Историја 5, уџбеник са одабраним историјским изворима за пети разред основне школе by Izdavačka kuća Eduka

АЛЕКСАНДАР ТОДОСИЈЕВИЋ

ISTORIJA

uk a

УЏБЕНИК СА ОДАБРАНИМ ИСТОРИЈСКИМ ИЗВОРИМА ЗА ПЕТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

АЛЕКСАНДАР ТОДОСИЈЕВИЋ

ИСТОРИЈА

Уџбеник са одабраним историјским изворима за пети разред основне школе Главни уредник Oдговорна уредница

Др Бошко ВЛАХОВИЋ Др Наташа ФИЛИПОВИЋ

Предметна уредница

Др Моња ЈОВИЋ

Гордана МАРКОВИЋ Иванка МАРКОВИЋ Драгољуб ИЛИН

Рецензенти

Аутор карата

Др Милена ПАНИЋ Картографски извор

Лектура

Републички геодетски завод Републике Србије је решењем бр. 034-01-1-26/2022 од 14.01.2022. године дао сагласност за издавање и стављање у промет ове публикације са картографским садржајем.

Споменка ТРИПКОВИЋ

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд

ЕДУКА д.о.о. Београд Ул. Змаја од Ноћаја 10/1 Тел./факс: 011/3287 277; 3286 443; 2629 903 Сајт: www.eduka.rs; имејл: eduka@eduka.rs

37.016:94(075.2)

Издавач

Марио ЛАМПИЋ Студио за графички дизајн LATERNA MEDIA

uk a

Дизајн

Републички геодетски завод (www.rgz.gov.rs)

ТОДОСИЈЕВИЋ, Александар, 1977Историја : уџбеник са одабраним историјским изворима : за пети разред основне школе / Александар Тодосијевић ; [аутор карата Милена Панић]. - Изд. бр. 6. Београд : Едука, 2022 (Суботица : Ротографика). - 151 стр. : илустр. ; 26 cm

Штампа

Тираж 4.000.

За издавача

Др Бошко Влаховић, директор Ротографика, Суботица Издање бр.: 6, Београд, 2022. година Тираж: 4000

ISBN 978-86-6013-331-3 COBISS.SR-ID 55516937

Министар просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије одобрио је издавање и употребу овог уџбеника Решењем број: 650-02-00066/2018-07. Није дозвољено: репродуковање, дистрибуција, објављивање, прерада или друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму или поступку, укључујући и фотокопирање, штампање или чување у електронском облику, без писмене дозволе издавача. Наведене радње представљају кршење ауторских права.

SADR@AJ

I ОСНОВИ ПРОУЧАВАЊА ПРОШЛОСТИ . . . . . . . . . . . . . 5 1. ПРОШЛОСТ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6

2. ВРЕМЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15

3. ИСТОРИЈА, НАУКА О ПРОШЛОСТИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20

II ПРАИСТОРИЈА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25

uk a

4. ОСНОВНЕ ОДЛИКЕ ПРАИСТОРИЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26

СТАРИ ВЕК . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33 III СТАРИ ИСТОК . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34 5. ОСНОВНА ОБЕЛЕЖЈА СТАРОГ ИСТОКА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 6. КУЛТУРА НАРОДА СТАРОГ ИСТОКА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43

IV АНТИЧКА ГРЧКА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50 7. НАЈСТАРИЈИ ПЕРИОД ГРЧКЕ ИСТОРИЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51 8. ГРЧКИ ПОЛИСИ – СПАРТА И АТИНА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61 3

9. ГРЧКО-ПЕРСИЈСКИ РАТОВИ И ПЕЛОПОНЕСКИ РАТ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70 10. ГРЧКА КУЛТУРА (РЕЛИГИЈА, ОЛИМПИЈСКЕ ИГРЕ, МИТОЛОГИЈА) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80

11. ГРЧКА КУЛТУРА (УМЕТНОСТ, НАУКА, СВАКОДНЕВНИ ЖИВОТ) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88

12. ХЕЛЕНИСТИЧКО ДОБА И ЊЕГОВА КУЛТУРА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96

V АНТИЧКИ РИМ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106

13. ПОСТАНАК РИМА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108 14. РИМ – СВЕТСКА СИЛА СТАРОГ ВЕКА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114

uk a

15. РИМ У ДОБА ЦАРСТВА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121 16. РИМСКА КУЛТУРА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129 17. ХРИШЋАНСТВО . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138

18. ПАД ЗАПАДНОГ РИМСКОГ ЦАРСТВА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145

ХРОНОЛОШКА ТАБЕЛА ВАЖНИХ ДОГАЂАЈА. . . . . . . . . . . . . . . . . . 151

OSNOVI PROU^AVAWA PRO[LOSTI 2.

ВРЕМЕ

ИСТОРИЈА, НАУКА О ПРОШЛОСТИ

ПРОШЛОСТ

Од тренутка када је човек научио да пише и чита, бележио је догађаје из прошлости да остави иза себе писани траг о свом постојању. Није ни сањао да ће једнога дана сва та сведочанства постати драгоцени извори уз помоћ којих ће историчари реконструисати догађаје из давнина. Намеће се питање на које историчари покушавају вековима да одговоре: Зашто учимо историју?

uk a

реконструисати – представити догађаје онако како су изгледали у прошлости

 Историја је наука која нам пружа увид у прошлост људског друштва.

 Ако разумемо прошлост, разумећемо време у

коме живимо и свет око нас.

 Знање о прошлости помаже нам да анализирамо и решавамо проблеме друштва у коме живимо.

 Историја нам помаже да посматрамо догађаје из различитих углова како бисмо их лакше тумачили.

 Учећи историју, развијамо вештину критичког мишљења, учимо откривањем и размишљамо на креативан начин.

