанца и тада се она испитује . нара вно, број оваквих случајева није велики, па ни поузданост оваквих истраживања није потпуно задовољавајућа в и дели смо да је у највећем броју случајева немогуће открити особине које су условљене искључиво наслеђем или искључиво искуством . зато у науци преовлађује мишљење да је развој резултат утицаја обеју врста фактора, који су у интеракцији (садејству или узајамном дејству) . такво схватање назива се интеракционизам . Енвиронментализам – психолошки приступ који наглашава утицај средине на људске особине и понашање • остаје, наравно, питање ко је овде у праву: нативисти или енвиронменталисти . Шта мислиш како се може проверити које се психичке особине наслеђују, а које уче, и у којој мери? Интеракциониз ам – схватање да се развој одвија под узајамним дејством наслеђа и средине Edukapromo

најлошијим резултатима требало би онемогућити

пренесу своје „лоше гене”

следећу

еугеника , инспирисао је законе који су дозволили да стотине хиљада

68 овде, међутим, није крај Пошто човек није пасивно биће које само трпи утицаје, активност појединца је такође чинилац развоја . ми можемо властитом активношћу до извесне мере да утичемо на своје особине: да мењамо или усавршавамо своје предиспозиције учећи, тренирајући, мењајући навике, бирајући окружење и ситуације којима ћемо бити изложени, учећи из искустава као што ћеш учити у поглављима о личности и мотивацији, према неким психолошким теоријама постоји мотив који нас подстиче на даљи развој и усавршавање . уколико је он јачи, особа је више наклоњена здравом животу, усвајању нових вештина и превазилажењу сопствених ограничења – више и успешније надограђује оно што је наследила и може критички да размотри утицаје своје средине . 4.2. Путање развоја Психички развој може се посматрати на различитим нивоима: на нивоу јединке или на нивоу целе врсте . развој који се одвија од зачећа до смрти појединачне људске јединке назива се онтогенеза и представља кључни предмет развојне психологије . могуће је посматрати онтогенезу појединих психичких функција, али и целе личности Да ли је људска врста остала иста од појаве првих људи до данас? наравно да није, а настале промене односе се и на психичко функционисање наше врсте, што спада у сферу филогенезе . захваљујући раду чарлса Дарвина, научници више немају дилему о еволуционом континуитету између животиња и човека . мада јесу на врху еволуционе лествице, људи многа својства деле са животињама, а посебно с приматима, с којима имају и до 98 одсто заједничког генетског кода . раз умевању филогенетског развоја доприносе и законитости откривене у оквиру компаративне психологије . односи међу људима, начини испољавања осећања, неке вештине и поремећаји настајали су и нестајали током историје . са становишта наших предака, може бити незамисливо или морално неприхватљиво то како се ми данас понашамо и које особине имамо . овим се бави културноисторијска психологија: она нам помаже да предмет истраживања сагледамо у много широј перспективи . развој психичких особина људске врсте у контексту друштва и културе назива се историогенеза најза д, иако под развојем обично подразумевамо само нешто позитивно – усавршавање или пораст ефикасности – део развоја чини и пропадање пожељних од но сно појава непожељних облика фун кци он исања . о в ај „негативни” облик развоја – од здравог ка боле сном или од високофункционалног ка мање ефикасном – назива се патогенеза . Ис ториогенеза – развој психичких особина људске врсте који се одвија у друштву и култури . Патогенеза – опис и објашњење порекла и развоја болести или дегенеративног процеса . Онтогенеза – развој једног организма, односно особе, током читавог животног циклуса . Филогенеза – еволуција или развој целе једне врсте: биљне, животињске, односно људске . • како можеш сопственом активношћу и изборима да утичеш на то како ћеш се даље развијати? Да ли желиш да нешто промениш? Шта још да унапредиш?

Edukapromo

69 као и све друге природне појаве, психичке функције подложне су пропадању . као што биљке вену, тако и животиње и људи старе и због тога неке психичке функције постају мање ефикасне него што су биле . ако се присетиш тога како твоји бака и дека више не виде и не чују као раније, а вероватно им и памћење и могућност учења нису као у младости, онда знаш о чему говоримо . али, старење је природно и нужно, а поремећаји психичких функција су нешто друго . неким људима се дешава да им психичке функције не буду довољно добро развијене или да почну рано или изразито брзо да пропа дају . з б ог тога ћеш учити не само о томе које функције постоје, како се развијају и који су мождани процеси у вези с њима, већ и о томе како оне могу бити ометене . у најкомпликованијим случајевима поремећај може да захвати читаву личност и, макар у одређеним периодима, да значајно онемогући функционисање те особе . о овоме ћеш учити у посебном поглављу у трећем делу уџбеника . историчар уметности мирослав тимотијевић у својој књизи Рађање модерне приватности опису је и историјски „трену так” у коме се у породичним односима појављују осећања која ми сматрамо де фи нишућим својством породиц е: „ роди тељи су дужни не само да брину о деци него и да их воле . [ . . .] новим педагошким схватањима инсистира се на неговању емоционалног односа према најближима [ ] Дете се учи да воли родитеље, а не само да их поштује [ . . .] отвореније исказивање љубави супружника постаје прихватљиво тек током последњих деценија 18 . века . ” 5. поремећаји психичких функција И ЛИЧНОСТИ један од првих и најпознатијих приказа случаја психичке поремећености описује живот и третман берте Папенхајм када јој се разболео отац, за кога је била веома везана, она га је неговала до исцрпљености . Почела је да се жали на главобоље, на поремећај вида, на парализованост, обамрлост једне руке, на страх од воде, а касније је развила и халуцинације, почела да говори неразумљиво или на страним језицима и изгледало је да у себи има две сасвим одвојене личности, бојала се смрти и била изразито узнемирена ово стање се погоршало након очеве смрти, па је пребачена у болницу, где је одбијала храну и покушавала да се убије . када се наредне јесени вратила кући, почела је да понавља поступке и речи од претходне године тако да је сваког дана радила оно што и 365 дана раније . Edukapromo

70 САжЕТАК Дефиниција кад говоримо о психичком, мислимо на унутрашње процесе, особине и стања који се јављају као засебна појава напоредо са физичким и хемијским променама у организму, као и на специфичне манифестације (испољавања) тог унутрашњег у понашању јединке . уместо психичко, можемо рећи и ментално или душевно . основне категорије Психички процеси, особине и стања обично се деле на мотивационе, емоционалне и когнитивне . мотивационо се односи на оно што нас покреће да поступамо на одређени начин, емоционално на доживљаје и осећања која прате наша искуства и дају им специфичан тон, а когнитивно на наше сазнајне процесе и способности (опажање, пажњу, памћење, мишљење, учење и интелигенцију) . још једна важна подела јесте на несвесне и свесне аспекте психичког . свесност подразумева способност да се нешто директно сазна, опази или осети, тј . способност спознаје догађаја око нас и нас самих . стање свесности код људи може бити измењено природним путем, на пример током сна, или вештачким путем, помоћу такозваних психоактивних супстанци . неуролошки аспекти Психичке функције су неодвојиво везане за нервни систем, чију основу чини нервна ћелија или неурон . информација се неуроном преноси преко натријумкалијумове пумпе, која доводи до стварања акционог потенцијала или нервног импулса . импулс се увек преноси од дендрита ка аксону неурона . са једног на други неурон нервни импулс се преноси кроз синапсу преко неуротрансмитера . нервни систем можемо да поделимо на периферни и централни Периферни чине соматски, који је задужен за свесно контролисане покрете, и аутономни, који је задужен за рад унутрашњих органа . централни нервни систем се састоји из мозга и кичмене мождине, кроз коју пролазе нерви и спајају мозак са осталим деловима нервног система и тела . м озак можемо поделити на неколико целина: продужена мождина, мали мозак, средњи и међумозак и велики или предњи мозак . на површини предњег мозга налази се кора састављена од сиве масе или неурона, која је издељена на велики број функционално различитих зона или центара . различити делови мозга који имају исте или сличне функције означавају се као посебни системи, попут лимбичког система . Поред специјализације, мозак поседује и особину пластичности која му омогућава и промену функција центара . Edukapromo

Edukapromo

лимбички систем

пластичност

хормони

психички развој

сазревање

Ген

Социјализација

Нативизам

Енвиронментализам

Интеракционизам

Онтогенеза

Филогенеза

Историогенеза

Патогенеза

71 развој Психологе интригира зашто се особе развијају и како се особине личности мењају . извесно је да одређену улогу у томе имају наследни чиниоци, путем којих се нека психичка својства преносе с једне генерације на другу . велику улогу играју и утицаји средине у којој одрастамо, као и интеракција ове две групе фактора . активност сваког од нас, упркос ограничењима која нам намећу наслеђе и средина, значајно утиче на то у ком смеру ћемо се развијати . Психологија се бави различитим правцима развоја, али највише оним који води „од колевке па до гроба” Проблеми и поремећаји Психичке функције могу да пропадају услед старења или патолошких процеса, а поремећена може бити и читава личност . КЉУЧНЕ РЕЧИ психички живот или функционисање ментално

емоционално и когнитивно свесност РЕМ фаза психоактивне супстанце неурон рецептори акциони потенцијал или нервни импулс неуротрансмитери синапса периферни нервни систем аутономни нервни систем соматски нервни систем централни

систем (ЦНС)

у ЦНС

мотивационо

нервни

центар

6 . из чега се састоји неурон?

72 I ГРУПА ПИтАЊА: ПР ОВЕРИ ДА ЛИ ЗНА ш ОСНОВНЕ ПОЈМОВЕ И ЧИЊЕНИЦЕ.

. Покушај што ближе да објасниш појам „психичког”, доводећи га у везу (указујући на сличности и разлике) са органским, социјалним, менталним и психолошким

. Шта обично узимамо као основне елементе или категорије психичког живота?

. Шта је свесност?

. у којој фази сна највероватније сањамо? због чега се она тако зове?

. Шта

с у психоактивне супстанце?

. Шта је акциони потенцијал и како он функционише?

. који су делови централног нервног система?

сулкуси и гируси?

. Шта с у лобуси,

. за које је психичке функције важан лимбички систем?

ГР УПА ПИтАЊА: А НАЛИЗИРАЈ, КРИтИЧКИ РА ЗМИСЛИ И ПРИМЕНИ.

. Подела на мотивационо, емоционално и когнитивно може се укрстити са поделом на свесно и несвесно, из чега би произашле категорије несвесне/свесне мотивације, несвесних/свесних емоција, те несвесних/свесних когнитивних (сазнајних) процеса . Покушај да нађеш бар по један адекватан пример за сваку од тих категорија психичког функционисања . 2 . зб ог чега је случај финеаса гејџа важан за неуролошке основе психичког живота? Шта нам овај случај показује? 3 . уколико дође до оштећења неког дела мозга, до опоравка ће пре доћи код младе особе него код старе . з а што? којом особином нервног система објашњавамо ову разлику? ПИТАњА И ЗАДАЦИ Edukapromo

1 . бауцал, A . (у редник) (2010) . Standardi za razvoj i učenje dece ranih uzrasta u Srbiji . B eograd: Institut za psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i UNICEF

2 филиповић ђу рђевић, Д , здравковић, с . (2013) Увод у

. ако се нађемо у ситуацији која нас веома уплаши и пожелимо да по бегнемо, који хормон ће наш организам лучити у већој мери? До каквих ће промена у нашим физиолошким процесима то довести? III ГР УПА ПИтАЊА: ПР ОВЕжБАЈ И ПРОДИСКУтУЈ У ГРУПИ ИЛИ НА ЧАСУ. 1 како се и када у свакодневном животу користе

психичко,

психолошко? ослушните људе око себе или покушајте да се присетите одговарајућих примера, па продискутујте о томе да ли ове појмове употребљавамо у њиховом правом или и у неком другом (погрешном) значењу .

. Поменуто је да је у већини држава употреба такозваних лаких дрога законом забрањена . размисли о томе да ли постоје неке предности делимичне легализације која је уведена у неким државама, а које су све опасности А КО жЕЛИш ВИшЕ ДА С АЗНА ш О ОВОЈ тЕМИ, ПО тРАжИ СЛЕДЕћЕ КЊИГЕ ИЛИ НАУЧНЕ РА ДОВЕ:

изрази

ментално, душевно и

неуронауке . зрењанин: зрењанинска библиотека . савремена основа за упознавање са областима неуронаука .

когнитивне

Генетика за почетнике . Превела ирис Пејчић београд: Хинаки увод у генетику писан за све оне који нису студирали биологију

Edukapromo

. Џоунс, с

лун, б

(2002) .

Edukapromo

•

75 IV МОТИВАЦИЈА КАД ПРОЧИТАш ОВО ПОГЛАВЉЕ, МОЋИ ЋЕш ДА:

схватиш шта све може да нас покрене на активност;

разликујеш различите врсте мотива и мотивације;

објасниш како изгледа један мотивациони циклус и шта га покреће;

разумеш да сви имамо неке исте потребе које задовољавамо на различите

схватиш да неки мотиви имају већу важност од неких других;

разумеш да се неки мотиви уче и развијају;

начине; •

•

боље разумеш мотиве сопственог понашања. Двадесет шестог марта 2012. године, у 5.15 сати ујутро, познати филмски редитељ Џејмс Камерон заронио је у непознато: ка дну Маријанског рова, најдубљег места у Тихом океану, које се налази на дубини од 11.000 метара. Камерон је о овоме годинама сањао, а да би то урадио, морао је да осмисли и сагради сопствено пловило, подморницу Дипси челенџер. У подморници с најсавременијом опремом било је места само за њега, а било је практично немогуће предвидети да ли ће њена конструкција издржати огромни притисак на океанском дну. Путујући једва неколико метара у секунди, након два и по сата стигао је на само дно. Ту је провео неколико сати, скупљајући узорке тла и воде, и правећи снимке, док је један по један систем на подморници полако отказивао. Када су на крају отказали и клипови на подморници, доведен је у питање његов повратак. Ипак, после пет сати проведених на дну, успео је да се врати на површину. Како је могуће да се човек упути у овако опасну авантуру и да ризикује сопствени живот и због чега? Жеља за знањем? Авантура? Радозналост? Да бисмо одговорили на та питања, морамо боље разумети природу људске мотивације. Edukapromo

Мотив – уну трашња

Мотивација – процес

покре тања и усмеравања

активности ка постизању

Инстинкт –

филогенетски

програмиран, урођени

образац биолошки

сврсисходног понашања .

фрази: „Верујем

76 велики део човекових активности и понашања усмерен је ка извршавању његових намера, остваривању циљева, задовољавању различитих потреба и жеља, односно подстакнут је различитим свесним и несвесним унутрашњим подстицајима (разлозима) . све снаге унутар човека које покрећу, усмеравају и одржавају понашање до постизања циља ка којем је оно усмерено називамо мотивима . то могу бити разне биолошке и психолошке побуде које изнутра покрећу човека на одређену активност – психолошки узроци понашања . све доживљаје и понашања који су подстакнути мотивима и усмерени ка остваривању одређених циљева називамо мотивацијом. Постоји неколико појмова међу којима је важно правити разлику . Да кренемо од почетка и од твог личног и психолошког бављења овом темом . можда размишљаш о томе како беба уме да ради разне ствари, а да је нико томе није научио? вероватно ћеш прво помислити: чекајте, шта беба уопште ради? а и оно што ради, углавном је постепено учила . али, није баш тако . ко те је, рецимо, научио да сисаш? мама или тата? заправо, ниједно од њих, дете долази на овај свет с тим „знањем” . Природа га је опремила тежњом за одређеним стварима и одређеним понашањима чији је циљ да преживи . овај филогенетски програмирани, урођени склоп биолошки сврсисходног понашања назива се инстинкт . инстинкти у том смислу имају јасну биолошку функцију – опстанак и преживљавање . и нстинкти су специфични за врсту: пауци плету мрежу, птице се селе а људи? где су инстинкти у твом понашању данас? 1. ПОЈАМ МОТИВА И МОТИВАЦИЈЕ Шта нас поред нагона нагони на активност? • шта

нелогично у познатој

беба од тренутка рођења уме да сиса, да окрене главу ка ономе што јој додирне образ, да чврсто стегне објекат који јој се стави на длан, да задржи дах испод воде, да прави покрете ногама као при ходању ако се држи усправно и ногама додирује тло, да пружи руке испред себе и рашири дланове ако лицем надоле крене ка тлу (као да пада) . . . рекло би се да само изгледа као беспомоћно створење, зар не?

је

својим инстинктима”?

којем

покре тачка снага која изазива, усмерава и одржава понашање до постизања циља ка

је оно усмерено .

одређеног циља .

Edukapromo

или физиолошког недостатка нечега што је неопходно

или пожељно за добро функционисање организма, као и тежња да се то стање превазиђе . на пример, одређена промена

77 Да својим рођењем припадаш времену краја 19 или почетка 20 века, били би свугде јер су у то време инстинкти представљали главни принцип објашњења људског понашања . Појам инстинкта је у то време био веома популаран, а листа нових инстинката непрестано се увећавала, па је укључивала и, рецимо, инстинкт да се буде тајновит или да се шкргуће зубима! ако нисмо рођени с инстинктима за лагање и шкргутање зубима, сигурно јесмо с одређеним физиолошким и психолошким потребама: за кисеоником,

итд . Потреба је стање

водом, храном, блискошћу

психолошког

у хемијском саставу крви заједно

променама изазива потребу за,

случају говоримо о органским

психолошки недостаје, представља психолошку потребу (нпр . љубав, друштво других људи) . органске потребе често су блиско повезане с појмом нагона, унутрашњег стања изазваног физиолошким потребама . често нисмо свесни да нам нешто недостаје (откуд знамо колико имамо кисеоника у крви?) јер неке потребе организам задовољава аутоматским активностима, док се неке друге потребе доживљавају свесно као стање тензије, прилив унутрашње напетости који захтева растерећење и тиме покреће на активност (нпр . глад, жеђ, поспаност . . .) . у том случају говоримо о нагонима . и нагони су, као и инстинкти, биолошки сврсисходни импулси који покрећу и усмеравају активност ка одређеном циљу, али су подстакнути физиолошким променама у организму међутим, за разлику од инстинката, начин извођења радње и објекат којим се задовољава потреба нису унапред фиксирани . често се поред нагона у свести јавља и представа привлачног објекта који би га могао задовољити, па у таквим случајевима говоримо о жељи (ух, што ми се једе кувани ђеврек!) или се у виду може имати неодређена тежња према групи објеката (ух, што ми се једе... било шта кувано!) . тежња – неодређена жудња усмерена не на специфичан објекат, већ према некој врсти објеката . Потреба – стање психолошког и физиолошког недостатка онога што је неопходно за добро функционисање организма . Нагон – свесно доживљено унутрашње стање напетости изазвано физиолошким потребама које захтева растерећење жеља – мотивационо стање када се уз потребу и нагон у свести јавља и представа привлачног објект а који би га могао задовољити . Edukapromo

с хормоналним

рецимо, храном или водом у овом

потребама . оно што човеку

имамо веома много различитих мотива . наше понашање мотивисано је не само потребама, већ и навикама, интересовањима, вредностима, ставовима, емоцијама (о овим појмовима читаћеш у наредним поглављима) . можемо ли некако унети ред у то мноштво мотива? њиховим бројањем

не, али смисленом класификацијом да . неких смо мотива који

основи

понашања

неких

можемо направити разлику између свесних и несвесних мотива. на пример, знамо зашто идемо у пекару да купимо онај кувани ђеврек који нам се пријео (свесни смо свог мотива глади) . међутим, замисли неког ко се ирационално плаши куваног ђеврека; правих разлога за то понашање таква особа вероватно није свесна и то бисмо могли разумети тек уз помоћ посебних психолошких поступака и техника . несвесни мотиви посебну важност имају у склопу психоанализе која у њима види главне покретаче човекове активности . нешто радимо да бисмо дошли до нечега до чега нам је стало, а нешто да бисмо уживали у самој тој радњи (у самој активности) . када обожавамо кувани ђеврек јер уживамо у његовом укусу или свирамо гитару јер у томе уживамо, онда смо унутрашње (интринзички) мотивисани . ове активности су у том случају саме по себи награђујуће . Спољашња (екстринзичка) мотивација, насупрот томе, јесте мотивација која нас подстиче да обављамо одређене активности јер оне воде до неке награде, иако нам саме по себи нису пријатне ако ђеврек једемо да бисмо очували „линију” иако нам то није омиљена храна, а гитару свирамо да бисмо поред „линије” некога задивили иако нам је само свирање напорно или мучно, онда смо спољашње мотивисани . споља мотивисане активности не доносе нам задовољство саме по себи, тј . директно, али посредују у долажењу до онога што нам причињава задовољство (леп изглед, привлачан партнер или партнерка) . унутрашња и спољашња мотивација имају веома важну улогу у обављању разних интелектуалних делатности, рецимо у учењу неког градива (о томе ћеш више сазнати у поглављу о учењу) . интелектуални рад може бити подстакнут неким спољашњим факторима, на пример жељом за угледом, популарношћу, бољим материјалним статусом . може, с друге стране, бити мотивисан жељом за сазнањем, истраживањем онога што је непознато, што спада у домен унутрашњих мотива . м еђутим, једна од основних подела, о којој ћемо нешто више рећи, јесте на органске (називају се и биолошки), социјалне и личне мотиве . Унутрашња мотивација –мотивација за

које

мотивација

активности

нам

нису

али воде

неког нама привлачног

2. ВРСТЕ МОТИВА Ко ће пребројати све мотиве? • Наведи неки пример из личног искуства за спољашњу мотивацију. Edukapromo

леже у

нашег

свесни, а

не, па

активности

доживљавамо као награђујуће саме по себи Спољашња

–

за

које

саме по себи

привлачне,

до

циља .

главни циљ им је преживљавање (нпр . глад, жеђ, поспаност и сл .) . њихово задовољавање је предуслов за опстанак . Продужено лишавање хране, односно онемогућавање задовољавања потребе за храном, водом или сном, може имати трагичне последице (без хране можемо издржати око месец дана,

79 истраживања показују да спољашња награда за неку активност може умањити унутрашњу мотивацију за њено обављање . с друге стране, казна или претња казном може увећати унутрашњу мотивацију . одређена активност може постати посебно пожељна ако нам је на неки начин забрањена . 2.1. Органски мотиви и мотивациони циклус На животној клацкалици органски или биолошки мотиви су урођени, засновани углавном на органским потребама, и

дана без воде) . у основи свих ових мотива јесте одржавање физиолошке равнотеже у организму, односно одржавање хомеостазе . Хомеостаза је оптимално стање равнотеже у организму које је неопходно за његово функционисање . када се та равнотежа поремети, у неким случајевима долази до мотивисаног понашања . оно је подстакнуто свесно доживљеном потребом

. циљ тог понашања је поновно успостављање равнотеже, односно отклањање несклада између постојећег и неопходног стања организма . Поремећај равнотеже изазива, у неким случајевима, доживљај непријатности који гони на активност чији је циљ њено отклањање (погледај слику 4 .1) . слика 4 .1 . Процес нарушавања и поновног успостављања хомеостазе хомеостаза недостатак/ вишак нечега у организму јављање потребе нагон предузимање акције надокнађивање/ одстрањивање нечега Биолошки мотиви – урођени мотиви засновани углавном на органским потребама . Хомеостаза – оптимално стање равнотеже у организму неопходно за његово нормално функционисање . • Група дечака се игра на игралишту испред зграде. С једног прозора провирује мама једног од њих: — Гаврило! — шта је било, мама? Јесам ли гладан? — Ниси, сине, хладно ти је! Где се у овом случају на приказаној схеми налази мама? Edukapromo

свега неколико

(нагоном)

80 недостатак воде у организму, рецимо, нарушава равнотежу у њему, што изазива потребу коју свесно доживљавамо као жеђ и то нас даље покреће да нешто урадимо по том питању (да попијемо чашу воде) . тиме отклањамо тај недостатак и враћамо се у стање равнотеже . Хомеостаза може бити нарушена како недостатком, тако и вишком нечега што је потребно избацити, одстранити из организма (рецимо, потреба за мокрењем) . тело је у извесном смислу као термостат – региструје одступање стања организма од оптималног нивоа и аутоматски покреће механизам одржавања хомеостазе који нас гони на одређене активности чији је циљ враћање у стање равнотеже . то је праћено осећањем задовољства и растерећењем, повратком у стање неузбуђености . најважнији органски мотиви јесу глад, жеђ, потреба за спавањем и сексуални нагон . Дуже лишавање

или воде у организму води

нагона глади, односно жеђи, који се манифестују у тражењу и узимању хране, односно воде . Потреба за спавањем јавља се периодично у току дневног циклуса . спавање је једна од основних потреба организма која је подједнако важна као храна и вода (сети се онога што смо о важности спавања и сна рекли у делу о измењеним стањима свести) . то је сложено стање током којег се организам одмара, опушта и опоравља од активности . уобичајено траје 7–9 сати, али дужина спавања зависи од узраста особе (деца дуже спавају од одраслих) и од замора током будног стања . Приближно трећину живота човек проведе спавајући . сексуални нагон, иако органски мотив, често се сматра мање важним од претходних јер, како је ерих фром једном рекао, нико није умро од незадовољења сексуалног мотива . ј асно је, међутим, да он има велику важност за оптимално функционисање појединца, а и за опстанак врсте – живот се репродукује захваљујући сексуалном нагону (да њега није било, не би било ни ове књиге, ни тебе што ово читаш) . Сексуални нагон је тежња за задовољењем сексуалних потреба подстакнутих одређеним физиолошким и хормоналним променама у организму, као и одређеним спољашњим подстицајима . у људском понашању сексуални нагон, поред биолошких, регулисан је емоционалним и когнитивним чиниоцима, а његов значај и функција разумеју се не само као фактори одржања врсте, него и као фактори менталног здравља и личног остварења особе . сексуални нагон подстиче и усмерава сексуалну активност, која може бити различите оријентације: усмерена према особама супротног (хетеросексуална оријентација), истог (хомосексуална оријентација) или оба пола (бисексуална оријентација) . сексуална оријентација формира се рано у животу и није ствар личног избора нити променљива карактеристика особе – не може се својевољно постати или престати бити хетеросексуалне или хомосексуалне оријентације (сматра се да гени и хормонски процеси играју веома важну улогу у овоме) . сексуално понашање, међутим, јесте ствар избора . Постојећи подаци из већег броја држава широм света показују да значајан проценат младих ступа у сексуалне односе пре навршеног пунолетства, али интересовање за сексуалне активности често није праћено и одговарајућим знањем и информисаношћу о одговорном и безбедном сексуалном понашању . малолетничке трудноће, сида и друге сексуално преносиве болести нежељене су Сексуални нагон – тежња да се задовоље сексуалне потребе подстакнуте одређеним физиолошким и хормоналним променама у организму, као и одређеним спољашњим подстицајима . Edukapromo

хранљивих материја

јављању

81 • Смисли пример за неки нехомеостазни мотив. Постоји ли нешто чега, рецимо, не може бити превише? шта је то? последице ризичног сексуалног понашања које могу бити отклоњене сексуалним образовањем, информисањем и отвореном комуникацијом о овој често прећуткиваној теми у животу младих (зато немој гурати ову тему „под тепих”, информиши се!) . имајући све у виду, могли бисмо рећи да је људска сексуалност, као свеукупност онога што се односи на мушке и женске полне карактеристике, сексуални нагон и сексуално понашање, веома сложена . она је производ како биолошких и психолошких, тако и социокултурних утицаја . о томе најбоље сведочи чињеница да је сексуална активност подстакнута на више начина: привлачношћу друге особе, жељом за физичким задовољством, потребом да се искаже наклоност према некоме, жељом да се отклони сексуална узбуђеност итд . насупрот типичним, а погрешним представама, психолошка истраживања показују да се разлике у сексуалној оријентацији не могу објаснити разликама у раном васпитању или проблематичним породичним односима . такође, не постоје разлике међу особама хомосексуалне и хетеросексуалне оријентације у квалитету њихових сопствених интерперсо налних или партнерских веза, нити су деца која одрастају у хомосексуалним породицама у било ком смислу „оштећена” (ни могућност да сами развију хомосексуалну оријентацију није ништа већа) . с друге стране, откривене су разлике у једној скупини ћелија у хипоталамусу између хомосексуалаца и хетеросексуалаца . гени такође играју своју улогу . вероватноћа да су оба близанца хомосексуалне оријентације већа је код једнојајчаних него код двојајчаних близанаца . може ли се онда постати или престати бити геј? готово извесно одговор је – не . сексуална оријентација је нешто с чим се рађамо и по много чему је слична „рукости” . неки људи су десноруки (већина), неки леворуки (мањина) и нико никог не мрзи због тога . осећаш глад? Шта кажеш на порцију похованих шкорпија или живих пачјих фетуса? вероватно ти се на ово „преврће желудац” . али зашто? наведене врсте хране имају једнаку хранљиву вредност као и било шта друго што једеш (рецимо, онај кувани ђеврек) . нарушену равнотежу организма засновану на органским потребама лако бисмо повратили једући поховане шкорпије . ипак . . . нико није морао да нас научи да једемо када смо гладни, али јесмо научили шта би требало да једемо . урођене, органске потребе можемо задовољити на различите начине и уз помоћ различитих „објеката”, али смо начин задовољења и објекте којима се то чини научили током одрастања и социјализације у одређеној култури . ово учење начина и објеката задовољења биолошких потреба називамо њиховом социјализацијом . Шта се једе, а шта не зависи од навика у исхрани средине у којој одрастамо; развијамо склоност Edukapromo

82 према одређеној врсти хране и одбојност према некој другој (иако за то не постоје биолошки разлози) . тако су многе врсте хране које су за нас права посластица (нпр . печено прасе), непри хватљив оброк за друге (нпр . за једног ортодоксног муслимана) . ово важи и за неке друге биолошке потребе, попут сексуалног нагона . Шта је сексуално привлачно, с ким је дозвољено или пожељно ступати у сексуалне односе, у ком узрасту итд ., варира од културе до културе . и током живота мењају се начин, објекти и ситуације у којима се задовољавају биолошке потребе . Помисли само на то како изгледа задовољавање потреба док је неко беба или мало дете и да ли би било прихватљиво да се и данас понашаш на тај начин (једеш на цуцлу, просипаш храну на све стране, а физиолошке потребе задовољаваш кад и где стигнеш) . (не)склоност одређеној врсти хра не че сто има важну биолошку функ цију . на пример, љути зачи ни на цени су у топлим поднебљима, у којима се храна иначе лакше квари, и заправо успоравају раз мнoжавање бактерија . одбојност према одређеној врсти хране у трудноћи вр хунац до стиже у десетој недељи, када је фетус најосетљивији на отрове који би могли бити унети с храном . • Наведи неколико примера за социјализацију овде описаних биолошких потреба. 2.2. Социјални мотиви Зашто желимо да будемо с другима? социјализацијом не учимо само како да задовољавамо органске потребе, већ развијамо и нове мотиве, попут оних које називамо социјалним мотивима . Социјални мотиви су углавном стечени мотиви који настају и задовољавају се у односима с другима и регулишу, тј . покрећу и усмеравају, друштвено понашање људи . једноставно речено, реч је о мотивима који су усмерени на повезаност с другим људима . Постоји велики број социјалних мотива, а овде ће бити описани они најважнији . не волиш самоћу? не би могао/могла да живиш без свог друштва? то је због твог афилијативног мотива, тежње да успостављамо блиске емотивне односе с другим људима . Потребно нам је да будемо с другима, да се удружујемо, а усамљеност и социјалну изолацију веома тешко подносимо . удруживање с другим особама омогућава не само задовољавање многобројних органских потреба, већ и других стечених мотива . Порекло овог мотива вероватно лежи у једној другој с њим тесно повезаној потреби за везаношћу – урођеној потреби детета за успостављањем блиског физичког контакта са знаСоцијални мотиви – углавном стечени мотиви који су усмерени на повезаност са другим људима . Афилијативни мотив – тежња да успостављамо блиске емотивне односе с другим људима . Edukapromo

83 чајним особама које о њему брину (о чему ћемо говорити у поглављу о емоцијама) . стога је вероватно да постоје извесне урођене основе афилијативног мотива, али и учење игра велику улогу јер нас од малих ногу уче како би требало да се дружимо с другима итд . и родитељски мотив – тежња да имамо децу и да се нежно и заштитнички односимо према деци – блиско је повезан с претходна два . мек Дугал, као и неки други аутори, сматрао је да постоји урођени родитељски, а посебно матерински инстинкт . тако потреба за раним везивањем код детета има симетричну заштитничку мотивацију код родитеља, па овај мотивациони тандем остварује важне биолошке и психолошке функције, за индивидуу, као и за врсту . истраживања показују да овај мотив може понекад надвладати све остале мотиве који се жртвују зарад заштите потомака . Грегарни мотив односи се на сродну потребу да се буде заједно с другим људима без обзира на то што с њима немамо близак непосредни контакт . за разлику од афилијативног, односи се на тежњу за припадношћу некој већој групи људи међу којима нема непосредних и блиских веза . он је веома важна основа друштвеног живота људи и често се сматра извором припадности већим групацијама људи, попут нације или навијачке групе . мек Дугал (већ погађаш) говори о урођеном грегарном инстинкту вероватно зато што се човек лако приклања групама које својом постојаношћу и снагом остварују део тежњи нејаког појединца . сети се „моћних” анонимуса у походу навијачке масе градским улицама . овај мотив могао би да буде и један од узрока конформирања, прихватања понашања групе или већине, о којем ћемо говорити у поглављу о психологији групе . и алтруистички мотив, тежња да се несебично помогне другима без обзира на личну корист или губитке, има важну улогу у људском по нашању . наглашавање важности помагања другима током васпитања, али и способност људи за емпатију и саосећање с другима у невољи (о чему можеш више прочитати у поглављу о опажа њу особа), важни су чиниоци који доприносе јављању и јачању овог мотива . Алтруистички мотив – тежња да се несебично помогне другима без обзира на личну корист или губитке . • Наш познати песник Мирослав Антић једну збирку песама посветио је сину, са „превеликом молбом да никада не пристане на чопор”. Који то социјални мотив њега брине? можда звучи чудно, али истраживања показују да су људи мање спремни да помогну особи у невољи уколико су присутни и други људи који би то могли учинити . зашто? у си туаци ји када је присутно више људи, појединац се, између осталог, осећа мање одговорним за пружање помоћи (Зашто баш ја? Зашто неко други не помогне?) . имај у виду ову чињеницу: не буди још један посматрач . Бројне примере неспремности људи да помогну особи која је наизглед у невољи можеш видети уколико укуцаш „Bystander eﬀect” у претраживач Јутјуб. Грегарни мотив – тежња за припадањем некој већој групи људи . Edukapromo

84 с друге стране, и мотив борбености представља важан мотивациони чинилац људског понашања . исказује се у настојању да се лични циљеви остваре и лични интереси заштите, често борбом, такмичењем са другим људима . бити борбен не значи нужно бити агресиван . о агресивности говоримо када постоји намера да се другој особи нанесе штета или да се она повреди . циљ мотива борбености није повређивање других већ, пре свега, заштита сопствених интереса које други угрожавају . о пореклу мотива борбености постоје несугласице: да ли се рађамо са склоношћу да борбом остваримо своје циљеве или постајемо борбени тек ако се за то стекну услови? како било да било, средина у којој одрастамо веома утиче на то да ли ће се борбеност појединца подстицати и друштвено вредновати, као и колико често, на који начин и у односу на шта ће се испољавати 2.3. Лични мотиви Зашто желимо да се истакнемо међу другима? Лични мотиви су стечени мотиви који подстичу истицање и потврђивање вредности сопствене личности . најчешће се прави разлика између неколико повезаних личних мотива . сви тежимо да позитивно мислимо о себи, да себе видимо у позитивном светлу Мотив самопоштовања или самопотврђивања управо описује тежњу особе да се потврди, односно да сама себи, а и другима, покаже да њено постојање и активности имају смисао и вредност . ова тежња за потврђивањем сопствене вредности може попримити различите облике, тј . може се испољити као потреба да нас други прихватају, да одобравају наше поступке, да нас уважавају (мотив за признањем), али и да будемо бољи од других, да се изрази наша личност и њена супериорност над другима у различитим видовима активности – стручности, неким вештинама итд . (мотив за престижом) . често се говори и о мотиву за моћи или доминацијом – тежњи да се има утицај на друге људе, да се утиче на њихово понашање . мотив који у извесном смислу обједињује наведене јесте мотив постигнућа, тежња да се постигне нешто што се сматра вредним, да се достигне или надмаши неки за особу значајан критеријум успешности . циљ мотива постигнућа јесте урадити нешто што боље, најбоље што се може . тежиште је на наглашавању сопствене компетентности, из чега произлази доживљај „ја то могу”, који је важан извор задовољства • Да ли ти се десило да је твој мотив постигнућа у вези с неким школским предметом био најпре низак, да би потом постао израженији? У којим околностима се то десило? Ко је на то највише утицао? Лични мотиви – мотиви који подстичу истицање и потврђивање вредности сопствене личности .

самопоштовања – тежња да се неко потврди као особа, да себи и другима покаже да њено постојање и активности имају смисао и вредност . Мотив постигнућа –тежња да се постигне нешто што се сматра вредним, да се достигне или надмаши неки за особу значајан критеријум успешности . Edukapromo

Мотив

3. редослед мотива по важности

85 Ако лажеш, порашће ти нос – вероватно је лекција коју добро знаш . током одрастања усвојили смо одређени скуп правила о томе како би се требало понашати, порастао је у нама неки мали унутрашњи полицајац који мотри на наше понашање и кажњава када „пређемо на црвено” у свом деловању . развијена морална свест, усвојена мерила о томе шта је право и правилно, а шта није, такође представља важан унутрашњи покретач активности .

Коме је до љубави док крчи стомак? видели смо да незадовољење неких мотива угрожава опстанак људи, док незадовољење неких других нема тако високу цену . Да ли то значи да су неки мотиви у том смислу важнији од неких других? какав је међусобни однос мотива? на ово питање покушао је да одговори абрахам маслов . сматрао је да постоји пет врста мотива који су у хијерархијском односу, уређени с обзиром на своју снагу и биолошку важност . на дну лествице мотива налазе се физиолошке потребе (глад, жеђ, секс, сан итд .) које су најснажније и имају највећу биолошку важност . Потом следе потреба за сигурношћу (лична егзистенција, материјална сигурност, здравље итд .), за љубављу и припадањем (да се припада и да се буде прихваћен, да се избегава усамљеност и изолација итд .) и за поштовањем и угледом (самопоштовање, уважавање и прихватање од стране других итд .) . на врху лествице мотива налази се потреба за остварењем себе (развој сопствених специфично људских могућности и способности) која описује суштину људске потребе за стваралаштвом, спонтаношћу, знањем, лепим итд . • Размисли о томе који су од мотива из Масловљеве класификације (хијерархије) биолошки, који социјални, а који лични. Шта практично значи то да су наведени мотиви у хијерархијском односу? Постоји одређена законитост у јављању различитих мотива . све док мотиви који су ниже на лествици нису барем делимично задовољени, више потребе се не јављају и не добијају у значају . Морална свест – усвојена правила прописаног понашања . Хијерархија мотива – специфичан однос између мотива заснован на њиховој снази и биолошкој важ ности услед којег постоји законитост у њиховом јављању . Edukapromo

86 Долазимо на свет с ограниченим бројем биолошких потреба . већина њих се не развија постепено нити се појављују нове и сложеније урођене потребе: глад, жеђ, сан исти су и за бебу и за стогодишњу особу . рекли смо, међутим, да, и ако се не развијају биолошке потребе, развијају се начини њиховог задовољења . сексуални мотив је изузетак јер, иако органског порекла, можемо говорити о развоју сексуалног мотива . у периоду пубертета долази до хормоналних промена (које ћемо убрзо објаснити), до развоја секундарних полних карактеристика и полног сазревања чија је последица јављање (зрелијег облика) сексуалног мотива и интересовања за сексуалне активности . сексуални мотив најснажнији је у периоду младости . чињеницу да дете има мали број мотива, а одрастао човек веома велики, психолози су покушавали да објасне на различите начине . Према неким класичним гледиштима која су мотиве поистовећивала с инстинктима или урођеним потребама, нове потребе и жеље изданак су биолошких потреба које се социјализацијом модификују и преводе у другачије облике (рецимо, мотиви за спортска такмичења корен имају у инстинкту борбености и сл .) . гордон олпорт критиковао је оваква гледишта и развио претпоставку о функционалној аутономији мотива: оно што је било средство за постизање одређеако смо задовољили физиолошке потребе, њихова мотивациона снага за наше понашање привремено се „гаси” и примат добијају они мотиви који се на лествици налазе изнад њих, и тако редом, све до врха хијерархије, на којој се налазе мотиви најмање битни у биолошком смислу, али који имају велику психолошку важност за појединца и за његову личност . када се појави виша категорија мотива, важност нижих мотива не нестаје, али је њихов утицај на пона ша ње мно го слабији . ако се два мотива која нису задовољена налазе на различитим позицијама на лествици, тежићемо да задовољимо онај који је ближи дну пирамиде има ли нечега изнад остварења себе? и сам маслов, као и неки други аутори, рекао би да има на врху хијерархије би се у том случају налазиле својеврсне духовне потребе, потреба да се нађе смисао и да се припада нечему „већем” од појединца . м аслов ову врсту по треба назива потребе за самопревазилажењем . 4. развој мотива Како настају мотиви? Функционална аутономија мотива – појава да понашања која су некада била средство за постизање одређеног циља могу временом постати циљ за себе . Edukapromo

87 ног циља, може временом да постане циљ за себе, функционално аутономан мотив ако почнеш да свираш гитару или клавир само зато да би био популаран у друштву или да би удовољио захтевима родитеља, временом можеш заволети ту активност, постати мотивисан за њу саму по себи . функција, или циљ, понашања постаје независна, аутономна од његове првобитне мотивације и рађа се један нови мотив . социјални и лични мотиви се, по дефиницији, постепено усвајају и развијају . одрастајући развијамо нове потребе: да будемо у друштву других, да припадамо, да волимо и да будемо вољени, да нас цене, да будемо прихваћени, али и бољи од других . учење и развој ових мотива под великим је утицајем когнитивног и емоционалног развоја појединца (о чему ћеш читати у каснијим поглављима), као и квалитета односа с другим људима у раном детињству не можемо говорити о неким законитостима у јављању мотива, али је јасно да се неки мотиви јављају касније у животу (нпр . родитељски мотив), док неки други имају посебну истакнутост у појединим периодима живота (нпр . афилијативни мотив у периоду адолесценције) . • Наведи неки пример за стицање нових мотива механизмом функционалне аутономије мотива. 5. фрустрације и конфликти Tрка с препонама у задовољавању мотива као што ти је вероватно познато, задовољење многих наших мотива не иде увек тако глатко и непрестано се суочавамо са разноразним препрекама на том путу . ако се договориш о дружењу с људима до којих ти је стало, али те у последњем тренутку (или више пута) нешто омете у томе, осетићеш непријатност, незадовољство, напетост и сл . за довољење неких твојих мотива (рецимо, афилијативног) у том случају је ометено или ускраћено и то непријатно стање ометања задовољења мотива називамо фрустрацијом (о томе ћеш више сазнати у поглављу о личности) . Препреке у задовољавању мотива могу бити спољашње . тако осујећење задовољења мотива могу изазвати физичке, „објективне” препреке (нпр . твоји другари су на заједничком летовању, а ти ниси са њима) или други људи . Препреке могу бити и унутрашње, до нечега унутар нас, као када нас у остваривању неког циља спречи наше незнање, негативне емоције итд . можда је ово планирано дружење пропуштено због тога што за дан или два имамо важан тест, па морамо да учимо? у тој ситуацији се један мотив (нпр афилијативни) супротставља другом (нпр . мотиву за постигнућем) и то називамо конфликтом . Да бисмо говорили о конфликту, важно је да два мотива буду слична по интензитету (нпр . једнако ти је стало и до добре оцене и до вечерњег изласка), али да имају различити смер утицаја (излазак/останак код куће) . конфликтне ситуације могу бити различите – може се радити о избору између два једнако привлачна Конфликт – унутрашњи сукоб два мотива који делују у различитим смеровима . Edukapromo

88 циља или два једнако неповољна циља могуће је и да нас један исти циљ истовремено и привлачи и одбија (нпр . веома здрава чорба од карфиола, чији ти се укус нимало не допада) . у овим ситуацијама фрустрације и конфликта које сви имамо у искуству, људи различито реагују реакције, с једне стране, могу бити реалистичке у њих спада улагање појачаног напора у остваривање жељеног циља (нпр . више времена проведеш у учењу да би добио вишу оцену) . слично, можемо пронаћи неки други начин или пут да дођемо до жељеног циља (нпр . потражити помоћ наставника или другара у савладивању градива) . с друге стране, реакције на фрустрације и конфликте могу бити и нереалистичке такве реакције само привидно доносе олакшање, иако заправо не решавају проблем и не отклањају фрустрацију . љ уди се у таквим ситуацијама бране од непријатних стања изазваних фрустрацијом, често кроз различите видове агресивног понашања или путем механизама одбране (о којима ћеш читати у поглављу о личности) . у ситуацијама фрустрације и конфликта најбоље до изражаја долази воља, способност човека да свесно управља својом активношћу у постизању циљева, превазилазећи препреке на које успут наилази . за остваривање одређених циљева (нпр . успешан завршетак факултета) потребан је велики напор, тј . воља . све оне намерне и планске активности усмерене ка извршењу циљева називају се вољне радње . оне укључују јављање тежње да се одређени циљ постигне, анализу могућности да се циљ постигне, разрешавање конфликата мотива, доношење одлуке о избору мотива или циља и извршење донете одлуке . една веома позната студија у психологији децу је стављала пред једноставан избор и доводила их у неку врсту конфликта мотива – да ли желе да добију један колачић одмах или два колачића мало касније, када се истраживач врати у просторију након што дете накратко остави насамо са колачићем . не чини ти се да је то нека превише битна ствар? ипак показало се да су она деца која би одолела слатким мукама и одложила задовољење за касније (тј . бирала два колачића) у каснијем животу показивала боље школско, академско и професионално постигнуће . 6. ПОРЕМЕЋАЈИ У ЗАДОВОЉАВАњУ МОТИВА Зашто намерно повраћати? у задовољавању мотива може доћи и до поремећаја . најкар актеристичнији примери су поремећаји исхране и сексуалне мотивације . глад нам шаље јасну поруку кад да почнемо и кад да престанемо да једемо али, ствари нису увек тако једноставне, нарочито за особе које пате од поремећаја исхране, булимије или Вољне радње – све намерне и планске активности које су усмерене ка остваривању одређених циљева . Edukapromo

89 анорексије . Булимија је поремећај исхране за који је карактеристично преједање, узимање за кратко време великих количина хране, која се потом изазивањем повраћања избацује из тела . Анорексију, с друге стране, карактерише озбиљно смањивање количине унете хранe услед неадекватне слике о сопственом телу и страха од гојазности . ови поремећаји чести су у адолесцентском периоду када, између осталог, долази до наглог физичког развоја, који често изазива незадовољство телесним изгледом, који у овом узрасту постаје посебно важан . Последице булимије и анорексије озбиљно нарушавају здравље . у неким другим случајевима, мотиви заправо не мотивишу довољно . неке поремећаје сексуалне мотивације карактерише одсуство или губитак сексуалне енергије, немогућност да се доживи сексуално узбуђење, одбојност према ступању у сексуалне односе и сл . • О анорексији и булимији се говори као о поремећајима у вези с мотивом глади. Да ли у основи ових понашања могу да леже неки други мотиви? Који? омиљена лутка сваке девојчице, „барбика”, с временом је мењала изглед . До средине деведесетих година прошлог века добила је фигуру која, да је у питању стварна особа, не би била физички могућа (преуска, премршава, превисока итд .) . акци

стају толико ми шићави да се то ни стероидима не би могло постићи . Жеља да се постигне таква телесна фигура лако би за резултат могла да има примену неких нездравих метода у регулацији телесне тежине и поремећаје у исхрани, зар не? О важности слике о сопственом телу и о негативним странама нездравих режима контроле исхране у адолесцентском периоду можеш доста сазнати уколико посетиш сајт www.ted.com и укуцаш „Why thinking you're ugly is bad for you” у поље за претрагу. Анорексија – поремећај исхране који карактерише озбиљно смањивање количине унете хране . Булимија – поремећај исхране који карактерише преједање праћено намерно изазваним повраћањем . Edukapromo

они јунаци, с друге стране, по

90 САжЕТАК Дефиниција све снаге унутар човека које покрећу, усмеравају и одржавају понашање до постизања циља ка којем је оно усмерено називамо мотивима . Процес покретања активности и њеног усмеравања ради постизања одређених циљева, као и мрежу чинилаца који леже у његовој основи, зовемо мотивацијом . инстинкти, нагони, потребе, жеље и тежње – неки су од најважнијих мотивационих појмова . Врсте мотива основна подела мотива јесте на биолошке, социјалне и личне . у основи биолошких мотива (нпр . глад, жеђ) јесте принцип хомеостазе, односно одржавања функционалне равнотеже у организму . иако нису научене, и биолошке потребе се социјализују у смислу да се мења начин и објекти који их задовољавају . социјални мотиви су углавном стечени и усмерени су на повезаност с другим људима, док је циљ личних мотива истицање вредности сопствене личности . можемо направити разлику и између свесне и несвесне и унутрашње и спољашње мотивације Хијерархија мотива мотиви се разликују према снази и биолошкој важности и постоји одређена законитост у њиховом јављању и задовољавању која је описана у оквиру хијерархијског модела . Развој мотива међу различитим објашњењима настанка нових мотива посебну важност има претпоставка о функционалној аутономији мотива . Edukapromo

биолошки мотиви

Edukapromo

афилијативни мотив

грегарни мотив

алтруистички мотив

лични мотиви

мотив за самопоштовањем

хијерархија мотива

функционална аутономија

мотива

конфликт

вољне радње

анорексија

булимија

91 Фрустрације и конфликти ометање или ускраћивање задовољења мотива изазива непријатно стање фрустрације . у ситуацији када се један мотив супротставља другом долази до конфликта мотива . реговање на фрустрације и конфликте може бити реалистичко и нереалистичко . Поремећаји анорексија и булимија карактеристични су примери поремећаја у задовољавању мотива . мотив мотивација

потреба

инстинкт

нагон жеља тежња унутрашња мотивација спољашња мотивација

социјални

хомеостаза сексуални нагон

мотиви

мотив постигнућа

КЉУЧНЕ РЕЧИ

6 . зашто

8 . опиши и

92 I ГРУПА ПИтАЊА: ПР ОВЕРИ ДА ЛИ ЗНА ш ОСНОВНЕ ПОЈМОВЕ И ЧИЊЕНИЦЕ.

Шта је мотив, а шта мотивација?

. Према којим све критеријумима можемо разликовати мотиве?

објасни принцип хомеостазе

. у чему се огледа социјализација биолошких

потреба?

. опиши неки од социјалних мотива .

бити

самици тешка казна?

је

може ли он бити удружен са мотивом

. Шта је мотив постигнућа?

борбености?

објасни хијерархију мотива о којој говори маслов .

. Шта је функционална аутономија мотива?

ГР УПА ПИтАЊА: А НАЛИЗИРАЈ, КРИтИЧКИ РА ЗМИСЛИ И ПРИМЕНИ.

сам маслов је наглашавао да хијерархија мотива о којој говори није непроменљива . Пронађи примере који показују да неки мотиви који су на вишем нивоу у м асловљевој хијерархији могу надјачати оне који су базичнији (нпр . биолошке мотиве или мотив сигурности) .

. Да ли и задовољење стечених мотива можемо објаснити принципом хомеостазе?

. људи се могу врло различито понашати иако имају исти мотив . Пронађи пример за то . ПИТАњА И ЗАДАЦИ Edukapromo

93 III ГРУПА ПИтАЊА: ПР ОВЕжБАЈ И ПРОДИСКУтУЈ У ГРУПИ ИЛИ НА ЧАСУ. организујте групну дискусију са темом важност медија и нових технологија за људску мотивацију . размотрите следеће теме: улога друштвених мрежа у задовољавању и стварању нових мотива (нпр . да ли у понашању на интернету леже описани лични и социјални мотиви), утицај нових медија и

технологија на начин

медија у раширености анорексије и булимије (нпр . на који начин промоција стандарда лепоте утиче на могуће поремећаје исхране код младих) . А КО жЕЛИш ВИшЕ ДА С АЗНА ш О ОВОЈ тЕМИ, ПО тРАжИ СЛЕДЕћЕ КЊИГЕ ИЛИ НАУЧНЕ РА ДОВЕ:

. о гњеновић, П . , Шкорц, б . (2012) . Наше намере и осећања: увод у психологију мотивације и емоција београд: завод за уџбенике и наставна средства . у овој књизи ћеш пронаћи све најважније теме о којима је овде било речи .

задовољавања мотива (нпр . последице олакшаног, али посредованог, контакта с другима), улога

. маслов, а . (1982) . Мотивација и личност . београд: нолит . књига у којој можеш пронаћи више информација о масловљевом учењу о хијерархији мотива . Edukapromo

Edukapromo

Кад

V емоЦиЈе

• објасниш шта су то емоције;

• разликујеш

• објасниш које врсте емоција

•

• разумеш

осетљив

•

• објасниш

проучиш ово поглавље, моћи ћеш да:

емоције настају;

гледишта о томе како

и емоционалних доживљаја постоје;

емоција током живота;

графички представиш развој

због

адолесценција представља емотивно посебно

чега

период;

како се емоције изражавају и колико их је лако или тешко препознати;

да постоје специфични неуролошки чиниоци емоција;

објасниш

• разумеш

шта је то стрес и када је он корисна, а када ометајућа појава; • боље разумеш, усмераваш и изражаваш сопствене емоције и разумеш туђе; • примениш та знања у односима с другим људима. У једном психолошком експерименту, два студента примила су инјекцију за коју им је речено да неће имати никакве ефекте. Један од њих наставак процедуре чекао је у просторији с особом која је била видно весела, док је други просторију делио с очигледно веома изнервираном особом („весели” и „изнервирани” су ту били намерно, као сарадници у експерименту). У једном тренутку, и један и други студент почели су да осећају исте телесне промене: узбуђеност, лупање срца, убрзано дисање, нешто слично ономе што доживљавамо када смо емотивно узбуђени. То је заправо била последица инјекције – хормона адреналина који им је убризган. Шта се десило? Студент који је време провео с веселом особом и сам је постао расположен, а онај у другој ситуацији – мрзовољан. Као да се расположење сарадника у експерименту пренело на студенте. Како је могуће да исте телесне промене изазову тако различите емоције? Зашто је уопште битно какве су емоције других у тој ситуацији? Да бисмо одговорили на ова питања, морамо се позабавити природом емоција и то је тема овог поглавља. Edukapromo

96 Наша способност да волимо и мрзимо, да нас нешто забавља или нервира, да се осећамо узбуђеним или разочараним има веома велики значај за наш свакодневни живот. Можда нам није битно шта смо јели за доручак, шта би данас требало да радимо, с ким да се видимо, али нам је у било ком тренутку веома важно то како се осећамо. Но, шта је заправо оно што зовемо емоцијама и зашто су оне толико важне? Суштински елемент свих емоција јесте наш свесни доживљај, наше субјективно искуство. Знамо како изгледа, какав је то доживљај бити, рецимо, радостан; објаснити некоме шта је радост или туга ако их никада није искусио, исто је као и покушавати некоме ко је од рођења слеп објаснити шта је то зелена боја. Ови доживљаји варирају од пријатних, с једне, до непријатних, с друге стране, и имају своје пратеће телесне и физиолошке реакције које могу бити изражене у мањем или већем степену. На пример, срце ти заигра и затрепере лептирићи у стомаку када ти „он” или „она” пошаље поруку или седи поред тебе. То ће се, наравно, десити ако је то неки посебан он или посебна она. Стога, емоције представљају пријатне или непријатне доживљаје који су повезани са одговарајућим физиолошким променама и активностима, а подстакнути су одређеним субјективно значајним догађајем или ситуацијом. Емоције имају још неке битне одреднице. Оне се у нашем понашању исказују на различите начине, па имају и понашајни аспект. Емоције поред тога укључују и мишљење, и ова два елемента су нераскидиво испреплетана. Опажамо ствари, процењујемо њихов значај, и то може пробудити одређене емоције (размисли за тренутак о блиском пријатељу или о некоме ко ти није баш тако драг – пробудиће ти се другачије емоције). Најзад, емоције се јављају у социјалном контексту и имају важну улогу у комуникацији. Занемаривање било којег од ових аспеката било би неоправдано сиромашење и поједностављење ове сложене појаве и о сваком од тих аспеката биће речи у наставку. Најпре ћемо се позабавити једним од најважнијих питања – односом емоционалног доживљаја и телесних промена и тиме како тај однос објашњавају различите теорије емоција. 1. природа емоЦиЈа Може ли се речима исказати како се осећамо? • Зашто се многа емоционална ст ања описују језиком телесних промена: „имао сам кнедлу у грлу”, „ос тао с ам б ез даха”, „дигла ми с е коса на глави”? С ети с е последње ситуације ка да ти с е нешто слично де сило. О каквим емоцијама с е радило? Какве с у биле пратеће телесне пр омене? Емоције – пријатни или непријатни доживљаји који су повезани са

физиолошким

и активностима, а подстакнути

одређеним субјективно

чајним догађајем или ситуацијом. Edukapromo

одговарајућим

променама

су

зна

је затра

жено да размисле о 14

различитих емоција и да

на силуети људског тела

означе оне делове тела

које ове емоције стимулишу или активирају (озна

чено црвеном и жутом)

и оне које такве емоције

деактивирају (светлопла

во и тамноплаво). Резул

тати су показали да су

најтоплије и најактивније

емоције љубав и радост, док за равноду шност и

депресију важи супрот

но. Шта од наве дених

емоција теби највише ак

тивира главу и груди?

97 Замисли да те једне ноћи у соби пробуди неки чудан звук који допире из угла собе. Окренеш се и погледаш, кад у ћошку стоји мало чупаво створење звано ждракул. Уплашиш се, срце почиње убрзано да ти лупа, спремаш се да побегнеш кроз прозор или да зовеш у помоћ. Звучи као логичан след догађаја, зар не? Међутим, крајем деветнаестог века, Вилијам Џејмс и Карл Ланге тврдили су да се дешава управо обрнуто: прво видиш ждракула, срце почиње убрзано да куца, мишићи да се контрахују, па тек онда заправо осетиш страх. Оно што зовемо емоцијом, по овој теорији, није ништа друго до доживљај телесних промена. Према Џејмс–Лангеовој теорији емоција, стимулус је окидач за активност аутономног нервног система, који онда производи доживљај емоције у мозгу. Али, можеш помислити: „Чекајте, откуд ја знам шта се дешава у мом телу и да ли се ја то управо плашим кад ми залупа срце? Чим 2. ТеориЈе емоЦиЈа Да ли плачемо зато што смо тужни или обрнуто? • Да ли Џејмс–Лангеова теорија подразумева да сваку емоцију прати различита физиолошка активност? Размисли о томе. У једном истраживању од испитаника

Edukapromo

98 видим ждракула, ја се престравим, па тек онда приметим неке телесне промене. Откуд знам, уосталом, колико ми брзо лупа срце (не мерим пулс том приликом), а и лупа ми срце у различитим ситуацијама, не само кад се уплашим. Најежим се кад се уплашим, али најежим се и кад ми је хладно, а не плашим се хладноће!” Ако размишљаш на овај начин, онда се потпуно слажеш с једним другачијим гледиштем о емоцијама (погледај и Слику 5.1). Волтер Кенон и Филип Бард (који су такође разматрали шта се дешава у „ждракул ситуацији”) управо сличне приговоре упутили су Џејмс–Лангеовој теорији: (1) аутономни нервни систем понекад реагује превише споро, (2) тешко је уочити промене у његовом раду и (3) нема довољно различитих образаца физиолошких реакција које би одговарале различитим емоцијама. Другим речима, ако се један исти вид телесних реакција јавља у различитим емоцијама, како то може бити главна одредница емоционалног доживљаја? Кенон–Бардова теорија стога претпоставља да стимулус истовремено покреће активност аутономног нервног система и емотивни доживљај. Ове две појаве се дешавају истовремено, али независно једна од друге. Но, настављаш да цепидлачиш: „Зашто баш да се уплашим ждракула? Шта ако је ждракул мој кућни љубимац, па се одушевим када га видим јер се био загубио у кући? Онда ће и моје емоције бити другачије.” У том случају, на трагу си такозване двофакторске (или когнитивне) теорије емоција. Ако не постоји јединствен облик телесних реакција за различите емоције, онда су емоције заправо наши закључци о узроцима физиолошког узбуђења. Када се физиолошки узбудиш у присуству нечега што мислиш да би требало да те плаши, то ћеш доживети као страх, а у присуству нечега што ти је веома пријатно доживећеш одушевљење (уводна прича је управо пример за то). Узбуђење захтева свесно тумачење, а то је посао мишљења које каналише и именује емотивна стања (хм, лупа ми срце, да, то је ждракул, ждракули су страшни; порука себи: уплаши се!). Два фактора, дакле –физиолошко узбуђење и наше мисли – заједно стварају емоцију. Слика 5.1. Три гледишта о настанку емоција специфично физиолошко узбуђење специфично физиолошко узбуђење општa физиолошкa побуђеност емоција страха емоција страха емоција страха (а) Џејмс–Ланге (б) Кенон–Бард (в) два фактораEdukapromo

99 Често, међутим, искусимо неку емоцију независно од свог тумачења ситуације или пре тумачења; кад те пробуди шиштање ждракула, одмах премреш од страха и пре него што стигнеш да размислиш о томе шта се заправо дешава. Поједини аутори тврде да неке емоције не укључују намерно или свесно размишљање. То је зато што смо као врста опремљени да непосредно емоционално реагујемо на животно важне стимулусе (нпр. бол, ватрена стихија, режање звери), а тек затим схватамо (размислимо) шта се дешава. Може се догодити да нема потпуног тумачења ситуације, али ако нема барем елементарне и грубе процене, емоционална реакција би изостала (шта се то чује? шта је, уосталом, уопште ждракул?). Како бисмо знали да ли је стимулус нешто добро или лоше, морамо имати бар неку представу о томе шта је то. Догађај мора бити бар донекле схваћен да би емоција могла да уследи, а лични значај догађаја води емотивној реакцији. Емоције се у складу с тим буде када неки догађај проценимо као безопасан или опасан, без обзира на то да ли он то заиста јесте или није (на пример, плашимо се ждракула иако знамо да је безопасан, не напада људе итд.). Ово лично тумачење ситуације/стимулуса објашњава зашто се људи осећају сасвим различито у вези с једним истим поводом –различито га процењују! Или, зашто је узалудно убеђивати некога да му се само чини да постоји разлог да тугује. Ако ишта можемо назвати субјективна истина, онда то можемо рећи за емоције. Док су ту – оне су једина истина! Ово такође указује на значај личног искуства за емоције јер оно одређене догађаје и ситуације чини субјективно значајним (доживљај спајамо с нечим што га изазива и постајемо осетљиви на њега). • Двофакторска теорија назива се когнитивном теоријом емоција. Због чега? Истраживања показују да, након изазивања телесног узбуђења код људи – када, рецимо, возе бицикл у лабораторији – привлачне особе су им још привлачније, они који их нервирају – нервирају их још више, смешни цртаћи су им још смешнији итд. Као да сопствено стање телесне узбуђености произведено вежбом тумаче као привлачност, нервирање или забаву. С којом теоријом је то у складу? 3. Врсте емоЦиЈа и емоЦионалних доживљаЈа Јесу ли емоције исто што и афекти? Хајде да проучимо још неке емоционалне доживљаје који, поред емоција, одликују наш субјективни свет. Има их много и праћени су различитим телесним стањима. Све појаве које нам се јављају у свести (опажаје, представе, мисли итд.) доживљавамо као мање или више пријатне или непријатне (чак и саме емоције). Овај својеврсни елеEdukapromo

Афективни тон – доживљај

пријатности или

непријатности

различитих

појава.

Афект – нагло и

веома интензивно

емотивно стање, праћена бурним

реакцијама у

организму.

Расположења –

дуготрајна

емоционална

стања ниског

интензитета.

праћене су специфичним

физиолошким

променама и

веома слично се

тумаче и изража

вају у различитим

Edukapromo

културама.

100 ментарни тон пријатности или непријатности називамо афективним тоном. Тело је тада прилично мирно. Сигурно знаш за израз да је неко нешто урадио у афекту. У случају афекта говоримо о наглим, али краткотрајним и веома интензивним емотивним стањима. Прате га бурне ор ганске промене и ометање процеса опажања и мишљења (на пример, распаметиш се од среће када ти се ждракул који је побегао од куће врати, почнеш да скачеш и вичеш од радости...). И страст представља веома интензивно осећање према некоме (нпр. према другој особи) или нечему (нпр. према уметности), које особу често толико заокупља да га

може

нити вољно контролисати. Док је афект краткотрајно стање, о страстима говоримо као о релативно трајним емоционалним доживљајима. Расположења су нешто битно другачије – мање интензивна, али дуготрајнија емоционална стања. Телесни пратиоци су минимални. Најзад, за разлику од емоција које су тренутни, актуелни доживљаји, постоје и релатив но трајне, стабилне и сложене емотивне структуре које називамо сентиментима. На пример, сентимент љубави према ждракулима укључује велики број различитих међуповезаних емоција које су релативно трајне и јављају се кад год видимо ждракула или помислимо на њега (радост, понос, задовољство); укључују и бригу и нежност према њему итд. Саме емоције можемо поделити на основне (примарне) и сложене (секундарне). Основне емоције се (1) јављају веома рано у личном развоју, (2) праћене су специфичним физиолошким променама и (3) веома се слично тумаче и изражавају у различитим културама. Могли бисмо рећи да су оне заједничке нама људима као врсти и да су тековина филогенетског развоја који нас је опремио способношћу емоционалног доживљавања и осетљивости на специфичне догађаје и ситуације, као вид адаптивне реакције на срединске околности. Филогенетски смо предодређени да будемо емоционал но осетљиви на оно што је за нас добро или пак штетно и опасно, све у функцији самоодржања. Различити аутори нису сагласни у погледу тога које су основне емоције и колико их има, али се страх, љутња, туга, гађење, радост и изненађење најчешће наводе (обрати пажњу на то да постоји само једна позитивна основна емоција!). Љутња се јавља у ситуацији када нешто омета задовољење неких наших важних потреба и мотива, у ситуацији неких конфликата, и блиско је повезана с агресивношћу. Страх је усмерен према специфичним објектима и догађајима које процењујемо као опасне и угрожавајуће; упозорава нас на опасност и подстиче на то да побегнемо из те ситуације. Туга се јавља када изгубимо нешто или некога ко за нас има велику важност, а радост када остваримо неки за нас важан циљ или кад задовољимо неку важну потребу. Гађење је веома елементарна и једноставна емоција чији је циљ хитно избацивање из тела онога што може бити опасно или штетно. Изненађење је краткотрајно

– емоције које се јављају веома рано у личном развоју,

не

разумом

Основне емоције

уметничким делом – уљем на платну,

101 • Помисли на неко своје омиљено уметничко дело (нпр. слику) које у теби изазива осећања. Каква је улога мишљења у том процесу? С екундарне емоције – сложене емоције настале комбинацијом основних емоција. ментално и физиолошко стање изазвано неким наглим и неочекиваним догађајем. Најкраткотрајније је од свих емоција (траје највише неколико секунди) и може бити како позитивно, тако и негативно, али и неутрално. Основне емоције су релативно једноставне реакције које су усмерене на „сада и овде”. Оне су битно другачије од сложених емоционалних реакција у којима сазнајни процеси имају веома важну улогу, а сами емоционални доживљаји укључују и прошлост и будућност (наше искуство, сећања, очекивања и сл.). Помисли само на такве емоције попут обожавања, страхопоштовања, презира, сажаљења... Јасно је да у таквој ситуацији сазнајна компонента може да утиче на јављање квалитативно другачијих, нових и сложенијих

То посебно важи за неке специфичне групе емоција, попут оних које су усмерене на друге људе и јављају се у међуљудским односима (нежност, љубав, љубомора, мржња итд.). Сложе не емоције могу на ст ати и „смешом” или комбинаци јом основних емоција (често се називају и секундарне емоције). Важна поука која из свега следи јесте да су емоције и сазнајни процеси нераскидиво повезани у психичком животу човека. Људски емотивни живот обилује неким веома сложеним и садржински специфи се до бро када урадиш „праву ствар”, нешто што је добро, исправно, праведно, без обзира на цену? Свако од нас има свој „морални компас”, смернице у по је добро, а шта лоше, исправно или погрешно. Наше или туђе понашање које је у складу с тим мо дима прате и одређена осећања која се називају осећањима (самопоштовање, понос, дивљење и сл.). Поступци који пак од њих одст и непријатним осећањима

Да

музиком (одабери врсту коју волиш), романом, позоришном представом и слично у нама често иза (позитивна или негативна) естетска осе „Герника”, Да Винчијева „Мона Лиза”, Бето та симфонија” – само су неки од примера умет дела непролазне вредности који код милиона људи широм света изазивају осећања поштовања и дивљења. Edukapromo

емоција.

