Историја 5, радна свеска са историјском читанком за пети разред основне школе

АЛЕКСАНДАР ТОДОСИЈЕВИЋ

o

RADNA SVESKA SA ISTORIJSKOM ^ITANKOM

Ed

uk a

pr om

ЗА ПЕТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

АЛЕКСАНДАР ТОДОСИЈЕВИЋ

РАДНА СВЕСКА СА ИСТОРИЈСКОМ ЧИТАНКОМ за пети разред основне школе

Главни уредник Одговорни уредник Предметни уредник

Доц. др Наташа ФИЛИПОВИЋ Моња ЈОВИЋ Гордана МАРКОВИЋ, професорка историје Иванка МАРКОВИЋ, професорка историје Драгољуб ИЛИН, професор историје

Аутор и уредник карата

pr om

o

Рецензенти

Проф. др Бошко ВЛАХОВИЋ

Др Милена ПАНИЋ

Картографски извор

Републички геодетски завод

Лектор

Споменка ТРИПКОВИЋ

ЕДУКА д.о.о. Београд Ул. Змаја од Ноћаја 10/1 Тел./факс: 011/3287 277; 3286 443; 2629 903 Сајт: www.eduka.rs; имејл: eduka@eduka.rs

Ed

Издавач

Марио ЛАМПИЋ Студио за графички дизајн LATERNA MEDIA

uk a

Дизајн

За издавача

Штампа

Проф. др Бошко ВЛАХОВИЋ, директор Цицеро, Београд

Републички геодетски завод Републике Србије је решењем бр. 034-01-1-100/2018 од 13.09.2018. године дао сагласност за издавање и стављање у промет ове публикације са картографским садржајем.

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 37.016:94(075.2)(076.1) ТОДОСИЈЕВИЋ, Александар, 1977Радна свеска са историјском читанком : за пети разред основне школе / Александар Тодосијевић ; [аутор карата Милена Панић].

- Изд. 1. - Београд : Eduka, 2018 (Београд : Цицеро). - 105 стр. : илустр. ; 26 cm Тираж 3.000.

Издање бр.: 1, Београд, 2018. година

ISBN 978-86-6013-359-7 1. Dr. up. stv. nasl.

Тираж: 3000

COBISS.SR-ID 267909388

Директор Завода за унапређивање образовања и васпитања одобрио је издавање и употребу овог додатног наставног средства Решењем број: 1098-3/2018. Није дозвољено: репродуковање, дистрибуција, објављивање, прерада или друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму или поступку, укључујући и фотокопирање, штампање или чување у електронском облику, без писмене дозволе издавача. Наведене радње представљају кршење ауторских права.

© Едука д.о.о., 2018

2

SADR@AJ

o

ПРОШЛОСТ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

pr om

ВРЕМЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

ИСТОРИЈА, НАУКА О ПРОШЛОСТИ . . . . . . . . . . . 15

uk a

ОСНОВНЕ ОДЛИКЕ ПРАИСТОРИЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 ОСНОВНА ОБЕЛЕЖЈА СТАРОГ ИСТОКА . . . . . . . . . . . . . . . . 25

Ed

КУЛТУРА НАРОДА СТАРОГ ИСТОКА . . . . . . . . . . . . . . . . 31 НАЈСТАРИЈИ ПЕРИОД ГРЧКЕ ИСТОРИЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . 38 ГРЧКИ ПОЛИСИ – СПАРТА И АТИНА

. . . . . . . . . . . . . . . 46

ГРЧКО-ПЕРСИЈСКИ РАТОВИ И ПЕЛОПОНЕСКИ РАТ . . . . . . . . . . . . 50 ГРЧКА КУЛТУРА . . . . . . . . . . . . . . . . . 55 3

ХЕЛЕНИСТИЧКО ДОБА И ЊЕГОВА КУЛТУРА . . . . . . . . . . . . . . 62 . . . . . . . . . . . . . . . 69

o

ПОСТАНАК РИМА

pr om

РИМ – СВЕТСКА СИЛА СТАРОГ ВЕКА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76

