Поуке о језику, Српски језик за трећи разред основне школе by Izdavačka kuća Eduka

Весна Дрезгић и Ана Икер

TA L

ПОУКЕ О ЈЕЗИКУ

-P

СРПСКИ ЈЕЗИК за трећи разред основне школе

Весна Дрезгић Ана Икер ПОУКЕ О ЈЕЗИКУ Српски језик за трећи разред основне школе

Одговорни уредник Доц. др Наташа Филиповић

Лектура и коректура Биљана Вулетић Томић

-P

Дизајн и графичка припрема Ања Игњатовић Јасмина Игњатовић

Рецензенти Миланка Берковић, професор разредне наставе, ОШ „Филип Вишњић”, Београд Др Јелена Журић, професор српског језика и књижевности Наташа Ковжан Кун, педагог

TA L

Главни уредник Проф. др Бошко Влаховић

Издавач ЕДУКА д.о.о. Београд Ул. Змаја од Ноћаја бр. 10/1 Тел./факс: 011 3287 277, 3286 443, 2629 903 Сајт: www.eduka.rs; имејл: eduka@eduka.rs

За издавача Проф. др Бошко Влаховић, директор Штампа _____________ Издање _____________ Тираж _____________

ВОДИЧ

КЉУЧНЕ РЕЧИ Најважнији појмови на које треба да обратиш пажњу у лекцији.

Учимо и подсећамо се...

TA L

Подсети се појмова из језика који су ти познати од раније и повежи их са новим појмовима. Учимо...

Упознај нове језичке појмове.

ВЕЖБАЈМО

Задатак из мале школе писања

-P

Задаци који ти помажу да утврдиш своје знање.

Усаврши своју вештину писања. Занимљиво је знати...

Сазнај занимљивости о језику и о другим појавама. Задаци који ти омогућавају да вежбаш док савладаваш градиво.

САДРЖАЈ О ЈЕЗИКУ И ГОВОРУ

TA L

О језику и говору ........................................................................................................ 10 Гласови ........................................................................................................................ 12 Слова ........................................................................................................................... 14 Од гласа до речи ....................................................................................................... ....................................................... 16 Сада знаш ................................................................................................................. 19

РЕЧЕНИЦЕ

ВРСТЕ РЕЧИ

-P

Реченице ..................................................................................................................... 22 Врсте реченица по значењу ..................................................................................... 25 Реченице по облику ........................................ .................................................................................................. .......................................................... 29 Реченице - вежбајмо .......................................... ................................................................................................. 32 Сада знаш ................................................................................................................. 34

Именице ...................................................................................................................... 36 Заједничке именице ................................................................................................. 37 Властите именице ..................................................................................................... 40 Властите именице - вежбајмо ................................................................................. 43 Род и број именица .................................................................................................. 46 Збирне именице ........................................................................................................ 49 Градивне именице ..................................................................................................... 52 Именице - вежбајмо ................................................................................................. 55 Сада знаш ................................................................................................................. 58 Личне заменице ........................................................................................................ 59 Личне заменице - вежбајмо ................................................................................... 61

TA L

Сада знаш .................................................................................................................. 64 Описни придеви ......................................................................................................... 65 Присвојни придеви .................................................................................................... 68 Градивни придеви ...................................................................................................... .............................................................. 73 Род и број придева .................................................................................................... 75 Род и број придева - вежбајмо ............................................................................... ........................................................ 77 Сада знаш ................................................................................................................... ........................................................ 80 Глаголи ......................................................................................................................... ............................................................ ..................................................................................................... ......................................... 81 Глаголска времена ..................................................................................................... ............................................................. 85 Лице и број глагола .................................................................................................. 89 Сада знаш ................................................................................................................... ................................................................................................................... 94 Бројеви ......................................................................................................................... ..................................................................................................... 95

-P

ПРАВОПИС

Растављање речи на крају реда ............................................................................ 100 Писање сугласника Ј ................................................................................................ 102 .......................................... Писање упитне речце ЛИ ........................................................................................ 104 .................................. Писање одричне речце НЕ ...................................................................................... 105 ................................ Писање одричне речце НЕ уз придеве, глаголе и именице ............................. 107 Управни говор ........................................................................................................... 110 ..................................................... Неуправни говор ...................................................................................................... 113 Употреба великог слова .......................................................................................... 115 Употреба великог слова у писању имена народа ............................................... 118 Писање вишечланих назива градова, села, држава ......................................... 121 Писање вишечланих географских имена ............................................................. 124 Писање назива празника ........................................................................................ 126 Писање наслова књига, листова и часописа ..................................................... 128 Скраћенице ............................................................................................................... 131 Сада знаш ................................................................................................................. 135

КУЛТУРА ИЗРАЖАВАЊА – БОГАЋЕЊЕ РЕЧНИКА

-P

TA L

Упознај породице речи ............................................................................................ ...................................................... 138 Речи супротног значења .......................................................................................... 139 Речи умањеног и увећаног значења .................................................................... ...................................................... 140 Речи различитог облика, а истог или сличног значења ................................... 142 Вишезначне речи ...................................................................................................... .............................................................. 144 Речи истог облика, а различитог значења ........................................................... 146 Играмо се речима ..................................................................................................... ...................................................... 147

Здраво!

-P

TA L

Твоја Читанка је пуна прича и песмица, а оне су саткане од много чаробних и узбудљивих речи. Ова књига ће ти помоћи да научиш нешто више о речима и правилима њиховог слагања и писања. Усвојићеш нека важна правила српског језика и често ћемо се заустављати да своје знање утврдиш вежбањем. Пажљиво читај, размишљај и ради. Када наше дружење прође, из српског језика знаћеш много више и лакше ћеш писати и говорити. Срећно!

РЕЧИ

TA L

Име своје има свако, свака ствар или лице, речи које именују – то су именице.

-P

Цвет мирише, дете расте, мама тату воли – ко шта ради, говоре нам брбљиви глаголи.

Свака ствар се описује па свој опис има – именице тек су лепе кад су с придевима.

Именице замењују заменице само, да бисмо се пребројали – бројеве имамо.

Такорећи, све заједно људски говор створе, тек кад саме, међу собом, воде разговоре.

Петар Пајић

TA L

О ЈЕЗИКУ И ГОВОРУ

Подсетићеш се:

-P

• чему служи језик, • из чега се састоје речи, • шта је слог и како се речи деле на слогове.

О ЈЕЗИКУ И ГОВОРУ

КЉУЧНЕ РЕЧИ

Погледај шта све људи чине jезиком.

• говор • језик

Можете ли да ми кажете како да стигнем до Славије?

Јао, разбио сам колено!

Хајде да поделимо јабуку!

-P

Одмах престаните да се свађате!

Остави моју оловку!

Поломићу ти ту ружну оловку!

Добар дан, чика Марко. Како сте?

Мало ме боле леђа.

Хвала, ти си прави друг.

ТТрамвај рамвај бр. 9 иде до Славије.

Ти си мамино злато!

TA L

О ЈЕЗИКУ И ГОВОРУ

• Посматрај слике. Испричај шта све можемо да чинимо помоћу језика. Учимо и подсећамо се...

Језиком се споразумевамо. Говорити може само човек. Језик се учи од рођења, од родитеља и других људи. То је наш матерњи језик.

• Који је твој матерњи језик?

О ЈЕЗИКУ И ГОВОРУ

• Повежи загонетке са њиховим решењима.

Тело дрвено, а срце мекано.

Занимљиво је знати...

-P

Корице има – нож није, листове има – дрво није.

TA L

Сабља без гвожђа, а јунак без кости.

Сама реч језик има још једно значење. Језик који се налази у устима помаже нам да изговарамо гласове. Помоћу њега говоримо. Упореди! Марко је опржио језик на врео чај. Марко веома лепо говори српски језик.

На крају лекције налази се табела. Она ће ти помоћи да самостално процениш своје знање. Поред тврдње коју сматраш тачном, у упиши знак ✓ . У овој лекцији показао/показала сам да: • разликујем различите употребе језика, • разликујем свој матерњи језик од других језика, • препознајем исправно решење загонетки.

О ЈЕЗИКУ И ГОВОРУ

ГЛАСОВИ

КЉУЧНЕ РЕЧИ

Учимо и подсећамо се...

• споразумевање • глас • сугласник

TA L

Српски језик има 30 гласова. Делимо их на самогласнике и сугласнике. Учимо...

Самогласници су: а, е, и, о, у.

Окрени се лицем према свом пару у клупи. Док изговарате самогласнике, посматрајте покрете усана.

-P

Учимо...

При изговору самогласника, ваздух слободно пролази кроз уста.

Учимо и подсећамо се...

Усне могу бити сасвим раздвојене, заобљене или развучене, скупљене и истурене.

Изговарај полако реч слика. Уочи разлику у изговарању самогласника и и а и сугласника с, с, л и к. Обрати пажњу на покрете језика и усана. При изговору сугласника, језик, зуби, непце и усне спајају се на разне начине, спречавајући ваздух да слободно пролази кроз уста. Место спајања ствара препреку ваздушној струји. Када уклонимо препреку, изговарамо сугласнике.

О ЈЕЗИКУ И ГОВОРУ

TA L

-P

Учимо...

Док изговарамо сугласнике, ваздух не пролази слободно кроз уста. У српском језику има __________ сугласника.

У овој лекцији показао/показала сам да: • препо препознајем знајем гласове спрског језика, • разликујем самогласнике и сугласнике.

О ЈЕЗИКУ И ГОВОРУ

СЛОВА

КЉУЧНЕ РЕЧИ

Сваки глас има свој знак. Учимо...

Учимо и подсећамо се...

У ћирилици се сваки глас пише једним словом.

TA L

Гласови су звукови. Слова су знакови за гласове. Гласове изговарамо, а слова записујемо.

• глас • слово • ћирилица • латиница • азбука • абецеда

-P

• Напиши штампана и писана слова ћирилице.

Азбука – сва ћириличка слова поређана по утврђеном реду Н, н,

А, a,

Као што знаш, Вук Стефановић Караџић је уредио азбуку да изгледа овако како је ми сада учимо. Испричај шта знаш о његовом животу и раду.

О ЈЕЗИКУ И ГОВОРУ

Учимо и подсећамо се...

У латиници је мало другачије. Неки гласови се пишу знаком који се састоји од два слова. • Који су то гласови? Напиши њихов знак: ,

• Напиши штампана и писана слова латинице.

TA L

Абецеда – сва латиничка слова поређана по утврђеном реду N, n,

-P

А, a,

• Писаним словима латинице напиши следећу реченицу: Љиља носи жути балон, а Шврћа се радује.

У овој лекцији показао/показала сам да: • разликујем гласове и слова, • разликујем слова азбуке и абецеде.

О ЈЕЗИКУ И ГОВОРУ

ОД ГЛАСА ДО РЕЧИ

КЉУЧНЕ РЕЧИ

Учимо и подсећамо се...

TA L

Када говоримо, реч састављамо од гласова, а када пишемо – од слова. Значи, реч се састоји од гласова или слова.

• слог • реч • значење речи • раздвајање речи на слогове

• Размисли о томе зашто је само један од ових низова слова реч српског језика. Подвуци је. ушам шума мшау ма

Учимо...

Да би група слова или гласова била реч, мора имати неко значење.

-P

Понекад се реч састоји само од једног гласа: у, е, и, о, а. • Подвуци такве речи у следећој реченици. Марко и Милош гледају филм у дневној соби, а Ана чита књигу о једном путовању. Учимо и подсећамо се...

Нису само гласови или слова делови речи. Речи се могу раздвојити и на слогове.. У сваком слогу мора бити један самогласник. Када се сугласник р нађе између два сугласника, он има улогу самогласника: крст, крв, крш, брк, трк; ср-на, Ср-би-ја, гр-ли-ти, бр-ка-ти, тр-ча-ти.

Учимо...

Колико самогласника има реч, толико има слогова.

си-ја-ли-ца со-ба тра-ка 16

сто-ли-ца пе-ва-ти о-бра-до-ва-ти

у-про-па-сти-ти а-ви-он не-у-гле-дан

О ЈЕЗИКУ И ГОВОРУ

ВЕЖБАЈМО

-P

TA L

1. Обој поља у којима су написане речи.

2. Подели речи на слогове:

двориште

аутобус

кућа

3. У свакој од наведених речи недостаје самогласник или р које има улогу самогласника. Допиши потребна слова и повежи речи које се римују. р__д

џ__п

п__ст

ч__ст

р__п

п__д

л __ст

к__ст

О ЈЕЗИКУ И ГОВОРУ

-P

TA L

4. Састави и запиши двосложне речи од датих слогова. Сваки слог можеш употребити само једном.

5. У својој свесци напиши: а) две двосложне речи, б) две тросложне речи, в) две четворосложне речи. Усправним цртама написане речи подели на слогове.

У овој лекцији показао/показала сам да:

• разликујем реч од низа гласова, • правилно делим речи на слогове, • разликујем речи у којима глас р има улогу самогласника.

САДА ЗНАШ Српски језик има 30 гласова.

СУГЛАСНИЦИ

а, е, и, о, у

сви остали гласови

TA L

САМОГЛАСНИЦИ

Сваки глас има свој знак – слово.

-P

У нашем језику користе се два писма:

латиница – 30 слова, за писање nj, lj и dž потребна су два знака.

азбука

абецеда

ћирилица – 30 слова, за сваки глас по једно слово.

Реч је група гласова која има неко значење. Реч се може раздвојити на: гласове (с-о-б-а) и слогове (со-ба).

У неким речима сугласник р има улогу самогласника. То се дешава када се нађе између два сугласника (Ср-би-ја). 19

TA L

-P

TA L

РЕЧЕНИЦЕ

Подсетићеш се:

-P

• шта је реченица и како се правилно записује; • које су врсте реченица по значењу; • које су врсте реченица по облику.