 Упознајемо различите народе и културе. ОСИМ ТОГА, УЧЕЊЕ ИСТОРИЈЕ МОЖЕ БИТИ ВЕОМА ЗАБАВНО! 5

1. PRO[LOST Кључни појмови

Podseti se!

Прошлост – догађаји који су се десили. Историја – наука о прошлости људског друштва. Историјски извори (писани, материјални, усмени и аудио-визуелни) – остаци прошлости помоћу којих историчари долазе до сазнања.

1. Како се назива предмет из кога си у млађим разредима учио/учила о прошлости?

САДАШЊОСТ

Догађаји који се дешавају...

БУДУЋНОСТ

Догађаји који ће се десити...

2. Покушај да се сетиш о чему си учио/учила из тог предмета.

Догађаји који су се десили...

ПРОШЛОСТ

uk a

За догађаје који су се десили пре извесног времена кажемо да су се одиграли у прошлости. Све што се десило јуче, пре годину дана, али и пре неколико стотина или пре хиљаду година, јесте прошлост. Покушај да се сетиш важних догађаја из свог живота: поласка у први разред, путовања са родитељима на море или занимљивог догађаја са летњег распуста. Као што сваки појединац има своју прошлост, тако и људска заједница има своју прошлост коју настоји да забележи и истражи. Историја је наука која нам помаже да сазнамо како, када, где и зашто су се одиграли неки догађаји из прошлости. Историчари су научници који проучавају прошлост.

ИСТОРИЈА НАУКА О ПРОШЛОСТИ Појам историја може да означава:

– оно што се догодило у прошлости – догађаји из свакодневног живота, живота породице или лични доживљаји; – наставни предмет који се изучава у школама; – раздобље прошлости људског друштва које је почело открићем писма, а траје до данас; – науку која проучава прошлост људског друштва.

Va`no! Историја је друштвена наука која се бави проучавањем прошлости људског друштва.

Историја је наука која проучава прошлост људског друштва. Добила је назив по грчкој речи хисторија – знање стечено распитивањем и слушањем. Стари Грци су сматрали да је ис торија познавање догађаја који су се одиграли или излагање прича из прошлих времена. Историја није само препричана прича или догађај који се збио. То је наука која има задатак да нам помогне да разумемо живот човека у прошлости, одно се међу људима, начин њиховог живота, највећа достигнућа, обичаје, веровања. Пред мет проучавања историје јесте људско друштво, зато је сматрамо друштвеном науком која прати развој људског друштва у простору и времену. Научници који проучаваjу прошлост називају се историчари. 6

наука – организован скуп сакупљених и проверених знања о свету, природним и друштвеним појавама

o om

Мапа ума – историја, наука о прошлости

Клио – муза историје Музе у грчкој митологији представљају богиње заштитнице појединих области културе и уметности. Клио је заштитница историје. На овој скулптури представљена је како у кочији времена бележи догађаје из прошлости.

uk a

Карло Францони, Кочија времена, мермерна скулптура, 1819.

Pitawa i zadaci Опиши у свесци догађаје из своје прошлости које би издвојио/издвојила као важне:  полазак у први разред;  сећање на најузбудљивији догађај из детињства;  најзанимљивији излет са својим одељењем или са родитељима.

ИСТОРИЈСКИ ИЗВОРИ Историјски извори представљају остатке из прошлости помоћу којих долазимо до сазнања о прошлим временима. О давним временима сазнајемо на основу онога што су људи стварали, а што се сачувало до наших дана. То су: текстови, књиге, предмети, грађевине, који су остали иза човека у прошлости. Без рада на проучавању остатака из прошлости нема ни историјске науке. Историјске изворе делимо на:

Jestedlai... znali

писане

материјалне

усмене

аудио-визуелне

... историјски извори представљају чаробан мост који спаја историчаре са временом које проучавају. Преко историјских извора историчари се упознају са прошлошћу и откривају тајне које она крије.

uk a

Личне исправе Лична карта нашег нобеловца Иве Андрића, издата у Београду, 15. јуна 1951. године. 8

ПИСАНИ ИСТОРИЈСКИ ИЗВОРИ

Писани историјски извори најбројнији су и најважнији за историчаре. Од тренутка када су изумели писмо, у IV миленијуму пре н. е., људи су почели да бележе најважније догађаје и све што им се дешавало. Оно што је записано, спада у писане историјске изворе: књиге, писма, дневници, рукописи, закони, документа из пословних односа људи, новине и штампа. Писани историјски извори чувају се у библи оте кама и архивима.

Књиге

o om

Плоча са клинастим писмом

Повеља цара Душана манастиру Хиландару из 1348. год

Уџбеници и ђачке свеске

uk a

Писма

Новине Сербске из 1813. године

Странице из дневника Ане Франк 9

ИСТОРИЈА ОКО НАС Библиотеке – места где се чувају књиге и штампа

Архиви – места где се чувају документа државних институција, значајних личности и организација

Овако се чувају документа у архиву

uk a

Најзначајнији архиви у Србији:

• Архив Србије у Београду – http://www.archives.org.rs • Историјски архив Београда – http://www.arhiv-beograda.org • Архив Југославије у Београду – http://www.arhivyu.gov.rs

Унутрашњост једне библиотеке Најзначајније библиотеке у Србији: • Народна библиотека Србије у Београду – http://www.nb.rs • Универзитетска библиотека Светозар Марковић у Београду – http://www.unilib.bg.ac.rs • Библиотека Матице српске у Новом Саду – http://www.bms.rs

Istra`iva~ki zadatak Покушај да пронађеш код куће писани историјски извор за историју твоје породице (документ, писмо, разгледницу са летовања, новински чланак...).  Опиши у неколико реченица извор који си одабрао/одабрала. О чему ти он говори?

