Ликовна култура 6, уџбеник за шести разред основне школе

Драган Ђорђевић Зоран Игњатовић

ЛИКОВНА КУЛТУРА

Ed

uk a

pr om

o

Уџбеник за шести разред основне школе

ДРАГАН ЂОРЂЕВИЋ • ЗОРАН ИГЊАТОВИЋ ЛИКОВНА КУЛТУРА Уџбеник за шести разред основне школе Главни уредник Др Бошко ВЛАХОВИЋ Одговорна уредница Др Наташа ФИЛИПОВИЋ

Дизајн Зоран ИГЊАТОВИЋ Драган ЂОРЂЕВИЋ

uk a

Лектура и коректура Биљана НИКИЋ

pr om

o

Рецензенти Мр Симонида РАДОЊИЋ, наставник ликовне културе ОШ „Станко Марић”, Угриновци Проф. др Бранка КУЗМАНОВИЋ, Факултет примењених уметности, Универзитет уметности у Београду Проф. др Наташа ВУЈИСИЋ ЖИВКОВИЋ, Филозофски факултет, Универзитет у Београду

Ed

Издавач ЕДУКА д.о.о. Београд Ул. Змаја од Ноћаја бр. 10/1 Тел./факс: 011 3287 277, 3286 443, 2629 903 Сајт: www.eduka.rs • имејл: eduka@eduka.rs За издавача Др Бошко ВЛАХОВИЋ, директор

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 37.016:73/76(075.2) ЂОРЂЕВИЋ, Драган, 1964Ликовна култура : уџбеник за шести разред основне школе / Драган Ђорђевић, Зоран Игњатовић. - Изд. бр. 3. - Београд : Eduka, 2023 (Београд : Цицеро). - 100 стр. : илустр. ; 29 cm

Штампа Цицеро, Београд

Тираж 3.000. - Речник: стр. 94-96. Библиографија: стр. 100. - Регистар.

Издање бр.: 3, 2023. година

1. Игњатовић, Зоран, 1961- [aутор]

ISBN 978-86-6013-405-1

COBISS.SR-ID 108375561

Тираж: 3000

© Едука д.о.о. Београд

Министар просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије одобрио је издавање и употребу овог уџбеника Решењем број: 650-02-00441/2018-07. Није дозвољено: репродуковање, дистрибуција, објављивање, прерада или друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму или поступку, укључујући и фотокопирање, штампање или чување у електронском облику, без писмене дозволе издавача. Наведене радње представљају кршење ауторских права.

УВОД Поштована децо,

pr om

o

У претходном разреду углавном смо се бавили линијом, обликом и ритмом. У овом разреду ћемо одшкринути нова врата и обратити пажњу на боје. Такође, обратићемо пажњу на светлост и текстуре облика на које наилазимо око себе. Када почнемо да се бавимо простором у коме живимо и зажелимо да га украшавамо или улепшавамо, онда нам одједном постану важне боје. Када бирамо одећу и обућу, водимо рачуна да има одговарајућу текстуру, а то нас исто занима код намештаја, подова, зидова итд.

Дакле, ликовни елемeнти су незаобилазни део наше стварности.

uk a

Осим тога, све ове квалитете препознајемо и налазимо на уметничким делима. На њима пратимо ритам линија и облика, боје нас привлаче или одбијају, светло-тамни односи нас уводе у простор, а текстуре говоре о материјалима.

Ed

Ми смо се потрудили да вам ове ликовне елементе још више приближимо кратким текстовима и мноштвом занимљивих и разноврсних примера. Надамо се да ћемо вам омогућити да препознате ликовност која вас окружује, али и да сами кренете у истраживање које вас може радовати и пружити вам нова задовољства. Аутори

ВОДИЧ Н а з и в

о б л а с т и

pr om

Кључне речи су написане задебљаним словима.

o

НАСЛОВ, ПОДНАСЛОВ

uk a

Непознати појмови који су важни за разумевање лекције издвојени су на страници где се појављују и обојени тамносмеђом бојом. Остале непознате појмове потражи у речнику на крају уџбеника.

Ed

Добро је знати

ПРАКТИЧНА ЗНАЊА Разна корисна знања која можеш искористити у раду.

ВИЗУЕЛНА КУЛТУРА Чињенице из разних области које су повезане са доживљајем слике.

РАЗМИСЛИ, ИСТРАЖИ, УРАДИ Предлози за размишљање и практичан рад.

ИЗ ИСТОРИЈЕ

o

Чињенице из историје уметности и историје друштва

pr om

ЗАНИМЉИВОСТИ

Интересантне чињенице из разних области.

Аутори уметничких дела нису означени пуним именом већ је дат део имена по коме је аутор општепознат (то је најчешће презиме а понекад је то име или лажно име – псеудоним). Више информација о аутору наћи ћеш у Индексу аутора на крају уџбеника. ДА ПОНОВИМО

uk a

ЗА РАДОЗНАЛЕ

Да се подсетиш шта је најважније из претходног поглавља.

Ed

За вас радознале издвојили смо неколико страна са занимљивим садржајем и вежбама.

Препоруке и Корисне интернет стране: Подаци и идеје које се могу пронаћи на интернету.

УМЕТНИЧКО НАСЛЕЂЕ Овде можеш видети и сазнати понешто из богате историје уметности.

САДРЖАЈ 9

БОЈА

Ed

uk a

pr om

o

СВЕТЛОСТ........................................................................................................... 10 ШТА ЈЕ БОЈА....................................................................................................... 12 СВЕТЛО – ТАМНО................................................................................................................. 14 ВАЛЕР..................................................................................................................................... 16 СТЕПЕНОВАЊЕ ИЛИ ГРАДАЦИЈА........................................................................................ 18 ПЛАСТИЧНОСТ ВОЛУМЕНА............................................................................................... 19 ЧИМЕ БОЈИМО................................................................................................... 20 МЕШАЊЕ БОЈА................................................................................................... 21 ОДНОСИ БОЈА.................................................................................................... 22 ТОПЛЕ И ХЛАДНЕ БОЈЕ........................................................................................................ 22 ХАРМОНИЈА КОМПЛЕМЕНТАРНИХ БОЈА.......................................................................... 24 ПРАКТИЧНО МЕШАЊЕ БОЈА............................................................................ 26 МЕШАЊЕ БОЈА НА ПАЛЕТИ................................................................................................. 26 ТЕМПЕРА................................................................................................................................. 27 СЛОЈЕВИТО СЛИКАЊЕ.......................................................................................................... 28 ЛАЗУРНО СЛИКАЊЕ.......................................................................................................................... 28 АКВАРЕЛ................................................................................................................................. 29 МОЗАИК.................................................................................................................................. 30 ВИТРАЖ................................................................................................................................... 30 ДИГИТАЛНА СЛИКА................................................................................................................. 31 БОЈЕ У ВАЈАРСТВУ, ГРАФИЦИ И ДИЗАЈНУ............................................................................. 32 МУЗЕЈИ И ЕКСПОНАТИ...................................................................................... 34 СЕНКА.................................................................................................................................... 36 ХАРМОНИЈА СУСЕДНИХ БОЈА........................................................................................... 38 ХАРМОНИЈА ТРИ БОЈЕ....................................................................................................... 39 ВЕЖБЕ.................................................................................................................................... 40 ДА ПОНОВИМО................................................................................................... 42

КОМУНИКАЦИЈА

43

ВИЗУЕЛНИ ЈЕЗИК................................................................................................ 44 ТЕМЕ И МОТИВИ................................................................................................ 46 САВРЕМЕНА ВИЗУЕЛНА КОМУНИКАЦИЈА...................................................... 48

УМЕТНОСТ НЕКАД И САД................................................................................. 50 ИЛУСТРАЦИЈА....................................................................................................................... 52 ПЛАКАТ.................................................................................................................................. 54 КАРИКАТУРА......................................................................................................................... 56 ДА ПОНОВИМО................................................................................................... 58

59

ТЕКСТУРА

uk a

pr om

o

МОЋ ДОДИРА...................................................................................................... 60 ДОДИРИВАЊЕ ПОГЛЕДОМ................................................................................ 61 ТЕКСТУРА НА ЦРТЕЖУ И СЛИЦИ.......................................................................................... 62 МАТЕРИЈАЛИ И ТЕКСТУРА.................................................................................................... 64 ТЕКСТУРА У ДИЗАЈНУ............................................................................................................. 67 УЧИМО ОД ПРИРОДЕ........................................................................................................................ 67 ГРАЂЕВИНЕ, СКУЛПТУРЕ И ПАРКОВИ............................................................. 68 КОЛАЖ................................................................................................................................... 70 ЗАНИМЉИВЕ ТЕХНИКЕ....................................................................................................... 71 ВЕЖБЕ.................................................................................................................................... 72 ДА ПОНОВИМО................................................................................................... 74

УОБРАЗИЉА

75

Ed

МИТОВИ, СНОВИ И ДРУГО................................................................................ 76 ГРАЂЕВИНЕ ИЗ СНОВА.......................................................................................................... 80 МАШТОВИТА НАУКА............................................................................................................. 81 НЕОБИЧНА УМЕТНИЧКА ОСТВАРЕЊА............................................................ 82 ДА ПОНОВИМО................................................................................................... 84

ПРОСТОР

85

НАСЕЉА............................................................................................................... 86 УНУТРАШЊИ ПРОСТОР..................................................................................... 87 ПРОСТОР ШКОЛЕ.................................................................................................................. 88 РЕЦИКЛАЖА........................................................................................................................... 90 ДА ПОНОВИМО................................................................................................... 92

РЕЧНИК И ИНДЕКС АУТОРА............................................................. 93 ЛИТЕРАТУРА....................................................................................... 100

o pr om uk a Ed Атеље Макса Ернста

БОЈА

uk a

Ed o

pr om

Б о ј а

СВЕТЛОСТ

o

pr om

Ed

uk a

Најочигледнији извор светлости је сунце. Његова светлост и топлота омогућавају целокупни живот на нашој планети. Зато су древне цивилизације попут Вавилонаца, Египћана, Инка, Маја обожавале сунце. У словенској митологији бог сунца је Сварожић.

На светлост реагују сва жива бића. Сунцокрети прате кретање сунца од његовог појављивања ујутру до вечерњег заласка, цвеће отвара своје латице када се сунце појави, неке животиње излазе из својих јазбина када осете сунце, а неке се од њега склањају у мрак. На сличан начин реагујемо и ми. Примећујемо да количина дневне светлости може да утиче на наше расположење и понашање. Код већине људи сунчан дан изазива пријатност, радост и чини их активним. Када је дан тмуран и количина сунчеве светлости смањена, наше расположење се мења. Обично постајемо мање активни или чак нерасположени. У сумрак, залазак сунца смирује, а мрак код неких људи изазива осећај несигурности, забринутост или чак страх.

Моне, Аржонтеј, касно по подне, уље на платну, 60 × 81 cm, 1872.

10

Б о ј а

Извори светлости су природни (сунце, звезде, муње, вулкани, ватра...) и вештачки тј. они које је човек произвео.

pr om

o

Како видимо свет око себе? Знамо да наше чуло вида (очи) има важну улогу у томе. Међутим, да ли видимо само захваљујући очима? Шта се дешава када се нађемо у потпуном мраку? Наравно, ништа не видимо иако су нам очи отворене. То значи да је светлост исто толико неопходна да бисмо видели. Чак и када усред дана зажмуримо, можемо „осетити” да је око нас све осветљено. И поред тога што осећамо светлост, када жмуримо ми ништа не видимо. Дакле, свет око себе видимо захваљујући нашем чулу вида и светлости.

Никола Тесла (1856–1943) је, уз још неке научнике, у великој мери допринео томе да данас можемо јасно видети и без природних извора светлости.

Светлост је основни услов видљивости.

Ed

uk a

До сада смо закључили да нам светлина и очи омогућавају да видимо. Ту треба још додати и објекте, односно оно што ћемо видети. Каква је веза између те три ствари? Наука нам каже да се светлост одбија од објекта и улази у наше око. У њему се ствара умањена и обрнута слика тог објекта. На крају, објекат видимо тек кад мозак обради слику из ока.

Стварање слике у људском оку.

Када наше око прими светлост кроз своје сочиво, она пада на мрежњачу, која је пуна нервних завршетака осетљивих на светлост. Ови нервни завршеци преносе сигнале кроз оптички нерв до мозга.

11

Б о ј а

ШТА ЈЕ БОЈА

o

У сунчевом спектру издваја се шест боја. То су:

pr om

Замислите да на један дан или сат можете да се преселите у тело неке животиње. Коју бисте животињу изабрали? Прва ствар коју бисте запазили у свом новом телу сигурно би била шокантна и врло непријатна. Свет око себе бисте видели доста другачије. За многе животиње он је сив, безбојан. Наша обдареност да видимо боје је ретка међу сисарима. Замислите само колико би свет био мање живописан без боја.

Многи од вас ће се сложити са тврдњом да је наша способност да видимо боје можда најлепши дар природе. Али због чега и како видимо боје? Шта су уопште боје? На ова питања људи су дуго тражили одговоре. Оно што сада знамо јесте да доживљај боја стварају првенствено наш мозак и очи. Када сањамо, за то нам је довољан само мозак. Шта се у ствари дешава када смо будни и гледамо? На претходним странама смо показали да свет око себе видимо захваљујући мозгу, очима и светлости. У XVII веку, енглески научник Исак Њутн је закључио да светлост има способност да у нашем мозгу изазове не само слику већ и доживљај боја.

црвена наранџаста жута зелена плава љубичаста

Ed

uk a

Сунчева светлост, сама по себи, нема боју мада се обично каже да је бела.

Спектар − скуп разнобојних зракова насталих преламањем светлости кроз призму.

Приликом проучавања светлости Њутн је извршио један експеримент. Танак зрак светлости је усмерио на стаклену призму. Светлост је са једне стране продрла у призму, а на другој страни је изашла као шарена трака обојеног светла. То зовемо сунчев спектар. Призма је, дакле, разложила сунчеву светлост на мноштво боја.

12

Б о ј а

pr om

o

Када светлост прође кроз ситне капи воде у атмосфери, она се, као у Њутновом експерименту, разложи на боје. Тада настане појава позната као дуга. У њој видимо шест већ поменутих боја и мноштво њихових нијанси (финих прелаза), а све заједно их називамо хроматским бојама. Реч хрома подразумева чисту, засићену боју.

uk a

Нијанса − поступан прелаз, поступно преливање боје.

Ed

Овде се намеће још једно важно питање. Ако предмете видимо захваљујући одбијању светлости, која је безбојна, зашто ову поморанџу видимо као наранџасту? То је зато што наранџаста површина одбија само онај део светлости који је наранџаст. Све остале боје спектра површина упија.

Боје које нису засићене називамо ахроматским бојама. Потпуно ахроматске боје су црна, бела и сви тонови сиве. Код њих се не издваја ниједна хроматска боја, тако да можемо рећи да су безбојне.

Бела површина Беле површине одбијају све делове спектра па се зато ниједна боја не издваја.

Црне површине упијају светлост или је одбијају врло мало.

13

Б о ј а

СВЕТЛО – ТАМНО

o

Од сваког ликовног дела првенствено се тражи да буде целина. Пошто целине обично имају више делова, требало би да они буду усклађени. Однос светлих и тамних делова у саставу једног ликовног дела веома је важан. Он делу даје ритам и истиче одређене облике. Најједноставнији начин да се добију светло − тамни односи јесте употреба црне боје на белој подлози. Такође, треба знати да се свака боја може посветлити и потамнити.

Пикасо, Глава жене (Фернанда), гипс, висина 41 cm, 1909.

На скулптури се однос светло − тамно најчешће јавља као однос осветљених површина и површина које су у сенци. Шта мислиш, да ли би другачије осветљење изменило изглед скулптуре? Зашто?

Контраст − супротност, највећа разлика, јако одударање.