РЕЧЕНИЦЕ

КЉУЧНЕ РЕЧИ

-P

TA L

• реченица • именица • глагол

Бића: Предмети:

1. Напиши имена бића и предмета које видиш на слици.

Дечак

2. а) Напиши шта раде дечак и девојчица са слике.

Девојчица

б) Речи дечак, корпа, јеж, пас и кишобран су

Прочитај поново реченице којима си описао/описала шта раде дечак и девојчица са слике. Запази којом врстом речи је исказано шта они раде. Да бисмо саставили реченицу, морамо употребити глагол.

РЕЧЕНИЦЕ

3. Подвуци реченице: Књига столица трчим. Мама је засадила цвеће. Стао кров киша. Како се зове та биљка?

TA L

Реченица је скуп речи који има значење. Задатак из мале школе писања

У свесци напиши пет реченица којима ћеш исказати: — шта видиш, — шта чујеш, — шта радиш, — шта желиш и осећаш.

-P

• Реченицама исказујемо оно што радимо, осећамо, мислимо, желимо, чујемо, видимо... • Реченицу започињемо великим словом. Тако током читања знамо где почиње нова реченица. • Тачка, знак питања или знак узвика казују где се започета реченица завршава.

4. Прочитај следећи неправилно написани текст. Закључи зашто га је тешко разумети. Препиши текст у свеску правилно, писаним словима латинице. данас је марко брзо дошао из школе позајмио је од друга нову игрицу одмах је сео за рачунар нестрпљиво је убацио диск у кућиште рачунара лако је схватио правила игре време је неприметно пролазило мама се вратила с посла наљутила се на марка јер је заборавио да руча

РЕЧЕНИЦЕ

5. У овој причи речи су се измешале и прича је изгубила смисао. Прочитај изокренуту причу, нађи речима право место и напиши је у свеску писаним словима ћирилице.

TA L

У КУПОВИНИ

-P

Девојчица Милица је примила плату и повела куповину у маму. Ауто је сео у њих. Излози су почели да разгледају Милицу и маму. Продавница женске одеће је стигла до њих. Ружичаста хаљина је изабрала Милицу. Гардероба је ушла у Милицу. Хаљина је обукла девојчицу. Огледало се одушевљено вртело пред девојчицом. Хаљина је Милици купила маму.

У овој лекцији показао/показала сам да:

• разликујем реченицу од низа речи без значења, • препознајем именице и глаголе, • правилно користим реченичне знаке.

РЕЧЕНИЦЕ

ВРСТЕ РЕЧЕНИЦА ПО ЗНАЧЕЊУ У ПРОДАВНИЦИ ИГРАЧАКА Колико играчака!

TA L

Одмах силази!

Купићу ти само једну играчку.

Да ли је ово диносаурус?

Не трчи!

Не смем то да пропустим!

Идите на спрат. Тамо је изложба диносауруса.

КЉУЧНЕ РЕЧИ • подела реченица по значењу • обавештајна • упитна • узвична и заповедна реченица

-P

Зашто немате диносаурусе?

• Прочитај стрип па га доврши. • Из стрипа препиши обавештајне реченице: Купићу ти само једну играчку.

Обавештајним реченицама дајемо неко обавештење или изјаву и завршавамо их тачком.

РЕЧЕНИЦЕ

TA L

• Из стрипа препиши упитне реченице: Да ли је ово диносаурус?

-P

• Препиши и заповедне реченице: Одмах силази!

• Из стрипа препиши узвичне реченице: Колико играчака!

Упитним реченицама постављамо неко питање. Завршавамо их упитником.

Знак узвика на крају реченице не значи да су оне исте по значењу.

Заповедним реченицама исказујемо молбе, заповести. Узвичним реченицама изражавамо пријатна или непријатна осећања.

1. Напиши: а) обавештајну реченицу; б) упитну реченицу; в) узвичну реченицу; г) заповедну реченицу.

РЕЧЕНИЦЕ

Читаш бајке, приче, песме и друге текстове и примећујеш неке знаке у реченици или на њеном крају. То су знаци интерпункције. ИНТЕРПУНКЦИЈА?! Ин-тер-пунк-ци-ја! Шта ли то значи?

-P

запета ( , ) тачка са запетом ( ; ) две тачке ( : ) наводници ( „ ” ) црта ( – ) заграда ( ) тачка ( . ) упитник( ? ) узвичник ( ! ).

2. Помози знаку да нађе пут до свог имена.

• • • • • • • • •

TA L

Под интерпункцијом подразумевамо следеће реченичне знаке:

-P

TA L

РЕЧЕНИЦЕ

У овој лекцији показао/показала сам да: • разликујем реченице по значењу, • правилно користим знаке интерпункције у реченици.

РЕЧЕНИЦЕ

РЕЧЕНИЦЕ ПО ОБЛИКУ

КЉУЧНЕ РЕЧИ • подела реченица по облику • потврдна и одрична реченица

— Немој да лајеш у стану! — Зашто нападаш Ану? — Не скачи на кревет! — Зашто грицкаш цвеће и разбацујеш смеће?

TA L

Мени стално нешто причају…

• Ове реченице разврстај према потврдном или одричном облику глагола. Потврдни облик глагола:

-P

Одрични облик глагола:

Ако је глагол у реченици у потврдном облику, реченица је потврдна. Ако је глагол у реченици у одричном облику, реченица је одрична.

1. На линији напиши каквог су облика реченице. Милош се плаши пса. Не гази траву!

Зашто не радиш домаћи задатак? Какав диван дан!

РЕЧЕНИЦЕ

-P

TA L

2. Глаголе у реченицама напиши у потврдном облику. Данас не пада киша. Нећу носити кишобран. Ветар не дува. Неће ми бити тешко да стигнем до школе.

Ово је баш погрешна временска прогноза!

3. Напиши:

– обавештајну реченицу потврдног облика;

– упитну реченицу одричног облика;

– узвичну реченицу потврдног облика;

– заповедну реченицу одричног облика.

РЕЧЕНИЦЕ

Задатак из мале школе писања

Пажљиво прочитај причу. Размисли каква је Милица, а каква је Тања. МИЛИЦА И ТАЊА

TA L

Милица долази на време у школу. Она ради своје домаће задатке. Код куће научи оно што учитељица зада. Када учитељица пита, Милица диже руку. Милица пази на свој изглед. Устаје рано, умива се и намешта фризуру. Чува књиге и носи школски прибор. Тања није таква. Она је сасвим другачија од Милице.

-P

Истакнутим речима додај одричну речцу не и описаћеш Тању. Причу о Тањи напиши писаним словима латинице.

У овој лекцији показао/показала сам да: • разликујем реченице по облику, • пребацујем реченице из потврдног у одрични облик и обрнуто.

РЕЧЕНИЦЕ

РЕЧЕНИЦЕ ВЕЖБАЈМО

1. Правилно напиши реченице.

TA L

да ли ће учитељица данас дати контролни задатакиз математикебаш бих волеојуче сам вежбао са мамом татом и братом ала, сам се уморио

2. Какве су по значењу и облику следеће реченице?

Не сеци дрво! Како брзо пада!

Значење

-P

Реченице

Није ли суров дрвосеча? Ко то виче?

У дрвету живе веверице.

Дрвосеча то није знао. 3. Реченице напиши у супротном облику. а) Веверица се не спрема за зиму. б) Како је сакупила довољно плодова? в) Скупи све лешнике!

Облик

РЕЧЕНИЦЕ

4. Плавом бојом подвуци заповедне реченице, а зеленом узвичне.

5. Реши укрштеницу.

-P

1. Ли и не су ... 2. Одрична речца 3. Знак на крају изјавне реченице 4. Назив 5. Знак на крају упитне реченице 6. Упитна речца 7. „Пуна школа ђака, ниоткуда врата.” 8. Краљ животиња

TA L

Како сева! Брзо уђите у кућу! Баш пљушти!

6. Пажљиво прочитај драмски текст Лед се топи из Читанке. У тексту плавом бојом подвуци узвичне реченице, а зеленом упитне. Одреди каквог су облика те реченице.

У овој лекцији показао/показала сам да: • правилно пишем реченице, • разликујем реченице по облику и значењу, • разликујем заповедне од узвичних реченица.

РЕЧЕНИЦЕ

САДА ЗНАШ

РЕЧЕНИЦА

• потврдне и одричне.

-P

• обавештајне; • упитне; • узвичне; • заповедне.

По облику:

По значењу:

TA L

Реченица је скуп речи који има неко значење, мисао изражена речима.

Интерпункција – реченични знаци:

запета ( , ) тачка са запетом ( ; ) две тачке ( : ) наводници ( „” ) заграде ( ) тачка ( . ) упитник ( ? ) узвичник ( ! )

TA L

ВРСТЕ РЕЧИ Подсетићеш се:

• шта су именице; • која је разлика између заједничких и властитих именица; • шта нам казују придеви, а шта глаголи.

шта су збирне и градивне именице; шта је род и број именица; какве су речи личне заменице; да постоје градивни и присвојни придеви; да одредиш лице и број глагола.

• • • • •

-P

Научићеш:

ВРСТЕ РЕЧИ

ИМЕНИЦЕ

КЉУЧНЕ РЕЧИ

-P

TA L

• именице као врста речи • бића • предмети • појаве

• Посматрај слику. Напиши именице које означавају бића, предмете и појаве.

Бића: ____________ ____________ ____________ ____________

Предмети: ____________ ____________ ____________ ____________

Појаве: ____________ ____________ ____________ ____________

• Допуни реченицу. Именице су врста речи које означавају имена _______________, _________________ и ________________________.

ВРСТЕ РЕЧИ

ЗАЈЕДНИЧКЕ ИМЕНИЦЕ

КЉУЧНЕ РЕЧИ

TA L

На слици на претходној страни си већ уочио/уочила • именице као врста речи предмете, бића и појаве. • заједничке Каква је клупа? именице Ова на слици је дрвена, али може бити и метална, пластична или камена. Свеједно каква је, увек ћемо је назвати истим именом – клупа. клупа.

Неки дечак је несташан, неки стидљив, а неки радознао. Свеједно како се понашали или изгледали, они су дечаци. Постоје селице, станарице и грабљивице, али их једним именом зовемо птице. Учимо и подсећамо се...

-P

Именице клупа, дечак, птица, дрво, олуја олуја,, киша... киша... и све друге које означавају имена бића, предмета и појава са истим заједничким особинама зову се заједничке именице. Заједничке именице пишу се малим почетним словом. словом

1. Подвуци све заједничке именице у следећој песми.

НАЈУСПЕЛИЈИ ЦРТЕЖ Треба да нацртам како изгледа соба. После више неуспелих проба Одлучих да изнесем сто и столице. Још сам изнела лежај и полице После изнесох ћилим и скидох слике. Шта ће у соби ствари толике? Сад ће мој цртеж бити уредан и чист Празна соба – празан лист. В. Јукић Марјановић Заокружи реч која представља тачан одговор. Заједничке именице у овој песми именују: бића, предмете, појаве. 37

ВРСТЕ РЕЧИ

3. Одгонетни загонетке.

Зелена кошара, црна говеда, Гвозден кључ који откључава.

Чувам благо ако мене људи чувају. к

Бије те, а не видиш га. р

-P

Ја се зовем куку и руз, без мене вам куку и леле. р

TA L

2. Напиши заједничке именице којима ћеш именовати: дивље животиње цвеће дрвенасте биљке

Преко шуме шум-шум, Преко поља кас-кас, Па у воду тумбас. б

Којој врсти именица припадају решења загонетки?

4. Реши ребусе.

Заједничке именице које су решење ребуса означавају имена

ВРСТЕ РЕЧИ

Задатак из мале школе писања

-P

TA L

Напиши кратку причу у којој ће главни ликови бити бића означена именицама из решења ребуса.

У овој лекцији показао/показала сам да: • препознајем знајем заједничке именице, • наводим имена бића, предмета и појава, • правилно решавам загонетке и ребусе, • састављам кратак текст.

ВРСТЕ РЕЧИ

ВЛАСТИТЕ ИМЕНИЦЕ

КЉУЧНЕ РЕЧИ

-P

TA L

• именице као врста речи • властите именице

• Пажљиво прочитај текст. Ђорђе Јовановић је путовао из села Клења у град Зворник. У даљини је видео планине Цер и Гучево. Пут га је водио поред реке Дрине. У Лозници се срео с другом Немањом, који је дошао на одмор из Немачке. Ручали су у Брасини и пут до Зворника наставили су заједно. • Истакнуте речи у тексту су ____________________ именице.

ВРСТЕ РЕЧИ

Учимо и подсећамо се...

-P

– река; _____________ _____________ _____________ – држава; _____________ _____________ _____________

1. Напиши називе неких: – планина; _____________ _____________ _____________ – села; _____________ _____________ _____________

TA L

Властите именице су посебна имена појединих бића и предмета: а) имена и презимена људи (Јовановић, Милан, ...); б) надимци (Мића, Зоки, Мица, ...); в) имена животиња (Жућа, Душко Дугоушко, Шарац, …); г) географска имена (Србија, Дунав, Авала, Јапан, ...); д) имена небеских тела (Земља, Сунце, Месец, ...). Властите именице увек се пишу великим почетним словом.

– градова; _____________ _____________ _____________ – небеских тела. _____________ _____________ _____________

3. Пажљиво прочитај текст. Заједничке именице подвуци, а властите заокружи.

Анин стриц Рајко живи на планини Тари. Она се налази у западној Србији. Из дворишта Ана може да види реку Дрину и густе шуме. Свакога дана шета се шареним ливадама, а друштво јој прави пас Жућа.

ВРСТЕ РЕЧИ

TA L

4. Решења следећих ребуса су властита имена, пронађи их!

Задатак из мале школе писања

-P

Сазнај и напиши неколико реченица о ономе што именују властите именице које су решења ребуса.