РИМ У ДОБА ЦАРСТВА . . . . . . . . . . . . 81 РИМСКА КУЛТУРА . . . . . . . . . . . . . . . 88

uk a

ХРИШЋАНСТВО . . . . . . . . . . . . . . . . . 94

Ed

ПАД ЗАПАДНОГ РИМСКОГ ЦАРСТВА . . . . . . . . . . . . . . 101

4

PRO[LOST 1. PROVERI SVOJE ZNAWE 1. Попуни празна поља у табели. Догађаји који су се десили.

o

САДАШЊОСТ

2. Допуни реченице.

pr om

Догађаји који ће се десити.

Историја је наука која се бави проучавањем ___________________________________ људског друштва.

uk a

3. Заокружи слово испред тачног одговора. Шта су историјски извори?

Историјски извори су остаци из времена у коме живимо помоћу којих долазимо до сазнања о прошлим временима.

Ed

а) б)

Историјски извори су остаци из прошлости помоћу којих долазимо до сазнања о прошлим временима.

в)

Историјски извори су остаци из прошлости помоћу којих долазимо до сазнања о ономе што ће се десити у будућности.

4. Наведи поделу историјских извора. __________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________ 5

5. Повежи линијама појмове који су у вези.  Писани извори  Материјални извори  Усмени извори  Аудио-визуелни извори

 посуђе, накит, новац  филмови, звучни записи  књиге, писма, дневници  приче, песме, легенде

Ed

uk a

pr om

o

6. Поред писаних историјских извора упиши знак ×.

7. Повежи линијама врсте историјских извора са местима на којима се чувају. а) књиге б) оружје, оруђе, одећа в) документа 6

 музеј  архив  интернет  библиотека

8. Заокружи слово испред тачног одговора. Како се назива наука која се бави ископавањем и проучавањем материјалних остатака из прошлости? а)

биологија

б)

археологија

в)

архивистика

г)

нумизматика

pr om

o

9. Ако је тврдња тачна, заокружи ДА, а ако је нетачна, заокружи НЕ. а) Писани историјски извори су важни за проучавање праисторије. ДА

НЕ

б) Материјални историјски извори су важни за проучавање праисторије. НЕ

uk a

ДА

в) Усмени историјски извори су епске народне песме, бајке, легенде. ДА

НЕ

Ed

г) Аудио-визуелни историјски извори преносе се са колена на колено. ДА

НЕ

10. Повежи линијама одговарајуће тврдње са врстом извора на коју се односе.  усмени

историјски извори

 Постоје само за новију историју, XX и XXI век.

 Чувају се на местима до којих је тешко доћи.

 аудио-визуелни

историјски извори

 Приповедају о фантастичним и

бајковитим догађајима, у њима има само зрно историјске истине.

7

2. ZADATAK Попуни табелу тако што ћеш уписати историјске изворе у одговарајућа поља и навести места на којима се они чувају. НАВЕДИ ПРИМЕРЕ

Ed

uk a

pr om

Писани

Материјални

МЕСТА НА КОЈИМА СЕ ЧУВАЈУ

o

ВРСТА ИЗВОРА

3. ISTRA@IVA^KI ZADATAK

Направи пано на коме ћеш приказати неки значајан догађај из прошлости своје породице. Приликом израде паноа, користићеш различите историјске изворе: фотографије из породичног албума, писма, документе, сведочанства чланова породице (мама, тата, бака, дека...) и сл.

8

VREME 1. PROVERI SVOJE ZNAWE 1. Допуни реченице. Наука која нам помаже да одредимо време када се одиграо неки догађај назива се

o

__________________________________________________________________.

pr om

2. Упиши на линије из којих делова се састоји датум.