(срамота, кривица, кајање итд.).

ли уживаш у неком облику уметности? Сусрет с неким

3. месец6. месец12. месец18. месец24.

102 Могли бисмо са сигурношћу рећи да се једномесечне бебе не плаше ждракула. Зашто? Различите емоције јављају се одређеним редоследом, а страх није међу првима. Чињеница да се емоције јављају веома рано у животу, и то увек истим редоследом, говори да је за њихов развој кључно сазревање, засновано на наследним чиниоцима. Емоционални развој почиње с неодређеним узбуђењем које бебе одмах по рођењу испољавају (погледај Слику 5.2). Између првог и трећег месеца из тог неодређеног узбуђења издвајају се стање задовољства и стање незадовољства. У оквиру сваког од њих постепено почињу да се разликују љутња, гађење, страх, односно љубав, радост итд. Између друге и треће године јављају се завист, срамота, понос, кривица и стид, до када се практично јавља већина емоција које имају и одрасли. Чињеница да је улога наслеђа и сазревања веома важна у раном јављању емоција не значи да учење у том процесу не игра никакву улогу. Као што ћеш видети у поглављу о учењу, емоције се могу и „учити”, што значи да се емоционални развој ослања како на наслеђе, тако и на сазревање и искуство. Поред тога, већ у раном узрасту видљива је спрега емоција и когнитивних елемената. Код деце узраста 6 до 8 месеци јавља се страх од непознатих особа: дете се плаши када му се непозната осо ба приближи или га додирне. Ова врста страха заправо говори о „нормалном” когнитивном развоју – дете препознаје да је реч о новој особи, а то је резултат посматрања, анализе, поређења и скопчано је са предвиђањем или очекивањем да та особа може да науди. Све су то заправо когнитивни елементи. Овај страх нагло се јавља и нестаје и дете га једноставно – прерасте. Међутим, и веома мале бебе се смеју (то можда знаш). Да ли то онда значи да су оне тада радосне? Из претходног разматрања рекли бисмо да су у најбољем случају задовољне, рођење љутња наклоност радост љубомора

гађење страх усхићење према деци према одраслима

узбуђење

Развој емоција у првим месецима живота

емоција и емоционалност у адолесценцији Плаше

месец незадовољство

неодређено

задовољство Слика 5.2.

4. разВој

ли се бебе ждракула? Edukapromo

103 али у том раном осмеху психолози препознају један други веома важан вид реаговања. Суштински део раног емоционалног развоја јесте успостављање везаности – односа између детета и особа које о њему брину (најчешће родитеља), који се успоставља током првих месеци живота, а заснован је на урођеној потреби детета за блиским физичким контактом са значајним особама. Везаност представља сложен систем понашања, као што је сисање, хватање, гукање, осмехивање, плакање итд., која имају јасну функцију – заштиту и опстанак новорођенчета. На тај начин беба успоставља контакт с родитељима и осигурава да јој они буду у близини и да на време реагују на њене потребе. Ова спосо бност тражења близине и контакта с одређеном особом најбољи је показатељ примарне социјалне природе човека и основа социјалног и емоционалног развоја појединца, с тим што ра звојн и циљ је ст е и постизање одговарајуће независности. Успешна емоционална размена између детета и особа које о њему брину предуслов је осећања сигурности – развоја поверења у себе и људе око себе. Самим тим, основ је успешне емоционалне размене с другим људима у каснијем животу. И разматрања о јављању емоција и везаности нагласак стављају на прве две или три године живота. Јасно ти је да се прича о емоцијама ту свакако не завршава, а да су емоције у том узрасту по много чему специфичне. Дечје емоције су бурне, краткотрајне и отворене (на пример, дете може да се зацени од плача, али да нагло престане ако му нешто привуче пажњу, почне да се смеши и сл.). Постоји још један период у животу који карактерише специфична емоционалност: период адолесценције (који приближно траје од 12. до 20. године). У овом периоду долази до наглих телесних промена (убрзан раст, интензивиран рад жлезда с унутрашњим лучењем и сл.), као и до полног, емоционалног, интелектуалног и социјалног сазревања. Ови убрзани процеси и крупне промене у животу младе особе често доводе до емоционалних потреса и преосетљивости адолесцената (све то уосталом знаш, тренутно то проживљаваш, знамо да није лако!). Промене у физичком изгледу могу водити како осећању задовољства и сигурности, тако и великом незадовољству, очајању и разочарању. Ове промене имају посебну важност у животу младе особе јер у овом узрасту долази до полног сазревања и буђења интересовања за сексуалне активности, због чега физички изглед може веома утицати на слику коју млада особа има о себи. Питања личног идентитета (Ко сам? Где припадам? Колико вредим?) долазе на дневни ред, а одговори могу бити веома непријатни и водити осећању ниже вредности, незадовољству и повлачењу у себе. Нужна су лутања, преиспитивања различитих улога и животних сценарија који са собом доносе и несигурност и анксиозност (о овом појму ће убрзо бити више речи). Јача потреба за самосталношћу и независношћу од родитеља и њихових правила. Јавља се бунт против ауторитета (не само против родитељског), према којима се често реагује љутњом, критички, гневно, па и агресивно. • Размисли о томе како би из перспективе двофакторске теорије деца могла да осете неку емоцију пре него што науче како да је именују. Везаност – рано успостављени однос између дете та и особа које о њему брину (најчешће родитеља), који је заснован на урођеној потреби детета за успостављањем блиског физичког контакта са значајним особама. Edukapromo

искези,

5. изражаВање емоција и емоционална

Ако се

(„Незгодан сам, не качи се са мном, много сам јачи од тебе...”) на

104 Није, међутим, све тако црно. У овом периоду јављају се и прве романтичне везе и љубави, блиска и интимна пријатељства, што су нека од најпозитивнијих емоција које човек може да доживи. Нашe емоције утичу на све што радимо и видљиве су у нашем начину говора, седења, ходања итд. Највише, међутим, у изразу лица. Још је Чарлс Дарвин указао на значај изражавања емоција за регулисање односа у групи, али и на сличност у изражавању емоција између људи и животиња (што изнова указује на њихову филогенетску условљеност). Емоционални изрази су показатељи унутрашњих стања других организама, што је, у одређеним ситуацијама, веома корисно.

крду

другом мужјаку шаље јасну поруку

коју неки новопридошли или млађи мужјак одговара, рецимо, сагињањем главе, скретањем погледа итд. („У реду, немој да се љутиш, плашим те се, ти си главни...”). Односи и хијерархија на тај начин се успостављају без „капи крви”. Изражавање емоција и код људи у том смислу пружа важне информације и има веома важну улогу у комуникацији. Дарвин је развио тезу о универзалности емоционалних израза, која каже да они имају исто значење за свакога без обзира на то у ком делу света је одрастао и којој култури припада. Сваки човек смехом изражава радост и разуме да смех указује на радост. Дарвинове тезе су данас углавном доживеле потврду, барем када је реч о изразима лица при основним емоцијама. Показује се, наиме, да су људи прилично успешни у процени емоционалних израза припадника других култура. Ако би се смејање или плакање учило, онда од људи који ни када ни су видели емоционалне изразе (ре цимо, они који су од рођења слепи) не бисмо очекивали да на исти начин изражавају емоције као и љу ди који виде. Међу тим, разлике у емоционалним из разима прак ти чно не постоје ни у том случају. Барем када је реч о изражавању основних емоција, можемо рећи да је оно универзално. Зашто? Засновано је на невер

доминантни мужјак у

горила намршти,

покаже зубе итд., то

размена Да ли се и делфини смеју?

Велики број различитих садржаја посвећених емоцијама можеш пронаћи на сајту www.paulekman.com.

• Основне емоције: бес, страх, изнена ђење, га ђење, туга и срећа. Али, која је која?

Edukapromo

105 Може ли се бити превише тужан или превише радостан? Да ли је одређена количина страха у свакодневном животу корисна? Ово су питања на која није лако одговорити. Емоције су увек у реду. Оне су реакција на неке спољашње или унутрашње подстицаје и у том смислу представљају веома важне психолошке ослонце и имају веома значајну улогу балној комуникацији и на специфичној врсти комуникативних знакова – сигналима, који су део оног стања о коме извештавају, природно се и спонтано емитују и у том смислу нису научени нити слободно изабрани (о овоме ћеш више сазнати у поглављу о комуникацији). Језик емоција, међутим, у неким другим аспектима није баш тако универзалан ни лако разумљив, како међу припадницима различитих к ултура, тако и унутар једне исте културе. Постоје различита правила изражавања емоција. Страх се можда изражава на исти начин у било ком делу света, али се у неким срединама његово испољавање прикрива или сузбија. Зна се пред ким је „дозвољено” и очекивано дати одушка својим осећањима; наш емоционални израз је, другим речима, под великим утицајем знања о овим правилима изражавања емоција, а ова правила се опет разликују од културе до културе. Стога је посебно важно не само да научимо да препознајемо туђе већ и да „регулишемо” своје емоције, о чему се данас говори као о емоционалној интелигенцији (више о томе можеш прочитати у делу о интелигенцији). Свака емоција је нека врста поруке коју треба адекватно послати и протумачити. Емоционално „описмењавање” – разумевање и регулисање својих емоција и адекватно реаговање на емоције друге особе има веома важну улогу у односима с другим људима. Оно је предуслов успешне емоционалне размене која има благотворне ефекте како на нас саме, тако и наше односе са другим људима. Емоционални доживљај узрокује емоционалне изразе? Свакако, али важи и обрнуто: емоционални изрази могу узроковати оно емотивно стање на које указују. Ако не веру јеш, про бај ово што је приказано на фотографијама. Држање оловке у устима на један од два приказана начина активира мишиће лица повезане са мрштењем и смејањем, што доводи до извесних не уролошких процеса и одговарајућих емотивних стања. Провери да ли делује! 6. стрес, анксиозност и психосоматски поремећаји Кад нешто крене наопако с емоцијама? Edukapromo

106 у прилагођавању на одређене околности. Могу бити изражене или необичне, могу изгледати непримерено за неког са стране, али су оне стварност за онога ко их проживљава. Емоције су веома важне за ментално и физичко здравље. Рекли смо да је једна од основних емоција радост, а чињеница да ли смо радосни или тужни утиче на практично сваки аспект нашег живота. Истраживања, рецимо, показују да су људи код којих преовлађу је радост спремнији на сарадњу и толерантнији, више зарађују, имају више пријатеља, боље мишљење о себи, оптимистични су и живе здравије, дуже и задовољније; чак боље и спавају (још једном – насмеши се!). Ако можемо говорити о позитивним утицајима позитивних емо ција, претпостављаш да важи и обрнуто. У извесним случајевима можемо говорити о нефункционално сти емоција. Једна од њих је оно што већ сигурно досад имаш у свом искуству – стрес. Познато је одређење стреса према коме стрес представља сваки притисак околине на организам, који захтева ново прилагођавање средини. Овај притисак околине јесу одређене угрожавајуће или изазовне ситуације (стресори) које изазивају физичке и емотивне реакције (стресне реакције). У том смислу бисмо могли рећи да стрес пр едставља процес појачаног реаговања на претећи или изазован догађај. Ст ресори нису само негативни догађаји (губитак блиске особе, болест, губитак посла, саобраћајни удес итд.), већ и позитивни (добитак на лутрији, венчање, добијање посла). И једни и други догађаји нарушавају равнотежу орга низма и изазивају одбрамбену реакцију (појачано напрезање). У случајевима када су стресори снажни, драматични догађаји који представљају претњу за појединца или за његове најближе (на пример, природне катастрофе, учешће у рату итд.), говоримо о психичким траумама. Адаптивна реакција на стресор је уопштена, нешто попут аларма који се оглашава без обзира на то да ли га активира провалник или кућни љу бимац. Ова реакција назива се општи адаптивни синдр ом и одвија се у три фазе (по гл едај Слику 5.3). Ако доживиш неку стресну ситуацију (чујеш неке веома лоше вести), у првој фази јавља се алармантна реак ција: симпатички нервни систем је нагло активиран, убрзава се пулс, крв навире у ми шиће, јав ља с е ошамућеност и шок. Организам се спрема за акцију. Током дру ге фазе, фазе отпора , спремни смо да узвратимо, да се су пр отст авимо угрожавајућим околностима. Телесна температура, крвни притисак и дисање остају на високом нивоу, адреналин се пумпа у крв, организам је потпуно спреман и опремљен. Како време пролази, без ослобађања од стреса долази до треће фазе, исцрпљености, када пост ајемо веома рањиви. Људско тело се добро бори с привременим стресом који може имати поСтрес – процес појачаног реаговања на претећи или изазован догађај. Слика 5.3. Фазе стресне реакције Edukapromo

гативних емоција

107 зитивне ефекте: мотивише нас да уложимо додатне напоре да превазиђемо тешкоће, да решимо проблеме или активира појачано дејство имуног система. Изражени или дугорочни стрес има, међутим, веома негативне ефекте. Један од тих негативних ефеката јесу психосоматске болести. Рекли смо да је при доживљавању емоција организам појачано активиран на овај или на онај начин. Краткорочно гледано, то су адаптивне реакције које нас припремају за адекватно реаговање (да, на пример, на време утекнемо од ждракула). Дуготрајно стање измењеног функционисања организма може, међутим, изазвати промене на унутрашњим органима. Обољења изазвана психичким узроцима

обољења јесу болести органа за дисање (астма), за варење

на желуцу и

притисак, артериосклероза, ин

изазвана дуготрајним стресом и трпљењем не

(страха, беса, забринутости итд.). Најзад, док је емоција страха углавном везана за неки конкретан објекат (на пример, ждракула), постоји и неодређени, „лебдећи” страх који се назива анксиозност. Она представља расплинути страх који нема извор у спољашњој ситуацији, осећање стрепње, напетости и узнемирености. Може се испољавати као својеврсно плашљиво ишчекивање да ће се десити нешто страшно или нека несрећа, и као неки вид фобије (интензиван, нерационални страх) или паничног напада (изненадно, снажно и несавладиво осећање страха). Када би било вакцине против треме – заслужила би Нобелову награду! Трема је снажно, непријатно и нефу бурним телесним и физиолошким променама, тешко се контролише и има јасан повод. Тремом код ђака често се баве пси су се и сами понекад тресли пред професори ствени начин да савлада школску трему ментална напетост чине да у одсудном тре ге и да будемо ефикасни! Блокирајућа т ски живот, долази од предвиђања да ћемо подбацити у остваривању важног циља, зато треба да предузмеш оно што смањује несигурност: преслишај се на начин који је исти као и када наступаш, замисли наставника пред собом и цео контекст учионице и ту ситуацију. И најважније: уочи и чести му. Можда спас није у вакцини, него у малим, лековитим успесима. • И позитивни дога ђаји могу бити стресни. Наведи могуће негативне последице позитивних осећања. Психосоматска об ољења – обољења унутрашњих органа изазвана психичким у зроцима, пре свега дуготрајним стресом и негативним емоцијама. Анксиозност – осећање стрепње, напетости и узнемирености; неодређени, лебдећи с трах без конкретног повода. Edukapromo

називамо психосоматска обољења. Најчешћа психосоматска

(чир

дванаестопалачном цреву, проблеми с пробавом) или кардиоваскуларног система (повишен крвни

фаркт). Најчешће су

108

Емоције представљају пријатне или непријатне доживљаје повезане са специфичним обрасцем физиолошке активности који се у нашем понашању исказују на различите начине, а подстакнути су одређеном субјективно значајном ситуацијом или догађајем. Укључују мишљење и јављају се у социјалном контексту. Теорије емоција Три главна гледишта о односу емоционалног доживљаја и фи зио лошких промена различито тумаче њихове односе. Према Џејмс–Лангеовој теорији, емоција је доживљај телесних промена; Кенон–Бардова теорија претпоставља да стимулус истовремено покреће и телесне промене и емотивни доживљај, док према дво фактор ској те орији физиолошко узбуђење и наше мисли заједно стварају емоцију. Врсте емоција и емоционалних доживљаја Постоје различите врсте емоционалних доживљаја (афективни тон, афекти, расположења и сентименти) и различите врсте емо ција. Посебан значај имају основне емоције (бес, страх, срећа, гађење, туга и изненађење). Развој Емоције се у развоју јављају одређеним редоследом, а све основне емоције присутне су од друге или треће године живота. У развоју емоција посебну важност има везаност, док период адолесценције карактерише специфична емоционалност, која је последица наглих физиолошких и психолошких промена у том узрасту. Edukapromo

сажетак Дефиниција

109 Изражавање емоција Изражавање основних емоција је универзално јер је засновано на посебној врсти невербалних знакова – сигналима, који су спонтани. Правила изражавања емоција су међутим специфична и морају бити научена. Поремећаји Психосоматски поремећаји пример су негативног дејства дуготрајног стреса и трпљења негативних емоција. емоције афективни тон афект расположења основне емоције секундарне емоције везаност стрес психосоматска о бољења анксиозност Кључне речи

Edukapromo

питања

I г

1. Шта с у емоције?

2. Које т ри теорије емоција постоје?

3. Наведи

4. Укратко опиши емоционални развој

сценције?

110

уПА ПИТА

: ПР ОВЕРИ ДА ЛИ ЗНА ш О СНОВНЕ ПОјмОВЕ И чИњЕНИцЕ.

њА

објасни једну од њих.

Укратко

основне емоције. Шта су њихове главне каратеристике?

појединца.

у периоду адоле

У чему се огледа специфична емоционалност

Објасни и илуструј Дарвинову тезу о универзалности изражавања емоција.

Шта је с трес?

општег адаптивног синдрома постоје? Опиши их.

Које т ри фазе

Шта с у главни узроци настанка психосоматских болести? II гР уПА ПИТА њА: А НАЛИЗИРАј, КРИТИчКИ РАЗмИСЛИ И ПРИмЕНИ. 1. Џејмс–Лангеова теорија говори о доживљају телесних промена, а двофакторска теорија о тумачењу узрока физиолошког узбуђења. Упореди ова два гледишта с обзиром на улогу когнитивних процеса. У чему је разлика између њих? 2. По стоје случајеви оштећења кичмене мождине, који особу која их доживи остављају непокретном и, рецимо, без икаквих телесних осећаја од врата надоле. Наведи могуће последице таквог стања на емоционални живот у контексту три описане теорије. Шта би која теорија у таквој ситуацији предвиђала?

Замисли да сретнеш драгу пријатељицу из детињства коју ниси одавно видео/видела. Опиши различите аспекте емоција које се

задаци Edukapromo

1. Дарвин, Ч. (2010).

2. Екман,

(2011).

111

Изражавање емоција код човека и животиња. Београд: Досије. У овој књизи можеш пронаћи више детаља о Дарвиновој анализи изражавања емоција и о претпоставци о универза лности емоционалних израза.

Разоткривене емоције. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. Књига нуди неке интересантне дета ље у вези с препознавањем израза лица и емоција као и корисне смернице за унапређивање комуникације и емотивног живота.

Шта помислиш у тој ситуацији? Шта осећаш? Шта се догађа у твом телу? Како се понашаш? Шта говориш? Сада уради исто то, али за неки негативан догађај – рецимо, тест из психологије. Где су најизраженије разлике у ове две ситуације? III гР уПА ПИТА њА: ПР ОВЕжбАј И ПРОДИСКуТуј у гР уПИ ИЛИ НА чАС у. Нека свако за себе наведе оне емоције које прве падају на памет као примери позитивних и негативних доживљаја. Утврдите потом подударност у својим одговорима. Да ли је наведен велики број различитих емоција или су наведени примери слични? Које емоције су најчешће навођене? Шта вам то говори? Зашто су баш те емоције свакоме прве на уму? Да ли је наведено више позитивних или негативних емоција? Како бисте то објаснили?

П.

притом јављају.

Edukapromo

ако желиш да Више сазнаш о оВој теми, потражи следеће књиге:

Edukapromo

•

VI опажање

Кад прочиТаш ово поглавље, моћи ћеш да:

опишеш како видимо, чујемо, осећамо бол, додир...;

објасниш како раде наша чула;

• опишеш однос физичких промена, физиологије и нашег ума;

• објасниш везу промена у мозгу са оним што видимо или чујемо;

• наведеш како видимо боје;

• направиш слику или филм 3Д;

• објасниш зашто у неким ситуацијама погрешно

•

„So, so you think you can tell, heaven from hell, blue skies from pain....”

„How I wish, how I wish you were here, we’re just two lost souls swimming in a fish bowl year after year, running over the same old ground, what have we found, but the same old fears, how I wish you were here.”

113

видимо;

објасниш шта су визуелне илузије и зашто се јављају. Замисли како улазиш у своју собу, искључујеш светло и пушташ музику. Најпре се чује шуштање ветра, па неколико везаних тонова. Препознајеш мелодију од које ти се кожа најежи. Чују се стихови:

1 Осећаш се као да плуташ, да си одлутао/одлутала и као да више ниси у соби. Почињеш да певаш заједно са гласом Дејвида Гилмора:

Шта се управо десило? Укључени уређај завибрирао је у одређеном ритму мембрану свог звучника, која је тај ритам пренела на честице ваздуха. Када су вибрације из ваздуха дошле до твог уха, завибрирала је мембрана у уху. Она је те вибрације пренела на те чност, која је затим притисла одређене ћелије и покренула импулс у нерву. Импулс је тачно одређеним путем дошао до једног дела твог мозга и, када се тај део активирао, ти си чуо/чула неке звуке. Затим се дешава права магија. Ти звуци се негде претварају у смисао! Ти си разумео/разумела значење оних вибрација, односно значење речи једне песме. Вотерс и Гилмор с у ти пренели своје мисли. То значење које си управо схватио/схватила изазвало је у теби емоцију и ти си доживео/доживела један посебан, естетски доживљај. Како? 1 „Волео бих да си ту” (Wish you were here) – песма групе Пинк флојд (Pink Floyd). „Теби се, дакле, чини да можеш разликовати рај од пакла, плаво небо од бола...” „Како бих волео, како бих волео да си ту, ми смо само две изгубљене душе које пливају у посуди за рибице из године у годину, протрчавамо исти стари терен, шта смо нашли, осим истих старих страхова, волео бих да си ту.” Edukapromo

Опажање – пси

холошки процес

путем коjег до

бијамо инфор

мације о споља

шњем свету или о

сопственом телу,

односно путем којег настаје сазнање.

• Размисли шта би

биле дражи за чула

додира, укуса и мириса.

чула или ч улни

сис теми – делови

организма који

снимају и спро

воде одређени

тип информација

до неког центра у

мозгу.

вид (визуелне информације), слух (аудитивне), мирис (олфакторне), укус (густативне) и чуло у кожи (тактилне). Међутим, знамо да у кожи постоје четири чула: додира, бола, топлог и хладног. Затим, знамо да постоји и чуло равнотеже, па чуло

114 Преко процеса опажања, који се одвија путем различитих чула, добијамо информације о спољашњем свету или о сопственом телу. Тако се, на пример, визуелно опажање одвија путем чула вида, аудитивно путем чула слуха... Пробај да замислиш како би изгледао твој дан да немаш неко од чула. На пример, устанеш и жмуриш цео дан – тако се умијеш, опереш зубе, обучеш, доручкујеш, изађеш на улицу, одеш у школу... Све потешкоће на које би наишао/наишла затворених очију, а с којима се слепе особе сусрећу сваког дана, говоре нам о томе колико су чула важна за наш свакодневни живот. Кад не бисмо имали чула, не бисмо могли да знамо у каквом свету живимо нити какви смо ми сами, да ли нам нешто недостаје, да ли нас нешто боли... Дуго се сматрало да постоји само пет различитих чула:

у нашем телу (ценестезија). Дакле, можемо рећи да у нашем организму постоји бар 11 различитих чула, а можда и више од тога. Шта су заправо чула? Чула се састоје од рецептора (ћелије које примају информације), сензорних нер ава (нервне ћелије које спроводе информације до мозга) и центара у мозгу2 у којима се те информације даље обрађују (Слика 6.1). Информације које активирају рецепторе у чулима заправо представљају промене у свету око нас или у нама и њих називамо дражима. Промене које драж изазове у нерву зову се надражаји. 2 У 2. полављу у делу о централном нервном систему говорили смо о такозваним Бродмановим пољима. 1. шта је опажање Драж – било која промена која активира рецепторе. Надражај – промена у нерву коју изазове драж. Како би било да смо затворени у звучно изоловану и потпуно мрачну собу и притом лежимо непомично у води? Делује као неки хорор филм – заувек сам/сама у мраку, без звука и додира. Срећом по нас, ту су суперхероји који нас спасавају тог страшног места, наша чула.

за кинестетику (покрете), па за осетљивост унутрашњих органа

Edukapromo

на, механичка драж,

Edukapromo

115 Током еволуције наша чула су се специјализовала за неке дражи које зовемо адекватним дражима. На пример, адекватна драж чула вида јесте светлост. Међутим, ако се слу чајно удариш по оку, видећеш такозване светлаце иако није било никаквог светла. Ово се дешава

када на твоје око делује неадекват

тј. ударац. Неке адекватне дражи ипак не региструјемо. За овакве дражи кажемо да нису прешле доњи праг. Када се пак нека драж превише појача и пређе горњи праг, престаћемо да опажамо њено даље појачавање Информације које примамо о свету око себе и у себи могу бити изоловане, тј. могу их чинити појединачне особине предмета, на пример боја, и називамо их осетима. Скуп свих информација које представљају једну целину, нпр. један предмет, називамо оп ажај . Опажај, дакле, представља скуп осета. На пример, ако шетамо му зејом и посматрамо слике, осете би представљале информа ције о црвеној боји, о правоугаоном облику, о храпавој површини. Опажај би се од но сио на целину коју посматрамо, рецимо слику Едварда Мунка Крик (Слика 6.2). Можда сте приметили да на полеђини карата за концерте пише да бука прелази 130 децибела. То је заправо горњи праг чула слуха и може представљати опасност по наш слух, јер не само да не правимо разлику између 130 и 140 децибела већ толико јак звук може да оштети слух. Осет – изолованa информацијa о једној особини. Опажај –информацијa о једној целини. • Замисли чулни систем као пошту а опажање као слање писма. шта би у том случају могло да буде драж, шта рецептор а шта надражај? Слика 6.1. Пут од рецептора, преко сензорног нерва, до центра у мозгу Доњи праг – најмањи интензитет дражи који наша чула могу да региструју. горњи праг – највећи интензитет неке дражи изнад којег наша чула региструју саму драж, али не и разлике у промени њене јачине.

Едвард Мунк, Крик

Слика 6.2.

116 Пошто смо одредили неке основне појмове о чулима, са да ћемо описати неколико за човека најважнијих чула. Два најистраженија чула јесу слух и вид. Она су човеку и најважнија, па ћемо их детаљније приказати.

Ти си сав мој бол и додирни ми колена 2 Један део чула налази се у кожи и то су чуло додира, чуло бола, чуло за топло и за хладно. Ова четири чула имају различите рецепторе, односно различити делови коже „снимају” ове информације, па због тога на једном делу коже осећамо нпр. хладно, а на другом бол. Чему служи додир? Једна функција додира јесте да добијемо информације о предметима које хватамо – да ли су оштри или обли, храпави или глатки... Друга и веома важна функција додира испољава се у социјалним односима. Да ли је угодније кад те мази нека хладна и храпава рука или топла и нежна? Кад смо нерасположени, прија нам загрљај, додир драге особе, кућног љубимца, па и плишане играчке. Рецептори који реагују на промене у температури обавештавају нас о топлоти и хладноћи. Ови рецептори заправо реагују на то да ли је нека драж топлија или хладнија од тренутне температуре неког дела коже (физиолошке нуле). Једна група рецептора реагује на јака дражења или на повреду ткива и она нас обавештава о болу. Вероватно бар некад помишљаш да би живот био лепши без бола. То је као да кажеш да би живот био лепши без пожарног аларма зато што стално пишти. Али шта би било да нема аларма? Вероватно бисмо сувише касно приметили пожар и можда чак изгорели. Исто тако, да нема бола, не бисмо знали да нешто није у реду па не бисмо ни реаговали на време. Замисли само да ти нека гладна животиња грицка руку, а ти ништа не осећаш нити на то реагујеш. Бол је једна врста аларма који нас чува. 3 Песме група Екатарина Велика и Зана. • Сада кад знаш шта је физиолошка

одговориш зашто

температуру. У филму Неосетљиви ( Insensibles ) реди тељ приказује групу деце која немају осете бола. Кроз доживљаје и понашања ове деце види се колико опасан и страшан може да буде живот без рецептора за бол. Edukapromo

2. чула у Кожи

нула, пробај да

нам је хладно кад имамо повишену

Захваљујући томе што у сваком делу тела

положају, пре свега руку и ногу.

Поред тога што знамо где су

117

неки

мозгу, знамо где се који део

и тетивама и шаљу нам

нас о покрету и

постоји

рецептор који шаље информацију центру у

тела налази. Ти рецептори налазе се у мишићима

кинестетске информације, односно обавештавају

нам руке и ноге, осећамо и да ли

смо у усправном положају или смо наг

налази се поред чула слуха и извештава нас о положају целог тела, односно о равнотежи и покретима целог тела. Ово чуло се назива вестибуларни систем (Слика 6.3). Мирис и укус су два чула која имају једну заједничку функцију, а то је анализа хране. Ова чула су нам важна да не бисмо појели нешто отровно или покварено. Оно што осећамо као укус заправо је комбинација мириса и укуса. Иако су ови осети повезани, опажамо их различитим чулима: мирис носем, а укус језиком и усном шупљином. Шта мислиш колико имамо основних укуса? Заправо их је само пет: слатко, слано, кисело, горко и умами. Прва четири су ти позната, 3. чуло кинестетике и раВнотеже Где сам и зашто не волим рингишпил? • Кад затвориш очи, можеш да приметиш да и та да тачно знаш где с у ти руке и ноге. шт а ти то гов ори? Слика 6.3. Вестибуларни систем

и укус Зашто је тешко појести горгонзолу? Edukapromo

стојимо или лежимо, да ли

нути. Једна група рецептора

4. мирис

118 а знаш и за пети укус, само ти је назив можда чудан. То би био, на пример, укус моче од печења. Сви остали укуси су нека комбинација ових поменутих. Неки љубитељ феферона међу вама сигурно се пита а шта је љуто. Осећај љутог је заправо иритација чула, односно прејако дражење свих рецептора укуса, због чега га прате осећаји пецкања и понекад бола. 5. чуло слуха Зашто сам се најежио кад сам чуо да је песник само „верник без цркве... ритам без бубњара”3? • Пробај да затвориш нос пр стима и да након тога с тавиш у уста неку храну. Видећеш да она делује готово безукусно. Док је храна још у устима, п усти нос. Примећујеш ли како с у с е тв оја уста исп унила укусима? Зб ог чега с е ово дешава? Замисли најљућу домаћу паприку. Она има око 500 сковил а (договором одређена јединица љутине), љути табаско сос око 5000 сковила, док једна од најљућих паприка на свету, индијска bhut jolokia, има око 1.000.000 сковила. Чуло слуха је нама веома важно чуло. Прво, захваљујући њему добијамо информације о нечему што не можемо да видимо. На пример, не можеш да видиш кроз зид шта се дешава у суседној соби, али чујеш ако је тамо укључен ТВ, или ако неко, на твоју несрећу, хрче док спава. Поред тога, слух је изузетно важан и за односе с другим људима јер захваљујући њему можемо да пренесемо мисли пу тем говора. Замисли магију која се ту дешава! Наспрам ње непостојећа телепатија делује као немаштовита идеја. Дакле, ти нешто помислиш, укључе се неурони у твом мозгу, у одређеном ритму завибрираш гласне жице, те вибрације се вазду хом пренесу до нечијег уха и твоја мисао захваљујући слуху бива пренесена до ума друге особе. 5.1. Физичке основе слуха Од таласа до рокенрола Шта је драж за чуло слуха? То је звучни та лас, односно вибрирање ваздуха (Слика 6.4). Када бациш камен у воду, он изазове таласе. Исто тако изазовеш таласе међу молек улима вазду ха кад пљеснеш длановима, само што овај други талас не можеш да видиш. 4 Песма групе Горибор. Edukapromo

прича, или у хору пева сопран, та

су кратки. Наше ухо не може да региструје

таласне

односно ми не чујемо све висине звукова. Људски слух прима звукове у размаку од 16 Hz до 20.000 Hz,

не можемо да чујемо.

119 Као што знаш из физике, та ла с има брегове и доље. Размак између два брега, односно две доље, зовемо таласна ду жина и од ње зависи висина звука. Када неко има дубок глас, или пева бас у хору, таласи које производи су дуги. Ако неко производи високе тонове док

више или дубље звукове

ласи

све

дужине,

а све

Талас који бисмо произвели тапшањем шири се од места удара руке о руку на све стране (као и талас у води од баченог каменчића) и долази до нечијег уха. Ушна шкољка служи као антена или као левак који прикупља те таласе и спроводи их до мембране коју зовемо бубна опна. Када талас дође до бубне опне, она завибрира и пренесе вибрације до тзв. пужа (Слика 6.5), који има мембрану са слушним рецепторима. Талас савијањем мембране активира слушне рецепторe и појављује се нервни импулс. Нерв ће тај импул даље пренети до дела мозга који зовемо примарна слушна зона, а који се налази отприлике иза твог уха, тачније у темпоралној зони коре великог мозга. Замисли да желиш неког да позовеш на 5 Наслов књиге Оливера Сакса Музикофилија: приче о музици и мозгу. Музикофилија се може превести као љубав према музици. Слика

Звучни таласи различитих фреквенција и амплитуда • Сети се са часова физике шта би био 1 Hz (херц). Замисли како би изгледао т алас од 1 Hz. Колико т акав т алас има брегова и доља? Тих и дубок звук (мањи и ређи притисак ваздуха) Јак и висок звук (виши и чешћи притисак ваздуха) бубна опна – део уха који преноси вибрације вазду ха у механичке вибрације (има сличну функцију као мембране звучника). Слика 6.5. Делови чула слуха Edukapromo

5.2. Неурофизиолошке основе слу ха „Музикофилија”5

6.4.

Експлана тор ни

процеп – празнина у објашњењу, на пример неразумевање претвара

О језику и о томе како га разумемо можеш погледати преда вање ТЕД (TED talk) Стивена Пин кера. Посети сајт www.ted.com и у поље за претрагу укуцај

„Steven Pinker: What our language habits reveal”.

• Пробај да замислиш како изгледа свет глувих. Вечна тишина. Али и нека врста изолације од других. Теже кому ницираш, теже прено сиш своје мисли и осећања.

6. чуло Вида

120 концерт Партибрејкерса. Отвараш уста, направиш талас и пошаљеш позивницу до уха те осо бе. Твоја жеља се претвара: у талас ваздуха, у вибрације туђе бубне опне, слушних кошчица, мембране у пужу и у активацију слушних рецептора. Твоје речи тако стижу до слушног центра у мозгу друге особе и она схвата твоју жељу. Затим, из можданог центра те особе стиже наредба да се вибрирају гласне жице и да се отворе уста. Та особа те гледа, насмеје се и каже: „Да!” Тиме ствара талас који путује до твог слушног центра, схваташ смисао поруке и осећаш задовољство. Пробај да замислиш пут који смо управо описали – жеље се претварају у таласе ваздуха, у вибрације мембрана и у нервне импулсе, из којих се поново рађају те исте жеље. Тај корак у коме се из нервног импулса поново рађа мисао и обрнуто јесте нешто што још увек не можемо да објаснимо и зато га зовемо експланаторни процеп. Сваки пут кад са неким разговараш или кад слу шаш му зику, ин формације се крећу путем који смо описали. Да не ма тог пута, тешко да бисмо имали оно јединствено осећање уживања у некој мелодији које зовемо естетски доживљај. Како би било могуће уживање у му зичким уметничким делима да није бу бне опне, кошчица и ендолимфе?

Од Пикаса до моје душе

ња физиолошких у психолошке процесе и обрнуто.

слушна зона – први део коре великог мозга у који стижу информације из уха. Вид се сматра једним од чула на које се човек највише ослања. Наиме, ако се деси да на основу мишљења или знања закључиш нешто, а вид ти о томе пружа другачију информацију, ипак ћеш опазити онако како те вид информише о томе. Edukapromo

Примарна

121

Игра

Драж

јесте светлост, односно електромагнетни талас. О томе шта заправо јесте светлост слушаћеш више на часовима физике. Као што смо већ помињали говорећи о звуку, тако и светлосни таласи

различите таласне дужине, односно постоје кратки, средњи и дуги таласи. Оно што видимо заправо је веома узан распон таласних дужина, отприлике између 380 nm и 750 nm (нанометара), док остале електромагнетне таласе не видимо, иако постоје (Слика 6.6). 6 Алузија на роман Хермана Хесеа Игра стаклених перли. Слика Ренеа Магрита „Бланко чек” насликана је тако да изгледа да је коњ испред дрвета, дрво испред шуме, а шу ма испред коња. Основна пра вила математике и здравог разума сугеришу нам да мора бити да је коњ испред шуме, али вид нам говори обрну то. Вид као да прати нека своја правила и не брине много за оно што знамо или шта јесте или што није могуће. Слика 6.6. Светлосни спектар Edukapromo

6.1. Физичке основе вида

светлосних перли6

чула вида

имају

122 Наша чула региструју само један део стварности око нас, и то онај део који нам је често најважнији за преживљавање. 6.2. Неурофизиолошке основе вида Од таласа до Пикаса Како заправо видимо? Светлост из неког извора (нпр. сунца или сијалице) пада на предмете око нас и делимично се одбија од њих. Кад се један зрак светлости одбије од неког предмета, са собом понесе неке информације о том предмету, на пример о боји. На предњем делу ока постоји отвор, зеница, кроз који пролазе зраци светлости одбијени од предмета. Ти зраци доспавају на задњи део ока, на опну звану мрежњача. У мрежњачи се налазе ћелије које региструју светлост, па се због тога зову фотоћелије. У нашем оку постоје две групе фотоћелија – штапићи, који разликују светло од таме, и чепићи, који разликују боје. Замисли сада како улазиш у со бу и светлост обасја најлепше лице које си видео/видела, само што је овај пут, нажалост, лице само насликано. Гледаш слику Јана Вермера Девојк а са бисерном минђушом (Слика 6.7). Зраци светлости падају по слици и одбијају се од ње. Сваки зрак носи по један део информације: о боји, облику, рељефу... Ти зраци пролазе кроз зеницу твог ока, доспевају на мрежњачу и они активирају фотоћелије, чепиће и штапиће. У тим ћелијама настаје нервни импулс ко ји з атим преко опти чк ог нерва на пу шт а око и почиње своје путовање по твом мозгу и уму, најпре до примарне виз уелне зоне (прве видне зоне или V1), која се налази у потиљачн ом делу коре великог мозга (Слика 6.8). мрежњача – опна ока у којој се налазе ћелије које реагују на светлост. Слика 6.7. Јан Вермер, Девојка са бисерном минђушом чепићи и шт апићи – ћелије у оку које су осетљиве на светлост па кажемо да оне заправо региструју светлосне зраке који уђу у очну јабучицу.

Edukapromo

123 Примарна виз уелна зона (V1) – први део коре великог мозга до кога стижу информације из ока. Слика 6.8. Нервни пут визуелних информација од ока до зоне V1 шта се дешава у кори великог мозга – како нам светлосни таласи преносе лепоту. А где је ту она лепа девојка са минђушом? Кад се у примарној визуелној зони информације обраде, оне путују у друге визуелне зоне у којима се те парцијализоване информације склапају у крупније целине. На пример, ако анализа облика укаже на нешто округло са две тачкице у средини, односно на нешто што подсећа на људско лице, постоји посебна зона у коју ће се даље проследити та информација на обраду, тзв. фузиформни гирус (Слика 6.9). Дакле, наш вид, односно визуелни систем, шаље информације које су стигле до ока путем светлосних зрака на даљу анализу, а затим почиње да склапа делове слике у различитим деловима мозга – у једном лице, у другом положаj и тако редом. Пошто се све те зоне у мозгу активирају, у нашем уму се јави неки опажај, нека целина, односно видимо ону Вермерову слику. Чак и кад затворимо очи, она ће и даље бити ту, неће нестати. Осим што је видимо у својим мислима, њена лепота буди у нама дивљење – изазива онај уметнички, естетски доживљај. Он је све време био ту, крио се међу таласним дужинама, путовао нервним путевима и на крају се негде појавио у свим тим расутим зонама. 6.3. Опажање боја Боје су у нама7 Светлост се састоји из зрака различитих та ласних дужина, а свака т аласна ду жина заправо представља различиту боју. Исак Њутн је показао да, ако пропустимо зрак светлости кроз призму (облик кроз који ће се таласи различитих дужина различито преломити, тј. скренути у различитим правцима), он ће се разложити на зраке различитих боја. Тако 7 Песма групе Филм. Слика 6.9. Фузиформни гирус, зона у мозгу активна при посматрању лица Edukapromo

(Pink Floyd)

Dark side of the moon

124 ћемо добити малу дугу (Слика 6.10). Како дуга дође до нашег ока? У зависности од материјала од којег је неки предмет, он ће одбијати зраке различитих таласних дужина, што ми видимо као различите боје. Ти таласи ће затим кроз зеницу и сочиво допрети до мрежњаче ока и активирати фоторецепторе. Већ смо поменули да је једна врста фоторецептора посебно осетљива на боју (чепићи). У људском оку налазе се три врс те чепића. Различитим комбинацијама активације три врсте чепића у нашем уму се стварају парови такозваних комплементарних боја. Један пар чине на пример плава и жута, други пар црвена и зелена. Ако неко време посматрамо плаву боју, у оку ће се одиграти одређени процеси (на пример, разлагање неких протеина у мрежњачи). Када затим померимо поглед на неку неутралну површину (нпр. бели зид), одвијаће се процеси супротни онима који су се дешавали док смо гледали плаву боју и то ћемо доживети као опажај комплементарне боје, односно, у овом примеру, видећемо жуту. Комплементарне б оје – боје које опажамо преко с упротних процеса у оку, на пример, разлагања или синтезе одређених протеина (нпр. плава и жута). Слику Њутновог огледа приметићеш и на легендарном албу му групе Пинк флојд

. Слика 6.10. Њутнов опит преламања светлости и насловна страна албума групе Пинк флојд • Дуга настаје ка да се по сле кише појави сунце. шт а у том слу чају има улогу њу тнове призме? Шта се дешава кад дуго гледамо неку боју? Посматрај крстић у центру левог дела слике око 20 секунди. Задржи поглед на крстићу, немој га померати леводесно. Кад истекне време, пре баци поглед на десни крстић и фиксирај га поново. Шта се дешава са квадратима који су били б ели? + + Edukapromo

6.4. Опажање простора

(друга димензија),

125 Слепила за боје. Црно-бели свет8 . Ако неки од чепића не функционише добро, он да нећемо видети одређену боју или неку комби на цију комплементарних боја. Једна од варијанти слепила за боје јесте неопажање црвене и зелене боје. Ове појаве људи често нису ни свесни јер имају неки опажај, само што се он разликује од оног који има већина других људи. Тако не можемо ни да знамо како особа са овим оштећењем опажа рецимо зелену боју. Један од начина да се провери опажање боја јесу Ишихарине таблице, које су састављене од кружића различитих боја, с тим што је једна група кружића исте боје распоређена тако да формира неки број. На Слици 6.11. можеш видети пример једне такве картице (с леве стране) и како би ту картицу видела особа која не опажа добро зелену боју (с десне стране).

Свет

Поменули смо већ да опажај настаје тако што се зрак светлости одбије од предмета и пренесе неку информацију на мрежњачу ока, која изгледа као неки закривљени, полулоптасти

на

можемо одредити где се

али не можемо одредити да ли је нешто ближе

даље (трећа димензија). Међутим, ми ипак уочавамо удаљеност. Како? Пошто у самој слици у оку нема информације о томе шта је ближе а шта даље, наш ум користи разне додатне информације да би отприлике проценио даљину. Да нема те процене, вероватно бисмо често ударали у зидове, упадали у рупе, било би нам тешко да дохватимо кашику или да убацимо лопту у кош. Знакова дубине има много, па ћемо овде поменути само неке. Један од важних знакова дубине јесте релативна величина. Као 8 Песма групе Прљаво казалиште. Стари назив за неразликовање црвене и зелене боје јесте далтонизам. Ове особе могу да добију и возачку дозволу јер успе вају да разликују светла на семафору преко позиције – црвено је увек горе, а зелено доле. Слика 6.11. Ишихарине таблице, опажај без слепила за боје (лево) и са слепилом (десно) Знакови дубине – информације које ум користи да би проценио даљину опаженог објекта. Edukapromo

аватара

екран. Мрежњача је дакле дводимензионална, односно

њој

нешто налази на правцу леводесно (једна димензија) и на правцу горедоле

или

Слика

шава се у такозваним визуелним зонама у мозгу.Edukapromo

ока, у једну и де

126 што знамо, што је нешто даље, то изгледа мање. Ово је последица једност авне геометријске правилности пројекције, коју наш ум очигледно лепо користи (Слика 6.12). За прецизније опажање финих разлика у даљини један од најважнијих фактора јесте стереопсис, односно стереовиђење. Оно је последица тога што су наша два ока размакнута па су слике у њима благо различите. Дакле, мозак из два ока добија благо различите слике и када их преклопи, он те разлике тумачи као даљину. Погледај на Слици 6.13. како се лева и десна слика благо разликују. Када бисмо леву слику гледали само левим оком, а десну само десним, опазили бисмо слику 3Д. Пројекција на мрежњачи

Величина слике на мрежњачи за различито удаљене објекте који су различитих димензија • Објасни преко информације о релативној величини како је могуће направити ф о тографију на којој неко држи криви торањ у Пизи.

6.12.

Слика 6.13. Стереограм – две релативно различите слике које дају опажај 3Д

– процес

пања

благо

два

Стереопсис или стереовиђење

скла

две

различите слике, добијене из

Пробај да направиш слику 3Д, односно стерео грам. упутства за то можеш видети уколико у претра живач јутјуб укуцаш „How To Make A Simple Stereogram (magic eye picture)” .

Ако фотографишемо исту сцену

жаја и те две слике прикажемо сваком

тродимензионалан

нал не слике. Ову технику користе данас при снимању

приказивању тзв. филмова 3Д (Слика 6.14).

Један од начина да прикажемо различите слике различитим очима јесте да двема камерама снимимо филм и да га гледамо наочарима

које имају тзв. затвараче (shutters). Ове наочаре прекидају слику на једном па на другом оку (отприлике

се Ејмсова соба

као обична соба, иако је заправо искривљена тако да је један угао даљи и виши од

осталих. Ако се две особе нађу

истовремено у два угла Ејмсове собе, гледајући кроз рупицу, видећемо их као џина и

патуљка (на слици је приказана

грешка у опаженој величини и скица собе одозго).

Ову собу можеш да напра виш према скици коју можеш пронаћи уколико посетиш сајт lite. bu.edu и кликнеш на линк наслов љен LITE Inkjet Science. Edukapromo

127

два

из

благо размакнута поло

оку по једну,

две

наш опажај ће бити

иако заправо гледамо

дводимензио

као кад наизменично затварамо

десно

На тај начин шаљемо једну

оку, а другу слику другом, што мозак тумачи као опажај 3Д. Управо тако су снимани данашњи филмови 3Д.

лево па

око, само много брже).

слику једном

Слика 6.14. Стереограми се користе при снимању и приказивању тзв. 3Д филмова

којима

Ако

посматра једним

изгледа

Постоје ситуације у

погрешно опажамо даљину.

оком кроз рупицу,

Теорија гешталт – претпоставља да прво опазимо

неку целину, а

затим делове те целине.

7. теорија опажања гешталт

• Исцртај линије на

доњим ивицама

листова свеске, али тако да на сваком

наредном листу

линију мало поме

риш. шта видиш

док листаш ивице свеске?

Пробај да

код куће напра

виш зоетроп, од носно уређај

за анимацију.

упут ства за то

можеш видети уколико у претраживач јутјуб укуцаш „How how to make a zoetrope” .

6.16).

128 све наше податке, односно организују их у целину. Једна од првих теорија опажања, која је и данас актуелна, јесте теорија гешталт, чији су оснивачи били Вертхајмер, Келер и Кофка. гешталт је немачка реч која означава целину и основна идеја овог теоријског приступа јесте да у опажању постоји примат целине над деловима. То значи да опажај није једноставан збир делова, боја и облика, већ да је опажај специфична целина коју прву опазимо. Основне идеје ове теорије први је изнео Макс Вертхајмер испиту јући фифеномен. То је опажај покрета који настаје кад брзо смењу јемо две сличице на којима су нацртане линије са благо другачијим положајима. У таквој ситуацији ћемо уместо две линије виде ти једну која се помера (Слика 6.15). Вертхајмер је приме тио да у целини коју видимо постоји нешто че га нема у деловима, односно у појединачним сличицама нема покре та који се јасно види у целини. На овом феномену је заснована анимација, али и читава филмска индустрија (Слика

Склапање делића

целину

Слика 6.16. Зоетроп, уређај за анимацију

Слика 6.15. Фифеномен Као што смо поменули у делу о методологији истраживања, за сваку област истраживања и сазнања веома су важне теорије. Теорије заправо представљају знање. Оне обједињују и осмишљавају Edukapromo

129 7.1. Закони груписања делова у целину Карика која недостаје Вертхајмер је формулисао неколико закона по којима се делови приликом опажања организују у целину. То су такозвани Вертхајмерови констелациони фактори, који указују на то да опажај целине зависи

дражи у околини.

, оне предмете који су ближи једни другима видимо као целину. Тако ћемо на Слици 6.17. јасно опазити лик Боба Марлија у гомили разбацаних делова зато што оне који су међусобно близу видимо као косу, друге као око... Према закону сличности, оне делове који су међусобно слични по облику или боји видећемо као целину. На Слици 6.18. видиш ичите врсте воћа јер их наш визуелни систем групише у различите целине по боји иако су неке воћке сличног облика. Закон континуитета тврди да ћемо објекте распоређене на истом правцу видети као целину. Због тога лако уочимо облике различитих слова у јату птица јер су оне распоређене на одређени начин (Слика 6.19). Закон добр е форме општији је од осталих и према њему конст рукције које формирају неке правилне, симетричне облике видимо као целине пре него друге неправилне конструкције. Ако се у неком случају нађу две подједнако симетричне конструкције, опазићемо обе. Овакве конструкције зовемо двосмисленим фигу рама, попу т Рубинове вазе (Слика 6.20). Слика 6.17. Опажај целине заснован на закону близине Слика 6.18. Опажај целине заснован на закону сличности Слика 6.19. Опажај целине заснован на закону континуитета Слика

Oпажај целине заснован на закону добре форме 8. грешке у опажању Навeдени принципи нам показују да се процес опажања одвија по одређеним правилима, која у већини случајева доводе до тачног опажања света око нас. Међутим, у неким специфичним околностима та правила доводе до потпуно погрешних опажаја, односно до илузија у опажању, као у примеру Ејмсове собе. Илузије – грешке у опажању које су последица неадекватних услова за принципе рада нашег чулног система. Edukapromo

од распореда (констелације)

Према закону близине

6.20.

Слика 6.21. Милер–Лајерова илузија

• На милер–Лајеровој илузији (Слика 6.22) видиш да је горња линија краћа. Кад прочиташ објашњење, знаћеш да није краћа, али ћеш је и даље видети као краћу. шта ти то говори о утицају знања и искуства на опажање?

Слика 6.22.

Илузија симултаног контраста

Велики број добро илустрованих илузија и њихових евентуалних објашњења можеш наћи на сајту михаела баха: http:// www.michaelbach.de/ot/

Или можеш погледати серијал Националне географије „Brain Games”. Потра жи га на јутјубу; укуцај „Brain Games” у пре траживач.

Edukapromo

130 На доњој слици видимо да је горња линија краћа од горње иако су заправо исте дужине. Ово је пример чувене Милер–Лајерове илузије, која је последица контекста креираног стрелицама које усмеравају наш опажај према унутра или према споља у односу на линије (Слика 6.21). Веома је позната и илузија симултаног контраста (Слика 6.22). На њој видимо два квадрата од којих се леви опажа као светлији иако су заправо физи чки исте светлине. Због тога што се десни квадрат на лази на светлијој поза дини делује нам тамније. Некада се као врста грешака у опажању наводе халуцинације, односно појаве опажаја у неком чулном модалитету иако физичка драж која би изазвала такав опажај не постоји. Најчешће су слушне халуцинације, при којима људи чују гласове који не постоје, а доста ређе се дешавају видне халуцинације при којима се привиђају особе или ствари. Још ређе се јављају, али постоје и халуцинације у другим чулним модалитетима, попут тактилних (додир), мирисних... Овакве појаве се често везују за разна психопатолошка стања (о којима ћеш читати касније) иако се могу десити и у нормалном, непатолошком функционисању, али њихова веза са процесом опажања није потпуно јасна. Тако, код нпр. накнадних слика видимо нешто што не постоји, боју на необојеном папиру, и знамо због чега се то дешава. Овакве појаве јесу грешке у опажању, али њих не сврставамо у ха луцинације. За разлику од илузија, није јасно да ли су халуцинације грешке у опажању или у неком другом психолошком процесу (мишљењу, памћењу) па о њима не можемо говорити као о грешкама у опажању.

Гешталтисти

изменити

начин на који опажамо свет око себе. Тако се понекад наводи да

Ескими имају 16 различитих назива за снег, а ми само један, па би

неко помислио да они, за разлику од нас, заиста виде 16 различитих

врста снега. То највероватније

131

којима опажај зависи пре

истакли једну важну особину процеса

оно врло мало или готово уопште не зависи од нашег искуства, мотивације или културе којој припадамо. Постоје

описи и примери због којих људи понекад помисле да

су својим принципима, по

свега од распореда дражи,

опажања, а то је да

различити

језик којим говоримо или култура којој припадамо могу

није тачно јер свако од нас зна да постоји

за

за грудвање,

за леденице... И ми и Ескими видимо различите врсте снега, само су они због важности коју снег има у њиховом животу сковали и разли чи те називе за њих, док их ми само описно разлику јемо. Постоје неке претпоставке и у психологији о томе како језик и култура могу мењати наше доживљаје, али такве претпоставке управо не разликују сам опажај од његовог препознавања, меморисања и сл. Велики део процеса опажања је аутоматизован и исти код свих припа дника једне врсте и веома се тешко може суштински мењати. сажетак шта је опажање Опажање је психолошки процес у коме добијамо информације о спољашњем свету, или о свом телу, односно у коме настаје сазнање. Овај процес се одвија путем различитих чула. чула у кожи, равнотежа, укус и мирис У кожи се налазе чула која нас обавештавају о додиру, о болу, о топлом и хладном. Бол, иако непријатан, веома је важан осет јер нас чува од опасности. Чуло покрета и равнотеже омогућава нам да стојимо усправно и да се покрећемо. Мирис и укус су повезана чула чија је једна од важнијих функција анализа хране. 9. утицај културе и искустВа на опажање „Некултурно” опажање Edukapromo

сув снег, „бљузгав” снег, снег за санкање, снег

Снешка, снег

снег

132 Слух и вид Слушно опажање подразумева да се кроз ваздух преносе наше мисли, од уста једне, преко уха и слушних нерава друге особе, да се на такав начин чује музика и разуме смисао изговореног. Вид је чуло на које се људи највише ослањају и о коме највише знамо. Светлосним таласима се преносе боје, облици, али и сложени доживљаји попут естетског. Различитим комбинацијама активности три врсте чепића у оку опажамо боје. Поред чепића, важну улогу у опажању боја имају и различите зоне у мозгу. Опажање простора је сложен процес јер се, на пример, даљина не опажа директно, већ преко тзв. знакова дубине, попут релативне величине и стереовида. Као последица сложености ових процеса јављају се грешке у опажању – илузије. Теорија гешталт Једна од најважнијих теорија у психологији опажања јесте гешталт, према којој примат у нашем опажају има целина, а не делови.

чула или ч улни системи драж и надражај доњи и горњи праг осет и опажај бубна опна примарна сл ушна зона експланаторни пр оцеп зеница мрежњача штапићи и чепићи примарна визуелна зона V1 комплементарне б оје знакови д убине стереовиђење гешталт илузије

речи питања и задаци I гР уПА ПИТА њА: ПР ОВЕРИ ДА ЛИ ЗНА ш О СНОВНЕ ПОјмОВЕ И чИњЕНИцЕ. 1. У чему је разлика између опажаја и осета? 2. Наведи сва чула код људи која су нам позната. 3. Чему служи бол? Edukapromo

опажање

Кључне

2. Pa lmer, S. (1999). Vision Science. London: A Bradford Book The MIT Press.

4. Здравковић, С. (2008).

133

Шта је једна од главних функција мириса и укуса?

Које фреквенције чујемо?

Ко м чулном систему код људи припада тзв. пуж?

Који с у фоторецептори одговорни за виђење боје?

Коју особину светлосног зрака опажамо као различите боје? 9. Како се зову информације помоћу којих опажамо даљину? 10. Који је вид уметности заснован на фифеномену? II гР уПА ПИТА њА: А НАЛИЗИРАј, КРИТИчКИ РАЗмИСЛИ И ПРИмЕНИ.

Шта мислиш да ли опажамо све аспекте спољашњег света? Да ли је наш доживљај света идентичан ономе какав спољашњи свет заиста јесте? Да ли постоје неки аспекти света око нас које не можемо опазити или доживети?

Про бај да замислиш како би изгледао свет кад бисмо имали још неко чуло, нпр. чуло којим бисмо опажали електричну енергију или радиот аласе.

Про бај да опишеш како изгледа свет око нас другим животињама које имају другачија чула, на пример животињама које слабо виде (слепи мишеви или кртице) или животињама које немају чуло мириса (неке рибе).

Пронађи на интернету или у библиотеци Понзову илузију. Повежи оно што видиш са процесом опажања даљине. Шта би могао да буде узрок илузије?

На које се чулне податке ослањају артисти на трапезу, дегустатори вина, штимери инструмената? Какво чулно искуство даје анестезија код зубара? Шта би било супротно од анестезије? III гР уПА ПИТА њА: ПР ОВЕжбАј И ПРОДИСКуТуј у гР уПИ ИЛИ НА чАС у. У једној мањој групи поделите се тако да једно од вас стави чепове у нос, друго у уши, а треће повез на очи и проведите тако неки део дана. Пробајте да комуницирате међусобно, да урадите неколико свакодневних ствари, да једете, пишете. Пратите своје доживљаје света око себе и то како се осећате. Обратите пажњу на реакције других из групе. А КО жЕ ЛИш ВИшЕ ДА САЗНА ш О ОВОј ТЕмИ, ПОТРАжИ СЛЕДЕћЕ КњИгЕ ИЛИ НАучНЕ РАДОВЕ:

Марковић, С.

Опажање добре форме. Београд: Филозофски факултет. У књизи су приказане везе принципа гешт алт са опажањем и доживљајем

дела.

(2007).

уметничких

Тренутно једна од најобухватнијих књига из области опажа ња.

Перцепција. Зрењанин: Градска народна библиотека. Књига приказује основне принципе перцепције уз много савремених истраживања.

Edukapromo

Edukapromo

VII ПАМЋЕЊЕ

КАД ПРОУЧИШ ОвО ПОглАвљЕ, МОЋИ ЋЕШ ДА:

• објасниш шта је то памћење;

• разумеш како памтимо;

• разумеш како се нешто дуже и боље памти и тако помогнеш себи;

• oбразложиш каква је веза различитих

• наведеш врсте памћења;

• опишеш процес памћења;

• повежеш памћење са

• опишеш

•

135

делова мозга са памћењем;

психолошким процесима, опажањем и учењем;

осталим

процес заборављања и од чега он зависи;

објасниш шта је амнезија. Сети се дана кад си научио/научила да возиш бицикл. Покушај да се сетиш сваког детаља, како је изгледао бицикл, где је то било (у дворишту, на улици...), ко је све био са тобом. Пробај да призовеш у свест све слике и звуке тог тренутка. Затим покушај да се присетиш како си се тада осећао/осећала. Да ли ти је било напорно, лепо, да ли те је било страх, да ли си уживао/уживала? Да ли можеш да се сетиш тренутка у коме је страх прерастао у одушевљење кад си схватио/схватила да возиш бицикл? Шта се све налази у твојој меморији? Слике, звуци, детаљи, емоције. Обрати пажњу на то како си видео/видела себе. Као део слика које припадају твом сећању, гледао/гледала си себе са стране. Како? Edukapromo

136 Памћење или меморију можемо дефинисати као трајање информација или трагова стечених учењем. Те трагове другачије зовемо енграми. Ако памћење дефинишемо преко трајања трагова стечених учењем, прво питање које можемо поставити јесте шта су ти трагови. Где се они налазе? Велики проблем ове дефиниције јесте у томе што се памћење одређује преко другог, такође непознатог, појма трага (енграма). 1. Шта је памћење Има ли живота од сећања? Памћење – систем за скла диштење и извлачење информација до којих се дошло чулима. Репродукција –могућност да се понови или покаже оно што је претходно било у искуству. Прецизније одређење памћења дао је Алан Бедли: памћење је систем за складиштење и извлачење информација до којих се дошло чулима. У Бедлијевој дефиницији истичу се три битне одлике памћења: • веза са опажањем (информације су путем опажања, односно преко чула, ушле у памћење); • памћење је систем (скуп састављен из више делова);

складиштење, односно трајност (информације у памћењу морају да трају неко време). Mожемо рећи да је памћење крај једног дугог процеса који почиње опажањем, наставља се учењем и завршава у памћењу. Како знамо да ли смо нешто запамтили? Кад бисмо знали како изгледају трагови памћења, идеално би било да завиримо у мозак и видимо да ли су они ту или нису. Међутим, то није могуће. Као и о већини психолошких феномена, о памћењу сазнајемо посредно, на основу манифестација у понашању. Дакле, уместо да кришом виримо у нечији мозак, посматраћемо понашање. Замисли да учиш да свираш и да запамтиш како се свира Азрина „Грација”. У том случају би могао/могла било када да одсвираш ту песму, односно да је репродукујеш. Најочигледнији показатељ да смо нешто запамтили јесте наша способност да то поновимо или покажемо. Ова манифестација памћења у понашању назива се репродукција. Памћење можемо упоредити са једном огромном библиотеком, а информације са великим бројем књига. Свака од тих књига на неки начин је стигла у библиотеку, неке су превезене аутом, друге возом, треће авионом или бродом... Те различите начине на које књиге доспевају у библиотеку можемо поистоветити са различитим чулима путем којих информације стижу до нашег памћења. Сам превоз књига био би процес опажања. Kад књиге стигну у библиотеку, следи њихово сортирање, паковање и завођење, што би одговарало процесу учења. Edukapromo

•

да је први пут видимо. Овај феномен зовемо дежа ви (déjà vu) или већ виђено. Како се то дешава? Највероватније обја

шњење јесте да памтимо читаве ситуације, не само оно што

видимо него и оно што чујемо, мирисе које осећамо, емоције

које доживимо, само што нисмо свега тога свесни. Када се у некој

следећој ситуацији појави однекуд познат мирис, или емоција коју смо раније доживели, учиниће

137 Међутим, репродукција није једини показатељ памћења. Деси се некад да нешто заиста научиш, али не можеш то да репродукујеш, рецимо да испричаш. Али, ако погледаш ту лекцију у књизи, она ће ти деловати веома познато. Нешто ће нам деловати познато једино ако смо то бар делимично запамтили, па тај показатељ памћења зовемо рекогниција (препознавање). Некад се деси да смо нешто сасвим сигурно учили, али да то не можемо да репродукујемо нити нам делује познато. Замисли како учиш неку лекцију два сата, али те наставник не пита. После четири недеље одлучиш да је поново научиш. Иако ти се чини да је учиш први пут, овога пута је савладаш за сат времена. То што си је други пут брже научио/научила, једино можемо приписати томе да су делови лекције остали негде у твом памћењу. Овакво испољавање памћења назива се уштеда при поновном учењу. 1.1. Промене у запамћеном Сећам се првог пољупца... 1 Често кажемо да је памћење пре реконструкција него репродукција. Као да наше памћење конструише, ствара догађаје у нашем уму на основу неких главних детаља. Када се сећамо прошлих догађаја, често себе посматрамо са стране, иако себе никада нисмо заиста тако видели. На основу онога што смо доживели и чули од других, у нашем уму се створи неки доживљај који се временом мења и оно што остане налик је филму који је неко други снимао о нама. Покушавајући да испита какве се све промене дешавају у памћењу, Фредерик Бартлет би тражио од испитаника да запамте неки 1 Песма групе Филм. Рекогниција – препознавање садржаја који су претходно били у искуству. уштеда при поновном учењу – ако нам је при поновном учењу неког садржаја потребно мање времена него први пут. Већини нас се сигурно бар некад десило да нам нека сцена изгледа врло познато, као да смо је већ негде видели, иако смо убеђени

нам се да смо и ту ситуацију већ негде видели јер се на вид обично највише ослањамо. • Која је од три манифестације памћења показатељ најинтензивнијег, а која најслабијег памћења? • Људи често мисле да су више ноћи сањали исти сан. Можеш ли ово да објасниш тврдњом да је памћење пре реконструкција него репродукција? О поузданости памћења можеш погледати предавање тед (TED talk) елизабет лоф тус. Посети сајт www.ted.com и у поље за претрагу укуцај „Elizabeth Loftus: The ﬁction of memory” . Edukapromo

мере стихова које погрешно чујемо (misheard song lyrics). Ако

укуцаш у претраживач „Top 40 Misheard Song Lyrics”, добићеш

велики број сајтова са оваквим примерима. Edukapromo

на средини речи „ватра” ("залудватрагрома"), па се она не опажа као једна

138 материјал, а после неког времена и да га репродукују. Ако је требало запамтити слику војног официра, она би при репродукцији добијала бркове, шира рамена, оштрије црте лица, све оно што права слика није имала, али јесте личило на официра како га већина људи замишља. Овај процес се назива асимилација јер се нове информације уклапају (асимилују) у неке већ постојеће оквире. Неке информације током памћења склопимо тако да нама делују повезано и логично иако то не мора да буде случај. Овај процес се назива рационализација. Сигурно ти се дешавало да чујеш неку песму, али не запамтиш све речи, него убациш нешто што ти делује као најсмисленији наставак. Називи које дајемо предметима имају утицај на то како ћемо их запамтити. Тада говоримо о утицају језика на памћење. На пример, ако упознаш Чонту као панк музичара, временом ће у твом памћењу његова коса бити чупавија, одећа необичнија, можда додаш и неку зихерицу у уво. Међутим, ако Чонту упознаш као професора електротехнике, он ће вероватно у твојој меморији добити наочаре, одело, а можда чак и кравату (Слика 7.1). Слика 7.1. Утицај језика на памћење – памћење исте особе као панкера или као професора Једном броју људи се чинило да у химни „Хеј,

некадашње СФР Југославије, постоји

Заправо

гласи: „... залуд ватра грома...” Мелодија

да постоји пауза

реч. Када тако чујемо стих, због процеса рационализације

нове целине које звуче иоле смислено,

и „трагрома”, као да има два нечега, нпр. неких непостојећих бића, трагрома. Занимљиво је да конструишемо нешто за шта чак и не знамо да постоји, само да нам звучи

Словени”,

стих: „... залуд два трагрома...”