Ed

uk a

pr om

Уочи светле и тамне површине на слици Милене Павловић Барили. Како их је уметница распоредила? Шта је таквим распоредом постигла? Обрати пажњу на то како је искористила сенку на десној страни лица.

Шмит-Ротлуф, Девојка из Ковна, дрворез, 50,2 × 39 cm, 1918. ◄ Барили, Аутопортрет, уље на платну, 55 × 43 cm, 1929.

14

Б о ј а

Уметници често користе односе светла и таме да би створили одређене ефекте на ликовном раду. Који део Рембрантове слике највише привлачи твоју пажњу? Прати како се твој поглед креће кроз слику. Шта из тога можеш закључити?

Ed

uk a

▼ Климт, Шуберт за клавиром, уље на платну, 150 × 200 cm, 1899.

pr om

Стави провидну фолију преко репродукције слике Густава Климта. Црним фломастером исцртај граничне линије између светлих и тамних површина. Детаље занемари. Затим шрафирај све тамне поврчине. Склони фолију са репродукције и постави је на бео папир. Посматрај свој цртеж и размишљај о њему.

o

► Рембрант, Прељубнице, уље на дасци, 83,8 × 65,4 cm, 1669.

15

Б о ј а

ВАЛЕР Када желимо да објаснимо неки поступак или опишемо неку личност, није увек добро посматрати само крајности (добро или лоше). Израз „није све црно-бело” говори о томе да су поред црног и белог присутне и нијансе између ових крајности. Оне дају више информација и проширују наша сазнања тако да добијамо потпунију слику. То нам омогућава да боље просуђујемо. И посматрање света око нас открива нам сложенију слику. Свака боја може да има низ различитих степена светлине.

uk a

pr om

o

У уметности се за степен светлине користи израз валер.

Ed

Буђевац, Портрет, 2009.

Која од ове три фотографије даје највише информација о лику дечака? Зашто?

Валери боја на географским картама користе се да би означили надморску висину копнених делова и дубину мора. Тамнији валери плаве приказују места са већом дубином мора, док се светлијим означава мања дубина. Код планина је већа висина означена тамнијим валером. Врхови под сталним снегом обојени су бело.

16

Ивановић, Башка, цртеж оловком, 1938.

Валерски односи праве јасне разлике међу облицима. Захваљујући томе на цртежу можемо потпуно избећи коришћење ивичних линија.

Б о ј а

Сазнали смо да облике видимо захваљујући одбијању светлости. Такође, из искуства знамо да светлост може бити различите јачине. Када је време облачно, светлост је пригушена и тада боје добију ублажене и сивкасте валере. Што је мање светлости, боје постају тамније.

uk a

pr om

o

Боје којима смо окружени утичу на наше расположење. Зато се за бојење зидова често користе пастелне боје. Оне су посветљене и пригушене белом бојом и делују благо и пријатно.

Ed

Вазарели, Гешталт 7, сериграфија, 80 × 80 cm, 1970.

Сваку боју можемо додатно посветлити и потамнити додавањем беле односно црне боје.

Позната српска сликарка Надежда Петровић је на овој слици користила јасне боје које углавном нису мешане са белом и црном. Заступљено је доста валера од најсветлијих до најтамнијих. Какав утисак је Надежда произвела оваквим слагањем валера? ◄ Надежда Петровић, Пејзаж са црвеним небом, уље на картону, 45 × 62 cm, 1904.

17

Б о ј а

СТЕПЕНОВАЊЕ или ГРАДАЦИЈА

o

Када се родимо, сви смо малог раста. Да бисмо достигли своју пуну висину, потребне су године поступног раста. Постепени прелаз од једне крајности до друге називамо степеновање или градација. Градација се користи у свим уметностима. У музици то може бити прелаз од најнижег тона ка највишем и назива се скала тонова. Код светлине, градација је постепени прелаз од светлог ка тамном или обрнуто. Она се може видети на сенци облих предмета. Ако црну и белу боју повежемо непрекидним низом нијанси сиве боје, добићемо градацију боје.

Ed

uk a

pr om

Арп, Торзо, гипс, висина 48 cm, 1931.

Леонардо, Дама са хермелином, уље на дасци, 55 × 40 cm, 1490.

18

Цртај користећи само обла геометријска тела. Затим замисли са које ће стране светлост да осветљава све нацртане облике. Свака боја коју користиш треба да има више валерских вредности да би добио/добила градацију. То ћеш постићи тако што ћеш нпр. плаву боју посветлити додавањем беле. Најсветлија тон ће бити на делу облика који је најосветљенији.

Градација светлине може бити фина и оштра.

Б о ј а

ПЛАСТИЧНОСТ ВОЛУМЕНА Када је неко биће или предмет на слици представљено верно, кажемо да оно делује пластично. За пластично представљање облих и угластих облика користе се нијансе и градација.

Ed

uk a

► Вермер, Млекарица (део слике), уље на платну, 45,5 × 41 cm, 1660.

pr om

o

На врчу је видљив поступни прелаз од светлог ка тамном, што му даје изглед облог тела. На сложеном угластом телу десно неколико различитих валера дочарава његову пластичност.

Леже, Акробате у циркусу, уље на платну, 97 × 117 cm, 1918.

19

Б о ј а

ЧИМЕ БОЈИМО До сада смо говорили о боји као делу светлости. У уметности и свакодневним пословима користимо материјале за сликање и бојење које називамо боје или, у неким случајевима, бојице.

Човек је врло рано открио начин за справљање материјала за бојење. Одређени материјал се мора млевењем претворити у прах, који зовемо пигмент. Прахом, наравно, не можемо бојити. Пигмент се зато помеша са везивом, лепљивом материјом која му даје одређену густину и лепи га за подлогу. За различите врсте боја користе се углавном исти пигменти. Оно по чему се разликују водене бојице, темпере, уљане боје и други материјали за бојење јесу различите врсте везива.

Ed

uk a

У нашем језику разне врсте материјала за бојење и сликање различито се називају. Кажемо: оловке у боји (или дрвене боје), водене боје или бојице, воштане бојице, уљане боје, акрилне боје, туш у боји, али и само темпере, пастели. Поред ових боја, постоје и штампарске боје, боје за стакло, тканину, зидне површине, боје у спреју итд.

pr om

Пре више од 30.000 година људи су увидели да неки материјали могу оставити траг који се неће лако обрисати. За то су користили нагорелу грану дрвета или посебан комад земље.

o

Цртеж носорога, пећина Шове, Француска, 32.000−30.000 год. п. н.е.

Лапис лазули Најскупљи пигмент је дуго времена био ултрамарин плава и правио се од полудрагог камена лапис лазули.

20

Капур, Део црвене, комбиновани материјали, 1981.

Б о ј а

МЕШАЊЕ БОЈА

Ed

uk a

pr om

o

Свет који нас окружује права је ризница боја. Како настаје то мноштво боја? Откуда на екрану хиљаде боја и да ли сликар за сваку боју коју постави на слику користи посебан пигмент? Одговор на ова питања лежи у способности боја да се међусобно мешају, при чему настају нове боје. У овом делу уџбеника, биће речи о мешању пигмената. Током векова филозофи, научници и, наравно, уметници истражују свет боја. Научнике је од XVIII века посебно интересовала идеја о основним бојама. Њихова истраживања су углавном била везана за практичну употребу боја у текстилној индустрији, штампарству итд. Почетком XX века установљено је да су боје чијим мешањем се може добити највећи број различитих боја: магента (пурпурна, љубичастоцрвена), цијан (плавозелена) и жута.

Зашто се у комплету боја не налазе само основне боје? Мешањем било које две боје као резултат добијамо боју која је мање засићена од њих. Ако желимо чисту, засићену зелену, боље је искористити готову боју (направљену од зеленог пигмента).

На овом примеру виде се резултати добијени мешањем магенте, цијана и жуте. Коришћене су уљане сликарске боје.

Белу и црну боју не можемо добити мешањем боја, већ их добијамо од белих и црних пигмената.

Бела Жута Жути окер Наранџаста Цинобер Кармин Магента Смеђа Љубичаста Плава Цијан плава Жутозелена Плавозелена Црна

Комплет боја за школу (темпере Аеро) Запази да боје за сликање имају посебне називе.

Научна истраживања су само делимично утицала на уметнике. Они су одувек користили пигменте који су им били на располагању а готово никад нису користили само три пигмента. Уметнике су одувек највише интересовали међусобни односи боја. У пракси је најважније истраживати, мешати боје у различитим комбинацијама и количинама.

21

Б о ј а

ОДНОСИ БОЈА

o

Када желимо да створимо једну целину комбинујући више боја, од велике је помоћи познавање складних (хармоничних) односа боја. Хармонију боја не тражимо само у сликарству већ и код уклапања делова одеће, уређења стана, припремања и аранжирања јела итд. Постоји више начина да се оствари хармонија боја. Могу се користити комбинације двеју или више боја. Упознаћемо се са неколико хармонија.

pr om

ТОПЛЕ И ХЛАДНЕ БОЈЕ

Хирошиге, Наваро брзаци, дрворез, 91 × 60 cm, 1855.

Ed

uk a

У стварању хармоничне целине значајну улогу игра однос топлих и хладних боја. Овде се, наравно, ради о утиску топлине или хладноће, а не о томе да су боје такве на додир. Опште је мишљење да су топле боје црвена, жута и наранџаста, а хладне плава, зелена и љубичаста. Какав ће утисак нека боја оставити на посматрача зависи од тога у каквом се окружењу она налази, тако да је најбоље опробавати различите комбинације и ослањати се на властити доживљај.

Бонар, Трпезарија, уље на платну, 126,8 × 135,3 cm, 1935.

22

Мецингер, Паун, уље на платну, 61 × 46 cm, 1906.

Б о ј а

pr om

Дифи, Казино у Ници, уље на платну, 1927.

На једном ликовном делу могу преовладавати топле или хладне боје, или оне могу бити у равнотежи. Све зависи од тога какав утисак желимо да произведемо.

uk a

Сигурно сте чули да вас неко може топло поздравити или вам упутити хладан поглед. За каква осећања везујемо топло и хладно? Да ли су следећа осећања топла или хладна? Срећа, мир (смиреност), бес, завист, нада, љубав. Упореди своје мишљење о томе са својим друговима. Образложите их.

o

Миловановић, Црвена тераса, уље, 70,5 × 58 cm, 1920.

Ed

Када на истој слици користимо топле и хладне боје, наглашавамо контраст, то јест супротност међу њима.

Када је реч о томе које боје су топле а које хладне, треба имати у виду и следеће: црвена, жута и наранџаста јесу топле боје, али не заборавите да те боје имају много различитих тонова. Тако за лимун-жуту или розе боју не можемо тврдити да делују топло. Исто је и са хладним бојама. Углавном, важи да су плава, зелена и љубичаста хладне боје. Код плавих боја јесте тако, али шта је са зеленом и љубичастом, које добијамо мешањем топлих и хладних боја? За њих можемо рећи да су неутралне.

Коњовић, Куће у Цавтату, уље на платну, 1936.

23

Б о ј а

ХАРМОНИЈА КОМПЛЕМЕНТАРНИХ БОЈА

Многи уметници користе проширени комплементарни однос боја. На дијаграму је дат један од могућих односа.

uk a

Оствалдов прстен боја. Линије повезују парове комплементарних боја.

pr om

o

Комплементарне боје се налазе на супротним крајевима на прстену боја. Поред тога што једна другу надопуњују, ове комбинације боја стварају снажан контраст, који делује узбудљиво и ствара напетост. Могуће је користити један пар или два пара контрастних боја. Различити ефекти се добијају када се комплементарне боје директно додирују и када су одвојене.

Ed

Вилхелм Оствалд је био хемичар и сликар који је проучавао међусобне односе боја.

Кле, На Парнасу, уље на платну, 126 × 100 cm, 1932.

24

Ел Греко, Крштење Христа, уље на платну, 350 × 144 cm, 1600.

Доменикос Теотокопулос, звани Ел Греко, рођен је на Криту, али је већи део живота провео у Толеду, у Шпанији. Иако је радио у време касне ренесансе и маниризма, његов стил је толико особен да га је тешко сврстати у неки правац. Основна карактеристика Ел Грековог стила јесте то што је боју сматрао примарнијом од облика. Посматрајући његова дела, немогуће је не приметити и врло специфичан цртеж издужених фигура са израженим покретом. Ел Греко спада у ред најцењенијих уметника свих времена. Његов рад је утицао на многе уметнике XX века.

pr om

o

Б о ј а

Гоген, Жена с мангом, уље на платну, 72,7 × 44,5 cm, 1892.

uk a

Представи неколико идеја скицама. Размисли о томе којој од њих би највише одговарао комплементарни однос боја. Насликај рад према одабраној скици користећи један пар или два пара комплементарних боја.

Ed

Бјелић, Мала Дубравка, уље на платну, 1928.

Маке, Турски кафе, уље на платну, 60 × 35 cm, 1914.

Ван Гог, Пар ципела, уље на платну, 31× 41 cm, 1887.

25

Б о ј а

ПРАКТИЧНО МЕШАЊЕ БОЈА Један од најважнијих задатака у сликању јесте проналажење одговарајуће боје за одређену површину. За то можемо користити боје из комплета, али нам често затребају и друге боје. Њих можемо направити мешањем боја. Сликари познају три начина мешања боја: • мешање боја на палети, • мешање боја слојевитим сликањем и • мешање боја тачкањем.

МЕШАЊЕ БОЈА НА ПАЛЕТИ Мешање боја на палети је најчешће и најједноставније. Изводи се само бојама које се разређују. Боје се додају једна другој и мешају док не добијемо одговарајући тон. Притом можемо користити две боје или више њих. Неки сликари воле да боје мешају директно на подлози на којој сликају.

Ed

uk a

Већини људи је лакше да раде кад имају уређен радни простор. И адвокати и мајстори воле да им се документа и алат налазе на одређеном месту да би брже обавили посао. Сликару је важно да добро распореди боје на својој палети. Боје се по неком реду поређају на палети и по потреби мешају. Пре сликања треба отприлике одредити које ћемо боје употребити и њих поставимо на палету. Нема потребе ставити све боје из комплета. Ако се током рада укаже потреба за још неком, лако ћемо је додати.

pr om

o

Гогенова палета

Приликом мешања боја увек их додајте по мало и добро замешајте све док не добијете жељену нијансу. ► Гоген, Мртва природа са три штенета, уље на платну, 91,8 × 62,6 cm, 1888.

26

Б о ј а

ТЕМПЕРА Техника сликања темпером јавља се врло рано, користили су је још Египћани. Као везиво је коришћено јаје, креч или казеин. Отуда и називи − јајчана темпера, казеинска темпера итд. Темпера се разликује од акварела по густини и способности покривања подлоге или обојеног слоја. Као подлога се користе разне врсте папира, картони, дрвене плоче, платно које је припремљено за темперу, зид. Фра Анђелико, Благовести, темОвом техником су рађене иконе и фреске. пера, 1426.

Различите четкице помажу да лакше дођемо до жељеног резултата.

Ed

uk a

pr om

o

Темпером је могуће сликати преко сувог слоја боје и пресликати постојећу боју, или направити текстуру ако то желимо. Није препоручљиво наносити дебље слојеве боје због могућег отпадања сликаног слоја. Радови урађени темпером осетљиви су на влагу, те се препоручује чување у сувим просторима.

Итен, Кругови, темпера на платну, 1916.

◄ Благовести, темпера, икона, Охрид, XIV век 27

Б о ј а

СЛОЈЕВИТО СЛИКАЊЕ Сликари су, током историје, развили много начина (техника) за осликавање површина. Већина техника подразумева наношење боја у слојевима, један преко другог. Таквим, слојевитим сликањем могу се постићи разни утисци, од онога да осликана површина делује прозрачно до тога да добије посебну текстуру.