МАТЕРИЈАЛНИ ИСТОРИЈСКИ ИЗВОРИ

материјалних историјских извора.

uk a

локалитет – место на коме се налазе археолошки остаци или историјски споменици

Историјско (културно) наслеђе једног народа представљају сви они остаци из прошлости, наслеђени од прошлих генерација, који се брижљиво чувају у садашњости како би били сачувани за будуће генерације. Историјско наслеђе се дели на материјално (грађевине, споменици, уметничка дела,...) и нематеријално (је зик – усмене традиције и изрази, обичаји, традиционални занати,...).

ИСТОРИЈСКО НАСЛЕЂЕ

Материјални историјски извори јесу предмети и грађевине из прошлости. Они су једини историјски извори за праисторију јер човек тада није знао да пише. Ова група историјских извора допуњује знања стечена проучавањем писаних историјских извора. У материјалне изворе спадају: предмети из свакодневног жи вота (одећа, одећа, обу ћа, оружје, ору ђе, по суђе, ), уметни чка дела новац), (сли слике, скулптуре, накит), куће, храмови, грађевине (ку Va`no! ). Чумостови, споменици). вају се у музе јима и на Археологија је местима на којима су нанаука која се бави стали – историјскo-археископавањем и олошким локалитетима. проучавањем

Saznaj vi{e

Кефренова пирамида

Старогрчки новац Остаци античких градова

Статуа првог римског цара Октавијана Августа 11

ИСТОРИЈА ОКО НАС Историјски (археолошки) локалитети – места старих градова, тврђава, споменика, грађевина

Виминацијум – остаци римског града и војног логора недалеко од Костолца http://www.viminacium.org.rs

Маузолеј (гробница) у Виминацијуму

uk a

Музеји – места где се чувају, проучавају и излажу материјални историјски извори

Народни музеј у Београду – једна од најзначајнијих културних установа у Србији http://www.narodnimuzej.rs

Изложбена поставка посвећена Првом српском устанку из збирке Војног музеја у Београду

Istra`iva~ki zadatak  Распитај се да ли у твом месту или у околини постоји неки значајан историјски споменик, музеј или историјски локалитет.  Направите одељењски пано који ће садржати фотографије и податке о значајним старим грађевинама и историјским споменицима у вашем месту.

УСМЕНИ ИСТОРИЈСКИ ИЗВОРИ

Уметнички приказ усменог историјског извора – Милош Обилић, Марко Краљевић и вила Равијојла (Паја Јовановић, 1906)

АУДИО-ВИЗУЕЛНИ ИСТОРИЈСКИ ИЗВОРИ Аудио-визуелни историјски извори спа дају у групу најмлађих историјских извора. Настали су крајем XIX и почетком XX века са појавом филма, фотографије и тонског бележења звука. У ову групу извора спадају: филмови, видео-записи, звучни записи, фотографије, интернет сајтови. Значајни су као извори за проучавање новије историје, односно историје XX века и времена у коме живимо. Ови извори су нам доступни путем филма, телевизије, радија и интернета.

Pove`i!

uk a

митови – измишљене приче о боговима, натприродним и чудноватим бићима; скуп митова једног народа чини митологију

легенде – измишљене приче о бајковитим доживљајима хероја и људских бића

Поред писаних и материјалних историјских извора, постоје и усмени историјски извори. То су: приче, песме, легенде, митови, народне умотворине, усмена сведочанства која су се генерацијама преносила са колена на колено. Српску народну традицију чини скуп фантастичних и бајковитих предања која су старији својим потомцима уз гусле приповедали крај кућног огњишта. За историјску науку усмена предања немају велики значај јер садрже само зрно историјске истине.

Српски језик и књижевност

Istra`iva~ki zadatak zadat tak

У млађим разредима учио/ учила си о народним епским песмама о Марку Краљевићу и осталим великим српским јунацима. Вук Стефановић Караџић прикупио је и забележио епске песме и народне умотворине српског народа. Захваљујући њему, упознали смо усмену традицију, коју је српски народ вековима неговао.

Пронађи на интернету документарни филм Крунисање краља Петра I Карађорђевића из 1904. године. Овај филм је данас најстарији сачувани филмски документ на Балкану. Изнеси своја запажања о филму.

Сцена из најстаријег српског филма Крунисање краља Петра I Карађорђевића из 1904. године

Фотографије из породичног албума 13

ovi

1) Објасни шта је прошлост. 2) Да ли је историја природна или друштвена наука? Објасни зашто. 3) На основу чега историчари долазе до сазнања о догађајима из прошлости? 4) Наведи врсте историјских извора.

Nau~ili smo

5) Која се врста историјских извора у науци сматра најважнијом за историчаре? Објасни зашто.

1. PRO[LOST



uk a

 Прошлост – догађаји који су се десили.

Историја је наука која проучава прошлост људског друштва. Она прати развој људског друштва у времену и простору.

 Историјски извори су остаци из прошлости помоћу којих долазимо

до сазнања о прошлим временима.

 Историјске изворе делимо на:  писане – књиге, писма, дневници, рукописи, закони, документа

из пословних односа људи, новине и штампа; чувају се у библиотекама и архивима;  материјалне – одећа, обућа, оружје, оруђе, посуђе, накит, новац, слике, фотографије, скулптуре, печати, грађевине, куће, храмови, мостови, споменици; чувају се у музејима и на местима на којима су настали (историјскo-археолошки локалитети);  усмене – приче, песме, легенде, народне умотворине, усмена сведочанства која су се генерацијама преносила са колена на колено;  аудио-визуелне – филмови, видео-записи, звучни записи, фотографије, интернет сајтови.

2. VREME Кључни појмови Хронологија – наука која помаже да разумемо начине рачунања времена у прошлости.

Podseti se!

Ера (хришћанска, муслиманска) – најдужи временски период који се рачуна од неког важног догађаја.

 Одреди датуме неких важних догађаја из свог живота.

1. Када си се родио/родила?

uk a

2. Када си кренуо/кренула у први разред?

У претходној лекцији научили смо да је историја наука која проучава прошлост људског друштва. Историја прати развој људи у времену и простору.