У овој лекцији показао/показала сам да: • препознајем властите именице, • разликујем властите од заједничких именица.

ВРСТЕ РЕЧИ

ВЛАСТИТЕ ИМЕНИЦЕ ВЕЖБАЈМО

-P

TA L

1. Обој поља са властитим именицама.

Допуни! Властите именице означавају посебна имена…

2. У следећим стиховима заједничке именице подвуци једном, а властите двема линијама. СЛИКА Сликар слику слика позира му Мика ту је и пас Жућа и лепиња врућа. В. Банић

ВРСТЕ РЕЧИ

3. Напиши имена својих омиљених писаца.

TA L

4. Напиши пет заједничких именица које означавају нешто што можеш видети на улици.

5. На линијама напиши одговарајуће речи. а) Заједничке именице:

__________________ иде у _______________________.

__________________ је летовао на _____________________ .

_________________ је залајао и појурио __________________ . б) Властите именице:

-P

__________________ иде у ______________________. __________________ је летовао на _____________________ .

_________________ је залајао и појурио __________________. 6. Препиши текст правилно, писаним словима латинице.

Миша је путовао по србији. Крстарио је Реком дунав. Видео је куће и Људе. На златибору је јахао Коња. Куповао је на Пијаци у Граду краљеву. У београд се вратио Колима.

ВРСТЕ РЕЧИ

7. а) Од слова из дате речи састави нове заједничке именице. падобранац

TA L

б) Од слова из дате речи састави нове властите именице. гардероба

8. Зорица је на путу око света. Јавила се Милици, али је веза била лоша. Милица је успела да чује само то да се име земље у којој је Зорица тренутно, завршава на ка. Из којих се све земаља Зорица могла јавити?

Задатак из мале школе писања

-P

Пољска

У неколико реченица опиши свој завичај. Почни од тога како се зове, где се налази, да ли се у близини налази нека река, планина и сл. Задатак реши у свесци.

У овој лекцији показао/показала сам да: • разликујем властите од заједничких именица, • правилно пишем властите именице, • састављам кратак текст.

ВРСТЕ РЕЧИ

РОД И БРОЈ ИМЕНИЦА

-P

TA L

Подсети се како одређујемо род СЕОСКО ДВОРИШТЕ именица. ТАЈ пас ТИ пси Завирите са нама у двориште комшије Милана. ТА мачка ТЕ мачке Капију чува верни пас Жућа. Под ТО село ТА села старом липом јуре се два мачета. Петао кукуриче и дозива коке. Пилићи весело пијучу, док најлепши од свих, паун Цветко, поносно корача.

• Из датог текста издвој све именице и одреди им род и број. 46

ВРСТЕ РЕЧИ

Род именице

Број именице

Учимо и подсећамо се...

-P

TA L

Именице

Свака именица има свој род. Он може бити мушки (тај), женски (та) и средњи (то). Заједничке именице имају различите облике за једнину и множину. Ако заједничка именица означава једно биће или један предмет, она је у

________________, а ако означава више бића или предмета, она је у ______________________ . Пошто именују поједина бића или предмете као јединке, властите именице најчешће су у једнини. Занимљиво је знати...

Понекад се властите именице користе у множини, али то су изузеци, као нпр. Мораве (Западна и Јужна), Америке (Северна и Јужна).

ВРСТЕ РЕЧИ

1. Одреди род и број следећих именица: Именице

Род именице

Број именице

књиге

TA L

Драган мак мрави пољупци

облак

огледала

-P

хаљине

2. Из прва два пасуса бајке Себични див Оскара Вајлда, са 17. стране у Читанци,, издвој све именице и одреди им род и број.

У овој лекцији показао/показала сам да: • разликујем и правилно одређујем број именица, • разликујем и правилно одређујем род именица.

ВРСТЕ РЕЧИ

ЗБИРНЕ ИМЕНИЦЕ

КЉУЧНЕ РЕЧИ • врсте речи • збирне именице

• Пажљиво прочитај следећи текст.

TA L

ЈУТРО У ШУМИ Јутро је и шума се буди. Кроз густе крошње дрвећа пробијају се сунчеви зраци. Шарено лишће шушти на благом поветарцу. Ленка са гомиле прућа узима један прут. Маше њиме по мекој трави и жбуњу и тражи кестење. Прескаче трње и грање и иде ка бакиној фарми, која је одмах иза шуме. Сада већ види двориште и у њему малу, жуту пилад и чује јагњад како блеји.

кестен

-P

збир, скуп нечега. То су • У српском језику постоје именице које означавају збир, збирне именице.

кестенови

кестење

ен,, употребили бисмо заједничку именицу у Да је Ленка тражила један кестен кестен. једнини – кестен. Да је желела два, три или неколико кестенова, употребили бисмо заједничку именицу у множини – кестенови. кестенови Ако је Ленка видела или замислила збир кестенова, односно њихово мноштво у коме се не могу лако пребројати, употребили бисмо збирну именицу – кестење. Учимо...

Збирне именице су речи које означавају мноштво истоврсних бића или предмета. Збирне именице немају множину. Оне обликом једнине означавају мноштво.

ВРСТЕ РЕЧИ

1. Истакнуте именице из текста напиши испод одговарајуће слике. Напиши и цртежом представи те исте именице као заједничке у једнини и множини.

дрво

-P

дрвеће

TA L

Заједничке именице једнина множина

Именице

дрвета

ВРСТЕ РЕЧИ

2. У датом тексту подвуци збирне именице. Ненад је обилазио виноград. Грожђе је већ зрело. Грање винове лозе пуно је пожутелог лишћа. На гомили камења стоји врабац и кљуном чисти своје перје. У даљини се виде ливаде пуне цвећа.

Заједничка именица у једнини

Збирна именица телад перје прасад класје камење снопље

TA L

3. Дате су збирне именице. Напиши облик речи који означава само један предмет или биће.

-P

4. У следећим реченицама недостају именице цвет или цвеће. Допуни реченице, водећи рачуна о томе када ћеш употребити једнину и множину заједничке именице, а када именицу која означава збир предмета.

Поред жбуна је гомила сувог Ветар је откинуо најлепши На жбуну је остало неколико

. на жбуну. .

5. Напиши три реченице у којима ћеш употребити по две збирне именице.

У овој лекцији показао/показала сам да: • препознајем збирне именице, • разликујем збирне именице од заједничких именица.

ВРСТЕ РЕЧИ

ГРАДИВНЕ ИМЕНИЦЕ

• Која реч се јавља у свакој реченици?

• Упореди количину брашна у свакој реченици. Где има највише брашна?

• врсте речи • градивне именице

TA L

Деда је купио џак брашна. Бака је за кифлице употребила килограм брашна. Мама је у сос сипала кашику брашна. Милица је са кецеље истресла остатке брашна.

КЉУЧНЕ РЕЧИ

-P

Где има најмање брашна?

Учимо...

Именице, као што су брашно, брашно, водаа,, песак песак, пластика, гвожђе, које означавају неку материју (грађу), називају се градивне именице. Оне истим обликом означавају различите количине материје – и највеће, и најмање њене делове.

1. Напиши још неке градивне именице поред већ наведених. Течности: Течности: уље, вода, Намирнице: шећер, бибер, Метали: бакар, олово, злато, Индустријске сировине: памук, лан, вуна,

ВРСТЕ РЕЧИ

2. У датом тексту подвуци градивне именице.

-P

TA L

Преко пута моје куће зидају зграду. Свакога дана гледам камионе који доносе грађевински материјал: песак, камен, дрво, креч, гвожђе. Данас су радници наливали бетон и направили темеље куће. Ускоро ће почети зидање циглама. На крају ће кућа бити покривена црепом.

3. Допуни реченице градивним именицама.

Маја је обукла хаљину од _____________. У косу је ставила машну од _________________ . Украсила је кутију од ______________ и у њу упаковала минђуше од _________________ . Обула је ципелице од _______________ и кренула на Недин рођендан.

ВРСТЕ РЕЧИ

TA L

4. Све се од нечег прави: Колач се прави од _______, _______, _______ , ________ . Да замесиш хлеб, треба ти ____________, вода, ________, квасац. Папуче се могу направити од ______, _______, __________, _________ . За израду аутомобила потребни су разни материјали:

-P

5. Напиши три реченице у којима ћеш употребити по две градивне именице.

Домаћи задатак: Пажљиво прочитај Луцкасту песму на страни 24. у Читанци и у тексту подвуци градивне именице.

У овој лекцији показао/показала сам да: • препознајем градивне именице, • правилно користим градивне именице у реченици.

ВРСТЕ РЕЧИ

ИМЕНИЦЕ ВЕЖБАЈМО

1. а) Реши укрштеницу уписујући именице.

TA L

1. 2.

Мноштво младунаца овце Планина код Београда Оно што добијамо од краве Кисело воће жуте боје Оно што покрива тело птице Тениска, фудбалска, кошаркашка... Сава се улива у... Течност без боје, мириса и укуса

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

-P

б) Именице из укрштенице разврстај у табелу.

Заједничке

Именице Властите

Збирне

Градивне

ВРСТЕ РЕЧИ

2. Из текста издвој именице и одреди им род и број. Марко је трчао пољем. Шарени лептири су летели око цветова. Птице су га песмом поздрављале, а пчеле зујањем. Био је бржи од ветра. Род именице

Број именице

-P

TA L

Именице

3. Неке речи у следећим реченицама су написане у множини. Напиши их у једнини.

Поштар носи писма девојчицама. Пишу им другови са Таре. Пронашли су необичне листове и сакупили су их.

ВРСТЕ РЕЧИ

4. Препиши реченице тако што ћеш све заједничке именице у једнини заменити збирним именицама. а) Маја је у башти засадила цвет и украсни жбун.

TA L

б) Милош је на фарми видео теле, јагње и прасе.

Задатак из мале школе писања

-P

5. Напиши реченицу у којој ћеш употребити по једну властиту, заједничку, збирну и градивну именицу.

На основу датих речи састави причу: воз,, друг, чоколада. путовање, песак, вода, воз Причу напиши у свесци.

У овој лекцији показао/показала сам да: • разликујем заједничке, властите, збирне и градивне именице, • разликујем род и број именица, • састављам кратак текст.

ВРСТЕ РЕЧИ

САДА ЗНАШ Именице су врсте речи које именују бића, предмете и појаве.

ИМЕНИЦЕ

ВРСТЕ ИМЕНИЦА

TA L

Имају облике за род (мушки, женски, средњи) и број (једнина и множина).

ED 58

ВЛАСТИТЕ

именују: • лична имена • називе: држава, насеља, планина, река, мора

ГРАДИВНЕ именују: • материју (грађу)

именују: • бића • предмете • појаве

-P

ЗАЈЕДНИЧКЕ

ЗБИРНЕ именују: • мноштво истоврсних бића

ВРСТЕ РЕЧИ

ЛИЧНЕ ЗАМЕНИЦЕ

КЉУЧНЕ РЕЧИ

TA L

• врсте речи • заменице • личне заменице

-P

Петак је после подне. Трећаци се враћају из школе. Душан предложи: Треба искористити ове лепе дане за игру. Хајде да се окупимо у недељу у оближњем „Треба парку! Ја ћу понети фудбал.” „Сјајан предлог”, одушевише се сви. лоптицу?”,, Душан упита Луку. лоптицу?” „Можеш ли ти да понесеш рекете и лоптицу?”, Наравно. Ко ће бранити? Матија је болестан” болестан ”,, сети се Лука. „Наравно. болестан”, ””,, одговори Душан. „Посетио сам јуче Матију. Он је оздравио оздравио”, „Браво”,, обрадоваше се дечаци. ми? упита Јана другарице. „Они су се лако договорили, а шта ћемо ми?”, фризби.” „Ви можете да понесете фризби.” ролере ”,, додаде Лука. „Оне могу и да возе ролере” ролере”, Ова деца су „Јована Јована би могла да понесе лимунаду за све. Она сложна. Она ће прави најбоље освежавајуће напитке”, напитке предложи Теа. се лепо провести Важи, повешћу и шарено маче. Оно ће весело „Важи, у недељу. трави.” трчкарати по трави.” Душан је говорио и притом за себе рекао ја. Ту реч је употребио уместо свога имена. Он је питао Луку да понесе рекете и лоптицу. Уместо да помене његово име, рекао му је ти. У реченици: „Он је оздравио.” – реч он упућује на Матију. Тако и речи она, оно, ми, ви, они, оне и она усмеравају наше мисли према одговарајућим бићима. 59

ВРСТЕ РЕЧИ

Учимо...

Заменице су речи које замењују именице. Заменице које замењују лица су личне заменице. Личне заменице имају једнину и множину.

-P

TA L

Прво лице је оно које говори. Лична заменица за прво лице једнине је ја, ја, а множине је ми. Друго лице је оно коме се говори. Лична заменица за друго лице једнине је ти, а множине је ви. Треће лице је оно о коме се говори. За треће лице постоје посебне заменице за сваки род: три за једнину и три за множину. Лична заменица за треће лице једнине мушког рода је он, а множине они.. Када је реч о женском роду, користи се лична заменица она за једнину и оне за множину. За средњи род једнине заменица је оно,, а за треће лице множине средњег рода гласи она. једнина

множина

1. лице

ја

ми

2. лице

ти

ви

он, она, оно

они, оне, она

3. лице

лице

У овој лекцији показао/показала сам да: • препознајем заменице, • разликујем лице, род и број заменица.

Помоћу ове табеле ћеш лакше запамтити личне заменице.

ВРСТЕ РЕЧИ

ЛИЧНЕ ЗАМЕНИЦЕ ВЕЖБАЈМО

TA L

1. Подвуци личне заменице: Ја сам купила јагоде и малине. Ти донеси млеко и шлаг. Ми ћемо правити милкшејк. 2. Препиши реченице тако што ћеш уместо именице ставити личну заменицу. Пекар меси. Кројачица кроји.