ЛАЗУРНО СЛИКАЊЕ

Лазурно сликање − градња слике у слојевима.

Матијас Гриневалд је, поред Дирера, најоригиналнији немачки ренесансни сликар. За његов рад је специфично коришћење необичних прелива боја и изражена супротност између светлих и тамних боја.

Ed

uk a

pr om

o

Сликати лазурно значи наносити провидне слојеве боје један преко другог. За то ћемо употребити врло разређене боје (водене, темпере или друге). На подлогу нанесемо један слој боје па, када се он осуши, преко њега други. Пошто су боје разређене, оне постају провидне као пластичне фолије у боји. Постављањем једне преко друге боје се мешају. Лазурним сликањем постиже се да боје имају дубину.

Лазурно сликање примењује се само код боја које се разређују. То значи да оловкама у боји, воштаним бојицама или пастелом не можемо лазурно сликати.

Нолде, Цвеће, акварел, 47,8 × 38 cm, око 1935.

28

Гриневалд, Изенхајмски олтар, Васкрсење, уље на дасци, 1515.

Б о ј а

AКВАРЕЛ Акварел или водене боје су биле познате још у старом Египту. Акварел (лат. aqua − вода) боје су прозирне кад се нанесу на подлогу, чак и код најтамније нијансе. Сликање акварелом захтева квалитетан материјал, од боја и четкице до папира на којем радимо.

4

Акварел тражи посебну врсту урамљивања. Обавезно се ставља под стакло а око слике се поставља паспарту. То је дебљи картон на коме се направи отвор величине акварела. Паспарту одваја слику од стакла и побољшава њен изглед на зиду. Може бити било које боје.

o pr om

3

1

5

Начини сликања акварелом: 1. Прелаз танке линије преко мокре површи. 2. Одстрањивање боје са влажне површине сувом и чистом четком. 3. Велика количина боје стављена у центар влажне површи.

4. Спој две мокре, обојене површине. 5. Потези четкицом са мало воде.

Ed

uk a

Енглески сликар Вилијам Тарнер био је задивљен необичним природним светлосним ефектима. Најбољи начин да их брзо забележи (пошто нису трајни) нашао је у техници акварела.

2

Тарнер, Плава Риги, свитање, 29,7 × 45 cm, 1842.

29

Б о ј а

МОЗАИК Мозаик преставља технику израде слике слагањем разнобојних коцкица камена, глазиране опеке или стакла у свеж малтер. Користи се за украшавање великих подних или зидних површина. Класичан мозаик нема веће коцкице камена од 2 × 2 × 2 cm. Данас аутори користе и веће комаде камена или другог материјала, а то зависи од композиције и ефекта који желе да произведу.

pr om

uk a

Директно ређање коцкица у свеж малтер

o

Уситњавање камена чекићем за мозаик са заоштреним ивицама, на потпорнику

Ed

► Христ, део мозаика Христ, Марија и Јован Крститељ, 6 × 4,68 m, крај XIII века, Света Софија, Истанбул

▲ Витраж Христовог лица из Вајсенбурга рани је пример обојеног стакленог прозора, XI век. ► Декорација на згради у Барселони, XX век

30

ВИТРАЖ Витраж је слика од бојеног стакла, спојеног оловним тракама. У неким случајевима је и само стакло било брушено тако да је личило на плитак рељеф. Витраж је везан за архитектуру, пре свега прозоре.

Б о ј а

ДИГИТАЛНА СЛИКА Постоји много рачунарских програма помоћу којих се могу стварати ликовна дела. Неки од њих служе за обраду фотографија, док у другима можемо цртати и сликати као на папиру. Има и програма за стварање тродимензионалних облика. Када радимо са снимљеним или скенираним фотографијама, њихови делови се могу мењати или брисати, може се доцртавати, или радити колаж од више фотографија.

uk a

pr om

o

Свако ко је пожелео да на рачунару подеси боје (нпр. у Paint-у) сусрео се са ознаком RGB (red, green, blue). То је зато што екран рачунара производи само ове три боје, а остале настају њиховим мешањем. Не заборавите да екран производи светлост, па самим тим и боје, за разлику од боја тела, које настају одбијањем светлости.

Белинхонес, Подешавање боје, компјутерска графика, 2013.

Ако у неком рачунарском програму максимално увећаш неку фотографију (zoom in), видећеш да се она састоји из веома великог броја ситних квадрата. Њих зовемо пиксели.

Ed

Ликовно дело настало коришћењем рачунара назива се компјутерска или дигитална графика.

Осим рачунара данашњи мобилни телефони имају апликације које нам омогућавају обраду фотографија на различите начине: промена боја, брисање, доцртавање, колажирање итд.

31

Б о ј а

БОЈЕ У ВАЈАРСТВУ, ГРАФИЦИ И ДИЗАЈНУ Сигурно си приметио/приметила да су примери у овој области скоро искључиво из области сликарства. То је разумљиво с обзиром на то да је боја основни елемент сваке слике. Ипак, треба знати да се и у вајарству и дизајну одувек употребљавају боје. Под тим мислимо не само на боју материјала од ког је нешто направљено него и на то да скулптуре и предмети могу бити накнадно бојени. У новије време то је нарочито приметно због појаве нових, вештачких материјала попут пластике.

pr om

o

Дуго је владало мишљење да су скулптуре старих Грка одувек биле беле (боје камена). У новије време је откривено да су их у ствари бојили засићеним бојама. На примеру десно приказан је могући изглед боја на скулптури стрелца са Афајиног храма у Егини (V век п. н.е.).

◄ Паолоци, Последњи идол,

Ed

uk a

алуминијум и боја, 244 × 71 × 64 cm, 1963.

32

▼ Тошико, Плетени чудесни

простор II, ручно плетени најлон

Б о ј а

Јапански керамичар Матсуи Косеи је у својим радовима користио глину разних боја, од које прави различите посуде. Други начин за бојење керамике јесте да прво направите облик од беле глине коју ћете обојити. За то се користе специјалне боје, такозване глазуре.

pr om

o

Мајстори разних заната у Јапану су врло цењени. Неке од њих држава прогласи за живо национално благо. Матсуи Косеи је био један од њих.

Ed

uk a

У графичкој уметности Европе све до XIX века штампало се углавном једном бојом, најчешће црном или неком смеђом. Тек у XIX веку вишебојна графика постаје популарна у западној уметности. Данас се захваљујући савременим графичким техникама сасвим лако у боји штампају књиге, часописи, мајице итд.

Млада Американка Кубрат Салам, са својих 16 година, дизајнирала је одећу за своје вршњаке комбинујући афричке шаре са савременим моделима одеће.

◄Ворхол, Гревијева зебра, сериграфија, 96,5 × 96,5 mm, 1983.

33

МУЗЕЈИ И ЕКСПОНАТИ

Музеји су установе које се баве сакупљањем, проучавањем и чувањем значајних културних и материјалних добара из ближе и даље прошлости. Постоје разни типови музеја − уметнички, историјски, етнолошки, војни, антрополошки, индустријски итд. Значајна дела која се прикупљају у њима представљају збирку музеја, а људи који их изучавају су кустоси. Већина музеја има простор за излагање, у коме се налази стална поставка најзначајнијих дела. Осим тога, многа дела налазе се у депоима и повремено се излажу. Простор за излагање је специјално опремљен да би изложена дела била најбоље представљена.

uk a

Културна добра − добра која имају специфичну вредност за људе и треба да буду сачувана за будуће генерације.

Музеј аутомобила Петерсен у Лос Анђелесу, основан 1962.

pr om

Материјална добра − производи који задовољавају људске потребе.

o

Антрополошки музеј у Ванкуверу, Канада.

Ed

УМЕТНИЧКО НАСЛЕЂЕ

Б о ј а

Из претходног текста си могао закључити да постоје разни типови музеја. Потражи на интернету каквих све музеја има у свету. Одабери онај који ти делује интересантно. Посети његову виртуелну презентацију и на часу подели своје утиске са друговима.

Народни музеј у Зајечару

Музеј „21. октобар” у Крагујевцу посвећен је страдању Крагујевчана у II светском рату. Пројектанти: Иван Антић и Иванка Распоповић, 1971−1976.

34

o

Музеј савремене уметности у Београду Пројектанти: Иван Антић и Иванка Распоповић, 1960. ◄ Део сталне поставке у Музеју савремене уметности у Београду

Ed

uk a

pr om

▼ ▼ Експонати у Музеју аутомобила „Петерсен”

Рестаурација − обнављање уметничког дела. Конзервација − заштита и очување уметничког дела. Скупоцена уметничка дела су заштићена на најбољи могући начин. Постоје специјалне витрине од непробојног стакла у којима се одржава одређена температура и влажност ваздуха да би експонати што дуже трајали. Музејски експонати се по потреби рестаурирају и конзервирају. ◄ Фабержеово јаје Пупољак, 1895.

35

УМЕТНИЧКО НАСЛЕЂЕ

Б о ј а

ЗА РАДОЗНАЛЕ

Б о ј а

СЕНКА

Суве, Проналазак уметности цртања, уље на платну, 267 × 131,5 cm, 1791.

Индијска уметност, Глава Буде, V век

uk a

Јесте ли се икада запитали како је настало цртање? Антички историчар Плиније је записао да се настанак цртања везује за грчког керамичара Бутадеса и његову ћерку. Девојка је била заљубљена у младића који је морао да оде на опасан пут. Да би сачувала успомену на њега, нацртала је контуру сенке његовог лица на зиду. То је према легенди био први цртеж у историји. Касније је Бутадес на зид ставио глину, исекао је према контури и испекао. Тако је настао први рељеф. Плиније закључује да је љубав главни мотив за настанак ликовне уметности.

pr om

o

„Гором иде не шушка, водом иде не брчка” (народна загонетка). Поред тога што нас осветљава и греје, светлост нам даје и сенке. Дакле, за сенке бисмо могли рећи да су производ светлости.

Ed

Осветљење може бити директно и индиректно. У зависности од врсте светла, и сенке се мењају. Код директног светла сенке су оштре и јасне, док пригушено светло ствара мекше сенке.

Индиректно − оно што не долази директно од извора, нпр. светлост која је прошла кроз облаке или се од нечега одбила пре него што дође до облика који видимо.

36

Каравађо, Лаутиста, уље на платну, 94 × 119 cm, 1596.

Б о ј а

ЗА РАДОЗНАЛЕ

На сваком осветљеном телу видећемо сенку. Таква сенка, која је на самом телу, назива се сенка тела. Она нам највише говори о самом облику тела и његовом рељефу. Тачније, када сенке тела не би постојале, тела не бисмо ни видели. Она би изгледала као равне површи. Реч тело се не односи само на људско тело већ на сва физичка тела. Ако желимо да тело на слици изгледа као у стварности, онда ћемо га осенчити. То значи да ћемо оне делове површине који не примају директну светлост осликати тамнијим валером. На цртежу валер правимо потезима оловком. Јачим притиском добијају се тамнији валери. Сенчити се може и шрафуром.

Сенчењем круга прави се разлика између светлих и тамних површина, што лопти даје трећу димензију.

uk a

Лопта без сенке не изгледа као лопта већ као круг.

pr om

o

Микеланђело, Профил жене, цртеж оловком, око 1525.

Испупчења и удубљења на површини тела (рељеф) видљива су једино захваљујући сенци тела.

Ed

Друга врста сенке је она која нас у стопу прати. Може бити испред или иза нас, на тлу или на зиду и прилагођава се облику тела на које пада. То је сенка која се продужава или скраћује зависно од доба дана. Називамо је бачена сенка зато што је тело баца од себе на околни простор и друга тела. Она јасно показује где се налази извор светлости. Ако има више извора светлости, онда ће бити и више бачених сенки. Користећи своје шаке и лампу, направи сенку неког предмета или бића.

Бачена сенка приказује само контуру тела. На другој и трећој слици немогуће је на основу контуре препознати прави облик тела. Зашто? Каква је сенка на првој слици?

37

ХАРМОНИЈА СУСЕДНИХ БОЈА

o

Три суседне боје на прстену се добро слажу и граде хармоничну слику. Оваква комбинација боја делује умирујуће и ведро. И поред тога што су пријатне за око, код ових хармонија постоји опасност од стварања досадне, беживотне композиције. Да би се то избегло, потребно је да постоји довољно контраста светлих и тамних боја.

pr om

Каспар Давид, Брод, уље на платну, 72,3 × 51 cm, 1815.

uk a

Црни исечак круга обухвата неколико суседних боја.

Ed

ЗА РАДОЗНАЛЕ

Б о ј а

Кејбот, Стругачи паркета, уље на платну, 102 × 146,5 cm, 1875.

38

ХАРМОНИЈА ТРИ БОЈЕ

pr om

o

Ова хармонија се добија коришћењем три боје између којих је подједнак размак на прстену боја. Ове комбинације делују ведро и трепераво, али је доста тешко пронаћи прави однос боја, односно колику ће површину слике покрити свака од њих. Најбоље је да једна од њих буде заступљенија док је остале две прате.

Добровић, Госпођа Олга Добровић, уље на платну, 1938.

Ed

uk a

Андреј Рубљов (1360−1427) је био најпознатији средњовековни руски иконописац и сликар фресака. Био је монах у манастиру близу Москве. Осликао је цркве у Москви и Владимиру и цркву у манастиру Тројице − Сергијеву лавру. Његове радове карактерише савршена хармонија, а ликови зраче смиреношћу.

Матис, Црвене рибице, уље на платну, 147 × 98 cm, 1911.

Рубљов, Свето тројство, темпера на дасци, 112 × 141 cm, 1400.

39

ЗА РАДОЗНАЛЕ

Б о ј а

Насликај темперама рад на слободну тему. Одабери са прстена боја било које три суседне боје. Њих можеш мешати међусобно, као и са црном и белом. Да рад не би био монотон, пожељно је да постоји довољно контраста светлих и тамних боја.

ВЕЖБЕ У овој вежби ћеш сазнати какве ефекте производи коришћење црне и беле боје. Постави неколико предмета испред себе као модел. За ово ти могу послужити чаше, разне кутије, воће итд. Распореди их како ти одговара и направи неколико мањих скица оловком. Узми црни туш или темперу и на папиру нацртај само контурне линије предмета. Затим обој неке облике тако да остану само беле и црне површине. Води рачуна о томе да се облици које сликаш препознају кад завршиш рад.

uk a

pr om

o

Насликај темперама прстен боја. Користи само магенту, жуту и цијан. Користи ове три боје да би мешањем добио/добила осталих девет боја које се налазе у кругу. Прво нацртај шестаром две концентричне кружнице на удаљености од 4−5 cm. Затим подели прстен на дванаест једнаких делова − исечака. Користи знање из геометрије. Затим ћеш уз помоћ три боје добити остале.

Ed

ЗА РАДОЗНАЛЕ

Б о ј а

Сезан, Мртва природа са посудом за воће, уље на платну, 46 × 55 cm, 1879.

40

uk a

pr om

o

Велики француски уметник Пол Сезан сматрао је да је на цртежу и слици све у контрасту, разликама у светлини и боји. У цртежу и графици рад црном бојом на белој подлози још увек је најзаступљенији. Користећи црни туш и четку, насликај неку животињу. Води рачуна о распореду светлих и тамних површина.

Клос, Аутопортрет II, уље на платну, 91,4 × 76,2 cm, 2011.

Марк, Тигар, дрворез, 20 × 24 cm, 1912.

ПОВЕЖИ ПОЈМОВЕ

рашчлањена светлост незасићена боја поступни прелаз степен светлине боје основни састојак боја надопуњујуће сликање у слојевима

Ed

градација пигмент лазурно спектар боја валер комплементарно ахроматска боја

Направи колаж. Користи новине, прозирне фолије разних боја и колажни папир. Из часописа исеци слику која ти се допада и залепи на позадину. Боје на налепљеним облицима можеш мењати колажним папиром или прозирним фолијама. Преко њих можеш касније и цртати. Уколико користиш компјутер, ову вежбу можеш радити користећи неки програм за обраду слика. У првом случају, када радиш са папирима, добићеш колаж, а у другом − компјутерску графику.