Време је значајно за проучавање прошлости јер морамо знати када се неки догађај одиграо. Најважнија временска одредница јесте датум. Датум се састоји од дана, месеца и године.

ХРОНОЛОГИЈА Хронологија је наука која нам помаже да одредимо када се неки догађај одиграо. Помаже нам да разумемо различите начине рачунања времена у прошлости. Данас рачунамо време од рођења Исуса Христа. Рођење Исуса Христа узима се за почетак хришћанске ере. Време које је протекло од рођења Исуса Христа називамо новом или нашом ером. Време које је протек ло пре рођења Исуса Христа нази ва мо старом ером, а за догађаје који су се тада одиграли кажемо да су били пре нове или наше ере. 15

Наука која помаже да разумемо начине рачунања времена у прошлости

ВРЕМЕ

ХРОНОЛОГИЈА година век деценија

Ера

временски период који се рачуна од неког важног догађаја (рођења Исуса Христа)

Миленијум

временски период од 1000 година

Век

временски период од 100 година

Деценија

временски период од 10 година 365 дана

Година

Време смо приказали помоћу ленте времена. Она нам олакшава сналажење у прошлости. Догађаје одређујемо у односу на годину рођења Исуса Христа. Године пре наше ере смештене су на ленти времена лево од рођења Исуса Христа. Рачунају се уназад, од стварања света.

лента времена – линија времена која нам помаже да се лакше сналазимо у времену, односно да одредимо када су се неки догађаји одиграли

uk a

Jeste li znali da...

миленијум

ера

Временске одреднице

... не постоји нулта година. Стара ера завршава се 31. децембра 1. године пре нове ере, а 1. јануара 1. године нове ере почиње наша ера.

Лента времена

ПРЕ НОВЕ ЕРЕ .

I МИЛЕНИЈУМ ПРЕ НОВЕ ЕРЕ 16

РАЧУНАЊЕ ВРЕМЕНА Први миленијум је трајао од 1. до 1000. године. Други миленијум је трајао од 1001. до 2000. године. Трећи миленијум је почео 2001. године, а завршиће се 3000. године.

Pitawa i zadaci

Први век је трајао од 1. до 100. године. Други век је трајао од 101. до 200. године. Трећи век је трајао од 201. до 300. године.

 Одреди ком миленијуму, веку и деценији припадају дате године.

• 89. година н. е. • 316. година н. е. • 1256. година н. е. • 1900. година н. е.

Десети век је трајао од 901. до 1000. године. Једанаести век је трајао од 1001. до 1100. године. Дванаести век је трајао од 1101. до 1200. године. Данас живимо у двадесет и првом веку, који је почео 2001. а завршиће се 2100. године.

Прва деценија почиње 1. а завршава се 10. годином. Друга деценија почиње 11. а завршава се 20. годином. Десета деценија почиње 91. а завршава се 100. годином.

uk a

Пример: Миленијум – 476. година припада првом миленијуму; – 1568. година припада другом миленијуму; – 2012. година припада трећем миленијуму. Век – 282. година припада трећем веку; – 1000. година припада десетом веку; – 2008. година припада двадесет и првом веку. Деценија – 86. година припада деветој деценији (првог века); – 1145. година припада петој деценији (дванаестог века); – 2001. година припада првој деценији (двадесет и првог века).

Миленијум, век, деценија

– 389. година припада деветој деценији, четвртог века, првог миленијума; – 1625. година припада трећој деценији, седамнаестог века, другог миленијума; – 2000. година припада десетој деценији, двадесетог века, другог миленијума.

НОВA ЕРA .

II деценија н. е. I деценија н. е.

I МИЛЕНИЈУМ НОВЕ ЕРЕ 17

НАЧИНИ РАЧУНАЊА ВРЕМЕНА У ПРОШЛОСТИ

прелазак пророка Мухамеда из Меке у Медину 622. г. – најважнији празник код муслимана; у Медини је Мухамед имао велики број присталица и ту је учврстио своју религију

У данашње време не рачунају сви народи све та време по хришћанској ери, од рођења Исуса Христа. Људи су и у прошлости рачунали време на различите начине. Обично су за полазну тачку рачунања времена узимали неки важан догађај из своје прошлости, и то би била полазна тачка за рачунање година и одређивања датума у њиховој ери. Стари Грци су рачунали време од првих ОлимпијVa`no! ских игара, одржаних 776. г. пре н. е. Стари Римљани су Важно је знати начине рачунали време од оснивања града Рима, 753. г. пре н. е. на које су поједини народи у прошлости Муслимани су рачунали време од преласка пророка Мурачунали време како хамеда из Меке у Медину, 622. г. н. е., и та година узима бисмо могли године из се за почетак муслиманске ере. Срби су у средњем веку њихове ере пребацити рачунали време од 5508. године пре н. е. Такво рачунана наш начин ње времена преузето је од Византије и представља хрирачунања времена. шћанско схватање године настанка света.

муслимани – припадници једне од највећих светских религија – ислама, коју је основао пророк Мухамед

uk a

Како ћемо израчунати колико је година прошло између два догађаја? Ако су се догађаји одиграли у овиру исте ере, одузимамо од веће године мању. Пример Колико је времена протекло од првих Олимпијских игара до оснивања Рима? 776. г. п. н. е. (прве Олимпијске игре) – 753. г. п. н. е. (оснивање Рима) = 23 године Пример Колико је времена протекло од Мухамедовог преласка из Меке у Медину до 2000. године? 2000 – 622 (Мухамедов прелазак из Меке у Медину) = 1378 година Ако су се догађаји одиграли у овиру различитих ера, сабирамо године. Пример Колико је времена протекло од првих Олимпијских игара до Мухамедовог преласка из Меке у Медину? 776 (п. н. е.) + 622 (н. е.) = 1389 година

Временска линија

776. г. пре н. е.

753. г. пре н. е.

1. г.