Девојчице плешу.

Лишће шушти. Дарко и Петар уче.

Миша је фудбалер. Он је фудбалер.

-P

3. Прочитај пажљиво следеће реченице:

Објасни разлику између њих.

4. Допуни реченице личним заменицама. ________ смо комшије из улице. ________ сам написала састав. Прошле вечери _____ је шетала пса поред реке. _____ тренирају атлетику. Да ли _____ треба помоћ? Који сте _____ разред?

ВРСТЕ РЕЧИ

5. Подвуци личну заменицу у реченици: Ти си садржајно препричао причу.

TA L

Препиши реченицу тако да буде: а) у првом лицу једнине; б) у другом лицу множине;

в) у трећем лицу множине мушког рода;

г) у првом лицу множине;

-P

д) у трећем лицу једнине женског рода.

6. Смисли по једну реченицу за свако лице једнине и множине. Запиши реченице писаним словима латинице.

ВРСТЕ РЕЧИ

7. Препиши текст тако да буде у трећем лицу једнине женског рода.

-P

TA L

Био сам на језеру. Сваки дан сам пливао и возио се на чамцу. Ишао сам са дедом у риболов. Научио сам да правим мамац. Увече сам слушао радио и играо шах. Увек ћу се сећати дана проведених на језеру.

У овој лекцији показао/показала сам да: • препознајем личне заменице, • правилно користим личне заменице у реченици, • разликујем лице, род и број заменице. 63

ВРСТЕ РЕЧИ

САДА ЗНАШ

ЗАМЕНИЦЕ

TA L

Заменице су речи које замењују именице.

ЛИЧНЕ ЗАМЕНИЦЕ

имају једнину и множину

лице

1. лице

-P

заменице које замењују лица

2. лице 3. лице

једнина

множина

ја

ми

ти

ви

он, она, оно

они, оне, она

ВРСТЕ РЕЧИ

ОПИСНИ ПРИДЕВИ

КЉУЧНЕ РЕЧИ • врсте речи • придеви • описни придеви

TA L

У парку се играју: риђокоса Ана, коврџави Миша, плавокоса Цица и зализани Сима.

-P

• Посматрај слику, па одговори. Kакву косу има Ана, какву Миша? Какву косу има Цица? А Сима?

- Анина коса је: риђа, дуга, бујна. - Мишина коса је: коврџава, ____________, ____________. - Цицина коса је: ____________, ____________, ____________. - Симина коса је: ____________, ____________, ____________. • Речи: риђа риђа,, ____________, ____________, ____________ означавају особине косе у овим реченицама. • Посматрајући своју околину можемо уочити и неке особине предмета. • Лопте су мале, велике, ____________, ____________, ____________. • Можемо казати и какво је сунце: жарко, ____________, ____________.

ВРСТЕ РЕЧИ

Учимо и подсећамо се...

Речи које означавају особине бића, предмета и појава, називају се ПРИДЕВИ.

TA L

Када прочиташ следећи текст, биће ти јасно зашто су придеви понекад важни. Ана је рекла Миши: „Додај ми лопту!” Миша је добацио прву коју је дохватио. Али Ана се наљутила: „Не ту! Хоћу малу, црвену лопту!” Сада је и Миша био љут: „Зашто Зашто одмах не кажеш шта хоћеш?” хоћеш?” Учимо и подсећамо се...

Придеви су речи које нам омогућавају да ближе означимо особину нечег или неког. Придеви који означавају какво је нешто називају се ОПИСНИ ПРИДЕВИ.

-P

1. Пронађи и подвуци описне придеве у песмици. Нацртај Симину слику.

СЛИКАР СИМА Мали Сима дара има. Насликао бојицама: смешну краву — сву зелену, бујну траву — сву црвену, криву реку — наранџасту, виту јелу — љубичасту, смешно прасе мастиљаво и на грани — белу врану. С. Пуповац

2. Од именица направи придеве:

киша

туга

смех

срећа

глас

памет

ВРСТЕ РЕЧИ

3. Разврстај придеве према сликама: бели, свеж, жута, црни, млад, наранџаста, љута, брзе, лепе.

TA L

Паприка је __________и помало ______________ .

Лук ____________, __________ и _________ снагу и здравље дели.

Од ______________ купуса и ________________ шаргарепе ноге су ми ________________, а уши ___________ .

4. а) Подвуци описне придеве у тексту.

-P

МАЧАК ГАРФИЛД Гарфилд је мршав и брз мачак. Има дуге ноге и кратак, танак реп. Послушан је и вредан мачак. Спретан је у лову на мишеве.

б) Препиши текст тако што ћеш описне придеве заменити придевима са супротним значењем. Пиши писаним словима латинице.

У овој лекцији показао/показала сам да: • препознајем придеве, • разликујем описне придеве, • правилно користим описне придеве у реченици.

ВРСТЕ РЕЧИ

ПРИСВОЈНИ ПРИДЕВИ

КЉУЧНЕ РЕЧИ • врсте речи • придеви • присвојни придеви

TA L

Власници ових предмета су: бака, Младен, беба и Јована. Испод сваке слике напиши шта коме припада.

варјача

Чији су?

-P

Чија је?

кликери

цуцла

Чији je?

Чија је?

меда

Испод слике цуцле многи су, вероватно, написали реч бебина. Она означава чија је цуцла, односно казује да цуцла припада беби. Реч Младенови означава да кликери припадају Младену. Учимо и подсећамо се...

Речи које су настале од именица и означавају чије је нешто или неко, јесу присвојни придеви. Они одређују предмете и бића по припадности.

ВРСТЕ РЕЧИ

Учимо...

Придеви који означавају чије је нешто јесу присвојни придеви.

TA L

Неке присвојне придеве пишемо великим, а неке малим почетним словом. Које си присвојне придеве у претходном задатку написао/написала великим почетним словом?

Од којих су властитих имена настали ти присвојни придеви? и .

-P

Ови присвојни придеви суу написани великим почетним словом.

И сви други присвојни придеви који су постали од властитих именица додавањем наставака -ов, -ев -ев,, -ин пишу се великим почетним словом. Присвојни придеви који се изводе од заједничких именица пишу се малим почетним словом.

ИМЕНИЦА

Изведи присвојне придеве од сследећих именица: ПРИСВОЈНИ ПРИДЕВ

сестра тра

Милица дечак

Петар трубач Милош 69

ВРСТЕ РЕЧИ

Присвојни придеви могу настати од именица и помоћу наставка -ји или -ији: — деца — дечји; — овца — овчији; — коза — козји. • Прочитај пажљиво следеће реченице:

TA L

Шетао сам новосадским улицама. За мном су остали вршачки виногради и футошки атари.

Придеви новосадски, вршачки и футошки изведени су од следећих именица: , и

-P

То су властите именице. Ипак, ови придеви, иако су настали од властитих именица, пишу се малим почетним словом. Учимо...

Учимо...

београдСКИ ужиЧКИ ниШКИ

БобанОВ МилошЕВ ВеснИН

Придеви који се завршавају на -ски -ски,, -чки -чки, -шки, пишу се малим почетним словом.

Ако таквим придевом почиње неко властито име, онда се пише великим словом: Јадранско море, Индијски океан...

Присвојни придеви, као и описни, често настају од заједничких именица. За врх планине често кажемо планински врх.

ВРСТЕ РЕЧИ

1. Од истакнутих именица изведи присвојне придеве. талас

пушка ловца

пушка

дани зиме

дани

књижица ђака

књижица

светлост сунца

светлост

алат кројача

алат

сјај месеца

сјај

TA L

талас мора

а) Лептирова крила шарају ваздух.

2. Подвуци присвојне придеве у следећим реченицама:

-P

б) Дечји смех се меша са птичјом песмом.

в) Дарков ранац и Миланова торба заборављени су у трави.

3. Од наведених властитих именица изведи присвојне придеве: Јелена

Јована

Земун

Смедерево Лозница Лозница Рашка

ВРСТЕ РЕЧИ

4. Допуни следеће реченице придевима изведеним од именица које су наведене у заградама. а) аутићи и луткице (Пеђа) (Снежана) разбацани су по соби.

(Шабац) кајмак, (Ужице)

в) Тата је на пијаци купио ракију. (Пожега) г)

наочаре су пале са

стола.

(кухиња)

Задатак из мале школе писања

(Лесковац)

-P

(бака)

вашару.

TA L

б) Гордана се лепо провела на

Од следећих именица изведи присвојне придеве: Марија, Београд, град, река. Добијене придеве употреби у краткој причи. Задатак реши у свесци.

У овој лекцији показао/показала сам да: • препо препознајем знајем присвојне придеве, • изводим присвојне придеве од именица, • правилно пишем присвојне придеве настале од властитих именица, • правилно пишем присвојне придеве са наставцима -ски, -шки и -чки.

ајвар

ВРСТЕ РЕЧИ

ГРАДИВНИ ПРИДЕВИ

КЉУЧНЕ РЕЧИ

Придеви нам казују и од чега је нешто.

TA L

— Гумена лопта је на каменој стази. — Стаклени кликери светлуцају у пластичној кофици. — У парку има пуно дрвених клупа.

• врсте речи • придеви • градивни придеви

Истакнуте речи у реченицама такође су придеви. Они означавају од које је грађе (материјала) нешто сачињено. Лопта је гумена, а кликери стаклени.

Сви ти придеви настали су од градивних именица. Тако је придев гумена постао акло.. од именице гума, а стаклени од именице стакло Учимо...

-P

Придеви који означавају од које је грађе (материјала) нешто сачињено, називају се градивни придеви. придеви.

1. Ове столице су направљене од различитих материјала. Повежи сваки придев са одговарајућом столицом.

ПЛАТНЕНА

ДРВЕНА

ПЛАСТИЧНА

МЕТАЛНА

ВРСТЕ РЕЧИ

2. Од следећих именица изведи градивне придеве. ГРАДИВНЕ ИМЕНИЦЕ

ГРАДИВНИ ПРИДЕВИ

злато

TA L

папир гвожђе шећер чоколада

сребро

-P

3. Напиши реченицу у којој ћеш употребити један описни и два градивна придева.

4. Попуни табелу.

гумене гумене чизме

У овој лекцији показао/показала сам да: • препознајем градивне придеве, • изводим градивне придеве од градивних именица.

ВРСТЕ РЕЧИ

РОД И БРОЈ ПРИДЕВА

КЉУЧНЕ РЕЧИ

Прочитај текст.

TA L

У жутој соби, на жутом столу, мирише жута дуња. Кроз жуту завесу провирује жута светлост. Испод стола дрема жута мачка. Жуто маче се игра жутим клупком. Крај жутог жбуна лаје жути пас.

• врсте речи • придеви • род и број

Женски род соба

Средњи род маче

-P

Мушки род сто

Пронађи у тексту све именице и разврстај их по родовима.

Учимо...

Није тешко приметити да уз сваку именицу у овом тексту стоји исти придев. Напиши тај придев уз сваку именицу. Шта примећујеш? Уз именице мушког рода стоји придев ЖУТИ, именице женског рода одређене су придевом ЖУТА, а именице средњег рода одређене су придевом ЖУТО.

Придеви имају посебне облике за сва три рода. Они примају род од именице уз коју стоје, слажу се са именицом у роду. Ког рода је именица, тог рода је и придев. Повежи именице и одговарајуће придеве: ЛИСТ СУНЦЕ ДЕВОЈЧИЦА МРАВ

ВРЕДНИ ВЕСЕЛА ЖАРКО ЗЕЛЕНИ 75

ВРСТЕ РЕЧИ

Већ смо научили да именице имају различите облике за једнину и множину. Ако именицама у следећим реченицама промениш облик и ставиш их у множину, мораћеш још неким речима да промениш облик. Настави како је започето.

Крај жутог жбуна лаје жути пас.

TA L

Жуто маче се игра жутим клупком. Жути мачићи се играју жутим клупчићима.

Придеви, као и именице, имају различите облике за једнину и множину. ЈЕДНИНА

МНОЖИНА

мачићи пси

маче пас

-P

Кад је именица у једнини, придев који уз њу стоји, такође је у Кад је именица у множини, придев уз њу је у . Учимо...

Придеви се слажу са именицама уз које стоје и у роду и у броју.

ИСПОВЕСТ ЈЕДНОГ ПРИДЕВА Када се са именицом у реченици сретнем, не смем с ума да сметнем којег је рода и броја именица моја. И не могу да вас лажем, морам да вам кажем ја се са њом у роду и броју слажем! У овој лекцији показао/показала сам да: • разликујем род и број придева.

ВРСТЕ РЕЧИ

РОД И БРОЈ ПРИДЕВА ВЕЖБАЈМО

1. Одреди род и број придева и именица. ЈАБУКА

ЦРВЕНЕ

Женски род

род

Једнина

ПАМУЧНА

ПАМУЧНЕ

ХАЉИНА

род

-P

ХАЉИНЕ

ЈАБУКЕ

TA L

ЦРВЕНА

2. Уз слике распореди следеће придеве: ПАПЕРЈАСТ, ТМУРАН, МАЈИНА, УЗБУРКАНО, ЗЛАТНА, НЕМИРНО.

Облак је

Огрлица је

Море је

ВРСТЕ РЕЧИ

3. Упиши у реченице описне придеве. Мајина

хаљина лепршала је на

поветарцу.

коса падала јој је преко сузе.

воз је одлазио, а у

TA L

и скривала

очију

њему је био Марко, Мајин

друг.

4. Из наведене песме издвој придеве и именице и одреди им род и број.

Он гураво маче купи Да гураве мише хвата У гуравој кући малој Од сламе и блата.

Ишô гурав чича Кроз гураво поље, Нашô гурав новчић На гуравом друму.