Наликај воденим бојама или темперама акваријум. Прво насликај облике рибица и обој околину. Затим насликај сваку рибицу и сачекај да се све добро осуши. Сада постепено додај боје које одабереш да би истакао/истакла битне облике или шаре. Одабери начин на који ћеш сликати. Можеш сликати лазурно или сувом четком тј. без утрљавања боја.

41

ЗА РАДОЗНАЛЕ

Б о ј а

Б о ј а

ДА ПОНОВИМО: • Светлост је основни услов видљивости.

• Контраст између светлих и тамних боја ликовном делу даје ритам и истиче облике.

• Валер је степен светлине боје.

uk a

• Хроматске боје су све чисте, засићене боје које људско око може да разликује.

pr om

• У сунчевом спектру се издваја шест боја, то су: црвена, наранџаста, жута, зелена, плава и љубичаста.

o

• Светлост има способност да у нама изазове доживљај боја.

Ed

• Боје које нису засићене називамо ахроматским бојама.

• Материјал за сликање и бојење је састављен од пигмента и везива.

• Боје чијим мешањем настаје највећи број различитих боја називају се основним бојама. То су: магента (љубичастоцрвена), цијан (плавозелена) и жута.

• Хармонија боја је складан однос међу бојама. Може се остварити комбинацијом двеју или више боја.

42

Попова, Композиција са две фигуре, уље на платну

Корисне интернет стране: www.webexhibits.org www.handprint.com/LS/CVS/ color.html www.artcyclipedia.com

www.louvre.fr www.guggenheim.org www.cacakmuzej.org.rs www.narodnimuzej.rs www.muzej.org.rs

o pr om uk a Ed КОМУНИКАЦИЈА

К о м у н и к а ц и ј а

ВИЗУЕЛНИ ЈЕЗИК

Док шетамо градом, бројне продавнице својим живописним излозима привлаче нашу пажњу.

uk a

Комуникација − саопштавање, веза, додир.

pr om

o

Визуелно споразумевање је најраспрострањенији облик комуникације међу људима. Основ овог вида споразумевања је покрет телом или гест. Овај вид комуникације сви примењујемо сходно ситуацијама у којима се нађемо. Поред тога, поруку можемо пренети и сликом. Она се употребљава на разне начине: као постер, плакат, саобраћајни знак, илустрација итд. Најсложенији вид визуелног споразумевања је уметничко дело. Њиме нам уметник преноси своју поруку. Да бисмо могли да „прочитамо” уметничко дело, морамо научити визуелни језик.

Ворхол, Кембел супе, 88,9 × 58,4 cm, 1969.

Ed

После Другог светског рата, велики градови у САД били су преплављени рекламама за разне врсте прехрамбених и одевних производа, а часописи пуни слика филмских звезда и других познатих личности. Те слике су биле саставни део „популарне културе”, из чега је настао уметнички правац поп-арт.

Амерички уметник Енди Ворхол је својим радовима желео да посматрача изазове да размишља о нечему што на слици није директно приказано. На сликама десно приказане су конзерве популарне супе и филмска звезда Мерилин Монро. Шта им је заједничко? У чему видиш разлике? Шта је уметник постигао коришћењем чистих, јарких боја?

44

Ворхол, Мерилин, 92 × 92 cm, 1967.

К о м у н и к а ц и ј а

Швајцарски графичар Ешер је у својим радовима углавном обрађивао тему простора и кретања кроз простор. На овом раду, рука црта руку. Да ли је то иста рука? Простор је створен линијом и сенком. Да ли руке у потпуности делују тродимензионално? Образложи.

Ed

uk a

pr om

o

◄ Ешер, Руке које се цртају, литографија, 28,5 × 34 cm, 1948.

Микеланђело Буонароти био је једна од најзначајнијих личности периода ренесансе. Стварао је на пољу скулптуре, сликарства, архитектуре и песништва. Скулптуре је радио углавном у камену. Најпознатије Микеланђелове скулптуре су Давид, Мојсије и Пијета. Папа Јулије II је 1505. од Микеланђела наручио израду своје гробнице. Уметник је урадио пројекат гробнице, у коју је првобитно намеравао да смести 40 скулптура. Међу њима се издваја група фигура, такозваних Робова, од којих је већина незавршена. Иако је право значење ових скулптура непознато, оне нам очито нешто „говоре“.

Шта, по твом мишљењу, казује Микеланђело скулптуром Атлас? На који начин нам скулптура „говори“? Обрати пажњу на текстуру.

Микеланђело, Роб (Атлас), камен, око 1520.

Атлас је лик из грчке митологије. Богови су га осудили да заувек на својим плећима носи небески свод.

45

К о м у н и к а ц и ј а

ТЕМЕ И МОТИВИ Ликовна дела, као и романи или музичке композиције, имају теме и мотиве. Теме у уметностима су обично о животу, човеку, људском друштву и природи. Теме су универзалне и могу бити: борба добра и зла, љубав, лепота итд. Мотиви су важни елементи уметничког дела. Тако у теми борбе добра и зла анђели и демони могу бити чести мотиви. Сваки историјски период или култура има специфичне мотиве.

Ed

uk a

Сваки човек током живота дође у ситуацију да се сукоби са неправдом или нечијим лошим намерама. Зато је тема борбе добра и зла једна од најчешћих у уметности. Обрађује се у свим уметностима. Зло је приказано у различитим облицима: као змај, вештица, насилник, одметнути робот итд.

pr om

Тема − основна идеја, садржај уметничког дела. Мотив − у сликарству: предмет који је уметник одабрао да наслика (портрет, пејзаж, фигура, орнамент...)

o

У анимираном серијалу Миа и ја једна од главних тема је пријатељство и сарадња главних јунака.

Бранкуси, Пољубац, камен пешчар, висина 58 cm, 1908.

46

Свети Ђорђе, темпера на дрвету, 58,4 × 41,8 cm, Русија, XIV век

Плакат за филм Летописи Нарније, режија: Ендру Адамсон, 2005.

o

К о м у н и к а ц и ј а

pr om

Бекман, Цветна мртва природа са огледалом, уље на платну, 1927.

Кока Јанковић, Портрет Оље Ивањицки, бронза, 1947.

Ed

uk a

Мотива у визуелним уметностима, као и тема, има много, а најчешћи су: портрет, фигура, предео, мртва природа, историјски, религијски и митолошки мотиви. Одреди теме и мотиве на примерима са ове две стране.

Моне, Локвањи, уље на платну, 1919.

Лембрук, Велика сањарка, гипс, висина 211 cm, 1913.

47

К о м у н и к а ц и ј а

САВРЕМЕНА ВИЗУЕЛНА КОМУНИКАЦИЈА Подаци које желимо да пратимо више година заредом представљају се графиконима. Они омогућавају лакше сагледавање података, а могу изгледати различито. Веома су важни за географију, математику, економију, политику, маркетинг и др.

pr om

Да би се представила нпр. потрошња неког производа, често се користи круг. Исечак круга одговара неком проценту а да би се издвојио од осталих, разликује се по боји.

uk a

Уметници попут Банксија реагују на друштвене прилике. У овом делу уметник критикује потрошачко друштво, које купује робу без плана и размишљања. Снижења или понуда куповине четири производа по цени три производа доводи до тога да се купује и оно што нам у великом броју случајева није битно или није потребно.

o

Банкси, Купуј док не паднеш, слика на зиду (графит)

Ed

Универзални − општи.

Да ли сте се запитали шта значе заокружена слова R или C на производима које купујете? Они значе да је производ, назив или дело заштићено и да се не сме копирати. На ТВ-у се, осим реклама, у новије време појављују и знаци упозорења – кругови са уписаним бројевима који означавају старосну границу до које прилог или филм није препоручљив за гледање.

48

Употреба рачунара и савремених мобилних телефона заснива се на разумевању и коришћењу ликовног језика. Он је, попут музике, универзалан односно разумљив у целом свету. Рачунари и телефони на својим екранима имају једноставне и упадљиве иконице, знакове који омогућавају лак одабир жељене информације. За лично представљање користе се визиткарте. Оне нас подсећају на особу или фирму у којој раде. Њих у данашње време све више замењују адресари на мобилним телефонима.

К о м у н и к а ц и ј а

Умрежавање рачунара помаже у ситуацији када више људи ради на истом послу. Обично један рачунар служи као сервер – све информације иду до њега тако да су доступне свима који су повезани.

Ed

uk a

pr om

o

Године 2003. група студената у САД осмислила је рачунарски програм који им је служио да лакше међусобно комуницирају. Могли су, свако из своје собе, да раде на истом пројекту размењујући идеје и личне поруке. Врло брзо овај начин комуникације се проширио на цео универзитет. Тако је настао Фејсбук. Као што видиш, најпопуларнији вид комуникације настао је због потребе лакшег и ефикаснијег учења. Данас се преко друштвених мрежа углавном размењују поруке, размењују се рецепти, уговарају састанци итд. Преко друштвених мрежа можеш сазнати шта имаш за домаћи задатак из биологије или проверити решења задатака из математике. Улога рачунарских мрежа у школи биће све већа. Осим са другим људима, човек данас комуницира и са рачунаром. Већ сада постоје скоро потпуно компјутеризоване фабрике, куће, аутомобили, па и учионице. У скоријој будућности могуће је да ће наставнике потпуно заменити нека врста рачунара.

Паметни фрижидер вас обавештава да је млеко при крају, прави листу за куповину и још много тога.

49

УМЕТНОСТ НЕКАД И САД

Винчанска култура, Фигурина, теракота, VII–IV мил. п. н. е.

uk a

Донатело, Давид, бронза, висина 158 cm, 1430.

pr om

o

Људско тело је увек било једна од главних инспирација уметницима. На примерима са ове две странице можеш видети да су уметници током историје људско тело представљали на разне начине. Шта мислиш, зашто? Уметници, знани и незнани, стварали су углавном на два начина. Један је радом по моделу – када неко позира уметнику. Други је када уметник сам, без модела, црта фигуре на платну или их прави од неког материјала (камен, дрво, глина). Утврди који од ових примера припада првом а који другом начину рада.

Ed

УМЕТНИЧКО НАСЛЕЂЕ

К о м у н и к а ц и ј а

50

Мироносице на Христовом гробу, фреска, манастир Милешева, XIII век. Енгр, Одалиска, уље на платну, 88,9 cm × 162,56 cm, 1814.

pr om

o

Хјум, Водена слика, емајл на алуминијуму, 300 × 244 cm, 1999.

Ed

uk a

Распитај се код наставника или на интернету ко се бави проучавањем уметности од њеног настанка до данас. Да ли се то изучава у некој школи и којој?

◄ Ђакомети, Човек који показује, бронза, висина 179 cm, 1947. Сера, Стојећи модел, спреда, уље на дасци, 26 × 15,7 cm, 1886.

Шумановић, Морнар на молу, уље на платну, 90 × 128 cm, 1921.

51

УМЕТНИЧКО НАСЛЕЂЕ

К о м у н и к а ц и ј а

ЗА РАДОЗНАЛЕ

К о м у н и к а ц и ј а

ИЛУСТРАЦИЈА Илустрација се појављује доста рано, најпре у књигама које су писане ручно, у једном примерку. Илустроване су књиге из разних области, од религиозних до научних. Проналаском штампе у Европи (половином XV века), илустрације се израђују у некој од графичких техника (дрворез или бакрорез). Усавршавањем штампарских техника и појавом фотографије (у XIX веку), илустрације се раде на разне начине – цртежом, сликом, фотографијом. Данас готово да не постоји књига или часопис који нема илустрацију.

pr om

Ed

uk a

Вероватно најзначајнију улогу илустрација има у књигама за децу. Оне им помажу да стекну представу о многим стварима које нису имала прилике да упознају.

o

Илустрација је слика која објашњава, допуњује или украшава неки текст.

Моравић Балкански, Речник врлина, илустрација од пластелина, 2005. Које књижевно дело је на тебе оставило посебан утисак? Направи илустрацију за то дело. Пратећи причу, пажљиво одабери најбитнију сцену или више њих. Можеш користити било коју технику.

52

Билибин, Илија Муромец и Светогор, илустрација, 1940.

pr om

Илустрација у научне сврхе, Холограм, илустрација у 3Д студију, 2002.

o

Ради бољег разумевања материје, у науци се користе и тродимензионалне илустрације које зовемо 3Д модели. Они се праве од неког материјала (обично пластике), а у новије време се раде и на рачунару.

Ed

uk a

Илустрација је незамењива у стручним, научним књигама и уџбеницима, јер нам показује оно што је тешко описати речима. Сетимо се изреке која каже да једна слика говори више од хиљаду речи.

Картографија − наука која се бави изучавањем и израдом карата и глобуса.

Кан, Ово се дешава у нашој глави када видимо и изговоримо „ауто”, илустрација, 1943.

Олаус Магнус, Карта Северног мора, XVI век

Mноге путнике и истраживаче жеља да упознају свет у којем живимо мотивисала је да праве записе и нацртају карте својих путовања. Тако је настала картографија. На старим картама, морепловци су често приказивали опасности на мору у виду необичних морских бића. Осмисли карту која води до скривеног блага. Сликама (а не речима) обележи значајна места и могуће опасности. Обој техником по жељи.

53

ЗА РАДОЗНАЛЕ

К о м у н и к а ц и ј а

ЗА РАДОЗНАЛЕ

К о м у н и к а ц и ј а

ПЛАКАТ Некада су се људи окупљали уз звуке бубња, а добошар је читао обавештење. У срединама где је било писмених појединаца, на јавна места је постављан плакат. То је порука на папиру који се поставља на вертикалну површину. На плакату се, поред текста, појављује цртеж или слика. Појавом штампарија, плакати се штампају у великом броју примерака. Умножавање је омогућило да се исти плакат и информација коју треба да пренесе истовремено нађе на више места. Тако је плакат постао најбржи начин да се што већи број људи одједном информише.

Ed

uk a

Јавно обавештавање је прошло кроз многе фазе у историји. Претече модерног плаката налазе се на сумерским плочицама, египатским папирусима, римским натписима са обавештењима о гладијаторским и позоришним представама.

pr om

Уметник Алфонс Муха се прославио позоришним плакатима с ликом Саре Бернард, рекламама за фирму „Нестле” итд.

o

Сликар Анри Тулуз-Лотрек један је од првих аутора који је правио изложбе плаката.

Филмски плакат

54

Тулуз-Лотрек, плакат за представу у клубу „Мулен руж”

К о м у н и к а ц и ј а

ЗА РАДОЗНАЛЕ

И поред савремених видова информисања (телевизија, интернет), плакат и даље остаје незаобилазан. Обавештава нас о изложбама, позоришним представама, филму, спортским догађајима, сајмовима, новим производима итд. Веома чест облик плаката је билборд. Великих је димензија, осмишљен је да информише пролазнике, као и возаче на ауто-путу. Плакат мора да буде упадљив. Аутори плаката за то користе разне начине: јарке боје и њихове контрасте, фотографије, цртеже, разне типове и величине слова итд. Да би испунио своју сврху, плакат, поред слике, треба да садржи и информације: шта, где и када се нешто дешава.

Направи плакат са темом очувања животне околине без икаквог натписа. Нацртај више скица да би нашао/нашла најбоље решење. Користи оловке у боји, колажни папир, темпере или воштане бојице. Скенирај или фотографиши свој рад. У неком од рачунарских програма додај поруку. На крају одштампај плакат.

Ed

uk a

pr om

o

Овај плакат указује на потребу промишљене потрошње воде.