622. г. н. е.

2012. г. н. е.

vi no

1) Шта је хронологија?

2) Како данас рачунамо време? 3) У чему је разлика између хришћанске и муслиманске ере? 4) Како су стари Грци рачунали време у прошлости?

5) Зашто је важно познавати начине рачунања времена разних народа у прошлости?

Nau~ili smo

2. VREME

uk a

 Хронологија је наука која се бави одређивањем времена у коме се збио неки догађај. То је помоћна историјска наука која нам помаже да разумемо различите начине рачунања времена у прошлости.  Данас рачунамо време од рођења Исуса Христа – хришћанска ера.

ОСНОВНЕ ВРЕМЕНСКЕ ОДРЕДНИЦЕ

временски период који се рачуна од неког важног догађаја (рођења Исуса Христа)

Ера Миленијум

временски период од 1000 година

Век

временски период од 100 година

Деценија

временски период од 10 година

Година

365 дана

Народ

Начин рачунања времена у прошлости

Стари Грци

Рачунају време од првих Олимпијских игара, одржаних 776. г. пре н. е.

Стари Римљани

Рачунају време од оснивања града Рима, 753. г. пре н. е.

Срби у средњем веку

Рачунају време од библијског стварања света, 5508. г. пре н. е.

Народи муслиманске вероисповести

Рачунају време од преласка пророка Мухамеда из Меке у Медину, 622. г. н. е. – тада почиње муслиманска ера. 19

3. ISTORIJA – NAUKA O PRO[LOSTI

Кључни појмови

ПЕРИОДИЗАЦИЈА ИСТОРИЈЕ

Историја – наука о прошлости људског друштва. Херодот – грчки историчар из V века пре н. е., познатији као „отац историје”. Појава писма (IV миленијум пре н. е.) – важна прекретница у развоју људског друштва, означила је крај праисторије и почетак историје.

uk a

• Стари век – временски период од открића писма (IV миленијум п. н. е.) до пропасти Западног римског царства (V век н. е.). • Средњи век – временски период од пропасти Западног римског царства (V век) до Колумбовог открића Америке (XV век). • Нови век – временски период од Колумбовог открића Америке (XV век) до завршетка Првог светског рата (XX век). • Савремено доба – временски период од завршетка Првог светског рата (XX век) до нашег времена.

Историја – наука о прошлости 20

Podseti se! 1. Шта је историја? 2. Објасни шта су историјски извори. 3. Шта проучава хронологија?

Од најстаријих времена људи су имали потребу да записују догађаје из прошлости. Бележили су најзначајнија дешавања из живота владара, ратове и освајања, али и догађаје из свакодневног живота: како су се облачили, шта су јели, описивали су богове у које су веровали... Навели смо да историја није само препричавање прича из прошлости. Историја је наука која покушава да објасни прошлост људског друштва и да нам помогне да је разумемо. Уз помоћ историјских извора историчари настоје да објасне како и зашто су се неки догађаји одиграли. Притом постављају многа питања: Ко? Шта? Где? Како? Зашто? Задатак историчара је да испитају догађаје, да утврде чињенице и да дају одговоре на сва питања која се о историјским догађајима постављају. Питај наставника о свему што те занима – радозналост је један од путева који воде до знања.

ХЕРОДОТ „ОТАЦ ИСТОРИЈЕ”

uk a

Грчки историчар Херодот сматра се „оцем историје”.. Херодот је живео у V веку пре н. е. и написао је прво историјско дело, под насловом Историја. Сматрамо га првим историчарем јер своје приповедање није заснивао на пуком препри ча вању, већ је насто јао да открије узроке (због чега се нешто десило) и последице (шта је уследило). Херодот је писао на основу онога што је чуо или што му је неко причао на путовањима.

Херодот

Va`no! Херодота сматрамо „оцем историје” и оснивачем историјске науке јер је први настојао да објасни узроке и последице онога о чему пише, тј. зашто се неки догађај одиграо и шта је потом уследило.

Istra`iva~ki zadatak Истражи на интернету основне Херодотове биографске податке:  пронађи слике или илустрације везане за овог славног историчара;  опиши у неколико реченица његов живот и значај његовог рада. На основу резултата истраживања направи плакат на хамеру за школски пано.

критички – у историјској науци критички приступ значи да историчар мора да провери све податке и да добро проучи историјске изворе како би дошао до истине

ПОДЕЛА ПРОШЛОСТИ ПЕРИОДИЗАЦИЈА период – раздобље – доба – прошлост људског друштва подељена је на историјске целине које се међусобно разликују прекретница – појава или догађај после кога настају крупне историјске промене

Периодизација историје јесте подела прошлости на временска раздобља. Издвојили смо посебне периоде људске историје, а сваки има одређене особине које га одвајају од ранијих и каснијих раздобља. Почетак и крај сваког историјског периода историчари су одредили пре ма значај ним догађајима који представљају важне историјске прекретнице у развоју друштва. Прекретнице у развоју људског друштва јесу важни историјски догађаји након којих настају крупне историјске промене. Прошлост смо поделили на праисторију и историју. Откриће писма средином IV миленијума пре н. е. важна је историјска прекретница која дели праисторију од историје.

ПОМОЋНЕ ИСТОРИЈСКЕ НАУКЕ

Saznaj vi{e

uk a

Помоћне историјске науке углавном проучавају историјске изворе. То су научне дисциплине које помажу историчарима да боље објасне историјске изворе које истражују. Њихов основни задатак јесте да утврде време настанка историјског извора и да ли је аутентичан или лажан (фалсификат). Неке од помоћних историјских наука јесу: дипломатика, која проучава писане историјске изворе (писма, документе, уговоре и др.), нумизматика, која проучава стари новац, хералдика, која се бави грбовима и др.

Pitawa i zadaci

 Линијама повежи предмет проучавања

помоћних историјских дисциплина које смо помињали у претходним лекцијама.