сви смо се питали шта су то трагроми.

стих

химне је таква

стварамо

„два”

смислено. Ова појава се често дешава и можеш наћи многобројне при-

Наше памћење са добрим разлогом не личи на библиотеку са

сређеним полицама и књигама сортираним по жанровима. Свака

библиотека садржи просторије са полицама на које стављамо књиге. Пошто у нашу библиотеку

(памћење) књиге стално пристижу, био би нам

потребан практично неограничен простор да их

ускладиштимо, а ми га немамо јер се наш мозак

не може проширивати. Због тога је наша

библиотека мало испретурана и књиге су некако

необично измешане. Неке делују неповезано, друге су на врло необичним

да стално мењају место, а опет сваку књигу

можете пронаћи у свим осталим. Зато је број

139

местима, треће као

књига и информација у њима практично

На први поглед, опис памћења као Борхесове библиотеке делује као хаотично набацана група информација или анархија, али је заправо то један необично повезан систем. У дефиницији памћења стоји да оно није јединствено складиште, већ група релативно различитих и специфичних скла дишта. Један од првих описа система памћења дали су Еткинсон

ду

Једну такву библиотеку можеш наћи у Борхесовој причи „Вавилонска библиотека”, а њену необичност можда најбоље илуструје слика Степе нице једног другог генијалног уметника, Мориса Корнелиса Ешера. Слика 7.2. Модел памћења Еткинсона и Шифрина 2. системи памћења Вавилонска библиотека чулно памћење присећање оперативно памћење дуготрајно памћење Системе памћења можемо да замислимо као да смо добили неколико нових албума mp3, па их најпре преслушамо да осетимо како то звучи на прво слушање. Тада се ангажује чулно памћење. Онда их снимимо у фолдер који назовемо проба да утврдимо да ли су у питању лимунадице које само на прво слушање лепо звуче или је то нека озбиљнија музика. Ово би радило краткотрајно памћење. На крају, кад после неколико слушања схватимо да Edukapromo

неограничен.

и Шифрин, делећи га на три одвојене целине: чулно, оперативно (краткотрајно) и

готрајно памћење (Слика 7.2).

2.1.

140 нас та музика одушевљава јер је у питању Milestones Мајлса Дејвиса, снимимо у фолдер музика за моју душу, што би било дуготрајно памћење. Модел Еткинсона и Шифрина је пример алгоритамског2 приказивања психичких процеса типичног за такозвану теорију когнитивне обраде информација . Овај приступ је развијен средином 20. века под утицајем рачунарства и данас су разне обасти когнитивне психологије тешко замисливе без њега. Према поменутом моделу приказаћемо детаљније сваки од делова памћења.

Чулно памћење Ехо у мени На почетку смо поменули да је памћење повезано са опажањем јер информације у памћење улазе преко чула. Замисли да посматраш одбојкашку утакмицу: Грбић сервира, лопта прелеће мрежу, Миљковић је већ у блоку... Твој поглед лети преко терена, а слике се надовезују једна на другу, као да се претходна слика негде задржала како би је ти повезао/ /повезала са наредном. Ово кратко трајање слика омогућава чулно памћење, односно процеси у самим чулним системима. Свако чуло има неко своје памћење у коме информације трају врло кратко, од пола секунде (500 ms) код вида до четири секунде код слуха. Чулна памћења су и ограниченог капаците та јер могу да приме до дванаест различитих информација. Иконичко и ехоичко памћење можемо да замислимо као ехо који се јавља кад узвикнемо, а аутори то описују као трајање утиска у самим чулима, али и у центрима у мозгу. Када се то трајање утисака у чулима заврши, они или избледе или пређу у наредно складиште, краткотрајно памћење. Да ли ће неки утисак нестати или ће прећи у дубље делове нашег памћења, умногоме зависи од – пажње. 2.2. Пажња „Шта је то што држи данас твоју пажњу?”3 Пробај да прочиташ овакву реченицу: 2 Алгоритам је низ дефинисаних правила којим се улазне вредности трансформишу у излазне, или се описује извршавање неког поступка. 3 Песма групе Дисциплина кичме. Памћење у коме се складиште информације чула вида називамо иконичко, а памћење за информације из чула слуха ехоичко. Нешто Верујем ме да ударило смо у заувек груди сви када овде сам исти схватио верујем нешто да ме љубав раздерало није изнутра рекла када збогом си верујем отишла ти то и ја је смо страх исти страх верујем само и обичан зато страх поћи да ћу остајем са сам тобом. Edukapromo

141 Сигурно ти је тешко да је прочиташ и разумеш. Међутим, много је другачије када се неке речи у њој подебљају: Нешто Верујем ме да ударило смо у заувек груди сви када овде сам исти схватио верујем нешто да ме љубав раздерало није изнутра рекла када збогом си верујем отишла ти то и ја је смо страх исти страх верујем само и обичан зато страх поћи да ћу остајем са сам тобом Сада лако читамо и релативно лако разумемо две различите реченице из две различите песме група КУД Идијоти и Дел Арно бенд 4 . Ми смо у две измешане реченице подебљавањем слова усмеравали твоју менталну активност на песму групe КУД Идијоти, а навели те да занемариш песму групe Дел Арно бенд. Овакво усмеравање менталне активности зовемо пажња. Најважније карактеристике које аутоматски привлаче нашу пажњу јесу боја, оријентација, облик и величина. Погледај како твоју пажњу аутоматски привлачи зелена паприка међу црвеним или мали Ајк међу нешто вишим ученицима основне школе градића Саут Парк (South Park) (Слика 7.3). Такве појаве називамо поп-аут (pop-out) или ефекат искакања. Колико нас пажња држи? Психоделија против панка. Норман Мекворт је током Другог светског рата испитивао способност радариста (људи који прате сигнал авиона на радару) да опазе авионе. Приметио је да радаристи после неких 40 минута уопште не опажају 80 одсто сигнала на радару. Ово истраживање показу је да пажња монотоних садржаја варира и да након четрдесетак минута драстично опада. Због тога се и данас радаристи који раде на аеродромима смењују више пута током једне смене. 4 Стихови из песама „Остајем сам” групе КУД Идијоти и „Верујем” групе Дел Арно бенд. Пажња – усмеравање менталне активности на одређени садржај и занемаривање осталих садржаја које региструју чула. Поп-аут или ефекат искакања – појава да неке физичке карактеристике садржај истакну тако да га одмах приметимо. Слика 7.3. Примери ефекта искакања (popout) по боји и величини Edukapromo

•

о томе ка-

на џез наступима или на концертима

психоделичне музике

музичари држе своју

пажњу, али и пажњу

публике, веома дуго.

Зашто нагло мењају ритам или мелодију?

Селективна

пажња или коктел

ефекат – феномен

усмеравања пажње само на један садржај (излаган само једном уху).

Механизам

подељене пажње – омогућава обавља

ње

више задатака

истовремено, али са

смањеним капацитетима.

Оперативно или

краткотрајно

памћење – кратко

памћење неког са

држаја у трајању до

највише 20 секунди.

142 Међутим, ако би током посматрања радара нагло зазвонио телефон, радариста би поново опазио већину сигнала. Замисли само ка ко изгледа посао радаристе: све што чујеш јесте бип, бип, бип... и тако до изнемоглости. А свака промена спољашњих дражи, на при мер звоњење телефона, прекида монотонију и враћа пажњу на поче тни ниво. Како пазимо – селективна и подељена пажња. Рецимо да твоје лево ухо чује ове речи: блам сањам блам куд кренем, а десно ухо ре чи: блам аутобан блам год макадам. Већина нас ће поновити само речи из, на пример, левог уха: блам сањам блам куд кренем, иако је заправо редослед био блам блам сањам аутобан, блам блам куд год кренем макадам5 , јер су речи излагане наизменично на оба уха. Ову појаву називамо селективна пажња или коктел ефекат. То најбоље описује ситуација на некој журки на којој се ништа не чује од приче и гласне музике. Ако у таквој атмосфери неко помене наше име, моћи ћемо и поред све буке да изолујемо тај звук и да пратимо разговор о себи. Отуд име коктел ефекат. Некад мораш да обављаш више активности истовремено, на пример да слушаш наставника и да хваташ белешке, или да слушаш бенд на сцени и да смишљаш како да заинтересујеш особу поред себе. Срећом, имаш механизам подељене пажње, па можеш и да за држиш девојку/дечка и да пратиш омиљени бенд. Али, пошто је ка па цитет ограничен, ни једном ни другом нећеш моћи потпуно да се посветиш, зато пази, бенд то неће приметити, али девојка/дечко сигурно хоће. 2.3. Оперативно или краткотрајно памћење Сети се колико пута ти се десило да ти неко каже број телефона, ти га откуцаш, обавиш позив и одмах након тога заборавиш. Број је једно кратко време постојао у твом памћењу, а потом је ишчезао. Ту врсту памћења зовемо оперативно или краткотрајно памћење и информације у њему трају свега двадесетак секунди. 5 Песма групе Дубиоза колектив.

Размисли

ко

Да информације у краткотрајном памћењу трају свега два десетак секунди, показали су Браун и Петерсонови. Они су од испитаника тражили да запамте групу бесмислених слогова, али да при томе броје уназад од неког броја по три јединице, нпр. 541, 538, 535, 532... Бројањем су онемогућили да се испитаници преслишавају у себи, а бесмисленим слоговима с у спречили да им материјал буде одраније познат. Edukapromo

143 Поред ограниченог трајања, краткотрајно, као и чулно памћење, има и ограничен капацитет. Џорџ Милер (Слика 7.4) показао је да је број информација које се налазе у краткорочном памћењу 7±2 . Тај број је назвао магичним бројем. Ако испитаницима приказујемо појединачна слова, они ће запамтити око седам слова, али ако слова групи шемо у речи, памтиће око седам речи, односно више од седам слова. Овај налаз нам показује да краткотрајно памћење као елемент третира неку целину и његов капацитет је око седам таквих целина. Замисли само колико је онда за ум тешко ако

неки когнитивно (сазнајно) захтеван

нпр.

уз гледање филма, а капацитет меморије која обрађује те информације нам је ограничен. Посебан третман у краткотрајном памћењу имају информације на почетку и на крају неког низа, и ту појаву зовемо ефекат позиције у низу. Ако чујеш негде да се чувени физичар зове Ервин Рудолф Јозеф Александер Шредингер, најпре ћеш запамтити Ервин Шредингер, односно први и последњи елемент у низу. Оперативно као радно памћење. Пошто се информације кратко задржавају у чулном памћењу, питање је зашто се то поново дешава у оперативном. Бедлијева идеја јесте да се оперативно памћење састоји из више делова заду жен их за различите садржаје (визуелне или аудитивне) и једног централног дела који расподељује пажњу и капацитете осталима. Све ове делове Бедли назива радно памћење • Шта можеш да закључиш о телефонирању током вожње, ослањајући се на механизме селективне и подељене пажње? Слика 7.4. Џорџ Милер је показао да је капацитет краткорочног памћења 7±2 • Зашто је тешко з апамтити неки број телефона који има више од седам цифара? Ефекат позиције користе ТВ станице кад одређују цене реклама у једном блоку, па су термини прве и последње рекламе у блоку обично нешто скупљи од термина у средини блока јер се очекује да ће их људи лакше и боље упамтити. Радно памћење – део меморије који не служи само з а привремено складиштење, већ да се у њему информације обрађују, склапају, повезују и сл. Edukapromo

истовремено са учењем радимо још

задатак,

учимо

Repetitio mater studiorum

144 Дакле, ако нешто приметимо, то ће се кратко задржати у нашем чулном памћењу, па ће уз помоћ пажње прећи у краткотрајно, где ћемо га даље обрађивати и можда проследити у дуготрајно памћење. Такође, кад се сетимо нечега што смо раније учили, ту информацију извлачимо из дуготрајног памћења у радно и ту је обрађујемо. Радно памћење можемо замислити као радни сто на коме пишемо или нешто склапамо. Ако донесемо неку нову свеску у коју ћемо нешто записати (чулно памћење) или узмемо неку књигу са полице иза себе (дуготрајно памћење), ставићемо их на радни сто (радно памћење) и почети да их читамо или да по њима пишемо. 2.4. Дуготрајно памћење Ма шта ми говорили, ја сећам се6 Дуготрајно памћење представља складиште свих информација о нечему што смо током живота опазили или научили. Другим речима, дуготрајно памћење је наше знање о свету. Све је ту: прва вожња бицикла, први пољубац, прво пливање, прво слово, свака емоција везана за ове догађаје, сви наши пријатељи, њихова имена, лица... Да нема памћења, не би било ничега од свега поменутог. Како информације доспевају у дуготрајно памћење? Један од принципа јесте понављање. Познати су нам примери песама које се врте на радију, а које запамтимо иако их не волимо или их чак сматрамо иритантним. Други принцип би било осмишљавање или организовање материјала. Замисли да неко од тебе тражи да запамтиш следећи скуп бесмислених слогова: гло ка куз дра бу дла ну ла бо кри ћа ку дра чи нес ти ну. Тај задатак је мање тежак ако ти неко те исте слогове споји у неколико крупнијих целина: глока куздра будланула бокрића кудрачи нестину. Сада је задатак много лакши. Као да имамо субјекат, предикат и објекат, односно као да је нека особа која се зове Глока Куздра, која је будланула (ма шта то значило) неког тамо Бокрића, који је, с друге стране, кудрачио (ма шта и то значило) неку нестину. Дакле, само груписање слогова у неке целине које одражавају познату структуру реченице чини их смисленијим и олакшава њихов прелазак у дуготрајно памћење. 6 Песма групе КУД Идијоти. • Шта на латинском значи

est? На шта указује та изрека? Већина особа које памте необично дуге низове бројева или формула заправо користи овај принцип, тј. на неки начин групише те бројеве и осмисли их, направи од њих неку причу. Њиме се, рецимо, често служе конобари када памте наруџбине са различитих столова. • Шта мислиш због чега бројеве телефона при записивању групишемо у веће целине, нпр. 123-456? Edukapromo

145 Четврти принцип одабира информација које ћемо складиштити у дуготрајном памћењу представља њихов значај, односно обојеност емоцијама. Једна од важних функција емоција јесте управо то што нам истакну и обележе оно што нам је значајно. Колико дуго памтиш особе поред којих си прошао/прошла на путу до школе? Али ако поред тебе прође најслађа девојка коју си видео, Одри Тоту лично, погледа у тебе, насмеје се и махне ти (Слика 7.6)? Ако преживиш тај догађај, памтићеш га доживотно. Њен осмех је у теби изазвао емоционални одговор, емоције као да су ти рекле: Ово је важно, пази! и тај догађај је прешао у твоје дуготрајно памћење. Типови дуготрајне меморије – Присећам се многих ствари, али памтим један доживљај 7 . Ендел Талвинг је почетком 80их година 20. века предложио да се дуготрајна меморија подели на процедуралну (знати како) и декларативну (знати шта). Замисли да учиш да свираш гитару. Након дугог периода мучења сопствених прстију и туђих ушију одсвираш прве акорде и прву песму. Свираш неко време, па направиш паузу пред крај школске године и онда када поново узмеш гитару, свираћеш исту песму иако можда ниси ни био свестан да се тога сећаш. Дакле, положај прстију, промена акорда, ритам који даје друга рука, све је то остало у твојој меморији коју називамо процедуралним памћењем. 7 Песма групе Азра. Трећи принцип преласка у дуготрајно памћење била би активно ст током учења. Наше памћење ради тако да дуже памтимо оно што смо сами открили или пронашли него ако нам је то неко рекао. Замисли да ти неко каже да у филму Твин Пикс лик духа Боба заправо приказује како злостављана девојка доживљава свог оца јер не може да прихвати да је отац злост авља. Можеш помислити да је то занимљиво виђење, или бесмислено, у сваком случају ту интерпре тацију нећеш дуго памтити. Али, ако током филма сам/сама помислиш то исто, имаћеш осећај да ти је синула сјајна идеја и памтићеш је веома дуго (Слика 7.5). Слика 7.5. Твин Пикс –злостављана девојка доживљава свог оца као духа Боба Слика 7.6. Одри Тоту као Амелија Пулен –емоционално обојени садржаји се дуже памте Процедурално памћење – односи се на меморисање процеду ра извођења неке радње и некада се назива имплицитним памћењем јер не морамо бити свесни информација које памтимо. Edukapromo

нама

важан. Замисли

сцену у којој се осмо годишње дете

емоцијама.

Семантичко

памћење – садр

информације

виду дефини

и заправо

представља наше знање о свету.

146 декларативно памћење се даље може поделити на две потцелине, епизодичко и семантичко памћење. Већина нас који смо пра

тили Олимпијске игре у Лондону 2012. памти када је Хусеин Болт пре проласка кроз

од нас памти неки специфичан догађај, само

циљ раширио руке и поздравио публику (Слика 7.7). Такође, свако

лично

буди и схвата да је његова мајка, после ноћне смене у фабрици, од раног јутра, по киши чекала да се отворе књижаре како би му купила свеску за школу док је оно мирно спавало. Колико ће снажан утисак таква сцена да остави и колико ће је дуго памтити? Памћење таквих целина обично називамо епизодичким памћењем. С друге стране, памтимо ко је написао Гробницу за Бориса Давидовича, шта је пажња, или како се свира акорд емол. Памћење оваквих информација називамо семантичким памћењем. Један део епизодичког памћења представљају аутобиографска сећања, односно памћење догађаја из властитог живота. За оваква сећања карактеристично је високо уверење у њихову тачност, иако су заправо често искривљена јер се односе на догађаје који су се десили давно и који су били праћени снажним емоцијама. Проблем искривљених сећања нарочито је важан приликом сведочења на суду. Ту је реч о догађајима који се брзо десе, праћени су стресом и због тога сведоци често нису сигурни шта су заиста видели, а шта им се само чини.

памћење – односи се на догађаје који се памте као целине, садрже читаве

епизодичко

скупове информација и праћени су разним

жи

ција

Слика 7.7. Хусеин Болт на Олимпијским играма 2012, део епизодичког памћења Једна девојка је за силовање оптужила психолога који је за време силовања био гост у једној телевизијској емисији. Она је под стресом због страшног догађаја помешала у памћењу лик силоватеља и лик са ТВа који је тада био укључен. Иако је била убеђена да је то лик човека који ју је силовао, било је јасно да то није он. декларативно памћење – односи се на памћење чињеница и догађаја и некада се назива експлицитним памћењем јер смо тих информација свесни.

Edukapromo

Kahneman:

3. аНатомске и ФизиолоШке осНове

147 Семантичко памћење представља заправо скуп нашег знања. Пробај да замислиш шта си све запамтио/запамтила у досадашњем животу и колико ћеш још информација упамтити. Све то је негде у твом уму, некако повезано и спаковано. Питање организовања информација у нашем памћењу јесте питање начина паковања књига у оној Борхесовој библиотеци. За сада немамо сигуран одговор на ово питање. О односу искуства и памћења можеш погледати предавање тед (TED talk) данијела Канемана. Посети сајт www.ted.com и у поље за претрагу укуцај „Daniel

vs. memory” . Покушавајући да открије где се налази памћење у мозгу, Карл Лешли је учио пацове да прођу кроз лавиринт. Пошто су то упамтили, Лешли је почео да им одстрањује део по део коре великог мозга и посматрао је да ли и даље умеју да нађу излаз (Слика 7.8). Међутим, који год део мозга да је одстрањивао, пацови су успевали да изађу из лавиринта. Једино што је приметио јесте да што је већи део уклањао, то су се они теже сналазили. Дакле, памћење као да није било у једном делу, већ распршено по целој кори великог мозга. Бренда Милнер је описала пацијента Х. М., коме је током операције оштећен хипокампус и темпорални део коре великог мозга. Х. М. је имао очувана стара сећања, али ништа ново није могао да запамти. Као да је био оштећен прелаз из радног у дуготрајно памћење, што указује на улогу хипокампуса и темпоралног режња у овом прелазу. Раније смо већ споменули да емоције показују значај неких догађаја па их лакше и дуже памтимо. Пошто су за емоционално понашање одговорни делови лимбичког система, нпр. хипокампус или амигдална једра, можемо претпоставити да су ови делови мозга укључени и у систем памћења тако што се преко њих придаје мања или већа важност различитим информацијама (Слика 7.9).

The riddle of experience

ПАМЋЕЊА А где се све то налази? Слика 7.8. Карл Лешли и сецирањe мозга пацова Слика 7.9. Делови лимбичког система укључени у систем памћења • Који се тип дуготрајне меморије односи на конкретне догађаје и доживљаје, а који на апстрактне информације? Edukapromo

148 4. зАБОРАвљАЊЕ Све је прошло, нема везе, увеличај лепе ствари 8 Слика 7.10. Ебингхаусова крива заборављања 1 1,2 0 минута20 минута1 сат8 сати1 дан2 дана5 дана31 дан % запамћеност 0,8 0,6 0,4 0,2 0 Заборављање – немогућност извлачења информација из памћења Херман фон Ебингхаус први је експериментално утврдио ток заборављања, служећи се методом уштеде при поновном учењу. Он је учио низове бесмислених слогова и бележио време које му је потребно да их поново научи. Ебингхаусови резултати показују да се највише заборавља у почет ку, а како време пролази, све мање и мање (Слика 7.10). То је као да ти дају џепарац, а ти првог дана купиш чоколаду од 300 грама, па наредног од 100 грама јер немаш више пара за још једну од 300 грама, па трећег дана од 50 грама и тако редом. Наравно, не треба заборавити да се овај налаз односи на бесмислени материјал. Када учимо нешто смислено, ток може бити мало другачији. 8 4.1. Шта је заборављање и зашто заборављамо Деси нам се да нешто заборавимо, па се тога изненада сетимо годинама касније. Неки људи који су доживели саобраћајну несрећу саопштавали су да су се у тим ситуацијама сетили догађаја за које су мислили да су их одавно заборавили, што су описивали као да им се у тренутку цео живот одмотао . Оваква необична сећања зову се хипермнезије. Она нам показују да када је нешто заборављено, не значи да је потпуно нестало из памћења. Ако смо за памћење рекли да је систем за складиштење и извлачење информација, можемо рећи да заборављање представља немогућност извлачења информација из памћења. За заборављене информације пре можемо рећи да су се загубиле негде у памћењу и да не можемо више доћи до њих него да су нестале из памћења. 8 Песма групе Обојени програм. Информације загубљене у памћењу могу понекад постати поново доступне уз помоћ кључева за репродукцију, односно информација повезаних са оним чега покушавамо да се сетимо. На пример, заборавио/заборавила си где су кључеви од куће, па пробаш да се сетиш шта си радио/радила претходног дана, када си их последњи пут видео/видела, шта си радио/радила пре тога и одједном се сетиш где си их спустио/спустила. Edukapromo

назовемо

именом претходног партнера. Дуготрајно памћење имена претход

ног партнера омета да запамтимо име новог. Ако због нових књига загубимо старе, то зовемо ретроактивна

инхибиција. На пример, замисли да неко учи француски језик, па

после неколико година почне да учи италијански

149 4.2. Шта доводи до губљења адресе информација Као најчешћи разлог за заборављање, односно за немогућност извлачења информација из памћења, наводи се интерференција (мешање) са другим информацијама. Замисли да у нашу библиотеку стално пристижу нове књиге, ти их размешташ и у том метежу ти понека књига залута на погрешну полицу и више не можеш да је нађеш. Ако због великог броја старих књига не можемо да нађемо неку нову, то зовемо проактивна инхибиција. Проактивна инхиби

одговорна

нову

ција је

за оне ситуације када

девојку/дечка

и деси се да оде у

одмор.

покушај да тада говори француски био би отежан

због сличности два језика, појављивале новонаучене речи италијанског. Када долази до мешања градива, односно до ретроактивне или проактивне инхибиције? Све оно што доводи до бољег памћења смањиће инхибиције па и заборављање. Ако су два градива боље научена, боље организована, ако између учења та два градива прође више времена и ако се она међусобно више разликују, мање ће се мешати, односно мања ће бити инхибиција и заборављање. Поред заборављања услед интерференције различитих информација (градива), до заборављања могу довести и разни спонтани процеси који се дешавају у мозгу ако не обнављамо оно што смо већ научили. Наиме, услед разних физиолошких процеса који се дешавају током свакодневних активности, може се прекинути веза са необнављаним информацијама. Проактивна инхибиција – процес у коме старо градиво омета учење неког новог. Ретроактивна инхибиција – дешава се када неки новонаучени материјал омета старо градиво. • Неки експериментални налази показују да је заборављање мање током спавања. Повежи ове налазе са заборављањем услед интерференције. По неким психилошким теоријама, попут психоанализе, постоји посебан несвесни механизам потискивања, који непожељна и непријатна сећања брише из наше свести (о потискивању ћеш више прочитати у поглављу о личности). Међутим, не можемо знати да ли долази до потискивања или до тога да неко намерно не евоцира одређене успомене. Чак је у једном експерименту показано да је памћење емотивно побуђујућих речи (које би требало да буду потиснуте) након неког времена боље од памћења неутралних речи (речи које нису повезане са емоцијама). Према томе, ови процеси засад нису потврђени у области памћења и тешко бисмо рекли да они могу бити узрок заборављања. Edukapromo

Париз на

Његов

јер би се стално,

150 Када говоримо о амнезији, често нисмо сигурни ни да ли је у пи та њу један поремећај или група поремећаја са сличним симптомима. Оно што је свим амнезијама заједничко јесте оштећење сличних делова мозга, темпора лних и фронталних режњева, хипокампуса и мами ларних тела (Слика 7.11). Особе у амнезији добре су у задацима који не захтевају да се сете извора информација. На пример, ако се не сећају неке слике, а ми тражимо да доцртају оно што недостаје, они ће то успешно урадити тврдећи да су случајно погодили. Ово нам говори да током амнезије није могуће извући одређене информације, као да су се погубиле адресе. Амнезичари имају проблем и у просторној оријентацији као и у социјалним односима. Замисли да сваки дан мораш да се упознајеш са својим најбољим пријатељем јер ниси сигуран/сигурна да ли га већ знаш. Малком Мелцер се 1983. године пробудио из коме и успешно је препознао своју породицу и неке пријатеље. Међутим, говорио је да има два детета иако је имао само једно, мислио је да има 33 године, а реално је имао 44, знао је где му је кућа, али не и где су неке ствари по кући, и није могао да се сети како се рукује неким апаратима. Шта му се десило? 5. оШтећења памћења, амНезија и алцхајмерова болест Живећи у забораву9 Слика 7.11. Темпорални и фронтални режaњ (лево), хипокампус (црвени део у средини) и мамиларна тела (црвени део десно) – делови често оштећени код амнезије темпорални режањ фронтални режањ Амнезија – краћи или дуготрајнији губитак сећања након неког трауматског догађаја попут повреде главе. 9 Живећи у забораву (Living in oblivion) – филм Томаса ДиЋила (Thomas DiCillo). Edukapromo

мерење капацитета радног памћења може бити значајна техника за рано откривање ове болести. Управо по томе се Алцхајмерова болест разликује од амнезија, код којих је

151 Посебан облик оштећења памћења јавља се код старих људи као последица развоја оштећења у ванћелијском простору и унутар самих неурона у мозгу и зовемо га Алцхајмерова болест, по доктору који ју је први описао (Слика 7.12). Оболеле особе имају проблема са опажањем, емоцијама, разу мевањем језика, а један од првих симптома јесте оштећење радног памћења. Стога

радно памћење очувано. Све ове појаве

болестима

Алцхајме

или памћења – указују нам на значај памћења за наш свакодневни живот. Без памћења били бисмо деца тренутка, не би постојала ни прошлост ни будућност, све би се појављивало и нестајало у тренутку. Да нема памћења, никада не бисмо могли да се сетимо с које стране улице станују девојчице којима мирише кожа10 . сажетак Шта је памћење Памћење је систем за складиштење и извлачење информација до којих се дошло чулима. Степен запамћеног меримо преко спољашњих индикатора, репродукције, рекогниције и уштеде при поновном учењу. Чулна и радна меморија Због ограниченог капацитета, складиштење великог броја информација обезбеђено је необичним организовањем, попут Борхесове Вавилонске библиотеке. Систем памћења се описује преко чулног, радног и дуготрајног памћења. Чулно памћење представља врло кратко задржавање информација у чулним системима, до пола секунде, а радно до 20 секунди. Радно памћење није само складиште, већ радни простор у коме се обављају разне операције. Алцхајмерова болест – врста оштећења памћења и губитка сећања која се јавља код старих људи као последица промена у мозгу. Слика 7.12. Мозак здраве особе (лево) и особе оболеле од Алцхајмерове болести (десно) 10 Песма групе Забрањено пушење

попут

рове – недостатак сећања, губљење трагова

Edukapromo

памћење (меморијa)

репродукција

рекогниција (препознавање)

уштеда при поновном учењу

иконичко памћење

ехоичко памћење

пажња

ефекат искакања (поп-аут)

селективна пажња (коктел ефекат)

подељена пажња

краткотрајно памћење радно памћење

процедурално памћење

декларативно памћење

епизодичко памћење семантичко памћење заборављање

проактивна инхибиција ретроактивна инхибиција амнезија Алцхајмерова

152 Пажња и дуготрајна меморија Пажња је усмеравање менталне активности на одређени садржај и занемаривање осталих садржаја које региструју чула. Описана је селективна и подељена пажња. Дуготрајно памћење се дели на процедурално (како се нешто ради) и декларативно памћење (семантичко – памћење чињеница и епизодичко – памћење догађаја). За прелазак информација у дуготрајно памћење важно је понављање, осмишљавање, активност током учења и обојеност садржаја емоцијама.

основе памћења Важну улогу у складиштењу информација, односно у процесу памћења, имају темпорални режањ и хипокампус, као и читава кора великог мозга. Заборављање Заборављање је немогућност да се информације извуку из памћења. Најважнији узроци заборављања јесу интерференција (ретроактивна и проактивна инхибиција) и неупотреба. У важније поремећаје памћења спадају амнезије и Алцхајмерова болест.

Неурофизиолошке

КљУЧнЕ РЕЧИ питања и зАДАцИ I гР уПА ПИтА њА: ПРОвеРИ дА лИ ЗНА Ш ОСНОвНе ПОјМОве И ЧИњеНИце. 1. Шта је памћење? 2. Који с у индикатори запамћеног? 3. Које се промене јављају у запамћеном материјалу? Edukapromo

болест

6. Шта је пажња?

7. Шта је ефекат искакања (попаут)?

8. Шта је

9. Шта је амнезија?

10.

11. Шта с у то кључеви за

153

кажемо

је памћење пре реконструкција него репродукција?

Због чега

да

Који

у делови система памћења по моделу Еткинсона и Шифрина?

ефекат?

коктел

болест разликује од амнезије?

По чему се Алцхајмерова

репродукцију?

гР уПА ПИтА њА: АНА лИЗИРАј, КРИтИЧКИ РА ЗМИС лИ И ПРИМеНИ.

Ка д би било добро да се јавиш ако желиш да наставник запамти твој одговор на часу? Којим ефектом аргументујеш свој одговор?

Ако идеш на панк концерт и желиш да те неко примети, да ли ћеш обући исцепане фармерице и мајицу са ликом Џонија Ротена или „старке”, кравату и одело? Како то објашњаваш?

Да ли би током двочаса у школи правио/правила паузу? Због чега? III гР уПА ПИтА њА: ПРОвежбАј И ПРОдИСКутуј у гР уПИ ИлИ НА ЧАС у. Нека свако у групи од неколико ваших пријатеља преприча исти догађај којег се сви сећају. Упоредите своја сећања. Приме тите у чему се све разликују. Којим све променама запамћеног материјала, описаним у овом поглављу, можеш да објасниш те разлике? ако желиШ Да виШе сазНаШ о овој теми, потражи слеДеће књиге: 1. Бедли, А. (2005). Људско памћење, теорија и пракса. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. Књигу је писао један од најважнијих савремених аутора из области памћења; пружа савремен увид у разумевање памћења.

Борхес, Х. Л. (2006). „Вавилонска библиотека”, у збирци Маштарије. Београд: Paideia. Уметнички приказ необичности организовања информација и бесконачности. Нама је послу жила као пример за организовање информација у памћењу.

Костић, А. (2006). Когнитивна психологија. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. Савремени уџбеник из когнитивне психологије који на систематичан начин приказује основне појмове памћења и сродних процеса. Edukapromo

Edukapromo

154

•

VIII мишљеЊе

155 Када прочиташ ово поглавље, моћи ћеш да:

шта је мишљење и како се оно разликује од других сазнајних процеса;

облике мишљења и њихове фазе;

• објасниш

• наведеш различите

опишеш посебности стваралачког и критичког мишљења;

објасниш како се мишљење мења током развоја;

препознаш препреке које могу стајати на путу ваљаном мишљењу, те да тако пратиш и усмераваш сопствене мисаоне процесе и ствараш услове за већу креативност и критичност у мишљењу.

Саша и Снежа су двоје младих, проницљивих људи, од пре неколико месеци поносни родитељи малог Симона. Заинтересовани за његов психички развој, они помно прате Симонове реакције и настоје да докуче шта се дешава у његовој бебећој глави. Лако су закључили да Симон опажа и памти пошто очигледно не реагује исто на познате и на непознате дражи. Такође, нема никакве дилеме у вези с тим да Симон испољава осећања – може се препознати када се нечему радује, а када се жести. Најзад, Симон врло јасно и бучно ставља свету до знања да има и извесне мотиве. Истовремено, Саша и Снежа уопште нису сигурни да се за Симона може рећи да мисли. Да ли је њихово запажање исправно? Шта је уопште потребно да бисмо рекли да неко мисли? Ако је истина да Симон не мисли – колико ће то стање потрајати? Одговоре на ова и на многа друга питања која се тичу мишљења наћи ћеш унутар овог поглавља. Edukapromo

• У ком случају би с азнање

– скуп менталних процеса којима реорганизујемо и/или трансформишемо менталне репрезентације

укљу

156 Шире одређење мишљења. Да бисмо разумели суштину мишљења, упоредићемо га са сазнајним процесима које смо претходно упознали – са опажaњем и памћењем. Опажањем организујемо податке из спољног света и из сопственог тела који су доступни нашим чулима. Памћењем чувамо стечене информације од непожељних измена и по потреби их репродукујемо. Мишљењем пак реорганизујемо и мењамо то што је похрањено у непосредном или дугорочном памћењу и тако продукујемо нове садржаје и информације. То нам омогућава да спознамо и оно што није непосредно доступно нашим чулима и искуству. Специфичност мишњења у односу на друге сазнајне процесе можеш очитати и из Табеле 8.1. Опажање Памћење Мишљење

организује

барата оним што је доступно чулима и искуству • настоји да чува од измене • репродукује и реконструише претходна сазнања • реорганизује

активно мења • продукује (ствара) нова сазнања • барата и оним што је недоступно чулима и искуству Овакво одређење мишљења врло је широко и обухвата читав низ процеса: од маштања и сањарења до логичког резоновања, решавања проблема и доношења одлука. О различитим врстама и облицима мишљења биће више речи у наредном одељку. На овом месту важно је да имаш у виду оно што им је свима заједничко: • Ниједно мишљење не барата опипљивим предметима, нити физичким дражима, већ само менталним репрезентацијама стварности (погледај Слику 8.1). Другим речима, мишљење се одвија путем слика (представа), симбола и идеја, којима ментално, тј. на унутрашњем плану, представљамо различите предмете и појаве.

шире и

одређеЊе мишљеЊа Шта радимо када мислимо?

•

уже

о томе да је Земља округла било производ опажања, у ком случају резултат памћења, а у ком случају продукт мишљења? Табела 8.1. Мишљење спрам других сазнајних процеса – опажања и памћења Менталне репрезентације – слике, симболи и идеје којима ментално, на унутрашњем плану, представљамо себи различите предмете и појаве.

Мишљење

и информације,

чујући

нису

Edukapromo

похрањене

памћењу, чиме стварамо нове садржаје

и оне које

непосредно доступне нашим чулима.

157 • Сваки облик мишљења спонтано или намерно успоставља одређене везе или асоцијације међу менталним репрезентацијама; на тај начин настаје мисаони или асоцијативни ток, који може бити мање или више сложен, мање или више заокружен, те мање или више разложан или логичан. Уже одређење мишљења: мишљење као схватање односа. Замислимо разговор између три ученице – Сање, Софије и Јасне. Разговор почиње тиме што Сања изјављује: „Мислим о томе шта бисмо могле да радимо данас после школе.” На то Софија одговара: „Мислим и ја: сутра имамо контролни из психологије, за који се још нисмо спремиле, Мисаони/асоцијативни ток – специфичан след којим се менталне репрезентације нижу и повезују у процесу мишљења. • Реши следећу аналогију: АТОМИ : МЕНТАЛНЕ РЕПРЕЗЕНТАЦИЈЕ = МОЛЕКУЛИ : ??? Обично се узима да су памћење и мишљење засебни сазнајни процеси. Но, савремена психологија говори о нечему што обједињује особине памћења и мишљења, а што смо поменули у претходном поглављу о памћењу, наиме о радној меморији. Она је замишљена као систем који једним делом чува податке, а другим делом врши одређене измене у њима. Типичан задатак који упошљава оба дела јесте понављање датих података „уназад”. Ово је прилично напорно јер у исти мах треба памтити податке и обртати њихов редослед. Слика 8.1. Менталне репрезентације као ткиво мишљења мачка мали сисар, месождер, прекривен крзном, припитомљен да лови мишеве... Представа мачке Симбол за мачку Појам мачке

Edukapromo

158 према томе, треба да учимо.” А Јасна се убацује коментаром: „Мислим да је јасно ко овде мисли, а ко је искључио мозак!” Као што видимо, све три учеснице у разговору користе глагол „мислити” како би означиле своју менталну активност. Но, Сања под мишљењем подразумева слободно разматрање различитих могућности, Софија пак доводи у везу две чињенице (да предстоји контролни и да градиво није научено) и извлачи закључак који те могућности своди на једно разумно решење. На крају Јасна износи занимљив суд – да само једна од њене две саговорнице уистину мисли. Ако и ти процењујеш да је овим коментаром мишљење приписано само Софији, онда ћеш лако разумети поенту нашег примера – њиме смо хтели да укажемо на тенденцију да мишљење понекад поистовећујемо са схватањем или увиђањем односа. Но, да ли је Јаснин суд на месту? Са становишта шире одредбе мишљења, коју смо дали на почетку, рекло би се да није. Мишљење обухвата више од увиђања односа, те тако означава и оно о чему у нашем примеру извештава Сања. Реч је, међутим, о томе да увиђање односа јесте најсложенији задатак с којим се среће наша когниција и да тај задатак не можемо решити другачије него мишљењем – опажање и памћење нам за то нису довољни. То је разлог што нам се Јаснин суд може чинити блиским и разумљивим и што мишљење – нарочито у свакодневном језику – често постаје синоним за схватање односа. 2. Врсте и облици мишљења На које све начине можемо мислити? Широк круг менталних процеса који су обухваћени појмом мишљења боље ћемо разумети ако га разделимо на одређене сегменте. Стога ћемо у овом одељку увести поделу на следеће врсте мишљења: усмерено и неусмерено, реалистичко и имагинативно, конвергентно и дивергентно. Потом ћемо се осврнути на два посебно важна облика мишљења – стваралачко (креативно) и критичко мишљење. Усмерено и неусмерено мишљење. У зависности од тога да ли мишљењем тежимо да одговоримо на неко питање, односно да решимо неки проблем, разликујемо усмерено и неусмерено мишљење. Неусмерено мишљење одвија се без јасно одређеног циља и изричите намере да се нешто одгонетне или реши. У складу с тим, мисаони или асоцијативни ток умногоме је слободан и не прати неку одређену структуру. Пошто није везан никаквим одређеним циљем, мислилац може имати доживљај потпуне „препуштености сопственим мислима” и стопљености с тим процесом. Типични облици мишљења који спадају у ову категорију јесу сањарење и маштање. Усмерено мишљење, с друге стране, јесте оно при коме свесно улажемо напор да реорганизујемо и/или трансформишемо менталне репрезентације са циљем да дођемо до ваљаних закључака, задовољавајућих одговора на неко питање и прикладних решења Неусмерено мишљење – реорганизовање/ /трансформисање менталних репрезентација при чему је асоцијативни ток слободан и одвија се без јасно одређеног циља. Edukapromo

159 за неки проблем. Типични облици усмереног мишљења јесу логичко резоновање (закључивање), решавање проблема и доношење одлука. У оквиру резоновања даље разликујемо индуктивно и дедуктивно: када резонујемо индуктивно, то значи да полазимо од запажања о низу појединачних догађаја или случајева, у којима уочавамо извесну правилност или образац, на основу чега формулишемо општији закључак који наши појединачни случајеви подржавају; при дедуктивном резоновању пак полазимо од општег правила или начела, те из њега изводимо закључке који се тичу појединачних догађаја или случајева. Што се тиче решавања проблема и доношења одлука, они се у великој мери међусобно преплићу и тешко их је прецизно раз

али о доношењу одлука обично говоримо када се процес мишљења завршава јасним избором одређеног становишта или акције између више расположивих опција. Имај у виду да је овај вид мишљења

повезан са ставовима и вредностима особе, о чему ћеш читати у поглављу које је посвећено тим темама, као и са вољом и вољним радњама о којима се говори у поглављу о мотивацији. Иако усмерено мишљење одговара ужем поимању мишљења као увиђања односа, оно је и даље веома широко. Помислимо само у колико различитих области и ситуација примењујемо усмерено мишљење: од решавања забавних мозгалица, преко свакодневних практичних проблема, до оних високостручних као што је постављање медицинске дијагнозе или доношење пресуде у неком компликованом случају. Будући да постоји свест o проблему и усмереност на циљ, код усмереног мишљења нема оне врсте доживљаја „препуштености мислима” који је карактеристичан за неусмерено мишљење. Уместо тога,

мишљење одликује појава метакогниције – мишљења о сопственом мишљењу (и осталим сазнајним процесима) док се оно одвија. Метакогниција је, такорећи, стратег сазнајних процеса – она одређује приступ проблему, надгледа његово решавање, одређује да ли је циљ задовољен и по потреби мења тактику. Усмерено мишљење разликује се од неусмереног и по томе што има типичан ток, тј. пролази кроз низ очекиваних фаза. Прву фазу чини појава свести о проблему, уз коју се обично јавља и нека идеја о томе у ком смеру треба трагати за решењем – такозвана почетна дирекција. У наредној фази поставља се и разматра низ претпоставки, могућих одговора или решења. Потом се бира једно решење, а завршницу процеса мишљења чини фаза верификације, у којој се одабрано решење потврђује као адекватно и исправно. Уколико та фаза нема задовољавајући исход, читав процес се враћа одговарајући број корака уназад. Користећи метакогницију, можемо да преиспитамо Усмерено мишљење – намерно и сврсисходно реорганизовање/трансформисање менталних репрезентација с циљем да се реши неки проблем. Метакогниција – мишљење о сопственом мишљењу док се оно одвија; подразумева планирање, организовање, надгледање и кори говање сопствених мисаоних процеса. Дирекција – идеја водиља мисаоног процеса, одређује у ком смеру или оквиру ћемо трагати за решењем неког проблема. • Тестирај шире и у же одређење мишљења: да ли су оба довољно широка да обухвате и усмерено и неусмерено мишљење? Edukapromo

граничити,

директно

усмерено

160 изабрано решење (један корак уназад), да поново размотримо и друга могућа решења (два корака уназад) или чак да се вратимо на почетну дирекцију и на саму поставку проблема (три корака уназад). Имагинативно и реалистичко мишљење. Било да је усмерено или неусмерено, наше мишљење може бити засновано на различитим врстама менталних репрезентација: на репрезентацијама онога што је реално, онога што је замисливо (што може бити, али у датом тренутку није), онога што је измишљено или фиктивно (што не постоји, али је измишљено по угледу на реалност), те онога што је потпуно фантастично (што није и не може бити). Укратко, наше мишљење може бити реалистичко и имагинативно мишљење. Добар пример неусмереног имагинативног мишљења јесте сањарење. За сањарење се обично и каже да занемарује принцип реалности и да уместо тога следи „логику жеља”. Пример неусмереног реалистичког мишљења налазимо у необавезним свакодневним размишљањима („Сутра опет у школу, шта имамо први час? – психологију, па добро, то и није тако страшно, могу мало и да закасним, ако не пада киша, идем пешке...”). Усмерено имагинативно мишљење долази до изражаја, на пример, када пишемо неку причу. Најзад, усмерено реалистичко мишљење биће на делу када, рецимо, планирамо једно психолошко истраживање. Конвергентно и дивергентно мишљење. Конвергентно мишљење ангажовано је кад год постоји (или се узима да постоји) само једно тачно решење за проблем који се решава, а понекад и само један начин да се до тог решења дође. Када у школи треба да решиш задатак из математике или физике, од тебе се углавном очекује овај вид мишљења – да примениш одређену формулу и дођеш до очекиваног решења (које је најчешће већ написано на крају збирке). Дивергентно мишљење може имати један генерални циљ, али притом постоји више могућих решења и више начина да се до њих дође. На пример, када у школи треба да пишеш састав, па макар то било на задату тему, постоји низ различитих могућности да обавиш тај задатак; различита решења ће бити боља или слабија, али неће по ст о јати је дно је дин о тачно решење. Имагинативно мишљење – мишљење које се служи менталним репрезентацијама онога што није реално, већ фиктивно или

мишљење – мишљење од ког се очекује да иде ка једном одређеном (тачном) решењу за пост ављено питање или проблем. Дивергентно мишљење – мишљење које може ићи у различитим правцима и евентуално долазити до различитих прихватљивих решења за пост ављено питање или проблем. Реалистичко мишљење – мишљење које се служи менталним репрезентацијама стварног и остваривог. • Повежи ову подел у с претходном поделом на усмерено и неусмерено мишљење. Које категорије мишљења се тиме добијају?Edukapromo

фантастично. Конвергентно

репрезентацијама

ствара везе (асоцијације) тамо где их дотад није било. Ипак, када у

психологији говоримо о стваралачком мишљењу , по правилу се

подразумева да су испуњени следећи услови:

• да су продукти мишљења (идеје, увиди, закључци) релативно рет

ки, тј. оригинални;

• да су истовремено смислени, функционални

• да

161 Обрати пажњу на то да је неусмерено мишљење увек и дивергентно – ако нема циља, не може бити ни једног тачног решења. Међутим, усмерено мишљење неће увек бити конвергентно: постизање циља некад значи долажење до једног тачног решења, а некад формулисање једног од низа добрих, ваљаних решења (нпр. пројектова

ње моста, компјутерско програмирање).

необичне плодове

критеријуми стваралачког мишљења. Имајући

мишљење

2.1. Стваралачко (креативно) мишљење Мишљење које рађа

Појам и

у виду ширу одредбу мишљења, могли бисмо рећи да је свако

у извесној мери стваралачко – оно међу менталним

тј. да

неког научног, уметничког или практичног проблема;

служе решавању

нису настали случајно, већ као резултат свесног и намерног деловања мислиоца. Из последње тачке можеш да закључиш да је креативно мишљење један вид усмереног мишљења. Осим што се може одредити као усмерено, стваралачко мишљење је нужно дивергентно. Када би постојало једно тачно решење и када би се мишљење кретало ка њему, не би било простора да се дође до нечег оригиналног. У ствари, могли бисмо рећи да је креативно мишљење оно које претвара конвергентно у дивергентно – тамо где сви иду једном утабаном стазом, овај вид мишљења налази нове путеве и решења. Такође, стваралачко мишљење одликује велики степен имагинативности. Чак и када је усмерено на решавање сасвим реалистичних проблема (нпр. пројектовање стамбене зграде попут оне на Слици 8.2), оно се служи имагинацијом како би превази шло постојећа, позната, конвенционална решења. • Који облик мишљења – конвергентно/ дивергентно, усмерено/неусмерено – користиш када правиш плејлисту за журку? А када погађаш филм у игри пантомиме? • Да ли је стваралачко мишљење конвергентно или дивергентно, имагинативно или реалистичко? Може ли бити и једно и друго? Стваралачко или креативно мишљење – облик усмереног мишљења које води релативно оригиналном, а истовремено функционалном решењу неког питања или проблема. Слика 8.2. Креативно решење практичног проблема: стамбена зграда Кућа Батљо у Барселони, коју је пројектовао А. Гауди Edukapromo

162 Ток и фазе стваралачког мишљења. Како је стваралачко мишљење усмерено на решавање неког проблема, оно пролази кроз следеће типичне фазе: уочавање и формулисање проблема, испитивање могућих решења, избор једног решења, те његова верификација. Ипак, у току креативног мишљења јављају се и неке специфичности: између фазе систематичног испитивања могућих решења, која се у овом случају обично назива препарацијом, и фазе у којој се бира једно решење које ће бити подвргнуто пажљивој верификацији, умеће се још један корак – такозвана инкубација. Инку ба ција представља фазу усмереног мишљења у којој нема свесног или бар активног рада на проблему, већ се он на извесно време оставља по страни (чиме као да се ствара прилика да решење „сазри”). Фаза инкубације типично се завршава инспирацијом или илуминацијом, тј. појавом једне идеје о решењу која по квалитету превазилази све оно што је разматрано у фази препарације. Откуда долази та идеја? Могуће је да је она плод несвесног рада на проблему за време инкубације или да је инкубација омогућила напуштање почетне (лоше) дирекције. Било како било, чини се да бисмо инкубацију могли разумети као корисно парче неусмереног у оквиру усмереног мишљења. Инкубација – фаза у којој нема свесног и активног рада на решавању проблема, већ се он на неко време оставља по страни. • Сети се ситуације када си креативно решио/решила неки проблем и упореди тај процес са описаним током стваралачког мишљења. Налазиш ли у свом искуству све наведене фазе? По свему што знамо, стваралачко мишљење заснива се на истим процесима као и други видови мишљења. Да би објаснила како „обични” процеси воде необичним решењима, психолошка разматрања ствара лаштва посматрају креативну особу у целини, па и њену средину. Тако је утврђено да су креативне особе чешће упућене на себе, мање склоне да се повинују конвенцијама и приклањају мишљењу већине, изразито посвећене свом раду, те отвореније за нова и разноврсна искуства. Што се тиче услова живота, испост авља се да извесни изазови и конфликти доприносе појави креативности, али историјски гледано, лоше економске и политичке прилике (попут рата) углавном негативно утичу на стваралаштво у одређеном друштву, и то на дуже стазе. • Како оцењујеш свој креативни потенцијал и склоност креативности? Које твоје особине и животне прилике иду у прилог креативно сти, а које не? Edukapromo

Појам

дисциплиновано и према одређеним стандардима. То значи да зак

ључци које изводимо треба да буду усклађени с правилима логике, одлуке које доносимо треба да се заснивају на јасним, истинитим, проверљивим и озбиљним аргументима, а предложена решења морала би да буду реална и ефикасна. Критичко мишљење служи томе да одредимо колико смо уважили

Критичко мишљење

8.2):

• издвајање битних информација, њихова анализа и тумачење;

• извођење логички исправних и прихватљивих закључака;

• преиспитивање логичке заснованости и садржинске исправ но

Edukapromo

163

Критичко мишљење „Да ли верујеш мени или мислиш својом главом?”

2.2.

и елементи критичког мишљења. Критичко мишљење је саставни део сваког усмереног мишљења – логичког резоновања, доношења судова и одлука, решавања научних и практичних проблема.

да

Наиме, у свим тим случајевима мишљење треба

се одвија

поменуте стандарде – то јест да проценимо

мисаног процеса, али и његове исходе (продукте).

разлику од стваралачког мишљења, које је углавном дивергентно и циљ му је да продукује нешто ново, критичко мишљење је конвергентно и усмерено на процену зн ачаја и ваљаности нечега што већ

ток и садржај

За

постоји.

по правилу укључује следеће елементе (погл едај Табелу

сти изнетих

Некогнитивни аспекти критичког мишљења: личност и мотива ција. Пази: мислити критички није исто што и бити критизер и налазити ману Критичко мишљење – компонента (део) усмереног мишљења која нагласак ставља на процену тока, садржаја и продуката мисаоног процеса у односу на одређене стандарде, пре свега на основу логичности и рационалности. Табела 8.2. Питања која воде критичко мишљење Шта се дешава? Покушај да сагледаш свеукпност информација којима у датом тренутку располажеш (Шта знам? Шта ми је познато, а шта не?) Зашто је то важно? Размисли о томе колики је стварни значај информација које су ти предочене (Да ли је ово важно? Зашто би ово могло бити битно или интересантно? Да ли су изнете чињенице или је реч о нечијем мишљењу?) Шта ми измиче? Запитај се да ли си превидео/превидела неку важну информацију (Да ли је све узето у обзир? Је ли нешто „измакло“ мојој пажњи? Да ли је ово сагледано из свих углова? Да ли су ми пренете све информације?) Како знам? Сазнај одакле потичу информације којима располажеш (Од кога су добијене информације? Из ког извора потичу моја сазнања? Да ли имам један извор или више различитих извора информација?) Ко каже? Узми у обзир статус и позицију, али и могуће утицаје под којима може бити извор информација (Колико могу да верујем овом извору? Да ли је извор довољно стручан и објективан у изношењу информација? Да ли је извор склон изношењу непроверених информација? Да ли извор уопште поседује праве информације?) Шта још, шта ако? Узми у обзир друге расположиве информације и размотри друге могућности (Шта о истој ствари каже неки други извор? Да ли би се постојеће информације могле разумети и на другачији начин? Шта уколико информације нису тачне или су мањкаве?)

аргумената, уверења, тумачења и судова.

164 свему! Такође, то што неко може критички да мисли не значи нужно да он то и чини јер практиковање критичког мишљења зависи и од вредности, ставова и црта личности онога ко мисли (за ближе одређење поменутих одлика погледај детаљније у поглављима „Личност” и „Вредности, интересовања и ставови”). Да будемо прецизнији: критички мислилац у стању је да изнесе разумне аргументе и ра злоге за своје судове и одлу ке, али и више од тога – он тежи истини и интелектуалном поштењу у приказивању сопствених и туђих ст авова. • Вежбај критичко мишљење: процени да ли су у овом поглављу идеје јасно представљене, логички изведене, међусобно усклађене и засноване на прихватљивим аргументима.

знања, језика и разВојних промена У УнапређиВањУ мишљења Како расте мишљење? Улога знања и искуства у мишљењу. Да ли мишљење „расте” ако га хранимо знањем? Најкраће речено – да. А зашто? Знање и искуство које стичемо обогаћују менталне репрезентације којима мишљење барата, као и асоцијације које међу њима успоставља. Може се рећи да знање и искуство шире границе нашег мишљења. Количина и квалитет знања и искуства управо су оно што разликује мишљење почетника од мишљења експерта, тј. стручњака за неку област. Знање је веома важно и када је реч о стваралачком и критичком мишљењу. Данас се углавном напушта гледиште да превише знања омета креативност, и то у корист гледишта да више знања значи и више могућности за оригинално комбиновање идеја. Исто тако, не замисливо је да нешто можемо критички промишљати а да о томе немамо бар основна сазнања и информације. Штавише, критичка мисао често захтева и подробнију упознатост с неком облашћу, па и експертизу. Улога језика у мишљењу. Сети се малог Симона и питања које смо поставили на почетку поглавља: да ли бебе мисле? С једне стране – да: бебе показују извесно увиђање односа, што смо склони да припишемо мишљењу. На пример, беба ће повући ћебе на коме се налази играчка како би играчку привукла себи. С друге стране, мишљењу беба недостаје елемент „мисаоности”, тј. менталности. То значи да је њихово мишљење сувише везано за оно што се може непосредно опазити и учинити, уместо да барата само менталним репрезентацијама. Кључну промену у развоју мишљења доноси појава симболичке функције. Њена појава значи да је дете способно да у свест дозове • Да ли постоји нека о бласт знања или нека активност у којој си малтене експерт? На основу чега то знаш? Симболичка функција – способност да се предмет или појава представи помоћу неке ознаке (знака или симбола) и да се тим ознакама барата и онда када предмет или појава нису доступни опажању. Edukapromo

3. Улога

Piaget

та,

165 прошле догађаје и да замисли будуће, и да се, уопштено речено, ослободи ограничености на „сада и овде”. Појава говора, и језик уопште, представља основну (мада не једину) манифестацију симболичке функције. Развојне промене у мишљењу – својства дечјег мишљења и мишљења адолесцената. Када беба повлачи ћебе како би дошла до своје играчке, то је према чувеном развојном психологу Жану Пијажеу (

типичан израз мишљења на сензомоторном стадијуму развоја. У овом стадијуму, који траје отприлике до друге године жи во

доступно опажању и покретима (отуд речи сензо и мо

у називу); другим речима, ово „мишљење” подразумева и „делање” – баратање реалним објектима, а не само њиховим представама и идејама. Као што смо рекли, мишљење у правом смислу јавља се када дете овлада симболичком функцијом. Ипак, то мишљење је специфично и различито од мишљења одрасле особе. Те разлике се огледају у начину на који се опажа реалност, тумаче узроци појава и доносе закључци. Наиме, деца често не умеју да повуку јасну границу између субјективног и објективног света, па тако верују да су називи предмета и појава њихово непроменљиво својство (сунце никада не би могло да се зове месец, и обрнуто). Такође, деца неживим појавама приписују одлике живих бића (све што се креће је живо, па и облаци) те верују да је све што их окружује направио човек (људи су сазидали планине да би имали где да се скијају). Надаље, објашњења узрочнопоследичних односа на дечјем узрасту су обично тесно повезана са сопственим активностима (снег пада зато што носимо капе) или са мотивима који се везују за људе (сунце залази да бисмо могли да спавамо). Коначно, дечје мишљење се често показује неосетљивим на противречности, а временскопросторно додиривање појава узима се као довољан доказ да су оне повезане (облак настаје од дима који излази из димњака). Ове одлике мишљења карактеристичне су за предшколски узраст и за тзв. преоперационални ста дијум • Подсети се двеју кључних одлика сваког мишљења које смо навели на почетку поглавља: коју од њих има и мишљење на сензомоторном стадијуму, а коју не? Све до отприлике осмог месеца живота објекти који су ван видног поља за бебу заправо не постоје. Увиђање да предмет постоји независно од нашег контакта (чулима) с њим – идеја о сталности објекта – једно је од главних развојних достигнућа у сензомоторном периоду. Edukapromo

Jean

, 1896–1980),

мишљење се састоји у успостављању веза између онога што је

торно

Преоперационални стадијум (2–7 год.) Конкретно-

Сензомоторни стадијум (0–2 год.)

Како дете

предшколског

уколико у претраживач Јутјуб уку

цаш „A typical child on Piaget's conservation tasks”.

166 у развоју мишље ња (Слика 8.3). Деца у овом стадијуму баратају представама, симболима и идејама (као основним елементима мишљења), али не чине то на начин који је карактеристичан за зрелије мислиоце –начин утемељен на логичким операцијама. У раном школском узрасту дечје мишљење почиње да се заснива на примени правих логичких операција, али су оне ограничене оним што је блиско дететовом искуству. Тачније, закључци које дете изводи остају везани за конкретне објекте и ситуације из дететове стварности. Овај период назива се конкретнооперационални стадијум у развоју мишљења. Ка да се детету чије је мишљење конкретнооперационално зада логички задатак у коме на основу тврдње а) „Све рибе пливају” и б) „Све животиње су рибе”, треба извести логички исправан закључак ко ји гласи „Све животиње пливају”, оно не може да донесе закључак који је супротан стварности (није истина да све животиње пливају!). Дете тада предност даје ономе што је реално, а не чисто логичком. Слика 8.3. Стадијуми (фазе) у развоју мишљења • Поразговарај с предшколским дететом и питај га: Ко је сунцу дао име? Да ли то име можемо да променимо? Зашто можемо или не можемо?

операционални стадијум

год.)

операционални стадијум (11+ год.) Следећим задатком – задатком конзервације – може се проценити да ли је дете овла дало логичким операцијама или није. Прво се де тету приказују две чаше идентичних димензија и испуњене једнаком количином течности (Ситуација А). Уколико се дете сагласи да је количина течности у чашама иста, експериментатор пресипа течност из једне од њих у трећу – ужу и вишу – чашу и пита да ли је количина течности у две чаше иста (Ситуација Б). Дете у преоперационалном стадијуму – заведено појавним – обично каже да у високој уској чаши има више течности, док дете које је овладало логичким операцијама закључује да је количина течности у двема чашама и даље иста. Ситуација А АБВ АБВ Ситуација Б

(7–11

Формално-

узраста решава Пијажеове задатке конзервације можеш сазнати

Edukapromo

167 Тек када се ослободи ограничења која намећу искуство и реалност, мишљење детета поприма одлике зрелог мишљења. Ово се обично дешава после једанаесте године живота и подразумева прелаз на формалнооперационални стадијум у развоју мишљења. У овој фази особа уме да мисли апстрактно, да изводи закључке усклађене с правилима логике (макар се они косили с искуством) и да размишља о могућем – хипотетичком – а не само о реалном. Истраживања показују да се развој формалних операција не завршава на адолесцентском узрасту, већ да захтева вежбање које се одвија током читавог одраслог доба. Појава формалнооперационалног мишљења предуслов је за појаву правог критичког мишљења. 4. од Уобичајених препреКа до поремећаја мишљеЊа Шта кочи наше мишљење? Фиксираност у решавању проблема – тешкоћа или немогућност да променимо првобитну (често погрешну) дирекцију у решавању проблема. • Наведи неколико примера фиксираности у мишљењу из свог искуства и присети се како си успео/успела да их превазиђеш. Адолесценти и одрасле особе начелно могу да мисле логички, критички и апстрактно. Међутим, то не значи да ће уистину увек мислити на тај начин. Свима нам се дешава да запнемо у решавању неког проблема који би се уз мало више флексибилности у мишљењу лако могао решити. Некад наше мишљење као да подетињи. Некад пак долази до психичких поремећаја који разарају и квалитет мишљења. Фиксираност у решавању проблема. Један од честих проблема приликом мишљења усмереног на решавање неког проблема јесте фиксираност – немогућност да променимо дирекцију (основну идеју о томе како да приступимо решавању проблема). Иако се чини да разматрамо низ могућих решења, сва су „на исти калуп” и једнако неприкладна. Шта помаже када се тако заглибимо? Психолози би рекли: кратак предах, консултовање са другим особама и/или активно настојање да се проблем сагледа из другог угла. Враћања на ниже облике мишљења. Није редак случај да се и у главама одраслих особа зачне понека сасвим детињаста мисао. То се нарочито дешава када су те главе обузете бригама, стрепњама или осећањем немоћи. У тим ситуацијама нарочито смо склони да прибегнемо такозваном магијском мишљењу . „Можда ће боље играти и повести ако искљу чим ТВ”, „Мој сан ми говори да ће све бити у реду” – то су типични примери магијског мишљења. Иако немају основа у реалности, овакве мисли помажу нам да пребродимо неки напет или тежак тренутак. Ипак, важно је да све време задржимо отклон према њима. А када то није тако? Онда већ залазимо у сферу патолошких промена у мишљењу. Магијско мишљење – мишљење које „уочава” узрочнопоследичне везе тамо где их са становишта логике и здравог разума заправо нема, а поготово „види” могућност да се сопственим мислима/ поступцима у тиче на оно што је заправо ван наше контроле. Edukapromo

168 Патолошке промене у мишљењу. Промене у мишљењу које се јављају као део психичких поремећаја могу бити формалне и садржинске природе. Формални поремећаји подразумевају да је мишљење изгубило свој уобичајени асоцијативни ток. Конкретно, то може значити да се асоцијације нижу пребрзо (до тачке где мисли „беже”, па особа и не успева да их прати говором) или преспоро; да не могу да се одлепе од једне теме (тзв. „лепљиво” мишљење) или да се формирају безлогике и смисла. Садржински поремећаји подразумевају да је мишљење удаљено од реалности, а да мислилац тога није довољно свестан. Најизразитији садржински поремећај мишљења јесу сумануте идеје – идеје које нису у складу са реалном ситуацијом, а опстају упркос рационалним аргументима који указују на њихову неутемељеност. Сумануте идеје могу бити везане за различите садржаје (нпр. идеје љубоморе, идеје прогањања, хипохондријске идеје, религиозне су манутости). • За који је стадијум развоја појава магијског мишљења типична и очекивана? Поремећаји мишљења јављају се и као последица можданих оштећења. Један такав поремећај јесте синдром фронталног режња, који настаје услед озледе префронталног кортекса. Овај поремећај подразумева низ непожељних промена (појачану агресивност, импулсивност и немарност), а од мисаоних функција првенствено погађа планирање и доношење одлука. Осо ба са овим пореећајем може бити способна да изведе неку сложену радњу (нпр. да спреми колаче), али не и да је испланира (да унапред одлучи да ће спремати колаче). сажетак Дефиниција Мишљење се најшире одређује као скуп менталних процеса којима реорганизујемо и мењамо постојеће менталне репрезентације, стварајући нове садржаје и информације. У нешто ужој одредби, мишљење се поистовећује са схватањем односа. Врсте и облици Мишљење које је вођено одређеним циљем називамо усмереним, док оно чији је ток слободан, неструктурисан и без јасног циља означавамо као неусмерено мишљење. С обзиром на то да ли се менталне репрезентације односе на нешто реално или фиктивно и фантастично, разликујемо реалистичко и имагинативно мишљење. С обзиром на број могућих решења којима води, правимо разлику између конвергентног и дивергентног мишљења. Као посебно важни облици усмереног мишљења издвајају се стваралачко и критичко мишљење. Стваралачко је оно мишљење које за исход има оригинално и функционално решење неког проблема, а критичко је оно које тежи да процени ток, садржај и исход претходног мишљења, водећи се критеријумима логичности и рационалности. Edukapromo

мишљење

реалистичко и имагинативно

мишљење

стваралачко (креативно) мишљење

критичко мишљење

метакогниција

дирекција

инкубација

симболичка функција фиксираност у решавању

проблема

магијско мишљење

кљУчне речи

169 Развој Фактори који значајно унапређују наше мишљење јесу знање и искуство које стичемо током живота, као и могућност употребе језика (тј. појава симболичке функције). Знање и искуство умножавају наше менталне репрезентације и могуће везе међу њима, а симболичка функција ослобађа наше мишљење онога што постоји „сада и овде”. Развој мишљења пролази кроз четири стадијума: сензомоторни, преоперационални, конкретнооперационални и формалнооперационални. Проблеми и поремећаји Уобичајени проблеми у мишљењу јесу фиксираност и враћање на ниже облике мишљења, попут магијског. Озбиљније природе су формални и садржински поремећаји мишљења, који се јављају као део неких менталних поремећаја; мишљење може бити поремећено и услед можданих оштећења, као у случају синдрома фронталног режња.

менталне

мисаони/асоцијативни ток

и неусмерено мишљење

и дивергентно

мишљење

репрезентације

усмерено

конвергентно

I гР УПА ПИТА њА: ПР ОВЕРИ ДА ЛИ ЗНА Ш ОСНОВНЕ ПОЈМОВЕ И чИњЕНИЦЕ.

репрезентација?

1. Шта је то ментална

Наведи шире и уже одређење мишљења.

Које су битне разлике између мишљења и других сазнајних процеса?

На веди разлике између: усмереног и неусмереног мишљења, ре алистичког и имагинативн ог мишљења, конвергентног и диверген тног мишљења. 5. Наведи одлике стваралачког и критичког мишљења. 6. Наброј основне фазе мишљења усмереног на решавање проблема, а посебно оног у коме се изналазе креативна решења.

Именуј делове мозга који имају посебно важну улогу у мишљењу. Пронађи их на схематском приказу мозга. питаЊа и задациEdukapromo

Образложи свој одговор.

2. Мислити: разматрати, смислити, расуђивати, схватити, замислити, осмислити, препустити се мислима, прокљувити, имати идеју, пустити мисли на отаву, мислити својом главом, промишљати, паметовати... повежи ове речи/изразе с различитим

океана и нестанак малих тропских острва?