Савремени позоришни плакат, Јапан

Плакат Данијеле Хоуп

55

ЗА РАДОЗНАЛЕ

К о м у н и к а ц и ј а

КАРИКАТУРА

uk a

Један од првих значајних карикатуриста, Оноре Домије, радио је портретну карикатуру и објављивао друштвене сатире на рачун политичког и малограђанског живота. Његова је заслуга у томе што је карикатуру уздигао у ранг самосталне уметничке форме.

o

сутра,

pr om

Домије, Јуче, данас, објављено 1834.

Карикатура је врста илустрације која на сатиричан и комичан начин говори о одређеној личности или теми. Постоје три врсте карикатуре: политичка, која се бави дешавањима у друштву; портретна, која представља одређене личности духовитим цртежом са пренаглашеним цртама лица, и гег карикатура, која је у ствари нацртан виц тј. духовита ситуација. Иако је најубедљивија карикатура без текста, он може да се појави као осмишљен коментар аутора. Прави процват карикатуре десио се у XIX веку с порастом политичких слобода и развојем новинарства. Томе су нарочито допринели сатирични магазини (новине, листови, часописи), који су тада постали веома популарни. Карикатура се може урадити у било којој техници. У новије време аутори за стварање карикатуре користе и компјутер. Карикатура може имати и више од једног цртежа.

Ed

Сатира − песма, прича и слично која духовито и на подругљив начин осуђује све што не ваља у друштву или код појединца. Карикатурални стил цртања ликова популаран је и у стрипу. На тај начин се лакше дочаравају емоције јунака.

Удерзо, Астерикс, створен 1959.

56

Мечин, Никола Тесла, 2010.

ЗА РАДОЗНАЛЕ

К о м у н и к а ц и ј а

o

Таван, Прикључен, 2017.

Кутс, Морам да их све ухватим, 2016.

pr om

Све већи број људи увиђа да је слепа везаност за технологију опасна по човека. То је тема која инспирише многе уметнике. Погледај карикатуре Кутса и Тавана. Шта мислиш о њиховој поруци? Да ли је њихова критика претерана?

Ed

uk a

Поред тога што се објављују у новинама, данас се приређују и многобројне изложбе карикатура. По целом свету организују се конкурси са одређеном темом. На њима жири прегледа и одабира радове за изложбу. Најуспелији радови се награђују. У нашој земљи најзначајнији су конкурси „Пјер“ и Међународни салон антиратне карикатуре. Одскора се организује републичко такмичење за најбољу дечју карикатуру „Мали Пјер“ (које се налази у Календару такмичења и смотри Министарства просвете, науке и технолошког развоја) у основним школама Србије. Учествуј и ти.

Миленковић, Без назива, 2012.

„Ошишани јеж“ је најстарији сатирични часопис у Србији. Први број изашао је 1935. год.

У̀ одељењу сигурно имаш занимљиво друштво. Изабери оне другове које желиш да нацрташ. Нацртај њихове портрете тако да изгледају духовито. Карикатуре не треба да увреде другове или другарице, него да их насмеју. Исто тако, дозволи твојим друговима да тебе нацртају. Користи туш или фломастере за линије а оловке у боји или акварел да завршиш рад.

Мартирена, Екологија насупрот технологији, 2016.

57

К о м у н и к а ц и ј а

Да поновимо: • Најсложенији вид визуелне комуникације је уметничко дело.

Ed

uk a

• Карикатура је врста илустрације која на сатиричан и духовит начин говори о одређеној личности или теми.

pr om

• Плакат је порука на папиру који се поставља на вертикалну површину. Мора да буде упадљив. Да би испунио своју сврху, поред слике треба да садржи и информације: шта, где и када се нешто дешава.

o

• Илустрација је слика која објашњава, допуњује или украшава неки текст.

Шимомура, плакат, 1928.

Препорука: Кад год можеш, посети музеј или галерију.

58

Корисне интернет стране: caricature.org www.louvre.fr www.toulouselautrec.free.fr

www.metmuseum.org www.mucha.cz www.thebritshmusum.ac.uk www.muzej.org.rs

ТЕКСТУРА

uk a

Ed o

pr om

Т е к с т у р а

МОЋ ДОДИРА

o pr om

Осећај додира за човека је толико важан да многе доживљаје које примамо другим чулима повезујемо са њим. Када нас нешто што чујемо или видимо јако узбуди, кажемо да нас је дирнуло. Тако за звук користимо доста речи везаних за додир. Звук може бити мек, оштар, свиленкаст, груб итд. Луис Армстронг (амерички џез музичар) остао је познат по храпавом, али уједно меком и топлом гласу.

У нашој култури, драгу особу коју дуго нисмо видели поздрављамо загрљајем и пољупцем. Када смо тужни или несигурни, највише нам помаже да нас неко помилује и загрли.

Oсећај додира је за све људе врло важан. Опипавањем неког облика можемо, поред глаткоће или храпавости, осетити да ли је мек, тврд, хладан и сл. Додиривање нам пружа потпунији осећај другог тела. Зато ниједном детету није довољно да гледа плишаног меду, већ додиром мора осетити његову мекоћу и топлину.

Ed

uk a

Бог подарује живот (дух) Адамовом телу додирујући га прстом. Микеланђело је генијално искористио моћ додира да би представио библијску слику стварања првог човека. ▼ Микеланђело, Стварање Адама, фреска, Сикстинска капела, Ватикан, 1512.

60

Шоен, Мајка и дете, боја на свили, 170 × 117 cm, 1934.

Т е к с т у р а

ДОДИРИВАЊЕ ПОГЛЕДОМ

pr om

o

Још у раном детињству сазнали смо да додиривање јежа или ружине гране може бити веома болно. На основу тога закључујемо да би се вероватно исто догодило и са другим бодљикавим стварима. Самим посматрањем ствари можемо закључити да ли је нешто пријатно за додиривање или не. То значи да очима не само да видимо већ на неки начин и опипавамо свет који нас окружује. Сва тела имају једну површину или више њих и оне представљају видљиви део тела. Површине могу бити глатке, храпаве, шупљикаве, бодљикаве, сјајне, мат итд. Изглед површине који нам говори о томе каква је она на додир називамо текстура. Наравно, важно је коју и колику површину посматрамо. Текстура једног црепа за кров је глатка, али је површина крова који је покривен цреповима храпава.

Ed

uk a

Текстура је изглед површине облика.

Водена вила, кварцни пешчар, 38 × 26 cm, Лепенски Вир, 6.500−5.500 год п. н. е.

У биљном свету постоје различити облици и њима својствене текстуре. То сте сигурно приметили на воћу и поврћу, које, надамо се, свакодневно користите у исхрани. Оловком нацртај десетак намирница које се користе у исхрани. Посебну пажњу посвети представљању њихових текстура.

61

Т е к с т у р а

ТЕКСТУРА НА ЦРТЕЖУ И СЛИЦИ

o

Ed

uk a

Доњи цртеж дело је енглеског филозофа и научника Роберта Хука. Своја открића, до којих је дошао користећи микроскоп, Хук је бележио прецизним цртежима. То је чинила већина биолога до појаве фото-апарата.

pr om

Мур, Глава слона II, литографија, 23 × 23 cm, 1981.

Код стварања ликовног дела текстури можемо приступити на разне начине. То зависи од ликовне дисциплине (сликарство, вајарство, дизајн...) и од тога шта желимо да остваримо на свом делу. У сликарству и цртању може се тежити имитирању површина реалних облика. Tо, међутим, најчешће не значи да ће део слике на којем је насликано стабло бити груб, а део са насликаним листом гладак. Површина слике стваране у реалистичном стилу обично је потпуно глатка.

Немачки ренесансни уметник израђивао је прецизне студије. На њима је велику пажњу посвећивао детаљима и текстурама.

62

Дирер, Студија главе, цртеж, 41,5 × 28 cm, 1521.

Т е к с т у р а

Бури, Тотем, комбинована техника, 60 × 80 cm, 2007.

pr om

o

У другом случају на самој слици се стварају грубе и глатке површине без намере да се тачно копирају реалне текстуре. Док сликамо, можемо само да наговестимо да је нека површина тврда, глатка или хладна, не имитирајући стварни материјал. У случају да не сликамо по узору из природе, односно када сами измишљамо све појаве на слици, текстуре такође можемо измислити. Има разних начина да се створи нека текстура. Боју можемо утрљавати, наносити у више слојева па гребати, наносити је разним алаткама, тачкати итд. Када сликајући четком или шпахтлом наносимо дебљи слој боје, сама површина слике може добити грубљу текстуру. Каква ће тачно текстура бити зависи од густине боје и врсте потеза. Поред свега овога, на подлогу се прво могу нанети разни материјали попут гипса, керамике или малтера и преко њих сликати.

Направи једноставан контурни цртеж оловком. Онда око главног мотива залепи тканину или новине. Затим за главни мотив искористи ситан песак, чачкалице, суво лишће разних величина или нешто по твом избору. Када се све добро осуши, сликај темперама преко залепљеног слоја.

Ed

uk a

Рад Алберта Бурија у галерији

Гвозденовић, Мртва природа са цвећем, уље на платну, 97 × 73 cm, 1956.

Баумајстер, Два фењера, комбинована техника, 65 × 54 cm, 1955.

63

Т е к с т у р а

МАТЕРИЈАЛИ И ТЕКСТУРА У скулптури текстура се јавља врло непосредно. Површине су стварно онакве каквим их видимо. Ипак, као и у сликарству, вајари врло често имитирају неки материјал. Пошто се очекује да скулптуре трају врло дуго, оне се израђују од чврстих материјала. То опет значи да се текстура коже, косе и одеће морају имитирати.

o

Млади македонски уметник је створио ово дело уклапајући дечје играчке. Све их је на крају залепио на чврсту подлогу. Радови код којих се користе нађене ствари зову се асамблажи. Они могу бити попут слике (у две димензије) или скулптуре (у три димензије).

pr om

Таневски, Зелени прстен, асамблаж, пречник 77 cm, 2004.

Многи материјали које вајари употребљавају могу се обрађивати на разне начине, чиме се добијају разноврсне текстуре. Иако су неки од њих (попут глине) погоднији за стварање разноликих текстура, вешти уметници и занатлије могу направити невероватне ствари и у дрвету, камену или металу. Они притом ипак воде рачуна о квалитету материјала. Не може се од сваке врсте камена или дрвета добити површина какву желимо.

uk a

► Афричка уметност, дрво

Ed

Кад облик скулптуре подсећа на неки живи организам, кажемо да делује органски. Рад Тонија Крега има органски облик, а додатно га „оживљавају” коцкице на површини. Оне чине текстуру и граде занимљиву шару.

Крег, Детаљ

64

Крег, Из циклуса Лучења, коцкице на пластици, 2000.

Т е к с т у р а

У савременој уметности често се комбинује више материјала. У одабиру материјала уметник доста пажње посвећује његовој текстури, коју најчешће не мења.

pr om

o

Џамоња, Без назива, дрво, метал и камен

uk a

Стела, Француска тактика: пример за све, комбиновани материјали, 1999.

Вајар Душан Џамоња пажљиво бира постоље или постамент на који ће поставити своју скулптуру тако да и она постаје саставни део скулптуре. Примећујеш ли да постоји повезаност текстуре камена и горњег дела скулптуре?

Ed

Александер Колдер и Нам Џун Пајк користе комбинације различитих материјала и нађених предмета да би створили препознатљиве облике.

Пајк, Догматик, видео-скулптура, 1986.

Колдер, Кловн (из циклуса Циркус), комбиновани материјали, 1931.

65

Т е к с т у р а

У архитектури различити материјали и текстуре појављују се од самих почетака грађења. Материјале као што су камен и дрво могуће је обрађивати да добију глатке и грубе површине. Градитељи могу комбиновати различите текстуре, што грађевини даје већу живописност. Овде треба имати у виду да су на грађевинама површине врло велике и да текстуре нису само оно што можемо опипати и видети из близине.

uk a

pr om

o

Бифора цркве манастира Љубостиња На северу српске државе од краја XIV до половине XV века, у сливу реке Мораве подиже се више значајних цркава. Оне припадају моравском стилу. Цркве моравског стила имају богате украсе од опеке и камене рељефе. То је најоригиналнији стил српске средњовековне архитектуре.

Српска средњовековна уметност, Црква Успења Богородице, манастир Љубостиња, XV век

Рефлексија – одбијање светлости. Бифора – прозор подељен стубом на два дела.

Андо, Музеј модерне уметности Форт Ворт, 2002.

Мајлам Муруган храм (купола), Индија

Ed

Јапански архитект Андо комбиновао је различите материјале фино обрађених, глатких површина. Провидност стакла и рефлексија воде пружају додатни ефекат. Због тога грађевина делује лако, као да плута на води.

66

Т е к с т у р а

ТЕКСТУРА У ДИЗАЈНУ

Шаре на површини ђона обуће (као и на аутомобилској гуми) осмишљене су тако да се избегне клизање.

pr om

o

Површине употребних предмета првенствено треба да буду практичне. То значи да текстуре треба да одговарају начину на који користимо предмете. Делови којима рукујемо или их уопште додирујемо морају бити пријатни на додир, а уједно лаки за употребу и одржавање. У дизајну има много захтева везаних за текстуру, због чега се стално испитују нови материјали и побољшавају постојећи.

Ногучи, сточић за кафу, 1944.

uk a

УЧИМО ОД ПРИРОДЕ

Ed

Проучавајући текстуре из природе, човек може побољшати квалитет ствари које производи. Материјали који се не клизају, одбијају течности или се лакше крећу кроз воду усавршени су на основу проучавања текстура гмизаваца, биљака, ајкула и других живих бића.

Чичак-трака Унутрашњи зидови ове биљке месождерке са Борнеа имају површину која је потпуно нелепљива. Због тога мрави који једном уђу у њен цвет из њега не излазе. Научници проучавају њену текстуру да би је корисно употребили. Могли би направити стакла за прозоре и наочаре на којима се неће задржавати вода. Таква стакла би дуже време остајала чиста.

Материјал за пливачка одела направљен по угледу на кожу ајкуле

Биљка месождерка са Борнеа

Кожа ајкуле под микроскопом

67

На тлу наше земље налазе се многобројни споменици културе. Они су део нашег културно-историјског наслеђа. На овим примерима можеш видети делић културног блага наше земље. Приметићеш велике разлике у стилу градње, који је зависио од времена настанка и утицаја других култура. Амиџин конак у Крагујевцу био је део двора кнеза Милоша Обреновића. Спада у најлепше грађевине у Србији XIX века.

pr om

o

Манастир Грачаница је грађен у средњем веку. Црква има основу у облику крста уписаног у квадрат и пет кубета. Споља је украшена комбинацијом опеке и камена и та разноликост материјала јој даје динамичан изглед. Од 40 задужбина које је подигао краљ Милутин, манастир Грачаница је најзначајнији.

uk a

Кубе – свод или кров у облику полукугле.

Црква Успења Богородице, манастир Грачаница, XIV век

Парк скулптура у Буковичкој бањи у Аранђеловцу значајан је због тога што се у њему налазе скулптуре истакнутих вајара из наше земље и многих земаља света. Скулптуре су рађене од мермера из оближњег каменолома на планини Венчац.

Ed

УМЕТНИЧКО НАСЛЕЂЕ

ГРАЂЕВИНЕ, СКУЛПТУРЕ И ПАРКОВИ

Зграда Ректората Универзитета у Београду, позната као Капетан Мишино здање, XIX век Градска кућа у Суботици, XX век.

68

УМЕТНИЧКО НАСЛЕЂЕ

o

Поглед из ваздуха на меморијални парк Бубањ код Ниша

pr om

Саболић, Три песнице, спомен-парк Бубањ, 1963.

uk a

Јавне скулптуре у Србији углавном су споменици везани за историјске догађаје или знамените личности. Највећи број њих настао је у XX веку. Многе су смештене у меморијалне паркове попут Шумарица у Крагујевцу, Бубња код Ниша, Кадињаче код Ужица итд.