_______________________, _________________________, _______________________.

а) ера

uk a

3. Повежи линијама називе временских периода са њиховим трајањем.  период од 1000 година

б) миленијум

 период од 10 година

в) век

 период од 365 дана

Ed

г) деценија д) година

 период од 100 година  временски период рачунања времена од неког важног догађаја

4. Заокружи слово испред тачног одговора. а)

Нова ера завршава се 31. децембра 1. године пре нове ере, а 1. јануара 1. године нове ере почиње стара ера.

б)

Стара ера завршава се 31. децембра 1. године пре нове ере, а 1. јануара 1. године нове ере почиње наша ера.

в)

Стара ера завршава се 1. јануара 1. године пре нове ере, а 31. децембра 1. године нове ере почиње наша ера.

9

5. Поред године упиши век којем припада. _____________________

345.

_____________________

800.

_____________________

1401.

_____________________

2008.

_____________________

o

12.

pr om

6. Попуни празна места у табели.

Одреди ком миленијуму, веку и деценији припадају дате године. ГОДИНА

МИЛЕНИЈУМ

100.

1896.

2000.

Ed

2001.

ДЕЦЕНИЈА

uk a

589.

ВЕК

7. Израчунај.

а) Колико је година протекло од оснивања града Рима до данас? __________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________ б) Колико је година протекло од 800. године наше ере до данас? __________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________ 10

8. Попуни празна места у табели. НАРОД

НАЧИН РАЧУНАЊА ВРЕМЕНА

Византинци и Срби у средњем веку

Рачунају време од хришћанског схватања године настанка света 5508. године пре н. е. Рачунају време од оснивања града Рима 753. пре н. е.

o

Стари Грци

pr om

Рачунају време од преласка пророка Мухамеда из Меке у Медину 622. н. е. Узима се за почетак муслиманске ере.

9. Заокружи тачан одговор.

Прве Олимпијске игре одржане су 776. године пре н. е.

Прве Олимпијске игре одржане су у првој половини VIII века пре н. е.

б)

Прве Олимпијске игре одржане су у другој половини VIII века пре н. е.

в)

Прве Олимпијске игре одржане су средином VIII века пре н. е.

Ed

uk a

а)

10. Заокружи ДА ако је тврдња тачна, а НЕ ако је нетачна. а) Рачунање времена од рођења Исуса Христа назива се хришћанска ера. ДА

НЕ

б) Рачунање времена од оснивања Рима назива се муслиманска ера. ДА

НЕ

в) Године пре наше ере бројимо уназад од већих ка мањим. ДА

НЕ

г) Нулта година узима се за рођење Исуса Христа. ДА

НЕ 11

2. VREMENSKE TABELE нова ера

стара ера

1. миленијум

1–1000. године

1000–1. године

2. миленијум

1001–2000. године

2000–1001. године

3. миленијум

2001–3000. године

3000–2001. године

ТАБЕЛА ВЕКОВА

нова ера

стара ера

1. век

1–100. године

100–1. године

2. век

101–200. године

4. век 5. век 6. век 7. век

201–300. године

300–201. године

301–400. године

400–301. године

401–500. године

500–401. године

501–600. године

600–501. године

601–700. године

700–601. године

701–800. године

800–701. године

uk a

8. век 9. век

801–900. године

900–801. године

10. век

901–1000. године

1000–901. године

11. век

1001–1100. године

1100–1001. године

12. век

1101–1200. године

1200–1101. године

13. век

1201–1300. године

1300–1201. године

14. век

1301–1400. године

1400–1301. године

15. век

1401–1500. године

1500–1401. године

16. век

1501–1600. године

1600–1501. године

17. век

1601–1700. године

1700–1601. године

18. век

1701–1800. године

1800–1701. године

19. век

1801–1900. године

1900–1801. године

20. век

1901–2000. године

2000–1901. године

21. век

2001–2100. године

2100–2001. године

Ed 12

200–101. године

pr om

3. век

o

ТАБЕЛА МИЛЕНИЈУМА

3. RIMSKI BROJEVI Римски систем бројева има 7 цифара: I V X L C D M

– – – – – – –

1 5 10 50 100 500 1000

o

Бројеви се граде тако што се сабирају и одузимају (кад је мања цифра испред веће).