Колико су Сејшели удаљени од Србије?

усмерено неусмерено

реалистичко имагинативно

конвергентно

усмерено

170

Наведи одлике дечјег мишљења и стадијуме на путу до зрелог мишљења. 9. Наведи главне проблеме с којима се може сусрести процес мишљења, од уобичајених изазова до патолошких промена. II гР УПА ПИТА њА: АНА ЛИЗИРАЈ, КРИТИчКИ РА ЗМИСЛИ И ПРИМЕНИ.

Упореди шире и уже одређење мишљења. Који су аспекти ширег одређења садржани и у ужем одређењу, а који нису? Коју дефиницију ти сматраш адекватнијом?

си упознао/упознала у овом поглављу. Који израз пристаје чему? 3. Који облик мишљења ће по свој прилици бити примењен приликом решавања питања у табели? Питање које покреће мишљење Облик мишљења који ће уследити Како би било да сам сада на неком тропском острву? усмерено неусмерено реалистичко имагинативно конвергентно дивергентно

облицима мишљења које

Како да зауставимо подизање нивоа

дивергентно

(Немам Гугл, морам то некако да срачунам...)

неусмерено реалистичко имагинативно конвергентно дивергентно На који факултет да се упишем? усмерено неусмерено реалистичко имагинативно конвергентно дивергентно 4. Како знања која си стекао/стекла читајући ово поглавље могу да се искористе за унапређивање и подстицање мишљења? Наведи неколико конкретних могућности и притом обрати пажњу на узраст онога чије мишљење желиш да подстичеш. 5. Замисли особу која нема функцију мишљења. Како би се то одразило на њен живот и односе с људима? Edukapromo

1. Бедли, А. (2005). Људско памћење – теорија

2. Доналдсон, М. (1982).

3. Пешић, Ј. (2008).

171 6. Како ти мишљење помаже да одолиш перцептивним илузијама? 7. Које одлике дечјег мишљења препознајеш у следећим примерима: а) острва смо ставили у море да можемо с њих да скачемо у воду; б) где живи паук који односи аутомобил? III гР УПА ПИТА њА: ПРОВЕжбАЈ И ПРОДИСКУТУЈ У гРУПИ ИЛИ НА чАС У. Се ти се једне од многобројних реклама за неки од козметичких производа, рецимо за пасту за зубе. У таквим рекламама обично једна особа – у улози стручњака –представља резултате студије која показује колико је рекламирани производ ефикасан (нпр. у спречавању каријеса) и препоручује нам да га употребљавамо. Причу стручњака обично прати појава атрактивног манекена или манекенке чији осмех открива савршено нанизане блиставо беле зубе. Уколико се критички осврнемо на садржај рекламе, можемо поставити низ питања: који мотив стоји иза употребе ауторитета стручњака? Да ли нам се као гледаоцима и потенцијалним купцима производа приказују све битне карактеристике студије? Да ли нас према томе реклама довољно информише како бисмо могли сами да проценимо ваљаност налаза студије? Да ли се у реклами користе и нека друга средства која нам отежавају да размислимо о њој „хладне главе”? Пробај да одговориш на ова питања и продискутуј о њима с друговима и другарицама. ако желиш да Више сазнаш о оВој теми, потражи

књиге:

следеће

и пракса. Београд: Завод за уџбенике и наставна

Из ове књиге моћи ћеш да сазнаш који су најважнији на лази савремених истраживања мишљења.

средства.

детета. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. У овој књизи је јасно и сликовито описан развој мишљења на дечјем узрасту.

Ум

Критичко мишљење: од логике до еманципаторне реалности. Београд: Филозофски факултет, Институт за психологију. Читајући ову књигу, сазнаћеш више о једном од облика мишљења којим смо се бавили у овом поглављу – критичком мишљењу.

Edukapromo

Edukapromo

• објасниш

• разликујеш

• опишеш

•

• примењујеш

173 Кад проучиш ово поглавље, моћи ћеш да:

шта је то учење и колико оно прожима наш психички живот;

неколико кључних облика учења и разумеш њихове механизме;

основне поремећаје учења и њихове манифестације;

препознаш оно што је научено и објасниш порекло неких својих или туђих особина и навика;

стратегије и технике успешног учења и, кад си у прилици, помажеш другима да боље уче.

У веома добром расположењу крећеш на журку код другарице која се уселила у нови стан. Ослањајући се на њене смернице, лако налазиш праву адресу: новоградња, светложута фасада, изнад улаза фирма „Др Крезић – стоматолог”. То је то! Све јаче те обузима неко пријатно узбуђење: ко је све дошао, да ли је она, за тебе најважнија, особа већ стигла? Једва чекаш да се попнеш и видиш! Али када уђеш у зграду, стомак ти се одједном згрчи – на све стране разлеже се мирис зубарске ординације. Осећање пријатног узбуђења изненада уступа место некаквој неодређеној стрепњи и нелагоди... Да ли је ово природна реакција, твоја урођена гадљивост на одређени мирис? Далеко од тога! Искуство те је научило како да се осећаш када се приближиш зубарској ординацији. Али какво је то учење и шта и како уопште учимо – то ћеш сазнати у наредним одељцима. Edukapromo

IX учеЊе

174 Ужe (лаичко) одређење учења. Ако од неколицине људи тражимо да замисле особу која учи, појавиће се различите представе: неко ће себи предочити ученика који пажљиво ишчитава уџбеник и преслишава се, неко пак младог тенисера коме тренер показује како да намести тело и рекет за форхенд. Без обзира на разлике у замишљеним ситуацијама и активностима, оне ће вероватно моћи да стану у један заједнички оквир: „особа која учи” најчешће ће бити представљена као особа која улаже известан напор како би – из више покушаја –стекла неко знање или развила неку вештину. Представе овог типа заправо одражавају уже (углавном лаичко) поимање учења, које узима да је то намерна, сврсисходна активност усмерена на стицање знања и вештина, што по правилу укључује понављање. Шире (психолошко) одређење учења. Учењем си сигурно стекао/ стекла низ чињеничних знања, која ти помажу да схватиш свет око себе и оријентишеш се у њему. Такође, учењем си усвојио/усвојила мноштво вештина, које те чине самосталном и компетентном особом у многим ситуацијама: умеш да читаш, возиш бицикл, припремиш себи оброк, користиш рачунар... Али учење је учинило и више од тога: оно је одредило твоје навике, усталило начин на који реагујеш у одређеним ситуацијама или на који настојиш да постигнеш своје циљеве, усмерило те да водиш рачуна о неким стварима, а да не мариш превише за неке друге. Ако добро размислимо, схватићемо да је велики део онога што јесмо и што чинимо – некад и негде научен. У складу с тим, психологија сматра да је учење много више од покушаја да што дуже задржимо неке податке из уџбеника или да увежбамо неку вештину. Заправо, психолози би рекли да 1. Уже и шире одређење Учења Зашто се у психологији сматра да учиш и онда када не седиш с књигом? • Да ли је ова одредб а довољна да обухвати све оно за шта иначе користимо реч „учити”? Шта си ти све у животу научио/ /научила? Да ли си све научио/научила с намером? Замољени да тобоже прегледају нечији рад, људи ће уочити више грешака и давати ниже оцене ако притом користе црвене хемијске оловке него ако раде оловком друге боје! Да ли је ико имао намеру да научи да „реагује строгоћом” кад узме црвену оловку? Тешко! Вероват но нисмо ни свесни то га да смо на основу школског иску ства по везали црве ну олов ку с грешкама и да се понашамо у складу с тим. Edukapromo

2. НајважНији

175 учење подразумева сваку релативно трајну и релативно специфичну промену у понашању и доживљавању која није настала као последица спонтаних биолошких процеса сазре вања или старе ња организма, већ као резултат његових претходних менталних и физичких активности или искустава. Учење – релативно трајна и релативно специфична промена у понашању и доживљавању наста ла као резултат претходних менталних и физичких активности или искустава. Учење се одвија на много различитих начина. Понекад нехотице стичемо нове обрасце понашања, док их другим приликама усвајамо због свесног увиђања неке везе. Некад учимо из сопственог искуства, некад посматрајући друге, а некад – тако што нам симболи (најчешће речи) преносе оно што нисмо ни искусили нити били у прилици да посматрамо. С обзиром на велику разноврсност у погледу тога шта и како учимо, у наставку ћемо се позабавити различитим облицима учења и њиховим основним карактеристикама. 2.1. Најпознатији механизми учења Чему нас је нау чила психолошка менажерија? Данас нам је познат низ различитих механизама који граде „релативно трајне промене у понашању и доживљавању” неког организма. За то имамо да захвалимо читавој покусној менажерији (покусним животињама). Заслужни испитаници психологије учења лају, мијаучу, гугучу и цијучу, а нађе се међу њима и понеко човеколико створење. У наредним редовима ћемо се нешто ближе упознати с њиховим доприносима науци. Павловљеви пси: класично условљавање. Руски физиолог Иван Павлов (1849–1936) истраживао је рад пљувачне жлезде, а открио механизам класичног условљавања (погледај Слику 9.1). Павлов је запазио следеће: његови ог

облици Учења Како и шта учимо? Слика 9.1. Павловљев поступак класичног условљавања Edukapromo

почиње да

изазива реакцију

коју типично иза

зива она

што

176 ледни пси нису лучили пљувачку само када би окусили или омирисали храну – што је природна и очекивана физиолошка реакција – већ и на призор хране, или саме посуде за храну, па чак и на звукове који типично „најављују оброк” (нпр. кораци експериментатора). У серији опита утврђено је да различите дражи које иначе немају никакве везе с храном и природно не изазвају саливацију (лучење пљувачке) могу покренути рад пљувачних жлезда ако се више пута појаве „у пару” с оним што природно „тера воду на уста” (укус хране). На пример, Павловљеви пси били су условљени да и у одсуству хране бале на звук уређаја који су претходно неколико пута чули у току или непосредно пре јела. Зашто би ово откриће било тако важно? – Зато што класичном условљавању не подлежу само пси, зато што се оно не односи само на реакцију лучења пљувачке, и зато што је звук метронома само једна од безброј дражи које могу постати окидач за реакције које иначе не би изазвале. Заправо, класично условљавање има веома важну улогу у учењу емоционалних реакција. Ово ће најбоље илустровати други класични експеримент – експеримент са малим Албертом. У тренутку када је, 1920. године, допао шака психолозима Џону Вотсону (1878–1958) и Розали Рајнер (1898–1935) (Слика 9.2) – те „учествовао” у истраживању које би данас било незамисливо због своје неетичности – мали Алберт имао је 11 месеци и није показивао никакав страх од малих крзнених животиња. Вотсон и Рајнерова довели су га у близину једне такве животиње – безазленог белог пацова – а када је дете посегло за њом, произвели су гласан и непријатан звук непосредно иза дететове главе. Оваква драж природно би тргла и уплашила и одраслу особу, а камоли мало дете. Након седмоструког понављања ситуације у којој је појава пацова праћена застрашујућим звуком, Алберт је почињао да плаче чим би угледао ову животињу – укратко, научио је да се плаши пацова. Албертов научени страх пренео се и на сличне (беле, крзнене) објекте: зеца, пса и крзнени капут. Ово преношење научене реакције на ситуације или дражи које су блиске онима с којима је та реакција првобитно повезана назива се генерализацијом. Шта на основу описаних експеримената можемо закључити о механизму класичног условљавања? Основни елементи овог облика учења јесу: безусловна драж, безусловна реакција, условна драж и условна реакција. Безусловна драж природно – без посебних услова

условљавање – облик учења који се заснива

стављању везе између

дражи (на основу временског додира) тако да једна од њих

Класично

на аутоматском успо

две

друга.

Наведи ситуације које код тебе изазивају емоционал

ма

нешто

је стечено механизмом класичног условљавања. • Сети се уводне приче са „мирисом зубара”. Шта би у том примеру била безусловна драж, безусловна реакција, условна драж, условна реакција? бихевиоризма Снимак експеримента са малим Албертом можеш погледати уколико у претраживач јутјуб укуцаш „The Little Albert Experiment”.

•

не реакције у који

препознајеш

Edukapromo

је

Едварда Торндајка (1874–1949), тачније – понашање једне мачке. Торндајкова

у кавез, а ван тог кавеза налазило се примамљиво парче рибе (Слика 9.3).

је унаоколо

(1904–1990) утврдио

да се вештим увођењем

награда за одређена понашања (нпр.

давањем хране за скретање улево )

животиње могу нау чити да врло

177 и без икаквог учења – изазива безусловну реакцију. У наведеним примерима храна изазива лучење пљувачке, гласан и неочекиван звук изазива трзање и страх. Механизам условљавања састоји се у стварању везе између безусловне и неке друге, неутралне дражи (звук метронома, бели пацов) и то на основу додира двеју дражи у времену, тј. на основу њиховог заједничког појављивања у нашем искуству. Успостављањем те везе, драж која је била неутрална постаје условна драж. Реакција саливације на сам звук метронома (а не на укус хране), односно реакција страха на појаву белог пацова (без застрашујућег звука) јесте условна или условљена реакција. Торндајкова мачка и Скинерови голубови: инструментално учење. Прве увиде у законитости тзв. инструменталног учења

гладна мачка чинила у тој ситуацији? Скакала

све док случајно не би активирала бравицу, отворила вратанца и дошла до циља – сласног оброка. Оно што је за нас важно јесте да се у следећем низу истих ситуација време насумичног скакања скраћивало, да би мачка после извесног времена научила да одмах по затварању у кавез отвори бравицу и дође до хране. Торндајк је ово описао као учење путем покушаја и погрешака, а принцип на коме се оно заснива назвао је законом ефекта – мачка је, наиме, научила управо оно понашање које је производило жељени ефекат. Даље истражујући механизме и правилности овог облика учења, амерички психолог Скинер

дало

истраживање

мачка била је затворена

Шта је

у бесомучним покушајима да изађе из кавеза,

је

ина че нису својствене – Скинерови голубови умели су, рецимо, да ходају у „осмицама” и да играју пингпонг. Скинер је ово учење приписивао дејству поткрепљења , а пот креп ље ње одредио као било који догађај који појачава и Инструментално учење – облик учења који се заснива на аутоматском успост ављању везе између неког понашања и његових ефеката (на основу временског додира) тако да човек или животиња учи да изводи оне радње које имају позитивне ефекте, односно да избегава оне што имају негативне ефекте. Поткрепљење – било који чин или догађај који повећава вероватноћу да претходно изведена радња буде поновљена, утолико што се њоме постиже пријатност (позитивно поткрепљење), односно избегава непријатност (негативно поткрепљење). Слика 9.3. Торндајкова кутија и кључни елементи експеримента Edukapromo

истрајно и спретно извршава ју радње које им

примера

како експеримен

татор манипулише

електрошоком

крепљења.

Казна – супротно од поткрепљења, онај догађај или чин који смањује вероватноћу

да се понови прет

ходно изведена

радња или да се испољи одређено

понашање.

Поткрепљење (позитивно или

негативно) – учи да ради.

Казна – учи да не ради.

Edukapromo

178 учвршћује – дакле, поткрепљује – претходно изведену радњу. Поткрепљење притом може бити позитивно – када животиња за одређену радњу добија нешто што жели (нпр. притиска полугу и добија храну) и негативно – уколико животиња одређеном радњом избегава или прекида оно што не жели (нпр. притиска полугу и тиме прекида благи електрошок коме је дотад изложена). Битно је да у оба случаја животиња учи да ради оно што има пожељан исход. А како животиња учи да не ради оно што води непожељним исходима? У том случају учење се не ослања на дејство поткрепљења, већ на примену и дејство казне. Пацов који је научио да прође кроз лавиринт јер на излазу затиче храну, престаће да демонстрира ову вештину ако га на крају путање уместо хране чека – електрошок. Да ли је инструментално учење важно само за дресирање животиња? Наравно да није! Његов значај далеко превазилази припрему животиња за циркуски наступ. Сви ми учимо да испољавамо понашања која се поткрепљују и да избегавамо оно што доводи до казне. Такође, сви примењујемо поткрепљења (па и казне) како бисмо приволели друге да се понашају на одређен начин. Наравно, људи уче под дејством веома разноврсних поткрепљивача: након одређеног узраста слаткиши више нису довољна награда, већ се понашање обликује помоћу других материјалних добити, нпр. новца. Осим тога, људско понашање у великој мери обликују и нематеријалне награде попут похвале и пажње, и то без обзира на узраст. Учење говора, рецимо, поткрепљено је баш таквим наградама: дете ће тежити да понови и задржи оне гласовне комбинације на које његова околина позитивно реагује (случајно изговорено „мама” изазваће далеко више радости и пажње од бесловесног „глгл”). Да ствари буду још сложеније, одређена „награда” или „казна” може имати посве различито дејство на различите људе. Тако постоји могућност да одређеним реакцијама сасвим ненамерно поткрепљујемо нека понашања код друге особе, па чак и да подстичемо управо она понашања која сматрамо непожељним. На пример, родитељ који није обраћао пажњу на дете, али прилази да га грди када види да оно постаје „неваљало”, заправо поткрепљује дететову непослушност повећаном пажњом у том моменту мада му то није била намера. Да сажмемо: о инструменталном учењу говоримо када радња која се учи представља средство (инструмент) за долажење до циља. Овај облик учења подразумева, дакле, успостављање везе између одређеног понашања и његових последица, што почива на закону ефекта или принципу поткрепљења: људи и животиње уче да изводе оне радње које доводе до жељених ефеката или поткрепљења, односно да се уздржавају од оних радњи које воде негативним ефектима или казнама. Келеров Султан: учење путем увиђања. Шимпанза Султан, с којим је експериментисао Волфганг Келер (1887–1967), нашао се у сличној ситуацији као Торндајкова мачка (Слика 9.4). И он је био затворен у кавезу, а кроз прорезе је могао да види банану која се налазила • Упореди уз помоћ наведених

када га користи као казну, а како у сврху негативног пот

Султаново понашање

них покушаја и погрешака постепено скраћивало, Султан већ у првој наредној ситуацији

179 споља, ван његовог домашаја. Султан се у почетку понашао слично као Торндајкова мачка: поку шавао је више пута да досегне банану без икаквог плана и, наравно, без успеха. Након низа покушаја, повукао се од оградице и мировао, а утом спазио штап који му се налази надохват руке. Лице му се у том тренутку озарило, пошао је право к штапу и њиме привукао банану. Па добро, можда ћеш рећи, ово даје задивљујућу слику о усмереном мишљењу – увиђању односа – код шимпанзи, али где је овде

праву

Да бисмо говорили о

да видимо како

променило услед овог искуства. За

време насумич

није правио никакве покушаје и погрешке, већ је ишао право к циљу – узимао штап и привлачио њиме банану. Овакво понашање животиње узима се као очигледан пример учења путем увиђања. Учење путем увиђања, како му само име каже, представља облик учења у коме се промена понашања заснива на увиђању одређених односа, нпр. везе између неког поступка и његових ефеката и последица. Јасно је да и овим обликом учења животиња или човек може да научи оно понашање које представља средство за постизање одређеног циља, баш као што је то случај код инструменталног учења. Но, постоји и битна разлика: када је реч о инструменталном учењу, веза између понашања и ефекта (поткрепљења или казне) формира се тек након вишеструких понављања (која укључују покушаје и погрешке) и не мора никад бити освешћена; учење путем увиђања подразумева пак да ће само постојање увида усталити понашање које има позитивне ефекте (односно елиминисати понашање које има не гативне ефекте), због чега није неопходно понављано искуство поткрепљења (или кажњавања) датог понашања Деца и Бандурина лутка Бобо: учење по моделу. Ако шимпанза посматра другу шимпанзу како решава неки задатак (нпр. убацује различите геометријске фигуре у одговарајућа лежишта) и бива награђена, да ли ће се и она сама потрудити да савлада и прикаже исту вештину? Истраживања показују да хоће! А деца? Деца су и те како склона имитирању расположивих модела. То је сликовито показао експеримент Алберта Бандуре (1925–), који је почео тиме што је дете предшколског узраста стављено да седи и црта у просторији у којој једна одрасла особа прави нешто од коцкица (Слика 9.5). Убрзо одрасла особа прекида своју активност, устаје с места и током наредних десетак минута удара, шутира и бацака унаоколо повећу Учење путем увиђања – облик учења који се заснива на схватању битних односа, нпр. узрочнопоследичне везе између неког пост упка и његових ефеката. Слика 9.4. Келерови мајмуни у једном од експерименатаEdukapromo

учење? У

си!

учењу, потребно је још нешто – треба

се

разлику од Торндајкове мачке, код које се

„Bandura’s Bobo

Doll Experiment”.

180 лутку на надувавање узвикујући притом: „Распали га по носу! Обори га! Шутни га!” Експериментатор потом одводи дете у просторију с мноштвом лепих играчака, али се убрзо враћа и саопштава му да те играчке мора да препусти другој деци. Шта ће се десити када фрустрирано дете доспе у трећу просторију, у којој се налази релативно мало играчака, али и велика лутка на надувавање? Погађаш: дете које је претходно посматрало излив агресије одрасле особе биће склоно да се и само иживљава на лутки. И не само то – оно ће притом понављати управо оне радње и узвике које је претходно видело односно чуло. На срећу, посматрајући различите моделе, усвајамо и низ позитивних, пожељних понашања. Уопште узев, овај вид учења – учење по моделу – има огроман значај у обликовању нашег понашања и често је моћнији од других облика учења. Откуд то – можда се питаш – кад за оног који само посматра нема никаквог непосредног поткрепљења, није извесно да он увек увиђа везу између понашања и последица, а нема ни понављања и увежбавања. Учење по моделу заиста подразумева да се одређена понашања усвајају (или елиминишу) само на основу посматрања, али то што се посматра по правилу укључује такозвано викаријско, посредно поткрепљење или викаријску, посредну казну. Реч је о поткрепљењима или казнама које добија неко други, али које снажно делују и на посматрача. Ово је посебно случај ако је посматрани модел неко кога опажамо као себи сличног или на кога желимо да личимо.

9.5. Слике из једног од Бандуриних експеримената Учење по моделу – облик учења који се заснива на посматрању модела, а састоји се у усвајању понашања која су праћена посредним поткрепљењем, односно у сузбијању онога за шта модел бива кажњен. Посредно (викаријско) поткрепљење/казна – поткрепљење које се искуси када неко други бива награђен, односно казна која се искуси када неко други бива кажњен за своју активност. Снимак експеримента са лутком Бобо можеш погледати уколико у претраживач јутјуб укуцаш

Слика

Edukapromo

181 Упоредни приказ карактеристика различитих облика учења понуђен је у Табели 9.1. Табела 9.1. Упоредни преглед различитих облика учења Преглед различитих облика учења Промена понашања Класично условљавање Инструментално учење Учење путем увиђања Учење по моделу Шта је основни механизам промене Аутоматско успостављање везе на основу понављаног

– између безусловне и условне дражи. Аутоматско успостављање везе на основу понављаног „додира” – између понашања и његовог ефекта. Увиђање везе између понашања и постизања циља, понављање није увек нужно. Посматрање одређеног понашања, при чему понављање није увек нужно, што може, али и не мора укључивати увиђање. Важност ефекта/пот

за остваривање промене –

је непосредно и има суштински значај за учење одређеног понашања (које је управо инструмент за долажење до поткрепљења). Поткрепљење може бити релативно удаљено од понашања које се учи, али је битно да се међу њима увиђа извесна веза. Поткрепљење је посредно и/или се састоји у повећавању сличности са моделом.

шће сазнајних процеса у остваривању промене ––увиђање–мишљење посматрање–опажање У чему се промена састоји Одређено понашање почиње да се испољава као реакција на драж која претходно није изазивала ту врсту реакције. Издвајају се и устаљују понашања која су у искуству повезана са жељеним ефектима, а елиминишу се она која су повезана с нежељеним ефектима. Издвајају се и устаљују понашања која су процењена као сврсисходна. Усваја се или сузбија понашање које приказује неко други („модел”). Зашто промена може бити важна (шта је њен адаптивни значај) Организам учи да одређене дражи „најављују” одређене догађаје. Организам учи да се одређеним понашањима постижу позитивни, односно избегавају негативни исходи. Организам учи да се понаша на начин који је сврсисходан са становишта његових циљева. Организам учи да се понаша на начин који се у одређеној средини очекује и поткрепљује. • Примени самопо сматрање: ко су модели од којих си преузео/преузела одређена понашања; шта је у тим случајевима за тебе било посредно поткрепљење?

„додира”

крепљења

Поткрепљење

Важност/уче

Edukapromo

•

или бројевима.

стратегију која би ти помогла да научиш имена свих река у Србији.

Моторно учење

учење моторних вештина и радњи.

182 2.2. Врсте учења према материји која се учи Вербално учење. Учење градива које је изложено речима или бројевима називамо вербалним учењем. Начин на који се вербално градиво учи зависи од циља и сврхе учења. Некада је циљ учења да се нешто научи дословно – напамет, као када учимо неку песму, а некада је неопходно да нешто научимо с разумевањем – увиђањем односа међу деловима градива и размишљањем (као када покушавамо да разумемо околности које су претходиле одређеном историјском догађају). Да ли то што нешто треба да научимо дословце значи да не треба о томе да размишљамо? Најчешће не. Неким градивом, па чак и онда када се оно мора научити напамет, најлакше можемо овладати уколико га на неки начин осмислимо, разумемо његово значење или га повежемо с нечим што нам је већ познато. У поглављу о памћењу поменуто је да употреба различитих мнемотехника може бити од помоћи при памћењу чињеница. Учење (моторних) вештина. Учење чији је циљ стицање моторних вештина и радњи називамо моторним учењем. Процес стицања моторних вештина састоји се из неколико фаза у којима суделују различити облици учења – од инструменталног до учења по моделу. Замисли да треба да окачиш слику на зид тако што ћеш бушилицом пробушити рупу у зиду, правилно поставити типл и уврнути шраф. Најпре треба да научиш да користиш бушилицу, како да је држиш, колики притисак да извршиш како би се направила рупа у зиду итд. То можеш учинити ако прочиташ неко вербално срочено упутство, али ће свакако бити лакше уколико ти неко, уз одговарајуће објашњење, покаже како се то ради. Значи, ваљало би да посматраш искусног мајстора како обавља ову активност и пажљиво слушаш његова упутства. На тај начин моћи ћеш лакше да замислиш и поновиш радњу коју учиш. Пре него што се окушаш у Поред описаних, психологија препознаје још неке специфичне облике учења. Једни од најједноставнијих, а адаптивно врло важних, јесу хабитуација и сензитизација. У хабитуацији се промена понашања састоји у слабљењу реакције на драж која се понавља (као кад кажемо да је неко огуглао на нешто), док сензитизација подразумева управо обрнуто – појачано реаговање на неку драж услед њеног понављања (на пример, када раздражени скачемо већ на прву реч нечије критике, зато што су нас тог дана већ више пута грдили). Вербално

–

градива или

су

ма

учење

садржаја који

изложени речи

–

Edukapromo

Осмисли

183 овом подухвату, било би згодно да вежбаш бушење рупа на безбедној територији, рецимо на некој дасци која беспотребно лежи у подруму. Корисно је да у току учења добијаш повратну информацију о ефектима свог вежбања – да ли добро изводиш активност, где грешиш. Свака правилно избушена рупа може да буде награда, а свака погрешна подстрек да даље вежбаш. Ако си довољно упоран/упорна, ускоро ћеш се осећати сигурније у извођењу ове радње – моћи ћеш да ускладиш и аутоматизујеш све покрете од којих се она састоји. Уколико мислиш да је ово компликовано, замисли колико је тешко научити неке сложеније моторне вештине – као што је вожња аутомобила. • У којим деловима описаног процеса моторног учења препознајеш инструментално учење и учење по моделу, а у којим учење увиђањем? Иако је приликом стицања моторних вештина не опходна свесна контрола покрета, она може да нам засмета онда када су те вештине већ усвојене. Тада, заправо, наше тело преузима аутоматску контролу над извођењем добро увежбаних моторних покрета. Тако прсти „памте” везивање пертли, а ноге пењање уз степенице у нашој згради или кући. С обзиром на разноликост облика учења, тешко је говорити о томе како се учење развија. Ипак, утврђене су неке правилности у редоследу појављивања различитих облика учења током индивидуалног развоја. Овај след зависи од сложености сазнајних процеса који леже у основи различитих облика учења. Класично условљавање представља доминантан облик учења новорођене деце, те је стварање асоцијација механизам којим се успостављају прве правилности у понашању. Рецимо, класично условљавање стоји у основи успостављања ритма храњења и спавања, чиме се задовољавају урођене, органске потребе. Врло брзо по рођењу новорођенче усваја вечерњи ритуал 3. Појава различитих облика Учења током развоја Када смо способни за коју врсту учења? • Сети се како родитељи охрабрују децу да стекну неку вештину или да нешто науче. Да ли се поступци родитеља мењају како дете расте и, ако се мењају, на који начин? Edukapromo

4. тешкоће

184 купање–храњење–спавање и на њега реагује. Предуслови за инструментално учење стичу се нешто касније, око трећег месеца живота, и отварају простор за примену првих васпитних поступака родитеља. Учење по моделу први пут се јавља између седмог и осмог месеца живота. Овај облик учења је важан у развоју говора, а често су његови ефекти видљиви у тзв. игри улога – онда када дете у игри преузима понашање других. Пред крај прве године помаљају се и први знаци учења путем увиђања, што је доминантан облик учења у каснијим фазама дечјег развоја и у одраслом добу. Учење је процес који прожима различите аспекте људског живота. Учење је и процес који укључује различите когнитивне функције и њихове комбинације. Такође, учење има јасну биолошку и неуролошку основу. Стога није необично да понекад у овако сложеном процесу нешто „закаже”. Када се у психологији говори о тешкоћама у учењу, најчешће се мисли на проблеме у савладавању академских (школских) задатака. Тешкоће у савладавању вештина читања, писања и рачунања заједничким именом зовемо поремећаји учења. Према постојећим сазнањима, многи поремећаји учења имају јасну неуролошку основу: мозак особа које имају поремећај учења на

и Поремећаји У УчењУ Може ли

да закажe?

учења – општи назив за (разноврсне) поремећаје који се јављају у развоју и коришћењу способности и вештина као што су читање, писање и рачунање. • Наводно и многе познате личности су имале или имају неки поре мећај учења. Истражи са којим проблемима у учењу су се суочавале или се суочавају личности са слике. Алберт Ајнштајн Агата Кристи Шер Данијел Редклиф Бил Гејтс Вупи Голдберг Кира Најтли Орландо Блум Edukapromo

учење

Поремећај

185 другачији начин обрађује, разуме и користи информације. Ова разлика у обради информација значајно ограничава способност стицања знања из одређених области. Поремећаји учења се могу јавити у било ком раздобљу живота, мада се углавном откривају при поласку у школу; имају релативно јасну генетску основу; представљају стање које траје читавог живота – нема лека за поремећај учења. Ипак, рано откривање може знатно да помогне појединцу да превазиђе тешкоће на које услед тих поремећаја наилази. Појединци са поремећајима учења најчешће имају сасвим нормалне когнитивне способности. Упоредни приказ најчешћих облика поремећаја учења дат је у Табели 9.2.

9.2. Упоредни приказ различитих облика поремећаја учења Облик поремећаја учења Шта је и како се дефинише Могући начини испољавања дислексија тешкоће у савладавању технике читања и/или разумевања прочитаног – тешкоће у спајању појединачних слова у јединствену реч; – изразита спорост у читању; – немогућност разумевања прочитаног. дискалкулија тешкоће у учењу математике и решавању математичких задатака – немогућност да се научи бројање; – тешкоће у извођењу простих рачунских операција; –

односа у простору. дисграфија тешкоће у савладавању вештине писања и писменог изражавања идеја – лош рукопис (неуређен, нечитљив); – проблеми с тачним и потпуним исписивањем речи (изостављање слова, мењање положаја слова у речи, замена слова погрешним словом); – тешкоћа да се сопствене идеје изразе у писаном облику. Да ли се и како ове тешкоће могу превазићи у школском и свакодневном окружењу? Сигурно да могу! У школи се рецимо деци са дислексијом може помоћи на различите начине – садржај који је • Чувени писци – Агата Кристи и Ханс Кристијан Андерсен сва своја дела су усмено диктирали како би их неко прибележио јер сами нису могли да их напишу. Од ког поремећаја учења су патили Кристијева и Андерсен? Edukapromo

Табела

слабо разумевање

5. ПСихолошке ПреПорУке за

186 исписан може бити праћен сликама које ће олакшати разумевање прочитаног или аудиозаписима, уз које би деца учила слушајући, а не читајући. Некада ученицима с дискалкулијом помаже употреба дигитрона – уколико разумеју процес решавања задатка, употреба дигитрона омогућава да искажу своје разумевање без обзира на ограничења у извођењу простих математичких операција. Ученицима са дисграфијом може се дати могућност да увек одговарају усмено или да куцају своје радове на рачунару. Већина онога што учимо у школи најтешње је везана за вербално учење. О овој врсти учења говорили смо у једном од претходних одељака. Овде ћемо се детаљније позабавити неопходним условима за успешно вербално учење. Тачније, покушаћемо да одговоримо на питања који фактори потпомажу процес учења и који су незаобилазни кораци у том процесу.

УСПешНо Учење У школи Исход процеса учења зависи од две велике групе фактора: оних који су везани за физичке услове учења и физиолошка стања нашег организма и оних који пре свега припадају домену психолошког, као што су способности и мотивација за учење или развијене радне навике. Такође, успешно учење одвија се кроз низ сукцесивних ко рака. У овом делу ћеш прво сазнати које нам навике и унутрашња стања помажу у учењу и омогућавају да искористимо позитивне, а умањимо нега тивне ефекте трансфера наученог, а потом и који кораци школско учење чине најефикаснијим. 5.1. Услови успешног учења Физички и физиолошки услови успешног учења. Многи фактори из нашег окружења и организма утичу на ефикасност процеса учења. Када је просторија у којој учиш загушљива, када се време мења, а ваздушни прити сак расте, или се из суседног стана чује неописива бука, могућности да нешто научиш су слабије. Слично томе, учење отежава ју и • Какви су физички услови у којима обично у чиш? Који од њих ти „помажу”, а који „одмажу” да нешто научиш? Слика 9.6. Бункер за учење – шаљиви приказ идеалних услова за успешно учење Edukapromo

облицима учења. Такође, за учење различитих врста градива

могу бити важне различите врсте способности.

Питање способности, међутим, и није толико важно уколико не

постоје намера и мотивација да се оне користе. Мотивација за учење

сматра се једним од најважнијих проблема школског учења. Мотива

ција за учење се често поистовећује

Можда ти се чини да мотивације

187 фи зиолошка стања која нарушавају природну равнотежу у нашем организму – као када имамо повишену телесну температуру или смо гладни. Јасно је да спољашњи фактори и стање организма нису од пресудног значаја за исход учења (ако изузмемо екстремне ситуације и стања). Једнако важан утицај имају тзв. психолошки услови успе шног учења. Психолошки услови успешног учења. Ову групу услова учења обично чине способности, мотивација и радне навике. О интелектуалним способностима – способностима за учење – читаћеш у једном од наредних поглавља. Овде је довољно рећи да способности играју значајну улогу у процесу учења, али пре свега када је реч о сложе

нијим

с намером да се нешто научи. Намера

важну улогу, али има много примера у којима се знање стиче без неке посебне намере. Сигурно ти се десило да учећи неку лекцију запамтиш значајан број чињеница, а да твоја првобитна намера није била да упамтиш, већ да разумеш градиво. Но, важније од тога да ли се учи намерно или ненамерно јесте питање на који нас начин мотивација припрема за учење. С једне стране , мотивација делује на физиолошком плану – повећава буд но ст организма (нервног система) и тиме усмерава пажњу на садржај који желимо да савладамо. С друге стране, кад постоји мотивација да се нешто научи, другачије се поступа с градивом – онај ко жели да научи, „дубље” обрађује задати садржај: размишља, повезује, организује. • Можеш ли да се с етиш неке ситуације у којој ти се нешто „залепило” за памћење без неке посебне намере? На који начин се у тој ситуацији одвијало твоје учење?

никад доста, али, ако тако мислиш, заправо грешиш. Истраживања показују да успех у учењу расте упоредо с порастом мотивације да се учи. Али, само до извесне мере! Уколико је мотивација сувише висока, успех у учењу може и нагло да опадне. Када се за неког каже да је „изгорео од жеље”, мисли се на несклад између висине мотивације и оствареног успеха. Кривуља која приказује однос мотивације и успеха у учењу Edukapromo

свакако игра

Унутрашња (интринзичка)

мотивација

– мотивација која

је везана за саму

активност учења

и за њен садржај (градиво).

Спољашња (екстринзичка)

мотивација – мотивација која извире из околности

независних

учења и њеног садржаја (градива).

Сети се још неких примера.

188 Сад када знаш како мотивација покреће учење, можеш да се питаш одакле уопште мотивација долази (види и лекцију о мотивацији). У психологији се сматра да мотивација за учење може бити унутрашња (интринзичка) и спољашња (екстринзичка). Извор унутрашње мотивације могу бити неке одлике појединца, као што су радозналост и жеља за сазнањем, али она може да произлази и из самог градива – онда када постоји посебно интересовање за садржај који се учи. Правило је једноставно: кад те нешто интересује, онда га лако памтиш! Да ли то значи да не можемо с успехом учити онда када немамо унутрашњу мотивацију? Сасвим сигурно: не! Дакле, може се сасвим добро учити и онда када је мотивација спољашња – таква да по својој природи није везана за мотив сазнања и интересовање за градиво. Оно што у овом случају подстиче на учење јесу спољашњи фактори – то што желимо да имамо високе оцене, да оправдамо поверење родитеља, да добијемо виши џепарац итд. У школи су такви мотиви оцене и статус у вршњачкој групи, док су у васпитању то похвала и награда, с једне стране, а казна и покуда с друге. Ипак, када се примењују спољашњи мотиватори, треба бити опрезан. Истраживања показују да често ослањање на спољашње изворе мотивације може ослабити постојећу унутрашњу мотивацију за рад. У случају школског учења важи и ово правило: џабе што умеш и што хоћеш уколико немаш навику да то и радиш! Навике учења. Имаш ли свој радни сто или неки други кутак где најрадије и најефикасније учиш? Ако имаш, онда је код тебе развијено оно што се назива навиком места. Слично томе, сигурно си некада чуо/чула да неко каже да најбоље учи ујутру или ноћу. Можда и ти имаш неко време које обично проводиш у учењу и када нај лакше памтиш. Ако је тако, онда је код тебе развијена навика времена. Психолози сматрају да само заузимање места на коме се иначе учи и редовност учења у одређено време у току дана припремају организам (читај: мозак) за учење. Да ли ти је позната следећа реченица: „Прво уради домаће задатке, па онда може све остало!” Да ли то одрасли „даве” или се иза овог налога крије нешто смисленија намера? У васпитању деце одрасли намећу правила понашања која по њиховом суду помажу да се ство• Сети се ситуације у којој си изузетно лако нешто научио/ /научила. Шта је допринело овој лакоћи стицања знања? • Ако размишљаш језиком

условљаваа, коју

имају

инструменталног

улогу

наведени спољашњи мотиватори учења (оцене, похвале, џепарац)?

активности

• Призови

ње принципе класичног условљавања. Можеш ли да се досетиш како се формирају ове навике и зашто

погодују

Edukapromo

од саме

у памће

оне

учењу?

189 ре навике које су корисне самом детету и друштву у целини. Дакле, иза таквих поступака одраслих крије се покушај да се код деце формира оно што називамо радним навикама. План рада или осмишљен распоред активности, устаљеност места и времена учења чине саставни део радних навика. Једном када се формирају, оне омогућавају да се време проведено у учењу користи ефикасно – да се планирано градиво усвоји, а предвиђени задатак обави. Али пази, као и све друге, радне навике опстају захваљујући учесталом понављању. Ако пропустиш прилику да своје радне навике упражњаваш, из различитих (не)оправданих разлога, ризикујеш да тешко створену навику ослабиш или изгубиш. Запитајмо се сада, када се стекну одговарајући услови и када располажемо особинама које су важне за учење, да ли је свеједно како то чинимо. Трансфер учења. Заправо, није свеједно! Начин на који учимо неко градиво утиче на то колико ћемо запамтити и како ћемо стечено знање надаље користити. А запамтити и

успешно изведеног

онога што смо једном научили на неку каснију активност у психологији се назива трансфером учења. Дејство наученог на нову активност учења може бити позитивно или негативно. Позитиван трансфер је на делу онда када је ново учење олакша но, а негативан тран сфер онда када је оно отежано дејством претходно стеченог знања (види и појам проактивна интерференција у лекцији о памћењу). На пример, искусним куварима је много лакше да савладају нове рецепте за справљање неког јела него онима који никада нису пробали да зготове оброк. С друге стране, професионалним спортистима је понекад теже да се придржавају нових правила у спортској игри него почетницима у истом спорту. Позитиван ефекат претходног учења на ново стицање знања и вештина обично се јавља када је градиво које учимо слично ономе које смо већ савладали (јер имају заједничке елементе). Међутим, позитиван ефекат се може јавити и кад се претходно усвојена општа знања и принципи примене на нову активност или садржај учења. Имај на уму да трансфер знања треба вежбати, па искористи сваку прилику да знање које имаш примениш у новим ситуацијама учења. 5.2. Фазе и технике успешног учења Истраживања показују да успешан процес учења пролази кроз неколико различитих фаза и да међу њима постоји мањевише устаљен след – неке фазе су предуслов за одвијање других фаза учења. На пример, можеш ли да се преслишаш уколико ниси прочитао/прочитала оно што треба да научиш? Ето зашто су фазе у процесу учења важне. Трансфер учења – дејство претходног учења/ /стеченог знања на ново учење или активност. • Замисли да се прелази на тастатуру с новим распоредом типки. Ко ће лакше научити да куца: онај ко је користио стару тастатуру или онај ко никад није куцао? Edukapromo

користити оно што је научено јесу окоснице

процеса учења. Утицај

мева да се већи део градива учи у једном дужем временском

190 Шта прво радиш када треба да учиш? Листаш гра диво, бацаш поглед на наслове и под наслове, посма траш илустрације и слике, или можда прочиташ на слов па наставиш редом да читаш део по део текста? Ако је нешто од овога начин на који и ти приступаш учењу, онда заправо радиш нешто што у психологи ји називамо претходним прегледом градива. Овако се стиче општи утисак и представа о градиву. У ствари, само овако можеш да сазнаш шта треба да научиш. Које су главне теме, како је лекција организована, колико је обимна – све то још увек нема везе с конкретним садржајем, али помаже да се сазна нешто о градиву и пре него што се започне с учењем. Ова врста увида омогућава нам нпр. да пла ни ра мо време које ћемо посветити учењу и да одлучимо о томе да ли ћемо градиво учити исцела (ако је лако и посвећено нечему што нам је занимљиво и познато одраније) или ћемо га поделити на мање целине (уколико је тешко и посвећено теми о којој први пут нешто чујемо). У

називамо временски концентрисаним уче њем. Оно подразу

периоду без одмора. Насупрот њему, код временски расподеље

одвојених

периода уз интервале предаха. „Кампањско учење”

брже водити крају учења, али знање стечено на овај начин брзо ишчили из главе! Различите технике помажу нам да раздвојимо битне од мање битних делова градива. Једна од најчешћих је подвлачење текста. Подвлачење делова градива, међутим, не користе сви ученици на правилан начин – некима повлачење линија служи тек да би задржали поглед на страници. Ефикасно под влачење је селективно – подвлачи се само оно што је најважније, а никако целе реченице или пасуси унутар лекције. Пробај да вежбаш овако ограничено подвлачење. Видећеш, боље ћеш учити. Edukapromo

психологији „кампањско уче ње”

ног уче ња градиво се учи у неколико

временских

може

тања, како у току претходног прегледа градива, тако и у току самог читања. Питања која постављамо производ су нашег размишљања о садржају текста. Она нам помажу да боље схватимо градиво и

подстичу дискусију са аутором текста.

191 Градиво које треба научити чита се исцела у фази коју називамо читање градива. Ово не значи само да механички читамо лекције од почетка до краја, већ да у периоду читања заузмемо много активнији став. Активан приступ читању градива подразумева заузимање одређеног телесног става, усмеравање пажње прво на главне идеје које износи аутор/ауторка, а потом и на детаље који их подржавају, проучавање графикона, активно коришћење речника ради објашњава ња непо знатих речи, прављење бележака, подвлачење текста и низ других радњи.

Како би учење било мање монотоно, добро је постављати пи

Добро

за свако поглавље

да ћемо добити одговор у тексту који следи. Фаза размишљања о градиву делимично се поклапа с фазом читања градива и у функцији је бољег разумевања онога што се учи. Размишљање о градиву подразумева смишљање сопствених примера за појаве о којима се чита или покушај да се оне замисле, као и повезивање онога о чему читамо са знањима која имамо одраније. То помаже да боље разумемо оно о чему учимо, зар не? Наредна фаза учења јесте преслишавање, у којој проверавамо колико смо активно били укључени у процес читања градива. Преслишавање нам омогућава да видимо да ли смо добро разумели текст, упамтили и повезали његове различите делове. Али, опрез! Понекад је неопходно проћи кроз фазе читања и размишљања о градиву више пута, па тек онда приступити преслишавању. Када је преслишавање преурањено, прави се већи број грешака, што може угрозити мотивацију за учење. Али, да ли је реално очекивати да знамо и разумемо неку лекцију после само једног читања? Стога је преслишавање прилика да утврдимо колико још треба да учимо. Завршним прегледом градива заокружујемо процес учења. У тој фази можемо поново прочитати текст, али ће бити много корисније уколико покушамо да одговоримо на сва кључна питања без помоћи књиге. У току прегледа поново се захвати структура целокупног текста и утврђује колико смо успели логички да повежемо све делове градива. • Примећујеш ли да поднаслови у овом тексту често имају упитну форму? Шта мислиш зашто? • Да ли се преслишав аш када учиш? Како то чиниш, део по део, наглас или у себи? Зашто ти то помаже?Edukapromo

је

поставити питања на која претпостављамо

192 Сажетак Дефиниција Учење се најшире дефинише као релативно трајна промена у понашању и доживљавању настала као резултат претходних менталних и физичких активности или искустава. Нешто уже, учење се поима као намерна, сврсисходна активност усмерена на стицање знања и вештина. Учење може укључивати различите сазнајне функције и њихове комбинације. Врсте и облици Главни облици учења разликују се по основном механизму који доводи до промене понашања и/или доживљавања. Код класичног условљавања механизам је истовремено (временски блиско) појављивање две дражи – безусловне и неутралне, које резултира успостављањем везе између раније неутралне дражи и природног/урођеног понашања; код инструменталног је то понављано везивање неког понашања за одређене последице; учење путем увиђања почива на уочавању односа међу појава ма, док посматрање понашања других, као и његових последица, представља основу учења по моделу. С обзиром на тип градива, разликујемо вербално и моторно учење, тј. учење вербално израженог градива и учење моторних вештина. Развој У појави одређених облика учења утврђен је релативно јасан развојни след, који започиње класично условљавање, а завршава учење увиђањем. Проблеми и поремећаји Тешкоће у учењу обично се везују за стицање школских знања. Ове тешкоће углавном имају јасну неуролошку и генетску основу, представљају стање које траје читавог живота, али се донекле могу превазићи уколико се на време открију. Најчешћи облици поремећаја учења јесу дислексија, дискалкулија и дисграфија. Услови успешног учења Успешност (школског) учења зависи од две групе фактора: физичких/физиолошких и психолошких. У психолошке услове учења убрајају се способности и мотивација за учење, као и развијене радне навике. Успешан процес учења одвија се у одређеним фазама: претходни пре глед градива, читање градива, постављање питања, размишљање о градиву, преслишавање и завршни преглед градива. Edukapromo

учење

класично условљавање

инструментално учење

поткрепљење

казна

учење путем увиђања

учење по моделу

посредно (викаријско)

поткрепљење/казна

вербално учење

моторно учење

поремећај учења

унутрашња (интринзичка) мотивација

спољашња (екстринзичка) мотивација

трансфер учења

кљУчНе речи

Питања

193 I ГРУПА ПИТА њА: ПР ОВеРИ ДА лИ ЗНА Ш ОСНОВНе ПОјМОВе И ЧИњеНИце.

Како гласи шире, а како уже одређење учења?

На ком механизму почива и у чему се састоји промена понашања у различитим облицима учења: класичном условљавању, инструменталном учењу, учењу путем увиђања и учењу по моделу?

Шта је поткрепљење и какву улогу оно има у појединим облицима учења? Шта подразумевамо под посредним поткрепљењем?

Како се одвија процес стицања моторних вештина?

Зашто се каже да су сви облици учења условљавањем биолошки предодређени? 6. Како се последице учења испољавају на неуролошком плану? 7. Наведи најчешће поремећаје учења. По чему се они међусобно разликују? 8. Опиши оптималне физичкофизиолошке услове за учење. 9. Како мотивација утиче на учење? Шта је интринзичка, а шта екстринзичка мотивација? 10. Које су основне фазе успешног процеса вербалног учења и какав је њихов след (шта се одвија сукцесиво, тј. у низу, једно за другим, а шта се преклапа)? Која је сврха/функција сваке од њих?

и задаци

Edukapromo

194 II ГРУПА ПИТА њА: А НА лИЗИРАј, КРИТИЧКИ РА ЗМИС лИ И ПРИМеНИ.

У чему је сличност, а у чему разлика између учења и памћења?

Родитељима се често саветује да контролишу садржај онога што дете гледа на телевизији. Објасни смисао ове препоруке позивајући се на од говарајући облик учења и његове карактеристике. Можеш ли на исти начин да објасниш и оправдаш бригу својих родитеља за то с ким проводиш време и дружиш се?

Протумачи изреку „С ким си, такав си” у светлу учења по моделу.

Осмисли по један ефикасан васпитни поступак заснован на механизмима учења о којима смо говорили у овом поглављу: од класичног условљавања до учења по моделу.

са: носећим механизмом учења, врстом садржаја који се учи, типичном групом можданих неурона који се активирају, те видовима меморије и перцепције који учествују у учењу.

Повежи учење плесних корака

Није лако објашњавањем приволети малу децу да ћуте у позоришту или да не дирају електричне прикључке. Објасни зашто је то тако и како се најпре може постићи да она ипак науче жељено понашање. 7. Ако би твој друг у одељењу имао дислексију, на који начин би друштво из разреда могло да му помогне да научи основне облике учења (из ове лекције)? III ГР УПА ПИТА њА: ПР ОВежБАј И ПРОДИСКУТУј У ГРУПИ ИлИ НА ЧАСУ. 1. Покушај самостално да савладаш ову лекцију на начин на који обично учиш за школу. Потом размени са својим друговима из одељења следеће информације: у каквим условима сте учили, које сте стратегије користили, које делове текста подвукли... Које методе учења су се по вашем суду показале као посебно корисне? 2. Имајући свест о моћи учења по моделу и знајући да човек неминовно „копира” понашања која има прилику да посматра, како разумеш бригу својих родитеља за то с ким се дружиш? Edukapromo

1. Радоњић, С. (1985).

2. Вулфок, А., Хјуз, М., & Волкап, В. (2014). Психологија

(II том). Београд: Clio. Читајући

3. Кули, М. (2010). Подучавање деце с поремећајима

195 А КО желИШ ВИШе ДА С АЗНАШ О ОВОј ТеМИ, ПО ТРАжИ С леДеће КњИГе ИлИ НАУЧНе РА ДОВе:

учења. Београд: Завод за уџбенике и наставна

Књига нуди детаљан преглед одлика различитих облика учења о којима

говорили

овом поглављу.

Психологија

средства.

смо

образовању

делове ове књиге сазнаћеш више о томе како се учење одвија у школском контексту, као и о ме тодама

успешног учења.

менталног здравља и учења у редовној настави. Београд: Креативни центар. У другом делу ове књиге можеш више да прочиташ о различитим поремећајима учења и о методама њиховог превазилажења у школском раду.

Edukapromo

Edukapromo

•

• информисано приступаш решавању

197 X

ово поглавље, моћи ћеш да:

иНТелигеНЦиЈа Кад проучиш

• објасниш шта је то интелигенција;

опишеш

способности које

њену структуру и разноврсне

обухвата;

психолози најчешће процењују интелигенцију;

• образложиш како

утиче на ниво интелигенције;

наведеш шта и у којој мери

објасниш

интелектуална заосталост;

шта подразумева

тестова интелигенције и разумеш значење

резултата тог тестирања;

своје интелектуалне капацитете и одговорно се односиш према особама којима је потребна додатна подршка у интелектуалном функционисању. С намером да задиви Ему, која се управо вратила са семинара из психологије у Петници (највећој српској истраживачкој станици за средњошколце), Ђорђе се хвалио како је радио неки тест интелигенције на интернету и сазнао да је његов IQ 140. „То је категорија генијалности”, додао је. Ема је била уистину заинтересована – додуше не толико за Ђорђа колико за питање какав је то тест и које све способности испитује. „Свашта”, чудио се Ђорђе, „па то је тест интелигенције и испитује интелигенцију!” Но, Ема је имала још питања: да ли је тај тест прављен у складу с неком теоријом способности; које године су рађене норме; да ли су то уопште норме за становнике Србије? Упркос својој „генијалности”, Ђорђе није имао појма и питао се зашто је све то битно. Одељци који следе помоћи ће ти да разумеш Емина питања и да увидиш колико сам коефицијент интелигенције – па био он и 140 – говори мало ако не знамо одговоре на њих. Edukapromo

• чуваш и унапређујеш

1. НеКолиКо одређења

Интелигенција – широк појам који означава снагу, моћ или квалитет наших сазнајних процеса – од брзог и прецизног опажања до проницљивог реша

проблема; скуп свих когнитив

них способности. Уже се одређује као способност увиђања сложених односа,

шире као способност адаптације путем

Табела 10.1.

198 Интелигенција као скуп когнитивних способности. Руку на срце, ни психологија нема једноставан и јединствен одговор на питање постављено у наслову овог одељка. Но, пошто смо се упознали с кључним сазнајним процесима (пажњом, опажањем, памћењем, мишљењем и учењем), имамо сасвим добру основу да срочимо једно разумљиво и смислено одређење појма интелигенције. Следећи преглед у Табели 10.1, можемо рећи да овим појмом најчешће означа вамо снагу, моћ или квалитет наших сазнајних процеса: колико брзо и прецизно опажамо, колико смо у стању да држимо пажњу на одређеним садржајима и да их запамтимо, колико добро повезујемо менталне репрезентације да бисмо решили неки проблем (дакле, колико добро мислимо), те колико смо способни да учимо из искуства – све то мање или више спада у сферу интелигенције.

иНТелигеНЦиЈе Сви би

хтели што више,

је она уопште?

је

а шта

апстрактних

вања

и учења из искуства.

увиђања

Когниција и интелигенција – преглед кључних појмова и њихових односа Когниција Интелигенција сазнајни (когнитивни) процеси сазнајне (когнитивне) способности опажање, памћење, мишљење, учење колико добро опажамо, памтимо, мислимо, учимо • Замисли да желиш високу интелигенцију, а нуди ти се само једна „супермоћ”: изузетно опажање, изузетно памћење или изузетно мишљење. Шта треба изабрати? Уже одређење: интелигенција као способност увиђања односа. Обрати пажњу на то да смо у последњој реченици претходног одељка употребили израз „мање или више”. Овај избор речи нипошто није случајан. Наиме, ма колико били брзи и прецизни у организовању дражи, наша моћ опажања у већини ситуација биће мање битан део интелигенције него капацитет да успешно изводимо сложене облике усмереног мишљеEdukapromo

чава нашу способност да , користећи различите сазнајне процесе, постигнемо успех

199 ња. Другим речима, иако појам интелигенције тежи да обухвати квалитет свих сазнајних процеса (од опажања до мишљења), његова суштина тиче се снаге оних процеса које сматрамо когнитивно „најзахтевнијим” – а то су усмерено мишљење и учење путем увиђања. У складу с тим, интелигенцију можемо уже одредити и као способност увиђања односа онда када нису непосредно изложени и очигледни. Шире одређење: интелигенција као способност адаптације. Но, чему служи ова способност? Да ли успешном решавању мозгалица и психолошких тестова? Наравно да не. Основна биолошка функција интелигенције састоји се у опстанку и прилагођавању средини. Стога при дефинисању интелигенције психолози често помињу њену

или

стављају у први план. Према схватању једног од водећих савремених

интели

адаптивну и практичну вредност,

то чак

истраживача

генције Роберта Стернберга, појам интелигенције требало би да озна

у животу , у складу са сопственим одређењем успеха и унутар одређеног друштвеног/културног окружења (са свим његовим правилима и нормама). • Каква је, према Стернберговој дефиницији, улога друштва и културе у одређењу интелигенције? Размисли и прочитај више о томе у занимљивостима. Како људи замишљају интелигентну особу? То зависи од тога којој култури припадају. У западњачком друштву се обично сматра да таква особа треба да има добре језичке способности, да буде успешна у решавању практичних проблема и вешта у социјалним односима. У афричким племени ма и источњачким културама, представа интелигентне особе углавном укључује и особине које доприносе добробити заједнице – нпр. социјалну одговорност и поштовање старијих. У претходном одељку утврдили смо да се интелигенција односи на различите сазнајне процесе и да се може испољити на различите начине. Можда се сада питаш да ли је интелигенција јединствена или обухвата више различитих способности. Ако је реч о већем броју способности, колико их је, које су врсте и какви су односи међу њима? 2. Теорије о сТрукТури и врсТама иНТелигеНЦиЈе Да ли имамо једну интелигенцију или више интелигенција? Edukapromo

2.1.

Факторске

теорије интели

генције – теорије

које своје поставке

о структури ин

телигенције за

снивају на зада

вању разноврсних

интелектуалних

задатака (тестова)

и на анализи ре

зултата статисти

чким поступком факторске

анализе. •

говори твоје

искуство: да ли у

сфери нашег инте

лектуалног фун

кционисања важи

изрека „ко је добар за једно, добар је за све”? Имај на

(Charles Spearman, 1863–1945)

200

Шта

током

о структури

лигенције.

уму ово питање

читања

инте

Факторске теорије структуре интелигенције До одговора на наведена питања углавном се долазило тако што би се већем броју испитаника задао низ разноврсних интелектуалних задатака, а потом применио статистички поступак који се зове факторска анализа. Основна идеја тог статистичког поступка је једноставна: њиме покушавамо да проверимо да ли унутар неког већег скупа варијабли постоје извесне везе које би омогућиле да се оне групишу у мањи број категорија, тј. фактора. У овом случају, варијабле би биле постигнућа испитаника на разноврсним интелектуалним задацима. Ако се све варијабле (задаци) групишу у један фактор, то би значило да све оне – иако су наизглед разноврсне – захтевају једну јединствену способност. Ако пак добијемо више фактора, то би значило да у решавању задатака учествују различите способности. Теорије које на овај начин долазе до одговора на питање о јединству, односно о вишеструкости интелигенције, називамо факторским теоријама способности Спирманова двофакторска теорија. Британски психолог Чарлс Спирман

испитивао је везу између постигнућа ученика у различитим предметима и утврдио следећу правилност: они који постижу добре резултате у једном предмету, обично су успешни и у другим областима. Услед ове правилности, факторска анализа дала је један општи фактор, који је назван гфактором (од енгл. речи general, што значи општи). Спирман је сматрао да то показује да постоји једна општа интелектуална способност која је заслужна за наш успех у свим сазнајним активно стима – од разликовања тонова до решавања сложених математичких проблема. С друге стране, испитивани ученици нису имали баш идентичан успех у свим предметима и задацима, те је у факторској анализи добијен и низ тзв. с фактора (од енгл. речи specific , што значи посебан). Они су за Спирмана били знак деловања специфичних способности – способности које су важне за обављање задата ка из само једне области (нпр. само математике или само музике и сл.). Тако се, према Спирмановом мишљењу, успех у било ком ин телектуалном задатку може приписати деловању две категорије способности : опште и специфичних. Спирман их ипак није сматрао једнако важним, већ је мислио да пресудну улогу у томе колико смо интелигентни има гфактор или ниво опште способности. Терстонова теорија примарних менталних способности. Спирманов савременик Луис Терстон (Lоuis L. Thurstonе, 1887–1955) био је другачијег мишљења. Он је веровао да разноликост интелигентног понашања не може бити сажета у једну јединствену способност. Edukapromo

201 Према његовим истраживањима, у којима је задавао преко 50 различитих врста интелектуалних задатака, постоји седам засебних фактора – такозваних примарних менталних способности: вербална, спацијална (просторна), перцептивна, нумеричка, памћење, вер бална флуентност и резоновање. Примарне менталне способности и данас су важне у процени

капацитета, али савремени истраживачи, за разлику од Терстона, говоре о више десетина таквих способности. Примере задатака који илуструју различите примарне способности наћи ћеш у Табели 10.2. Табела 10.2. Примери задатака који ангажују различите примарне менталне способности Примарна ментална способност Пример типичног задатка којим се испитује Вербалнa Које је значење следеће пословице: „Гвожђе се кује док је вруће”?

(просторнa) Која је од фигура с десне стране линије идентична фигури приказаној на левој страни? Изаберите један од три понуђена одговора. АБВ Перцептивнa Најбрже што можеш пронађи све речи које истовремено садрже слогове „ма” и „ја”. МАЛАРИЈА МУДРОЛИЈА ИЗУВИЈАНИМА МИСТЕРИЈА ЈАМА ОМИЉЕНИЈА СОМАЛИЈА МАЈМУНАРА ЈАМАЈКА ОСМАНЛИЈА Нумеричкa Како гласе решења следећих задатака: 7549863 : 6 = ______ ; 5896473 : 8 = ______ Памћење Слушајте пажљиво и поновите следећи низ парова: чаша: 6; петао: 9; коса: 4; свеска: 8; књига: 7. Вербална флуентност Наведите што више речи које почињу словом П. На располагању имате један минут. Резоновање Који бројеви недостају у следећем низу: 8 11 14 ___ 20 ___? • Реши задатке из доње т абеле. Да ли их све једнако лако радиш? Ком виђењу више одговара твоје интелектуално функционисање – Спирмановом или Терстоновом? Edukapromo

интелектуалних

Спацијалнa

Спацијална

(Gv)

(Ga)

(Gsm)

Дугорочно

Когнитивна

202 Сада се сигурно питаш ко је био у праву, Спирман или Терстон. Да ли постоји нека општа способност која одређује успех у свему што радимо или ће пре бити да смо вешти у решавању једних задатака, а да с муком радимо неке друге? Савремене факторске теорије – Кател–Хорн–Керолов модел. Савремене факторске теорије говоре о томе да су и Спирман и Терстон донекле били у праву. Оне су углавном сагласне у мишљењу да су наше способности устројене по принципу хијерархије. На дну те хијерархије су примарне менталне способности, док је гфактор на њеном врху. Запази да је и Спирману и Терстону промакао средњи слој хијерархије, а то је слој тзв. ширих групних фактора, који је, изгледа, најважнији за наше схватање структуре интелигенције. Тренутно најпознатији и најшире прихваћен хијерархијски модел који укључује ова три слоја способности јесте Кател–Хорн–Керолов модел. Према овом моделу, на средњем нивоу хијерархије се налази осам широких групних фактора, чија су имена и садржај приказани у Табели 10.3. 2.2. Нефакторске теорије о врстама интелигенција У новије време постоје и истраживачи који о броју и врстама интелектуалних способности закључују посматрајући разноврсност послова и задатака које људи обављају у уобичајеним животним околностима, а не у условима психолошког тестирања. Гарднерова теорија вишеврсних интелигенција. Један од водећих истраживача, Хауард Гарднер (Howard Gardner, 1943–), сматра да смо током еволуције, како смо се прилагођавали захтевима природног окружења и културе, развили бар осам различитих интелигенција (Табела 10.4). Свака од њих има сопствени систем симбола (нпр. језик, нотни систем, систем бројева и математичких операција) и

Широки групни фактори у Кател–Хорн–Кероловом

Опис/одређење способности

интелигенција (Gf) увиђање односа на новом материјалу

интелигенција

решавање задатака помоћу искуства и знања стеченог унутар одређене културе

Табела 10.3.

моделу Назив способности

Флуидна

Кристализована

(Gc)

визуализација

визуелно представљање и увиђање просторних односа

организација

опажање, памћење и мењање звучних образаца

памћење

краткорочно задржавање информација

Аудитивна

Непосредно

памћење

задржавање информација на дужи рок и могућност да се оне дозову у памћење

(Glr)

брзина

општа брзина решавања когнитивних задатака

(Gs)

разумевање и примена математичких вештина и знања Edukapromo

Квантитативно резоновање (Gq)

способности

Језичка (лингвистичка)

Логичкоматематичка

Музичка

Просторна

Природњачка

Edukapromo

203

10.4. Називи и одређења Гарднерових вишеврсних интелигенција ГАРДНЕРОВА ТЕОРИЈА ВИШЕВРСНИХ ИНТЕЛИГЕНЦИЈА Назив

Опис/одређење способности

Табела

разумевање језика и језичко изражавање

уочавање логичких и нумеричких образаца, извођење закључака, баратање бројевима

уочавање, памћење и мењање музичких образаца

ментално представљање и трансформација фигура и односа у простору

контрола и изражајно коришћење телесних покрета

Телеснокинестетичка

уочавање образаца у природи и суптилних разлика међу живим бићима

препознавање менталних стања и карактеристика других људи и правилно реаговање на њих Интраперсонална препознавање, разумевање и правилно усмеравање сопствених менталних садржаја (мотивације, осећања) и понашања • Која је од способно сти из Гарднерове теорије нарочито изражена код писаца, која код научника, а која код спортиста? Наведи неке делатно сти у којима би биле важне остале способности. Слика 10.1. Гарднерове вишеврсне интелигенције представља засебну целину (Слика 10.1). Стога ове врсте интелигенције код исте особе не морају да буду једнако развијене. Тако, рецимо, неко ко изванредно барата речима, може бити сасвим невешт у извођењу различитих телесних покрета.

Интерперсонална

Слика 10.2.

204

Стернбергове

врсте

Стернбергова теорија. Други важан истраживач, већ помињани Роберт Стернберг (Ro

три

способности

сматра да су разлике међу способностима одређене ситуацијом и природом проблема са којим смо суочени, и то тако да наизменично ангажујемо или комбинујемо три врсте способности: аналитичке, креативне и практичне (Слика 10.2. и Табела 10.5). Према Стернберговој теорији можемо да имамо подједнако развијене све три врсте способности, али исто тако њихов профил може да буде крајње неуједначен.