ПРИДЕВИ ИМЕНИЦЕ

-P

ГУРАВА ПЕСМА

Енглеска народна песма

• гурав - погрбљен, погурен 78

РОД

БРОЈ

ВРСТЕ РЕЧИ

5. Прочитај стихове песмице Шаргарепа Владимира Андрића.

TA L

Ја прихватам воће и поврће и кукуруз и шећерну репу и прихватам орах испред куће, не прихватам само шаргарепу.

сладак, свеж, тврд, наранџаст, сочан, жут воће поврће

кукуруз и

-P

Ја прихватам

У стихове ове песмице, поред именица које именују воће и поврће, упиши одговарајући придев. Пази на род и број придева.

орах испред куће,

там и прихватам

шећерну репу

шаргарепу.

не прихватам само

У овој лекцији показао/показала сам да: • разликујем род и број придева, • одређујем род и број придева и именица, • правилно користим придеве у реченици.

ВРСТЕ РЕЧИ

САДА ЗНАШ

ВРСТЕ ПРИДЕВА ГРАДИВНИ

какво је нешто

од чега је нешто

ПРИСВОЈНИ чије је нешто

-P

ОПИСНИ

TA L

Придеви су врсте речи које стоје уз именицу и казују нам какво је нешто, чије је и од какве је грађе.

ЖЕНСКИ

СРЕДЊИ

МУШКИ

РОД ПРИДЕВА

ЈЕДНИНА

БРОЈ ПРИДЕВА МНОЖИНА

ВРСТЕ РЕЧИ

ГЛАГОЛИ

КЉУЧНЕ РЕЧИ • глаголи

Прочитај следеће реченице. Подвуци у њима глаголе.

-P

TA L

Ана воли своју баку. Заједно су шетале, читале и шиле хаљине луткама. Када је грмело и севало, када су хучали они страшни зимски ветрови, Ана се скривала у бакином наручју. Ана је порасла, а бака је остарила, повила се у леђима. Ана брине о баки и жели да она оздрави и још дуго живи.

На линије правилно препиши неке примере из текста.

Већ знаш да су глаголи речи које означавају радњу.

У наведеним реченицама то су речи: су шетале, ,

Глаголи казују и у каквом се стању неко налази: воли, ,

Који глаголи из наведених реченица казују нешто о збивањима у природи: је грмело,

Глаголи означавају радњу, стање и збивање.

ВРСТЕ РЕЧИ

1. Према томе да ли означавају радњу, стање или збивање, разврстај следеће глаголе: плете, дрема, дува, сева, чуди се, црвени се, весели се, кува, пише, свиће, ведри, труне, вене, лечи, преде, лови. СТАЊЕ

ЗБИВАЊЕ

-P

TA L

РАДЊА

2. Украси печурку тако што ћеш глаголе који означавају радњу обојити црвеном, стање жутом, а збивање браон бојом.

ВРСТЕ РЕЧИ

TA L

У крошњама ветар хучи. Грми, сева, време се мења.

Пада, бије, кô из кабла лије.

Пљушти киша, смочи миша.

-P

Небом тутњи облак сиви.

Тутњи,,

3. У реченицама на слици пронађи глаголе који казују шта се дешава у природи за време олује.

Сви ови глаголи означавају

, ,

. .

4. Реши ребусе.

ВРСТЕ РЕЧИ

TA L

5. У стиховима подвуци глаголе: Руке лете, руке раде, руке пишу, руке граде. Д. Новак Шта означавају глаголи које си подвукао/подвукла?

-P

6. Посматрај слике и на основу њих допуни реченице одговарајућим глаголима.

Мачка

на огради. ,

. са ограде.

Мачка се

пас и

Домаћи задатак: У песми Септембар Д. Костића подвуци све глаголе и одреди да ли казују радњу, стање или збивање.

У овој лекцији показао/показала сам да: • препознајем глаголе, • разликујем глаголе према томе да ли казују радњу, стање или збивање.

ВРСТЕ РЕЧИ

ГЛАГОЛСКА ВРЕМЕНА

КЉУЧНЕ РЕЧИ • врсте речи • глаголи • прошло време • садашње време • будуће време

• Прочитај следећи текст.

-P

TA L

Прошле године Милена је летовала на Тари. Тамо је упознала Ненада. Заједно су шетали по планини и брали лековите траве. Често је са њима јурио и пас Жућа. Сада Милена и Ненад иду у школу. Заједно шетају градом. Често причају о Жући и његовим несташлуцима. И ове године ће летовати на Тари. Заједно ће шетати ливадама, а за њима ће јурити несташни пас.

На линије правилно препиши неке примере из текста.

Запажаш да се у овој причи говори о нечему што је већ било, већ се дешавало у прошлости: прошлости: је летовала,

Казује се нешто и о томе што се догађа у садашњости: иду,

Саопштава се и нешто што ће се тек догодити у будућности: ће летовати, ,

ВРСТЕ РЕЧИ

Примећујеш и то да исти глаголи у различитим реченицама имају другачији облик:

TA L

Заједно су шетали. Заједно шетају. Заједно ће шетати. Учимо и подсећамо се...

Глаголи имају посебне облике за означавање времена. ОСНОВНА ГЛАГОЛСКА ВРЕМЕНА СУ: • прошло време - учила сам; • садашње време - учим; • будуће време - учићу (ћу учити).

-P

Поред тога што означавају радњу, стање и збивање, глаголи казују и време вршења радње.

• Основни облик глагола у српском језику може се завршавати на два начина:

-ти учиТИ писаТИ трчаТИ спаваТИ

-ЋИ пеЋИ сеЋИ иЋИ доЋИ

ВРСТЕ РЕЧИ

Када се глагол завршава на -ћи, делови облика за будуће време: -ћу, -ћеш, -ће, -ћемо, -ћете, -ће пишу се одвојено.

Учимо и подсећамо се...

БУДУЋЕ ВРЕМЕ ПРВИ НАЧИН

учити

ћу учити

ОСНОВНИ ОБЛИК ГЛАГОЛА

ДРУГИ НАЧИН учићу

-P

певати

TA L

Облици неких глагола који казују будућност могу се написати на два начина.

радити

• Напиши у будућем времену следеће глаголе: ПРИЋИ ДОЋИ

ићи ћу

СИЋИ

ћу ићи

ИЋИ

ЋИ УЋИ

ВРСТЕ РЕЧИ

ВЕЖБАЈМО

1. Попуни таблицу: ПРОШЛО ВРЕМЕ

САДАШЊЕ ВРЕМЕ

БУДУЋЕ ВРЕМЕ

слушала је мислиће

TA L

сади севало је носи

обући ће

в) Мирјана сади цвеће.

-P

б) Иванка и Влада певају и играју.

2. Реченице напиши са глаголом у прошлом времену. а) Мира шета улицом и разгледа излоге.

3. Препиши стихове тако да глаголи буду у будућем времену.

Сунце је пржило цео дан, сунцобран нисам купила, те сам се под цветић сакрила.

У овој лекцији показао/показала сам да: • разликујем глаголска времена, • правилно пишем глаголе у будућем времену на оба начина.

ВРСТЕ РЕЧИ

ЛИЦЕ И БРОЈ ГЛАГОЛА

КЉУЧНЕ РЕЧИ • врсте речи • глаголи • лице и број глагола

Прочитај текст. РОЂЕНДАНСКО СЛАВЉЕ

-P

TA L

Аца је улетео у разред и узвикнуо: „Јоца слави рођендан, сви смо позвани!” Нада је одмах почела да организује: „Ја ћу донети кифлице. Ти, Тања, спреми колаче. Он нека обавести друштво из улице.” „Ми ћемо се побринути за музику! Ви донесите сокове.” Биће то сјајно славље. Сви они ће се добро забавити.

• Издвој реченице које казују шта ће свако урадити да прослава рођендана успе. Ја ћу донети кифлице. Ти

Он

Ми

Ви

Они

. 89

ВРСТЕ РЕЧИ

TA L

Научили смо да глаголи имају посебне облике за означавање глаголских времена. Из ових примера примећујеш да глаголи имају и посебне облике за различита лица: ЈА - лице које говори, говорно лице ТИ - лице са којим се говори, саговорник ОН, ОНА, ОНО - лице које није са говорником и саговорником Учимо и подсећамо се...

Глаголски облици имају и свој број:

МНОЖИНА

прво лице МИ РАДИМО друго лице ВИ РАДИТЕ треће лице ОНИ, ОНЕ, ОНА РАДЕ

-P

прво лице ЈА РАДИМ друго лице ТИ РАДИШ треће лице ОН, ОНА, ОНО РАДИ

ЈЕДНИНА

Ја играм

Ти играш

Ми играмо

ГЛАГОЛСКА ЛИЦА

Он игра

Ви играте Они играју

једнина

множина

ВРСТЕ РЕЧИ

ВЕЖБАЈМО

TA L

1. Глагол певати промени по свим лицима садашњег времена. ЈЕДНИНА МНОЖИНА

2. Глагол ићи промени по свим лицима будућег времена. ЈЕДНИНА

или или МНОЖИНА

-P

или

3. Допуни реченице глаголским облицима за садашње време.

а) Ја волим да

б) Ти вечерас сјајно

в) Погледај, ми

(слушати)

(плесати) (имати)

музику. . исте хаљине!

4. Напиши следеће реченице тако да глагол буде у трећем лицу множине. Затим их напиши у одричном облику. а) Ја сам уморна од играња.

ВРСТЕ РЕЧИ

б) Ти ћеш доћи сутра.

У ком је времену глаголски облик у њима? Сада те реченице напиши са глаголским обликом у садашњем времену.

-P

Вратили су се путници. Дошли су авантуристи и морепловци. Донели су их велики таласи.

5. Прочитај реченице.

TA L

в) Она је певала моју омиљену песму.

6. Напиши реченице тако да глагол буде у другом лицу једнине у потврдном облику.

а) Ми нисмо ишли у позориште. б) Они не пишу домаћи задатак. в) Ви нећете да купите поклон за маму.

ВРСТЕ РЕЧИ

7. Стихове песме Лет препиши латиницом у своју свеску, пребацујући глаголе из другог лица множине у друго лице једнине. Биће потребно да уз глаголе промениш још неке речи да би се глагол са њима слагао у лицу. На крају илуструј песму.

Ласло Блашковић

-P

TA L

Ви, који мислите да је сваки дан најлепши на свету, Са развученим уснама од смеха и среће, Ви, који сањате ракете на тротинету И мислите да је око и од највеће звезде веће, Ви, који желите да вечито будете млади И у свакој бари најлепше сунце видите, Чија се ниједна жеља не може да охлади И због својих снова никад се не застидите, Ви, који у ноћи гледате очима смелим И увек светло наде обасјава вам лице, Ви, који бисте само летети хтели, Раширите своје руке и — постаћете птице.

У овој лекцији показао/показала сам да: • разликујем лице и број глагола, • правилно мењам облик глагола по броју и лицу.

ВРСТЕ РЕЧИ

САДА ЗНАШ ГЛАГОЛИ

СТАЊЕ

ЗБИВАЊЕ

РАДЊУ

TA L

означавају

-P

ГЛАГОЛСКА ВРЕМЕНА

ПРОШЛО

учила сам

САДАШЊЕ

учим

БУДУЋЕ учићу; ћу учити

ГЛАГОЛСКА ЛИЦА

ЈЕДНИНА

МНОЖИНА

• ja учим • ти учиш • он, она, оно учи

• ми учимо • ви учите • они, оне, она уче

ВРСТЕ РЕЧИ

БРОЈЕВИ

КЉУЧНЕ РЕЧИ

Пажљиво прочитај следеће стихове Љубивоја Ршумовића.

• бројеви • основни • редни

Трећи готован леже под дуд: Нек ради онај ко је луд! Љ. Ршумовић

-P

Први готован, наочит, млад, седе па рече: Презирем рад!

Други готован немаше куд, додаде на то: Презирем труд.

Једнога дана пре седам дана срело се седам готована.

TA L

ЈЕДНОГА ДАНА

Пре колико дана су се срели готовани?

Колико готована се срело?

Колико готована говори у овим стиховима? Који је по реду готован рекао да презире рад? Који готован је легао под дуд?

ВРСТЕ РЕЧИ

• Одговоре на следећа питања напиши речима. а) Колико ученика има у твом одељењу? б) Ваша имена и презимена су уписана у дневник по азбучном реду. Који/а си

TA L

ти по реду у дневнику?

Учимо и подсећамо се...

-P

Бројеви седам, три, двадесет, сто јесу основни бројеви бројеви.. Тим бројевима најчешће нешто бројимо: један, два, двадесет, хиљаду... Бројеви први, други, седми, дванаести јесу редни бројеви бројеви. Они одређују биће или предмет по реду.

ИЗГОВАРАЊЕ И ПИСАЊЕ ПОЈЕДИНИХ БРОЈЕВА Прочитај и реши загонетку.

Усамљено дрво, на дрвету дванаест грана, на свакој грани четири гнезда, у сваком гнезду седам птица, свака зна двадесет четири песме.

(година, месеци, недеља, дан, сат) • Пронађи и подвуци бројеве у овој загонетки.

ВРСТЕ РЕЧИ

ПРАВИЛНО шест четири дванаест двадесет тридесет шестсто деветсто

O -P

НЕПРАВИЛНО шес четри дванест и дванајест двајес тријест шесто девесто

TA L

Понекад при писању и изговарању бројева грешимо.

Вишечлани бројеви се састоје од две или више речи. Све оне се пишу одвојено: тридесет три, двеста четрдесет пет, хиљаду четиристо педесет шест.

Правилно је писати и рећи:

сто тридесет и два

или

сто тридесет два.

Учимо...

Вишечлани бројеви се састоје од две или више речи. Све оне се пишу одвојено.