pr om

Нпр.: XV – 15; XIX – 19; XXI – 21; IC – 99; CI – 101; CL – 150; XM – 990; MX – 1010; MCM – 1900; MCMLXXXII – 1982; MM – 2000; MMXI – 2011... РИМСКИ БРОЈЕВИ

АРАПСКИ БРОЈЕВИ

РИМСКИ БРОЈЕВИ

1

I

21

XXI

2

II

30

XXX

3

III

40

XL

4

IV

50

L

V

60

LX

VI

70

LXX

VII

80

LXXX

VIII

90

XC

IX

100

C

10

X

200

CC

11

XI

300

CCC

12

XII

400

CD

13

XIII

500

D

14

XIV

600

DC

15

XV

700

DCC

16

XVI

800

DCCC

17

XVII

900

CM

18

XVIII

1000

M

19

XIX

2000

MM

20

XX

5 6 7 8

Ed

9

uk a

АРАПСКИ БРОЈЕВИ

13

4. AKO NISTE ZNALI... МЕРЕЊЕ ВРЕМЕНА КРОЗ ИСТОРИЈУ

Ed

uk a

pr om

o

Сат или часовник је инструмент за мерење времена и један је од најстаријих изума човечанства. У данашње време најчешће се користе ручни или зидни (механички или дигитални) часовници. Људи су га изу мели како би мерили мање временске јединице од дана, месеца и године. Пре изума сата људи су зависили од временских прилика. Управљали су се према сунцу – када је изашло, будили су се, а када је зашло, одлазили су на починак. Познате врсте сатова јесу: водени, сунчани, пешчани и механички. Водени сат је направа за мерење времена уз помоћ протока воде из посуде, обично кроз узани отвор. Сматра се првом направом за мерење времена коју је изумело човечанство. Сунчани сат показује време помоћу сунца које баца сенку на равну површину на којој су обележени сати. ПоВодени сат што се положај сунца мења, мења се и време које сенка показује. Пешчани сатови мерили су време проласком ситног песка кроз узани отвор Сунчани сат на стакленој посуди. Кандила и штапићи тамјана који горе одређеном брзином такође су коришћени као сатови. Механички часовници користе клатно као осцилатор који контролише ротацију низа зупчаника који мере време. Развој електронике у XX веку довео је до развоја часовника без икаквог сатног механизма. Користе батерије као извор енергије, те је потреба за навијањем часовника ствар Пешчани сат далеке прошлости. Механички часовник

5. ISTRA@IVA^KI ZADATAK

Уцртај на ленти времена године: а) првих Олимпијских игара; б) оснивања града Рима; в) почетка муслиманске ере.

14

ISTORIJA, NAUKA O PRO[LOSTI 1. PROVERI SVOJE ZNAWE 1. Пажљиво прочитај текст и одговори на питање.

pr om

o

Уз помоћ историјских извора настоје да објасне како и зашто су се неки догађаји одиграли. Задатак им је да испитају догађаје, утврде чињенице и дају одговоре на сва питања о прошлости која нас занимају. Како називамо научнике описане у тексту?

__________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________

Ed

uk a

2. Заокружи слово испред тачног одговора.

Кога називамо „оцем историје”?

а)

Тукидида

б)

Тита Ливија

в)

Тацита

г)

Херодота

15

3. Зашто Херодота сматрамо оснивачем историјске науке? __________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________

4. Упиши у празно поље слово за тачан одговор (једно поље остаће празно). Шта проучавају наведене помоћне историјске науке? _____ грбове

б) нумизматика

_____ старе фотографије

pr om

в) херладика

o

а) дипломатика

_____ писане изворе _____ новац

5. Заокружи ДА за тачне, а НЕ за нетачне тврдње. ДА

НЕ

б) Историчари пишу историју.