10.5. Називи и одређења Стернбергових тројних способности СТЕРНБЕРГОВА ТЕОРИЈА Назив способности Опис/одређење способности Аналитичке Долазе до изражаја када решавамо апстрактне, јасно дефинисане проблеме, нпр. у решавању теста из математике где

унапред одређен след корака и правила како би се дошло до тачног решења. Креативне Долазе до изражаја када решавамо нове/непознате и нејасно дефинисане проблеме, нпр. при осмишљавању неког научног изума, што подразумева изналажење нових, оригиналних начина да се примене познати принципи Практичне Долазе до изражаја када решавамо релативно познате, свакодневне проблеме, нпр. у планирању и организовању активности учења, када треба ускладити планове с расположивим временом, очекивањима и стандардима наставника, амбицијама у вези са жељеном оценом итд

bert Sternberg, 1949–),

Табела

треба применити

Edukapromo

(Théodore Simon, 1873–1961),

Binet, 1857–1911)

205 У последњих двадесетак година стално се пише о новим врстама интелигенције, попут културне, моралне, предузетничке или интелигенције парења. Најчешће је реч о идејама које су научно недовољно утемељене, али има и извесних изузетака. Рецимо, такозвана емоционална интелигенција – поменута и у поглављу о емоцијама – прошла је сито и решето научних провера и потврдила се као вредна пажње. Према Мејер–Саловејевом моделу, емоционалну интелигенцију чине четири гране способности: 1) опажање емоција (способност исправног препознавања и финог разликовања емоција које осећамо ми сами или неко други), 2) коришћење емоција (ефикасно коришћење емоција како би се поспешило мишљење и други сазнајни процеси), 3) разумевање емоција (разумевање тога шта све садржи једно сложено осећање, шта је могло довести до тога да се неко осећа на одређен начин, како се то осећање може променити услед неког догађаја), и 4) управљање емоцијама (познавање начина да изазовемо или појачамо жељену, односно да избегнемо или ублажимо појаву нежељене емоције, како у себи самима, тако и у другим људима). 3. Процена индивидуалних разлика у иНТелигеНЦиЈи Како стојимо у погледу памети? Настанак тестова. Први покушаји испитивања индивидуалних разлика у интелектуалној снази ослањали су се на показатеље као

обим главе, брзина реаговања и тачност опажања. Идеја да интелект може бити измерен овим једноставним физичким мерама сигурно је била примамљива, али и крајње неодржива. Наиме, природа тих мера (физичке, једноставне) није одговарала природи појаве која се испитивала

сложена). Другачије и ваљаније решење појавило се 1905. године у виду чувене Бине–Симонове скале за процену интелигенције деце. Бине (Alfred

и Симон

који су били задужени да пронађу начин како да се објективно процени интелектуална спремност француских предшколаца да похађају школу, предочили су јавности скуп задатака у форми психолошког теста којим се процењује интелигенција. Процена се притом заснивала на задацима запажања, схватања, расуђивања и решавања практичних проблема који претежно Edukapromo

што су

(психолошка,

206 ангажују сложеније сазнајне процесе. Од појаве Бине––Симонове ска ле интелигенција се утврђује тестовима способности сличног типа. Садржај тестова. Задаци за одређени тест бира ју с е према правилима конструисања психолошких тестова о којима је било речи на почетку књиге. У својој коначној форми тест интелигенције треба да буде ва ли дан, односно да процењује управо оно због чега је направљен (у овом случају одређену врсту способно сти), да то чини поуздано (тачно) и објективно, као и да омогући да на основу постигнућа на њему установимо стварне разлике међу појединцима у испитиваном аспекту интелигенције. Задаци теста могу да буду различитог садржаја (речи, бројеви, слике/фигуре) и да испитују различите способности (нпр. способности квантитативног резоновања, просторне визуелизације). У том погледу њихова разноврсност одражава разноврсност и бројност способности које су обухваћене факторским теоријама о структури способности. Резултат на тесту. Резултат на тесту интелигенције предста вља комбинацију два важна елемента: скора који испитаник постиже (т ј. збира његових тачних одговора) и норми . Норме показују како задатке на тесту решавају испитаници одређеног узраста, те испита ници који потичу из различитих средина (као што су место живљења, социоекономски статус итд.). Другим речима, норме показују шта може да реши већина испитаника, а шта само неки од њих. Оне представљају стандард с којим упоређујемо скор сваког појединачног испитаника. Тако ћемо постигнуће испитаника који живи у великом граду поредити с постигнућем становника великог града, а постигнуће десетогодишњака поредићемо с постигнућем његових вршњака. Када знамо скор испитаника и имамо норме, онда можемо да обрачунамо његов девијациони умни количник или девијациони IQ (од енгл. deviation intelligence quotient). Ова мера показује колико испитаник одступа од просе чног по стигн ућа групе којој припада по узрасту и дру гим битним карак теристикама (да ли решава онолико колико већина његових вршњака из исте средине, више или мање од тога). Тре ба напоменути да се норме утврђују посебно за сваку популацију којој желимо да задамо неки тест. Тако за стране тестове које користимо у својој земљи морамо имати посебне норме израђене на узорку становника Србије. Такође, норме се морају поново утврђивати сва ких десетак година (када у наставку прочита ш о Флиновом ефекту, схватићеш зашто је ово важно). Тест интелигенције/спосо бнос ти – група (низ) задатака којима се процењује један аспект или више различитих аспеката интелигенције, а која је одабрана у складу с принципима конст руисања психолошких тестова. IQ – глобални нумерички показатељ постигнућа на тесту интелигенције, који говори о томе колико особа одступа од просечног постигнућа својих вршњака из исте средине. Edukapromo

складу са савреме

поставкама о структури спосо бности, поред гло ба лног IQа, новијим тестовима се могу израчунати засебне вредности IQ за

207

ђене

про

генцији.

табели које нивое интелигенције означавају виши и нижи распони овог

Девијациони IQ Категорија способности 130 и виши изразито натпросечна 120–129 натпросечна 110–119 високи просек 90–109 просек 80–89 ниски просек 70–79 гранична 69 и нижи изразито ниска У

ним

гру п не

сти

јерархије (нпр. за флуидно

вање итд.). Да ли наши тестови мере интелигенцију и јесу ли корисни? Сасвим је извесно да тестовима не испитујемо све што интелигенција о бухвата. Но, исто тако је извесно да њима процењујемо више различитих аспеката интелиген ци је. Какав је значај податка да неко уме да открива везе и односе на апстрактним садржајима, да обавља просте или сложене аритметичке операције, да тачно репродукује задати низ цифара или да објасни значење неке речи? То пре свега зависи од тога како тај податак користимо. Када желимо да предвидимо успех у делатностима које укључују поменуте способности, познавање постигнућа на тесту којим се оне испитују може бити од велике помоћи. Уосталом, сада већ стогодишња употреба тестова интелигенције показује да су они корисни у решавању низа практичних проблема – у школи нам помажу да предвидимо да ли ће неки ученик имати тешкоће с учењем, а у радној организацији да одаберемо најбољег кандидата за обављање неког посла. Имај, међу тим, у виду да је и у том погледу моћ тестова ограничена, и то стога што успех у различитим областима није одређен само интелигенцијом, него и другим факторима – успех у школи, на пример, 0,1% –3–2–10123 0,1% 2,1% 2,1% 13,6% 13,6% 34,1% IQ скала 34,1% 557085100115130145 • Сети се уводне приче. Да ли сада разумеш Емина питања и можеш ли да кажеш какви тестови постоје, које способности они испитују, шта су норме и зашто су оне важне? Edukapromo

Вероватно се питаш шта значе одре

вредности девијационог IQа. Распон од 90 до 109 јединица девијационог IQ а одговара

се чној интели

Погледај у

скора.

способно

са средњег нивоа хи

резоновање, памћење, кванти тативно резоно

208 не зависи само од тога колико си паметан, већ сигурно има везе с твојом мотива цијом за учење, интересовањем за школу, радним навикама и сл. • Размисли о томе колико различити чиниоци, невезани за памет, утичу на твоје постигнуће у школи. Који од њих помажу, а који одмажу? Многи људи мисле да ниско постигнуће на тестовима интеигенције дефинитивно значи да особа није у стању да решава сложене интелектуалне задатке. Истраживања, међутим, показују да није тако. Као пример наводимо познату Сесијеву студију, у којој је испитивано неколико особа које се редовно и успешно кладе на коње. Сеси је утврдио да ове особе користе врло сложене прорачуне како би на основу доступних информација (о коњима, џокеју и стази) предвиделе исход трке; истовремено, неке од њих имале су врло слабо постигнуће на тесту интелигенције – чак мање од 80 јединица IQ! 4. ПиТање о чиниоцима развоја иНТелигеНЦиЈе Наслеђе или средина? • Шта мислиш да ли близанци имају сличнији IQ у детињству или у старијем добу? Једна од најбурнијих расправа у области способности, па и у психологији уопште, односи се на факторе који утичу на развој интелигенције: да ли тај развој превасходно зависи од наслеђа (гена) или од квалитета средине. Покушаћемо овом питању да приступимо непристрасно и да прикажемо аргументе за једну и другу страну. О значају гена. Бројна истраживања потврђују да је интелигенција у извесној мери наследна, а најбоље нам то показују тзв. близаначке студије и студије усвајања. Близаначке студије заснивају се на поређењу нивоа интелигенције код једнојајчаних и код двојајчаних близанаца, а студије усвајања на поређењу интелигенције испитаника који су генетски слични (близанци, браћа и сестре), а који су – услед усвајања – расли у различитим условима. Процене наследности утврђене у оваквим и другим студијама крећу се између 40 одсто и 60 одсто за већину кључних интелектуалних способности које меримо тестовима (види одељак о структури). О значају средине/искуства. Процене које смо навели поткрепљују идеју о наследности интелигенције, али истовремено показују да доста простора остаје за деловање других фактора – фактора средине и искуства. Значај средине за развој интелигенције потврEdukapromo

интелигенције током 20. века расло

из генерације у генерацију, у просеку за отприлике три IQ поена на сваких 10 година.

Према томе, на тесту који је стандардизован и нормиран 1970. године твоја генерацијa требало

IQ око 115 (уместо очекиваних 100)! Овај пораст не може се објаснити генетским факторима (људски геном се ни издалека не мења

209 ђен је и у посебним истраживањима. Студије које испитују ефекте различитих програма ко јима је циљ да подстичу интелектуални развој показују да се уз одговарајуће мере IQ може значајно повећати. Истраживања такође бележе обрнут тренд: периоди спорадичне и несистематичне интелектуалне стимулације – попут ратних периода и (за неку децу) летњих распуста – праћени су извесним падом у постигнућу на тестовима интелигенције. Најзад, о значају искуствених фактора убедљиво говори тзв. Флинов ефекат – појава да је постигнуће на тестовима

да постиже

тако брзо), већ искључиво разликама у средини – врсти информација и когнитивних изазова којима су изложене различите генерације. Иначе, појава Флиновог ефекта налаже да се сваких десетак година утврђују нове норме за све тестове интелигенције које примењујемо. Од „наслеђе или средина” до „наслеђе и средина”. Можемо, дакле, закључити – као што психологија данас и чини – да извесну улогу у развоју интелигенције играју и наследни и средински фактори. Другим речима, на питање: „Наслеђе или средина?”, одговор гласи: „Наслеђе и средина”, па се уместо почетног питања данас постављају друга – који су гени задужени за „преношење интелигенције” и како ови биолошки механизми садејствују са срединским утицајима. Флинов ефекат – појава да постигнуће на тестовима интелигенције расте из генерације у генерацију. Према Керол Двек, већина људи јасно се опредељује за становиште да је интелигенција непроменљива, или пак да се она развија учењем и трудом. Занимљиво је, међутим, шта иде у пакету с првим гледиштем. Наиме, онај ко верује да има неку непроменљиву количину интелигенције углавном жели да потврди да је има довољно. Он стога избегава ситуације у којима може „испасти глуп”, али тако пропушта и многе прилике да нешто научи. Укратко, мислећи да се интелигенција не мења, заправо јој помажемо да закржља. Истраживања осим тога показују да на интелигенцију може утицати и квалитет исхране. Ученици који су током одређеног периода имали бољу исхрану (нпр. узимали напитак богат омега3 масним киселинама и другим хранљивим састојцима, јели храну без конзерванаса, вештачких боја/укуса и других адитива) имали су боље постигнуће на тестовима интелигенције. Edukapromo

би

просечан

Инклузивно

210 Одређење и препознавање интелектуалне ометености. Особе које по својим интелектуалним способностима заузимају леви крај нормалне расподеле, поготово оне чији је IQ испод 70, обично се категоришу као интелектуално ометене (раније се употребљавао термин мента лно заостале). Но, треба да знаш да је ниско постигнуће на тесту само један од критеријума за утврђивање ометености или заостајања у интелектуалном развоју. Једнако је важно (ако не и важније) адаптивно понашање особе, тј. како нека особа одговара на различите животне захтеве – колико је успешна у стицању различитих знања (школских и ваншколских), у успост ављању и одржавању међуљудских односа и у вођењу бриге о се би (својој исхрани, хигијени и сл.). Тек уколико особа поред ниског постигнућа на тесту има и изражене тешкоће у наведеним областима животног функционисања, и ако се ове тешкоће испоље рано у току развоја, говоримо о интелектуалној ометености. Осим у најтежим случајевима, особе са тешкоћама у интелектуалном функционисању могу се успешно носити с различитим животним изазовима ако у томе имају одговарајућу подршку средине (повремену или сталну). У том смислу, у готово свим савременим системима образовања подстиче се инклузивно школовање ученика са тешкоћама у интелектуалном развоју. На овај начин, ученицима се омогућава да до бију ква литетно образовање и да се социјализују унутар соп ств ене вршњачке групе (Слика 10.3) . Ду го рочно, инклу зивно образовање припрема децу са тешкоћама у интелектуалном развоју за равноправан живот и за учешће у различитим облицима друштвеног живота, укључујући и свет рада.

–исподпросечан општи ниво интелектуалног функционисања повезан са значајним тешкоћама

адаптивном

и утврђен рано у току развоја.

Интелектуална ометеност

понашању

школовање – процес образовања који је осетљив на разноврсност потреба свих ученика и омогућава свој деци максима лан приступ учењу, различитим културама и заједницама. 5. инТелекТуална омеТеносТ Шта значи заостајати или имати тешкоће у интелектуалном развоју? Слика 10.3 Инклузивна учионица Edukapromo

на развој интелектуалних

211 Нивои интелектуалне ометености. Ометеност се најчешће (у скоро 90 одсто случајева) јавља у блажем облику тако да остаје неоткривена све док дете не пође у школу. Благо и умерено заостајање у интелектуалном развоју често се утврђује међу децом која живе у условима тзв. социјалне депривације –лишена многих физичких и соција лних ресурса који су важни за њихов развој, као што су адекватна исхрана, медицинска брига и хигијена, али и укљученост у уобичајена образовна и културна искуства.

ту ална омете но ст која је условљена соци

депривацијом у психологији се препознаје

социокултурна ометеност и може се сматрати екстрем ним примером негативног дејства средине

спосо бности. У преосталих нешто више од 10 одсто случајева, ометеност подразумева значајније заостајање у интелектуалном развоју, које је праћено и озбиљнијим тешкоћама у свакодневном функционисању. Овако изражено заостајање може бити проузроковано генетским (као у случају Дауновог синдрома, тј. појаве троструког 21. хромозома) и/ или органским факторима (нпр. ако мајка у току трудноће злоупотребљава психоактивне супстанце). Социјална депривација – стање лишености физичких и социјалних ресу рса неопходних за задовољавање основних људских потреба, квалите тан живот и развој. Социокултурна ометеност – заостајање у интелектуалном развоју које нема примарно генетску и/или органску основу, већ настаје као последица социјалне депривације. Филм Кишни човек заснован је на детаљима из живота Кима Пика, особе крајње необичног интелектуалног профила. Ким је рођен с озбиљним оштећењем мозга, због чега је у да љем развоју имао многе тешкоће. Поред тога што је имао ве ом а слабо постигнуће на тестовима интелигенције, Ким није умео да обави ни просте радње као што је закопчавање кошуље. У овом мору тешкоћа исплива ло је једно „острво генијалности”. Наиме, Ким је изванредно памтио – као компју тер (тако су га и звали). Прочитао је преко 12.000 књига и могао је да се присети сваког детаља из њих; располагао је подацима из десе тине различитих области и могао да репродукује сваку му зичку композицију коју чује. Ким је читао чак две странице одједном (левим оком једну, а десним другу), и то за само три секунде! Стање од кога је патио Ким назива се синдром саванта, а одликује га постојање изузетне, некад чак спектакуларне спосо бности или та лента удружено са интелектуалном ометеношћу. Edukapromo

Интелек

јалном

као

212 Превенција интелектуалне ометености. Узроци интелектуалне ометености су разноврсни, али на значајан део њих можемо директно да утичемо. На пример, тиме што брину за своје здравље, правилно се хране и избегавају употребу различитих врста опијата (алкохола, дрога), труднице заправо воде рачуна о здрављу и правилном развоју свог детета. Такође, кад деци од најранијег узраста омогућимо да живе у безбедном окружењу које активно подстиче њихов развој, спречавамо могућност да она заостану у интелектуалном развоју због, рецимо, ране изложености тровању (нпр. живом) или социјалне депривације. Чак и када је узрок ометености генетске природе, савремена медицина омогућава да се фактори ризика установе рано, употребом различитих видова пренаталног скрининга (нпр. дабл тест, амниоцентеза и сл.) који се примењују током целе трудноће.

Понекад дете из сиромашне средине све до поласка у школу не узме оловку или књигу

Размисли

интелектуални развој,

вање у школи и односе

вршњацима.

Интелигенција се односи на снагу и квалитет наших сазнајних процеса – на то колико добро и/или брзо опажамо, памтимо, мислимо и учимо. Нешто уже, интелигенција се може одредити као способност уочавања образаца и увиђања односа онда када они нису очигледни. Шира одређења теже да уваже сврсисходност интелигенције са становишта нашег опстанка и прилагођавања средини, па је одређују као способност адаптације путем увиђања и учења из искуства. Структура и врсте Много пажње посвећено је питању структуре и броја способности које чине интелигенцију. Одговори су се најчешће заснивали на поступку факторске анализе и првобитно су нудили два супротстављена решења: становиште о гфактору и општој интелигенцији (што је заговарао Спирман) и идеју о низу међусобно независних примарних менталних способности (за шта се залагао Терстон). У савременим факторским моделима, структура интелигенције приказана је као хијерархија која укључује и гфактор и примарне менталне способности, те читав ред тзв. „широких групних фактора”: флуидну и кристализовану интелигенцију, квантитативно резоновање, визуелизацију и аудитивну организацију, краткорочно и дуго рочно памћење и когнитивну брзину. Савремени истраживачи који полазе од посматрања и класификовања интелектуалних активности које људи обављају, сагласни су у томе да располажемо разноврсним интелектуалним способностима: Гарднер говори о осам, а Стернберг о три врсте интелигенције. Edukapromo

•

у руке.

како то може да утиче на

прилагођа

сажеТак Дефиниција

213 Процена Интелигенција се најчешће процењује посебном врстом психолошких тестова, чији је заједнички претеча Бине–Симонова скала. Да бисмо одредили колико је испитаник успешан на тесту, потребно је да знамо његов скор (број тачних одговора), али и да имамо норме. То нам омогућава да утврдимо како испитаник решава тест у поређењу са својом референтном групом – особама истог узраста, места становања, социоекономског статуса и сл. Бројчани показатељ постигнућа јесте девија циони IQ, који говори о томе колико је испитаник близу, односно колико одступа од просека за дату групу. Познавање резултата на тесту корисно је за предвиђање успеха у школи и на послу, али није једино на шта се треба ослањати када судимо о нечијим способностима и будућим постигнућима. Чиниоци развоја На развој интелигенције утичу и наслеђе и искуство. Значај наслеђа потвр ђују налази близаначких студија и студија усвајања, док се значај средине очитује у позитивним ефектима програма за подстицање интелигенције и у Флиновом ефекту. Проблеми и поремећаји Озбиљне тешкоће у интелектуалном функционисању које не долазе до изражаја само на тесту већ и у решавању свакодневних задатака, обично се називају интелектуалном ометеношћу. Узроци ометености могу бити генетски или органски, али често леже и у лошим условима живота – тзв. социјалној депривацији – и у том случају говоримо о социокултурној ометености. Особама које су интелектуално ометене потребна је додатна подр шка, уз коју већина њих може успешно да обавља различите по слове и задатке и да учествује у друштвеним активностима. интелигенција факторске теорије интелигенције тест интелигенције/способности IQ Флинов ефекат интелектуална ометеност инклузивно школовање социјална депривација КључНе речи Edukapromo

214 I ГРУПА ПИТА њА: ПР ОВЕРИ ДА ЛИ ЗНА Ш ОСНОВНЕ ПОЈМОВЕ И ЧИњЕНИЦЕ.

Како се интелигенција може дефинисати?

Да ли је интелигенција једна способност или скуп различитих интелектуалних способности: како на ово питање одговара Спирман, како Терстон, како савремени фактористи, а како теоретичари који не полазе од факторске анализе?

Ко је направио први тест интелигенције? По чему се тај тест разликовао од претходних покушаја да се измери интелигенција?

Која су нам два елемента потребна да бисмо утврдили нечије постигнуће на тесту интелигенције? Како се зове бројчани показатељ тог постигнућа и шта нам он заправо говори?

Наведи особине рада мозга које су повезане са интелигенцијом.

Којом се врстом истраживања испитује наследност интелигенције? Шта она показују? Који налази говоре о значају средине? Шта је Флинов ефекат и чиме се он може објаснити?

На основу којих елемената закључујемо о постојању интелектуалне ометености? Које нивое притом можемо разликовати? II ГР УПА ПИТА њА: А НАЛИЗИРАЈ, КРИТИЧКИ РА ЗМИСЛИ И ПРИМЕНИ. 1. Упореди одређење интелигенције као схватања односа са дефиницијом мишљења датом у одговарајућем поглављу. 2. Марица је мајстор у запажању детаља – ако треба да уочи скривене обрасце, нпр. у осмосмерци, спазиће их за трен ока; Милица „разбија” на логичкоматематичким задацима. За коју од њих две ће се пре рећи да је „суперинтелигентна”? Образложи свој одговор позивајући се на одговарајуће одређење интелигенције. 3. Које од разматраних одређења интелигенције је ближе „фактористима”, а које више одговара истраживачима који о постојању различитих способности закључују на основу посматрања свакодневног понашања? Образложи. 4. Про бај да смислиш неки задатак за тест интелигенције којим се испитује нека способност. Пробај да смислиш и неки задатак који процењује креативне и практичне способности и оцени да ли је то теже или лакше него испитати аналитичке способности. пиТања и задаци Edukapromo

(I том). Београд: Clio.

(2014). Психологија у обра

215 5. Сети се Ђорђа из приче с почетка овог поглавља и сада размот ри шта значи Ђорђев IQ од 140. У којим ће интелектуалним активностима Ђорђе бити успешан; значи ли то да ће извесно постати чувен научник или стручњак и зашто? Покушај да у свој одговор и образложење укључиш податке из различитих одељака овог поглавља. III ГР УПА ПИТА њА: ПР ОВЕжБАЈ И ПРОДИСКУТУЈ У ГРУПИ ИЛИ НА ЧАСУ. Направи анкету. Постави следећа питања друговима и другарицама и родитељима:

Шта

тебе значи бити интелигентан?

може проценити, тј. како знамо колико је неко

чега зависи колико ће неко бити

Одговоре до којих долазиш упореди с одговорима које су прикупили

другови и другарице. Да ли у њима постоје неке сличности? У чему се састоје разлике? Да ли се виђење интелигентне особе поклапа с теоријама о којима сте учили или не? Посебно се позабавите поређењем одговора које су дали ваши другови и другарице са одговорима које сте добили од родитеља. ако

ПоТражи

књиге:

У једном од поглавља овог тома детаљније су

неке од

и објашњен значај интелектуалних капаците та у школском раду.

(1)

за

(2) Како се интелигенција

интелигентан? (3) Од

интелигентан?

твоји

желиш да више сазнаш

овој Теми,

следеће

1. Вулфок, А., Хјуз, М., & Волкап, В.

зовању

приказане

теорија способности

Алт арас, А. (2006). Даровитост и подбацивање. Панчево––Београд: „Мали Немо”, ЦПП и Институ т за психологију. Док читаш друго поглавље ове монографије сазнаћеш више о случајевима високе интелигенције. Edukapromo

Edukapromo

Кад прочиташ ово поглавље, моћи ћеш да:

• кажеш шта психолози подразумевају под личношћу;

• наведеш елементе од којих се личност састоји;

• препознаш неке од извора који покрећу личност;

• објасниш како се она развија;

• разликујеш најважније психолошке

•

217

теорије личности и резимираш њихове основне поставке;

и друге као личности, тј. да спремније уочаваш важне особине и њихове склопове, који људско понашање чине „логичним”, али и да наслутиш унутрашње дубине и сукобе због којих смо некад сами себи несхватљиви. Да те питам нешто: да ли мислиш да ја имам личност? Какво је то питање? Ваљда сви људи имају личност!? Откуд ти то? Па, пише овде да је то главно за моделе. Личност је главна за моделе!? Какве моделе!? Ако хоћеш да постенеш модел, манекенка, што ја хоћу, главно је да имаш персоналити. У речнику пише да то значи личност, па те питам како ћу с тим. Видиш: висина, коса, тежина... То све имам. Вежбаћу ход, држаћу дијету... или шта већ треба. Али шта да радим за ту личност? Можда мисле да треба да будеш позната личност, па ће онда хтети да те сликају за новине. Мислиш? Не пише „познати персоналити”. Е, па, не знам онда шта су тиме хтели да кажу. Стварно?! Е, онда тек не знам шта да радим!

боље разумеш себе

XI личНоСт Edukapromo

Личност

1. шта је личНоСт

218 Појам личности лако може да збуни. С једне стране, има више различитих значења, а само нека од њих везана су за психолошку науку, с друге стране, у психологији се овај појам различито дефинише. У уџбенику смо досад углавном говорили о појединачним психичким функцијама и способностима (као што су опажање, осећања или интелигенција). Када говоримо о личности, имамо у виду следеће: прво, да је личност склоп, целина у коју се сви претходно описани елементи уједињују; друго, да личност препознајемо као непо

свако од нас по неким

јединствен и непоновљив

да је личност извор доследности у понашању и доживљавању; четврто, да је личност релативно трајна целина која, уз одређене варијације, одликује особу током неке развојне фазе, па и готово читавог живота, и не може се лако и брзо променити. У психологији се много пажње посвећује структури, динамици и развоју личности. Зато ћемо у овом поглављу најпре изложити те три теме, а потом ћемо приказати најутицајније теорије личности.

новљиву у својој индивидуалности јер је

својствима, или комбинацијама својстава,

; треће,

–склоп

који омогућава

• Шта

зашто се наглашава да је личност трајна целина? Када неко делује као потпуно другачија личност, али та промена буде привремена? Од чега се састоји личност? Када одговарамо на то питање, бавимо се структуром личности и обично набрајамо елементе од којих би она могла бити састављена. Психолози су предложили више различитих одговора, а ми ћемо представити најпознатије. Свако од нас често даје исказе о својој личности који почињу речима: „Ja сам такав човек да...” и не осећа потребу да провери истинитост својих речи. Такође, људи обично могу да одговоре на питање ко су или да опишу себе. Док то чине, они се, мада можда о томе и не размишљају, ослањају на део личности који називамо ја. Њега разумемо као извор доживљаја сопственог континуитета и личних иницијатива. На пример, кад се ујутро пробудиш, не мораш да провераваш да ли си иста особа као и претходних дана, тј. пре него што си заспао/заспала, и вероватно убрзо почнеш да спроводиш планове

СтруКтура личНоСти Од чега се личност састоји? Ја – део личности који најтешње повезујемо с доживљајем идентитета, као и једини део личности директно доступан свесном посматрачу. Edukapromo

трајних својстава

индивидуалност сваке појединачне особе.

мислиш

219 за то како да испуниш дан. Кад погледаш свој одраз у огледалу, то си заиста ти. Да би ово све било могуће, ја има на ра сполагању многобројне функције: тачно опажање стварности, ми шљење, памћење... Наше ја, међутим, много тога опажа као себи потпуно страно или туђе, и у односу на то осећа извесну разлику и удаљеност. Неке особине које и сами имамо опажамо само у другима, а у себи не; неки задаци су нам наметнути и обављамо их с муком; некад су нам осећања тако јака да саме себе тешко препознајемо... Све то је нашем ја, психолози би тако рекли, његово неја. Оно може да обухвата делове социјалног света, као и нешто што можемо да осећамо у себи, али не и да га добро препознамо и опишемо. Наше несвесно је за нас такође неја, које чак и не опажамо. Ја је највећим делом свесно ја, док је несвесни део личности по правилу доживљен као неја. То значи да можемо да окренемо своју пажњу „ка унутра” и да „посматрамо” сопствену личност, односно пре свега сопствено ја. Постоји, међутим,

један део наших личности, који, ма колико се

не можемо да „посматрамо” или нам је то веома тешко. Обично се дешава да у садржајима снова или током

да у нама има „још нешто” (стра

жеље, сећања...). Понекад чак интензивно осећамо да то „нешто” није наше пошто није део нашег ја Упркос томе, несвесно има велики утицај на наше свакодневно понашање, као и на то како доносимо важне животне одлуке. Што више упознајемо несвесни део своје личности, што га постајемо свеснији, бићемо и самосталнији у доношењу одлука. Када описујемо себе или друге особе, често користимо атрибуте попут: искрен, непоуздан, вредан, плашљив... За њих се у српском језику усталио израз црте личности, а под њима се подразумевају релативно трајне особине које доследно утичу на понашање. Међу најчешће проучаване црте личности спадају црте темперамента и карактера. Још од антике, темперамент се сматра урођеном склоношћу одређеном типу емоционалног и телесног реаговања: неки људи су, на пример, по правилу „ватрени” и бурно испољавају своја осећања, а други се чешће повлаче и лако постају тужни. Свакога од њих би стајало труда да почне да се понаша као да припада другој групи, а можда би му то било и немогуће. Насупрот темпераменту, карактер се формира током васпитања и социјализације. Он представља вољноморални део наше личности, оно на шта себе можемо да „натерамо”, • Покушај да с е с етиш неког разговора у коме је теби или тв ом с аговорнику било тешко да јасно изразите св оја о сећања. Можеш ли с ада да опишеш како до тога долази? Да ли је могуће да тв оја о сећања буду тв оје не-ја? Несвесно – део личности који не можемо директно да посматрамо, а испуњен је жељама, страховима, сећањима, искуствима о којима се не усуђујемо да мислимо и говоримо. Црта личности – трајна склоност одређеним облицима доживљавања и понашања. • Покушај да бар једно време водиш „дневник снова”. Може с е испоставити да ћеш з ахваљу јући томе научити нешто ново о с еби. • Које црте личности одлику ју о собе с којима највише в олиш да с е дружиш?

још

трудили,

дневног сањарења увидимо

хови,

Edukapromo

220 колико самодисциплине имамо, колико смо одговорни и колико се придржавамо својих начела. Код неких људи темперамент и карактер могу бити значајно различити, или чак супротстављени, уколико су њихове природне, наслеђене тенденције и васпитање драматично другачији. Старогрчки лекари Хипократ и Гален (који је живео у Александрији) разрадили су типологију темперамента и повезали је с телесним течностима, тако да су чак и називи идентични: сангвинични темперамент повезан је с брзим колањем крви (сангве) и односи се на особу ведре и живе нарави; насупрот њему, флегматични је спор, због лимфне течности (флегма), и подразумева мир и сталоженост; колерични је у вези са жучи (холеа), па је и особа тог темперамента жучне и преке нарави; најзад, до меланхоличног доводи превелика количина црне жучи (мелајна холе), чинећи особу замишљеном и сетном. 3. диНамиКа личНоСти Како личност функционише? Динамика личности – процеси и покре тачи који обезбеђују промене у функционисању личности. Мада је личност релативно постојан склоп индивидуалних својстава, психички живот индивидуе је динамичан. Личност је извор иницијативе и акција особе у спољном свету, а њени елементи су у непрестаном узајамном односу. Многобројни и разноврсни узајамни утицаји одражавају се не само на смену тренутних психичких стања особе него и на темеље њеног идентитета. Динамика личности управо се односи на процесе и покретаче који обезбеђују „вечни набој” и промене у функционисању личности. Изрази енергија, привлачење, одбијање, које позајмљујемо од механике, овде објашњавају кретање и збивања који имају психолошко значење. Највећи број теоретичара личности сматра да је основа психичке динамике сукоб између различитих делова, такозваних инстанци личности. Када, на пример, личност нема довољно енергије на располагању, њени делови се могу „борити” за оно што им је доступно. У књижевности се често описују сукоби између онога што неки лик жели и забрана због којих ће му те жеље остати неиспуњене. Психолози сматрају да постоје три врсте ових унутрашњих конфликата: кад нас истовремено привлаче две ствари (или особе, активности...) Edukapromo

веома су чести и они који се појављују у односима две особе које су везане једна за другу.

Било да је реч о родитељима и деци, пријатељима, брачним партнерима, браћи и сестрама, сукоби су неминовни и, наравно, утолико

болнији уколико нам је особа са којом смо у сукобу ближа и зна

чајнија. Сви смо вероватно искусили како је то када нас повреди

особа до које нам је стало и колико је узнемиравајуће кад „напад”

долази од некога ко нас иначе штити и

221 од којих можемо изабрати само једну; кад нас истовремено одбијају две ствари од којих морамо одабрати једну; кад нас иста ствар и привлачи и одбија. Свака од ових ситуација прави је тест за наш карактер: некада успемо да лако и брзо направимо избор којим и касније будемо сасвим задовољни, али нас неке дилеме муче трајно и имамо осећај да ниједан излаз није добар, да је пред нама велика жртва. Осим оваквих, унутрашњих, конфликата,

ко је на „нашој страни”. Ако

интензивна, таква повреда може имати и ефекте трауме, посебно у детињству. Број одраслих који су у детињству преживели трауматска искуства забрињавајуће је висок – преко 60 одсто, а траума може да има погубне последице и по ментално и по телесно здравље. Постоје, коначно, и конфликти у којима учествују групе људи или читаве нације, па су тада многи људи изложени социјалној трауми, која може да има још погубније последице. Зато је важно да научимо шта може да изазове трауму, како да се заштитимо од трауме и који васпитни поступци имају трауматско дејство на децу. Важан утицај на динамику личности имају и разочарања и осујећења која у животу трпимо. Фрустрације, како их стручно називамо, увек доносе непријатно осећање и морамо да научимо како да се с њима носимо. У супротном, • Како ти доносиш одл уке о томе да ли ћеш у чити или играти св оју омиљену игрицу? Који је то облик унутрашњег конфликта? Траума – искуство које својим интензитетом превазилази наше снаге да разумемо и поднесемо свој положај, па може бити узрок поремећаја менталног или соматског здравља. Особе које су у детињству доживеле четири искуства или више искустава као што су физичко, сексуално или емоционално злостављање, занемаривање или проблеми у породици током одрастања (развод, алкохолизам, насиље, итд.), имају вишеструко увећан ризик од тога да једног дана добију хроничне облике болести

поремећаје понашања, болести зависности или менталне поремећаје. Пошто су се узроци одиграли у далекој прошлости и тешко их је повезати с болестима, потпуни опоравак је, нажалост, мало вероватан. Утолико је важније да се применом психолошких знања и другим акцијама такве немиле последице на време спрече. Фрустрација – доживљај растуће непријатности до кога долази када је немогуће задовољити неку жељу и који може да води агресивном понашању. Edukapromo

је учестала или

плућа, срчана обољења, дијабетес,

222 оне ће нас одвести у трајно осећање незадовољства и у агресивно понашање. У раном детињству деца уче како да издрже краткотрајну глад или мајчино кашњење, што је добро за њихов каснији развој. Уколико је, међутим, фрустрација била превелика или премала, последице ће бити лоше: једна група деце може израсти у особе пуне стрепње и туге, а друга у оне који ниједан проблем не умеју да реше самостално те падају на првој препреци или одмах побесне. Отуд се као поуздана мера развијеног ја кори сти капацитет да се издржи фрустрација. Један од начина да се уведе ред у све ове утицаје (сукобе, осећања, страсти, осујећења...) јесу механизми одбране. Ови механизми смештени су у несвесном делу нашег ја и аутоматски се активирају када стрепња или узбуђење постану превелики, па тако: а) потискивање враћа у несвесно слику забрањеног објекта жеље или застрашујућег догађаја и стално мотри да она не доспе у свест (дете никако не може да се сети да је било строго кажњено због „крађе” слаткиша); б) померање чини да се као објекат жеље изабере неко (или нешто) ко има сличности с првобитним објектом, али није предмет забране (неко се посвађа са шефом кад не сме с оцем); в) реакциона формација преображава неко осећање на нивоу понашања у његову супротност (изразито смо љубазни према некоме ко нам је посебно антипатичан); г) рационализација помаже да смањимо значај неког разочарања или да повећамо значај успеха (кисело грожђе – кад се заваравамо да нешто никад нисмо ни желели, а слатки лимун – кад се убеђујемо да пораз заправо има своје добре стране); овај механизам је лепо дочаран у једној од Езопових басни (Слика 11.2); д) због регресије почињемо да се понашамо на начине које смо у развоју превазишли (дете по ново пишки у кревет непосредно након што добије млађу сестру); ђ) приликом пројекције, другој особи приписујемо и у њој видимо оно што ми сами мислимо и осећамо а да тога нисмо свесни (неретко нам се нпр. може чинити да су људи око нас ужасно непријатни и нестрпљиви, кад смо заправо ми сами због нечег нервозни).

– инструменти нашег ја који се аутоматски (несвесно) активирају када стрепња или узбуђење постану превелики. • Важна лекција из психологије може

добити

ње предшколске деце којој родитељи одбијају да купе оно што су тражила. Кад следећи пут присуствујеш таквој сцени, искористи знања о динамици личности да боље разумеш шта се дешава. Слика 11.2. „Ово грожђе је сигурно кисело!” – илустрација Езопове басне „Лисица и грожђе”

Механизми одбране

се

кроз посматра-

Edukapromo

223 Важно је нагласити да механизми одбране нису сами по себи одраз менталног поремећаја. Тек ако њихова употреба постане пречеста, неселективна и ригидна, они постају одраз одређеног патолошког обрасца. Следећа врло важна тема јесте развој личности. О психичком развоју си већ читао/ читала у трећем поглављу, па сада можеш да се подсетиш чинилаца развоја. Имај, међутим, у виду то да сада не говоримо о развоју појединачних психичких функција, већ о развоју личности као целине. Много аутора је покушавало да јасно одреди развојне фазе кроз које сви људи пролазе и узраст у коме се свака од тих фаза јавља. Претпостављени број и својства развојних фаза значајно су се разликовали од теорије до теорије. У почетку се сматрало да се развој завршава са завршетком адолесценције, да одрасло и старо доба не доносе никакав напредак. Новији приступ, такозванa теоријa целокупног животног циклуса, указује нам на то да свако животно доба носи специфичне изазове и специфичне предности. Њих сматрамо развојним фазама зато што смењују једна другу у правилном редоследу и обично су сличног трајања и садржаја. Један од зачетника ове теорије, Ерик Ериксон (1902–1994), описао је осам фаза развоја личности, а не појединачних способности (Табела 11.1). У свакој од тих фаза треба разрешити специфичне развојне задатке, а успех у томе води до појаве одређених врлина. Табела 11. 1. Ериксонова периодизација развоја 4. периодизација развоја личНоСти Како се личност мења? Фаза УзрастОсновна дилема Врлина поверење –неповерење 0–2. године Могу ли да верујем свету? нада аутономија –стид 2–4. године Да ли је добро бити ја? воља иницијатива –кривица 4–5. године Да ли је за мене добро да се крећем и делам? сврха марљивост –инфериорност 5–12. године Могу ли да се снађем у свету људи и ствари? компетентност Edukapromo

постизање

стваралаштво

224

УзрастОсновна дилема Врлина

13–19.

Ко сам ја? Ко бих могао/могла да будем? верност себи

Фаза

формирање идентитета

године

интимности

године Да ли могу да волим? љубав

–

године Да ли могу свој живот да учиним вредним? брига

од 65.

до смрти Да ли је било добро бити ја? мудрост 1.

основног поверења. Током прве две године, одојче учи да ли је свет, који је оличен у његовим родитељима, поуздано место у коме владају поверење, добра воља и континуитет. Уколико су његова искуства позитивна, односно уколико му родитељи пружају негу, пажњу и утеху, оно ће учврстити доживљај да од људи треба очекивати добро. Родитељи који нису довољно поуздани могу у одојчету да створе тенденције ка неповерљивости, повлачењу и избегавању односа. 2. Стицање аутономије (наспрам стида и сумње). Након што проходају и покрети им постану боље координисани, деца стичу осећање веће самосталности и спремнија су да истражују свет удаљавајући се од родитеља. Уколико их ови охрабрују у истраживању, деца ће бити све самосталнија; уколико их, међутим, спутавају или им се подсмевају, она могу постати стидљива и сумњати у своје капацитете. 3. Иницијатива наспрам кривице. Током предшколског узраста деца постају све независнија и одважнија, а почињу и прецизно да планирају своје поступке – стичу особине вође који има иницијативу. Ова својства се развијају када им одрасли (поред родитеља, сада и васпитачи) помажу да своје планове, жеље или иницијативе учине реалистичним. Уколико се, међутим, деца обесхрабрују, а њихови напори проглашавају за бесмислене, може им се усадити осећање кривице. 4. Развој марљивости наспрам инфериорности. Школска деца постају све вреднија и усмеренија на постигнућа, а с тим расте и њихово самопоуздање. Сазнајни развој и нови социјални односи подстичу и развој одговорности и морала. Откривају се таленти и интересовања; у овој фази подршка води посвећености, а подсмех губитку мотивације и доживљају ниже вредности. 5. Формирање идентитета. Свака развојна фаза, по Ериксоновом мишљењу, садржи у себи неку развојну кризу, али то посебно важи за адолесценцију. У овом узрасту треба изградити нов социјални идентитет (нове облике односа с вршњацима и родитељима), довршити развој родног идентитета (прихватити родну улогу, упустити се у романтичне и сексуалне односе) и открити професионални (изабрати посао, школу или фаEdukapromo

20–39.

застој 40–64.

интегритет –очај

године

Стицање

225 култет), уз сталну борбу између онога што би појединац желео да буде и онога што друштво од њега очекује. Зато је адолесценција фаза експериментисања са собом, током које је подршку тешко и тражити, и примити, и пружити. (О специфичностима овог узрасног периода можеш више да прочиташ у поглављу о емоцијама и мотивацији.) 6. Постизање интимности спрам изолације. Када се доживљај идентитета учврсти и експерименти престану, наступило је одрасло доба. Први задатак одраслих јесте успостављање блискости са пријатељима или (брачним) партнерима. То је, међутим, ризично, пошто нас блиске особе, због значаја који имају у нашем животу, могу повредити, оставити, разочарати... Због тога се неки људи радије одлучују за изолацију, док други савладавају искушења блискости, успостављају пријатељства и партнерске везе. 7. Стваралаштво наспрам застоја. У средњем животном добу усмереност се помера на следећу генерацију. Љубав и страст замењују старање и брига. Људи такође покушавају да дају допринос друштву и да створе дом за себе, своју децу која одрастају и родитеље о којима почињу да брину. Насупрот овоме, особе усмерене на себе почињу да пате због слабљења креативности каква је била типична за претходне развојне фазе. 8. Интегритет наспрам очаја. У старости, посебно након пензионисања, почиње „свођење рачуна”: човек се осврће на свој живот и процењује да ли је он био вредан, смислен, испуњен блискошћу и резултатима на које може да буде поносан. Ако процени да је испунио своје циљеве, имаће ојачан доживљај интегритета своје личности, а из тога ће проистећи мудрост и снага за припрему за долазак смрти. Ако, међутим, процена буде негативна, могу наступити очајање и депресивна осећања. Из преспективе Ериксонове теорије, из које видимо да свако животно доба носи својеврсне изазове, тешко је одредити када је личност формирана и зрела. Ипак, у неким ситуацијама може нам бити психолошки важно да повучемо разлику између зреле и незреле личности. Мада ће граница међу њима остати флуидна, карактеристике које обично узимамо као знак зрелости личности биле би: способност аутономног доношења одлука, заснивање одлука на трајнијим

и принципима (не на пролазним емоцијама и расположењима), разумевање сопствених права и слобода у односу на права и слободе других, избалансиран однос према ауторитетима (поштовање, али и критички став), толеранција на фрустрацију и способност одлагања задовољства. • Старији помажу млађима да с текну поверење, сигу рно ст и пр едузимају иницијативе. Како млади могу помоћи с таријима да до спеју до о сећања интегритета? 5. теорије личНоСти У психологији личности било је више вредних покушаја да се одговори на сва наведена питања – о структури, динамици и развоју личности. Њих називамо теоријама личности. Почетком и средином двадесетог века развило се неколико десетина таквих Edukapromo

вредностима

226 теорија, али изгледа да су с временом амбиције научника постале ограниченије, па су данас најпознатије три групе теорија личности: психодинамске, хуманистичке и „цртистичке” (или „фак торске”). Приказаћемо њихове најосновније особине. 5.1. Психодинамске теорије Шта се скрива у дубинама? Најранија научна теорија личности потиче од Сигмунда Фројда (1856–1939). Она је била део његове опште теорије коју је назвао психоанализа. У методолошком смислу, психоанализа је настала из инспирација добијених у психотерапијском раду, а неке од њених најважнијих појмова и термина сковали су сами пацијенти. (Многи од тих појмова појављују се и у другим савременим теоријама личности, само под другачијим називима и донекле другачијим одређењима.) Психоаналитичари су дуго сматрали да је клинички метод довољан за развој теорије личности и ретко су користили методе који потичу из других оријентација. Структура личности. Као што је већ назначено у првом поглављу, психоаналитичари посебну пажњу посвећују несвесном и његовим утицајима на свест (којом се много мање баве). По мишљењу већине њих, у несвесном се налазе наши нагони, жеље, страхови и сва она осећања с којима не смемо да се суочимо. Један од централних нагона који обитава у нашем несвесном и покреће личност јесте либидо / ерос , који по Фројду представља сексуални или животни нагон (други аутори говориће и о танатосу , нагону смрти, но овај остаје слабије објашњен и теже разумљив). Према другом психоаналитичком моделу, структура личности састоји се од три инст анце: то су оно (ид), ја (его) и надја (с упер его) (пази да ја и надја не помешаш с ја и неја!). Оно и надја су потпуно несвесни, док је јa већим делом свесно, а једним делом несвесно (то је онај већ поменути део у коме се на лазе механизми одбране). У овом моделу, оно је седиште жеља и нагона, тј. онај део личности који тежи трену тном задовољењу прохтева и не зна за одла гање. Надја, насупрот томе, садржи правила, забране, моралне вредности и идеале које смо усвојили у процесу васпитања. Помену та структура приказана је и на Слици 11.3. Динамика личности. За психодинамске теорије односи међу инстанцама су важније питање него структура (што је очигледно већ и из самог назива „психодинамске”). Све оне спадају у теорије конфликта и најчешће се и разликују по томе како разумеју изворе Слика 11.3. Илустрација психоаналитичког модела личности Edukapromo

менталних поремећаја. На пример,

227 или исходе конфликта. У класичним варијантама, динамика је била схваћена пре свега као плод сукоба супротстављених тежњи оно и надја. Борба између ових инстанци одвија се на крхком терену нашег ја. Стога је његов задатак да пронађе компромис између жеља и забрана, а све то у сложеним међуљудским односима: да неке жеље буду задовољене, да нас не гризе (превише) савест, а да наше понашање буде и друштвено прихватљиво. Ако ја, међутим, није довољно вешто, једна од преос тале две ин ст анце почеће да врши прејак притисак, што може довести до мањкавости карактера или

прејако надја било би заслужно за то да неко углавном води

о томе шта је исправно, коректно

ускраћујући себи многа за довољства и не дозвољавајући

друге стране, прејако оно водило би тежњи ка непосредном задовољењу нагона, без обзира на правила, рационалност и „више циљеве”. Развој личности. Фројд је сматрао да се највећи део развоја завршава до пете године и да се сви каснији догађаји и одлуке одигравају под великим несвесним утицајем раног развоја. Такође је писао како су терапијски третмани бескорисни уколико особа има више од четрдесет година. Изузетан значај је придавао односу с оцем, а нарочито поистовећењу с њим. Ипак, по свему судећи, многе друге аспекте развоја личности – за које данас знамо да јесу важни – није довољно познавао. Друге психодинамске теорије настале су већ у доба Првог светског рата и то као ре ак ција на ову теорију. Средином двадесетог века, психоанализа је била широко примењивана у третману менталних поремећаја и извршила је огроман утицај на науку, културу и уметност. Она више нема тако централно место, али је и та промена имала позитиван ефекат, пошто су аутори ове оријентације почели да преиспитују своју теорију, да примењују различите методолошке приступе и проверавају нове хипотезе. • Како би с е могло критиковати „Фројдов о с хватање” развоја? Психодинамске теорије заправо само настављају и чувају стару традицију помног посматрања унутрашњег живота – саморефлексије. У савремено доба, кад се живот веома брзо одвија, а односи међу људима су често површни, ово остаје један од врло ретких прист упа који нам помаже да упознамо оне делове себе које доживљавамо као превише срамотне или болне, позивајући нас на то да користимо њен основни метод – слободне асоцијације, изговарање свега што нам пада на памет, не бисмо ли тако лакше разумели поруке из несвесног. Edukapromo

рачуна

и пристојно,

опуштање. С

228 5.2. Теорије црта личности Како описати људе? Теорије црта личности почеле су да се развијају тридесетих година, поглавито у САД. Карл Густав Јунг (1875–1961), један од најважнијих аутора динамске оријентације, већ је био објавио књигу о психолошким типовима у којој је тврдио да је понашање људи у огромној мери одређено тиме да ли су екстроверти или интроверти – претежно окренути социјалним односима или унутрашњим, личним садржајима. Иако је ово такође био пример објашњења на основу црте ли чности – релативно трајне диспозиције да се понашамо на одређе ни начин – тек је Гордон Олпорт (1897–1967) поставио овај појам у центар своје теорије. Олпорт је наглашавао јединственост сваке појединачне личности и зато је у својим истраживањима користио идиографски метод: интервјуе и различите друге технике како би једну особу упознао до детаља и предвидео њено будуће понашање. У свим теоријама ове оријентације фокус је на структури личности, а динамика и ра звој нису једнако детаљно разматрани. Ови психолози сматрају да се личност састоји од мноштва црта. Свака од њих схваћена је димензионално: као да има два пола (на пример, изра зито вредан – изразито лењ) и да се сваки човек налази на одређеној тачки између тих полова. По Олпортовом мишљењу, скоро св акога можемо описати издвајањем једне црте ко ја је најкарактеристичнија, а коју је називао кардинална црта личности. Уз њу иде мноштво других црта, мање, или макар ређе, изражених и с мањи м утицајем на понашање. Све ове црте могу бити у већем или мањем ск ладу и то примећујемо у свакодневном животу кад посматр амо друге људе. Савремене верзије теорије црта заправо су факторске теорије, назване тако због методолошке оријентације аутора (у десетом поглављу описана је и логика факторске ана лизе). Они су искористили идеју по којој су црте димензионалног карактера и наместо Олпортовог идиографског применили диференцијални приступ: помоћу упитника и тестова покушавали су да одреде место сваке особе на димензији одређене црте и да утврде с чим би та позиција могла да буде у вези. Сложеним статистичким процедурама из великог броја црта издвајали би оне најосновније, сматрајући да је то објективан метод за утврђивање структуре личности. Данас најпознатија теорија ове врсте говори да личност, у битном, можемо добро описати помоћу пет фактора. Према овом, петофакторском моделу, базичне димензије личности – такозваних „великих пет” – јесу: отвореност, савесност, екстраверзија, сарадљивост • Наброј црте личности које су ти познате. Које од њих су ти најважније кад говориш о својој и туђој личности?Edukapromo

емоционална стабилност

(супротност неуротицизму)

напете, узнемирене, опхрване бригом, несигурне у себе, емоционално нестабилне, лабилне;

екстраверзија

отвореност

Edukapromo

сарадљивост

савесност

повучене, окренуте свом унутрашњем свету, тихе, мање заинтересоване за комуникацију, склоне мирнијим, солитарним активностима;

слабо заинтересоване да сазнају и открију,

окренуте познатом, устаљеном, рутинираном, конзервативне у ставовима и вредностима;

критизерски настројене, нетрпељиве, умишљене, арогантне, хладне, нељубазне;

недисциплиноване и слабо организоване, неамбициозне, нехајне, немарне.

смирене, сталожене, опуштене, сигурне у себе, самопоуздане, емоционално стабилне;

дружељубиве, окренуте људима, разговорљиве, жељне акције и узбуђења;

знатижељне, радознале, спремне да истражују,

отворене за ново и другачије, склоне преиспитивању важећих норми и вредности;

пријатељски настројене, благонаклоне, толерантне, скромне, срдачне, љубазне;

дисциплиноване и добро организоване, амбициозне, опрезне.

229 и емоционална стабилност (чија супротност носи назив неуротицизам). Истраживања су показала да људи широм планете често узимају у обзир баш ове особине када покушавају да процене и опишу своју или туђу личност. У Табели 11.2. видећеш које су одлике и понашања обухваћени сваком од „великих пет” димензија личности.

11.2.

особине личности према моделу „великих пет” Особе код којих је ова особина ниско изражена

Особе код којих је ова особина високо изражена су:

Табела

Базичне

су:

230 5.3. Хуманистичке теорије личности Докле човек може да се вине? Најзначајнији теоретичар међу психолозима хуманистичке оријент ације био је Абрахам Маслов (1908–1971), док у области психотерапије значајно место припада Карлу Роџер су. Како је предочено у примеру самог Маслова, описаном у првом поглављу овог уџбеника, хуманисти су били разочарани психоанализом и бихевиоризмом, као и ужасима Другог светског рата, па су желели у својој теорији да се баве најбољим особинама и највишим вредностима човека. Они су користили различите технике за прикупљање података, али предност нису давали ниједној од њих, већ су их увек прилагођавали предме ту истраживања. Психолози хуманистичке оријентације противили су се испитива њу појединачних осо бина и уместо тога су тежили да разумеју личност у целини. Из самог наслова прве књиге Абрахама Маслова Мотивација и личност уочава се да су и они били највише заинте ре совани за динамски аспект личност. Њихов угао гледања био је новина у дотадашњој историји психологије пошто су мислили да се динамика не заснива на конфликту. Теорија мотивације коју је Ма слов развио описује хијерархију мотива кроз коју се свака особа креће тако што прелази на следећи „ниво мотивације” чим је један задовољила (што је детаљно описано у поглављу о мотивацији). Развој се не може посматрати као завршен све док ове вредности нису остварене, а одустајање од њих води, по Масловљевом уверењу, специфичним облицима менталних поремећаја. Хуманистичке теорије данас имају мало заговорника у научној, универзитетској психологији, а опала је и њихова популарност у општој јавности. Ипак, почетком овог века њихове идеје поново постају актуелне кроз тзв. позитивну психологију, област која се интересује за пожељне појаве као што су оптимизам, даровитост, „жилавост” (у смислу отпорности личности на недаће и стрес), до бро бит и срећа, али те феномене разматра уз помоћ строже, ригорозније методологије него што су то чиниле хуманистичке теорије. • Које истраживачке про блеме (питања) имаш да пр едложиш „позитивним психолозима”? Позитивне психологе интересовало је, између осталог, шта је то што чини да људи буду срећни. Због тога су интервјуисали становнике 32 различите земље. Њихови резултати показали су да срећне особе одлику је то да имају богат друштвени живот, доста блиских особа, послове који их испуњавају и осећање да могу да мењају (утичу на) ствари у свом животу. Edukapromo

231 СажетаК Личност –дефиниција Личност се у психологији дефинише као склоп трајних психичких својстава који је заслужан за доследност и индивидуалност сваке појединачне особе. Теоријски приступи Три најважнија приступа у психологији личности јесу психодинамски, теорије црта/фактора и хуманистички. Структура У складу с разноврсношћу теоријских приступа, постоје различити одговори на питање од чега се личност састоји и немогуће је дати коначан списак елемената личности. Ипак, многи психолози ће се сложити да је посебно важан део личности оно што зовемо својим ја, а извесно је и да велики део наше личности чини такозвано несвесно – скуп психичких садржаја и процеса (жеља, страхова, фантазија) који нам дају печат као особама, али које сами у себи практично и не опажамо. Психодинамске теорије склоне су да личност поделе на три инстанце: оно (које је несвесно), ја, и надја. Теорије црта пак теже да опишу личност ограниченим бројем фактора, а актуелно су то следећих великих пет: емоционална стабилност, екстраверзија, отвореност, сарадљивост и савесност. Динамика Осим стално напетог односа између ја и неја, односно између свесних и несвесних делова личности, за разумевање њене динамике важна су и искуства психичке трауме, фрустрација, као и деловање у психоанализи описаних механизама одбране. Развој Иако се личност дефинише као релативно трајна целина, подразумева се да и она током живота „расте”, и то у мери у којој успешно превазилазимо кризе и испуњавамо велике животне изазове и задатке. Ово „надрастање себе” можда је најбоље и најцеловитије описано у Ериксоновој периодизацији развоја личности, а хуманистичке тео рије га виде као кретање ка остварењу себе, тј. ка врху Масловљеве пирамиде мотива. личност ја несвесно црта личности динамика личности траума фрустрација механизми одбране КључНе речи Edukapromo

I гРУПа ПиТања: ПР ОВеРи Да Ли зНа Ш ОСНОВНе ПОЈМОВе и чињеН

1. Како се у психологији дефинише личност?

2. Шта је с труктура личности?

3. Шта се све налази у несвесном?

4. Какав је однос појмова ја и свесно?

5. Зашто је важно да се психолози, као

чари, баве траумом?

6. Шта с у кардиналне црте личности?

7. За којих се пет фактора

8. Шта чини садржај надја?

9. Ка кву методологију користе психолози

10.

232

иЦе.

и други научници и практи

сматра да чине базичну структуру личности?

хуманистичке оријентације?

Како

могу описати фазе развоја након периода адолесценције? II гР УПа ПиТања: а На ЛизиРаЈ, КРиТичКи РазМиСЛи и ПРиМеНи.

Шта значи када за некога кажемо да има јак, а за другога да има слаб карактер?

Које кардиналне црте примећујеш код чланова своје породице, а које код себе? 3. Се ти се особе за коју верујеш да је остварила све своје капацитете, било да је лично познајеш или је у питању историјска личност. Наведи црте које одликују ту личност. Потом пронађи на интернету опис карактеристика самоостварених личности који је дао Маслов и упореди их са својим списком. Које сличности, а које разлике уочаваш?

и задаци

се

питања

Edukapromo

1. Хол, К., Линдзи, Г. (1983).

сти у психологији.

2. Поповић, Б. В. (1998). Буквар психологије

теорија личности.

233 4. Опиши особу коју добро познајеш уз помоћ „великих пет” особина личности. Да ли ти је ових пет одлика довољно да дочараш суштину те особе? Анализирај у којој мери ти је петофакторски модел користан. III гР УПа ПиТања: ПР ОВежбаЈ и ПР ОДиСКУТУЈ У гРУПи иЛи На чаСУ. Са другом или другарицом изабери лик из прозног дела које сте скоро читали. Једно од вас нека анализира тај лик из угла петофакторске теорије личности, а друго нека покуша да то учини са становишта психодинамске теорије. Размените закључке и процените која вам теорија помаже да боље разумете одабрани лик и зашто. Заједнички покушајте и да одредите која се фаза развоја личности према Ериксону најбоље односи на тај лик. аКО же ЛиШ ВиШе Да С азНа Ш О ОВ ОЈ ТеМи, ПО ТРажи С ЛеДеће Књиге иЛи НаУчНе Ра ДОВе:

Психологија личности. Београд:

Књига нуди детаљан преглед најважнијих теорија лично

Нолит.

личности

психолога Србије. Књига нуди сажет приказ основних појмова и највећих

Edukapromo

. Београд: Друштво

Edukapromo

меНталНи поремећај

• дефинишеш

•

Edukapromo

235 Кад прочиташ ово поглавље, моћи ћеш да:

ментално здравље и ментални поремећај, али да уочиш и проблеме на које наилазимо ка д покушавамо да их одредимо;

наведеш основне категорије менталних поремећаја и сложеност њихових узрока;

међу психолошким облицима третмана менталних

а декватан став према особама с менталним поремећајима у неким конкретним ситуацијама;

активан приступ у заштити и очувању властитог менталног здравља. Средовечна високообразована жена долази у психолошко саветовалиште и тражи помоћ за свог сина. Није, међутим, сасвим сигурна да је та помоћ потребна, а не верује ни да би је он прихватио. Неколико месеци након поласка у гимназију, дечак је престао да одлази у школу, а ни с ким се више и не дружи. Раније је био изванредан ђак, бавио се спортом, био весео и омиљен. Сад не излази из своје собе, само гледа серије и игра игрице. Није ни бесан ни тужан, само га ништа не интересује: ни шта ће јести, ни да ли ће бити воде за пиће, ни хоће ли га послати у „лудницу”, ни шта његово друштво ради, ни да ли су девојке лепе као што су раније биле... Ни на шта се не жали и мисли да му ништа не фали. Мајку не слуша, а отац, који с њима није ни живео, умро је пре три године. Она је веома забринута, молила је, претила, покушавала да га подмити... На крају је, ето, дошла и да пита да ли је њено једино дете у опасности и кад и како ће се ово завршити.

• направиш разлику

поремећаја; • заузмеш

• заузмеш

XII меНталНо здравље и

236 Када чујемо једну овакву животну причу, лако се можемо забринути за стање ове мла де особе и запитати се: Како му помоћи? Зашто то ради? Ко је крив? Како ли ће се ово завршити? Неки људи су склони томе да изнесу недвосмислено формулисане ставове: Оставите човека на миру, има право да га ништа не интересује! Или: Шта си чекала досад! Хоћете да некога убије, па да онда почнете да га лечите! Управо о томе ћеш читати у овом поглављу, које је посвећено основним темама клиничке психологије (а и још неких других дисциплина): шта је ментално здравље, а шта поремећај; како психолози третирају менталне тешкоће и поремећаје; како треба да се односимо према особама које пате од менталних поремећаја и како им се може помоћи. 1. шта Су меНталНо здравље и меНталНи поремећаји 2. дефиНиСање меНталНог здравља Како одредити и препознати лично благостање? • Који књижевни лик је, по твом мишљењу, најбољи пример менталног здравља? Током читаве историје културе постојало је велико интересовање за феномен менталног здравља, али се, истовремено, практично подразумевало да сви знају шта је то ментално здравље. Ова тема је дуго, у историјском смислу све донедавно, била одређена религијским погледом на свет. По правилу се мислило да је неко ментално здрав уколико тежи религијским идеалима, а особе с менталним поремећајима схватане су као запоседнуте демонима или као жртве вештичарења. На слици „Брод лудака” Хијеронимус Бош приказује уобичајену средњовековну праксу да се особе с менталним поремећајима отерају из заједнице на пучину или низ реку (Слика 12.1). Научне расправе о менталном здрављу појавиле су се тек у другој половини 19. века, најпре у социологији, а онда у психијатрији и психологији. И данас постоји више приступа у дефинисању појма менталног здравља. Најосновнији су следећи: Слика 12.1. Хијеронимус Бош, „Брод лудака” Edukapromo

237 • ментално здравље је одсуство болести: као у случају соматских болести, где су плућа здрава ако нису под упалом, менталним здрављем се сматра стање без изразитих симптома (нпр. страхова, узнемирености или туге), али се не узима у обзир да ли је заиста остварено стање психичке и социјалне добробити и да ли се особа развија (уместо да само стагнира); • ментално здраво је оно што одговара просеку: као здраво се прихвата само оно што је просечно, друштвено прихватљиво и уобичајено у одређеној заједници; • ментално здраво је идеално понашање (тзв. нормативни модел): здраво је оно што је не ки политички, религијски или научни ауторитет прогласио за идеал коме свако треба да тежи, мада ће ретко ко моћи да га достигне (добар пример таквог модела у психологији било би схватање да је ментално здравље оличено у малом броју особа које су успеле да испуне врховне мотиве из Масловљеве хијерархије, тј. које су у целости оствариле себе). Нормативни модели менталног здравља имају ту предност што нам нуде одређено животно усмерење, али могу бити врло проблематични када немају никакве научне основе, а намећу се тако да укидају право на различитост. Током историје, многи људи су „лечени” од тога што не следе догму и идеале хришћанске цркве, или што не прихватају зду шно идеје комунизма. У време када су средњовековне хри шћанске културе пропагирале светачку чистоту као узор здравог и исправног живота, свака назнака женске сексуалности могла је бити повод да се жена „лечи” од „нечистих” сила које су је запоселе. У складу с овим наопаким схватањем менталног здравља и поремећаја и „лечење” се састојало у мерама које не би могле да реше или ублаже ниједан психички проблем: у истеривању ђавола, строгом посту и физичком кажњавању. • Које проблеме увиђаш у одређивању менталног здравља као просечног понашања? Да ли ти желиш да у свему одговараш просеку? или да ти понаша ње увек буде дру штве но при хват љиво? Можеш ли да разумеш човека поносног на то што је неприлагођен? зашто постављамо ово питање разумећеш након гледања снимка који ћеш пронаћи уколико у претраживач Јутјуб укуцаш „Martin Luther King (1963) – Proud to be maladjusted”. Edukapromo

238 2.1. Како функционише ментално здрава особа Крајем педесетих година прошлог века, Мери Јахода (1907–2001) увела је израз „позитивно мента лно здравље”. Она је указала на потребу да здравље дефинишемо на основу онога што га одликује, а не на основу онога што му недостаје (као када га дефинишемо као одсуство показатеља болести). Особине за које је Јахода утврдила да омогућавају одређење и препознавање менталног здравља подељене су у две групе: однос према себи и однос према околини. У прву групу спадају: позитиван став према себи; раст, развој и актуализација потенцијала личности; интеграција различитих аспеката личности у једну функционалну целину. Другу групу чине: независност од социјалне средине; тачно опажање реалности; овладавање животном средином. Данас је овакав приступ дефинисању менталног здравља прихваћен и у медицини. Светска здравствена организација, најважније међународно тело у овој области, дефинише здравље као „стање потпуне физичке, менталне и социјалне добробити, а не само као одсуство болести или слабости”. Уочаваш да и овај покушај спада у поменути нормативни модел дефинисања менталног здравља пошто говори о идеалу који је тешко, или чак немогуће достићи. Ипак, важно је да нас овакав приступ усмерава на то да се не задовољимо простим одсуством симптома, већ да у свој живот уткамо тежњу ка унапређењу тренутног стања и остварењу сопствених потенцијала. Мада нам је „потпуна добробит“ вероватно недостижна, могуће је постићи стање менталног здравља које би значило следеће:

да су различити делови наше личности (тежње, осећања, амбиције, потребе, фрустрације) уклопљени у несавршену, али функционалну целину; • да смо прилагођени чланови своје заједнице, али и да покушавамо да је конструктивно мењамо;

да обављамо свој посао с ентузијазмом и доживљајем смисла, а не само зарад награ де; • да се субјективно осећамо добро, чак и у најважнијим животним питањима; • да смо отворени, толерантни и способни за креативну размену са другим људима и светом уопште. 2.2. Како се чува и унапређује ментално здравље Очување и унапређење менталног здравља представљају основне циљеве психолошке прев енције. Ова примењена дисциплина обу хвата различите мере усмерене на предупређење поремећаја менталног здравља: информисање, едукацију, саветовање, медијске кампање, програме психолошке по• Врати се на опис ос обе или књижевног лика који је з а те бе оличење мента лног здравља. Да ли он/она испуњав а критеријуме које је пр едложила Мери Јахода? Психолошка пр евенција –скуп поступака усмерених на очување и унапређење менталног здравља, као и на предупређење ризика, сметњи. Edukapromo

•

сну, здравој исхрани и општој умерености, учимо како да будемо

толерантнији и емпатичнији, све то (и још много тога другог, наравно) помаже да учврстимо своје мента лно здравље.