Паркови су потреба сваког града. Они представљају оазе мира у којима се људи одмарају и рекреирају. Паркови обично садрже фонтане, језера, потоке, стазе, много различитог растиња, као и птица селица. Они се редовно одржавају. Све бање имају паркове, значајне за лечење људи.

Ed

Аугустинчић, Споменик палим Шумадинцима, камен и бронза, 1932.

Топчидерски парк у Београду је најстарији парк у Србији. Уређење парка је започето 1831. године по налогу кнеза Милоша. Поред осталог, познат је по огромном стаблу платана који је засађен 1830. године и један је од најлепших и највећих платана у Европи.

Дунавски парк у Новом Саду

69

КОЛАЖ

Грис, Цвеће, колаж, бојице и уље на платну, 55 × 46 cm, 1914.

o

Почетком XX века уметници су развили нови вид изражавања назван колаж. Реч долази од француског coller, што значи лепити. Управо је лепљење основа ове технике. Прихватљиво је све што се може налепити на равну површину слике. Притом текстуре тих налепљених материјала играју веома важну улогу. Тако неки материјал можете налепити и оставити га таквим какав јесте, а можете и сликати преко њега, с тим да задржи своју текстуру. За лепљење се може користити само један материјал, обично папир. У том случају, важна нам је боја папира и његова текстура. Као што знамо, папир може бити гладак и храпав. Текстуру ликовног дела сада чини текстура самог папира, с тим што је могуће комбиновати различите врсте папира. Чак и одштампани редови текста могу чинити текстуру.

uk a

pr om

Почетком XX века, уметници који су припадали правцу који се зове кубизам на своја дела су почели да лепе исечке из новина, канап, дашчице и сл. На тај начин слику више не чини само боја већ и други материјали. Од тада су многи уметници прихватили колаж као технику. У данашње време велики број радова настаје у техници дигиталног колажа. У програму попут Фотошопа слике се секу, обрађују и комбинују. На крају се рад одштампа.

Ed

ЗА РАДОЗНАЛЕ

Т е к с т у р а

Корнел, Без назива, колаж

70

Гилијам, Колаж, 1998.

ЗАНИМЉИВЕ ТЕХНИКЕ

o

Слику можеш направити и техником фото-колажа. Направи више фотографија или искористи неке старе фотографије а затим их сеци и уклапај по некој замисли.

Макс Ернст је био један од најзначајнијих уметника XX века. Бавио се сликарством, графиком и вајарством. Ернст је један од зачетника уметничких праваца дада и надреализам. Његов рад се заснива на машти и сновима. Доста је експериментисао са новим техникама: колажом, фротажом, декалкоманијом и гратажом.

pr om

Хокни, Столица, фото-колаж, 80 × 64 cm, 1985.

Подсетимо се једне игре. Папир се постави на новчић а затим се оловком трља папир баш изнад новчића и ето слике! Ова техника се примењује и у уметности и названа је фротаж по француској речи frotter, што значи трљати. У стварању дела могу се користити било какве храпаве површине. Ради се на танком папиру. Ево још једне игре коју сте вероватно играли. Темпера било које боје се разреди водом и нанесе на згужвани папир. Он се затим постави на површину слике и притисне. Тим поступком се производе занимљиве флеке. У њима можете препознати неки облик који можете досликати четком. Ова техника се зове декалкоманија.

Ed

uk a

Уради цртеж оловком на тањем папиру. Изабери предмете који имају занимљиве текстуре. За сваки део цртежа пронађи одговарајући предмет, постави испод папира и оловком трљај по њему. Потребна ти је мека графитна оловка. Сам(а) ћеш већ одредити јачину притиска.

Ернст, Порекло часовника, фротаж, 26,2 × 43,1cm, 1926.

Ернст, Чемпреси, уље на платну, 1939.

71

ЗА РАДОЗНАЛЕ

Т е к с т у р а

ЗА РАДОЗНАЛЕ

Т е к с т у р а

ВЕЖБЕ ПОВЕЖИ ПОЈМОВЕ декалкоманија моравски стил органски облик текстура асамблаж кубизам колаж

Одабери три предмета различитих текстура. Уради више скица на којима ћеш слободно распоредити облике предмета. Одабери технику којом ћеш најубедљивије дочарати њихове текстуре. Можеш комбиновати више техника у једном раду.

o

аутор,

Амерички уметник Џозеф Корнел правио је радове у кутијама. Користио је разне предмете и слике, које је комбиновао према одређеној замисли. Пронађи предмете и слике које ћеш повезати у једну идеју. Све то смести на занимљив начин у једну картонску кутију. Пре тога можеш направити скицу на папиру.

pr om

Непознати холандски Птица додо, цртеж

Ed

uk a

Корнел, Кутија планета, асамблаж, 1950.

72

сликарски правац облик који личи на живи организам изглед површине облика техника отискивања боје дело од залепљених материјала дело од нађених објеката стил градње у средњовековној Србији

Детаљ ▲

o

◄ Дирер, Зец, акварел, 25,1 × 22,6 cm, 1502.

Ed

uk a

pr om

Добро погледај слику Албрехта Дирера. Он је био познат управо по невероватној прецизности у цртању и сликању. Захваљујући златарском занату, који је врло рано научио, Дирер је могао да слика длаке овог зеца сигурним и лаким потезима. Насликај животињу по свом избору. Дочарај њену текстуру прецизним потезима.

◄ Хушиари, Сукоб, оловка, пигмент, акрил на платну и алуминијуму, 120 × 120 cm, 2012. Детаљ ▼

73

ЗА РАДОЗНАЛЕ

Т е к с т у р а

Т е к с т у р а

ДА ПОНОВИМО: • Текстура је изглед површине облика.

• У сликарству и цртању може се тежити имитирању површина реалних облика или стварању нових текстура.

uk a

• У архитектури, комбиновање различитих материјала и њихових текстура грађевини даје већу живописност.

pr om

• Радови за чију се израду користе нађене ствари зову се асамблажи.

o

• Текстура у скулптури зависи од материјала који се користи.

Ed

• У дизајну, текстуре треба да одговарају начину на који користимо предмете.

Барили, Аутопортрет са штитом и орлом, уље на платну, 1940. Препорука: Кад год можеш, посети музеј или галерију.

74

Корисне интернет стране: www.museum-po.org.rs www.louvre.fr www.guggenheim.org www.moma.org

www.metmuseum.org www.museepicassoparis.fr www.tate.org.uk www.muzej.org.rs

УОБРАЗИЉA

uk a

Ed o

pr om

У о б р а з и љ а

МИТОВИ, СНОВИ И ДРУГО

Босиљ, Краљевић Марко и троглави Арапин, уље на платну, 70 × 100 cm, 1959.

Ed

uk a

Према грчком миту, Прометеј је украо ватру са светог огњишта на Олимпу и предао је људима. Ово је силно наљутило Зевса, па га је ланцима оковао за стену на врху Кавказа. Прометеја је после много времена и мука спасио Херкул.

pr om

Рубенс, Прометеј краде ватру, уље на дасци, 16,6 × 25,7 cm, 1637.

o

Човек је одувек имао потребу да разуме свет око себе. Када није успевао нађе разумне одговоре на разне појаве у природи (нпр. суша, гром...) у помоћ је позивао своју уобразиљу. Реч уобразиља има исто значење као и маштовитост, а означава способност замишљања.

Ботичели, Рађање Венере, темпера на платну, 172,5 × 278,5 cm, 1485.

76

o

У о б р а з и љ а

pr om

Сен Фал, Ватрена птица, огледала на пластици, висина 5,2 m, 1991.

Наумовски, Колевка живота, уље на стаклу, 1980.

Ed

uk a

О људској моћи уображавања говори велики број митова, легенди и бајки код свих народа. Многа уметничка дела приказују приче из давнина у којима се срећемо са фантастичним и митолошким ликовима. Уобразиља има велики значај у књижевности, ликовним и сценским уметностима, филму, фотографији и другим видовима креативног изражавања.

Змај је биће које је присутно у скоро свим митологијама света. У цртаном филму Како да дресирате свог змаја сви припадници племена бирају свог змаја (и обрнуто). Измисли змаја који би теби одговарао и нацртај га. Рад можеш наставити техником колажа. Колаж можеш радити користећи компјутер. Скенирај две фотографије и са једне премести неки облик на другу.

Како да дресирате свог змаја, цртани филм, режија: Деблоа и Сандерс, 2010.

77

У о б р а з и љ а

Ернст, Залуђен месецом, висина 92 cm, 1944.

Циуха, Легенда о руци I, комбинована техника, плексиглас, 104 × 149 cm, 1976.

За машту не постоје границе. Данас никоме није чудно да се у стриповима, цртаним и играним филмовима појављују животиње које говоре, свирају клавир или плешу уз класичну музику и сл. Користећи машту уметници стварају нове облике, измишљају нова бића и ситуације или стварају чудне спојеве реалних елемената.

Ed

uk a

У старом Египту и старој Грчкој веровало се да су снови поруке богова, док су се стари Римљани сновима обраћали за савете или пророчанства. Верује се да сви сањају, али да се само мали број снова запамти. По научним истраживањима, човек запамти 5% онога што сања. Нацртајте сан који је оставио јак утисак на вас.

pr om

o

Људи су одувек били фасцинирани сновима и покушавали да их протумаче или представе. Снови могу на нас да утичу подстицајно, али исто тако и да нас узнемире. Сцене из снова често се користе у стварању уметничких дела.

Чаробњак из Оза, филм, режија: Виктор Флеминг, 1939.

78

Куш, Одлазак крилатог брода, уље на платну, 78 × 99 cm, 2000.

У о б р а з и љ а

pr om

o

Код народа Квеле, који живи у Африци, влада веровање да маска може помоћи у борби против негативних сила које желе да униште село или племе неком болешћу или наметнутим ратом. Маска представља дух шуме или детета који воде племе у плес, стварајући тако неопходну међуљудску сарадњу и хармонију која ће их спасити од зла.

Народ Квеле, Маска, дрво и боја, висина 52,7 cm, XX век

Дуго је постојало веровање да је Земља равна плоча коју носе слонови, а њих заједно на својим леђима носи корњача.

Ed

uk a

Направи маску од картона, коју можеш украсити материјалима по свом избору. Ако материјал не можеш залепити, замоли неког старијег да ти помогне да га пришијеш за картон.

Народ Куба, Маска

Гарсин, Икаров лет, фото-монтажа, 2005.

Фотографију на којој се комбинују делови више фотографија у једну целину називамо фото-монтажа. Данас се овакве монтаже праве помоћу компјутерских програма. Начини су бројни: копирања облика са једне слике на другу, промена величине, боја итд.

79

У о б р а з и љ а

ГРАЂЕВИНЕ ИЗ СНОВА

uk a

Француски поштар Фердинанд Шевал је крајем XIX века сасвим случајно дошао на идеју да направи „идеалну” палату. Да би остварио свој сан, Шевал је користио камење које је скупљао успут радећи као поштар. Да би направио палату, требало му је 33 године самосталног рада.

pr om

Уметност Кмера, Ангкор Ват, Камбоџа, XII век

o

Чудесне грађевине настале на разним местима и у разним периодима говоре о машти градитеља и амбицијама владара тих земаља. Наравно, свака врста уметности има неко ограничење, па тако и архитектура. За разлику од слике или скулптуре, ограничења у архитектури су у извођењу компликованих објеката и издржљивости материјала од којих се они праве. Међутим, ограничење не постоји када се такве замисли представљају на папиру у виду скице или у новије време преко компјутерских симулација.

Ed

Шевал, Идеална палата, Отерив, Француска, 1912.

Гауди, Парк Гуељ, Барселона, Шпанија, 1914.

80

У о б р а з и љ а

МАШТОВИТА НАУКА

o

„Машта је важнија од знања зато што је знање ограничено... док машта рађа цео свет.” – Алберт Ајнштајн Леонардо да Винчи је још као дачак посматрајући птице маштао о томе да и сам полети. Та мисао га није напуштала, тако да је у својим зрелијим годинама направио механичка крила од дрвета и платна. Његова истраживања су подстакла многе научнике да остваре човеков сан о летењу.

pr om

Леонардо, Цртеж крила, 1505.

Модел летеће машине направљен према Леонардовим цртежима

Ed

uk a

Маштовитост уметника често је инспирисала рад научника и подстицала развој технологије. Француски писац научнофантастичних романа Жил Верн је у својој књизи 20.000 миља под морем описао чудну металну машину која са посадом рони и истражује живот у мору. Верн је књигу објавио 1870. године, а прва савремена подморница конструисана је 30 година касније.

Звездане стазе, научнофантастична серија подстакла је инжењере да конструишу прва аутоматска клизна врата, која се данас широко примењују. Ово није једини пример да се маштовите визије остваре.

Истраживачка подморница америчког редитеља Џејмса Камеруна Изазивач дубине 2012. године дотакла је дно Маријанског рова (11.000 метара).

81

НЕОБИЧНА УМЕТНИЧКА ОСТВАРЕЊА

Шта је необично код ових уметничких дела? Како су радови уклопљени у средину? Обрати пажњу на материјале од којих су дела направљена.

uk a

▼ Хофман, Спори пужеви голаћи, метал, фудбалске мреже и 40.000 пласичних кеса 18 × 7,5 × 5 m, 2012.

pr om

► Тејлор, Плима, скулптуре у Темзи, Лондон, 2015.

o

▲ Смилде, Нимбус аспремон, дигитални принт, 2012.

Ed

УМЕТНИЧКО НАСЛЕЂЕ

У о б р а з и љ а

82

o

▲ Делвуа, Наутилус, метал, 94 × 90 × 45 cm, 2013.

pr om

◄ Квин, Подупирач, 2017.

▼ Шонибаре, Нелсонов брод у боци, комбинована техника, дужина боце 4,7 m, 2010.

Ed

uk a

Радите у групи. Направите оловком више скица за макету необичне скулптуре. Користите разне кутије, картоне, канапе и друге материјале. Лепком повежите делове у целину. Завршите рад тако што ћете тканинама разних боја и шара облепити скулптуру. Примените знање које сте стекли о боји и текстури.

83

УМЕТНИЧКО НАСЛЕЂЕ

У о б р а з и љ а

У о б р а з и љ а

ДА ПОНОВИМО: • Уобразиља, машта или фантазија је замишљање ликова, објеката, простора и догађаја.

pr om

Ed

uk a

• Фантастика се јавља у књижевности, ликовним и сценским уметностима, филму и другим видовима креативног изражавања.

o

• Сцене из снова често је могуће препознати у уметничким делима.

Вуковић, Перун, бронза, 1962.

Препорука: Кад год можеш, посети музеј или галерију.

84

Корисне интернет стране: www.salvador-dali.org www.gaudidesigner.com www.mcescher.com www.moma.org

www.marcchagallart.net www.museepicassoparis.fr www.tate.org.uk www.muzej.org.rs

ПРОСТОР

uk a

Ed o

pr om

П р о с т о р

НАСЕЉА

o pr om

План утврђеног насеља Дашли 3, Авганистан, касно бронзано доба. Једно од најстаријих насеља у Азији.

Од стварања првих пољопривредних добара и људских насеља, човек је почео да се одваја од природе и да простор који је заузео уређује према сопственим потребама. Током векова нека насеља прерастају у градове са пуно становника. Планирање и уређење тих новостворених простора представља изазов за креативне људе. Градови, осим зграда и саобраћајница, морају имати тргове, паркове, пијаце и друга места за трговину, окупљање и одмор. Другим речима, човек је почео да ствара амбијент који њему одговара.

Ed

uk a

Овај цртеж је типичан пример ренесансне визије идеалног града. Шта је његова главна особина? Твоја визија идеалног града можда је другачија. Нацртај га.

Њујорк, острво Менхетн, фотографија, XXI век

Амбијент – околина, средина, животни простор; скуп услова у којима неки организам живи или неки човек делује.

