Историја 7, уџбеник са одабраним историјским изворима за седми разред основне школе

МИЛИЦА ОМРЧЕН НЕВЕНА ГРБОВИЋ

7

o

ISTORIJA

Ed

uk a

pr om

Уџбеник са одабраним историјским изворима за седми разред основне школе

Милица Омрчен Невена ГРбовић

Главни уредник

ИСТОРИЈА

Уџбеник са одабраним историјским изворима за седми разред основне школе Проф. др Бошко ВЛАХОВИЋ

Одговорни уредник

Доц. др Наташа ФИЛИПОВИЋ

Предметни уредник

Др Моња ЈОВИЋ

Аутор карата Картографски извор

o

Др Милена ПАНИЋ

Републички геодетски завод (www.rgz.gov.rs) Марио ЛАМПИЋ

uk a

Дизајн

Др Биљана СТОЈИЋ, научни сарадник, Историјски институт, Београд Татјана СТЕВАНОВИЋ, наставница историје, ОШ „Владислав Рибникар”, Београд Душица бишевац, професорка историје у XIII београдској гимназији, Београд

pr om

Рецензенти

Илустрације

Младен Анђелковић

Лекторка

Јована ВЛАИСАВЉЕВИЋ Вуле ЖУРИЋ

ЕДУКА д.о.о. Београд Ул. Змаја од Ноћаја 10/1 Teл./факс: 011/3287 277; 3286 443; 2629 903 Сајт: www.eduka.rs; имејл: eduka@eduka.rs

Ed

Издавач

За издавача

Проф. др Бошко ВЛАХОВИЋ, директор

Републички геодетски завод Републике Србије је решењем бр. 034-01-1-57/2020 од 17.07.2020. године дао сагласност за издавање и стављање у промет ове публикације са картографским садржајем.

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 37.016:94(075.2) ОМРЧЕН, Милица, 1971Историја 7 : уџбеник са одабраним историјским изворима за седми разред основне школе / Милица Омрчен, Невена Грбовић ; [илустрације Младен Анђелковић] ; [аутор карата Милена Панић]. - Изд. 1. Београд : Едука, 2020 (Београд : Цицеро). 223 стр. : илустр. ; 26 cm Тираж 7.000. - Библиографија: стр. 223.

Штампа

Цицеро, Београд

ISBN 978-86-6013-459-4

Издање бр.: 1, Београд, 2020. година

1. Грбовић, Невена, 1969- [аутор]

Тираж: 7000

COBISS.SR-ID 15482121

Министар просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије одобрио је издавање и употребу овог уџбеника Решењем број: 650-02-00484/2019-07. Није дозвољено: репродуковање, дистрибуција, објављивање, прерада или друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму или поступку, укључујући и фотокопирање, штампање или чување у електронском облику, без писмене дозволе издавача. Наведене радње представљају кршење ауторских права.

SADR@AJ ВОДИЧ КРОЗ УЏБЕНИК . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 I ОСНОВИ ПРОУЧАВАЊА ПРОШЛОСТИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

o

У наредном поглављу сазнаћеш . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

pr om

1. Основне одлике новог века (од почетка индустријске револуције до завршетка Првог светског рата) . . . . . . . . . 8 2. Историјски извори за изучавање историје новог века . . 14

Сада знаш . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17 II ЕВРОПА, СВЕТ и српски НАРОД НА ПОЧЕТКУ ИНДУСТРИЈСКОГ ДОБА (до средине 19. века) . . . . 19

uk a

У наредном поглављу сазнаћеш . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 1. Индустријска револуција . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 2. Америчка револуција (1775–1783) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 3. Француска револуција (1789–1799) . . . . . . . . . . . . . . . . . 30

Ed

4. Наполеоново доба . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39 5. Култура и свакодневни живот до средине 19. века . . . . . 48 6. Источно питање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52 7. Српски народ под османском и хабзбуршком влашћу . . . 56 8. Српска револуција (1804–1835) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64 9. Први српски устанак (1804–1813) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65

10. Други српски устанак (1815) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74 11. Настанак и развој Кнежевине Србије . . . . . . . . . . . . . . . . . 78 12. Владавина уставобранитеља (1842–1858) . . . . . . . . . . . . . . 86 13. Црна Гора у доба владичанства . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90 Сада знаш . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93