Најчешће се мисли да су ментално здравље и ментални поремећај

категорије раздвојене својеврсним „кинеским зидом”: или симптома има и неко је поремећен, или симптома нема

239 дршке и рехабилитације и сл. У школама, омладинским и студентским центрима, домовима за старе, здравственим и социјалним установама, стручњаци и обучени волонтери спроводе превентивне програме руководећи се старом изреком „боље спречити него лечити”. Али, шта тачно ваља избегавати? И још важније, како треба живети да би се сачувало ментално здравље? Многи психолози се свакодневно боре за то да се умањи ризик од менталних поремећаја, а вероватно нема бољег начина да се ово оствари од унапређења оног најздравијег што неко у одређеном тренутку носи у себи. Када испо

љавамо своје та ленте, делимо унутрашње садржаје, водимо рачуна о

и неко је здрав. Ближе је истини, међутим, да неко може извесно време бити у кризи, па да из тог стања психичке пометње изађе и настави да напредује у душевном развоју. Штавише, криза може бити корисна као подстрек за даљи развој. Због овога су психолози који се баве менталним здрављем схватили да не смеју само да чекају да пацијенти њих нађу, већ да морају да скину беле мантиле, да напусте ординације и изађу на терен. Њихов рад усмерио се на људе који уз краткотрајну подршку могу да превазиђу своје проблеме и без лекова, психотерапије или хоспитализације. У оваквом раду често им помажу строго селекционисани, високомотивисани и прецизно увежбани непрофесионалци – волонтери. И поред ових напора, често се чује вест да све више људи пати од менталних поремећаја. Чини се да савремени начин живота садржи све више ризика и да изискује још ефикаснији превентивни рад. Криза – кратка, временски ограничена, психичка пометња која може да се претвори у ментални поремећај, али и да буде подстицај за даљи развој. У Манчестеру су особе које размишљају о самоубиству добиле прилику да се телефоном, анонимно, обрате за помоћ и подршку гру пи волон тер а. Убрзо је утврђено да у том гра ду број самоубистава опада и у поређењу с претходним годинама и у поређењу с градо вима исте величине у којима оваквих слу жби није било. • Распитај се да ли активности и сл ужбе за психолошку превенцију постоје и у твом месту. Размисли шта можеш да добијеш од такве организације, али и шта ти можеш да учиниш за њу. Edukapromo

240 Постоји много различитих и често међусобно неусаглашених научних покушаја да се одреди шта је то ментални поремећај. Међу њима се као најчешће коришћена издвојила дефиниција америчког филозофа и социјалног радника Џерома Вејкфилда (Слика 12.2). Сажето речено, Вејкфилд дефинише ментални пор емећај као штетну дисфункцију. Шта ово заправо значи? Током еволуције, развијене су многобројне функције човековог организма (на пример, рад срца, регулација телесне температуре, варење) које нам омогућавају опстанак и размножавање. Исто важи и за менталне функције – опажање треће димензије, осећање страха или способност увиђања односа, практично све оно о чему сте читали у другом делу овог уџбеника. Све те функције, међутим, могу престати да обављају своје основне за датке – постати дисфункционалне. У поглављима 4–10 навели смо и објаснили многе облике поремећаја психичких функција: илузије, халуцинације, деменцију... Овде, међутим, треба бити опрезан и не изједначити дисфункције с поремећајима. Неке дисфункције могу бити небитне за одређене особе или групе (рецимо, проблеми у опажању боја за мушкарца чији посао не захтева њихово тачно препознавање; поремећаји памћења за особе које обављају рутинске земљорадничке послове), друге пак раширене и прихваћене (на пример, ниска емпатичност у савременом западном друштву). Тако дисфункција постаје поремећај тек ако је у некој заједници процењена као штетна. С друге стране, није свако понашање које је процењено као штетно уједно и поремећај (пример за то могу да буду просјачење, скитање, џепарење), већ то постаје само ако је повезано са дисфункционалношћу неке еволуционо припремљене менталне функције. Дефиниција, на тај начин, уједињује биолошке и социјалне аспекте овог феномена. 3.1. Ставови и однос према особама с менталним поремећајем „Ми” и „они други” Током читаве историје западне културе, али и већине других, став према особама с менталним поремећајима био је изразито негативан. Оне су третиране као оптерећење, сметња и врло често као опасност. И данас су многи људи склони да виде само једну црту 3. дефиНиција меНталНог поремећаја Како одредити и препознати „лудило”? Слика 12.2. Џером Вејкфилд Ментални поремећај – штетна дисфункција еволуционо селекионисане мента лне функције. • Да ли се на уводни пример о жени и њеном сину може применити ова дефиниција менталног поремећаја и шта би у том случају представљало штетну дисфункцију? Edukapromo

241 (ментални поремећај) и, занемарујући остале, да из ње изведу закључак о особи у целини. Из тог разлога се оне изолују из заједнице и занемарују. Особе за које се зна да пате или се лече од менталних поремећаја друштво често посматра као мање вредне. Ова појава се назива стигматизација. Такве људе често избегавају, одбијају да с њима разговарају, да им дају посао или визу за улазак у земљу. Обично се сматра да је ментални поремећај стање које се не може поправити или превазићи, да захвата и уништава читаву личност и чини је непредвидљивом и опасном. У превазилажењу стигматизације могу помоћи различите друштвене акције, попут оне приказане на Слици 12.3. Још већи проблем представља такозвана аутостигматизација особа са менталним тешкоћама којe пратe самоизолација, стид, страх, осећање кривице, мање вредности. У овом случају особа саму себе види као неподесну, а слабост свог менталног здравља као основ за подсмех и одбаченост. Истраживања показују да се управо због тога многи људи на лечење јављају и по неколико година након што осе те прве проблеме, губећи тако прилику да их реше у зачетку, пре него што поприме размере болести. У многим земљама, укључујући нашу, лечење особа које пате од менталних поремећаја одвија се на застарео и неефикасан начин. Психијатријске болнице налазе се далеко изван градова, тешко су приступачне и ограђене су жицом (Слика 12.4). Пацијенти у психијатријским болницама могу боравити и по неколико месеци или година, често заборављени од чланова Стигматизација – појава у којој се због једне непожељне особине читава личност и све њене остале особине виде као непожељне, па се њеним носиоцима намеће неповољан положај у заједници: издвајање, изопштеност, презрење, обесправљеност. Слика 12.3. Плакат за антистигма кампању коју су организова ли студенти београдског Одељења за психологију • готово сви људи с у некад били с тигматизовани – з бог узраста, национално сти, р ода, б оје коже, омиљеног спор тског клуба, ме ста р ођења... Присети с е како си се о сећао/осећала ка д с е то теби дешавало. Покушај да замислиш како би ти живот изгледао кад би ти се то дешавало сваког дана до краја живота. Edukapromo

Слика 12.4.

Свакодневица

О свим овде описаним процесима највише се може научити од особа које су им саме биле изложене. интер вју насловљен „Како сам победио аутостигму” Драгана Југовића, првог психијатриј ског пацијента у Србији који је јавно говорио о својој болести, о условима лечења и о односу средине, можеш да нађеш на интернету када укуцаш следеће кључне речи: „Драган Југовић Победио сам аутостигму”.

3.2. Врсте менталних поремећаја

242 породице и некадашњих пријатеља, а многи се након отпуста брзо враћају у болницу. Пракса је, међутим, показала да је и хуманије и ефикасније спроводити третман који корисника не изолује из заједнице – он тако има виши квалитет живота, а јавност учи да превазиђе своју склоност стигматизацији одржавајући контакт са човеком који се лечи. Ово се показало као најделотворнији метод за превазилажење стигматизације. Због негативног става средине, највећи проблем великог броја особа с менталним поремећајима представља усамљеност. Када други људи не само да не разумеју њихове болести, већ не желе с њима да разговарају ни о филмовима, музици или путовањима, особе с менталним поремећајем стичу уверење да су безвредне, бескорисне, не знају како да испуне време, а таква свакодневица, која се у психоло

социјалнопсихолошка депривација (види и одељак о ометености у интелектуалном развоју у поглављу о интелигенцији), нужно доводи до продубљивања проблема. Стога је од највеће помоћи особама с менталним поремећајима да их третирамо с разумевањем и пажњом, као и све друге људе које поштујемо. Најважнија одлика осо ба које се баве клиничком психологијом и психотерапијом, поред знања које морају да поседују, јесте емпатичност – могућност да замисле, сами осете и разумеју осећа ња других и кад она нису јасно испољена или чак кад их друга особа уопште није свесна. То не само да омогућава боље разумевање нечијег стања и потреба већ је само по себи лековито за саговорника.

гији назива

Постоје ли разлике? Број менталних поремећаја изузетно је велики. Најновије психијатријске класификације наводе преко 400 различитих поремећаја, а стално се појављују нови. Тако велики број треба поделити у крупније целине, а главни поремећаји о којима се говори јесу психотични поремећаји, поремећаји личности и неуротични поремећаји (треба напоменути да се ови последњи у важећим класификацијама углав ном срећу под називом анксиозни и афективни поремећаји). Основним знаком психотичних поремећаја сматра се губитак способности за тачно опажање

многих особа с менталним поремећајима

Психозе – најтежи облик менталних поремећаја које препознајемо по губитку способности да се тачно опажа стварност. Edukapromo

једном или неколико

способности. Стан дардни медицински и

покушаји да се овим особама помогне засад дају ограничене резултате. Неке особе имају упадљиве проблеме да контролишу своја осећања. Овај проблем може да води, с једне стране, до депресије, када је особа безвољна, ни у чему не ужива, изу зе тно је сниженог самопоштовања и може чак покушати да се убије, али и, с друге, до маничних стања, када јој се чини да поседује невероватну снагу и енергију, све може и посебна је. У случајевима такозваних

243 стварности: особа „чује” гласове које други људи не чују, који од ње нешто захтевају, ругају јој се или јој наређују; особа је патолошки љубоморна и види трагове преваре тамо где их уопште нема. Осим тога, могући су доживљаји неограничене енергичности, снаге, весеља, привлачности, смелости или, насупрот томе, ниског самопоштовања, безвољности, исцрпљености, лош

осећање кривице.

да се јаве

пута,

врло често трају читавог живота и доводе до

осећања, воље и иницијативе и до пропа дања когнитивних

анксиозних поремећаја, особе пате од интензивног, мада понекад неодређеног страха, због којег не могу да обављају свој посао или да учествују у друштвеном животу. Поремећаји личности односе се на дисфункције структуре личности и психичког развоја још у раном детињству. Ове особе не могу добро да обуздају своја осећања, често (физички и/или психички) повређују себе или друге, у исто време некога воле и мрзе. Неки од поремећаја личности одликују се готово потпуним одсуством савести и саосећања, па те особе могу да злостављају или чак да убијају људе, не осећајући притом практично ништа. Оне немају проблем са опажањем стварности, али им је тешко помоћи зато што многи међу њима не опажају да имају икакав проблем (емоционални или етички, на пример), па очекују да се други мењају, уместо да оне саме „раде на себи”. Иако њихово понашање може изазвати моралну осуду или заћи до криминалног, оно што омета њихову самоконтролу и социјално прилагођавање јесу психичке тешкоће. У трећу велику групу спадају неурозе, за које се сматра да су „најлакши” поремећаји. Особе које од њих пате осећају се веома узнемирено, уплашено, избегавају одређене особе, предме те, ситуације или активности. Мада ова стања не укључују проблеме с опажањем стварности или дубоке поремећаје у структури личности, она ипак могу да спутају људе у љубави и раду, у уживању у животу и у креативном изражавању. Осо бе које живе с неурозом осећају да про блем носе у себи, а че сто су жртве јаког сукоба између онога што желе и забрана које себи намећу. Оне мисле да нису довољно до бре и да морају да се мењају, па зато, обично, желе да разговарају о својим проблемима и траже психолошку помоћ. Поремећаји личности – одликују се дубоким проблемима у развоју структуре личности, уз врло слаба осећања узнемирености, савести или емпатичности. Неурозе –поремећаји у којима особа осећа тескобу услед сукоба између жеља и забрана. Edukapromo

квалитет сна,

Психотични поремећаји могу у неким случајевима

само

али

нестанка

психолошки

Edukapromo

244 Осим ове три велике групе, у клиничкој пракси и превенцији ср ећемо и друге поремећаје. Једна група која, нажалост, пост аје све раширенија јесу поремећаји повезани са зависношћу. Под овим су се раније подразумевали пре свега алкохолизам и наркоманија, мада у ту групу спадају и зависности од цигарета, кафе или чоколаде. Злоупотреба алкохолних пића и различитих врста дроге зарад смањења узнемирености и промен е ста ња св ести уисти ну сваке године у свету уништава милионе породица и у смрт одведе огроман број људи. Многи почну да их користе зато што то раде њихови родитељи, рођаци или вршњаци, сматрајући да оно што је раширено у друштву не може бити опасно. Сва ова средства, међу тим, лоше утичу на психички развој и функционисање, а човек лако развија зависност – упркос томе што и себе и друге уверава да може да прекине кад год хоће. Зависници често у центар свог живота пост ављају набављање супстанце без које не могу, понекад по цену тога да огрезну у криминал, проституцију или препродају дроге. Последњих година све више психолога се бави з ависностима које се не заснивају на супстанцама, већ на активностима, као што су коцкање, играње компју терских игрица или претерано коришћење интернета. Изгледа да без њих не може све већи број људи и то до те мере да запостављају све остале активности и односе. Ови облици менталних поремећаја нису, нажа ло ст, ограничени на одрасло доба. Многа деца и млади пате од јаке узнемирености и менталног бола који, раније или касније, доводе до поремећаја. Неки од њих су типични за детињство (на пример, поремећаји пажње и хиперактивност), а неки само почињу у детињству и онда трају читавог живота. Клинички психолози и психотерапеу ти који раде с де цом пролазе посебне едукације да би стекли неопходне вештине захваљујући којима могу да помогну деци. Упркос томе, значајан број деце не добије помоћ и бригу каква им је потребна (Слика 12.5). Ситуација с младима је можда још сложеСлика 12.5. Многа деца не добијају бригу и помоћ какви су им потребни зависност – неприлагођенa употреба неке супстанце која води до медицински значајних оштећења или

узимању или непрекидној конзу мацији супстанце, неуспешном прекидању узимања, пре тераној посвећености набављању супстанце, те смањењу осталих важних животних активности, и то у периоду од 12 месеци или више.

непријатности, а огледа се у повећаном

245 нија пошто је адолесценција, као што је било речи у трећем поглављу, својеврстан кризни период. Тада је тешко препознати да ли ће неко своје тешко стање превазићи захваљујући даљем развоју и сазревању или му је потребна стручна подршка и помоћ. 3.3. Узроци менталних поремећаја Постоји ли правилност у „лудилу ”? Многе аспекте менталних поремећаја данас разумемо боље него пре неколико деценија. Кад су у питању њихови узроци, међутим, и даље има веома много недоумица. Неке групе научника верују да је све могуће објаснити биолошким, а неке психолошким аргументима, а има и много других покушаја. Заправо, сваки од њих је тачан – али само до извесне мере. гене тски фактори. Недвосмислено је утврђено да генетски фактори играју значајну улогу у настанку неких менталних поремећаја, да повреде мозга или дејство отровних испарења доводе до привремених или трајних поремећаја. Број оваквих случајева, међутим, није довољно велики да би такво објашњење било универзално. Утврђено је и да је функционисање нервних ћелија, синапси и неуротрансмитера у вези с одређеним менталним поремећајима, али је немогуће утврдити шта је у тој ситуацији узрок, а шта последица. Психички фактори. Истраживачки резултати показују да изузетно висок проценат особа с различитим менталним поремећајима сведочи о томе да су као деца били жртве тешких и поновљених траума, физичког и/или сексуалног злостављања. Колико год ово звучи уверљиво и одговара искуству клиничара, поставља се питање шта је с онима који нису били трауматизовани а ипак пате од менталних поремећаја, као и са онима који јесу били трауматизовани а ли нису подлегли поремећају. • Размисли да ли познајеш неку особу која је током деведесетих година прошлог века била у рату, изгубила члана породице или била принуђена да напусти своју кућу. Шта на основу њених искустава можеш да закључиш о томе како траума делује на људе? Последњих година се појавило много истражива ња која указују на то да је искуство које најлакше води д о менталног пореме ћаја занемареност, чак пре него злостављање. Без конта кта, када им се нико не обраћа или их чак и не доди рује, када имају дожи вљај да никоме нису важна и да не завређују љубав и бригу, деца не могу аде кватно да развију ниједну психичку функцију. Edukapromo

246 Социјални фактори. Иск уства из различитих земаља потврђују да више људи бива примљено у психијатријске болнице у раздобљима великих економских криза. Такође, постоје специфичности у заступљености, или чак типовима, менталних поремећаја у одређеним културама, између градске и сеоске средине, међу особама различитих раса и родова. Поново, ни ови подаци нам не одговарају на питање зашто се ментални поремећаји јављају код одређених припадника друштва или неке групе. Наведена ограничења појединачних фактора у објашњавању порекла менталних поремећаја довела су до уверења да о узроцима менталних поремећаја треба мислити у оквиру такозваног биопсихосоцијалног модела. Сматра се, наиме, да је за појаву менталног поремећаја неопходна комбинација урођене осетљивости нервног система, лоших искустава као што су злостављање или занемаривање и друштвене средине која не подржава или чак угрожава ментално здравље. 4. КаКо помоћи оСобама С меНталНим поремећајима

модел – модел који узроке менталног поремећаја налази у комбинацији биолошких, психичких и социјалних фактора. Сва научна истраживања и дефиниције менталног здравља и поремећаја имају смисла једино ако се преточе у препоруке за праксу која особама с менталним поремећајима може да помогне да реше или ублаже своје патње. Развијено је неколико различитих приступа који би, самостално или у сарадњи, требало да доведу до овог циља. Прве књиге у којима се ментални поремећаји не посматрају као последица демонских утицаја потичу из шеснаестог века. Све до тада, особама с овом врстом проблема препоручивале су се молитве, пост, строге дијете, али и пијавице, повраћање, чајеви, печени мишеви, гутање сапуна или опиљака гвожђа. Данас се највећи број особа с менталним поремећајима лечи у оквиру медицинског модела, у чијој је основи биолошки модел. Тако се узроком настанка менталног поремећаја сматрају наследни фактори, урођени поремећаји нервног система, поремећај ра внотеже у неурофизиолошким процесима или повреде главе и тумори на мозгу. У складу с тим, третман је најчешће болнички, уз обавезно узимање лекова. Улога психолога у овом приступу није велика и више је усмерена на асистирање психијатрима него на помоћ пацијентима. Од краја деветнаестог века почиње да се развија пракса у којој се ментални поремећаји посматрају као феномени који имају психички смисао, механизме и узроке. За њихов третман препоручују се разговори усмерени на њихово откривање, у чему психолози много више учествују. Edukapromo

биопсихосоцијални

• њихов први задатак је да створе однос поверења у коме ће нека, до јуче непозната особа,

своја најинтимнија осећања;

• пажљиво слушају своје клијенте и покушавају

разумеју њихова осећања, а

•

247 4.1. Психотерапија Да ли је могуће лечити разговором? Мада различити психотерапијски приступи подразумевају различите поступке вођења разговора и успостављања односа према особама с менталним поремећајем или групама људи који траже помоћ, много тога им је заједничко:

психотерапеути се односе према својим клијентима с поштовањем, без осуде, вредновања и подсмеха;

•

да им изнесе

моћи

да

све што чују и закључе третирају поверљиво;

не намећу им своја очекивања и вредности;

не дају им савете у вези са животно важним питањима, већ им само помажу да та питања сагледају из свих углова и онда самостално донесу одлуку која је за њих најбоља; • за државају професионални став не дозвољавајући да буду увучени у пословне, правне, романтичне, сексуалне или заштитничке нетерапијске односе са својим клијентима. Током последњих деценија обављене су стотине студија о специфичностима психотерапијског процеса и о ефикасности његовог исхода. Показало се да психотерапија јесте ефикасан метод помоћи, посебно за особе које пате од анксиозних поремећаја, од неких облика поремећаја личности, од депресије, поремећаја исхране и психосоматских поремећаја. У неким случајевима ефекти су још бољи кад се она примењује заједно с радном терапијом или с пажљиво одмереним дозама лекова. Према неким проценама, у свету постоји неколико стотина психотерапијских праваца. Међу њима се, ипак, по ширини примене и потврђеној ефикасности издвајају следећи. Психоанализа је настала прва и дуго је имала примат. Произашла је из Фројдовог рада, али се касније значајно мењала и данас укључује много различитих школа. Психоаналитичари се, као што смо већ више пута помињали, пре свега баве утицајем несвесних процеса на свест и понашање. Тумачећи својим клијентима те утицаје, повезујући догађаје из детињства с актуелним функционисањем или осећања клијента према ана ли тичару с неким важним односима из клијентовог живота, постижемо постепено ослобађање од утицаја несвесног. Захваљујући томе, особа може слободније да бира своје циљеве и да успоставља односе на рационалнији начин. Макар у једној фази сваке анализе, у клијенту се појављују отпори да разуме нове увиде ка којима га анализа води, а потом се буде многа болна осећања која није могао себи да призна без помоћи анализе. Због тога је психоанализа дуг процес, а за оне који истрају, позитивни ефекти трају дуго после завршетка третмана. Психотерапија – збир теоријских знања, одређених поступака и етичких начела усмерених на помоћ особама с менталним поремећајима путем разговора.

•

Edukapromo

248 Хуманистичке психотерапије обухватају велику групу, често разнородних, приступа – од саме хуманистичке психологије, преко гешталт психотерапије и трансакционе анализе. Заједничко им је то што су настали као реакција на психоанализу, па су усмерени на садашњост и на актуелне проблеме клијента, не раде толико на решавању „старих чворова” и на отклањању симптома колико поклањају поверење аутентичним снагама личности и аутономији клијента. Њихови специфични поступци за помоћ подстичу клијенте да наставе с личним развојем. Когнитивно-бихевиорална терапија представља комбинацију терапија усмерених на промену неконструктивних мишљења и понашања. Настала је као примена сазнања из психологије учења и когнитивне психологије. У њој се наглашавају равноправност терапеута и клијента, усмереност на конкретне симптоме и емпатија. Терапеут покушава да открије која ирационална уверења највише ометају живот клијента и подржава га у томе да размотри колико та уверења заиста имају смисла. Многобројне студије су показале да је ова терапија ефикасна у отклањању симптома и широко применљива. Породична (системска) терапија један је од облика терапије која није усмерена само на појединца. Основна идеја овог приступа јесте да појединац не може уистину да напреду је уколико не дође до напретка у његовом најближем окружењу, с којим дели блискост, подршку и помоћ, али и сукобе, неразумевања и симптоме. Зато на терапију долазе и родитељи и деца, покушавајући да промене не само своје личности већ и функционисање породице као целине. Дуго се постављало питање како проверити да ли је психотерапија ефикасан начин да се помогне људима. Применом упитника утврђено је да људи након психотера пи је фун кционишу боље него пре ње, као и да ти позитивни ефекти могу да трају више година. То су потврдила и истраживања у којима се снима функционисање мозга пре почетка третмана, на сваких годину дана док терапија траје и након ње. 4.2. Психолошко саветовање Како решавати проблеме и доносити одлуке? Психотерапија је најчешће усмерена на решавање дуготрајних проблема и поремећаја у функционисању и структури личн ости, а због тога често и траје дуго. Психолошко саветовање примењује се за решавање једног конкретног проблема, као што може да буде нека кризна ситуација. Саветовање укључује само један сусрет или неколико сусрета и није усмерено на дубинску анализу личности или на темељне промене. Саветник тежи томе да пружи подршку и Психолошко сав етовање – поступак у коме особа добија подршку, вођење и савете за то како да ојача своје снаге при решавању конкретног психолошког проблема. Edukapromo

Подршка ове врсте може да се пружи и после изласка из болнице, у виду заштићеног становања и/или заштићеног запошљавања, где су

самостални, али имају редовну

249 разумевање, те да клијенту помогне да окрепи снаге којима може да реши свој проблем.

Како живети после психијатријске болнице? Многе особе с психотичним поремећајима проводе месеце или чак године у психијатријским болницама. Тамо су обично потпуно пасивне и с временом почну да заборављају оно што су знале и да губе вештине које су имале, док се свет изван институције брзо развија и захтева стално учење. Због тога је потребно да им се непосредно пре изласка из болнице пружи могућност да вежбају неопходне социјалне вештине да би могли да живе што самосталније. То укључује школе кувања, учење како се плаћају рачуни, како се

на пијацу, бира најбоља аутобуска линија.

подршку терапеута. Ови савремени методи се у Србији, нажалост, ретко примењују.

покрет и удружења Да ли је могуће помоћи самоме себи? У последње три деценије, особе с мента лним поремећајима почињу да се организују у удружења корисника психијатријских служби (Слика 12.6). Они захтевају да буду укљу чени у одлучивање о својим

и животима уопште. Удру жени, они пост ају по

која пружа подршку, бори се против стигматизације, заступа

интересе у медијима, обраћа се институцијама и заједници, објашњава јавности природу менталног здравља и поремећаја. Оваква ангажованост чини да се и сами осећају боље и смањује потребу за болничким лечењем, док се у јавности мења однос према њи ховом положају, потребама и правима. Слика 12.6. Чланови корисничког удружења протестују због смањења услуга које добијају • имаш ли ти неку идеју како би се могла потпомоћи ресоцијализација бивших корисника психијатријских услуга?

4.3. Ресоцијализација

одлази

корисници

4.4. Кориснички

третманима

литичка снага

своје

Edukapromo

стоји више типова

поремећаја,

250 СажетаК Дефиниција менталног здравља и поремећаја Ментално здравље и ментални поремећај представљају кључне теме клиничке психологије. Постоји више приступа дефинисању менталног здравља, али и извесна сагласност око тога да оно обухвата доживљај добробити, интегрисаности и прилагођености. Ментални поремећај, с друге стране, дефинише се као штетни поремећај

Врсте и

а њихов узрок готово

комбинација биолошких, психичких и социјалних фактора.

менталног здравља и помоћ особама с менталним поремећајима Многи психолози раде у области очувања и унапређења менталног здравља и покушавају да помогну људима да ојачају своје квалитете, унапреде вештине за суочавање са животним проблемима и науче како да преброде кризе. Развијени су и различити облици помоћи особама с менталним поремећајима, при чему се психолози најчешће ангажују као психотерапеути или саветници. Психотерапија је покушај да се помоћ оствари путем разговора. Различите врсте психотерапије користе различите технике за постизање тог циља, а научно је потврђена ефикасност психотерапије у третману различитих менталних поремећаја. Психолошко саветовање усмерено је на брзо решавање актуелних проблема, а рехабилитација на обнављање социјалних вештина потребних за излазак из болнице. Ставови према особама с менталним поремећајима често су засновани на предрасудама, а због њих може доћи до избегавања и изолације, који продубљују ове проблеме. Удружења корисника омогућавају особама с менталним поремећајима да се боре против стигматизације и за унапређење својих права. психолошка превенција криза ментални поремећај стигматизација психозе поремећаји личности неурозе зависност биопсихосоцијални модел психотерапија психолошко с аветовање КључНе речи Edukapromo

еволуционо изабране функције.

узроци менталних поремећаја По

менталних

међу којима су основни психозе, поремећаји личности и неурозе,

увек је

Очување

4. Шта је с тигматизација? Зашто је она штетна?

5. Зашто су неурозе „најлакши” поремећаји?

6. На који начин економска криза може да утиче на појаву менталног поремећаја?

7. Шта је когнитивнобихевиорална терапија?

8. Чему служи психолошко саветовање?

9. Зашто се особе с менталним поремећајима удружују?

II г

1. Ако је неко стално

(2004).

251 I гРУПа ПиТања: ПР ОВеРи Да Ли зНа Ш ОСНОВНе ПОЈМОВе и чињеНиЦе.

основни приступи дефинисању менталног здравља?

Који с у

Како функционише ментално здрава особа?

Које активности обухвата психолошка превенција?

Р УПа ПиТања: а На ЛизиРаЈ, КРиТичКи РазМиСЛи и ПРиМеНи.

да ли је та дисфункција штетна? Зашто?

Како савремени медији утичу на стигматизацију особа с мента лним поремећајима? Шта можеш да урадиш уколико приме тиш да је нека особа из твог окружења, па и у школи, стигматизована због поремећаја менталног здравља?

На коју се врсту менталних поремећаја психотерапија може најефикасније применити? III гР УПа ПиТања: ПР ОВежбаЈ и ПРОДиСКУТУЈ У гР УПи иЛи На чаСУ. Орг анизуј се са три друга/другарице тако да свако извлачењем папирића постане представник неког од психотерапијских праваца приказаних у овом поглављу. Из тог угла размотрите још једном пример са почетка поглавља и у заједничкој дискусији покушајте да утврдите разлике у приступима истом проблему, у зависности од тога који се психотерапијски правац заступа. питања и задаци 1. Влајковић, Ј.

Животне кризе: превенција и превазилажење. Београд: Издавачко преду зеће „Жарко Албуљ”. Предмет ове књиге с у начини умањења негативних последица животних криза и развој стратегија з а њихово ефикасно превазилажење.

Ерић, Љ. (2007). Речник страха. Београд: Архипелаг. Књига је својеврсна енциклопедија овог феномена у којој се појам страха сагледава са разних становишт а: психолошког, психијатријског, филозофског итд. аКо желиш да више СазНаш о овој теми, потражи Следеће Књиге: Edukapromo

срећан,

Edukapromo

252

253 XIII Социјализација* Кад проучиш ово поглавље, моћи ћеш да: • објасниш шта је социјализација и које су њене функције; • разумеш на који начин се процесом социјализације од биолошке јединке развијамо у јединствену и специфичну личност; • разумеш шта је просоцијално понашање и зашто је оно ва жно; • препознаш различите врсте насиља и да на такве ситуације адекватно реаг ујеш; • унапредиш сопствене социјалне вештине у свакодневном животу. Оксана Малаја, девојчица из једног села у Украјини, рођена је као здрава беба 4. новембра 1983. године. Када је имала три године, сплетом несретних околности и услед проблематичних односа у породици, родитељи су је напустили. Остала је незбринута и наредних неколико година провела је без контакта са људима, живећи са псима. Када ју је социјална служба пронашла, имала је седам и по година, али није била као типично дете тог узраста: није говорила, већ је испуштала гласове који су подсећали на лајање, а недостајале су јој и многе друге типично људске вештине и способности; кретала се четвороношке, спавала на поду, хранила се и хигијенске потребе обављала на исти начин на који то раде и пси. Вишегодишњи процес опоравка, терапије и подучавања довео је до губљења „псећих” карактеристика у њеном понашању, научила је да течно говори, почела да ради на једној фарми крава, али су неке тешкоће у њеном интелектуалном функционисању ипак остале. Како то да једно људско биће у трагичним и потресним животним околностима постане нешто што се често описује синтагмом „дивља деца”? Да ли то значи да оно људско у нама није само по себи дато, већ да се развија, вастпитава и одгаја? Да ли је однос са другим људима предуслов за то? То су нека од питања којима ћемо се бавити у овом поглављу. *Ово поглавље односи се само на гимназијски програм. Edukapromo

Социјализација – процес социјалног учења путем којег јединка

254 Развој човека од рођења до одраслог доба је веома сложен пут. Рађамо се опремљени малим бројем урођених, рефлексних реакција и као једно од најбеспомоћнијих створења у животињском свету. Како то да од створења које је практично неспособно за самосталан живот на рођењу и чији опстанак у потпуности зависи од других људи, дођемо до тога да, рецимо, говоримо неколико језика, разумемо Кантову филозофију, дивимо се поезији Бранка Миљковића или сликарству Амедеа Модиљанија, протестујемо за заштиту слободе и независности медија или смањење глобалног загревања или пак свирамо у прогресивном метал бенду? Родили смо се без икаквих знања, навика и вештина те врсте, а све што у том смислу стекнемо, стичемо постепено, живећи у људској заједници, процесом социјализације. 1. појам, фуНКција и фаКтори Социјализације Да ли су Тарзан или Могли могући у стварном животу?

стиче социјалнорелевантне облике понашања и формира се као личност са својим специфичним

Сигурно знаш за легенду о Ромулу и Рему, које је, наводно, одгајила вучица, а они касније основали Рим? А за дечака Моглија из Књиге о џунгли, који је, слично, имао „маму” вучицу и „тату” вука? Или за Тарзана, који је одрастао у џунгли уз велике мајмуне? Сви они су људи које су одгајиле животиње, а они се развили у свестране и успешне личности. Међутим, једна друга њихова заједничка карактеристика још је важнија –реч је о измишљеним, нестварним ликовима и таква постигнућа у таквим условима могућа су само у машти. Животне драме попут оне из приче с почетка овог поглавља указују на то да је, нажалост, реалност нешто сасвим друго. Људи који су одрастали у друштву животиња не успевају да развију ни неке од универзално људских карактеристика, попут усправног хода или говора. Те, али готово и све друге особине које имамо, развијамо и учимо у људској заједници у којој живимо. Edukapromo

карактеристикама.

заједнице, учимо да се понашамо као и остали чланови друштва. Ако неку државу, назовимо је

, чине Леголијанци и Леголијанке, чија религија је леголизам

255 Социјализација у том смислу има две главне функције или ефекта. Први се односи на формирање особина и облика понашања који су важни за живот у друштву. Свако друштво се веома интензивно труди да код својих чланова развије оне карактеристике и облике понашања који су битни за одржање тог друштва. У ову групу спадају различита знања и вештине које чланови и чланице једног друштва обављају, ставови и мишљења, језик, религија, морал итд. Развијамо, другим речима, оне карактеристике које су важне за одржање и обнављање друштвене

, главни посао леголијалнство, а друштвени систем леголикратија

интересу

да

млади припадници почну о себи да мисле као о Леголијанцима, прихвате леголијанство као

науче да леголују и поштују леголикратију. Резултат социјализације није, међутим, стицање само заједничких облика понашања или оних пожељних са становишта друштва. Неко може усвојити и формирати гледишта која су управо супротна оним општеприхваћеним. Поред тога, ефекти социјализације увек зависе и од наслеђених карактеристика са којима смо дошли на свет и од личног искуства, а то су ствари по којима се међусобно можемо веома разликовати. Социјализацијa је стога увек и формирање својеврсне, специфичне и јединствене личности, каква свако од нас јесте (нису сви Леголијанци исти). Социјализацијом постајемо члан или чланица друштва у којем живимо, али се и од биолошке јединке трансформишемо у специфичну и јединствену личност. • Потражи и погледај филм Франсоа Трифоа „Дивље дете”, о дечаку кога су 1798. године пронашли ловци на југу Француске; имао је 12 година ка да су га пронашли, а до та да је живе о са дивљим жив отињама. и домаћи филм „Ничије дете” заснован је на ис тинитом дог ађају о дечаку који је живе о са вуковима, а 1988. године је пронађен у шу мама у бо сни и Херцеговини. • често се у контексту људи који су на одсл ужењу затворских казни говори о по треби за ре социјализацијом. Како то разумеш? Која се група еф еката социјализације тиме наглашава? Говорити о социјализацији значи разматрати три групе проблема. Први се тиче фактора који одређују садржај тога што током социјализације усвајамо и ко заправо социјализује, тј. питање извора и агенсā социјализације. Други проблем су процеси или механизми социјализације – како они који социјализују утичу на нас. Последњи проблем јесте питање ефеката социјализације, тј. на шта утичу. Да се укратко осврнемо на сваки од ових проблема. Edukapromo

Леголија

, у најбољем

тог друштва је

његови

религију,

извори

Документарни филм који прати четири бебе из

потпуно

различитих

делова света, од тренутка рођења

до тренутка

проходавања, можеш видети

уколико посетиш сајт vimeo.com и

укуцаш „Babies/ Малыши” у поље

за претрагу.

Edukapromo

256 1.1. Извори и агенси социјализације „Да нема Пољске, не би било ни Пољака!”1 Није свеједно да ли се беба роди и одраста у, рецимо, Норвешкој или Нигерији или Северној Кореји, или овој нашој измишљеној Леголији, зар не? Ако замислимо неколико беба у различитим деловима света, лако је разумети да се садржај онога што оне усвајају процесом социјализације битно разликује: научиће различите језике као матерње, биће вероватно припадници различитих религија и вероисповести, волеће да једу различите ствари (сети се приче о социјализацији биолошких потреба!) и слично. Зашто? Зато што одрастати у одређеној друштвеној заједници најчешће значи припадати различитим културама и живети у различитим друштвеним системима, што опет значи бити изложен различитим социјализацијским искуствима и садржајима које треба усвојити. Култура са својим системом уверења и друштвени систем са својом идеологијом одређују садржај онога што се процесом социјализације учи, управо са циљем да се развију оне особине и облици понашања који су у конкретној култури и друштву важни. Они пресудно одређују садржај социјализације и представљају два главна извора социјализације. 1 Из легендарне представе „Краљ Иби” Атељеа 2012, у којој насловну улогу тумачи Зоран Радмиловић. Аутор чувеног драмског дела „Краљ Иби” је француски писац Алфред Жари (1873–1907).

социјализације – чиниоци (култура и друштвени систем) који одређују садржај социјализације. Култура и друштвени систем одређују садржај онога што се учи, али тај садржај до нас стиже посредним путем, преко онога што се зове агенси социјализације. Из досадашњих лекција ти је већ сигурно јасно колики значај за наш развој и одрастање има породица. Породица је управо један од најважнијих агенса социјализације. Породица је социјална институција која доприноси томе у какву ће се личност дете развити и какве ће друштвене норме усвојити. То зависи не само од тога какви су васпитни поступци родитеља (нпр. да ли су родитељи попустљиви или строги), већ и од тога ко породицу чини, какви су односи међу члановима породице, да ли је она оваквог или онаквог социоекономског статуса, етничке припадности и слично. Следећи важан агенс социјализације је школа. Школа је најважнија институција путем које друштво покушава да младе генерације уклопи у постојећи систем. Поласком у школу много шта у животу детета се мења: сусреће се са новим захтевима, са правилима и организацијом школског живота, ступа у нове и другачије односе са другим људима. Најважнији елементи агенси социјализације – фактори (породица, школа, вршњаци, медији) преко којих друштво настоји да се одређени облици понашања усвоје.

– Европа и Африка се налазе по средини карте, Северна Америка са леве, Азија са десне стране. А погледај

како изгледа карта света по којој уче мали Аустралијанци.

Нама који смо навикли на одређени приказ оваква слика света

изгледа веома необично, па и збуњујуће. Али, земља је округла

и нема никаквог разлога да се позиција

континената приказује на овај или на

онај начин, тј. ниједан приказ света

није „тачнији” или „исправнији”

од другог. Ипак, на овај

налази управо њихова нација,

257 путем којих школа утиче на развој знања, вештина и понашања јесу организација школског живота, сами наставници (као личности и узори) и, поврх свега, школски програм, оно што се у школи учи. Сви они преносе на дете одређени поглед на свет и друштво у којем одраста. Од велике важности је и однос родитеља према школи. • Како разумеш познату Фројдову тезу „дете је от ац човека”? Шта нам то говори о процесу соција лизације? Ако бисмо тражили од тебе да замислиш географску карту света, како би она изгледала? Вероватно лако можемо да погодимо

начин се младим генерацијама шаље одређена слика света

по којој се у средишту

а све остале државе се сагледавају из те перспективе. Вршњаци, група деце приближно истог узраста која имају слична интересовања и међусобно се друже, представљају посебно важан агенс социјализације. Њихова функција је вишеструка: они омогућавају да се дете развија као и остала деца истог узраста, да стичу нове ставове и улоге (о томе ћемо посебно говорити у поглављу о ставовима и психологији група), омогућавају остваривање самосталности и независности. Утицај вршњака остварује се постепено. Вршњаци имају релативно мали утицај у раном детињству (позната је, рецимо, чињеница да се мала деца често играју једно поред другог, а не једна са другима, поштујући нека правила игре). Њихов утицај свој врхунац достиже у узрасту у ком се ти тренутно налазиш – адолесценцији. Већ је било речи о томе да је адолесценција по много чему специфичан развојни период (сети се, рецимо, онога о чему је било речи у поглављу о емоцијама и мотивацији или Ериксонове периодизације развоја из поглавља о личности). Социјални живот адолесцената је у складу с тим веома сложен, делом као последица Edukapromo

258 биолошких и когнитивних промена својствених том узрасту. У овом узрасту трага се за сопственим идентитетом и личном аутономијом. Изражена је потреба да се буде независан од породице, те се њена улога као агенса социјализације умањује. Полни и родни идентитети постају посебно значајни, буде се сексуална интересовања, а романтичне и интимне везе долазе у фокус односа са другим људима. Адолесценција је период у којем постоји изражена потреба да се припада групи и да се од ње буде прихваћен, да се оформе блиске пријатељске и љубавне везе. Све то указује на велики значај који вршњаци као носиоци утицаја у социјализацијском процесу имају (о неким разлозима за то биће речи и у поглављу о психологији група). Постоје, међутим, многе представе о периоду адолесценције које нису нужно тачне за већину младих у овом развојном периоду (погледај табелу 13.1). Адолесеценција је без сумње развојна криза, стресан и динамичан период живота, али не нужно и „трауматичан” и скопчан с психичким проблемима и поремећајима. Табела 13.1. Претпоставке и реалност у вези са адолесценцијом Претпоставља се да... а заправо... ...постоји

и њихових

... и поред извесних генерацијских

већина адолесцената

да

родитеље као пријатеље и изворе подршке. ... су адолесценти неодговорни....многи адолесценти преузимају важне одговорности код куће, у школи или на

... су

адолесценти

...је то очигледно погрешно, адолесценција покрива дуг развојни период, и постоје велике разлике међу различитим младим људима. Медији су такође веома важан агенс социјализације. Посебну улогу добијају у последњих неколико деценија са развојем интернета и нових технологија које доводе до тога да данашња деца практично од самог рођења одрастају уз интернет (више о томе можеш прочитати у поглављу о комуникацији). Edukapromo

велики „генерацијски јаз” између адолесцената

родитеља.

разлика

наставља

вреднује

послу.

сви

исти.

259 Социјализација не престаје, односно не завршава се у неком тренутку након детињства или адолесценције, већ представља целоживотни процес. Разни фактори у одраслом добу представљају важне агенсе социјализације, као што су припадност одређеној професији, посао, брачна или ванбрачна заједница, добијање деце и слично. Све те животне промене захтевају усвајање нових или промену старих образаца понашања (нпр. како се проводи слободно време), а то је суштина социјализације. Наша опремљеност за живот у конкретном друштву и специфична личност представљају „производ”, другим речима, великог броја различитих агенса социјализације (слика 13.1) и специфичне комбинације њихових утицаја и разних биолошких карактеристика. Слика 13.1. Различити агенси социјализације Посао Вршњаци Породица Религија Етничке групе Медији Edukapromo

Социјално учење

1. 2. Облици и врсте социјалног учења

Веома лепу

илустрацију тога

како деца усвајају

облике понашања

које испољавају

родитељи можеш видети у једној

реклами на

Јутјубу (укуцај „monkey see monkey do

commercial” у

претраживач).

Edukapromo

Размисли о ком

облику учења је реч.

1. 3. Ефекти социјализације: из „биолошког"

260

„Мајмун ради оно што мајмун види?” Друга врста проблема у разматрању социјализације, као што смо рекли, тиче се питања како то породица, вршњаци, школа и медији утичу на нас. Како развијемо одређене особине, навике, вештине? Ако се подсетиш онога о чему је било речи у поглављу о учењу, одговор је релативно једноставан – тако што их научимо неким облицима социјалног учења, учења у којем други људи имају пресудну важност и које се одвија у интеракцији са другим људима. Под социјалним учењем подразумевамо оне основне облике учења о којима смо већ говорили: учење условљавањем (класично, инструментално и опсервационо), учење по моделу (учење идентификацијом, имитацијом, учење улога) и учење увиђањем. Све богатство нашег социјалног живота стечено је, дакле, не једним процесом или обликом учења, већ путем више принципа и

учења.

механизама

–

облици учења који се одвијају у интеракцији са другим људима.

различити

у социјално биће Трећа група проблема у изучавању социјализације јесте питање њених ефеката. Целокупно понашање људи представља макар делимично и ефекте социјализације. Сви су се они развили и оформили путем социјалног учења. О неким ефектима социјализације, Сигурно знаш за такозване „интернет изазове”, када људи путем интернета прозивају или изазивају друге да понове нешто што су они сами урадили? То је, између осталог, илустрација склоности људи да имитирају једни друге, односно да опонашају различите начине понашања. То некада може бити са најбољим намерама, као када се поливањем кофом ледене воде подизала свест људи о обољењу које се назива амиотрофична латерална склероза. Неки други „изазови” су, међутим, далеко ризичнији и опаснији, попут оног да се за кратко време прогута велика количина цимета или веома љута папричица. Боље бити жив и здрав, него на овај начин „виралан”! Мисли о томе!

261

проСоцијалНо и аНтиСоцијалНо поНашање Љуби ближњега свога као самога себе? Из онога што смо рекли о првој функцији или групи ефеката социјализације – оспособљавање за живот у друштву, следи да је циљ социјализације у овом смислу позитиван, усмерен ка развоју просоцијалног понашања – вођењу рачуна о добробити заједнице, спремности за сарадњу и помоћ другим људима који живе у њој. У поглављу о мотивацији указали смо на важност алтруистичког мотива, који је свакако једна од основа просоцијалног понашања. Но, мотиви просоцијалног понашања нису оно што неко понашање чини помажућим у општијем смислу, јер људи могу помагати другима из разних других разлога и мотива. Просоцијално понашање је у тесној вези са развијеном емпатијом, заинтересованости за друге људе и њихову добробит, развијеном моралношћу, хуманистичким вредностима (о вредностима ћеш читати у посебном поглављу) и слично. Просоцијално понашање – облици понашања усмерени на добробит, сарадњу и помагање другим људима • Да ли би по сао медицинске се стре спа дао у помажуће, про социјално понашање? Да ли је у његовој основи алтруистички мо тив? Може ли бити (и) нешто друго? Добро знамо да, нажалост, нису сви људи пуни љубави за друге и да често испољавају неке сасвим другачије облике понашања. Понашање људи може одступати од већинских правила понашања и ићи мимо преовлађујућих друштвених норми и вредности. У таквим ситуацијама кажемо да се ради о асоцијалном понашању. Таквим особама није превише стало до поштовања правила која друштво намеће, нису превише „друштвене”, нити посебно маре за интересе шире заједнице. Такво понашање се, међутим, веома разликује од понашања које је усмерено против добробити других људи, тј. против друштвених, моралних и правних закона и норми. Такво понашање назива се антисоцијално понашање. У такве облике понашања спадају крађа, физички напади, наркоманија, убиства и слично. Ови облици понашања су штетни и опасни за заједницу у целини, што се огледа и у томе да су они законски кажњиви. Један од најважнијих облика антисоцијалног понашања је насиље и о њему ћемо рећи нешто више. асоцијално понашање –понашање које иде мимо преовлађујућих друштвених норми и вредности. антисоцијално понашање –понашање које је у супротности са друштвеним, моралним или правним законима и нормама. на пример, на наше мотиве, већ смо говорили, а о неким, попут ставова и вредности, говорићемо у наредним поглављима. Овде ћемо се осврнути на две велике групе понашања која у том смислу имају посебан значај: просоцијално и антисоцијално понашање.

Edukapromo

Edukapromo

262 У Сједињеним Америчким Државама приближно 30.000 људи годишње страда од ватреног оружја. У последњих педесет година више од милион и по људи страдало је од ватреног оружја у мирнодопским условима (убиства, случајно упуцавање и слично). То је више од броја људи који је настрадао у свим ратовима у читавој америчкој историји. Да иронија буде већа, они који ватрено оружје поседују ради личне заштите имају три пута већу вероватноћу да настрадају у кући, врло често од стране члана породице или других блиских људи. 3. појам и врСте НаСиља Насиље представља намерно и неоправдано повређивање друге особе. То је понашање које карактерише то да (1) доводи до физичког или психичког повређивања друге особе (особа трпи физички или психички бол); (2) да је повређивање друге особе намерно (ако неког случајно ударимо вратима, нећемо рећи да смо били насилни јер то нисмо намерно урадили) и (3) неоправдано (ако неког повредимо у самоодбрани, рекли бисмо да је то оправдано, а тиме и није насиље). Насиље –неоправдано и

повређивање друге особе. О различитим врстама насиља можемо говорити с обзиром на различите критеријуме, али је једна од најчешћих подела она на физичко, вербално, социјално, сексуално и дигитално насиље (погледај Слику 13.2). Карл Ф. Ројтешвад, „Ненасиље” (или „Пиштољ везан у чвор”); оригинални споменик постављен је 1980. године испред зграде Уједињених нација у Њујорку, као поклон владе Луксембурга

намерно

263 Слика 13.2. Различите врсте насиља Физичко насиље Поступци који наносе физички бол или повреду, као и отимање, оштећивање или крађу предмета. Вербално насиље Усмене или писане поруке (увреде, добацивања, погрдни надимци и слично) којима је циљ да се друга особа повреди. Социјално насиље Насиље које се такође врши вербалним путем, али подразумева нарушавање угледа друге особе различитим оговарањима, ширењем лажи и слично. Сексуално насиље Угрожавање сексуалног идентитета омаловажавањем или приморавањем на неки вид сексуалне комуникације. Оно може бити како вербално (сексуално увредљиве поруке итд.) или физичко (покушаји додиривања на сексуалан начин, присилно љубљење, присиљавање на сексуални контакт). Овај вид насиља близак је тзв. родно заснованом насиљу, повређивању друге особе зато што припада одређеном роду, полу или сексуалној оријентацији. Дигитално (електронско) Насиље које се врши помоћу технолошких апарата, као што су мобилни телефони и компјутери, при чему се повређујући садржај најчешће преноси интернетом (нпр. слање електронских порука које садрже увреде, крађа идентитета, откривање нечијих тајни, података или слика које нису намењене јавности, намерно избацивање из онлајн група и слично). • Размисли о томе какав је однос између насилног понашања и кажњавања. Да ли је кажњавање насиље?

Edukapromo

264 Често се говори и о вршњачком, насиљу у школи или школском насиљу. То је свако насиље које има везе са социјалним животом школе. Може се, али и не мора дешавати у самој школи. Важно је да се ради о насилним интеракцијама у којима учествују деца која се једна према другима односе из улога које имају унутар школе, нпр. као ученик према ученику, ученик према наставнику, наставник према ученику и слично. Школско насиље

школи) – насилне интеракције међу ученицима и ученицама које могу, али се не морају дешавати

3. 1. Карактеристике насилног понашања и особа које трпе насиље „Коме закон лежи у топузу, трагови му смрде нечовјештвом”1 Насиље је веома сложен облик понашања у чијој основи врло често стоје различити мотиви. Истраживања показују да постоје неке личне карактеристике које су повезане са склоношћу ка насилном понашању, као што су мања емпатичност, мање размишљање о осећањима других људи, склоност да се другима приписују непријатељске намере, да се жртве сматрају одговорним за злостављање. Најтачније би, међутим, било рећи да не постоји нешто као што је „типичан” насилник. Он или она може припадати свим економским, националним, образовним, расним, друштвеним или било каквим другим групама. Мислити, поред тога, да су насилни они људи који имају неку врсту менталних проблема је погрешно. Већина оних који врше насиље заправо су „обични” људи. 1 Стих из драмског спева „Горски вијенац” Петра II Петровића Његоша. Школско, вршњачко насиље је насиље младих према младима и оно може попримити веома разноврсне облике. Увреде, погрдни

да раде

изнуђивање новца, оговарање, слање увредљивих порука на друштвеним мрежама, крађа идентитета на интернету, батине и други облици физичког повређивања, као и сексуални напади – примери су онога што сматрамо вршњачким или школским насиљем. Ученик или ученица вршњачко насиље може у појединим случајевима доживети више пута и од стране „јачег” појединца или групе. У таквим ситуацијама говоримо о силеџијству. Поред тога што се ради о поновљеном насиљу, важна одлика овог облика насиља је да су му, дакле, изложена деца која, у поређењу са онима ко га врши, имају мање моћи: нпр. физички су слабији, социјално мање вешти или припадају групама које су непривилеговане (сексуалне мањине, особе с инвалидитетом и слично). Силеџијство – насиље које карактерише поновљеност и несразмера моћи.

(насиље у

унутар школе.

надимци, отимање и уништавање ствари, уцене вршњака

оно што им се наређује,

Edukapromo

може

да се повинују насилнику (експлоатација других), могу уживати у патњама других, посебно слабијих и осетљивих особа (понашати се силеџијски) или се на тај начин ослободити притиска накупљених

емоција (катарза).Edukapromo

потражиш документарни филм о том експерименту (укуцај „Th e Milgram Experiment 1962 Full Documentary” у претраживач).

265 Замисли да те неко позове у психолошку лабораторију и да од тебе затражи да другој, потпуно непознатој особи дајеш најпре благе, а потом све јаче и јаче електрошокове (до 450 волти!), у ситуацијама када та особа, наводно, направи неке грешке у задатаку памћења речи. Сигурно сматраш да ти не би пало на памет да на тај начин повређујеш другу особу само због тамо неког психолошког експеримента. Међутим, управо тако изгледао је познати експеримент Стенлија Милграма, у којем је испитивана спремност људи да потпуним странцима, наводно, задају веома снажне, па и смртоносне електрошокове. Радило се о експерименту и нико наравно није примао праве електрошокове (прималац шокова је заправо био Милграмов сарадник), али они који су притискали окидаче на генератору струје мислили су да се све стварно дешава. Резултати? У једној варијанти огледа где се особа која прима шокове налази у другој просторији (али се чују њени наводни јауци и запомагање) две трећине људи било је спремно да иде до краја и зада електрошок од 450 волти! Милграм је резултате тумачио склоношћу људи да се покоре наредбама ауторитета, у овом случају научног, и сматрао их показатељем спремности „обичних”, „нормалних” људи да науде другима. Стварне снимке учешћа људи у Милграмовом огледу можеш видети уколико на Јутјубу

То практично значи да „добар” човек у „лошим” околностима може бити спреман да почини „лоше” ствари, али и да у основи насилног понашања могу лежати веома различити мотиви. Подсети се да смо у поглављу о мотивацији говорили о мотиву агресивности. Агресивност може бити један од разлога зашто су људи насилни. Неке, помало екстремне теорије у психологији подразумевају да је човек по природи или урођено деструктивно и агресивно биће. Међутим, разни други мотиви могу покретати људе на насилно понашање. Насиље могу чинити поступци

који представљају

манипулацију другима ради задовољавања властитих потреба:

насиље

бити инструмент принуде према онима који одбијају

266 Са друге стране, разлози или мотиви насилног понашања могу бити последица неадекватне стратегије одбране или улепшавања слике о себи. Особа може сматрати да је, да би одбранила свој углед, неопходно да чини насиље; може желети да на тај начин наметне правила понашања или норме (нпр. узима правду у своје руке); да улепша слику о себи (да се прикаже као чврста и снажна особа); да делује у самоодбрани или да прибегне насиљу када му/ јој недостају неке друге вештине у комуницирању. Мете насилника врло често су физички слабије, преосетљиве, бојажљиве и несигурне особе. Због тога је веома важно радити на развоју одговарајућих социјалних вештина, о чему ће убрзо бити више речи. Насилне интеракције међу људима су, такође, у тесној вези са односима међу групама и са стереотипима, предрасудама и дискриминацијом, о чему ћемо говорити у наредним поглављима. И не само то. Сећаш ли се Бандуриних огледа са лутком који су описани у поглављу о учењу? О томе како деца опонашају насилне поступке које су видели на филму? Ти налази су веома важни јер нам говоре да се насилно понашање учи и да модели понашања који се приказују у свакодневном животу (породици, окружењу) или медијима имају велику важност. Према неким подацима, до своје 18. године, просечно дете у САД на телевизији види око 200.000 случајева насиља, укључујући и 40.000 убистава. Већи део програма емитованог на телевизији садржи сцене насиља које је често, нпр. у филмовима, приказано као пожељан или атрактиван модел понашања. Истраживања поред тога показују да је играње насилних видеоигара повезано са физичким насиљем у стварном животу, већим непријатељством или мањом спремношћу да се помогне другој особи којој је потребна помоћ. По неким истраживањима, ефекти насилних видеоигара на насилно понашање су једнако негативни као и, рецимо, ефекти азбеста или пасивног пушења на физичко здравље! Размисли о томе како трошиш своје време и какве видеоигрице волиш да играш! • Познати психолог ерих Фром је изјавио да „све док верујемо да зао човек но си рогове, неће бити могуће злог човека о ткрити”. Шт а је тиме желео да каже? Edukapromo

реаговања на насиље:

Када су нацисти дошли по комунисте, ја сам ћутао; јер нисам био комуниста.

Када су затворили социјалдемократе, ја сам ћутао; јер нисам био социјалдемократа.

Када су дошли по синдикалце, ја се нисам побунио;

нисам био синдикалац. Када су дошли по мене, није преостао нико да се побуни.

267 3. 2. Реаговање на насиље „Ко тебе каменом, ти њега хлебом”? Насиље је врло често „табу” тема, негира се или се избегава („гледамо своја посла”). Међутим, насиље оставља веома озбиљне последице на оног ко га трпи и, по дефиницији, укључује физички или психички бол. „Трагове” на телу или „души” који трају кратко време након самог акта насиља могли бисмо назвати краткотрајним. Но, постоје и они дуготрајни ожиљци који могу трајати читавог живота. О значају траума из раног детињства као могућих узрока менталних поремећаја већ смо говорили у поглављу о менталном здрављу. Особе које доживе насиље, посебно поновљено, почињу да себе лоше виде и губе сигурност у себе и своје способности. Дете које је малтретирано показује низ негативних промена у понашању: делује одсутно, деконцентрисано и немотивисано; има здравствене проблеме (главобољу, болове у стомаку); повлачи се у себе; код мање деце јавља се ноћно мокрење, ноћне море, муцање. Често мислимо да се насиље не може десити нама и да се дешава само другим људима, али оно је заправо веома раширено. Једно велико истраживање у 237 основних школа у Србији у ком је учествовао 109.151 ученик и преко 15.000 одраслих показало је да вршњачко, школско насиље трпи скоро половина ученика – 44%. Насиље нешто више трпе дечаци него девојчице, као и млађи (3. и 4. разред) у поређењу са старијим ученицима (7. и 8. разред). Ако знаш за овакве случајеве, реагуј! Увек можеш о томе да разговараш са родитељима или старатељима, школским психологом, пријатељима или одраслим људима којима верујеш, или са било којом особом којој верујеш и мислиш да може помоћи или учинити нешто тим поводом. На свакоме од нас је да даје све од себе да наше друштво и свет у целини постану једно боље и мирољубивије место. Стихови песме која се приписује немачком пастору Мартину Нимелеру упечатљиво илуструју важност

о поруци ове песме. Немој ћутати! Edukapromo

јер

Добро размисли

268 Насиље је друштвено неприхватљиво, неморално и кажњиво. Насиље никада није решење и за њега је одговоран увек и једино насилник. Морамо насиљу рећи: Не! Један од начина да станемо на пут насиљу је да радимо на његовој превенцији или спречавању, развојем социјалних вештина и просоцијалности. Насилно понашање је често последица одсуства одговарајућих социјалних вештина, неадекватне социјалне комуникације и лошег разумевања социјалне ситуације. Социјалне вештине се, као и све друге вештине и облици понашања могу научити, те то може бити важан пут превенције насиља. Ово, између осталог, укључује развој способности да се прате и контролишу осећања, мисли и поступци (нпр. контрола беса и импулса); развој емпатије; суочавање са проблемима у односима са другим људима и њихово компромисно решавање, вођење рачуна о добробити свих страна; успостављање позитивних интерперсоналних односа; вредновање себе и других, одговорност, толеранцију. Веома је важно да развијаш своју самосталност и своје самопоуздање, да негујеш своја права и одговорности, али и да поштујеш права и одговорности других (у наредном поглављу ћеш схватити да то зовемо асертивност). Само на тај начин ће се уместо нагомилавања проблема радити на њиховом решавању! СажетаК Дефиниција Процес социјалног учења путем којег стичемо социјално релевантне, за живот у друштву важне облике понашања и формирамо се као личности са својим специфичним карактеристикама називамо социјализацијом извори и агенси социјализације Садржај социјализације зависи од културе и друштвеног система (који представљају изворе социјализације). Фактори преко којих култура и друштво утичу на појединца јесу агенси социјализације. Најважнији агенси социјализације су породица, школа, вршњаци и медији. ефекти социјализације Крајњи производ социјализације јесу различити облици понашања. Две најважније групе су просоцијално понашање (облици понашања усмерени на добробит, сарадњу и помагање другим људима) и антисоцијално понашање, које је у супротности са друштвеним, моралним и правним нормама. Насиље Насиље је један од најважнијих облика антисоцијалног понашања и представља неоправдано и намерно повређивање друге особе. Најчешће се разликују физичко, вербално, социјално, сексуално и дигитално насиље. Edukapromo

269 Социјалне вештине Социјалне вештине које укључују широк опсег различитих карактеристика и понашања (емпатија, контрола беса, конструктивно решавања конфликата, асертивност, самопоштовање, сарадљивост итд.) представљају важан начин превенције и борбе против насиља. КључНе речи насиље социјализација социјално у чење извори социјализације агенси социјализације просоцијално понашање асоцијално понашање антисоцијално понашање школско насиље силеџијство питања и задаци I гРУПа ПиТања: ПР ОВеРи Да Ли зНа Ш ОСНОВНе ПОЈМОВе и чињеНиЦе.

Дефиниши појам социјализације.

Које с у две главне групе ефеката социјализације? Илуструј примером сваки од њих.

Који с у најважнији агенси социјализације? 4. Опиши улогу и важност вршњака као агенса социјализације. 5. Шта је просоцијално понашање? А асоцијално понашање? 6. Наведи о којим врстама насиља најчешће говоримо. 7. Објасни на који начин су социјалне вештине важне за превенцију насиља. Edukapromo

270 II гРУПа ПиТања: а На ЛизиРаЈ, КРиТичКи РазМиСЛи и ПРиМеНи. 1. Размисли о томе у каквом су односу агресивност и насиље. Да ли с у ти појмови синоними? Може ли неко бити агресиван, а да не буде насилан? 2. О улози медија се најчешће говори у негативном контексту –они презентују садржаје који подстичу насилно и антисоцијално понашање. Да ли медији могу бити инструмент у промовисању просоцијалног понашања? Како би то изгледало? Пронађи неки пример за то. III гРУПа ПиТања: ПР ОВежбаЈ и ПР ОДиСКУТУЈ У гРУПи иЛи На чаСУ. 1. На нивоу одељења организујте разговор о проблему насилништва. Размотрите да ли је школско насиље проблем у вашој школи или одељењу. Информишите се о томе да ли је ваша школа у неком програму за превенцију вршњачког насиља и у чему се он састоји. Дискутујте о томе шта ви као одељење можете урадити да спречите случајеве насилништва у вашем одељењу или школи. Утврдите, рецимо, неколико једноставних одељењских правила против насилништва које ћете формулисати заједнички са наставницима (нпр. нема вређања на друштвеним мрежама). Око правила би требало сви да се сложите и да предвидите награде за оне који их се придржавају (нпр. јавна похвала на родитељском састанку) и казне за оне који та правила не поштују (нпр. мора на друштвеним мрежема да се јавно извини). Можете такође организовати и неке заједничке позитивне активности, попут сарадничког учења, групног рада и слично. Edukapromo

1. Срна, Ј. (2003). Насиље. Београд: ИП „Жарко Албуљ”.

кратка

написана на занимљив начин, у форми питања и одговора.

2. Попадић, Д., Плут, Д. и Павловић, З. (2014). Насиље у школама

271

Ова

пре свега

књига бави се проблемом насиља и намењена је

младима,

2006. до 2013. године. Београд: Институт за психологију и УНИЦЕФ. У овој књизи можеш пронаћи податке великог истраживања у основним школама у Србији које се бави раширеношћу вршњачког насиља, карактеристикама ученика који трпе или врше насиље, о мишљењу одраслих у школи о овој теми и слично. 3. БаронКоен, С.

Психологија зла. Београд:

Књига се бави људском склоношћу према злочиначким и насилним делима, посебно из угла повезаности таквог понашања са недостатком емпатије с другима. аКо желиш да више СазНаш о овој теми, потражи Следеће Књиге: Edukapromo

Србије: анализа стања од

(2012).

Clio.

Edukapromo

273 XIV КОМУНИКАЦИЈА КАД ПРОУЧИШ ОвО ПОглАвље, МОћИ ћеШ ДА: • објасниш шта је комуникација и како се с ве може комуницирати;

богатство људске комуникације и њ ен значај за лични и социјални живот;

ризике и избегнеш невоље и с укобе када комуницираш;

с воје вештине комуникације;

д а постоје индивидуалне и интеркултурне разлике у комуникацији и д а их у важаваш; • користиш модел асертивне и ненасилне комуникације; • наведеш с пецифичности дигиталне комуникације и боље користиш комуникационе технологије избегавајући њихов негативан ефекат. Прошлог лета Ања и Димитрије летовали су на грчком острву Скијатос. Једне вечери журили су на аутобуску станицу како би ухватили последњи аутобус који из града води до хотела у коме су одсели. Када су стигли, два аутобуса су управо полазила са станице. Зауставили су први који је кренуо и, будући да нису знали грчки језик, возачу су неколико пута поновили име хотела надајући се да ће он разумети шта желе да га питају. Возач је без речи климнуо главом горедоле и они су задовољно сели у задњи део аутобуса. Када су дошли до последње станице, са запрепашћењем су схватили да су на потпуно другом крају острва, на непознатој аутобуској станици с које више те ноћи није било полазака. Ноћ су провели на станици чекајући први јутарњи аутобус да се врате у хотел, непрестано се питајући зашто их је возач аутобуса тако хладнокрвно преварио. Међутим, овај неспоразум лако је могао бити избегнут да су Ања и Димитрије знали нешто више о невербалној комуникацији. То је, између осталог, тема овог поглавља. Edukapromo

• представиш

• препознаш

• унапредиш

• разумеш

• Када једна пчела

пр онађе ливаду

пуну полена, она

сложеним

„плесом” испред

кошнице осталим

пчелама преноси

информације о

Комуникација у

знакова.

274 Када се каже „комуникација”, прво на шта помислимо јесте двоје (или више) људи који разговарају. То је сасвим разумљиво јер комуникација речима заузима веома важно место у људском животу и често се каже да човек не може а да не комуницира. Међутим, добро знамо да људи не комуницирају само речима и да осмех, преки поглед, па и ћутање често говоре више од речи. Такође, људи нису једини који испољавају облике понашања које бисмо могли назвати комуникацијом. Да ли вране или пчеле (или животиње уопште) кому ницирају? А људи и машине? Или машине међусобно? Пре него што одговоримо на ова питања, морамо утврдити шта подразумевамо под комуникацијом јер од тога зависи кога ћемо и шта обухватити тим термином. Комуникација у ширем смислу одређује се као интеракција путем знакова. Знакови су дражи (стимулуси) које преносе одређену информацију и, као што им само име каже, имају одређено значење – представљају нешто или указују на нешто. Обично се разликују две врсте знакова: сигнали и симболи. 1.1. Сигнали и симболи Зашто је битно да ли се неко смеје спонтано или намерно? Један знак је сигнал ако указује на нешто са чиме је на природан (нужан) начин повезан: ако чујемо пса како режи, знамо да је боље да га се клонимо, ако неко кашље, то нам говори да има неких проблема с грлом, а ако се зноји, да му је претопло... Ови примери указују на једн у важну карактеристику сигнала: одашиљу се спонтано и ненамерно и директна су последица онога на шта упућују. Ако је некоме непријатно, поцрвенеће. Та особа тиме не жели намерно да нам пошаље одређену поруку (баш напротив, вероватно ће то покушати да сакрије), али ће то за нас бити информација на основу које ћемо донети одређени закључак. Мало је вероватно да неко може намерно поцрвенети да би нам нешто саопштио. Тон и висина гласа, усмеравање погледа, изрази лица, положај главе и тела, гестикулација, али и мјаукање мачака, лавеж паса, пе

комуникације Шта је комуникација?