ВРСТЕ РЕЧИ

1. Подвуци бројеве у следећим загонеткама, а потом их одгонетни. а) Двадесет пањића; на сваком пањићу тањирић. б) Два лончића, четири поклопчића. в) Да купиш сто година, не би крчаг накупио.

2. Одговоре на следећа питања напиши речима. а) Који/која си по реду кад престигнеш трећег?

TA L

• Како се зову бројеви које си подвукао/подвукла у загонеткама?

-P

в) Ког датума си ти рођен/рођена?

б) Која су по реду у азбуци следећа слова: А, М, Ш?

• Како ако се зову бројеви које си добио/добила као одговоре на постављена питања?

3. У датим реченицама бројеви су написани цифрама, а ти их напиши речима: а) Кад будем имао година 77, да ли ћу на свет озбиљније да гледам?

б) Прошли петак, 26. 5. славио сам рођендан и од маме добио 950 динара.

У овој лекцији показао/показала сам да: • препознајем бројеве, • разликујем основне од редних бројева.

-P

• • • • • • •

• • • • •

Подела ла речи на крају реда (граница на самогласник). Писање сугласника Ј Писање упитне речце ЛИ Писање ање одричне речце НЕ уз глаголе Писање ање одричне речце НЕ уз придеве, глаголе и именице Управни правни говор (прва два модела) Неуправни говор Употреба потреба великог слова Употреба потреба великог слова у писању имена народа Употреба потреба великог слова у писању вишечланих географских имена Писање ање вишечланих назива градова, села, држава Писање ање назива улица и тргова Писање Пис ање имена празника Како К ако се пишу честитке Писање Пис ање наслова књига, листова и часописа Изговарање Изг оварање и писање појединих бројева Скраћенице

• • • • •

TA L

ПРАВОПИС

РАСТАВЉАЊЕ РЕЧИ НА КРАЈУ РЕДА

КЉУЧНЕ РЕЧИ

TA L

• слог • цртица

Од знања не боли глава. Лако је говорити, али је тешко творити. Пријатељство срећа ствара, а несрећа проверава.

-P

При преношењу у нови ред треба правилно растављати речи!

Често нам се дешава да на крају реда не можемо да напишемо целу реч. То се десило и у написаним пословицама. Реч боли није могла да стане у први ред, па је растављена на два дела. Први део написан је у првом реду, а други део пренет је у други ред. Реч творити можемо поделити и пренети у нови ред на два места: тво-рити или твори-ти, а реч проверава на три места: про-верава, прове-рава или провера-ва. Учимо...

При преношењу у нови ред треба правилно растављати речи на слогове. Реч се преноси на граници слога, а преношење речи обележава се цртицом (-).

100

ПРАВОПИС

Учимо...

1. Речи које се састоје од једног слога (цвет, лет, пут и друге једносложне речи) не растављају се. 2. Један глас се не преноси никада у нови ред.

ПРАВИЛНО шналица

-P

НЕПРАВИЛНО шналица

TA L

Један глас се не преноси никада у нови ред.

Не треба у претходном реду остављати један сугласник.

НЕПРАВИЛНО трава

ПРАВИЛНО трава

У овој лекцији показао/показала сам да: • правилно растављам речи на слогове, • правилно растављам речи на крају реда.

101

ПРАВОПИС

ПИСАЊЕ СУГЛАСНИКА Ј

КЉУЧНЕ РЕЧИ • сугласник • самогласник

Са словом Ј понекад имамо проблема. Пишемо га где не треба, а заборављамо где треба.

TA L

У следећим речима слово Ј се не пише: каиш, авион, био, учио, стадион, радио, учионица, киоск, пио, биоскоп, камион.

БиЈо

КоЈи

Слово Ј се пише у речима као што су: судија, бојице, кутија, бруји, мелодија, цијуче, пијуче, боји, моји, кроји.

Учимо...

-P

Сугласник Ј не пишемо између И и О, а пишемо га између О и И.

1. У неким речима слово Ј је написано неправилно. Прецртај га: СЛОМИЈО, ПЕРИЈОНИЦА, ФИЈОКА, КУТИЈА, ЈЕДАНАЈЕСТ, МЕЛОДИЈА, КАЈИШ, КИЈОСК.

2. Напиши шта је на слици:

102

ПРАВОПИС

3. Допуни реченице: (бојити)

б) Марко, в) Секо,

(открити) (попити)

цртеж. ми тајну. млеко пре спавања.

TA L

а) Дечак је

4. Препиши текст правилно, водећи рачуна о употреби слова Ј.

-P

Илија је са татом на Звездином стадијону. Мама купује поврће на пиаци. Бака слуша старе мелодие на радиу. Мариа бои омиљену бојанку.

У овој лекцији показао/показала сам да: • правилно пишем слово Ј у речима.

103

ПРАВОПИС

ПИСАЊЕ УПИТНЕ РЕЧЦЕ ЛИ

КЉУЧНЕ РЕЧИ • упитна речца ли

TA L

Да ли си путовао возом? Јеси ли имао друштво? Знаш ли када ћеш поново путовати? Да ли су ти дали адресе?

У којој врсти реченица употребљавамо упитну речцу ЛИ?

Учимо и подсећамо се...

-P

Дали су ти књигу. Да ли су ти дали књигу?

У упитним реченицама речца ЛИ се пише одвојено од осталих речи.

Бежи тачко! Стиже упитна речца ЛИ!

У овој лекцији показао/показала сам да: • препознајем правилну употребу речце ЛИ у упитним реченицама.

104

ПРАВОПИС

ПИСАЊЕ ОДРИЧНЕ РЕЧЦЕ НЕ

КЉУЧНЕ РЕЧИ • одрична речца не • глаголи

Нећу!

-P

TA L

Има једна речца која се стално нећка и нешто одриче. Баш као и ова мамина цвећка: Вељко, хоћеш ли крушку? Не волим крушку, јер умажем њушку. Вељко, хоћеш ли банану? Нећу банане, јер нисам мајмун са гране. Да ли си расположен за киви? Нисам, киви киси! Би ли ананас био по твојој жељи? Не желим ананас данас. Је ли јабука ука по твојој вољи? Није, јер морам с црвићем да је делим. делим. Хоћеш оћеш ли можда лешнике? Немам зубиће убиће као веверица па да грицкам лешнике. Ма, штаа ти хоћеш? Немој да ми досађујеш, досађујеш, не једе ми се воће!

• У тексту подвуци све глаголе написане у одричном облику. • Издвој облике глагола уз које се речца НЕ пише одвојено: ,

• Издвој и глаголске облике код којих је речца НЕ саставни део: ,

105

ПРАВОПИС

Учимо и подсећамо се...

У облицима глагола: НЕМОЈ, НИСАМ, НЕЋУ, НЕМАМ, речца НЕ се пише састављено. Она се од њих не одваја јер је њихов саставни део. У свим другим случајевима речца НЕ се пише одвојено од глагола.

TA L

хоћу - нећу има - нема јесте - није јесу - нису хоћемо - нећемо имате - немате (код овог облика глагола речца не је добила облик ни)

1. Препиши текст тако да глаголи у њему буду у одричном облику. Пиши писаним словима латинице.

-P

Ана је тог дана изашла да прошета пса Лакија. Лаки је био добро расположен. Он иначе воли шетњу по улици. Тог дана је било сунчано. Ветар је дувао низ стазе оближњег парка. Лаки се радовао шетњи.

2. Напиши глаголе у одричном облику. знам —

јесам —

играш —

стојимо —

мислим —

хоће —

У овој лекцији показао/показала сам да: • правилно пишем одричну речцу НЕ уз глаголе.

106

ПРАВОПИС

ПИСАЊЕ ОДРИЧНЕ РЕЧЦЕ НЕ УЗ ПРИДЕВЕ, ГЛАГОЛЕ И ИМЕНИЦЕ

• одрична речца не • глаголи • придеви • именице

TA L

Ненад је несташан и немиран дечак. Он нема непријатеље. Не воли да вежба математику.

КЉУЧНЕ РЕЧИ

У наведеним реченицама појављује се одрична речца НЕ уз неке речи. У првој немиран). реченици она је саставни део придева (несташан, немиран). У другој је део именице (непријатељ),), док је у трећој написана одвојено од глагола (не воли). Учимо...

-P

Речцу НЕ пиши одвојено од глагола, а састављено уз придеве и именице.

ПРИДЕВИ

разуман —

1. Користећи речцу НЕ, од придева направи придеве супротног значења.

Користећи речцу НЕ, напиши именице супротног значења. ИМЕНИЦЕ успех —

послушан —

правда —

успешан —

срећа —

васпитан —

истина —

предвидљив —

себичност —

веран —

знање —

107

ПРАВОПИС

ВЕЖБАЈМО

1. Наведене реченице препиши правилно. а) Учишли, Мишо, математику? б) Данас не мам математику.

TA L

в) Дали су ти да ли пакетић? г) Јели украс на је ли?

2. На упитне реченице одговори одрично.

б) Јеси ли се посвађао са другом?

-P

в) Хоћеш ли данас ићи у биоскоп?

а) Береш ли цвеће у парку?

д) Ни је украс још на јели.

3. Постави питања тако да им одговори буду наведене реченице. а)

б)

Редовно гледам емисију „Фазони и форе”.

Да, Љубивоје Ршумовић је мој омиљени песник.

в)

Немам ниједну Ршумовићеву књигу.

г) Баш би било лепо да ми поклоните неку његову књигу.

108

ПРАВОПИС

4. Препиши текст правилно писаним словима латинице. Пази како пишеш одричну речцу НЕ.

TA L

Неиди код њега, он је прави не човек. Незахвалан је и неговори истину. Уз то је права не зналица. Не васпитан је, нестиже на време. С њим се увек деси нека невоља.

-P

5. Препиши причицу тако да истакнутим речима додаш речцу НЕ. Онда ће прича бити јаснија.

С пролећа се у мени јави мир. Учим и мислим на један послушни чуперак плави. Вешт ход је мој кад крај ње прођем, а она ми се смеши. Озбиљан поздрав мој њој прија.

У овој лекцији показао/показала сам да: • правилно пишем речцу НЕ уз именице, придеве и глаголе. 109

ПРАВОПИС

УПРАВНИ ГОВОР

КЉУЧНЕ РЕЧИ Ти купи карте, а ја ћу понети кокице.

• управни говор • наводници

TA L

Вечерас идемо у биоскоп.

-P

На слици је приказан разговор између Ивана и Неде. Како ћемо записати њихове речи? Иван је рекао: „Вечерас биоскоп.” Вечерас идемо у биоскоп.” Неда је рекла: „Ти кокице.” Ти купи карте, а ја ћу понети кокице.

Учимо...

Нечије речи написане тачно онако како су изговорене називају се управни говор. Делом реченице Иван је рекао и Нена је рекла, означавамо ко говори.

Учимо...

Речи којима се означава ко говори зову се пишчеве речи.

Ако су пишчеве речи испред управног говора, иза њих се стављају две тачке; управни говор (туђе или наведене речи) обележавамо знацима који се називају НАВОДНИЦИ. Испред туђих речи отварамо наводнике („); иза туђих речи затварамо наводнике (”). 110

ПРАВОПИС

Управни говор можемо написати на три начина, а ти ћеш сада научити како се правилно пишу прва два. Иван је рекао:

„Вечерас идемо у биоскоп.”

ПИШЧЕВЕ РЕЧИ:

УПРАВНИ ГОВОР.” ГОВОР.” „УПРАВНИ

TA L

„Вечерас идемо у биоскоп”,

рече Иван.

2. „УПРАВНИ ГОВОР”,

ПИШЧЕВЕ РЕЧИ.

Зашто галамиш, Мићо?

Мића рече: Жућа рече:

Устај, спавалице!

-P

1. Напиши речи пса Жуће и папагаја Миће у управном говору.

2. Напиши реченицу користећи други начин управног говора. Марија је обећала: „Данас ћу прочитати ту причу.” ” „

111

ПРАВОПИС

3. Препиши папагајеве речи на два начина управног говора. а)

Желео бих да слободно летим.

TA L

б) 4. Стави одговарајуће знакове у текст:

-P

Миша упита маму Где ми је ранац? Однели га патуљци иза седам гора одговори мама. Дивно одох и ја са њима рече Миша.

Задатак из мале школе писања

У песми Љутито мече ликови разговарају. У штампаном тексту, управни говор није обележен наводницима, већ цртама. Пронађи у песми стихове који су написани на први начин управног говора, препиши их у свеску и обележи наводницима.

У овој лекцији показао/показала сам да: • препознајем управни говор, • правилно пишем два начина управног говора.

112

ПРАВОПИС

НЕУПРАВНИ ГОВОР

КЉУЧНЕ РЕЧИ

TA L

• неуправни говор Иван и Неда су изашли из биоскопа. Иван је рекао: „Филм је био тако узбудљив!” Помоћу управног говора смо тачно и дословно навели Иванове речи. Његове речи могу се саопштити и у нешто измењеном облику: да је филм био узбудљив. Иван је рекао

како је филм био узбудљив.

-P

У првом примеру управног говора Иванове речи су наведене тачно онако како их је рекао. Реченице у другом примеру није изговорио Иван. У њима је задржан смисао његових речи, али не и њихов облик. Ту су Иванове речи посредно казане, препричао их је неко други. Ту Иван више не говори, већ је предмет говорења. Учимо...

Када се нечије речи казују посредно и у нешто измењеном облику, онда је то неуправни говор. говор. Он се не обележава наводницима.

1. Следеће реченице у управном говору препиши као неуправни говор. Милан је рекао Сари: „Добио сам нову лопту.”

Сара је рекла: „Сада можемо играти одбојку.”

113

ПРАВОПИС

2. Следећу реченицу напиши правилно на два начина управног говора. Мама је рекла Јовани да после ручка уради домаћи задатак. 1)

TA L

3. Управни говор у тексту претвори у неуправни. Задатак ради у свесци.