а) Археологија

б) Хронологија

 проучава начине рачунања времена у прошлости  проучава поштанске марке  ископава и проучава материјалне историјске изворе.

Цртеж пронађен у једној староегипатској гробници: приказани су писари како пописују приносе током жетве

ПРОШЛОСТ ПРАИСТОРИЈА

историјска прекретница

Стари век IV миленијум пре н. е. – V век н. е.

појава писма – пад Западног римског царства

Средњи век V–XV век

пад Западног римског царства – Колумбово откриће Америке

Нови век XV–XX век

Колумбово откриће Америке – крај Првог светског рата

Савремено доба од XX века

крај Првог светског рата до данас

Va`no!

време трајања

uk a

Настанак писма је важна историјска прекретница. Људи су научили да читају и пишу, бележе важне догађаје из своје прошлости. Тиме је дошло до напретка људског друштва. Појава писаних историјских извора, проналаском писма око 3500 година пре н. е., означила је почетак историјског доба или историје.

појава писма

3500. г. пре н. е.

3000. г. пре н. е.

2000. г. пре н. е.

савремено доба – модерно доба које је обележио напредак науке и технике, време у коме живимо крај Првог светског рата

Праисторија је најдужи период прошлости. Почиње појавом првог човека на Земљи, а завршава се открићем писма средином IV миленијума пре н. е. (око 3500. године пре н. е.).

ИСТОРИЈА

откриће 1918. г. Америке

пад Западног римског царства

1492. г.

476. г.

рођење Исуса Христа

1. г. 1000. г. пре н. е.

1. г.

1000. г.

2000. г.

Лента времена поделе историје 23

ovi

1) Објасни шта је предмет проучавања историје као науке. 2) Зашто грчког историчара Херодота сматрамо „оцем историје”? 3) Објасни шта је периодизација.

4) Који догађај смо узели за важну историјску прекретницу, почетак историјског доба?

5) Одреди најдужи период људске историје. Колико година траје?

Настанак писма

uk a

Херодот

3. ISTORIJA – NAUKA O PRO[LOSTI

Отац историје. Настоји да објасни догађаје и да утврди њихову узрочно-последичну везу. Настанак писма је важна историјска прекретница. Проналазак писма, средином IV миленијума пре н. е., означио је почетак историјског доба или историје.

Nau~ili smo

 Прошлост се дели на праисторију и историју (историјско доба).  Историјско доба:



стари век (од 3500 пре н. е. до 476. н. е.)



средњи век (од V до XV века)



нови век (од XV до XX века)



савремено доба (од XX века до данас)

4. ОСНОВНЕ ОДЛИКЕ ПРАИСТОРИЈЕ

uk a

Праисторија је најстарије раздобље људске прошлости. Трајала је од појаве првог човека на Земљи до открића писма у IV миленијуму пре н. е. Научници су открили да је први човек настао на простору данашње Африке пре више милиона година. Ходао је погрбљен, тело му је било обрасло длаком, имао је дуге руке и избачену вилицу. Живео је слично животињама, лутајући дивљином у потрази за храном. У то време је владало ледено доба. Земља је била прекривена дебелим слојем леда. За нашег далеког претка живот је био стална борба са природом, са дивљим животињама, хладноћом, ветровима и поплавама. Такав живот и непрестана борба омогућили су му да се стално прилагођава променљивим условима природе. Британски научник Чарлс Дарвин сматрао је да не опстаје најинтелигентнија, нити најјача врста, већ она која се најбоље прилагођава променама. Човек је напредовао од ловца и пастира, проналазача ватре и вештог грнчара до бића које осећа потребу да живи у организованом друштву, које поседује способност да се вине са Земље и спусти на Месец.

клима – поднебље, стање једне области или предела условљено температуром, влагом, падавинама, ветровима и сл.

ледено доба – раздобље у коме је дошло до снижавања температуре на Земљи, што је за последицу имало стварање леденог покривача на планети

PRAISTORIJA

Pove`i! Географија и биологија  Подсети се шта си на часовима географије сазнао/сазнала о настанку планете Земље.  Наведи шта си на часовима биологије научио/научила о настанку човека. 25

4. OSNOVNE ODLIKE PRAISTORIJE

Кључни појмови Праисторија – најстарији период прошлости људског друштва. Откриће ватре – најважније човеково откриће из старијег каменог доба.

Камено доба – период праисторије у коме је човек користио оруђа и оружја од камена; дели се на старије и млађе.

Откриће метала – важна прекретница у развоју људског друштва из млађег каменог у метално доба. Метално доба – период праисторије у коме је човек користио предмете од метала.

Појава земљорадње – у млађем каменом добу човек је научио да узгаја биљне културе и да обрађује земљу. Појава сточарства – у млађем каменом добу човек је научио да узгаја животиње.

uk a

Појава занатства – у металном добу човек је научио да обликује и израђује предмете од метала.

ЖИВОТ, ЗАНИМАЊА И ПРОНАЛАСЦИ ЉУДИ У ПРАИСТОРИЈИ Цртеж из пећине Ласко, Француска 26

ПОДЕЛА ПРОШЛОСТИ ПРАИСТОРИЈА КАМЕНО ДОБА

бакарно, бронзано и гвоздено доба

од појаве првог човека до 6000. г. пре н. е.

од 6000. г. пре н. е. до 3500. г. пре н. е.

Према врсти материјала од кога је човек правио оружја и оруђа, праисторију смо поделили на два периода: камено (старије и млађе) и метално доба. У старијем каменом добу човек је правио предмете од грубо тесаног камена. Ударао је камен о камен и обликовао врхове за копља, стреле и камене секире које је користио у лову. Селио се са једног места на друго. Стално је био у покрету у потрази за новим налазиштем хране и за топлијом климом. До хране је долазио ловом, Камене секире риболовом и сакупљањем плодоиз старијег каменог доба ва које би нашао у својој околини. Живео је у пећини, природном станишту, у које би се склањао од хладноће. Најстарија људска заједница назива се чопор или хорда. Људи су се окупљали у чопоре јер су се у групи успешно бранили од напада дивљих животиња и лакше су долазили до хране. Највеће откриће човека старијег ка меног доба јесте ватра. Откриће ватре је унапредило квалитет живота. Наши преци су ватром могли да се заштите од дивљих животиња, да се загреју, да припреме укусну храну и сл.