Многи архитекти и илустратори данашњице своје визије будућих градова бележе цртежима. Представи цртежом или сликом твоју визију града будућности.

86

План острва Менхетн, Њујорк

П р о с т о р

У храмовима влада мирна атУНУТРАШЊИ ПРОСТОР мосфера. Томе доприноси њихова велика висина и пригушено осветљење.

pr om

o

Свака грађевина има свој унутрашњи простор или ентеријер. Тај простор може бити јавни или приватни. Јавни простори попут цркава, концертних сала или школа обично су пространи пошто морају примити доста људи. Атмосфера у јавним објектима зависи и од њихове намене. Куће или станови имају најчешће неколико просторија са основним функцијама за становање. У њима свака породица или појединац ствара интиман амбијент. Ентеријер осмишљавају архитекти, дизајнери или ми сами када уређујемо простор у коме живимо или боравимо.

Унутрашњост цркве Света породица, Барселона, XX век

uk a

Ентеријер – унутрашњи простор објекта.

Соба са делфинима, палата у Кнососу, Крит, илустрација

Ed

На слици горе видимо простор у коме су живели краљ Минојске државе и његова свита. Унутрашњост ове и сличних палата говори о благостању, моћи и богатству људи који живе у њима.

Интиман – лични, особни, унутрашњи, који припада само ужем кругу, скривен од јавности. Атмосфера – 1. Земљин ваздушни омотач.

2. расположење, стање, дух... Дизајн ентеријера је део ликовног стваралаштва. Бави се уређењем унутрашњег простора грађевине. Дизајнер мора размишљати о бојама, осветљењу, намештају, шарама и свим другим стварима које утичу на амбијент.

▲ Савремена дечја соба ◄ Железничка станица у Гаоксионгу, Тајван, 2018.

87

П р о с т о р

ПРОСТОР ШКОЛЕ

Класична учионица

Школа је простор у коме проводиш добар део дана, па у њему треба да се осећаш пријатно. У учионици треба створити амбијент погодан за активно учење. Он се ствара одговарајућим осветљењем, бојама, облицима и њиховим текстурама. Истраживања дизајнера показују да радни простор не треба да има превише интензивних боја. Најпогодније боје за зидове су неутралне, док намештај може бити живљих боја.

pr om

uk a

Боја је нераздвоjив део нашег свакодневног живота. Она има важну улогу у свему што видимо и радимо. Постоји директна веза између боја и позитивних и негативних осећања.

o

Интензиван – јак, моћан, силан, бујан; има ступњеве јачине (као: светлост, звук, боја и др.).

Ed

Уколико вам простор дозвољава, можете у учионици направити кутак за одмор, учење и дружење. Сваки ученик може донети неки комад намештаја, књигу, саксију са цвећем, цртеж који би употпунио овај део учионице.

88

П р о с т о р

uk a

pr om

o

Већ смо закључили да је усклађеност боја важан фактор у сваком простору. Поред светла и боје, важна је и текстура намештаја који се налази у учионици. Није свеједно да ли седимо на хладној сивој металној столици или на столици од дрвета или пластике. Тако је и са осталим деловима простора, столовима, зидовима, подовима, итд. Све ово утиче на наше емоције на различите начине. Ако нам је удобно и осећамо се опуштено, онда ћемо лакше, једноставније, љубазније комуницирати са другима и способност закључивања и учења биће већа.

Ed

Уобичајено је да школске зграде имају велике и широке ходнике. Ако је ходник светлији, он ће изгледати већи и пространији, а то зависи од боје и текстуре зидова, подова, плафона и осветљења. Ако још у њима постоје укусно постављене клупе, столови, столице или делови намештаја који омогућавају деци пријатан осећај, онда је дружење на одморима или у паузама квалитетније.

Дизајнирај ходник своје школе. Прво истражи на интернету какви све материјали за облагање зидова и подова постоје. Погледај палете боја а затим и комаде намештаја ако желиш да их употребиш за свој рад. Посети неку суседну школу да видиш како је тамо уређен простор. Направи више скица. Завршни рад можеш радити техником колажа користећи слике из каталога намештаја. Наравно, при томе води рачуна о боји, материјалу и величини. Запамти да је то простор у којем сви треба да се осећају једнако пријатно.

89

П р о с т о р

РЕЦИКЛАЖА

Користи игрицу „Мајнкрафт” да направиш своју школу, учионице, ходнике, двориште и да их уредиш по својој жељи.

Због лаке производње и ниске цене, пластика у великој мери мења многе природне материјале које користимо: дрво, керамику, стакло, камен, кожу... Количина одбачене пластике изазива велики проблем у очувању природне средине јер се јако споро разлаже. Уместо да бацимо празну пластичну флашу, можемо је рециклирати и направити неки користан предмет или украсити околину. Постоји велики број примера како се тако нешто може урадити.

Ed

pr om

uk a

Све што правимо има свој век трајања. Међутим, уместо да старе ствари одбацимо, можемо их искористити и направити неки објекат или скулптуру као на примерима на овој страници.

o

Рециклажа – коришћење отпада за нови производ.

90

uk a

pr om

o

П р о с т о р

Ed

Школско двориште је углавном недовољно искоришћен део школе. Оно се не мора користити искључиво на одморима или за часове физичке културе. У дворишту можете, у сарадњи са наставницима, направити стазе и клупе, посадити цвеће, поврће или зачинско биље. Потребни су само добар план и добра воља.

У данашње време, у већем делу света људи носе обућу. То нам се чини логичним због хладноће и хигијене. Ипак, и са овим се може претерати. Твоји вршњаци у многим богатим земљама никада нису осетили земљу босим ногама. У школском дворишту или у учионици можеш са друговима из одељења направити стазу додира.

91

П р о с т о р

ДА ПОНОВИМО: • Човек ствара амбијент који њему одговара.

• Дизајн ентеријера је уређивање унутрашњег простора грађевине.

uk a

• Боја, светлост и текстура су веома важни елементи уређења простора.

pr om

• У учионици треба створити амбијент погодан за активно учење.

o

• Свака грађевина има свој унутрашњи простор или ентеријер.

Ed

• Старе ствари можемо рециклирати и од њих направити неки користан предмет или украсити околину.

Препорука: Кад год можеш, посети парк. Обраћај пажњу на занимљиве зграде, дворишта и ентеријере.

92

Корисне интернет стране: Идеје се могу пронаћи на интернету ако се у претраживач унесе: „bottle tower gardening”, „plastic bottles art”, „school gar-

den projects”, „recycled garden ornaments” или „garden ornaments for schoolyard”.

o pr om uk a Ed РЕЧНИК И ИНДЕКС АУТОРА

Ed

94

Илузија (лат. illusio) – чулна обмана, варка, уображење, обмана при којој се запажа неки предмет друкчије но што је у стварности. Илустрација (лат. illustratio) – слика, цртеж или фотографија везани за писани текст. Импресионизам (фр. impressionnisme) – правац у европској уметности настао шездесетих година XIX века у Француској. Индивидуалан (лат. individualis) – појединачни, особни, лични. Индиректан (лат. indirectus) – посредан, обилазан, околишан. Интервал (лат. intervallum) – размак, удаљеност, међупростор, празнина између нечега. Интерпретирати (лат. interpretari) – тумачити, објашњавати, представљати, преводити. К Калиграфија (гр. κάλλιγραφία) – лепо писање, вештина лепог писања, краснопис. Карактер (гр. χαρακτήρ) – збир особина или својстава којима се неки човек, нека ствар или појава одликују. Карикатура (итал. caricare оптеретити, caricatura) – преувеличавање битних особина неке личности, црта лица, тако да целина, и поред сличности, буде смешна. Картографија – наука о изради географских карата; прављење географских карата, планова.

o

uk a

A Анимирати (лат. аnimare) – дати душу или дух, оживити; у анимираном филму оживљене су животиње и предмети. Антички (лат. anticus, antiquus) – стари, старински, старовременски; који потиче из старог века, нарочито из времена старих Грка и Римљана. Апстрактан (лат. abstractus) – замишљен, мисаони, који постоји само као појам; нпр: љубав, страх, време; супротно: конкретан. Архитектура – наука и уметност пројектовања и обликовања зграда. Асамблаж (фр. assemblage) – скупити, саставити. Б Билборд (енг. billboard) – огласна табла, рекламни пано. Бифора (итал. bifora) – прозор подељен стубом на два дела. В Варијација (лат. variatio) – промена, мењање, делимично одступање од неке теме или плана. Витраж (фр. vitrail) – стаклена преграда; у примењеној уметности слика у стаклу од разних боја. Волумен (лат. volumen) – запремина, простор који заузима једно тело.

Г Грнчарија – лончарски производи; лонци од печене глине. Гратаж (фр. grattage) – сликарска техника у којој се користи стругање, гребање. Д Дадаизам – уметнички правац у ХХ веку. Декалкоманија (фр. decalquer) – процес преношења цртежа на другу површину као што је платно, стакло или папир; сликарска техника (најчешће коришћена у уметничким правцима дадаизам и надреализам). Декорација (лат. decoratio) – украшавање неког предмета, кићење неке просторије; украс; орден. Депо (фр. dépôt) – складиште, место где се чувају предмети (за излагање, документи...). Деформација (лат. deformatio) – кварење облика, унакажење, нагрђење. Е Експерименат – оглед, опит, покус; покушај, проба. Експонат – предмет који се излаже у галеријама, музејима, на сајмовима итд. Енкаустика – техника сликања бојама које се мешају са растопљеним воском. И Икона (гр. είκών) – слика; слика са религиозним мотивом, слика светитеља. Иконописање – сликање икона на дасци.

pr om

РЕЧНИК

Ed

Н Надреализам – уметнички правац у ХХ веку. Натурализам – подражавање природе без улепшавања. Неутралан (лат. neutralis) – непристрастан, који не припада ниједној страни. Нијанса (фр. nuance, лат. nubes – облак) – поступан прелаз, поступно преливање боја. О Оптика (гр. όπτικός) – наука о природи светлости и законима виђења, гледања. Ореол (фр. auréole) – светао венац или круг око главе светитеља. Оригинал (лат. originalis) – нешто што је прво у својој врсти; изворно, првобитно дело. П Палета (фр. pallete) – подлога за мешање боја, може бити од разних материјала – дрво, картон, стакло, пластика. Папирус (гр. πάπυρος) – староегипатска хартија коју су правили од танке коре биљке папирус. Пастелни тонови – бледи тонови. Пејзаж (фр. paysage) – сликарски мотив из природе, предео, слика предела. Пергамент (лат. pergamena) – хартија из азијског града Пергамона начињена од коже. Перспектива (лат. perspectiva) – изглед одређен тачком посматрања, положајем и удаљеношћу онога што се

pr om

o

Лејери – слојеви. Литографија (гр. λίθος − камен) – графичка техника штампе са камених плоча. М Макета (фр. maquette) – прва вајарска скица од глине, воска или гипса (обично умањена), модел неке палате, цркве, статуе, књиге и др. Микроскоп (гр. μικρός – мало и σκοπέω – гледам) – инструмент који мале, једва видљиве и невидљиве ствари чини видљивим нашем оку. Мит (гр. μῦθος) – прича о натприродним делима богова и јунака. Митологија (гр. μυθολογία) – збирка митова, учење о боговима и херојима. Монтажа (фр. montage) – склапање; састављање складне уметничке целине од појединих одломака, делова, слика. Монументалан (лат. monumentum) – који изазива утисак својом величином, величанствен, велелепан. Моравски стил – период у архитетектури средњевековне Србије од XIV до краја XV века. Мотив (фр. motif) – побуда, повод, подстицај; уметничка мисао која преовлађује целокупним уметничким делом. Мртва природа (фр. nature morte) – ликовни мотив, приказ непокретних или неживих предмета – посуде, цвеће, улов, воће итд.

uk a

Керамика (грч. κεραμική) – општи назив за израду предмета од глине печењем или топљењем (Примена: керамичке плочице, грнчарија, посуђе, цигла, одводне цеви, ватростални материјали, магнети, електрични уређаји итд). Комплементаран (лат. complementarius) – допунски, који допуњује. Комплементарне боје – боје које се налазе једна насупрот другој на прстену боја. Композиција (лат. compositio) – слагати, састав, склоп, састављање делова у целину. Комуникација (лат. communicatio) – саопштавање, саопштење; веза, општење, додир; саобраћај. Конструисати (лат. construere) – градити, направити, саставити, израдити план. Контраст (фр. contraste) – супротност, највећа разлика. Концентричан (лат. concentrare) – са заједничким средиштем. Кроки (фр. croquis) – прва замисао, нацрт, скица. Ктитор (грч. κτήτωρ) – сопственик, господар; оснивач цркава, манастира, школа или добротворних завода; дародавац и њихов заштитник. Кубе – свод или кров у облику полукугле. Л Лазура – танак прозиран слој боје. Лазурно сликање – израда слике по слојевима.

95

Ed

96

У Универзални (лат. universalis) – општи, који је свему заједнички. Универзум (лат. universum) – васиона, свемир, свет. Урбано (лат. urbanus) – градско. Ф Фантазија (гр. φαντασία) – машта, уобразиља, сањарија. Финална обрада – завршна обрада. Финално (лат. finalis) – завршно, крајње, коначно. Формат (лат. forma) – облик и величина нечега, нпр. књиге или фотографије. Фротаж (фр. frotter) – цртеж настао поступком трљања оловком о папир испод кога је неки рељефни облик. Х Хармонија (гр. άρμονία) – склад, правилан однос. Ш Штампа (итал. stampa) – тисак, отисак нечега на папиру или неком другом материјалу.

pr om

o

С Саркофаг (гр. σαρκοφάγος) – мртвачки сандук од камена, дрва, печене глине или метала. Сатира (лат. satira, satura – сит, засићен) – песма, прича и сл. која духовито и на подругљив начин осуђује све што не ваља у друштву или код појединца. Свитак – писани текст који се намотава око штапа. Сегмент (лат. segmentum) – део. Сито-штампа – графичка техника равне штампе. Спектар – скуп разнобојних зракова насталих преламањем светлости кроз призму. Спонтаност (лат. spontaneus) – својевољност, непланирани поступци, појава без спољних и видних узрока. Стилизација (лат. stilisatio) – мењање природног облика одбацивањем свега споредног у предмету приказивања. Студија - у ликовној уметности цртеж или слика која детаљно приказује мотив, проучавање, истраживање. Т Темперамент – скуп својстава, склоности, карактерних црта човека, нарав, ћуд. Тираж (фр. tirage) – број штампаних примерака новина, књига, плаката итд. Тон (гр. τόνος) – у сликарству: ниво осветљености одређене боје; главна и основна боја неке слике. Транспаретност (лат. transparent) – провидност, прозирност.

uk a

посматра, гледиште, начин гледања, схватања. Перцепција (лат. perceptio) – опажање, опажај. Пигмент (лат. pigmentum) – бојена материја, боја. Пиксел (енг. pixel; скраћено од picture element) – најмањи део дигиталне слике. Плакат (лат. placare) – оглас, објава, проглас на зиду и другим јавним местима да би га могао свако видети и прочитати. План (лат. planum) – равница, раван простор, равно земљиште, нацрт, цртеж неке грађевине, картографско приказивање неке мање области. Плексиглас – пластични материјал налик стаклу. Поентилизам (фр. point – тачка) – сликарски правац настао крајем XIX века. Пројектовање (лат. projicare) – нацртати, обележити, правити план (нацрт); намеравати, смишљати. Пројекција (лат. projectio) – слика неког предмета пренесена на равну површину. Пропаганда (лат. propaganda) – ширење идеја, распростирање идеја; реклама. Р Ренесанса (фр. renaissance) – препород; културно-историјски период од краја XIV до XVI века. Рефлексија (лат. reflexio) – одбијање светлости. Ризница – место где се чува благо. Рукопис – текст писан руком.