1. Појам

ливада налази и колико

удаљена. Да ли

томе где се

је

ширем

– интеракција путем

или

који

или указује на нешто. Сигнал –

тано и ненамерно емитовани знак који

на нешто

природно

жно) повезан. Edukapromo

смислу

Знак – драж

стимулус

представља

спон

указује

са чиме је

(ну

вербални (нпр. речи), тако и невербални (нпр. гестови, слике,

сма птица – све су то сигнали на основу којих закључујемо о одређеним стањима других људи или других организама. Међутим, људи знакове не емитују само спонтано и ненамерно, напротив. Ако свесно желимо да саопштимо неку поруку или да пренесемо неко значење, користимо знакове који се називају симболима. Симбол је намерно емитовани знак са договореним значењем који представља нешто или стоји уместо нечег другог са чиме није природно и нужно повезан. Застава је симбол државе, бели мантил симбол одређене професије, аплауз симбол одобравања итд. Из ових примера јасно ти је да симболи могу бити како

симболе (за шимпанзу би ове речи које читаш биле само гомила линија и об

о мишљењу било речи, симболи су један од елемената путем којих се одвија мишљење. Стога, када се у психологији говори о комуникацији, под тиме често подра зумевамо комуникацију у ужем смислу – интерак цију путем симбола. Симбол – намерно емитовани знак са договореним значењем који представља нешто или стоји уместо нечег другог са чиме није природно повезан. Комуникација у ужем смислу –интеракција путем симбола, намерно преношење значења, тј. порука. • Којом врстом знакова чешће изражавамо емоције: симболима или сигналима? 275 Употреба симбола и њихово намерно одашиљање практично значи да о комуникацији можемо говорити једино као о облику социјалне интеракције између људи. Животиње „комуницирају” једино сигна лима. Било је вредних покушаја да се шимпанзе науче некој врсти језика, тј. коришћењу симбола (попут оних у гестовном језику). Два најпознатија примера јесу шимпа нзе Вашое и Сара. Након интензивног подучавања Вашое је научила 34 речизнака, док је Сара владала речником од око 130 речи. Међутим, употреба ових речи/симбола по много чему је била ограни чена и ни близу онога што дете од три године одавно прева зиђе. Беба почиње да користи прве речи у узрасту од 10 до 12 месеци; до 18. месеца има речник од приближно 30 до 50 речи, док дете између друге и треће године користи око 1000 речи, може да их комбинује и формулише непотпуне реченице (о појави и развоју симболичке функције код деце можеш прочитати у поглављу „Мишљење”). 2. вРсте КОМУНИКАЦИЈе На које све начине међусобно комуницирамо? Постоје два основна вида комуникације међу људима: вербална и невербална комуникација. Edukapromo

звуци итд.). Једино су људи у стању да смишљају и употребљавају

лика). Као што је у поглављу

комуникација

Добар дан, поштовани

276 Сви симболи, па и језик, друштвена су творевина, продукт заједничког живота људи. Усвајањем језика усвајају се доминантна уверења и вредности заједнице у којој особа одраста, али и специфична „слика” света. То нам открива сам језик одређене заједнице, у коме се посебно наглашавају елементи физичког и социјалног све та који су за њу важни. На пример, у језику хопи, једном од језика староседелаца Северне Америке, постоји реч за птице и још само једна реч за све остало што лети (авиони, инсекти...), а у аустралијском језику пинтупи постоји десет различитих речи за различите врсте рупа (у предмету, у земљи, рупа у којој живе мрави итд.). Значење језичких исказа не може се потпуно разумети уколико се у обзир не узме социјални контекст комуникације. Један исти језички исказ може имати потпуно различито значење у различитим социјалним контекстима. Да би се примерено употребљавао језик, 2.1. Вербална комуникација Како разумеш шта овде пише? Вербална комуникација је комуникација вербалним симболи ма, употребом речи, односно говорног и писаног језика као најсложенијег и најсавршенијег система симбола који се користе према утврђеним правилима. Помисли само колико постоји речи и начина на које се оне могу смислено комбиновати у српском језику. Вербална

–

Поред тога што доприноси развоју како појединца, тако и друштва у целини, језик често може бити моћан инструмент за очување потлаченог и неравноправног положаја

друштвених група. Један такав пример јесте оно што се назива сексистички језик, који одражава уверење да је мушки род доминантнији и важнији од

лако видљиво уколико, рецимо, размислиш о разлици у значењу речи домаћин и домаћица или секретар и секретарица. Или, погледај исказе који су наведени испод: •

слушаоци... • Драги читаоци...

Ученици су кренули на екскурзију... Схваташ ли шта је овде проблематично? Постоје ли слушатељке, читатељке, грађанке, ученице? • гугл преводилац је домишљат покушај да се омогући брзо превођење текста са страног језика. Ипак, компјутерско превођење још увек не достиже вербалне вештине људи. Зашто? Edukapromo

комуникација вербалним симболима.

појединих

женског. То је

• Грађани су се данас окупили... •

277 није довољно само познавати речи, правописна и граматичка пра вила, већ се морају познавати и одређена социјална правила његове употребе. Ова неписана правила одређују, на пример, коме се персира, а коме не, или како се једно исто питање поставља познатим особама, а како непознатим. Да бисмо на прави начин разумели значење језичких исказа, морамо водити рачуна о томе ко говори, шта говори, коме говори и с којим циљем. 2.2. Невербална комуникација Може ли се комуницирати без речи? Добро знамо да се међусобно можемо врло добро разумети и кад уопште не користимо речи. Одређени израз лица, покрет очима, главом или рукама често су сасвим довољни. Ово споразумевање без речи назива се невербалном комуникацијом. Она укључује како невербалне сигнале, тако и симболе. Добар део невербалне комуникације одвија се ненамерно и без контроле. Због тога се људи често ослањају управо на ову врсту кому никације када процењују искреност неке особе, нарочито у ситуацији када постоји несклад између вербалне и невербалне поруке. Углавном можемо да планирамо и контролишемо шта ћемо рећи (вербалну кому никацију), али далеко теже то како ћемо нешто саопштити (невербалну комуникацију), па се често претпоставља да је управо то показатељ онога шта друга особа стварно мисли. Без невербалне комуникације споразумевање међу људима било би веома отежано, компликовано и препуно неспоразума. Међутим, постоје случајеви који указују на то Невербална комуникација – комуникација употребом различитих невербалних знакова (сигнала и симбола). С другим људима комуницирамо и путем физичке близи не коју с њима успостављамо. Само блиским особама дозвољавамо да нам приђу ближе, док се у односу на непознате људе држимо на дистанци. Када нам неко непознат без неког посебног разлога приђе преблизу, доживљавамо нелагоду и непријатност и потребу да се удаљимо. Штитимо свој лични простор. Веома интересантну илустрацију важно сти личног простора можеш видети ако на претраживачу јутјуб укуцаш „klm personal space”.

Edukapromo

278 да се можемо споразумети и без невербалне комуникације или уз њену минималну улогу (на пример, писаним порукама). Такође, ослањање искључиво на невербалну комуни кацију понекад неће бити довољно у међусобном споразумевању (невер бална комуни каци ја једног Кинеза неће нам бити од помоћи без минималног удела вербалне кому никације). За употребу невербалних симбола важи исто што и за вербалне симболе. Њи хово значење је произвољно, договорено и мора се научити. Један исти гест може имати веома различито, па и потпуно супротно значење у две различите средине. У то се лако можеш уверити на следећим примерима. Чињеница да не знамо шта поручују прва два геста (први – „Шала ти уопште није смешна!”, други – „Буди добар или ћу те казнити!”), а да трећи има потпуно другачије значење него у нашој средини („Носи се!”), указује како на социјално порекло невербалних симбола, тако и на значај социјалних фактора и у невербалној комуникацији. Ту лежи и објашњење неспора зума јунака уводне приче и возача аутобуса. У нашој култури, климање главом горедоле има потврдно значење („да”), док одмахивање главом леводесно има одрично значење („не”). Међутим, само неколико стотина километара ју жно, ситуација је сасвим обрнута. Када Грци желе покретом да кажу „не”, они ће климнути • Замисли да неко с оваквим изразом лица изговара: „Баш ми се свиђа твоја нова фризу ра!” Будући да вербална порука није праћена и одговарајућим невербалним сигналима (нпр. спонтаним и искреним осмехом) које је теже контролисати, вероватно бисмо посумњали да она и није баш искрена. Шта бисмо о мишљењу ове девојке о новој фризури рекли на основу њеног израза лица? Када се људи у Индонезији кажипрстом додирну испод пазуха, желе нешто да саопште. Можеш ли да претпоставиш које је значење овог геста? А овог кружног покрета кажипрстом око уха који користе људи у Саудијској Арабији? Када би ти неко упутио овакав гест, ти би то разумео/ разумела као поруку да је све у реду, добро урађено и сл. Шта мислиш, које значење овај гест има у Ирану? Edukapromo

„intercultural communication”

„cultural diﬀerences in communication”).

3. уСлови уСПеШне комуникације

3.1. Процес

испред биоскопа”) мора је најпре

кодирати у поруку служећи

279 главом горедоле, што особа која с тим није упозната може схватити потпуно другачије (и притом чак упасти у непријатну ситуацију). Како бисмо избегли могуће неспоразуме у комуникацији, веома је важно разумети и уважити ове интеркултурне разлике. Неке корисне примере међукултурних разлика у комуниацији можеш пронаћи на интернету (претражи јутјуб користећи кључне

речи

или

Зашто некад није јасно „шта је писац хтео да каже”? Слика 14.1. Процес комуникације Свакодневно се сусрећемо с неспоразумима у комуникацији. Један такав описан је у уводној причи овог поглавља. Да бисмо могли да спречимо неспоразуме, потребно је да најпре размислимо о са мом процесу комуникације и о његовим основним елементима.

комуникације Како се комуникација одвија? Процес комуникације можемо поједностављено схематски прика

пренесе од ређену информацију („Наћи ћемо се у осам сати

зати на следећи начин (Слика 14.1). Особа која жели да

неким

кôд. Језик је управо један такав кôд,

како да фонеме искомбинујемо у речи, а речи у реченицу. Порука се преноси од ређеним каналом – медијем (усмено, писмено итд.). Порука стиже до друге особе која је мора декодирати (разумети да треба у осам сати да буде испред биоскопа). Што се више кодирана и декодирана информација поклапају, то је кому никација успешнија. Кôд – систем знакова који је дефинисан одређеним правилима. Медиј – канал којим се преноси порука. Edukapromo

се притом

правилима. Тај скуп правила назива се

па морамо знати, рецимо,

280 3.2. Узроци неспоразума у комуникацији Шта изазива сметњ е на везама? Постоји више могућих узрока неспоразума у комуникацији. Међу најважнијима су непостојање заједничког кода, разлика у конотативном и денотативном значењу речи, разлика у индивидуалним способностима и карактеристикама учесника у комуникацији и спремност да се комуникација успостави. Разумевање поруке је практично немогуће ако говорници немају заједнички кôд. Не можете разумети особу која вам се обраћа на језику који не разумете. Да ли знаш због чега је значајан такозвани Камен из Розете? У питању је египатска камена плоча направљена 196. године пре нове ере коју су открили Францу зи за време Наполеонових похода, 1799. године. На њој је исти текст паралелно исписан на три различита начина: хијероглифима и двама старогрчким писми ма. Захваљујући томе, ЖанФрансоа Шамполион је упоредним преводом текста с камена успео да дешифр ује египатске хијероглифе који су на њему били написани, што ником пре њега није пошло за руком. Ово откриће омогућило је разумевање до та д потпуно нера зумљивих записа хијероглифи ма, а тиме и разумевање једне античке цивилиза ције. Овај пример лепо илуструје значај познавања кода за разумевање пору ка које, у овом случају, долазе из прошлости. Камен из Розете данас се налази у Британском музеју у Лондону. Међутим, чак и међу особама које говоре истим језиком може доћи до неспоразума јер речи имају денотативно, основно значење, али и конотативно, афективно значење. Рецимо, ако чујемо: „Он је успешан бизнисмен”, ово „бизнисмен” би неко могао разумети као успешан привредник, предузетник и сл., а неко други опет као тајкун, као неко ко се бави сумњивим пословима и сл. Разлог за то је чињеница да се конотација ове речи разликује. У једном случају је позитивна, а у другом негативна. Постоје речи које су нарочито засићене емоцијама (демократија, слобода, секс, неправда, пропаганда итд.) и зато могу бити препрека успешној комуникацији. Поред тога, разлике у индивидуалним способностима и карактеристикама говорника (узраст, степен образовања, интелигенција и сл.) могу условити да се истој поруци даје различити смисао. Неки несвесни или делимично свесни механизми, о којима је било речи у поглављу о личности (прижељкивања, страховања итд.), могу такође утицати на обликовање поруке и на искривљено тумачење њеног садржаја. Исто важи и за нека проEdukapromo

може да се појави такозвани схизофрени говор, чију комуникативну функцију,

281 лазна (умор, болест, дејство алкохола итд.) или релативно дуготрајна психичка стања. Највећи проблем многих особа с менталним поремећајима јесте то што су веома усамљене. Неке од њих немају адекватно развијене вештине разумевања и саопштавања (посебно осећања), па не умеју да допру до других људи, који управо због тога зазиру од њих. За аутизам је карактеристична неспособност за дужу вербалну кому ни кацију, као и говор који је неразумљив и специфичан (необична висина и брзина говора, непоштовање граматичких правила, аутоматско и дословно пона вљање онога што је особа

психичког

она уопште постоји, други људи тешко откривају

Током

поруке могу се десити

Ако разговарате мобилним телефоном у веома прометној улици у саобраћајном шпицу, постоји могућност да не чујете добро свог саговорника или саговорницу и да не разумете поруку на прави начин. У тој ситуацији рекли бисмо да је за неспоразум крив шум. Но, и поред ових могућих тешкоћа, за успешну комуникацију су можда најпотребнији спремност и жеља да се она успостави. Посебну важност у људској комуникацији има асертивна комуникација. Шум – све оно што може да омете пријем и правилно разумевање порука. • Који су све узроци неспоразума у догађају из уводне приче? „— Ево — рече он и написа почетна слова: к, с, м, о, т, н, м, б, ј, л, т, з, н, и, т? Та слова значила су: ’кад сте ми одговорили: то не може бити, је ли то значило –никада, или тада?’ Није било никакве вероватности да ће она моћи разумети ту сложену реченицу; али он погледа у њу са таквим изразом као да му живот зависи од тога да ли ће она разумети те речи. [...] — Разумела сам — рече поцрвеневши. — Која је ова реч? — упита он показујући на ’н’ које је означавало: никада. — То значи никада — рече она — али то није истина! Он брзо избриса све написано, пружи њој креду и устаде. Она написа: т, ј, н, м, д, о. [...] Одједном, он засија: разумео је. То је значило: ’Тада ја нисам могла друкчије одговорити.’ Он погледа у њу упитно, плашљиво. — Само тада? — Да — одговори њен осмејак.” Сцена између Љевина и Кити, јунака Толстојевог романа Ана Карењина, на диван начин илуструје колико мало је потребно да се људи, ако то желе, добро разумеју. Edukapromo

последње чула итд.). У стањима бурног

растројства

ако

– он личи на „салату од речи”, неповеза но, неорганизовано и бесмислено говорење, „брбља ње” без икаквог значења.

преношења

разна ометања.

Елементи

КАДА (описујемо понашање друге особе

без вредновања, процењивања и сл.)

ОНДА (последице које такво понашање

има на нас)

ОСЕЋАМ (наводимо како се осећамо

КАДА другима кажеш оно што сам ти рекла у поверењу...

ОНДА имам утисак да ти не могу веровати...

282 3.3. Асертивна комуникација Можемо ли се расправљати без вређања? Асертивна комуникација подразумева изражавање ставова, мишљења, осећања и потреба на директан, искрен и отворен начин, али уз уважавање друге особее. Комуницирати асертивно значи имати свест да имаш права на то да те други људи саслушају и схвате озбиљно, да нешто одбијеш без осећања кривице, да тражиш оно на шта имаш право. Укратко, да се заузмеш за себе на неагресиван и ненаметљив начин, али да та иста права признаш и другима. Кључ за асертивну комуникацију јесте јасно изношење сопственог мишљења, али без окривљавања и осуђивања друге особе. Најбољи начин да се то постигне јесу такозване „ја” поруке. То су пору ке у којима у ситуацији конфликта с другом особом о властитом стању говоримо у првом лицу једнине. Важност порука које почињу: „Ја осећам... Ја желим...”, огледа се у томе што оне нису увред љи ве нити се због њих особе могу сукобљавати, јер нико не може неком другом приговорити што се осећа или мисли на одређени начин. Због тога нам овакав вид комуникације омогућава да мирно отклонимо неспоразуме и да пронађемо решење које је обост рано прихватљиво. Формула асертивне, „ја” поруке могла би се исказати на следећи

начин:

Пример

„ја” поруке

у вези

ОСЕЋАМ се повређеном и изневереном и... И ЖЕЛЕО/ВОЛЕО БИХ (предлажемо могуће решење) ЖЕЛЕЛА бих да убудуће такве ствари задржиш за себе... Овако исказана порука звучи много боље него: „Ти си једна ала пача!” Зар не? Коришћење „ја” порука не значи да треба да поставимо себе у центар света, већ само то да поступамо у складу са сопственим интересима, да се боримо за себе и да користимо лична права, али не науштрб других. Асертивна комуникација, такође, не подразумева нужно да се саговорници слажу. Асертивно је рећи и „Ја се не слажем с тобом”. Међусобни односи постају искренији и равноправнији када се комуницира отворено и уз међусобно уважавање.

с тим)

– директно и

изра

ставова, мишљења, осећања и потреба којим особа штити своја права уз

права друге особе. • „Преведи” поруку : „Ти никада не држиш реч” на језик асертивне комуникације користећи формулу „ја” поруке. Edukapromo

Асертивна комуникација

отворено

жавање

истовремено уважавање

Током човекове историје, комуникација између људи се практи

чно одвијала уживо, лицем у лице. Тек крајем 19. века појављују се телеграф и телефон, после Првог светског рата радио, а

Други светски рат и телевизија. Интернет у ширу употребу улази деведесетих година XX века, а почетком новог миленијума развијају се и

прве виртуелне друштвене мреже. Свака од ових иновација била је

мала револуција у комуникацији између људи. Иако заснована на

истим принципима као и она лицем у лице, комуникација овим

средствима масовне комуникације по много чему је специфична. Интернет и мобилни телефони комуникацију су учинили

и лакшом. Данас су сви стално „доступни”

допрети до великог броја људи.

твитови...), скраћеницама (Поззз), акронимима

једноставније већ изостају пратеће невербалне компоненте усмене

од значења које би

сл.).

Најзад, овај вид комуникације (путем компјутера, телефона и сл.)

има и своју тамну страну. Због доживљаја анонимности и заштиће

283

пред

можемо лако и брзо

Превазиђене су временске (чекање на одговор, путовање писма поштом и сл.) и просторне препреке комуникацији (можете ступити у контакт готово с било ким на планети где год се налази). Лакше је примити поруку него икада пре, а круг људи до којих је могуће допрети никада није био већи. Језик који се користи у овом виду комуникације по много чему је нов и специфичан. Обилује новим речима (четовање, лајковање,

(LoL) и креираним

томе, комуникација овим путем обично

вербалне

бржом

те

симболима (@, #). Упркос

је сиромашнија. Не само да су

поруке краће

поруке. Нешто

било пренето невербалним путем може се надо

друге

интерпункци

местити на

начине (коришћењем „емотикона”,

јом и

(попуштања контроле). На интернету су људи спремнији да неке најинтимније детаље из свог живота поделе са странцима, али и да буду агресивнији према другима, што често има веома озбиљне последице. Појава тзв. дигиталног насиља последњих година све више се истражује. 4. СредСтва маСовних комуникација Извините, говорите ли „интернетски”? Средства масовне комуникације – средства комуникације којима се порука преноси великом броју прималаца (на пример, штампа, радио, телевизија, интернет). Дезинхибиција на интернету – попуштање контроле над понашањем у комуникацији путем интернета изазвано осећањем анонимности. Edukapromo

ности често долази до тзв. дезинхибиције

сАжетАК

Дефиниција

Edukapromo

284

Комуникација у ширем смислу подразумева интеракцију употребом знакова: сигнала (који се спонтано емитују) и симбола (којима се намерно преноси одређено значење). У ужем смислу, комуникација је интеракција путем симбола.

Две главне врсте комуникације јесу вербална

тј. система вербалних симболичких знакова) и невербална (без речи, употребом невербалних знакова). Симболи су социјалног порекла, а употреба језика је под утицајем социјалних фактора. Стога је за адекватно разумевање вербалне комуникације пресудно познавање социјалног контекста у коме се она одвија. И у невербалној комуникацији социјални фактори имају важну улогу јер значење невербалних симбола варира од културе до културе и мора се научити. Услови за успешну комуникацију Процес комуникације укључује пошиљаоца, средство или медиј комуникације, поруку и примаоца. Када порука коју је пошиљалац кодирао одговара оној коју прималац декодира, говоримо о успешној комуникацији. Проблеми у комуникацији могу се појавити услед дејства шума, непознавања кода или неспремности да се ступи у комуникацију и у однос с другом особом. Асертивна комуникација има посебно важну улогу у подстицању међусобног искреног разумевања. У контексту непрестане комуникације коју омогућава дигитална технологија и онлајн стил во та све више се говори о тзв. ди ги та лној буци – обиљу учесталих, сувишних или нејасних информација. Наметнута потреба за ажурношћу комуницирања (updating) носи са собом и га ђиваче” менталног здрав ља (окупирање паж ње, и обесмишљавање кому никације итд.). Зато је важно да научимо да се заштитимо, као и да не производимо ште те користећи нове технологије. Проучи препору ке које ти помажу да безбедно и одговорно користиш интернет сервисе и техничке уређаје (рачунар, слуша лице, телефон и сл.). Размисли о томе да ли је потребно да ти мобилни телефон објави баш сваку промену на друштвени м мрежама.

Врсте комуникације

(путем речи,

285 Средства масовнe комуникације Комуникација се у данашње време све више одвија путем средстава масовне комуникације, пре свега путем интернета, и одликују је неке специфичности у односу на комуникацију лицем у лице (бржа, јефтинија, али у извесном смислу и сиромашнија). КљУЧНе РеЧИ ПИтАњА И зАДАЦИ сигнал симбол вербална комуникација невербална комуникација комуникација у ужем смислу комуникација у ширем смислу знак кôд медиј шум асертивна комуникација средства

комуникације дезинхибиција на интернету I гр УПА ПИТА њА: Пр ОВЕрИ ДА ЛИ ЗНА Ш ОСНОВНЕ ПОјМОВЕ И чИњЕНИцЕ. 1. Објасни појам комуникације. 2. Које су две основне врсте знакова и у чему се разликују? 3. Које су две основне врсте комуникације? 4. Који су основни елементи процеса комуникације? 5. На веди могуће изворе неспоразума у комуникацији. 6. Шта је асертивна комуникација? 7. У чему су специфичности интернет комуникације? Edukapromo

масовне

286 II гр УПА ПИТА њА: АНА ЛИЗИрАј, КрИТИчКИ рАЗМИСЛИ И ПрИМЕНИ.

У т ексту је направљена разлика између две основне врсте зна кова, сигнала и симбола. Можеш ли да наведеш пример једног истог знака који може бити и сигнал и симбол? Од чега зависи када је једно, а када друго?

На следећим сликама су приказани знакови, али шта су симболи, а шта сигнали? 3. Се ти се неког примера из личног живота када си некога у кому никацији лицем у лице ухватио/ухватила у лажи. Да ли ти је на то више указивала вербална или невербална комуникација? А неки пример када си неког погрешно оптужио/оптужила да ла же? Како су се те две ситуације разликовале у погледу карактеристика вербалне и невербалне комуникације?

Edukapromo

(на пример, питајте колико је сати, где се налази зграда гимназије и сл.). Притом члан тима

датак да прекрши нека правила невербалног понашања, рецимо да непознатој

уда љености прати реак ције особе којој члан тима прилази. Поновите вежбу неколико пута. Нека се различити тимови

1. Розенберг, М. (2002). Језик саосећања

наставна средства.

2. Табс, С. (2013). Комуникација

3. Теркл, Ш. (2011). Сами

Clio.

287 III гр УПА ПИТА њА: Пр ОВЕЖБАј И Пр ОДИСКУТУј У гр УПИ ИЛИ НА чАС У. На правите неколико тимова (3–5 чланова) који ће најпре спровести један једноставан експеримент. Одаберите случајног прола зника (на улици, аутобуској станици итд.) коме ће један члан тима прићи и поставити неко уобичајено питање

има за

особи

ближе него

то у комуникацији

приђе

што је

незнанаца уобичајено (приближно пола метра). Остатак тима би требало да са

окупе

Какве су биле реакције пролазника? Да ли је било ра злике у реакцијама између пролазника мушког и женског пола? Како бисте објаснили уочене реакције? Како је читаву ситуацију доживео члан тима који је прилазио незнанцима? АКО желИШ ДА вИШе сАзНАШ О ОвОЈ теМИ, ПОтРАжИ

КњИге:

потом

и анализирају ре зултате.

слеДеће

. Београд: Завод за уџбени ке и

У књизи су приказани основни принципи и примена модела не

насилне комуникације.

и контекст. Београд:

Књига

преглед са зн ања о феномену комуникације и неким повезаним областима.

– принципи

представља обиман и целовит

заједно. Београд:

Веома интересантна књига која се бави тиме како нове технологије преображавају наше односе с другим људима, али и нас саме. Edukapromo

Edukapromo

• разумеш

•

• боље саосећаш с другим људима;

•

289 КАДА ПРОЧИтАШ ОвО ПОглАвље, МОћИ ћеШ ДА:

опажања других особа;

сложеност процеса

првог

објасниш како долази до формирања

утиска;

долазимо до закључака о узроцима понашања других

разумеш како

људи;

у обзир познате облике пристрасности и грешке у опажању себе и других и предупредиш сукобе који би се на њима заснивали; • наведеш разлоге што нам се неки људи свиђају више од других. Замисли да те једне вечери у граду неко упозна са Страхињом. Колико времена би ти било потребно да утврдиш да ли ти се он допада или не или каква је он особа? Вероватно не много. Или, замисли једног типичног Јапанца. Које би ти његове особине прве пале на памет? Вредан? Радан? Дисциплинован? Вероватно нешто од овога. Размисли о својим најбољим другарицама и другарима. Има ли међу њима оних који се од тебе веома разликују у погледу интересовања, ставова, мишљења? Вероватно не. Како је могуће унапред знати да би утисак о Страхињи (вероватно) био брзо формиран, да прво што нам пада на памет за Јапанца није то да је, рецимо, шармантан, већ вредан или да немаш другове који су по неким битним карактеристикама различити од тебе? Одговори на ова питања леже у неким правилностима у опажању других особа и у међуљудским односима и то је тема овог поглавља. XV ОПА жАње ОсОБА И МеЂУљУДсКИ ОДНОсИ Edukapromo

узмеш

Опажање особа – скуп менталних процеса којима

човек долази до сазнања о другим особама, о њиховим својствима, карактеристикама и унутрашњим стањима.

290 У претходној лекцији рекли смо да је комуникација један од основних облика социјалне интеракције између људи. Говорили смо о томе како симболи и сигнали које одашиљу други људи за нас представљају важне информације на основу којих о другима изводимо одређене закључке. Сада ћемо се посветити детаљнијој анализи процеса опажања других људи и неких важних карактеристика међуљудских односа. Људи имају своја физичка својства (висину, тежину итд.), али опажање особа je само донекле слично опажању физичких објеката. Штавише, физичка својства особе и њено видљиво понашање увек су у функцији целовите процене – ко је та особа, каква је. Отуда сусрет с другом особом покреће читав низ сазнајних и процењивачких процеса који нам помажу да откријемо каква је та особа, какве су јој намере, у каквом је емотивном стању, којој групи припада и сл. Зато се често уместо о опажању особа или о социјалној перцепцији говори о сазнавању особа или о социјалној когницији. При упознавању других људи за нас су од примарног интереса њихова „невидљива” својства, као што су њихове жеље, потребе, особине, емоције итд. До њих не долазимо само чулним опажањем, већ закључивањем и другим сложеним интелектуалним процесима. Када, на пример, доносимо закључак да је неко поштен или лењ, ове особине не опажамо непосредно путем чула, већ о њима сазнајемо на основу одређених знакова које тумачимо помоћу сложених менталних процеса (нпр. видимо да неко нерадо нешто ради и избегава послове из чега закључујемо да је лењ). Ти процеси су најчешће брзи, несвесни и непоуздани. Под опажањем особа подразумева се скуп менталних процеса на основу којих долазимо до сазнања о другим особама, о њиховим својствима, карактеристикама и унутрашњим стањима. Постоје неки посебно битни моменти у том процесу, правилности у опажању других, али и специфичне грешке које се чине. 1.1. Улога емпатије Како препознајемо ментална стања других? Ако уверења, намере, жеље других људи не опажамо директно, како их онда препознајемо? Захваљујући својој способности да замислимо како се друга особа осећа, односно да себи представимо ум друге особе. Другим речима, да бисмо дошли до закључка о унутрашњим менталним стањима других, морамо замислити себе у њиховој кожи. Нужно је саосећати или емпатисати с њима. Емпатија је способност уживљавања у стање и доживљавање друге особе. Она 1. оПажамо ли оСобе или о њима

зАКљУЧУЈеМО

вања у стање и доживљавање друге особе и адекватно

вање

Емпатија – способност уживља

реаго

на њене мисли и осећања. Edukapromo

291 нам омогућује да препознамо шта друга особа мисли или осећа и да одговоримо на њене мисли и осећања на одговарајући начин. Емпатија практично значи ставити се на место друге особе, тј. видети и осећати онако како то она чини. Захваљујући емпатији ми практично „проживљавамо” ментална стања друге особе – и на основу личног искуства „знамо” шта осећа особа у некој посебној ситуацији и како то заправо изгледа. Тако, рецимо, знамо да особа која је управо постигла неки важан циљ осећа велику радост и исто тако знамо како изгледа тај доживљај. Емпатија је веома важна у свакодневном животу. Она нам омогућује дубоко и искрено разумевање друге особе, те је као таква суштински предуслов свих међуљудских односа. Јачањем емпатије јачамо и повезаност с другима. Емпатија је облик саосећања које нас чини способним да више водимо рачуна о томе како ћемо се међусобно опходити – да друге третирамо онако како бисмо и сами желели да будемо третирани. То у крајњој линији води већој и искренијој бризи за друге људе, већој међусобној толеранцији, хуманости и солидарности. Без емпатије постаје немогуће разумети да наши поступци могу повредити друге људе и да они имају осећања о којима треба водити рачуна. Емпатија се јавља у раним узрастима и има физиолошку основу. Бебе су способне да спонтано имитирају изразе лица одраслих, а то је развојна припрема за будућу социјалну когницију, емпатију, комуникацију. С друге стране, на основу неуропсихолошких истраживања можемо претпоставити да постоје неуролошке способности за емпатију. • Увиђаш ли значај емпатије за асертивну комуникацију, о којој смо говорили у поглављу о комуникацији? Деведесетих година прошлог века, тим научника из Италије вршио је неуролошка истраживања на мајмунима. Док би мајмун изводио одређене покрете, на пример руком узимао храну и приносио је устима, истраживачи су регистровали који се неурони у мозгу том приликом активирају. Открили су, међутим, нешто неочекивано. Исти неурони у мозгу мајмуна активирају се и кад он само посматра неког другог (мајмуна или човека) како приближава храну устима. Другим речима, једна група неурона у мозгу, који су названи огледални неурони, активира се током посматрања акције на исти начин као када посматрач сам изводи ту акцију. Огледални неурони откривени су и код човека, с тим што су код људи сложенији и развијенији. Њихова активација у нашем мозгу практично значи да емоције (или нека друга ментална стања) друге особе сазнајемо тако што их ментално „симулирамо” и индиректно доживљавамо. Постојање огледалних неурона заправо указује на урођене неуролошке основе за емпатију – предодређени смо за то да будемо посебно осетљиви на социјалне дражи и да на њих на специфичан начин реагујемо. Edukapromo

292 1.2. Први утисак о особи Како те „видим” када те први пут угледам? Када се спремаш за први сусрет с неком особом, сигурно много пажње посветиш свом изгледу, током сусрета мотриш на своје по нашање, пазиш шта говориш, јер желиш, можда и несвесно, да се представиш у добром светлу. Већина нас ствара утиске о другим особама веома лако и спонтано, па зато први контакт за нас има велики значај. Тада долази до формирања првог утиска, односно целовите и усклађене сликe о другој особи која се формира веома брзо, често на основу веома малог броја информација. Целовитост утиска се односи на особу у целини иако може бити заснован на информацијама које се тичу само неког аспекта друге особе. Замисли, рецимо, ситуацију да ти неко понуди списак речи којe описују непознату особу на коме се налазе следеће особине: енергичан, самоуверен, срдачан. Да ли можеш својим речима да опишеш ту особу, да наведеш неке додатне ствари о њој? Свакако, и тада вероватно можеш да потпуније опишеш њену личности, што би укључивало њене најразноврсније карактеристике (да ли је емотивна, каква је у односима с другим људима, каква је у школи или на послу, шта воли или не воли). Оно што је невероватно јесте да то можeмо извести на основу веома малог броја информација (у овом примеру на основу три особине). Поред тога, слика коју о другима формирамо смислена је, заокружена представа у којој као да нема несагласја. Сваки елемент, информација коју имамо о другој особи, део је једне шире целине. Ако би у горњем примеру неко од тебе тражио да наведеш још неке особине ове особе, вероватно би пре то било „причљив” и „друштвен” него „ћутљив” и „повучен”, зато Истраживања ука зују на то да постоји скоро невероватна способност обраде социјалних информација и доношења закључака о неким карактеристикама друге особе на основу минималног броја информација. Тако се, реци мо, показује да утисак о томе да ли нам је неко не познато лице привлачно или није можемо донети у времену од једне де сетине секунде; сексуална оријентација друге особе може се релативно успешно погодити, а интелигенција релативно успешно проценити на основу посматрања снимка те особе у трајању од свега неколико секунди. Први утисак – целовита и усклађена слика о другој особи која се веома брзо формира. • Како познату фразу „љубав на први поглед” можемо објаснити појавом првог утиска? Edukapromo

емоције на то покрећу. На основу понашања које запажамо код других људи, утвр

ђујемо шта је узрок таквом понашању. Овај

туђем, али и властитом понашању, односно

туђег или властитог

буција (атрибуција = приписивање, придавање).

Ако на улици видимо

293 што је то више у складу с формираном уопштеном представом о некоме ко је енергичан, самоуверен и срдачан (се ти с е појма гешта лта који смо спомиња ли у делу о опажању). Први утисак има важну улогу у развоју односа с другим људима (пре ћемо ступити у контакт са особом која нам се свидела на први поглед) и стабилан је, тежи да траје (не мења се лако као што се ствара). 1.3. Атрибуција узрока понашања Зашто радиш то што радиш? Када посматрамо друге особе, поред закључка о њиховим карактеристикама

нам се намеће и питање зашто одређена особа

то што ради и какве је намере, жеље, особине,

спонтано

ради

објашњавања

понашања одређеним узроком, назива се атри

процес приписивања узрока

како

испред нас пројурио аутомобил, понашање особе за вола

можемо приписати различитим узроцима. Можемо закључити да је реч о особи која је непажљива,

надмена, дакле да су у основи понашања неки чиниоци унутар особе (рецимо, особине личности). Међутим, можда возач жури у хитну помоћ јер вози некога ко је озбиљно повређен. Његово понашање бисмо тада повезали са неким спољашњим чиниоцем (нечим изван особе), рецимо са ситуацијом у којој се нашао и у којој би се већина људи понашала на сличан начин. Стварне узроке понашања других особа није лако открити јер то могу бити како различити унутрашњи чиниоци (особине, способности, знање и слично), тако и спољашњи чиниоци (ситуација, стицај околности, срећа и сл.). Посебне тешкоће ствара наша склоност да прикријемо стварне узроке понашања. 1.4. Зашто су представе о другима често погрешне Рекли смо да је процес доношења закључака о другим особама, о њиховим карактеристикама и узроцима њиховог понашања, брз и заснован на ограниченом броју информација. Стога постоји могућност да представа о другој особи буде нетачна и пристрасна. Постоји неколико карактеристичних „замки” у које људи упадају када суде о другим људима, а чији су резултат искривљени и често нетачни закључци. При опажању других особа људи се спонтано ослањају на неке претпоставке о људској природи, о томе које су особине важне и како су међусобно повезане. Ако знамо да је неко самоуверен и срдачан, као у примеру који смо навели, лако ћемо претпоставити да је и дружељубив јер „осећамо” да ове особине иду заједно. Претпостављамо да су црте или особине једне особе организоване у једну смислену и функционалну целину (у том смислу бисмо се веома изнена дили ако бисмо сазнали да је срдачна осо ба истовремено и пову чена и у друштву ћутљива). Ове претпоставке о међусобној повезаности црта представљају Атрибуција – процес приписивањa узрока туђем и властитом понашању.Edukapromo

је

ном

безобразна,

се исто

групе.

294 оно што се назива лаичком теоријом личности. Она нам помаже да лакше „дешифру јемо” другу особу јер, ако знамо за неке њене особине, лакше ћемо закључити и о неким другим за које претпостављамо да су са њом повезане. То нам, међутим, не гаранту је да је таква претпоставка тачна – лаичка теорија је научно непроверена, наивна теорија личности. Погрешна лаичка теорија личности води погрешним представама о другој осо би. Наша процена друге особе често може бити под утицајем општег утиска који о њој имамо. Ако знамо да она поседује неке особине које позитивно вреднујемо, ми ћемо и многе друге карактеристике те особе посматрати у позитивном светлу и обрнуто. За некога ћемо, на пример, рећи да је интелигентан и вредан само зато што, рецимо, знамо да је поштен, јер све ове особине за нас имају позитиван призвук. Ова појава општег тона у оценама различитих аспеката једне особе назива се ефекат „ореола” (тј. хало ефекат). Приликом опажања друге особе често имамо само мали број информација о њој. Заправо, није ни могуће прикупити све податке који би нам били потребни за исправно закључивање. Стога идемо ван онога што нам је доступно да бисмо „попунили празнине”, при чему неретко неосновано уопштавамо – на основу једног дела закључу јемо о целини. Посебно важан вид неоснованог уопштавања представља приписивање једној особи оних особина за које мислимо да их поседују припадници друштвене групе којој и та особа припада. Ово се назива стерeотипизирање. Уопштавање којим се истоветне особине приписују готово свим члановима једне групе, независно од стварних разлика међу њима, назива се стереотип. Сви имамо одређене представе о различитим „типовима” људи. На пример, у нашим очима сви Јапанци су вредни и радни, особе које слушају класичну музику префињене, Афроамериканци добри кошаркаши, Роми музикални итд. Стереотипи могу бити позитивни и негативни. С обзиром на групе на које се односе, најчешћи су родни, етнички и расни стереотипи. • размисли о особинама својих најбољих другара и другарица. Да ли су све оне баш тако усклађене? Да ли за неког од њих можеш да кажеш да је, на пример, срдачан, али и повучен? Лаичка теорија личности – претпоставке о међусобној повезаности особина друге особе које нису проверене научном методологијом.

„ореола” – појава општег тона

оценама различитих аспеката

особе.

– уопштавање којим

ветне

„На семафору плавуша удара кола испред себе. Љутити возач излази из кола и виче: — Женска главо, да ли си ти нормална?! Ма јеси ли ти уопште полагала возачки?! — Сигурно више пута него ти!!! — одговара плавуша.” • У ов ом примеру присутна су барем два стереотипа (о женама и о плавушама). Како гласе ти стереотипи? Критички о њима продискутуј. Наведи примере који им не иду у прилог. Edukapromo

Ефекат

једне

Стереотип

особине приписују готово свим члановима једне

295 Рекли смо да одговор на питање зашто се људи понашају на одређени начин можемо дати позивајући се на неке унутрашње или спољашње чиниоце. Међутим, приликом опажања туђег понашања склони смо да преценимо важност личних карактеристика (уну трашњих чинилаца), а да потценимо значај ситуације (спољашњих чинилаца). Такву склоност Већина људи има нека уверења о типичним особинама припадника своје или туђе етничке групе – какви су Срби, Хрвати, Американци, Руси. Међу

многобројна истраживања показују да су етнички стереотипи често ништа друго до „оптичке илузије”. Ако бисмо питали припаднике једне етничке групе које су то особине личности које су типичне за њихову или неку другу етничку групу, па онда упоредили те одговоре с резултатима добијеним на тестовима личности, до били бисмо неке интересантне податке. Једна студија у 49 различитих нација показала је да се типичном представнику своје групе често приписују особине које он заправо поседује у веома ниском степену. Поред тога, у стереотипима је присутно наглашавање разлике између сопствене и туђе етничке групе, а да тих разлика заправо нема. Најзад, разлике између припадника једне исте етничке групе неретко су веома велике. Етнички стереотипи стога нису пренаглашавање реалних разлика, већ веома често чисте измишљотине. Веома интересантну илустрацију етничких стереотипа можеш видети уколико у претраживач јутјуб укуцаш „31 Maps Mocking National Stereotypes”. Посебно забрињавајућа одлика стереотипа јесте то што они теже да дехуманизују људе и да све чланове једне групе сврстају у једну категорију. Тако стереотипи упућују на закључак да су сви чланови једне групе исти. Ово често води погрешним претпоставкама о другим људима, које могу имати веома озбиљне последице. Ако о припадницима неке друштвене групе имамо негативне представе, то може да подстакне непријатељско понашање према њима, стварање предрасуда и дискриминацију (о чему ћемо говорити у наредном поглављу).

тим,

Edukapromo

296 називамо основном грешком атрибуције. Шта то заправо значи? Замисли како одлазиш у продавницу да нешто купиш и на каси затекнеш једног веома нељубазног продавца. У таквој ситуацији вероватно помислиш да је он таква особа (нељуб азан, хладан, груб...). Међутим, могли бисмо навести многа друга објашњења за његово понашање: можда га је неоправдано критиковао шеф, можда ради другу смену заредом без паузе, можда пак има здравствених проблема. Ипак, уместо да кажемо да се одређена осо ба понашала на одређени начин зато што је била у одређеној ситуацији, склони смо да кажемо да се она тако понашала зато што поседује одређене личне особине. Веома је важно бити свестан тога да су утисци и атрибуције о другим особама често погрешни јер су последица наших склоности да о другим људима судимо поједностављено, пристрасно и на основу недовољно информација. Сама свест о томе може водити побољшању у опажању и оцењивању других људи. Ако знамо да на формирање утиска о другима утиче наша пристрасност, бићемо обазривији у својим судовима. Основна грешка атрибуције – склоност да приликом опажања туђег понашања прецењујемо важност личних карактеристика, а потцењу јемо значај ситуације. Претходна дискусија тицала се тога како опажамо друге особе и како у најопштијем смислу обрађујемо социјалне информације. Сада се окрећемо питању који то чиниоци утичу на развој трајнијих односа међу особама. Имамо снажну потребу да будемо с другим људима (сети се афилијативног и грегарног мотива). Активно тежимо развоју посебно значајне врсте односа с другим људима – блиских међусобних односа пријатељства и љубави. Одсуство значајних веза с другима изазива низ негативних последица: осећање усамљености, беспомоћности, отуђености. Много бројна сведочанства људи који су дуге периоде провели у самоћи говоре да је то једно од најнепријатнијих искустава које човек може да проживи. (Најстрожа казна у затвору јесте „самица”!) Сусрећемо се с великим бројем других људи, али је јасно да нам пријатељ или симпати ја н е може бити било ко. Шта је то што нас привлачи код других људи? Постоји више чинилаца; физичка привлачност, близина и сличност су међу важнијима. 2. МеЂУлИЧНА НАКлОНОст Зашто нам се свиђају они који нам се свиђају? Edukapromo

2.1.

физички привлачно. Истраживања показују да по стоје

стан

лепоте, који у многим културама важе као физички привлачни, барем ка да је реч о лицу. За

кости и увучени образи,

високе обрве. Код мушкараца се

физички привлачним сматрају крупне

очи, истакнуте јагодичне кости и

широка брада. Ипак, постоје и многе

разлике у стандарду лепоте међу при

падницима различитих култура. Тако се, рецимо, у Мауританији физички при

влачним сматрају пуније жене, док су у

Гани привлачнији нижи

297

одредница међуличне привлачности

физичка близина. Људи које чешће виђамо постају нам познатији, па су веће могућности да с њима развијемо пријатељство. Ово се дешава због

да што смо више нечему изложени, већи су изгледи да ће нам се то и свидети.

привлачности судимо ли о књизи по њеним корицама? Ма колико то деловало површно, многобројна истраживања показују да

физички изглед веома битна одредница међуличне привлачности. Једноставно речено, више нам се свиђају

привлачни људи. Наравно, одмах се намеће питање шта је

Ефекат близине Далеко од очију, далеко од срца Једна од основних

јесте

чињенице

2.2. Важност физичке

је

физички

женску лепоту везују се крупне очи, истакнуте јагодичне

универзални

дарди

лепоте. Такође, идеа ли људске лепоте мења ли су се и кроз епохе, о чему сведоче дела у историји уметности, моде, фотографије, филма. Захваљујући медијима, снажно се промовише идеал људске лепоте савременог доба. Због чега је физичка привлачност важна у међуљудским односима? Одговор једним делом лежи у такозваном стере• Могу ли се ефектом близине објаснити нека твоја пријатељства? Због чега је физичка привлачност важна у међуљудским односима? Одговор једним делом лежи у такозваном стереотипу „лепо = добро”, захваљујући коме се физички атрактивним људима придодају и неке друге позитивне и цењене карактеристике. Већина људи тако претпоставља да су лепи људи друштвенији, популарнији, срећнији, интелигентнији итд., што није нужно случај. Сигурно знаш како се у дечјим бајкама приказују „добри“ (нпр. згодан принц), а како „лоши“ (нпр. зла вештинца) ликови. Да ли се њиховим физичким изгледом жели нешто сугерисати и о њиховим личним особинама? Размисли о томе. Edukapromo

мушкарци, што одступа од нама блиског, западњачког стандарда

298 отипу „лепо = добро”, захваљујући коме се физички атрактивним људима при додају и неке друге позитивне и цењене карактеристике. Већина људи тако претпоставља да су лепи људи друштвенији, популарнији, здравији, срећнији, асертивнији, интелигентнији итд. Важност сличности Да ли се супротности привлаче? Иако физичка близина утиче на одабир пријатеља, свакако да не постајемо пријатељи са свима који су у нашој близини. Да бисмо с неким развили приснији однос, потребно је нешто више од тога. То нешто најчешће је сличност са том особом – по интересовањима, вредностима, ставовима, пореклу, карактерним особинама. Упркос познатој претпоставци да се супротности привлаче, психолошка истраживања показују да је тачно управо супротно – сличност с другима у погледу различитих карактеристика утиче на успостављање и опстанак односа. На пример, што су нечија мишљења о неким темама, посебно о оним које тебе занимају, сличнија твојим, већа је могућност да ћете постати пријатељи (као што смо у уводној причи и претпоставили). 2.4. Љубавни односи Љубавни односи су најсложенији и најблискији односи у које можемо ступити с другом особом. Свакако да су и „основе” љубави сличне описаним узроцима међуличне привлачности и наклоности, али неки од њих имају нешто већи значај у овом случају (на пример, физичка привлачност) или се појављују и неки други фактори. У поглављу о емоцијама указано је на појаву везаности и на њену важност. Врсте веза које успостављамо рано у животу утичу на врсте односа које успостављамо у одраслом добу, а то се посебно односи на романтичне везе. Од стила везаности који смо развили у великој мери зависи шта очекујемо од партнера или партнерке, као и квалитет односа који развијамо. Када говоримо о љубави, морамо узети у обзир страствена, вртоглава осећања романтичне љубави, као и дубоку, дуготрајну оданост и присност, блискост брачних партнера, • Да ли мислиш да су особе на овим фотографијама физички привлачне? Зашто? Како то илуструје важност универзалних стандарда лепоте, а како културних разлика? Edukapromo

299 браће и сестара или дожи во тних пријатеља. Стога се генерално пра ви р азлика између другарске и страствене љубави. Другар ска љубав укључује осећања интимност и и наклоности које осећамо према некоме, а која нису праћена стра шћу или физиолошком побуђеношћу. Страств ена љубав укључује интензивну чежњу за другом особом праћену физиолошком побуђеношћу. О врстама љубави б исмо могли говорити и

како

чини познати психоаналитичар Ерих Фром. Он

братску, мајчинску, еротску љубав, љубав према себи и љубав према богу. Према једној теорији, љубав чине три „састојка”: блискост (осећање интимности и повезаности), страст (узбуђење, укључујући и сексуалну привлачност) и оданост (посвећеност очувању и трајању везе). Љубав се у том случају састоји од било које комбинације ових трију елемената, чиме се могу објаснити различите врсте љубави. Другарска љубав – осећања интимности и наклоности које осећамо према некоме, а која нису праћена страшћу или физиолошком побуђеношћу. Страствена љубав – интензивна чежња за другом особом праћена физиолошком побуђеношћу. Према гледишту еволуционе психологије, људска бића су током миленијума еволуирала ка томе да реагују на оне карактеристике су пр отног пола које су значајн а за опста на к врсте. Жене, за које подизање по томства захтева много времена, енергије

на му

може обезбедити средства и подршку потребну за подизање д це, тј. на оног који је економски и професиона лно успешан. Мушкарци, с друге стране, пре свега реагују на физички изглед јер он указу је на „добре” гене и на спо со б но ст за ра ђање. Нека истраживања потврђују ове претпост авке. Ипак, овај приступ не може да објасни многе друге ствари, као што су различите врсте љубави (хомосексуални односи, другарска љубав), утицај културе на избор партнера (у различитим култу рама се цене различити „квалитети” партнера) или ефекте учења (можда, реци мо, мушкарци код партнерки цене физички изглед једноставно зато што су научени да га цене). Еволуциони приступ у извесном смислу претерано поједностављује сложеност људског понашања. Уосталом, препознајеш ли у овим гледиштима неке родне стереотипе? Edukapromo

с обзиром на „објекат” љубави,

то

разликује

и труда, првенствено реагују

шкарца који им

300 I гр УПА ПИТА њА: Пр ОВЕрИ ДА ЛИ ЗНА Ш ОСНОВНЕ ПОјМОВЕ И чИњЕНИцЕ. 1. Објасни на шта се односи појам опажање особа. 2. Које с у основне карактеристике првог утиска? 3. До каквих закључака долазимо процесом атрибуције? сАжетАК Опажање особа Опажање особа је психички процес који укључује скуп менталних процеса на основу којих долазимо до сазнања о другим особама, о њиховим својствима, квалитетима и унутрашњим стањима. Наш капацитет да саосећамо и уживимо се у ментална стања друге особе, тј. способност емпатије, има веома важну улогу у том процесу. Први утисак При првом сусрету с другом особом долази до формирања првог утиска, који представља целовиту и смислену представу о другој особи, најчешће уобличену на основу малог броја информација, која упркос томе тежи да траје и има велики утицај на формирање односа с другим људима. Атрибуција Други важан моменат у опажању особа јесте

за узроцима њиховог понашања, што се назива атрибуција. Узроке понашања можемо тражити у унутрашњим чиниоцима (нешто у особи) или спољашњим чиниоцима (нешто у околностима или ситуацији). Пристрасности у опажању особа Најчешће грешке и пристрасности у опажању других људи и у тумачењу узрока њиховог понашања потичу од лаичких теорија личности, од хало ефекта, неоснованог уопштавања, основне грешке атрибуције и пројекције. Међулична наклоност Људи имају потребу да буду с другим људима. Тежимо да развијемо блиске – пријатељске и љубавне односе. Неколико фактора утиче на развој међуличне наклоности и блиских односа, а међу најважнијима су: близина, физичка привлачност и сличност. опажање особа емпатија први утисак атрибуција лаичке теорије личности ефекат „ореола” стереотипи основна грешка атрибуције другарска љубав страствена љубав КљУЧНе РеЧИ ПИтАњА И зАДАЦИ Edukapromo

трагање

301

Наведи и опиши основне пристрасности у опажању других особа.

Која су три чиниоца која утичу на развој међуличне наклоности? Опиши њихов утицај.

Шта је другарска љубав? Како се она разликује од страствене љубави? II гр УПА ПИТА њА: АНА ЛИЗИрАј, КрИТИчКИ рАЗМИСЛИ И ПрИМЕНИ.

Размисли о томе ко чини твој најужи круг другова и другарица. Анализирај важност наведених чинилаца међуличне наклоности. Да ли се твоја пријатељства могу објаснити на тај начин? Који од наведених чинилаца има највећу важност? Да ли постоје и неки други чиниоци који за тебе имају важну улогу а овде нису споменути?

Присети се неког примера из личног живота у коме је твоја слика о другој особи била погрешна. Којом се врстом пристрасности то може објаснити?

Видиш ли нешто проблематично у томе што се говори о „тачности” опажања других и о „грешкама” у том смислу? Како ћемо знати да ли је неки утисак о другој особи тачан или није? Шта нам могу бити критеријуми?

Споменули смо теорију према којој љубав чине три елемента: блискост, страст и оданост. Размисли о различитим врстама љубави (на пример, родитељска љубав, љубав међу брачним партнерима, између браће и сестара итд.) и упореди комбинације ова три елемента међу тим видовима односа. III гр УПА ПИТА њА: Пр ОВЕЖБАј И Пр ОДИСКУТУј У гр УПИ ИЛИ НА чАСУ. Поделите се у две групе. Потом одаберите једну друштвену групу која је чест објекат стереотипа у нашој средини (на пример, Роми, Пироћанци, плавуше, полицајци, хомосексуалци итд.). Задатак прве групе је да наведе што више стереотипа о тој друштвеној групи и да о томе продискутује. Нека друга група потом наведе што више аргумената који не иду у прилог постојећим стереотипима. Затим групно размотрите (не)оправданост стереотипа, њихово порекло, шта их одржава итд. АКО желИШ ДА вИШе сАзНАШ О ОвОЈ теМИ, ПОтРАжИ слеДеће КњИге:

Табс, С. (2013). Комуникација – принципи и контекст. Београд: Clio. У поглављима „Опажање особа” и „Интерперсонална комуникација” обрађују се основне теме у опажању других људи и у принципима међуличних односа.

Аронсон, Е., Вилсон, Т. и Акерт, Р. (2013). Социјална психологија. Београд: МАТЕ. У поглављима „Социјална когниција”, „Социјална перцепција” и „Интерперсонална привлачност” можеш пронаћи детаљне информације о темама о којима смо расправљали у овој лекцији. Edukapromo

Edukapromo

•

303 КАД ПРОУЧИШ ОвО ПОглАвље, МОћИ ћеШ ДА:

су ставови;

• објасниш шта

опишеш какву улогу ставови за нас имају;

наведеш шта су предрасауде и препознаш њихове негативне друштвене последице;

•

критички просуђујеш о мотивима особе или организације која преноси неку поруку или пласира неку идеју, односно продукт;

одговорно доносиш важне одлуке ослањајући се на властиту процену и на усаглашеност мисаоног, емоционалног и мотивационог аспекта процеса одлучивања. XVI стАвОвИ, ИНтеРесОвАњА И

Почетком двадесетог века Џералд Ламберт наследио је фирму која је производила медицинско средство за лечење инфекције грла „листерин”. Како би проширио тржиште, Ламберт је одлучио да почне да га рекламира као воду за испирање уста. Постојао је, међутим, мали проблем – нико у то време није користио воду за испирање уста нити је знао шта је то. Стога је Ламберт измислио болест, халитозу, која је звучала као страшна болест, нешто што се морало избећи по сваку цену (а заправо се односи на неугодан задах из уста). Како да то ураде? Куповином лека који је Ламберт већ имао. „Листерин” је постао најпродаванији производ (и данас се продаје), a Ламберт богатaш. Рекламна кампања је у овом случају била врло успешна. Али како заправо делују рекламе? Да бисмо одговорили на то питање, морамо знати нешто више о ставовима, и то је, између осталог, тема овог поглавља. Edukapromo

•

вРеДНОстИ

•

Став – вредновање људи, актив

ности, предмета

и идеја, праћено

емоцијама и спремношћу на

понашање.

(људи, активности, предмета, идеја) које је праћено осећањима (емоцијама) и спремношћу да се у складу с њима реагује (понаша). Став се састоји

организације три компоненте: емоционалне, когнитивне (мисаоне) и понашајне (Слика

је да неко

ко има позитиван

став према нечему

и доста информација о томе. Наведи неки супротни

пример – да неко ко

много зна о некој

теми има негативан

став према томе.

304 Свакоме од нас се неке ствари свиђају, а неке не. Сигурно имаш нека осећања према сладоледу на кугле, хеви метал музици, астрологији, фудбалској репрезентацији, друговима и другарицама из одељења, јер нисмо „неутрални” посматрачи света. Готово све с чиме долазимо у додир на неки начин вреднујемо, на то емотивно реагујемо

с тим се

ставове према већини појава с

Став се

неког „објекта”

16.1). Дакле, ставови обједињују три основне психичке функције. Када би те неко питао какав је твој став према шишмишима, твој одговор би, рецимо, био „позитиван” или „негативан”, „свиђа ми се” или „не свиђа ми се”, из чега се јасно види једна од главних карактеристика става – његов смер или валенца. Неки ставови које особа има су позитивни (нпр. волим психологију), а неки други негативни (нпр. не волим фудбал). Ставови могу бити и неутрални (нпр. кинеску храну нити волим нити не волим). Ове емоционалне реакције чине емоционалну компоненту става.

и у складу

понашамо. Другим речима, имамо

којима се сусрећемо.

односи на вредновање

из комбинације или

КАРАКтеРИстИКе стАвОвА Шта су ставовИ?

1. ПОЈАМ И

Слика 16.1. Троделни модел става Когнитивна компонента – знања и уверења о објекту који је предмет става (нпр. да постоје различите расе паса, да су пси верни итд.).

компонента – емоционалне реакције на објекат става (нпр. љубав према псима итд.). Понашајна компонента – конкретно понашање према предмету става (нпр. гајење пса, играње с њим итд.).

Емоционална

Логично

има

Edukapromo

Когнитивна

знамо једно: ниси се родио/родила с тим ставовима. Све ставове које имаш стекао/стекла си под утицајем породице, школе, вршњака, медија итд. и уз помоћ неких већ описаних облика учења (класичним

305

и уверења о објекту који је предмет става. Ако неко никада није чуо за психологију, не може имати став према психологији. Став према психологији подразумева да о томе бар нешто знаш. Поред информација и

компоненту чине и одређена уверења о објекту става. Понашајна компонента представља конкретно понашање према објекту става или спремност да се нешто учини у корист онога према чему имамо позитиван став или против онога према чему имамо негативан став. На пример, ако имаш позитиван став према психологији, купујеш или позајмљујеш психолошку литературу, трагаш за информацијама на интернету, сутра ћеш студирати психологију итд. Управо зато се каже да ставови имају динамички карактер, мотивишуће дејство, јер подстичу на активност (у делу о мотивацији споменули смо да су и ставови чиниоци мотивације за одређену активност). Ставови нам, с друге стране, омогућавају да предвидимо нечије понашање. Ако знамо какви су нечији ставови према нечему, можемо донекле претпоставити и какво ће му бити понашање. Можда не знамо какви су твоји ставови према Ескимима,

носе браду (психолози ипак не читају мисли), али сигурно

учењем по моделу, учењем увиђањем). 1.1. Функција и деловање ставова Чему служе ставови? Ако су ставови толико постојани, ако обједињују осећања, уверења и понашање, да ли онда имају важну улогу у психичком животу? Коју сврху имају ставови? Најосновнија је сазнајна функција: став према неком објекту штеди нам труд и енергију, па сваки пут када се сретнемо с датим објектом, он нам је бар донекле познат. Ако имам Један истраживач је средином прошлог века с младим кинеским брачним паром кренуо широм Америке (у којој се у то време на Азијате није баш позитивно гледало). Посетили су 251 објекат и само у једном случају су одбили да их услуже. Након извесног времена, послао је писмо на адресе свих објеката којe су посетили с питањем да ли би угостили Кинезе. Преко 90 одсто одговора гласило је да дефинитивно не би. Ставови у писаним одговорима били су потпуно супротни од стварног понашања (лепо смо рекли да само донекле можемо предвидети нечије понашање на основу ставова). Можеш ли некако да објасниш овај несклад између речи и дела? • Како би се, рецимо, став према псовању могао стећи учењем по моделу, а како инструменталним учењем?Edukapromo

компонента става односи се на знања

знања, когнитивну

кактусима, надоградњи ноктију или мушкарцима који

и инструменталним условљавањем,

306 став о нечему, онда нисам tabula rasa – о томе већ нешто знам (нпр. имам став да је воће добро за здрaвље и кад сам у продавници, не питам се шта здраво да купим, да ли је или које воће здраво, него лепо напуним кесу за здраву воћну салату). Ставови поред тога имају инструменталну функцију – служе томе да се постигне нека корист, а избегне штета или казна (нпр. позитиван став према некој врсти музике може бити повезан с прихватањем у групи вршњака). Функција социјалног идентитета или изражавања вредности – својим ставовима се можемо идентификовати (поистовећивати) с неким групама које су за нас важне (нпр. ако неко има феминистичке ставове, може се дефинисати као феминиста или феминисткиња). Најзад, важна функција ставова јесте одбрамбена или функција одржавања самопоштовања, што је повезано с раније описаним механизмима одбране (нпр. неко ко има став о сопственој супериорности тиме се заправо може бранити од осећања ниже вредности). Рекли смо да ставови утичу на наше понашање, али и на неке друге психичке функције. Ставови делују на учење и памћење. Брже се учи и боље памти оно што је у складу с нашим ставовима него оно што није. Врсте ставова Какви све ставови постоје? Како објекат става може бити штошта, јасно ти је да свако од нас има велики број ставова. Постоје различите врсте ставова. Неки ставови које имаш карактеристични су само за тебе као поје динца (нпр. став према неком твом пријатељу, објекту који поседујеш итд.). Такве ставове називамо личним ставовима и они су пре свега значајни за психологију личности. Поред тога, сигурно имаш и ставове о неким друштвено значајним појавама који су заједнички за већи број људи, тј. социјалне ставове (нпр. став према демократији, религији, смртној казни итд.). Ставове можемо разликовати и према садржају или области на коју се односе, па можемо говорити о политичким (нпр. према политичким партијама), економским (нпр. према приватизацији), естетским ставовима (нпр. према књижевности Хермана Хесеа) и слично.

Наведи неки свој став који има инструменталну функцију. Људи различито процењују једну исту особу уколико само посматрају њену фотографију или уколико им се поред тога каже да та особа припада групи према којој они имају негативне ставове (тада су чак и процене лепоте негативније!). Такође, они који имају позитивне ставове према Афроамериканцима, боју њихове коже процењују као светлију него што она заправо јесте и обрнуто. Свет, изгледа, посматрамо кроз „ставовске” наочаре.

•

Edukapromo

највише изражена емоционална компонента. Формално гледано, предрасуде могу бити позитивне и негативне. Међутим, појам предрасуде обично се односи на изразито негативан став према припадницима

одређених друштвених група, који је заснован искључиво на њихо

вој припадности тој групи. Ако неко

има предрасуде према Марсовцима, то значи да гаји изразито негативна и

непријатељска осећања према њима (мрзи, не подноси, не може да их смисли...) и да мисли да су сви они исти.

Марсовцима се у том случају приписују негативне особине (прљави, ле

њи, подмукли, мање вредни....) које се

примењују на групу као целину (сви

Марсовци су такви и не постоје изузеци). У

кретним чињеницама, оне су изузетно отпорне и тешко променљиве. Најчешћи објекат

и сандале? Наравно да немам ништа

против.). Имплицитни ставови су невољни

ван наше контроле. Они су наша прва, ауто

матска реакција у сусрету са ставским об

јектом (Беле чарапе?

Пих... Хм, наравно да

не мам ни шта про

тив.). Сматра се да су

управо они показа

тељ „правих” ставова.

Како ти се то чини?

307 Посебно важна врста ставова јесу предрасуде, и њих ћемо детаљније описати. Уопштено речено, предрасуде су судови којима се придружује увереност у њихову тачност иако им недостају аргументи или чињенице које их поткрепљују. Ма колико то нелогично звучало, предрасуде су судови који се доносе без претходног расуђивања. Ми ћемо, међутим, о предрасудама говорити као о

врсти става у којем је

том смислу су предрасу де,

уопштавања – разлике међу појединцима и њиховим

исто као и стереотипи, неоправдана

особинама се занемарују. Будући да су за сноване на интензивним емоцијама, а не на кон

предрасуда су припадници других раса и мањинске групе унутар неког друштва (нпр. припадници ЛГБТ попу лације, етничке мањине, особе с дијагнозама менталних поремећаја). Предрасуде су веома негативна и опасна друштвена појава. Изразито негативан однос према припадницима неке групе може довести до отворене мржње према њима, до њихове дискриминације, малтретирања, па и убистава. Чак и када нема ових екстремних последица предрасуда, њихове „жртве” пате и на друге, мање драматичне и префињене начине (нпр. снижењем самопоштовања, осећањем ниже вредности, потиштеношћу). Ово посебно добија у значају ако имамо у виду то да за предрасуде важи исто што и за ставове Какав је твој став према особама које носе беле чарапе и сандале? Позитиван? Негативан? Можда је заправо и једно и друго, али на различитим нивоима. Данас се све више изучава разлика између тзв. имплицитних и експлицитних ставова који постоје према истом објекту. Експлицитни су они којих смо свесни и можемо их лако саопштити (Беле чарапе

Предрасуде – изразито негативан став према припадницима одређених друштвених група, који је заснован искључиво на њиховој припадности тој групи. • Хомосексуалност је забележена код више стотина животињских врста. Предрасуде према хомосексуалцима постоје само код једне (погађаш које?). Шта ти се овде чини „неприродним”? Мисли о томе. Edukapromo

308 1.3. Формирање и мењање ставова Зашто имамо ставове које имамо? Социјализација појединца се у великој мери састоји од формирања ставова. Сви они фактори који доприносе развоју и социјализацији доприносе и формирању ставова. Посебан значај имају три елемента: (1) група којој припадамо, (2) наши мотиви и особине личности и (3) информисаност о појавама према којима постоји став. У свакој заједници наглашавају се различити ставови. У наредном поглављу видећемо да припадамо великом броју група које могу утицати на наше ставове. Најзначајнију улогу, међутим, имају такозване примарне групе (нпр. породица) или групе које су за нас у неком тренутку веома важне и које доживљавамо као „своје” (нпр. група вршњака). Свака група додатно врши „притисак” на појединца да мисли и да се понаша на одређени начин, па се неки ставови стичу и тим путем. Ако ставови, како смо рекли, имају инструменталну функцију, то практично значи да ће усвајање одређених ставова зависити и од наших мотива, зар не? Ако процењујемо да ће неки „објекат” задовољити наше мотиве, онда је веома вероватно да ћемо према томе развити позитиван став. Исто важи и за особине личности које имамо. Несигурне и анксиозне особе често усвајају тзв. конзервативне ставове (ставове којима се наглашава сигурност, стабилност, дисциуопште – нико се није родио с предрасудама, већ их је научио. Борба против предрасуда образовањем, информисањем о њиховој неоправданости и штетности, контактом с особама према којима постоје предрасуде – веома је важна. У једном познатом истраживању из половине прошлог века, афроамери чким девојчицама је дата могућност да се играју с белом или с црном лутком. Већина је одбила црну лутку јер су белу сматрале лепшом, бољом и пожељнијом. Неке девојчице имале су свега три године и већ тада су очигледно биле уверене да није нарочито добро и пожељно имати тамну боју коже. Ово су последице тада раширених предрасуда на делу, а ствари се нису битно измениле ни до данашњих дана – нека савремена истраживања долазе до врло сличних налаза. • Да ли су неки твоји ставови слични ставовима твојих родитеља или другара и другарица? Шта ти то говори о важности групне припадности за формирање ставова? На јутјубу можеш прoнaћи кратак видео на ову тему (укуцај „A Girl like Me” у претраживач).Edukapromo

309 плина итд.). Усвајање ових ставова заправо је израз особина (несигурности, анксиозности), тј. потребе овакве личности за оним што њој самој недостаје. Утврђено је, на пример, да је прихватање антидемократске, фашистичке оријентације повезано са специфичном структуром личности која се назива ауторитарна личност. Поседовање одређених особина личности не значи да ће неко нужно прихватати одређене ставове, али нас оне чине пријемчивим за развој одређеног односа према неким објектима. Једна од компонената става је, рекли смо, когнитивна. То практично значи да информисаност о појавама према којима постоји став има веома важну улогу у његовом формирању. Морамо имати барем неке информације о објекту става да бисмо уопште имали став према том објекту. Међутим, информације и знања на којима су ставови засновани нису нужно истинити. Напротив, многи ставови почивају на оскудним, а неретко и на нетачним информацијама. Ово је често случај код негативних ставова и предрасуда. На пример,

страхују од руковања или чак и боравка у истој просторији с особом која болује од сиде, јер мисле да се тако могу заразити. То су негативни ставови према особама са овим вирусом и последица су незнања и погрешне представе о томе како се сида преноси (тј. да се не може пренети на наведени начин). Ако би једна таква особа сазнала да

једино разменом телесних течности – да ли би то утицало на промену става према оболелима? Вероватно. Има ту, међутим, једна зачкољица. Утицај информација на промену става често је ограничен већ постојећим другим ставовима. Тежимо да избегавамо информације које нису у складу с нашим ставовима и заправо трагамо за онима које их потврђују (као што малопре рекосмо – лакше их и памтимо). Чак и када те информације дођу до нас, ми им једноставно – не поверујемо. Ово посебно важи за ставове који су праћени интензивним емоцијама (попут предрасуда). Информације, дакле, утичу на формирање ставова, али и на њихово мењање. Исто важи и за два друга описана фактора. Ако променимо групу, нпр. нека друга група за нас постане важна, промениће се и „ставови” које носимо са собом. Промена актуелне мотивације водиће и промени с тим повезаних ставова. Зашто се у свим овим ситуацијама мењају ставови? Зато што за нас немају више одговарајућу функцију. Информација је информација – није битно ко нам је саопштава. Заправо није баш тако. Једна иста порука или аргумент имаће различит утицај на наше ставове у зависности од тога да ли нам је саопштава неко кога сматрамо стручним и у кога имамо поверења или неко кога мање ценимо. Да ли би на твој став према цигаретама једнако утицала порука „Пушење је штетно за здравље” ако ти је упућује лекарка, стручњакиња за рак плућа или твоја тетка (која, рецимо, није лекарка)? Није да претпостављамо да немаш поверења у своју тетку, али знамо одговор. Edukapromo

многи

се сида може пренети

Пропаганда

остварења

ва, промене ставови.