ДА

НЕ

в) Историја је наука о прошлости људског друштва.

ДА

НЕ

г) Историја је наука о мртвима која мучи живе.

ДА

НЕ

Ed

uk a

а) Победници пишу историју.

6. Допуни реченице.

Периодизација историје је __________________________________________________ ______________________________________________________ на временске периоде. Прошлост људског друштва поделили смо на __________________________________ и ________________________________________________________________________.

16

7. У ком историјском периоду је живела личност описана у тексту? (Заокружи слово испред тачног одговора.) „Грчки историчар Херодот сматра се ʹоцем историјеʹ. Живео је у V веку пре н. е.” а)

стари век

б)

средњи век

в)

нови век

o

8. Одговори на питање.

pr om

Зашто је откриће писма важна историјска прекретница?

__________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________

uk a

9. Попуни празна места у табели. ВРЕМЕ ТРАЈАЊА

Ed

ИСТОРИЈСКИ ПЕРИОД

ВАЖНЕ ИСТОРИЈСКЕ ПРЕКРЕТНИЦЕ

Стари век

V–XV века

Од пада Западног римског царства до Колумбовог открића Америке.

од XX века до данас

Од краја Првог светског рата до данас.

Нови век

17

10. Поређај периоде прошлости хронолошким редом бројевима од 1 до 4 (од најстаријег ка најмлађем). ________ средњи век ________ савремено доба ________ нови век

pr om

o

________ стари век

2. ZADATAK

Ed

uk a

Уцртај на ленти времена годину пада Западног римског царства и осенчи период старог века.

18

OSNOVNE ODLIKE PRAISTORIJE 1. PROVERI SVOJE ZNAWE 1. Заокружи слово испред тачног одговора. Подела праисторије извршена је: према материјалу од кога су правили оружје и оруђе;

б)

према занимањима људи у праисторији;

в)

према највећим открићима;

г)

нисмо поделили праисторију.

pr om

o

а)

2. Попуни празна места у табели

ПРАИСТОРИЈА

uk a

КАМЕНО ДОБА

МЛАЂЕ

БАКАРНО

ГВОЗДЕНО

Ed

3. На основу текста препознај о ком појму је реч. То је најстарији облик људске заједнице. Људи су се окупљали у групе да би се бранили од напада дивљих животиња и лакше долазили до хране. Реч је о __________________________________________________________________.

4. Повежи линијама појмове који су у вези. а) камена секира од фино тесаног камена б) бронзани шлем в) врх копља од грубо тесаног камена г) бакарно казанче

 млађе камено доба  метално доба  старије камено доба 19

5. На линијама напиши на који начин је ватра унапредила живот човека у праисторији. __________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________

o

__________________________________________________________________________

Ed

uk a

pr om

6. Напиши на линијама називе првих кућа у којима је човек живео у праисторији.

___________________

___________________

___________________

7. Допуни реченице. Научио је да уз помоћ ватре у пећима топи руду и минерале и развија ______________ ___________________________________________________________________________.

Обликовањем и израдом предмета од метала настало је __________________________.

20

8. Заокружи слово испред тачног одговора тако што ћеш препознати шта представља понуђена слика. пример пећинског сликарства

б)

пример савремене уметности

o

а)

фреска из средњовековног манастира

pr om

в)

9. Повежи линијама локалитете из праисторије са одговарајућим градовима.

uk a

а) Лепенски вир

 Београд

 Панчево

в) Старчево

 Доњи Милановац

Ed

б) Винча

10. Препознај одакле потичу предмети са слика и одговоре напиши испод њих.

__________________________

__________________________ 21