Напомена Имена аутора уметничких дела која се појављују у овом уџбенику поређана су по азбучном реду. Прво је дат део имена по коме је аутор општепознат (то је најчешће презиме а понекад је то име или лажно име – псеудоним). У загради је уписан остатак имена на српском и пуно име у оригиналном запису, што може бити корисно код претраживања на интернету. Иза тога су дати основни подаци о аутору и страница на којој се налазе примери његовог дела.

Ed

Гвозденовић (Недељко), 1902–1988, српски сликар, стр. 61. Гилијам (Тери/Terry Gilliam), рођ. 1940, британски филмски редитељ, сценариста, аниматор, глумац и члан трупе Летећи циркус Монтија Пајтона, стр. 66. Гоген (Пол/Paul Gauguin), 1848–1903, француски сликар, стр. 23, 28. Гриневалд (Матијас/Matthias Grünewald), 1470–1528, немачки сликар, стр. 30. Грис, (Хуан/Juan Gris), 1887– 1927, шпански сликар, стр.

66. Делвуа (Вим/Wim Delvoye), рођ. 1965, белгијски уметник, стр. 81. Дирер (Албрехт/Albrecht Dürer), 1471–1528, немачки сликар и графичар, стр. 60, 71. Дифи (Раул/Raoul Dufy), 1887–1953, француски сликар и графичар, стр. 21. Добровић (Петар), 1890– 1942, српски сликар, стр. 25. Домије (Оноре/Honoré Daumier), 1808–1879, француски графичар, сликар, вајар и карикатуриста, стр. 54. Донатело (Donatello), 1386– 1466, италијански вајар, стр.

48. Ђакомети (Алберто/Alberto Giacometti), 1901–1966, швајцарски вајар и сликар италијанског порекла, стр.

49.

pr om

o

Ботичели (Сандро/Sandro Botticelli), 1445–1510, италијански сликар, стр. 74. Бранкуси (Константин/ Constantin Brancusi), 1876– 1957, румунски вајар, стр.

44. Буђевац (Александар), рођ.

1969, српски фотограф, стр.

14. Бури (Алберто/Alberto Burri), 1915–1995, италијански сликар, стр. 61. Вазарели (Виктор/Victor Vasarely), 1906–1997, мађарско-француски сликар, вајар и графичар, стр. 15. Ван Гог (Винсент/Vincent van Gogh), 1853–1890, холандски сликар, стр. 23. Вермер (Јан/Jan Vermeer), 1632–1675, холандски сликар, стр. 17. Ворхол (Енди/Andy Warhol), 1928–1987, амерички сликар, графичар, режисер, стр.

35, 42. Вуковић (Матија), 1925– 1985, српски вајар, стр. 82. Гарсин (Жилберт/Garcin Gilbert), рођ. 1929, француски фотограф, стр. 77. Гауди (Антони/Antoni Gaudí), 1852–1926, шпански архитекта, стр. 78.

uk a

Андо (Тадао), рођ. 1941, јапански архитект, стр. 64. Арп (Жан/Jean Arp), 1887– 1966, немачки вајар, стр. 16. Аугустинчић, (Антун), 1900– 1979, хрватски и југословенски вајар, стр. 69. Банкси (Banksy), енглески сликар, графичар, улични уметник графита, режисер, стр. 46. Барили (Милена Павловић), 1909–1945, српска сликарка, стр. 12, 72. Баумајстер (Вили/Willi Baumeister), 1889–1955, немачки сликар, стр. 61. Бекман (Макс/Max Beckmann), 1884–1950, немачки сликар, графичар и вајар, стр. 45. Белинхонес (Фернандо/ Fernando Belichones), рођ.

1972, шпански графичар, стр. 33. Билибин (Иван), 1876–1942, руски сликар и илустратор, стр. 50. Бјелић (Јован), 1867–1964, српски сликар, стр. 23. Бонар (Пјер/Pierre Bonnard), 1867–1947, француски сликар, стр. 20. Босиљ (Илија Башићевић), 1895–1972, српски сликар, стр. 74.

АУТОРИ

97

Ed

98

Марк (Франц/Franz Marc) 1868–1967, немачки сликар и графичар, стр. 38. Мартирена (Алфредо/Alfredo Martirena Hernandez), рођ. 1965, кубански карикатуриста, стр. 55. Матис (Анри/Henri Matisse), 1869–1954, француски сликар, вајар, графичар и декоратер, стр. 25. Мецингер (Жан/Jean Metzinger), 1883–1956, француски сликар, стр. 20. Мечин, 54. Микеланђело (Буонароти/ Michelangelo Buonarroti), 1475–1564, италијански вајар, сликар, архитекта и песник, стр. 27, 43, 58. Миленковић (Горан), рођ.

1965, српски карикатуриста, стр. 55. Миловановић (Милан), 1867–1946, српски сликар, стр. 21.

pr om

o

Кле (Пол/Paul Klee), 1870– 1940, швајцарски сликар, теоретичар уметности, стр. 22. Климт (Густав/Gustav Klimt), 1862–1918, аустријски сликар, стр. 13. Клос (Чак/Chuck Close), рођ. 1940, амерички сликар и фотограф, стр. 39. Кoлдер (Александeр/Alexander Calder), 1898–1976, амерички вајар, стр. 63. Коњовић (Милан), 1898– 1993, српски сликар, стр. 21. Корнел (Џозеф/Joseph Cornell), 1903–1972, амерички вајар, стр. 66, 70. Косеи (Косеи/Kosei Matsui) 1927–2003, јапански керамичар, стр. 35. Крег (Тони/Tony Cragg), рођ.

1944, енглески вајар, стр. 62. Кутс (Стив/Steve Cutts), енглески аниматор и илустратор, стр. 55. Куш (Владимир), рођ. 1965, руски уметник, стр. 76. Леже (Фернан/Fernand Léger), 1881–1955, француски сликар, графичар и керамичар, стр. 17. Лембрук (Вилхелм/Wilhelm Lehmbruck), 1881–1919, немачки вајар, стр. 45. Леонардо (Да Винчи/Leonardo da Vinci), 1452–1519, италијански сликар, вајар, проналазач, стр. 16, 79. Магнус (Олаус), 1490–1597, шведски писац и картограф, стр. 51. Маке (Аугуст/August Macke), 1887–1914, немачки сликар, стр. 23.

uk a

Ел Греко (El Greco, Doménikos Theotokópoulos), 1541 –1614, шпански сликар родом са Крита, стр. 22. Енгр (Жан / Jean Auguste Dominique Ingres), 1780– 1867, француски сликар, стр.

48. Ернст (Макс / Max Ernst), 1891–1976, немачки сликар, вајар, стр. 67, 76. Ешер (Морис / Maurits Cornelis Escher), 1898–1972, холандски графичар, стр. 43, 91. Ивановић (Љубомир Љуба), 1882–1945, српски сликар и графичар, стр. 14. Итен (Јоханес / Johannes Itten), 1888–1967, швајцарски сликар, дизајнер и теоретичар уметности, стр. 29. Јанковић (Никола Кока), 1926–2017, српски вајар, стр. 45. Кан (Фриц / Fritz Kahn), 1888–1968, немачки лекар и писац, стр. 51. Капур (Аниш / Kapoor Anish), рођ. 1954, британски вајар родом из Индије, стр.

18. Каравађо (Микелађело Меризи / Michelangelo Merisi da Caravaggio), 1517–1610, италијански сликар, стр. 26. Каспар Давид (Caspar David Friedrich), 1774–1840, немачки сликар и графичар, стр. 24. Квин (Лоренцо /Lorenzo Quinn), рођ. 1966, италијански вајар, стр. 81. Кејбот (Гистав / Gustave Caillebotte), 1848–1894, француски сликар, стр. 24.

Миро (Хуан/Miro Joan), 1893 –1983, шпански сликар, вајар и графичар, стр 7.

Моне (Клод/Claude Monet) 1840–1926, француски сликар, стр. 8, 45. Моравић-Балкански (Весна), српска сликарка − илустраторка, стр. 50. Мур (Хенри/Henry Moore), 1898–1986, енглески вајар, стр. 60. Муха (Алфонс/Alphonse Mucha), 1860–1939, чешки сликар, дизајнер, стр. 52. Наумовски (Вангел), 1924– 2006, македонски сликар, стр. 75.

Ed

Хокни (Давид/David Hockney), рођ. 1937, енглески сликар, графичар, фотограф, стр. 67. Хофман (Флорентајн/Florentijn Hofman), рођ. 1977, холандски уметник, стр. 80. Хук (Роберт/Robert Hooke), 1635–1703, енглески филозоф, архитект и научник, стр.

60. Хушиари (Ширазех/Shirazeh Houshiary), рођ. 1955, иранска уметница, стр. 71. Циуха (Јоже), рођ. 1924, словеначки сликар, илустратор и графичар, стр. 76. Џамоња (Душан), 1928– 2009. југословенски вајар, стр. 63. Шагал (Марк/Marc Chagall), 1887–1985, руско- -француски сликар, стр. 73. Шевал (Фердинанд/ Ferdinand Cheval), 1836– 1924, француски поштар познат по својој „идеалној” палати, стр. 78. Шмит-Ротлуф (Карл/Karl Schmidt-Rottluff), 1884– 1976, немачки сликар и графичар, стр. 12. Шоен (Уемура), 1885–1949, јапанска сликарка, стр. 58. Шонибаре (Јинка/Yinka Shonibare), британски уметник, рођ. 1962, стр. 81. Шумановић (Сава), 1886– 1942, српски сликар, стр. 49.

pr om

o

Смилде (Берднаулт/ Berdnault Smilde), рођ. 1978, холандски уметник, стр. 80. Стела (Френк/Frank Stella), рођ. 1936, амерички сликар и графичар, стр. 63. Суве (Жозеф-Беноа/JosephBenoît Suvée), 1743–1807, белгијски сликар, стр. 26. Таван (Чунтра/Tawan Chuntra), тајландски карикатуриста, стр. 55. Таневски (Ацо), рођ. 1965, македонски сликар, стр. 62. Тарнер (Вилијам/William Turner), 1775–1851, енглески сликар, стр. 31. Тејлор (Џејсон/Jason deCaires Taylor), рођ. 1974, енглески вајар, стр. 80. Тошико (Mek Adam/Toshiko Horiuchi MacAdam), рођ. 1940, јапанско-канадска уметница, стр. 34. Тулуз-Лотрек (Анри/Henri de Toulouse-Lautrec), 1864– 1901, француски сликар, илустратор, графичар, стр.

52. Турел (Џејмс/Turrell James), рођ. 1943, амерички уметник, стр. 83. Удерзо (Албер/Albert Uderzo), рођ. 1927, француски стрипцртач и сценариста, стр. 54. Фра Анђелико (Fra Angelico), 1378–1455, италијански сликар, фрескописац, стр. 29. Хирошиге (Утагава), 1797 –1858, јапански графичар, стр. 20. Хјум (Гери/Gary Stewart Hume), рођ. 1962, енглески сликар, стр. 49.

uk a

Ногучи (Исаму), 1904 –1988, амерички архитект, дизајнер, вајар, стр. 65. Нолде (Емил/Emil Nolde), 1867–1956, немачки сликар и графичар, стр. 30. Пајк (Нам Џун/Nam June Paik), 1932–2006, амерички уметник корејског порекла, стр. 63. Паолоци (Едуардо/Eduardo Paolozzi), 1924–2005, шкотски вајар, стр. 34. Петровић (Надежда), 1873– 1915, српска сликарка, стр.

15. Пикасо (Пабло/Pablo Picasso), 1881–1973, шпански сликар, вајар, графичар, стр.

12. Попова (Љубов), 1889–1924, руска сликарка, стр. 40. Рембрант (Ван Рајн/ Rembrandt van Rijn), 1606– 1669, холандски сликар и графичар, стр. 13. Рубенс (Петер/Peter Paul Rubens), 1577–1640, холандски сликар, стр. 74. Рубљов (Андреј/Андрей Рублёв), 1360–1430, руски иконописац, стр. 25. Саболић (Иван), 1927–1986, хрватски и југословенски вајар, стр. 69. Сезан (Пол/Paul Cézanne), 1839–1906, француски сликар, стр. 38. Сен Фал (Ники/Niki de Saint Phalle), 1930–2002, француска сликарка и вајарка, стр.

75. Сера (Жорж/Georges Seurat), 1859–1891, француски сликар, стр. 49.

99

ЛИТЕРАТУРА

uk a

pr om

o

Арнхајм, Рудолф: Уметност и визуелно опажање – Психологија стваралачког гледања, Универзитет уметности у Београду, Београд 1998. Базен, Жерман: Историја светске скулптуре, Вук Караџић, Београд, 1976. Белохвалек, Игор: Ликовно васпитање за VI разред основне школе, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1982.

Bihalji – Merin, Oto: Revizija umetnosti, Izdavački zavod Jugoslavija, Beograd, Jugoslovenska revija, Beograd, Izdavačka organizacija Kultura, Skoplje, 1979.

Bogdanović, Kosta: Uvod u vizuelnu kulturu, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1986. Громан, Вил: Пол Кле, Просвета, Београд, 1967.

Esher, M. K: Grafičko delo / Uvod i objašnjenja samog umetnika, Taschen GmbH, Hohenzollernring, Köln, 2003.

Zhiyu, Shen: Art treasure of the Shanghai museum, Mladost, Zagreb, 1981.

Jaffe, Hans L. C: Picasso, Izdavački zavod Jugoslavija, Beograd, 1976. Кахејн, П. П. / Франкастел, П. / Арган, К. / Леви, Мајкл. / Џафе, Ханс Л. К. / Хетл-Кунце, Х: 20 000 година светског сликарства, Вук Караџић, Београд, Kraigher-Hozo, Metka: Slikarstvo / Metode slikanja / Materijali, Svjetlost, Sarajevo, 1991.

Nere, Žil: Mikelanđelo, Taschen GmbH, Hohenzollernring, Köln, 2001. Оствалд, Вилхелм: Malerbriefe, S. Hirzel, Лајпциг, 1904. Павловић, Зоран: Свет боје, Туристичка штампа, Београд, 1977.

Read, Herbert: Istorija moderne skulpture, Izdavački zavod Jugoslavija, Beograd, 1980.

Riemserschnider, Burkhard / Uta Grosenic: Art now, Taschen GmbH, Hohenzollernring, Köln, 2001.

Ruhrberg, Karl: Twentieth Century Art / Painting and Sculpture in the Ludwig Museum, Museen der Stadt Köln, 1986. Срејовић, Драгослав / Бабовић, Љубинка: Уметност Лепенског Вира, Издавачки завод Југославија, Београд, Народни музеј, Београд, 1983. Станојловић, Милан: Хармонија линија, облика и боја / Ликовно васпитање за ученике V, VI, VII и VIII разреда основне школе, Облик, Крушевац, 1973.

Turpin, Ian / Stallabrass, Julian: Max Ernst, Paidon Press Limited, London, 2002.

Hajnrih, Kristof: Klod Mone, Taschen GmbH, Hohenzollernring, Köln, 2001.

Hozo, Dževad: Umjetnost multioriginala / Kultura grafičkog lista, Prva književna komuna, Mostar, 1988.

Hofstaetter, Hans Helmut: Umjetnost u slici / Evropski srednji vek, Otokar Keršovani, Rijeka, 1978.

Cerbst, Rajner: Antonio Gaudi, Taschen GmbH, 2001. Штридер, Петер: Дирер, Југословенска ревија, Београд, 1984.

Дела и аутори на почетним страницама области:

Ed

Боја Миро, Врт, уље на платну, 43,5 × 43,9 cm, 1925.

Комуникација Календар војводе од Берија, 1416. Текстура Фотрафија корала Уобразиља Шагал. Време је река без обала, уље на платну, 100 × 81cm, 1930.

Простор Турел, Роден кратер, започет 1979. Речник Ешер, Небо и вода, дрворез, 43,5 × 43,9 cm, 1938.

100