Перица рече мајци: „Мама, Мама, одох у двориште да учим!” учим!” „Па ти си се то провреднио!”,, изненађено ће мама. Перица одговори: „Да. Да. Сутра имам два часа физичког. физичког.”

-P

4. У следећем тексту су истакнуте речи које су у неуправном говору. Претвори их у управни говор. Задатак ради у свесци.

пошао. Он му је Тата је питао Алексу куда је пошао. одговорио да иде у парк да се игра игра. Тата га је опоменуо да не остане дуго, јер га чека и задатак. домаћи задатак.

У овој лекцији показао/показала сам да: • препознајем неуправни говор, • разликујем управни и неуправни говор.

114

ПРАВОПИС

УПОТРЕБА ВЕЛИКОГ СЛОВА

КЉУЧНЕ РЕЧИ • употреба великог слова

ДА ПОНОВИМО

(Име и презиме)

TA L

1. Замисли да ти се остварио сан и да се бавиш послом којим желиш. Осмисли своју посетницу (визиткарту).

(Занимање)

-P

(Место)

(Број телефона)

2. Допуни следеће реченице:

Зовем се

Другови ме понекад зову

(Надимак)

Идем у трећи разред ОШ Станујем у

(Име и презиме)

(Име школе) (Назив места)

Поносан/поносна сам што сам становник

. (Назив државе)

115

ПРАВОПИС

3. Правилно напиши називе места у табели. СРЕМСКА МИТРОВИЦА

НОВА ВАРОШ

БЕЛА ЦРКВА

НОВИ САД

БЕЛЕГИШ

TA L

ЗРЕЊАНИН

-P

4. Немања много воли животиње. Има пуно кућних љубимаца. Помози му да им смисли имена!

116

ПРАВОПИС

5. Правилно препиши текст у свеску.

TA L

ВАСА ЈЕ ИЗ БУДВЕ ДОПУТОВАО У БЕОГРАД. ЛАЗА ЈЕ САЧЕКАО ДРУГА НА СТАНИЦИ. СЕЛИ СУ У ТАКСИ КОЈИ ИХ ЈЕ ОДВЕЗАО У ЗЕМУН. ТУ СТАНУЈЕ ЛАЗИНА ПОРОДИЦА. ЗА ВРЕМЕ РУЧКА ВАСА ИМ ЈЕ ПРИЧАО КАКО ЈЕ ПУТОВАО ПРЕКО ПЛАНИНЕ ЛОВЋЕН, ДА ЈЕ ПРОШАО КРОЗ ГРАДОВЕ ЦЕТИЊЕ И ПОДГОРИЦУ И ДА ЈЕ ВИДЕО КАЊОН РЕКЕ МОРАЧЕ. ДОМАЋИНИ СУ ОБЕЋАЛИ ДА ЋЕ СУТРА СВИ ЗАЈЕДНО ИЋИ НА АВАЛУ, А ПОТОМ НА ПЛОВИДБУ ДУНАВОМ.

-P

6. Напиши презимена и имена другарица и другова из разреда по азбучном, а потом по абецедном реду. Задатак уради у свесци!

У овој лекцији показао/показала сам да: • правилно пишем лична имена и презимена људи, надимке, лична имена животиња, имена градова, села и држава.

117

ПРАВОПИС

УПОТРЕБА ВЕЛИКОГ СЛОВА У ПИСАЊУ ИМЕНА НАРОДА

КЉУЧНЕ РЕЧИ • великог слова • имена народа

• Пажљиво прочитај текст!

TA L

У Београду се налази школа српског језика за странце. Један од професора је Снежана Чавић. Њени ученици су дошли из разних крајева света. Ту су: Кинез Зенг, Јапанке Јуми и Хироко, Енглескиња Роуз, Пакистанац Ирман, млада Францускиња Ванеса, Немац Јохан и Гркиња Хелена. Док уче језик, упознају Београд и лепо се друже.

• Упиши у табелу име народа којем припада свака особа из школе језика. НАРОД

ДРЖАВА

Снежана

Српкиња

Србија

-P

ИМЕ

Зенг Јуми и Хироко

Роуз Ирман

Ванеса Јохан

Хелена

Учимо...

Имена народа и припадника народа пишу се великим почетним словом.

118

ПРАВОПИС

1. Које је народе упознао власник овог кофера?

TA L

Ирачане

-P

2. Црвеном бојом обој поља у којима су називи народа написани правилно.

119

ПРАВОПИС

3. Пажљиво прочитај стихове и подвуци имена држава.

TA L

Кад од Чешке пођем пешке, могу без и једне грешке преко Финске, преко Шведске, ја да стигнем до Норвешке. В. Банић

• У табелу упиши имена држава која се помињу у стиховима и имена народа и припадника народа тих држава. НАРОД

ПРИПАДНИК НАРОДА

ПРИПАДНИЦА НАРОДА

Чешка

Чеси

Чех

Чехиња

-P

ДРЖАВА

4. Слова у овим речима су се измешала. Врати их на право место и добићеш имена народа. пцинаШ

арђМиа

умРниу

У овој лекцији показао/показала сам да: • правилно пишем имена народа, као и имена припадника и припадница народа.

120

ПРАВОПИС

ПИСАЊЕ ВИШЕЧЛАНИХ НАЗИВА ГРАДОВА, СЕЛА, ДРЖАВА

КЉУЧНЕ РЕЧИ • велико слово у именима градова, села и држава

TA L

Пажљиво прочитај реченице! Маја је становница Смедеревске Паланке. Њена бака живи у Бачком Петровом Селу. Заједно ће летовати код пријатеља у Сједињеним Америчким Државама.

Напиши где ко живи: Маја —

бака —

-P

пријатељи — Учимо...

Називи насељених територија (села, места, градова, покрајина, држава) пишу се великим словом увек - и када се састоје из једне речи и када се састоје из више речи.

1. Дате називе напиши правилно: Сремски карловци — бели ли поток —

Нови пазар — црна гора —

Република кина —

121

ПРАВОПИС

2. Следеће реченице препиши правилно. а) Усред Војводине налази се фрушка гора.

в) Најлепши град у црној Гори је херцег нови.

TA L

б) Из бачког петровог Села у свет је кренула маца Дуда.

3. Жутом бојом обој правилно написана географска имена: Бела црква

-P

Горњи милановац

Сребрно језеро

бели поток

Црни Дрим

Палићко језеро

Сремска Митровица

Тихи Океан

122

Црна Гора

Европа

Велика Плана

стара пазова

Јадранско море

шар Планина

Хомољске планине

Бања лука

Велика Британија Јужна морава

ПРАВОПИС

4. Писаним словима латинице правилно препиши текст:

-P

TA L

влада живи у београду, у насељу беле воде. често посећује своју баку, која живи у белој паланци. та лепа варошица смештена је између сврљишких планина и суве планине. кроз њу протиче река нишава. у близини је и нишка бања.

У овој лекцији показао/показала сам да: • правилно пишем вишечлане називе градова, села и држава.

123

ПРАВОПИС

ПИСАЊЕ ВИШЕЧЛАНИХ ГЕОГРАФСКИХ ИМЕНА Када се неки назив састоји из више од једне речи, он је ВИШЕЧЛАН.

КЉУЧНЕ РЕЧИ

-P

Овај момак је баш храбар. Могао би са мном преко Тихог океана до Јужне Америке!

TA L

У географска имена спадају називи река, планина, језера, мора...

• велико слово у именима река, планина, језера, мора

Ја бих радије да освојим неку плажу на Јадранском мору.

124

Хууу, Охридско језеро, лепше је од сваког мора!

Када се попнемо на Шар-планину, кренућемо у освајање Бабиног зуба.

ПРАВОПИС

На коју планину се дечак пење? Који планински врх жели да освоји? , .

Ласта би им радо показала

Учимо...

TA L

Пас би радије да буде на плажи а сова му препоручује

Ако се властито име планине, реке, мора, језера састоји из две или више речи, само се прва реч пише великим почетним словом и она која је властита именица: Црно море, Велика Морава, Панонска равница, Попово поље.

Јужна морава — црвено море — обедска бара —

скадарско језеро —

-P

1. Наведена географска имена напиши правилно:

стара тара планина —

2. Препиши реченицу правилно: Најслађи је мед са хомољских Планина.

У овој лекцији показао/показала сам да: • правилно пишем вишечлане називе планина, река, језера, мора.

125

ПРАВОПИС

ПИСАЊЕ НАЗИВА ПРАЗНИКА

КЉУЧНЕ РЕЧИ • писање назива празника

-P

• Испод сваке честитке напиши назив празника.

TA L

Посебни дани у години зову се празници. Посвећени су сећању на неки значајан догађај или на неку значајну личност. Зато их треба писати великим почетним словом. За празнике се не ради, па славље и гозба, смех и поклони, и честитања прате ове дане.

Учимо...

Називе празника пишемо великим почетним словом (Божић, Нова година...). Ако се назив празника састоји из двеју или више речи, великим почетним словом пишу се и властите именице које су део имена: Свети Сава, Свети Никола... 126

ПРАВОПИС

1. Правилно препиши текст:

Задатак из мале школе писања

-P

TA L

ПОСЛЕ ДОЧЕКА НОВЕ ГОДИНЕ, СЛАВЉА СЕ НАСТАВЉАЈУ. БАДЊЕ ВЕЧЕ СЛАВИМО УОЧИ БОЖИЋА. ПРИПРЕМАЈУ СЕ ПОСНА ЈЕЛА И У КУЋУ СЕ УНОСИ БАДЊАК. ТРЕЋЕГ ДАНА БОЖИЋА МОЈ ДЕДА СЛАВИ СВЕТОГ СТЕФАНА, ПОРОДИЧНУ СЛАВУ. ШКОЛСКУ СЛАВУ, СВЕТОГ САВУ, СЛАВИМО 27. ЈАНУАРА.

Напиши некоме кога волиш честитку за неки празник. Илуструј је.

У овој лекцији показао/показала сам да: • правилно пишем називе празника.

127

ПРАВОПИС

ПИСАЊЕ НАСЛОВА КЊИГА, ЛИСТОВА И ЧАСОПИСА

КЉУЧНЕ РЕЧИ

-P

TA L

• писање наслова књига • листова и Док чекају аутобус, неки од путника се забављају читајући. часописа • Повежи линијама читаче са одговарајућим дневним листом, књигом или часописом.

Господин са наочарима чита дневни лист „

(назив листа)

Девојка решава укрштенице у забавном часопису „ Госпођа чита часопис „ а дечак књигу „

128

(назив часописа) (назив књиге)

(назив часописа)

”. ”.

”,

” писца Ханса Кристијана Андерсена.

ПРАВОПИС

Учимо...

Великим почетним словом пишу се наслови књига, листова и часописа. Ако је наслов састављен од више речи, великим почетним словом пишу се и све властите именице које улазе у њихов састав. Наслови књига, часописа и листова обично се обележавају наводницима.

TA L

Можемо написати: а) Збирку песама „Небом града” написао је Драган Лукић. б) Прочитала сам књигу Плави чуперак Мирослава Антића.

Учимо...

Наслови на корицама књига или часописа не обележавају се наводницима!

-P

1. Напиши називе часописа које читају чланови твоје породице:

2. Наслови на овим књигама погрешно су написани. Исправи их црвеном оловком.

Драган Лукић

Добрица Ерић

Доживљаји Мачка Тоше

небом Града

вашар у тополи

Бранко Ћопић

129

ПРАВОПИС

3. Дате реченице напиши правилно:

TA L

а) за нову годину мина је добила књигу бранка ћопића орлови рано лете.

б) ненад редовно купује микијев забавник и ужива у пустоловинама шиље,

паје патка и осталих цртаних јунака.

-P

в) Тата сваког дана купује политику, а мама суботом купује базар.

У овој лекцији показао/показала сам да: • правилно пишем наслове књига, листова и часописа

130

ПРАВОПИС

СКРАЋЕНИЦЕ

КЉУЧНЕ РЕЧИ • скраћивање речи скраћенице

TA L

Пажљиво прочитај стихове и подвуци речи које су написане скраћено. Полетео ове год. један свемирски брод. Научнике из САД-а одведе ко зна где. Само да нам не залута известан бр. астронаута. Нестрпљиви смо, тј. слушамо о њима сваку вест.

Учимо и подсећамо се...

-P

Неке се речи при писању скраћују. То су обично оне речи које се често употребљавају. Скраћујемо их по утврђеним правилима, а не било како. Неке скраћенице пишемо са тачкама. На пример: уч. - ученик уч. стр.. -страна стр итд итд. - и тако даље и др. - и друго мн.- множина

нпр. - на пример год. - година бр. - број тј. - то јест сл. - слично

Постоје скраћенице које се пишу без тачке. гђа - госпођа гђица - госпођица

једн. - једнина р. - разред ж. р. - женски род

др - доктор

Сложене називе држава, установа или организација скраћујемо на следећи начин: Република Србија - РС Сједињене Америчке Државе - САД Уједињене нације - УН Основна школа - ОШ Кошаркашки савез Србије - КСС Фудбалски клуб - ФК Културно-уметничко друштво - КУД 131

ПРАВОПИС

Шта мислите колико је ℓ млека, попио Петар, да би претрчао 1 km?

kg – килограм g – грам t – тона l – литар dl – децилитар

m – метар mm – милиметар dm – дециметар cm – центиметар km – километар

TA L

И у овим стиховима имамо скраћенице. Пронађи их и подвуци. Скраћују се и речи које означавају разне мере. Скраћенице за мере су исте у целом свету, па се најчешће пишу латиницом и обавезно без тачке на крају.

-P

1. Напиши скраћено следеће речи и називе: мушки род госпођица -

литар -

Фудбалски клуб -

Кошаркашки савез Србије -

2. Наведене скраћенице напиши пуним речима: разр. ОШ РС

гђа КУД

132

h - час min – минут s – секунда hl – хектолитар ml – милилитар

ПРАВОПИС

3. Обој оловке на којима су скраћенице написане правилно. kg.