од 3500. г. пре н. е. до данас

Podseti se! 1. Како смо поделили прошлост људског друштва? 2. Која је важна прекретница која раздваја праисторију од историје?

uk a

стари, средњи, нови век и савремено доба

млађе камено доба

старије камено доба

ИСТОРИЈА

МЕТАЛНО ДОБА

Човек пали ватру у пећини 27

УМЕТНОСТ НА ЗИДОВИМА ПЕЋИНА

Saznaj vi{e

На зидовима пећина старијег каменог доба пронађени су трагови најстаријих уметника праисторије. Наши далеки преци осликавали су зидове пећина у којима су живели прелепим сликама животиња и сценама из лова. Сликали су природним бојама животиње које су ловили: бизоне, мамуте, биволе, дивље коње, јелене и др. Да ли су цртали животиње само да би украсили свој животни про стор крај пећинске ватре или су имали друге разлоге? Највероватније су у питању били верски ритуали. Веровали су да ће се, ако животиње насликају, оне заиста и појавити и бити њихов плен у лову.

Jestedlai... znali

uk a

Бизон из Алтамире, пећине на простору данашње Шпаније. Алтамира је пећина најпознатија по зидном сликарству из старијег каменог доба. Праисторијски уметници из Алтамире сликали су искључиво животиње које су ловили.

. . . су номади народи, или племена, који не прихватају седелачки начин живота, већ се стално селе и путују у потрази за новим стаништима? Номадска племена и народи баве се ловом, риболовом, али и сточарством. У данашњем свету постоје многи народи који живе оваквим начином живота, сличним као у праисторији. Истражи на интернету који су то народи, где живе и чиме се баве. 28

У млађем каменом добу човек је правио пред мете од фино те саног камена. Камен је брусио и обрађивао, бушио на њему рупе и правио отворе за дршку камене секире. На станио се на ме сту погодном за живот и није се више селио. Припитомио је животиње (говеда, овце, козе и др.). Уместо ло вом, по чео је да се ба ви сточарством. Када је научио да узгаја биљке, развио је земљорадњу. Правио је колибе од прућа, куће укопане у земљу – земунице и куће на води – сојенице. Живео је у оквиру племена са својом породицом и ро ђа цима. Људска зајед ни ца заснована на крвном сродству назива се родовска заједница.

Унутрашњост земунице

племе – људска заједница чији су чланови у крвном сродству

Живот у племенској заједници

Лов на мамута

uk a

У металном добу човек је пра вио предмете од метала. Према врсти метала коју је користио, метално доба смо поделили на бакарно, бронзано и гвоздено. Научио је да уз помоћ ват ре у пећима топи руду и минерале и развија ру дарство. Правио је раз не предмете од метала: оружје, оруђе, накит, посуђе и сл. Обликовањем и израдом предмета од метала настало је занатство. Са повећањем обима и врста послова, људи почињу да размењују производе. На пример, Оружје из бронзаног доба сточари су трампили месо, кожу лој – маст говеда и оваца животиња и лој за свеће са занатли јама за њихове која се користила за занатске рукотворине, накит, оружје, посуђе. Тако је производњу свећа настао најстарији облик трговине – трампа. Највеће откриће човека ме талног до ба јесте точак. Точак је омогућио лакши пренос робе и терета са једног места на друго. Уз помоћ грнчарског точка развија се грн чар ство, обликовање Va`no! предмета од меке глине. Правили су посуде и ћупове и украшавали их разним бојама. Најважније откриће човека праисторије јесте писмо. Настало је у IV миленијуму пре н. е. (око 3500. године пре н. е.). Откриће писма је важна прекретница у историји развоја људског друштва јер се тада завршава праисторија и почиње историјско доба.

Глинени бокал из гвозденог доба

Jestedlai... znali

. . . је пас прва животиња коју је човек припитомио још у старијем каменом добу? Ловци су користили пса за помоћ приликом лова. Зато се каже да је пас најстарији и најбољи човеков пријатељ.

Saznaj vi{e

ПРАИСТОРИЈСКА НАЛАЗИШТА У СРБИЈИ Праисторијске културе на простору Ср бије из ник ле су на оба лама и у близини реке Дунав. То су Лепенски вир код Доњег Милановца у Ђердапској клисури, Винча код Београда и Старчево код Панчева.

Лепенски вир је ри барско на сеље из млађег каменог доба. Културу Лепенског вира истражио је наш чувени археолог Драгослав Срејовић.

Старчевачка култу ра потиче из млађег каменог доба. Старчевци су се бавили земљорадњом и сточарством. Вин чанска култура је би ла најнапред нија праис торијска култура у Ев ропи, познавали су производњу метала – бакра.

Фигура од глине из Винче

uk a

Прародитељка – фигура из Лепенског вира

Pitawa i zadaci

Повежи појмове из праисторије са одговарајућим периодом.

 лов, риболов и сакупљање плодова  занатство и трговина  земљорадња и сточарство 2)

  

метално доба старије камено доба млађе камено доба

Пронађи појмове који се односе на тековине праисторије које људи користе и данас у савременом друштву и подвуци их.