310 1.4. Пропаганда и јавно мњење Како делују рекламе? Ако знамо какви су ставови одређене групе људи, можемо донекле знати и какво ће бити њихово понашање. То практично значи да можемо извршити одређена предвиђања када за тим има потребе. С друге стране, ако желимо да променимо нечије понашање, начин да то урадимо може бити промена ставова, што последично води и промени понашања. Ове карактеристике ставова чине их веома релевантним и у неком другом смислу. Сигурно су ти позната разна истраживања која се раде пред политичке изборе у којима се испитује колики ће проценат грађана и грађанки гласати за одређену партију. У таквим случајевима говоримо о испитивању јавног мњења – ставова, уверења и мишљења чланова одређених социјалних група или становништва у целини о неким актуелним темама. Јавно мњење се углавном односи на мишљења која су мање чврста и стабилна од ставова, мада су на њима заснована и под њиховим су утицајем (нпр. чиме су грађани задо во љни, а чиме нису, шта мисле о овој или оној теми итд.). У формирању јавног мњења веома важну улогу имају медији – штампа, радио, телевизија, интернет. Зашто? Сети се да на формирање ставова утичу информације које имамо, а скоро све што знамо о свету на неки начин је посредовано информацијама из медија. Нарочито су то информације о актуелним дешавањима у друштву, која су најчешћи предмет истраживања јавног мњења. Улога медија битна је и у још једном смислу. Да ли те је нека интересантна реклама подстакла да купиш одређени производ? Ако јесте, онда си „жртва” пропаганде. О пропаганди говоримо када постоји намера да се особа убеди да промени ставове које има, а ради остварења одређених циљева (куповина одређене робе, гласање за одређену партију и сл.). Пропаганда је, дакле, планско ширење идеја и уверења (политичких, религијских и других) како би се придобило јавно мњење, као и рекламирање производа, односно наглашавање пожељних карактеристика производа да би се привукли купци. Обрати пажњу на то да је циљ пропаганде промена ставова (и то великог броја људи), с претпоставком да ће то на крају довести и до промене понашања. Све рекламе које видиш на телевизији јесу пропаганда – имају циљ да код тебе развију позитивне ставове према одређеним про изводима које неко продаје. Ако према нечему имамо позитивне ставове, вероватно ћемо желети да то и поседујемо. Звучи прилично једноставно, али ствари у вези с пропагандом веома су сложене. Ко је још толико наиван да поверује у рекламе? Ко уопште данас гледа рекламе? Један од главних принципа пропаганде управо је скретање или привлачење пажње. У те сврхе се користе различити поступци и технике. Одакле сви ти познати људи, привлачне девојке, симпа тичне животиње у рекламама? Из једног једноставног разлога – да би нам привукли пажњу (нпр. играњем на карту наших емоција). Исту улогу има и оно што можда не примећујеш: рекламе на телевизији гласније су од остатка програма! јавно мњење – ставови, уверења и мишљења чланова одређених социјалних група или становништва у целини о неким актуелним

темама.

– намера да се убеђивачком комуникацијом, а ради

одређених

циље

Edukapromo

311 Привлачење пажње није довољно. Други принцип пропаганде каже да је потребно код појединца изазвати спремност за прихватање пропагираних идеја и ставова (нпр. да је неки шампон најбољи). Како се то постиже? Узмимо, на пример, рекламу за воду. Шта је то ново што неко може да нам каже о води? Вода је вода, гаси жеђ и тачка. Али, у рекламама за воду позива се на очување здравља, наводи се да има много ових или оних витамина и минерала, да побољшава памћење, концентрацију, отклања умор итд. Другим речима, усмерава се на неке веома важне потребе и мотиве људи који ће бити задовољени ако изградимо позитиван став према нечему и понашамо се у складу са ставом. Желим да очувам здравље (памћење, срце...); то могу добити ако купим одређену марку воде, значи баш та вода ми се допада (развијам позитиван став). Купићу је одмах, односно следећи пут нећу имати дилему коју воду да одаберем. Тако нам банке не нуде скупе кредите већ кућу или дом, пиваре не продају алкохолно пиће већ пријатељство и дружење, а произвођачи

гума – не жвакаће гуме, већ здрав и леп

Другим речима, потребе и мотиви који се

за нас су веома важни, али су често само индиректно повезани с производима који се рекламирају. Често нисмо ни свесни тога да су наше потрошачке навике последица скривеног деловања на нас и наше ставове. Зашто су најнеопходнији производи попут хлеба и млека најудаљенији од улаза у продавницу? Зашто често у супермаркетима свира нека лагана, пријатна музика? Зашто су све оне ситнице (жваке, чоколадице...) поред касе? Мислиш да је све то случајно? Наравно да није – ако нам је потребан хлеб, свакако ћемо прећи целу продавницу, музика нас опушта и куповину чини пријатном, а досаду чекања у реду пред касом прекратићемо једним паковањем жвака или батерија. Просто речено, више ћемо потрошити. Држи се списка када идеш у набавку! Пропаганда често има негативну конотацију и повезује се с манипулацијом људима, са ширењем нетачних, па и штетних идеја. Мада то не мора бити тачно, у појединим случајевима има разлога за такво гледиште. Пропаганда је, рецимо, имала веома важну улогу у нацистичкој Немачкој у ширењу идеја о расној супериорности аријевске расе и у ниподаштавању и обезвређивању Јевреја. Садржај који се приказује у рекламама често се упрошћава, наменски се бирају одређени подаци који иду у прилог ономе што се износи, изостављају се они који не одговарају, па се и измишљају неки нови. У реклами за производ коју смо споменули у причи на почетку ове теме стоји да он убија O пропаганди коришћеној ради остварења позитивних личних или друштвених промена види у предавању на тему социјалног маркетинга. У претраживач јутјуб укуцај „Reinventning Social Marketing”.

жвакаћих

осмех.

„активирају”

Edukapromo

2. Појам

312

и развој интереСовања Шта је хоби? 99,9 одсто бактерија у устима, али ситним словима у дну екрана и за веома кратко време „појашњено” је да то важи „у лабораторијским условима”. Чија уста бораве у лабораторијским условима? Шта то заправо значи? Мислиш да су у рекламама за па сте за зубе особе у белим мантилима прави зубари, или прави хемичари у рекламама за прашак за веш? Никако, у питању су плаћени глумци који играју улоге оних за које се претпоставља да представљају ауторитете којима ћемо лакше поверовати. Интересовања – заокупљеност свести омиљеним садржајима и спремност за бављење изабраним активностима. Постоји ли нека активност или неки садржај који те посебно заокупља, нешто о

често размишљаш, према чему гајиш „страсти”? Имаш ли неки хоби, нешто што те посебно занима и чиме волиш да се бавиш у слободно време? Сигурно, јер свако од нас има интересовања , што значи заокупљеност свести омиљеним садржајима и спремност за бављење изабраним активностима. И интересовања представљају сложен однос, али су, за разлику од ставова, трајнија, више окупирају особу. Код интересовања је увек у питању позитиван однос према одређеним садржајима или активностима. Интересовања се веома разликују од једне особе до друге и представљају врло важан елемент нашег психичког функционисања. Свако од нас сам упознаје, бира и ствара нова интересовања, што даје не само посебан печат нашој личности, већ представља и један од показатеља њене зрелости и развијености. Интересовања се развијају са узрастом. У периоду од малих ногу до одраслог доба мењају се с обзиром на садржај и трајност. О „правим” интересовањима се углавном не говори пре него што дете не достигне одређени период когнитивног, емоционалног и социјалног развоја (обично се четврта година сматра границом), наког чега следи веома динамичан развој интересовања која имају значајну улогу у свим периодима нашег живота. У раздобљу између 4. и 10. године јавља се велики број интересовања, видљивих у дечјим играма, цртежима, у сталном запиткивању итд. Она су, међутим, неиздиференцирана, краткотрајна и нестабилна. Већ у раном школском периоду важна су и као предуслов за праћење наставе. У пубертету се интересовања индивидуализују и везују за улогу сопственог рода (углавном, дечаке интересује једно, девојчице друго); интересовања у овом узрасту махом су под утицајем медија и популарних звезда, а често су и нереална. Адолесценција, као и у многим другим случајевима, доноси неке крупне промене и у вези са интересовањима. У узрасту од 14. до 18. године појављују се нека нова, сложенија и за сазревање личности веома важна интересовања (за моралне теме, сексуалне активности, важна друштвена питања итд.). Разна интересовања се у овом узрасту „испробавају”, проверавају, суочавају са захтевима реалности, а посебну улогу имају у трагању за Edukapromo

чему

313 сопственим идентитетом и у избору пријатеља или партнера (сличност интересовања је у том смислу веома важна). После 18. године долази до стабилизације интересовања; нека постају важнија од осталих, па тако и важна карактеристика личности. Отприлике у овом узрасту бирамо будући позив, што у великој мери зависи од постојећих интересовања. И касније интересовања играју важну улогу јер утичу на задовољство различитим сферама живота, на начин на који се проводи слободно време и сл. • Да ли су твоја интересовања данас другачија него интересовања из периода основне школе? јесу ли се променила у складу с оним што је овде описано? Не знаш на који факултет да се упишеш или којим по слом да се бавиш у будућности? Можда би требало да урадиш тест професионалних интересовања. Њиме се утврђује интензитет интересовања у више различитих подручја (нпр. култура, техничкозанатски послови, угоститељство, наука, пољопривреда итд.), на основу чега је могуће донети закључке о томе који факултет или могућа професија у највећој мери одговарају особи с одређеним профилом интересовања. 3. ПОЈАМ вРеДНОстИ Којим принципима се руководимо у животу? Досад смо установили да сигурно имаш велики број ставова према различитим објектима и нешто што те посебно интересује. Ту није крај нашој „видовитости”. Сигурно имаш неке важне циљеве у животу којима тежиш, нешто што је за тебе посебно вредно и пожељно, неке руководеће животне принципе. Шта је то чему стремиш? Угодан живот? Слобода? Срећа? Љубав? Мудрост? Све наведено је оно што називамо вредностима. Вредности су схватања (уверења) о пожељним начинима понашања (нпр. поштење, храброст итд.) или постојања (нпр. узбудљив живот, срећа итд.). То су трајни и далекосежни циљеви којима појединац тежи, нешто што даје смисао нашем животу. Вредности су на ши стандарди за процену соп ствених и туђих поступака и Вредности – схватања о пожељним начинима понашања или постојања. Edukapromo

314 критеријуми за мишљење и делање – људи живе у складу са својим вредностима. Од њих зависи шта ћемо сматрати исправним, добрим и лепим. Вредности стога чине суштину човека као моралног и етичког бића. Вредности су општије од ставова и утичу на ставове. Рецимо, ако знамо да неко веома држи до слободе као вредности, можемо с великом сигурношћу знати и неке његове ставове јер су они израз његових вредности (нпр. према равноправности жена, правима мањинских група у друштву, васпитању деце, цензури медија итд.). Другим речима, људи имају велики број ставова, али мали број вредности. Свако од нас неке вредности опет сматра важнијим од других, што практично значи да су оне код сваког појединца организоване у хијерархијски систем – варирају у значају и у сложеним су међусобним односима. Уобичајено се прави разлика између културних, социјалних и личних вредности. Културне вредности су опште вредности које су доминантне у некој друштвеној заједници и чине битне елементе културе те заједнице (нпр. у некој култури доминирају материјалне вредности, а у некој другој духовне). Социјалне вредности представљају однос према идејама од ширег друштвеног значаја (нпр. однос према једнакости, приватној својини и сл.). Личне вредности се тичу личне сфере и индивидуалног живота (нпр. тежња непосредном задовољству, материјалном итд.). Исти они фактори који утичу на формирање ставова, утичу и на формирање вредности (пре свега припадност групи и лични мотиви). Вредности су апстрактне категорије, па о њима можемо говорити тек када је достигнут одређени ниво социјалног, емоционалног и интелектуалног развоја. Период адолесценције у том смислу има велику важност и сматра се да се крајем овог периода устаљује релативно стабилан систем вредности. Шта су најважније вредности којима се појединци руководе у свакодневном животу? Није лако одговорити на ово питање. Анализе показују да постоји својеврсни универзални принцип и општа вредност – живот је светиња – која има врхунски значај у већини различитих култура. Она се пре свега огледа у праву на живот, у поштовању људског достојанства, истинољубивости и ненасиљу. У једном истраживању су људи из 40 различитих земаља бирали пет најважнијих вредности. Истина, саосећање, одговорност, слобода и поштовање живота налазе се на врху. Шта је од овога за тебе лично најважније? • Могу ли се и одређене вр едности пропагирати? Како? Којим путем? Edukapromo

315 сАжетАК

Став je стечена, релативно трајна и стабилна организација позитивних или негативних емоција, уверења и реаговања према неком објекту.

ставова Ставови имају сазнајну, инструменталну, одбрамбену функцију и функцију социјалног идентитета. Такође, утичу на неке друге психичке функције попут опажања и памћења. Врсте

врсте јесу лични и социјални ставови. Предрасуде су такође врста ставова и представљају изразито негативан однос према припадницима одређених друштвених група, који је заснован искључиво на њиховој припадности тој групи. Формирање и мењање ставова Група којој припадамо, наши мотиви и особине личности и информисаност јесу најважнији фактори формирања и мењања ставова. јавно мњење и пропаганда Када је реч о ставовима, уверењима и мишљењима чланова социјалних група или становништва у целини о неким актуелним или контроверзним темама, говоримо о јавном мњењу. О пропаганди говоримо када постоји намера да се особа убеди да промени ставове које има, а ради остварења одређених циљева. Интересовања и вредности Два појма који, као и ставови, говоре о човековом односу према себи и свету у којем живи јесу интересовања и вредности. Интересовања представљају заокупљеност свести омиљеним садржајима и спремност за бављење одређеним изабраним активностима. Развој интересовања је веома динамичан и она имају веома важну улогу за развој, богатство личности и квалитет живота. Вредности, с друге стране, јесу схватања о пожељним начинима понашања или постојања и представљају важне циљеве којима појединац тежи у животу и принципе којима се руководи. Edukapromo

Дефиниција

Функција

ставова Две најважније

пропаганда

интересовања

вредности

ПИтАњА

1. Дефиниши појам става.

2. Шта су лични, а шта социјални ставови?

3. Које су четири функције ставова?

4. Који фактори утичу на формирање и мењање ставова?

5. Како ставови утичу на наше понашање?

6. Шта су предрасуде?

7. Каква је улога медија у формирању јавног мњења?

8. Укратко опиши

1. Повежи

316

гр УПА ПИТА

: Пр ОВЕрИ ДА ЛИ ЗНА Ш ОСНОВНЕ ПО

МОВЕ И

цЕ.

њА

њЕНИ

развој интересовања.

II гр УПА ПИТА њА: А НАЛИЗИрАј, КрИТИчКИ рАЗМИСЛИ И ПрИМЕНИ.

У каквом су односу вредности и ставови? Објасни.

инструменталну функцију ставова с инструменталним учењем. Да ли ову функцију задовољавају само ставови стечени инструменталним условљавањем?

Рекли смо да су и интересовања мотиви – да ли би она спадала у хомеостазне или у нехомеостазне мотиве? Зашто?

И зАДАЦИ

РеЧИ став

јавно мњење

КљУЧНе

предрасуде

Edukapromo

1. Аронсон, Е., Вилсон, Т. и

317

Социјална психологија. Београд: МАТЕ. У седмом поглав љу овог уџбеника наћи ћеш најважни је информације о ставовима.

Акерт, Р. (2013).

Утицај. Београд: Алнари. Предмет ове књиге јесу разне маркетиншке технике и „трикови” који се користе при убеђивању људи да прихвате или промене ставове.

Упореди појмове стереотипа и предрасуда. Шта су главне сличности и разлике?

Алберт Ајнштајн је једном рекао да је „лакше разбити атом него предрасуде”. Како разумеш ову његову тврдњу? III гр УПА ПИТА њА: Пр ОВЕЖБАј И Пр ОДИСКУТУј У гр УПИ ИЛИ НА чАС У. Организујте дискусију чија је тема контакт с особама према којима постоје предрасуде. Дискутујте о следећим питањима: Да ли ће

имају предрасуде с онима према којима

их

имао

Edukapromo

Чалдини, Р. (2012).

било какав контакт оних који

су оне усмерене довести до њиховог умањења? Може ли

то додатно ојачати? Од чега зависи када ће то бити случај, а када не? Зашто би контакт уопште

благотворно дејство? АКО желИШ ДА вИШе сАзНАШ О ОвОЈ теМИ, ПОтРАжИ слеДеће КњИге:

Edukapromo

319 КАД ПРОУЧИШ ОвО ПОглАвље, МОћИ ћеШ ДА: • објасниш шта је то група;

разликујеш различите врсте група и да их међусобно упоредиш; • разумеш како се групе формирају и развијају;

избегаваш и предупредиш чиниоце у вези с групном припадношћу који негативно делују на психичке процесе и особине;

препознаш дискриминацију као вид психичког злостављања и насиља и боље саосећаш с припадницима неких група; • увидиш важност и боље користиш правила сарадње у тимском раду; • узмеш у обзир познате облике групне пристрасности и предупредиш конфликте који би се на њима заснивали. Како би деци коју је подучавала убедљиво показала шта значи бити неправедно третиран, учитељица трећег разреда у месту Рајсевил у Америци, Џејн Елиот, ученике је поделила у две групе према крајње небитном критеријуму – боји очију. Ученицима је рекла да су плавооки, у односу на људе смеђих очију, бољи, лепши и паметнији и да заслужују неке повластице – право да се дуже играју током одмора, да добију више хране у мензи итд. Неколико сати пре почетка експеримента, деца су била сложна и сарадљива; након поделе, „супериорна” група плавооких почела је да исмева смеђооке. Нису хтели да се играју с њима, смишљали су разне казне за њих, чак су почели и да их ударају. Смеђооки су постали несигурни и повучени. Наредног дана учитељица је обрнула улоге, рекавши да је погрешила и да су ученици смеђих очију заправо бољи. Сценарио је био исти, само су сада плавооки били ти које су кињили. Kако је могуће да ова произвољна подела ученика у две групе има тако озбиљне последице? Да бисмо боље разумели процесе који до тога доводе, важно је да знамо нешто о психологији група и то је тема овог поглавља. XVII ПСихолоГија ГруПа Edukapromo

•

320 Замисли следећи сценарио. Ујутро на брзину доручкујеш с родитељима. До школе идеш с уобичајеном екипом. У школи седиш на часовима, пратиш наставу, одговараш. На часу физичког се делите у два тима и играте баскет или одбојку једни против других. По подне идеш у биоскоп, где у пуној сали гледаш филм. Након тога с најближим другари ма и другарицама гледаш меч фудбалске репрезентације која оствару је важну победу. У добром расположењу излазиш на улицу где много људи слави, носећи заставе, узвикујући пароле итд. Можда и није баш твој типича н дан, али је лако замислити овај след дога ђаја из коjег на први поглед није видљива једна веома битна чињеница: да си током оваквог дана члан великог броја различитих група – породице, вршњачке групе, одељења, школске организације, публике, масе или гомиле. Али, на шта тачно мислимо када кажемо г рупа? Сасвим очигледна карактеристика групе јесте већи број људи. У свакодневном говору реч група користимо да означимо било коју скупину људи. Међутим, психолошко значење групе је уже. Само присуство већег броја људи на неком месту није довољан разлог да ту скупину сматрамо/назовемо групом. Упореди, рецимо, две скупине: један фудбалски тим и људе који се међусобно не познају, а у једном тренутку се налазе на улици. Јасно је да ту постоје неке битне разлике. Поред одређеног броја људи, да бисмо говорили о групи у психолошком смислу мора постојати повезаност чланова групе и међусобни утицај или интеракција међу члановима. Повезаност чланова групе се најчешће огледа у виду истог или заједничког циља који чланови групе имају (нпр. играчи фудбалског тима желе победу) и на чијем остварењу раде. Понекад је то само усмереност на исте садржаје (нпр. гледаоци фудбалске утакмице на стадиону). Међусобни утицај подразумева да сваки члан групе утиче на друге чланове групе и истовремено је под њиховим утицајем. Они су у интеракцији или међузависном односу. Утицај и међузависност могу, с једне стране, бити веома изражени, разноврсни и трајни (као, на пример, у случају породице као групе) или релативно слаби (нпр. публика у позоришту). Често се и као додатни критеријум постојања групе наводи свест људи да припадају одређеној групи – знамо да смо чланови ове или оне полне, етничке, религиозне групе и слично. 1. ПОЈАМ гРУПе од куће до школе, од групе до групе група – одређен број људи који ради на остваривању заједничких циљева и међусобно утичу једни на друге.Edukapromo

321 1.1. Врсте група Све наведене карактеристике групе могу веома варирати, те у вези с тим можемо говорити о различитим врстама група. Групе можемо разликовати према већем броју критеријума који су приказани у Табели 17.1. Табела 17.1. Врсте група према различитим критеријумима КритеријумА шта то значи Које су то врсте група Неки пример Интензитет емоционалних односа Блиски односи, контакт лицем у лице, изражен утицај на чланове...

породица ... или мање интензивни емоционални односи и утицај.

утицаја

у одређеном тренутку у животу референтне ... или мање важна улога у неком периоду живота. нереферентне нема актуелни утицај Edukapromo

примарне

секундарне Актуелност

Важност

Формалним

прописима

регулисана

правила

понашања...

Формализованост

структуре

... или одсуство

формалних

правила

понашања.

формалне

неформалне

школска организација

Доживљај

припадности

групи,

идентификовање с

групом, заједнички

циљеви, ставови и

вредности...

Лични однос

према групи

наше/ припадничке

322

група

вршњачка

било која група коју

одсуство доживљаја

идентификације

било која група коју Edukapromo

сматрамо нашом (наша екипа, наш бенд итд.) ... или

припадности и

с групом. туђе/ неприпадничке

323 Број чланова Ограничен број чланова, интеракција лицем у лице... мале групе породица ... група састављена од већег броја подгрупа... организације школа ... или велики број лабаво повезаних појединаца. велике групе нација У појединим групама односи међу члановима групе посебно су блиски и емотивни. У неким другим групама то није случај. Када постоји изражена емоционална везаност међу члановима, трајни конта кт лицем у лице (непосредна интеракција), изражен утицај групе на понашање чланова и осећање везаности за групу, говоримо о примарним групама. Постоје групе које у одређеном тренутку у животу имају непосредан утицај и веома важн у улогу за нас и такве групе називамо референтним групама. То су најчешће групе с који ма се појединци идентификују, тј. којима припадају или би желели да им припадају. Ове групе служе нам као модели и мерила за упоређивање и оцењивање властитог понашања. Према томе да ли су функције чланова групе и њихови односи с осталим члановима формално регулисани (на пример неким прописима) или нису, разликујемо формалне (нпр. радна организација) и неформалне групе (нпр. група вршњака). Примарне групе – групе у којима постоји емоционална блискост, непосредна интеракција и изражен утицај на чланове. Edukapromo

Социјални

идентитет

324 Постоји и један посебно важан критеријум разликовања група – лични однос према њима. Неке групе се доживљавају као припадничке, „наше”, а неке друге као неприпадничке или „туђе” групе (то могу бити чак и оне групе којима објективно припадамо, али за њих нисмо интимно везани, нпр. карате клуб). С припадницима своје групе имамо не само заједничке циљеве већ и ставове и вредности, с том групом се идентификујемо и, оно што је посебно битно, њој углавном придајемо позитивне кара ктеристике. Ове групе важан су део нашег социјалног идентитета. Свако од нас има не само лични већ и социјални идентитет. Сви ми припадамо различитим групама, па имамо више социјалних идентитета, који за нас имају различит значај. Социјални идентитет је онај део нашег разумевања тога ко смо ми који проистиче из свести о припадности некој социјалној групи заједно с вредновањем и емоционалним значајем те припадности. Групе којима припадамо одређују ко смо ми у односу на друге људе, а наш социјални идентитет утиче на наше ставове, осећања и понашање према онима који не припадају нашој групи. Себе и друге разврставамо у различите групе, при чему тежимо да нагласимо разлике између нас и њих (како би се знало ко је на чијој страни), али и да себе и своју групу видимо позитивно: да смо, када се међусобно упоредимо, ми бољи од њих или од други х. Од неприпадничких група се удаљавамо и често им приписујемо негативне карактеристике. Најзад, групе се разликују и према сложености, тј. према броју припадника, па тако разликујемо мале групе, организације и велике г рупе. Мале групе имају ограничени, мали број чланова. То практично значи да је однос између чланова малих група посебно интензиван – огледа се у интеракцији лицем у лице и у непосредном опажању чланова. Посебно битне мале групе јесу породица, вршњачка група и школско одељење. Нема сумње да је породица најважнија група којој особа припада. Породична група је веома трајна, односи између чланова веома су сложени и емоционално интензивни, а међусобна зависност и узаја мни утицај велики. Породица је један од најважнијих агенса социјализације и има пресудну улогу у формирању појединца као социјалног бића. Породица, пре свега, задовољава физиолошке потребе, као и потребу за сигурношћу и љубављу, али и неке друге значајне психолошке потребе (за припадношћу, везаношћу итд.). У узрасту си у коме за тебе сигурно велику важност има вршњачка група. Ако пођеш од личног искуства, онда добро знаш да се вршњачка група формира на основу узајамне привлачности чланова, али и на основу сличности интересовања, вредности и циљева, па је карактеришу односи узајамне наклоности. Као и породица, и

она које проистиче из припадности некој групи, удружен

и емоционалним значајем

• Утицај чланства у групи и процесе развоја социјалног идентитета веома лепо илуструје филм I.D. Погледај га. • Шта би могао бити исти или заједнички циљ чланова породице или чланова вршњачке групе? Edukapromo

– схватање особе

томе ко је

са вредновањем

те припадности.

2. Формирање и развој ГруПе

325 вршњачка група задовољава неке важне потребе: за везаношћу, припадношћу, за самосталношћу и ослобађањем од родитељске за висности итд. У вр шњачким групама је веома често понашање које је на неки начин неуобичајено, одступа од неких правила које захтевају одрасли (на пример, у говору, одевању итд.). Твоје друштво или вршњачку групу могу, али не нужно, чинити особе из твог школског одељења, које је такође пример једне групе. Деца и млади из истог одељења много година су у сталној непосредној интеракцији. Постоји интензиван и трајан узајамни утицај, а многе норме понашања важније су од оних усвојених у породици. Од тога шта се збива у одељењу и школи у великој мери зависи то како ученици доживљавају себе и своју околину, како гледају на своје потребе и своје могућности, шта их чини радосним, а шта забринутим итд. Велике друштвене групе (попут нације) укључују велики број људи, али имају све оне карактеристике које су истакнуте као важне одлике групе. Њена најважнија карактеристика свакако је свест о припадности одређеној националној групи. Већ на узрасту од три или четири године развијају се први облици групних идентитета, па деца још у том добу испољавају склоност да, рецимо, етничку припадност истичу као једну од најважнијих личних од редница. На питање: „Шта си ти?”, деца млађег школског узраста спонтано истичу националну припадност као примарну (Ја сам Мађар, Американац...), док лична обележја постају важнија тек касније. Размисли шта би био твој одговор на питање: „Ко сам ја?” Досад ти је сигурно већ јасно да је припадност групи сасвим природна потреба човека која своје извориште има у великом броју мотива (сети се грегарног мотива). Људи улазе у групе и излазе из група и то чине из различитих разлога. Два су најважнија разлога: задовољење потреба и обављање активности које не можемо да обавимо сами. Човек као социјално биће има потребу да буде интимно повезан с другим људима, али и да припада већој групи људи (о афилијативном и грегарном мотиву говорили смо у поглављу о мотивацији). Чланови група постајемо зато што сама припадност групи задовољава одређене потребе (нпр. у вршњачкој групи заједно смо с неким ко нам је привлачан, интересантан и битан). Такође, чланство у групи може бити средство или инструмент

Како групе настају и опстају? Edukapromo

326 да се задовоље неке друге потребе. Радити у некој организацији може бити прилично досадно, али омогућава, рецимо, задовољавање материјалних потреба, достизање одређеног угледа итд. С друге стране, припадамо неким групама из жеље да учешћем у групи урадимо нешто што као појединци нисмо у могућности да обавимо (као, рецимо, у некој хуманитарној организацији). Без обзира на то о којој групи је реч, можемо говорити о развоју групе који следи одређене фазе. То су фазе оријентације, сукоба, успостављање сагласности око групних норми, регулације и, евентуално, престанак постојања. У почетним фазама људи се најпре оријентишу једни према другима и узајамно се повезују. Потом углавном следи један период унутаргрупних сукоба (рецимо, око тога ко води главну реч), након чега се успоставља сагласност о групним правилима понашања и улогама. Након тога, група је добро регулисана изнутра и може фино да функционише. Положаји и улоге у групи могу се мењати, а исто тако група у једном тренутку може престати да постоји. Ово важи како за формалне групе, тако и за неке од најважнијих група код којих то можда није очигледно (и у породици постоји развој односа, дефинисање улога, неспоразуми и њихово решавање итд.). • Сигурно си члан неке групе на некој друштвеној мрежи. Да ли се у твоје разлоге за то сврстава и нешто од онога што смо навели? Знаш ли шта је „изненадна гомила” (енгл. Flash mob )? То је скупина људи која се у договорено време и на договореном месту нагло појављује, накратко изводи одређену необичну активност (нпр. нешто отпева) и онда се брзо разилази. Овакви догађаји се најчешће организују путем СМС порука или социјалних мрежа. Први такав догађај десио се 2003. године на Менхетну, када је две стотине људи преплавило улаз Хотела „Хајат” и том приликом петнаестак секунди аплаудирало. Можемо ли у овом случају говорити о настанку и нестанку групе у раније описаном смислу? Многобројне примере „изненадне гомиле” можеш видети уколико на претраживачу јутјуб укуцаш „Flash Mob”.

Edukapromo

и права. Улога се, с друге

стране, односи на прописано и очекивано понашање везано уз тај

положај. Прописано је оно понашање за које следе „санкције” уколико их се појединац у одређеној улози не придржава, док је очекивано оно понашање које се сматра природним или уобичајеним, али

327 Рекли смо да групу чини одређени број људи који ради на остваривању заједничких циљева. То може изгледати тако што унутар групе постоји јасна структура, систем положаја и улога, јасна „подела посла”. Под положајем се подра зумева позиција коју особа у групи заузима и уз коју се везују одређени

дужности

статус,

или ученице

похађаш наставу или да се на одређени начин понашаш на часу, док је уобичајено, на пример, да ученици школске одморе проводе ван учионице, долазе у школу адекватно одевени итд. Али, од тебе се не очекује да држиш предавања, да организујеш родитељске састанке или да нешто ситно поправљаш по школи. То раде они који су у другим улогама унутар школског система за које су везана одговарајућа понашања (директор, наставници, школски психолог, домар...). Улоге су међусобно усклађене, међусобно се допуњују, како би циљ групе био успешно остварен, а група складно функциониса ла. У зависности од тога у којој мери је структура групе развијена, разликујемо две важне врсте група. Када чланови групе раде на остварењу заједничких циљева тако што заузимају различите положаје и извршавају различите улогe уз поштовање заједничких (групних) норми и уз свест о припадности групи такве групе називамо структурисане групе. Уколико је активност чланова групе неорганизована и спонтана, али нема система положаја и улога, говоримо о неструктурисаним групама. Свако од нас припада различитим групама, што практично значи да свако од нас има различите улоге. То је сасвим разумљиво ако имамо у виду различите групе. Међутим, и унутар једне исте групе особа може имати различите улоге (нпр. жена у проширеној породици има улогу ћерке, сестре, мајке итд.). Њихово обављање често може бити тежак и захтеван задатак, нарочито ако су прописана понашања у различитим улогама у неком смислу непомирљива или супротстављена. 3. стРУКтУРА гРУПе Кад се зна ко коси, а ко воду носи? Положај – позиција коју појединац унутар групе заузима и уз коју се везују одређени статус, дужности и права. Улога – прописано и очекивано понашање везано за одређени положај у групи. • Наведи пример ситуације у којој су различите улоге једне исте особе међусобно неусклађене. Структурисане групе – групе у којима постоји систем положаја и улога. Неструктурисане групе – групе у којима нема система положаја и улога, а активност је неорганизована и спонтана. Edukapromo

није обавезно. Ти си, рецимо, у улози ученика

унутар школе као групе. Прописано је, рецимо, да редовно

Причу о

овом истражи

вању

дети уколико

посетиш сајт

www.ted.com и у

поље за претрагу

укуцаш „Philip

Zimbardo: The psychology of evil”. Edukapromo

328 3.1. Руковођење групом Шта вођа ради? Досад смо говорили о структури односа у групи, дефинисаним релативно стабилним системом положаја и улога. У таквој структури појединац или више појединаца могу и често имају истакнут и уоч љив утицај на остале чланове групе, представљају централну или омиљену фигуру, особу с највише моћи. У таквим ситуацијама говоримо о вођама и вођству. Вође постоје у свим структурисаним и формалним групама (нпр. директор предузећа), а и у неким неформалним (нпр.

неко

главну

препуна је примера „великих” људи – вођа које су следили

Ста љин, Хитлер: шта им је заједничко? Какве су они личности били па су имали тако истакнуту улогу? Најисправнији одговор би вероватно био – јединствене, непоновљиве, па ништа заједничко и немају. Ово ће те можда изненадити јер идеја да се неки људи једноставно роде да буду вође звучи врло примамљиво. Истраживања међутим показују да не постоје црте личности које су повезане с успешним вођством у свим ситуацијама и у различитим групама. Уосталом, размисли да ли ти разумно звучи претпоставка да би једна иста особа или један исти тип личности био успешан вођа кошаркашог тима, компаније, политичке партије. Успешно вођство резултат је повезаног деловања ситуационих фактора и црта личности: ко ће постати и остати вођа зависи и од ситуације, карактеристика групе и од особина личности. Вероватно важније од тога које особине вођа поседује јесте шта то успешан вођа ради. Показује се да постоје две најважније активности, и у сагласности с тим се говори о два општа стила вођства: један оријентисан на задатак (вођа за задатак) и Вођа – особа која има највећи формални или неформални утицај на остале чланове у групи. У познатој студији једној групи студената додељена је улога „чувара”, а другој „затвореника” у затвору који је био направљен у подруму Универзитета Стенфорд. Ситуација се

отргла контроли јер су се

„уживели” у своје улоге. Чувари су малтретирали и понижавали затворенике, док су затвореници испољавали разне емоционалне тегобе. Иако планирана да траје две недеље, студија је прекинута након само шест дана.

ако у породици

„води

реч”). Историја човечанства

многи. Александар Македонски, Наполеон, Ганди, Карађорђе,

у једном тренутку

студенти превише

можеш

ви

329 један оријентисан на очување добрих односа у групи (вођа за односе). Улога вође било које групе јесте успешно остварење циља који група има, а то се може постићи само уколико се води рачуна о активностима које је потребно предузети, али и о очувању добрих односа између припадника групе. • Да ли у твом друштву постоји вођа? чему дугује такав статус? • Наведи пример групних норми које важе у твојој вршњачкој групи. 4. гРУПНА ДИНАМИКА И ПРОЦесИ Колико је тешко бити „црна овца”? групне норме – прихваћена и очекивана правила понашања чланова одређене групе. Конф ормирање – прихватање понашања групе или већине зато што група такво понашање захтева и очекује или зато што га напросто приказује као начин понашања. • Можеш ли да направиш разлику између учења по моделу и конформирања? Вођа неке групе којој припадамо може, по дефиницији, утицати на наше понашање. Међутим, групе којима припадамо могу извршити велики утицај на наше понашање и путем нечега што називамо групним нормама – очекиваним и прихваћеним правилима мишљења и понашања чланова одређене групе. Примена тих правила се очекује и захтева (праћена је санкцијама), а она се односе на понашање појединаца као чланова групе (не важе као понашања и мишљења ван групе) и важна су за функционисање групе. За разлику од понашања која се везују за улоге у групи, која су различита за различите улоге, норме прописују понашања која се односе на све припаднике групе. Различите особе у школи имају различите улоге, али се сви, рецимо, морају придржавати забране конзумирања алкохола или цигарета у школским просторијама. 4.1. Конформирање и групни притисак Зашто се смејемо кад виц није смешан? Да би предвиђена правила понашања важила за групне норме, треба најпре да буду усвојена. Како до тога долази? Најчешће – конформирањем. Ако си некада у ситуацији да без промишљања и неких рационалних разлога радиш нешто што ради и већина других људи, онда си у прилици да искусиш појаву конформирања. Конформирање представља прихватање понашања групе или већине зато што група такво понашање захтева и очекује или зато што га напросто приказује као начин понашања. Понекад подлежемо утицају других да би нас ти други прихватили или да бисмо им се свидели, као када неко у друштву исприча виц који нам није смешан, а ипак се смејемо јер не желимо да неко помисли како немамо смисла за хумор. Често, Edukapromo

330 међутим, нисмо сигурни шта да мислимо или како да се понашамо, па друге људе видимо као извор информација за усмеравање сопственог понашања – радимо оно што ради и већина јер верујемо да они знају шта раде (што није увек случај!). Одређени услови посебно погодују појави конформирања. Оно је вероватније када је задатак тежак, нејасан, кад нисмо информисани о садржају, а група нам је веома привлачна и једногласна. Показује се такође да се особе у различитом узрасту конформирају у различитом степену. Склоност конформирању расте до 12. године (када је најизраженија), а потом опада (честитамо – ти си у узрасту када је конформирање ниско). Конформирање је такође повезано с израженом анксиозношћу. Такве особе теже социјалном одобравању, па се конформирањем та тежња лако задовољава. 4.2. Групно решавање проблема и доношење одлука Баба за деду, деда за репу... Природно је претпоставити да ће више особа моћи да уради више и боље него појединац. Више људи у групи значи и различитост приступа проблему, повезивање и надопуњавање способности, искуства и знања, што за резултат може имати више или квалитетније урађеног. Групна решења су по правилу боља од индивидуалних ако говоримо о решавању одређене врсте задатака, на пример, неког логичког или математичког проблема, тј. таквих питања на која је могуће дати одговоре чија тачност се може објективно проверити – рећи да ли су тачни или нису. У таквим случајевима најбољи појединац није дорастао групном решењу. Међутим, када је реч не о решавању проблема, већ о доношењу одлука, мало је другачије. Замисли да једна особа има сигурно радно место, с малом платом. Отвара јој се могућност да пређе у неку другу фирму где би имала већу плату, али прво мора да дâ отказ У једном експерименту, од испитаника је захтевано нешто сасвим једноставно – да једну линију (лево на приказу) упореди с три друге линије различите дужине (десно на приказу) и да каже којој од њих одговара по дужини. Задатак није могао бити лакши (као што видиш, тачан одговор је Ц). Међутим, у експерименту је, поред испитаника, учествовало и шест сарадника истраживача, који су намерно давали нетачне одговоре. Испитаник је стога био суочен с крајње очигледном ситуа цијом, али и с једногласним мишљењем већине која је говорила су протно. Шта се десило? Само четвртина испитаника (24 одсто) није направила ниједну „грешку”, тј. није подлегла притиску већине, док су сви оста ли то учинили барем једном. ABC Edukapromo

тежња групе не само да донесе заједнички закључак

331 на тренутном послу, док ће на новом послу бити само један од више кандидата; постоји, дакле, одређени степен ризика од неуспеха. Да ли јој саветујеш да покуша и колико би требало да ризикује? Вероватно сматраш да је потребан велики степен вероватноће успеха (рецимо, 80 одсто) да би се ова особа одлучила на тај ризичан корак (јер може профитирати, али и остати без ичега). Показује се, међутим, да је група спремна на већи ризик него појед инац; ако би особа у овом примеру следила савет неке групе, ризиковала би у знатно већем степену (на пример, чак и ако има само 50 одсто могућности за успех). Групне одлуке су, дакле, често ризичније него одлу ке појединаца. Још једна негативна карактеристика групног понашања јесте

већ и да га сви

групе

понекад усвајају облик мишљења у коме жеља за јединством надвладава све остало и које је изразито некритичко. Оно се назива групно мишљење или групна заслепљеност. Његове карактеристике су да се чланови групе осећају нерањивим и мисле да су потпуно у праву; одбацују информације које им не иду у прилог, киње оне који одступају или се не саглашавају итд.. Кобна одлука коју је НАСА донела 1986. године пример је групног мишљења у стварном животу. Желећи да се лансирање спејс шатла „Челенџер” настави по плану и обави у заказаном термину, званичници НАСА одлучују да се то уради иако су инжењери упозоравали да ниска температура тог дана може озбиљно да угрози безбедност лансирања јер угрожава неке делове летелице. Приликом лансирања су се, услед хладноће, покварили одређени затварачи на спејс шатлу, што је довело до експлозије и уништења „Челенџера”. Накнадне истраге су дошле до закључка да је за погрешну одлуку добрим делом одговорна групна заслепљеност тима који је донео одлуку о лансирању. 5. међуГруПни одноСи „Ми” против „њих” или с „њима”? групно мишљење –групним притиском изазвано некритичко мишљење којим доминира изразита тежња за истоветношћу ставова свих чланова групе. Сарадња и такмичење су два основна вида односа који постоје свугде где постоје међулични или међугрупни односи: између су пружника, у групи пријатеља, између политичких партија, синдиката и организације, између два народа итд. Када сарађују, особе у интеракцији подржавају једна другу у активностима које изводе како би остварили Edukapromo

чланови

прихвате као свој. Групе

332 Дискриминација – неоправдано негативно или штетно понашање према припадницима неке групе само због њихове припадности тој групи. заједничке циљеве. Међутим, људи често имају неусклађене, супротстављене циљеве тако да појединац може остварити циљ само ако га други који то желе не могу остварити. Тада говоримо о такмичењу, које представља улагање напора да се постигне више и боље од других или на њихову штету. Квалитет међугрупних односа веома зависи од тога да ли међу њима постоје односи сарадње или такмичења. Звучи донекле логично да ће између две групе које се такмиче за исти циљ (имају супротстављене интересе) постојати ривалство и нетрпељивост. Оно што је међутим посебно интересантно јесте да никакво такмичење није нужно да би се развили међугрупни конфл икти. Заправо, сама подела људи у две групе може изазвати прист расности (стереотипе и предрасуде) и негативно понаша ње. Сети се уводне приче и онога што смо рекли о социјалном идентитету. Ако то ко сам ја одређује група којој припадам, што је боља и успешнија група, то сам и ја задовољнији и боље мислим о себи, па ако нема другог начина за то, налазим мане, исмевам и омаловажа ва м другу групу како би била лошија од моје, чак и када је реч о потпуно произвољним поделама које су у одређеном тренутку једи на основа за разврставање на „нас” и „њих”. Посебну важност у том смислу има дискриминација. Неоправ да но негативно или штетно понашање према припадницима неке групе само због њихове припадности тој групи зовемо дискримина цијом. Жене, стари, етничке мањине, особе с инвалидитетом, хомосексуалци – веома су чест предмет дискриминације. Једнакост свих људи једно је од основних људских права за које би требало да се сви боримо, а дискриминација га директно угрожава јер припаднике одређене групе ставља у У једном познатом експерименту, група дечака узраста 11–12 година поде љена је у две групе у једном летњем кампу. Након недељу дана разних такмичарск их активности (бејзбола, фудбала...) у којима је победничка група на ра зличите начине на грађивана (трофеји, медаље...) дошло је до израженог непријатељства и поделе између њих: нису се међусобно дружили, гађали су се хра ном, вређали итд. Добри односи су поново успостављени сарадњом две групе на заједни чким задацима. Феномен сврставања на „нас” и „њих” и пратећу међу групну пристрасност можеш видети ако погледаш филм Талас (Die Welle). Edukapromo

333 неравноправан положај. Насиље, прогони, убиства заснована да расној, верској или етничкој основи, као и одређене идеологије мржње (расизам, антисемитизам) екстремни су примери онога до чега предрасуде и дискриминација могу да доведу. • Осврни се око себе: да ли би особа у инвалидским колицима могла без проблема да се, рецимо, попне степеницама којима се ти с лакоћом попнеш? Дискриминација на делу. 6. љУДИ У МАсИ Да ли смо понекад „једна велика хипнотисана гомила”? Стереотипи, предрасуде и дискриминиција погађају свакога. Сви смо њихове потенцијалне жртве јер могућих подела има веома много: сви припадамо неким групама које неком другом могу да не буду баш по вољи. Размисли о томе. Потражи на претраживачу јутјуб кратки документарни филм Rijaliti u kolicima. Као што смо рекли, постоје скупине људих чија је активност спонтана, непланирана и неорганизована, између којих не постоји систем положаја и улога, али постоји међусобни утицај и зависност. То је оно што смо описали као неструктурисане групе. Три су посебно важне врсте неструктурисаних група. Одређени број људи који су окупљени на неком ограниченом простору и који више пасивно него активно реагују (на пример, слушају концерт, предавање, гледају филм итд.) чини публику. Међусобни утицај је у случају ове групе слаб, али свакако постоји, макар у виду спремности за међусобно подражавање понашања (нпр. сви играју, певају итд.). Када одређена група људи настоји да удруженим снагама реши неки проблем који доживљава као заједнички, говоримо о социјалном покрету. Припадници одређеног социјалног покрета имају идеје и уверења у вези с остварењем неких промена у окружењу или с решењем одређеног проблема. Феминистички, еколошки, покрет за заштиту неких угрожених друштвених група, антиглобалистички покрет итд. само су неки примери. У овом случају не постоји просторна, али постоји идејна и акциона повезаност. Трећу врсту неструктурисаних група чини маса или гомила. О масама говоримо када се одређен број људи, привремено окупљен, нађе у стању повећане узбуђености, па долази до мање контролисаног понашања које се разликује од уобичајеног. Понашање људи у маси посматра се углавном негативно – као нерационално, агресивно и примитивно. Томе је у великом мери допринео Густав Ле Бон, који се међу првима бавио изучавањем људи у маси. Он је сматрао да се појединци у гомили потпуно мењају – не само њихово понашање, које постаје нерационално, агресивно и претерано емоционално, већ се мења и њихова личност. До тога долази услед својеврсне „психичке заразе”, ширења одређених Edukapromo

334 менталних стања у маси попут епидемије неке болести. Попуштају индивидуалност, самоконтрола и моралност и на видело избија човекова примитивна и несвесна природа која је животињска и криминална. Људи у маси, другим речима, назадују на примитиван, себичан и нецивилизован ниво понашања. Слично гледиште имао је и Фројд. Кад се каже маса, вероватно и ти прво помислиш на неке изгреде и нереде, јер тај појам углавном и данас има негативну конотацију (шта беше конотација?), а нарочито је то случај с неким другим називима за овакву групу људи (на пример, руља). Међутим, маса је и група људи која мирно протестује против нечега, слави дочек Нове године или бежи од надолазећег цунамија. Стога би требало имати на уму да постоје различите врсте гомила. Агресивна гомила коју карактеришу насиље и изгреди, уништа ва ње имовине, масовно пљачкање у ситуацијама елементарних непогода, линчовање и сл., само је један њен облик. Битно другачија врста гомиле јесте експресивна гомила, окупљена да би изразила своје идеје и ставове, да би протестовала против нечега или да би нешто прославила. Најзад, када дође до неорганизованог понашања, у супротности с прихваћеним правилима, а као последица одбране или бежања од нечега (нпр. код природних непогода), говоримо о гомили у паници. У већем броју средњовековних градова,

го

да би се

у несвест од изнемоглости. У једној школи у Енглеској, 1965. годи не , након што се неколико ученица онесвестило, 141 ученик почео је да се жали на вртоглавицу, му чнину и губитак даха. То је потрајало неколико дана, а да никакав узрок овој појави није утврђен. Слична појава догодила се 1998. године у Америци. Једна наставница изјавила је да осећа мирис бензина у учионици, који јој изазива главобољу, мучнину, вртоглавицу. Њен разред је евакуисан, али су и остали почели да извештавају о сличним „проблемима”. Ништа лоше није откривено у школи. Ле Бонова психичка зараза? • Наведи неке пример е када публика може постати агресивна маса, а када гомила у паници. Edukapromo

1374.

дине, стотине људи било је запоседнуто неодољивим поривом да плешу. Једва застајући

одморили или јели, плесали су данима, падали

335 сАжетАК Дефиниција Група у ужем смислу (структурисана група) представља одређени број особа које су у интеракцији (утичу једне на друге) и раде на остварењу заједничких циљева тако што заузимају различите положаје и извршавају различите улогe уз поштовање заједничких (групних) норми и уз свест о припадности групи. Врсте група Постоје различите врсте група (примарне, формалне, референтне, наше и туђе, мале групе, организације и велике групе). Посебно важне мале групе јесу породица, вршњачка група и школско одељење. Групама се обично придружујемо услед потребе да будемо с другим људима или да заједнички решимо неке проблеме. Поред структурисаних постоје и групе у ширем смислу или неструктурисане групе (публика, социјални покрет, маса).

структура и динамика Група има структуру – систем положаја и улога (понашања која се везују за те положаје) – која омогућава складно функционисање групе и остварење циља. Томе доприносе и очекивања у погледу понашања чланова групе (групне норме) која се најчешће усвајају конформирањем. Групна решења проблема углавном су боља од индивидуалних, али групно доношење одлука често за последицу има ризичније одлуке и групну заслепљеност. Међугрупни односи Два основна вида међугрупних односа јесу сарадња и такмичење, који имају и различите последице за односе између група. Најважнији вид негативног међугрупног понашања јесте дискриминација. социјални идентитет положај улога вођа групне норме конформирање дискриминација група структурисана група неструктурисана група примарне групе групно мишљење КљУЧНе РеЧИ Edukapromo

групна

1. Рот, Н. (2010). Пси

хологија група. Бео

нике и наставна

средства.

Ова књига се бави

свим битним елемен

тима психологије

групе.

2. Аронсон, Е., Вилсон,

Т. и Акерт, Р. (2013).

Социјална психо

логија. Београд:

МАТЕ.

Поглавља 8, 9 и 13

баве се појавом кон

формирања, груп

ним процесима и

предрасудама.

3. Ле Б он, Г. (2007).

Психологија маса .

Чачак: Градац.

У овој књизи мо

5. Дефиниши појам конформирања.

7. Шта је дискриминација?

8. Које врсте

336 I гр УПА ПИТА њА: Пр ОВЕрИ ДА ЛИ ЗНА Ш ОСНОВНЕ ПОјМОВЕ И чИњЕНИцЕ.

Које су основне карактеристике групе?

На веди критеријуме за разликовање група и врсте група.

Које су три посебно битне мале групе? Опиши карактеристике једне од њих.

У чему је основна разлика између структурисаних и неструкту

рисаних група?

Које су предности и недостаци групног решавања проблема и

одлучивања?

неструктурисаних група постоје? II гр УПА ПИТА њА: А НАЛИЗИрАј, КрИТИчКИ рАЗМИСЛИ И ПрИМЕНИ.

Ка да се шпијун убаци у групу коју шпијунира, он истовремено и јесте и није члан групе. Објасни како то, по којим критеријумима.

Да ли су неке твоје улоге у школи понекад узајамно супротстављене? Опиши и објасни. 3. Којом би се одликом групе објаснило здушно прихватање целог одељења да изостане с неког часа у школи, по цену санкције? III гр УПА ПИТА њА: Пр ОВЕЖБАј И Пр ОДИСКУТУј У гр УПИ ИЛИ НА чАС У. Нека сваки ученик и ученица наведу по пет њима лично најважнијих групних припадности (на пример, припадност полу, узрасту, етничкој групи, врсти школе итд.). Које су се врсте социјалних идентитета најчешће јавиле? Продискутујте о томе како припадност тим групама утиче на опажање оних који према тим истим критеријумима припадају другим групама (на пример, другој етничкој групи, школи итд.). Осврните се на процесе који су описани у овом поглављу. Да ли их препознајете?

град: Завод за уџбе

жеш се детаљније упознати с Ле Боновим

вним) виђењем гомиле

масе. А

ЕЛИШ

СА ЗНАШ О ОВО

ТЕМИ, ПО ТрАЖИ СЛЕДЕЋЕ КњИгЕ ИЛИ НАУ

НЕ рАДОВЕ

И зАДАЦИ

(негати

или

КО Ж

ВИШЕ ДА

: ПИтАњА

Edukapromo

агенси социјализације 255, 256, 268, 269

адолесценција 87, 89, 95, 102, 103, 108, 167, 223, 224, 225, 232, 245, 257, 258, 259, 312, 314

aкциони потенцијал 59, 70, 71, 72

aкционо истраживање 33, 44

aлтруистички мотив 83, 91, 261

Алцхајмерова болест 151, 152, 153

aмнезија 135, 150, 151, 152, 153

aнализа дискурса 42, 44

aнкета 29, 38, 43

aнксиозност 103, 105, 107, 109, 289

aнорексија 89, 91, 93

антисоцијално понашање 261, 268, 269, 270

aсертивна комуникација 273, 281, 282, 285, 298

асоцијално понашање 261, 269

aтрибуција 293, 296, 300

aутономни нервни систем 60, 71

aфект 99, 100, 108, 109

aфективни тон 100, 108, 109

aфилијативни мотив 82, 83, 87, 91, 276, 325

биолошки мотиви 78, 79, 86, 90, 91, 92

биопсихосоцијални модел 246, 250

бихевиоризам 19, 21, 26, 27, 158, 230

бубна опна 119, 120, 132

булимија 88, 89, 91, 93

314, 315, 316, 322, 324

Гарднерова теорије вишеврсних

интелигенција 202, 203, 212

ген 65, 66, 67, 80, 208, 209, 279

Edukapromo

везаност 103, 108, 109, 298, 323

вербална комуникација 275, 276, 277, 278, 281, 283, 284, 285, 286

вербално насиље 263

вербално учење 164, 168, 174, 175

вођа 224, 328, 329, 335

вољне радње 91, 88

вредности 20, 35, 66, 78, 84, 90, 159, 164, 225, 226, 229, 230, 247, 260, 276, 298, 306, 313,

гешталт психологија 21, 128, 132, 133, 248, 293

горњи праг дражи 115, 132

грегарни мотив 83, 91, 276, 325

група 17, 22, 31, 32, 33, 34, 41, 42, 44, 306–310, 319–332

групне норме 326, 329, 335

групно мишљење 330, 331

групно решавање проблема 330

девијациони IQ 206, 207, 213

дезинхибиција на интернету 283, 285

декларативно памћење 145, 152

дивергентно мишљење 158, 160, 161, 168, 169, 170

дигитално насиље 263

динамика личности 220, 221, 227, 228, 230, 231

дирекција 159, 160, 162, 167, 169

дисграфија 167, 168, 174

дискалкулија 167, 168, 174

дискриминација 332, 335

дислексија 167, 168, 174

доњи праг дражи 115, 132

драж 114–116, 118, 129–132, 142, 156, 158, 159, 163, 164, 174, 198

другарска љубав 299, 300, 301

ЕЕГ (electroencephalograph) 36, 39, 43, 44, 59

експеримент 17, 21, 23, 26, 31–34, 40, 43, 44, 53, 149, 158, 159, 161, 225, 330, 332

експериментална група 44

експланаторни процеп 120, 132

емоције 13, 50, 55, 87, 99–106, 108, 109, 110, 111, ИНДеКс

337 A

135, 137, 145, 147, 205, 275, 290, 291

емпатија 248, 290, 291, 300

енвиронментализам 61, 71

епизодичко памћење 152, 146

ефекат „ореола” 294, 300

ефекат искакања (попаут) 152, 153

ехоичко памћење 140, 152

жеља 49, 75, 76, 77, 89, 91, 120, 160, 170, 219, 226, 227, 231, 243, 281, 331

заборављање 148, 149, 152

зависност 39, 40, 48, 54, 55, 60, 103, 124, 158, 221, 238, 244, 250, 251, 309, 320, 324, 325, 327, 333

зеница 122, 132

знак 105, 109, 125, 132, 164, 200, 255, 237, 242, 274, 275, 277, 279, 284, 285, 286, 290

знакови дубине 125, 132

извори социјализације 255, 256, 268, 269

иконичко памћење 152, 140

илузије 129–133, 240, 295

имагинативно мишљење 158, 160, 161, 168, 169, 170

инклузивно школовање 210, 213

инкубација 162, 169

инстинкт 76, 77, 83, 86, 90, 91

инструментално учење 177, 178, 179, 181, 182, 183, 184, 192, 193, 305, 316

ја 218, 219, 222, 223, 224, 226, 227, 231, 232, 282

јавно мњење 310, 316

кôд 279, 285

казна 79, 92, 178, 180, 188, 193, 296, 306

квалитативно истраживање 40

класично условљавање 175, 176, 181, 183, 192, 193

Edukapromo

интелектуална ометеност 210–214, 242

интелигенција 25, 35, 36, 37, 41, 67, 70, 105, 198–214, 218, 280, 292

интеракционизам 67, 71

интервју 23, 40, 41, 44, 228

интересовања 289, 312, 313, 315, 316, 324

историогенеза 68

истраживачке технике 30, 44

комплементарне боје 124, 132

комуникација 274–286, 290, 301

конвергентно мишљење 158, 160, 161, 168, 169, 170

контролна група 32, 44

конфликт 34, 91

конформирање 329, 330, 335

корелација 43, 44, 45

краткотрајно памћење 139, 140, 142, 143, 144, 152

креативно (стваралачко) мишљење 158, 161, 169

криза 239, 246, 250, 251

критичко мишљење 158, 163, 164, 168, 169

лаичке теорије личности 280

лимбички систем 50, 62, 71, 72

лични мотиви 78, 85, 87, 91, 93, 314

личност 20, 21, 22, 26, 69, 71, 84, 86, 163, 218, 219, 220, 225, 226, 228–232, 241

љубав 77, 97, 101, 102, 224, 245, 292, 298–301, 309, 333

магијско мишљење 167, 169

медиј 279, 284, 285

међугрупни односи 331, 335

ментално здравље 106, 221, 236–239, 246, 251

менталне репрезентације 156–158, 164, 168, 169, 198

ментални поремећај 49, 66, 239–241, 246, 250

338

метакогниција 169, 159

методологија 15, 27, 44, 30

механизми одбране 222, 223, 226, 231

мисаони/асоцијативни ток 157, 158, 169

мишљење 21, 50, 70, 96, 108, 156–170, 181, 198, 199, 205, 219, 225, 314, 331, 335

морална свест 85

мотив 68, 80, 81, 83, 84, 86, 87, 91, 171, 188

мотив за самопоштовањем 84, 91

мотив постигнућа 84, 91

мотивација 91

моторно учење 165, 192, 193

мрежњача 122, 132

нагон 77, 80, 81, 91, 226

надражај 115, 132

насиље 253, 261, 262, 263, 264, 266, 267, 268, 269

нативизам 66, 67

научна методологија 15, 27, 30, 44

научне теорије 44

научни метод 15, 30, 44

невербална комуникација 275, 278, 285, 286

негативни трансфер 189

неекспериментално истраживање 33

независнa варијаблa 31, 44

нервна ћелија 58, 61, 70, 114, 245

нервни импулс 39, 58, 59, 60, 63, 70, 71, 119, 120, 122

нервни систем 39, 40, 57, 60–65, 70–72, 97, 98, 106, 114, 169, 246

несвесно 21, 49, 72, 219, 226, 231

неструктурисана група 327, 333, 335

неурална ефикасност 216

неурална флексибилност 217

опажај 115, 123–132

опажање 21, 50, 59, 70, 114, 115, 123, 125, 126, 130, 158, 181, 198, 131, 132

опажање особа 290, 300

осет 115, 132

основна грешка атрибуције 296, 300

основне емоције 100, 108–110

пажња 50, 141, 142, 146, 152, 153

памћење (меморијa) 21, 50, 60, 69, 70, 136–149, 151, 152, 157, 158, 187, 198, 201, 203, 207, 212, 219, 286, 291

патогенеза 68

периферни нервни систем 60, 70, 71

пластичност 63, 65, 71

подељена пажња 142, 152

позитивни трансфер 189

полиграф („детектор лажи”) 39, 43, 44

положај 244, 279, 330, 331, 335, 336, 338

поремећаји емоција 105, 106, 107, 109, 151

поремећаји исхране 88, 89, 93, 247

поремећај учења 166, 167, 174, 175

поремећаји личности 69, 242, 243, 246, 247, 253

поремећаји мишљења 169

поремећаји памћења 150, 152, 240

поткрепљење 159, 162, 163, 175

потреба 76–86, 91, 92, 100, 103

праг дражи 132, 115

први утисак 280

Edukapromo

неурозе 243, 250, 251

неурон в. нервна ћелија

неуротрансмитери 58, 59, 71

неусмерено мишљење 158–161, 168, 169, 170

нефакторске теорије интелигенције 202

норме 17, 206, 207, 209, 213, 325, 329, 335

нормална (Гаусова) крива 35, 44

онтогенеза 68

посредно (викаријско) поткрепљење 162, 175

предмет психологије 15, 19, 20, 27

предрасуде 306, 307, 308, 317, 322, 323

примарна визуелна зона 132

примарна слушна зона 132

примарне групе 323, 335

проактивна инхибиција 149, 152

пропаганда 280, 310, 315, 316

просоцијално понашање 253, 261, 268, 269

процедурално памћење 152

психички живот или функционисање 15, 42, 48, 50, 71, 220

психички развој 71, 244

психоактивне супстанце 54, 71, 211

339

психоанализа 247

психозе 242, 250

психологија 14–27, 35, 42, 45, 48–51, 68

психолошка превенција 238, 250, 251

психолошке дисциплине 22, 26, 27

психолошки правци/школе 19, 21

психолошки услови успешног учења 169, 171

психолошко саветовање 248, 250, 251

психосоматска обољења 105, 109, 110, 247

психотерапија 247, 248, 250, 251

пуж 119, 120, 133

ра дно памћење 143, 144, 151, 152

расположења 24, 33, 59, 108, 109

реалистичко мишљење 160

рекогниција (препознавање) 137, 152

РЕМ фаза 53, 54, 71

репродукција 136, 137, 152, 153

ресоцијализација 249

ретроактивна инхибиција 149, 152

рецептори 58, 71, 116, 117, 119, 133

решавање проблема 159, 310

сазревање 65, 67, 71, 102, 292

свесност 15, 51, 52, 54, 70, 71, 72

сексуални нагон 80, 81, 91

сексуално насиље 263

секундарне емоције 101, 109

селективна пажња (коктел ефекат) 142, 152

семантичко памћење 146, 152

сентименти 100, 108

сигнал 60, 105, 109, 142, 274, 275, 277, 278, 284, 285, 286, 290

социјално насиље 263

социјално учење 254, 260, 268, 269

социокултурна ометеност 211, 213

спољашња (екстринзичка) мотивација 170, 175

спољашња мотивација 78, 79, 91

средства масовне комуникације 283, 285

став 38, 66, 78, 303–316, 322, 324, 331, 334

стадијуми развоја 165, 166, 167, 169, 170

стваралачко (креативно) мишљење 158, 161, 162, 163, 164, 168, 169

Edukapromo

симбол 274–278, 283–286, 290

симболичка функција 164, 165, 169

синапса 44, 59, 71

систематско посматрање 26

соматски нервни систем 60, 71

социјализација 66, 92, 219, 253–261, 268, 308, 324

социјална депривација 211, 212, 213

социјални идентитет 224, 306, 315, 324, 332, 335

социјални мотиви 78, 82, 85, 91, 93

социјалне вештине 253, 268, 269

стереовиђење 126, 132

стереотипи 294, 295, 297, 299, 300, 301, 307, 317, 332

Стернбергова тројна теорија интелигенције 204

стигматизација 241, 250

стрес 33, 55, 106, 107, 109, 110, 146, 230

структурисана група 327, 328, 335, 336

студија случаја 41, 44

тежња 77, 80, 82, 83, 84, 91, 294, 310, 311

теорије личности 218, 225–233, 300

тест 32, 33, 36–45, 128, 199, 200, 205–214, 295, 313

трансфер учења 168, 171, 175

траума 106, 221, 231, 245

улога 327, 328, 333, 335

унутрашња (интринзичка) мотивација 170, 175

унутрашња мотивација 76, 78, 91

упитник 36, 38, 41, 43, 228. 248

усмерено мишљење 158, 159, 161, 168, 169, 199

учење 157–175, 198, 209, 249, 305, 306

учење по моделу 161, 162, 163, 165, 174, 175, 260

учење путем увиђања 160, 161, 163, 165, 174, 175, 199, 260, 305

ушна шкољка 119

уштеда при поновном учењу 137, 152

фазе решавања проблема 169

фазе учења 171, 174

340

факторске теорије интелигенције 200, 202, 213

феноменолошко истраживање 41

физиолошка нула 116

физичко насиље 263

фиксираност у решавању проблема 169, 167

филогенеза 68

Флинов ефекат 209, 213, 214

фокус група 41, 42, 44

фрустрација 222, 231

функционална аутономија мотива 86

функционална магнетна резонанца (fMRI) 91, 92

хијерархија мотива 85, 91, 92

хомеостаза 79, 91

хормони63, 64, 71

хуманистичка психологија 21, 26, 27

центар у ЦНСу 60

централни нервни систем (ЦНС) 60, 61, 70, 71

црте личности 219, 228, 232, 328

чепићи 122, 124, 132

чула 52, 114–121, 131, 132, 133, 136, 140, 151, 152, 290

чулни системи 114, 132

школско насиље 264

штапићи 122, 132

шум 281, 284, 285

341

Edukapromo

342 ЗаХваЛНИЦа велику захвалност дугујемо др александру Димитријевићу, који је иницирао писање уџбеника, окупио нас као ауторску групу и у великој мери учествовао у писању поглавља везаних за предмет психологије, психологију личности, ментално здравље и поремећаје. Захваљујемо и др Биљани станковић за помоћ при писању дела везаног за квалитативна истраживања. Посебно захваљујемо и рецензенткињама др тамари Џамоњи Игњатовић, симониди вукобрат и Наташи Ковжан Кун на пажљивом читању и више него корисним сугестијама. такође, и др Биљани требјешанин, др Драгици Павловић Бабић и весни Илић, које су читале прву верзију рукописа и својим сугестијама у великој мери допринеле његовом побољшавању и уобличавању. аутори Edukapromo