тк.

и тако д

аље

тениски клуб

TA L

итд.

килограм

ученик

уче.

центим етар

4. Препиши текст тако да уместо истакнутих речи напишеш скраћенице.

-P

Ђорђе је ученик трећег разреда Основне школе „Вук Караџић". У Фудбалском клубу „Црвена звезда" тренира од прошле године. Сваког дана претрчи 800 метара и попије два литра воде. Нада се да ће једнога дана постати играч репрезентације Републике Србије. Тренира од прошле године. Тренинзи му почињу у 18 часова.

133

ПРАВОПИС

5. Реши укрштеницу:

1. 2.

U ED У овој лекцији показао/показала сам да: • правилно пишем скраћенице.

134

TA L

УПОЗОРЕЊЕ! Речи не треба писати скраћено у домаћим задацима и школским саставима.

-P

10.

1. сл. 2. м. р. 3. бр. 4. Сједињене Америчке Државе 5. 3. (који је по реду) 5. 6. уч. 7. Уједињене нације 8. год. 9. госпођица 10. тј. 8.

ПРАВОПИС

САДА ЗНАШ УПИТНА РЕЧЦА ЛИ

ОДРИЧНА РЕЦА НЕ

Не пише се између И и О, а пише се између О и И.

Пише се одвојено у упитним реченицама.

Пише се одвојено од глагола, а састављено уз придеве и именице.

НЕУПРАВНИ ГОВОР

Вечерас идемо у „Вечерас биоскоп. биоскоп.””

ПИШЧЕВЕ РЕЧИ:

УПРАВНИ ГОВОР.” ГОВОР.” „УПРАВНИ

-P

Иван је рекао:

„Вечерас идемо у биоскоп”,

рече Иван.

„УПРАВНИ УПРАВНИ ГОВОР”, ГОВОР”,, ГОВОР”

ПИШЧЕВЕ РЕЧИ.

УПРАВНИ ГОВОР

TA L

СУГЛАСНИК Ј

Нечије речи казане посредно и у нешто измењеном облику. Не обележава се наводницима.

ВЕЛИКИМ СЛОВОМ пишу се

имена народа припадника народа

прва реч у вишечланим географским именима

називи празника

све речи у називима градова, села, држава

наслови књига, листова и часописа

135

136

TA L

-P

Упознај породице речи Речи супротног значења Речи ечи умањеног и увећаног значења Рачи ачи различитог облика, а истог или сличног значења Речи ечи истог облика, а различитог значења Играмо се речима чима

• • • • • •

TA L

КУЛТУРА ИЗРАЖАВАЊА - БОГАЋЕЊЕ РЕЧНИКА

137

КУЛТУРА ИЗРАЖАВАЊА - БОГАЋЕЊЕ РЕЧНИКА

УПОЗНАЈ ПОРОДИЦЕ РЕЧИ · Пажљиво прочитај следеће стихове.

TA L

Златна реч РАД има два лица, изговара се са обе стране. Рад, рада, радост, Радојица! Дар, дарежљив, даровање. Д. Ерић

Ради задатке са другом из клупе, јер није забавно вежбати сам.

· У стиховима подвуци речи које у себи садрже речи РАД и ДАР.

Учимо...

ПЛАН – ЦВЕТ – СНЕГ –

ЛИСТ –

3. Песник се поиграо речима и створио смешне глаголе од именица. Дим се диматао, нога се ногатала, глава се главатала, дан се данио, клопа се клопатала. З. Балог

138

кућа кућа) начини што више нових речи.

ПУТ – путовати

дела КУЋ - (од речи 2. Од основног де

-P

1. Од именица направи глаголе.

Речи са истим основним делом, који има исто значење у тим речима, сачињавају породицу речи.

· Играј се и ти, па од следећих именица направи смешне глаголе. Ђон се Телефон се Микрофон се Рачунар се

КУЛТУРА ИЗРАЖАВАЊА - БОГАЋЕЊЕ РЕЧНИКА

РЕЧИ СУПРОТНОГ ЗНАЧЕЊА · Прочитај пословице. Подвуци у њима речи супротног значења.

TA L

Где је срећа, ту је и несрећа. У ратара црне руке, а бела погача. Учини добро, не кај се, учини зло, надај се. Чега се мудар стиди, тиме се луд поноси.

2. Напиши глаголе супротног значења.

1. Напиши именице супротног значења.

СКРИВАТИ –

МРЖЊА –

ИМАТИ –

РАДОСТ –

ЋУТАТИ –

ДАН –

СКЛАПАТИ –

3. Напиши придеве супротног значења.

МЛАД –

-P

ЛАЖ –

КРИВ – МЕК –

БРЗ –

3. Састави две реченице које ће садржати речи супротног значења. Милица је стару перницу заменила новом.

У овој лекцији показао/показала сам да: • препознајем речи супротног значења.

139

КУЛТУРА ИЗРАЖАВАЊА - БОГАЋЕЊЕ РЕЧНИКА

РЕЧИ УМАЊЕНОГ И УВЕЋАНОГ ЗНАЧЕЊА

-P

TA L

У новој кућерини, на крају шуметине, живели су џин и патуљак. Били су најбољи пријатељи. Пред спавање, патуљак је цео сат читуцкао бајкице а џин певушио успаванке. На чивилуку су биле окачене црна шубаретина и црвенкаста капица. На столици су уредно били сложени жута блузетина и плавкасти мантилић. Док би џин ујутру обувао своје чизметине, патуљак би звиждуцкао и ложио ватрицу. Другари су често трчкарали по зеленој шуми. Набрали би пуну, сивкасту врећу шаренкастих печуркица. О њиховом пријатељству причале су све животињице и зверине.

1. Пронађи у тексту именице које означавају нешто умањено и увећано и напиши их:

УМАЊЕНО бајкице

140

УВЕЋАНО кућерина

КУЛТУРА ИЗРАЖАВАЊА - БОГАЋЕЊЕ РЕЧНИКА

3. Пронађи у тексту глаголе који казују да се радња врши у мањој мери:

2. Пронађи у тексту и придеве који означавају умањене особине:

читуцкао

TA L

црвенкаста

4. Следеће речи напиши тако да означавају нешто умањено. шубаретина –

сива –

чизметина –

сат –

живети –

-P

жута –

У овој лекцији показао/показала сам да: • препознајем речи умањеног и увећаног значења, • наводим речи умањеног и увећаног значења.

141

КУЛТУРА ИЗРАЖАВАЊА - БОГАЋЕЊЕ РЕЧНИКА

РЕЧИ РАЗЛИЧИТОГ ОБЛИКА, А ИСТОГ ИЛИ СЛИЧНОГ ЗНАЧЕЊА

TA L

· Прочитај ове стихове! БАЈАГИ НЕШТО ДРУГО Није тмина, него мрак, није игра, него плес, није врећа, него џак, није срџба, него бес. М. Станковић

· Коју још реч можеш употребити за мрак? МРАК – ________________________

· А које још речи могу заменити реч бес? БЕС – _________________________

-P

Различите речи могу имати исто или слично значење. Учимо...

Неке предмете, бића, појаве и радње можемо именовати различитим речима.

1. Повежи речи које имају исто или слично значење.

ШИЈА БЛЕСАК БЛЕС НАРАВ СПОР СРЏБА СПАВАТИ ТРЧАТИ

142

СЈАЈ ЈУРИТИ ВРАТ ТРОМ ДРЕМАТИ БЕС ЋУД

КУЛТУРА ИЗРАЖАВАЊА - БОГАЋЕЊЕ РЕЧНИКА

TA L

2. За наведене именице пронађи што више других именица истог или сличног значења. КУЋА – ЛАЂА – ДЕТЕ –

3. Уз наведене глаголе допиши што више глагола сличног или истог значења. ИЋИ – ЈЕСТИ – ОБАВЕШТАВАТИ –

-P

4. Особину означену наведеним придевима искажи другим придевима. ЛЕП – ЛЕЊ – ВРЕДАН –

У овој лекцији показао/показала сам да: • препознајем речи различитог облика а истог или сличног значења, • наводим речи различитог облика а истог или сличног значења.

143

КУЛТУРА ИЗРАЖАВАЊА - БОГАЋЕЊЕ РЕЧНИКА

TA L

ВИШЕЗНАЧНЕ РЕЧИ

Речи могу имати само једно значење, а могу имати и више значења.

-P

У српском језику, неке од речи са само једним значењем јесу: СЛОН, БОРОВНИЦА, ПОСЛАСТИЧАР, КЛАВИР, РАДИЈАТОР…

Многе речи у српском језику имају више од једног значења. Та значења су међусобно повезана, а сазнају се у реченици.

Прочитај следеће реченице и у њима одреди значење речи ИГРАТИ. Марија игра главну улогу у представи Пепељуга. У плесној школи школи смо дуго играли. Фудбалску дбалску утакмицу они ће играти у четвртак.

Именица ГЛАВА може да означава део тела, главног члана породице, део књиге: На главу је ставио шешир. Тата Тата је глава породице. Роман оман садржи десет глава. Прочитај следеће реченице и у њима одреди значење глагола УДАРИТИ. Стрела је ударила у центар мете. Ударио јунак на јунака. Дете је ударило у плач.

144

КУЛТУРА ИЗРАЖАВАЊА - БОГАЋЕЊЕ РЕЧНИКА

1. Шта све значи именица ЈЕЗИК у следећим реченицама? Опекао сам језик врућим чајем. У школи учимо француски језик.

TA L

Нисам ам добро наместио језик, па не могу да вежем пертле.

-P

Наташа таша је осушила косу феном.

Милица се сва осушила због дијете.

2. Одреди значење глагола ОСУШИТИ. Цвеће у вази се осушило.

3. Одреди значење истакнутих именица у следећим реченицама: а) Оперски певачч има дубок глас.

Глас лас о његовом јунаштву далеко се чуо.

б) Послала Послала је писмо другарици. Ћирилица је српско српск писмо.

У овој лекцији показао/показала сам да: • препознајем речи које имају више значења.

145

КУЛТУРА ИЗРАЖАВАЊА - БОГАЋЕЊЕ РЕЧНИКА

РЕЧИ ИСТОГ ОБЛИКА, А РАЗЛИЧИТОГ ЗНАЧЕЊА

Шта је сад ово? Иста реч, а различита значења?

Ружа мирише као ружа.

Крај приче је био тужан. Воз пролази кроз равничарски крај. крај – ________________________ крај – ________________________

-P

Код мишића нема јаких мишића. мишића – ____________________ мишића – ____________________

Фудбалер је повредио лист на нози. Лист на грани се осушио. лист – _______________________ лист – _______________________

Ружа – _______________________ ружа – _______________________

TA L

· У следећим реченицама неке се речи састоје од истих гласова, али су њихова значења различита, нису међусобно повезана. Покушај да одредиш значење тих речи.

Вук завија у шуми. Мама завија прст јер се посекла. завија – ______________________ завија – ______________________

Миша има сто динара. Ставила је вазу на сто. сто – ________________________ сто – ________________________

Постоје речи које имају исти облик, а различито значење, које сазнајемо из реченица. Задатак из мале школе писања

За сваку од датих речи састави по две реченице, али тако да иста реч има различито значење: ЛУК, ГРАД, КОСА. У овој лекцији показао/показала сам да: • препознајем речи истог облика а различитог значења, • наводим речи истог облика а различитог значења.

146

КУЛТУРА ИЗРАЖАВАЊА - БОГАЋЕЊЕ РЕЧНИКА

ИГРАМО СЕ РЕЧИМА

ТЕЖАК ГОРЕ ГОРЕ УСТАТИ ЖЕНСКО ЖЕНСК ШАРЕН ОТИЋИ

-P

2. Спој речи супротног значења. ДОЋИ ЈЕДНОБОЈАН ЛАК МУШКО ДОЛЕ СЕСТИ

TA L

1. Пронађи што више речи сличног значења. БИТКА – СПРЕТАН – ПИСАТИ –

3. Напиши што више речи са истим основним делом.

ГГОВОР ОВОР

ГРАД

БРОД

4. Напиши речи од чијих су основних делова киша и кишобран Београд ________________ и гологлав ________________ и носорог ________________ и босоног ________________ и

састављене следеће речи: бранити ____________________ ____________________ ____________________ ____________________

147

КУЛТУРА ИЗРАЖАВАЊА - БОГАЋЕЊЕ РЕЧНИКА

САДА ЗНАШ ПОРОДИЦЕ РЕЧИ РАДИТИ

РАДНИК

РАД

МЛАД

ИМАТИ

СТАР

НЕМАТИ

TA L

РЕЧИ СУПРОТНОГ ЗНАЧЕЊА РАДНИК

НЕРАДНИК НЕРАДНИК

РЕЧИ УМАЊЕНОГ ЗНАЧЕЊА ЖУЋКАСТ

ЖУТ

РАДУЦКАТИ

КУЋА

РАДИТИ

КУЋИЦА

РЕЧИ УМАЊЕНОГ ЗНАЧЕЊА

-P

КУЋЕРИНА

КУЋА

РЕЧИ РАЗЛИЧИТОГ ОБЛИКА А ИСТОГ ИЛИ СЛИЧНОГ ЗНАЧЕЊА СРЏБА – БЕС – ГНЕВ

ХРАБАР – ОДВАЖАН – НЕУСТРАШИВ

улогу у позоришту

ВИШЕЗНАЧНЕ РЕЧИ ИГРАТИ

плесну тачку

фудбалску утакмицу

РЕЧИ ИСТОГ ОБЛИКА А РАЗЛИЧИТОГ ЗНАЧЕЊА

на грани дрвета

ЛИСТ на нози

148

у књизи