пољопривреда

трговина

моторна возила

занатство

сточарство

електрична енергија

ПРАИСТОРИЈСКА НАЛАЗИШТА НА ТЕРИТОРИЈИ СРБИЈЕ

uk a

Археолошко налазиште у Винчи

Археолошко налазиште Лепенски вир

Istra`iva~ki zadatak

Пронађи на интернету или у школској медијатеци документарни филм Одисеја врсте. У филму можеш видети настанак човека и његову борбу за опстанак. Тема филма је развој људског друштва у најстаријем периоду људске прошлости. Покушај да уочиш који су кључни моменти у развоју човека и људског друштва у праисторији. Запази по чему се човек разликује и шта га одваја од животиња. Разговарај о томе са наставником/наставницом на наредном часу или на додатној настави.

ovi

1) На основу чега је извршена подела праисторије? 2) Уочи разлике између најстаријих облика људске заједнице: чопора и родовског друштва. 3) Наведи која су најважнија открића човека праисторије. У чему је њихов значај?

4) Закључи шта је условило да се човек трајно настани на једном месту у млађем каменом добу.

smo

li Nau~i

5) Наброј археолошке локалитете на територији Србије.

4. OSNOVNE ODLIKE PRAISTORIJE

uk a

Старије камено доба

Метално доба

Време трајања

од појаве првог човека до око 6000. г. пре н. е.

Друштво

чопор или хорда

родовско друштво

Занимања

лов и сакупљање плодова

сточарство и земљорадња

занатство и трговина

Оруђе и оружје

предмети од грубо тесаног камена

предмети од фино тесаног камена

предмети од метала

Станиште

пећина

колибе, сојенице и земунице

Открића

ватра

метал

Млађе камено доба

од око 6000. г. пре н. е. до открића писма

точак и писмо

STARI VEK

Прошлост људског друштва дели се на праисторију и историју. Откриће писма представља прекретницу која је означила крај праисторије и почетак историје. Стари век је период прошлости који почиње открићем писма средином IV миленијума пре н. е. и завршава се падом Западног римског царства 476. године н. е. У оквиру ове наставне теме сазнаћеш о државама, друштвима и културама народа старог века. У њих спадају: Стари исток (Египат, државе Месопотамије, Персија, Феникија, Израел);

античка Грчка;

хеленизам;

антички Рим.

uk a

Најстарији историјски период прошлости људског друштва често се назива антика или античка цивилизација. У свакодневном говору и литератури сретаћеш се са појмом антика, који се употребљава уместо термина стари век. Тај појам се односи на европске цивилизације настале на обалама Средоземног мора – стару Грчку и Рим. У ширем смислу, антика означава и давно прошло време, далеку прошлост, нешто што је било веома давно.

3000.

IV мил. п. н. е. г. п. н. е.

III мил. п. н. е.

Лента времена старог века 2000.

г. п. н. е.

II мил. п. н. е.

1000.

г. п. н. е.

I мил. п. н. е.

1. г.

I мил. н. е.

СТАРИ РИМ ХЕЛЕНИЗАМ СТАРА ГРЧКА СТАРИ ИСТОК Од открића писма средином IV миленијума п. н. е. до освајања Александра Великог у IV веку п. н. е.

Од настанка минојске цивилизације у III миленијуму п. н. е. до пада Грчке под римску власт 146. г. п. н. е.

Од доласка на власт Александра Великог 336. г. п. н. е. до пада последње хеленистичке државе Египта под римску власт 30. г. п. н. е.

Од оснивања Рима 753. г. п. н. е. до пропасти Западног римског царства 476. г. н. е. 33

STARI ISTOK 6.

КУЛТУРА НАРОДА СТАРОГ ИСТОКА

ОСНОВНА ОБЕЛЕЖЈА СТАРОГ ИСТОКА

Стари исток сматрамо колевком цивилизације. На том простору развили су се најповољнији услови за живот и за настанак првих организованих људских заједница. У долинама великих река и у близини мора настале су прве државе и друштва. На том подручју људи су створили прво писмо, точак, настали су први градови и државе, законици и царства. Територија Старог истока простирала се на западу од Мале Азије (данашња Турска) и Египта, преко Феникије и државе Јевреја на источној обали Средоземног мора (данашња Сирија, Либан, Израел, Палестина и Јордан), а на истоку обу хвата Месопотамију и Персију (данашњи Ирак, Сирија и Иран).

uk a

цивилизација – виши степен развоја људског друштва; у односу на праисторијско, цивилизовано друштво користи писмо, поседује виши степен знања, има организовану државну управу

ЕГИПАТ

Saznaj vi{e

МЕСОПОТАМИЈА

ПЕРСИЈА 34

Најстарије цивилизације настале су на простору Старог истока. Међутим, и у другим деловима света развијају се напредне цивилизације. Најпознатије су у долини реке Инд, индијска цивилизација, и у долинама река Јанценгјанг и Хоанхо, кинеска цивилизација.

Фараон Менес уједињује Египат око 3000. г. пре н. е.

Сумери су око 3500. г. 3500. г. пре н. е. пре н. е. створили писмо

3000. г. пре н. е.

Саргон I, владар Акада, покорио је Сумер у XXIV в. XXIV веку пре н. е. пре н. е.

Вавилонски XVIII в. владар пре н. е. Хамураби донео је законик у XVIII веку пре н. е.

КАРТА СТАРОГ ИСТОКА

Pove`i! Географија

 Упореди историјску карту Старог истока и данашњу карту. Наведи које се данашње државе налазе на простору некадашњих држава Старог истока.

uk a

КАРТА ДАНАШЊИХ ДРЖАВА НА ПРОСТОРУ СТАРОГ ИСТОКА

Рамзес II, фараон XVIII в. из XIII века пре н. е. пре н. е.

VII в. пре н. е.

Асирско царство доживело je врхунац у VII веку пре н. е.

VI в. пре н. е.

30. г. пре н. е.

Персијанци постају владари Месопотамије у VI веку пре н. е.

Кир Велики – VI век пре н. е.

Римљани освајају Египат 30. г. пре н. е.

VI в. пре н. е.

Александар Велики осваја Персију у IV веку пре н. е.

IV в. пре н. е.