3

III ЕВРОПА, СВЕТ и српски НАРОД У ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ 19. ВЕКА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95 У наредном поглављу сазнаћеш . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95 1. Револуције 1848–1849. године . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96 2. Настанак модерне Италије и Немачке . . . . . . . . . . . . . . . 100 3. Успон САД и грађански рат (1861–1865) . . . . . . . . . . . . . 106 4. Промене у привреди, култури и друштву у другој половини 19. века . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111

o

5. Србија за време владавине Михаила Обреновића . . . . 120 6. Србија за време владавине Милана Обреновића . . . . . 124

pr om

7. Србија за време владавине Александра Обреновића . . . 133 8. Црна Гора на путу ка независности . . . . . . . . . . . . . . . . . 138 9. Положај Срба под османском и хабзбуршком влашћу . 141 Сада знаш . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149 IV ЕВРОПА, СВЕТ и српски НАРОД НА ПОЧЕТКУ 20. ВЕКА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151

uk a

У наредном поглављу сазнаћеш . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151 1. Међународни односи и кризе у другој половини 19. и почетком 20. века . . . . . . . . . . . 152

Ed

2. Наука, култура, и свакодневни живот на почетку 20. века . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 158 3. Краљевина Србија до почетка Првог светског рата . . . . 164

4. Друштвени и културни развитак у Србији почетком 20. века . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 170 5. Црна Гора до почетка Првог светског рата . . . . . . . . . . 176 6. Срби у Османском царству и Аустроугарској до почетка Првог светског рата . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 179 7. Балкански ратови (1912–1913) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 182 8. Први светски рат (1914–1918) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 189 9. Србија и Црна Гора у Првом светском рату . . . . . . . . . . 203

Сада знаш . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 221 Списак извора и литературе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 223

4

VODIÅ KROZ UXBENIK Kqu~ne re~i

• Питања која се односе на већ обра­ђене и научене садржаје.

o

– На почетку сваке лекције скрећу пажњу на најважније појмове, појаве и личности.

Podseti se>

Iz istorijskih izvora

pr om

непознати појмови – издвојене и објашњене не­познате речи у делу текста где се први пут помињу

Делови историјских извора на основу којих долазимо до сазнања о про­шлости.

Istaknute li~nosti

Zanimqivost

Занимљиве чињенице о историјским личностима, догађајима и појавама које се обрађују у лекцији.

Saznaj vi{e...

Anegdota

Ed

uk a

Издвојени делови текста посвећени историјским личностима одређене епохе.

Додатни подаци, линкови, садржаји и задаци намењени ученицима који се посебно интересују за историју.

Кратке духовите приче из живота познатих личности.

Proveri nau~eno

SADA ZNA[...

1. Питања и задаци на крају сваке лекције за проверу знања.

Кратка систематизација градива на крају сваког поглавља (теме).

5

uk a

Ed o

pr om

uk a

pr om

o

I OSNOVI PROU^AVAWA PRO[LOSTI

Ed

U narednom poglavqu sazna]e[>

• koji istorijski period }e{ izu~avati ove {kolske godine< • za{to se pronalazak parne ma{ine smatra revolucionarnim otkri}em<

• koje su jo{ revolucije obele`ile ovo razdobqe i kako su one promenile svet<

• koja su nau~na i tehni~ka otkri}a unapredila dru{tveni razvoj< • kako je, i pored sveop{teg napretka, svet bio uvu~en u najve}i ratni sukob do tada<

• na osnovu ~ega su istori~ari do{li do svih ovih podataka.

1. Osnovne odlike novog veka (od po^etka industrijske revolucije do zavr[etka Prvog svetskog rata) Kqu~ne re~i

Podseti se>

o

• Наброј основне историјске периоде.

• Који догађај означава почетак новог века?

pr om

– индустријска револуција – грађанске револуције – национални покрети – колонијална освајања и империјализам – Први светски рат – друштво

Ed

uk a

У овој школској години изучаваћеш историју новог века од по­ четка индустријског доба до завршетка Првог светског рата. Овај период обухвата време од друге половине 18. века до 1918. године.

1914–1918. г.

Ватова парна половина машина 18.века

Први светски рат

1492. г. 15. век

Oткриће Америке

476. г.

пад Западног римског царства

3500. г. пре н.е.

3000. г. пре н.е.

2000. г. пре н.е.

СТАРИ ВЕК ИСТОРИЈА

8

1000. г. пре н.е.

1. г.

V век

1000. г.

2000. г.

СРЕДЊИ ВЕК НОВИ ВЕК

САВРЕМЕНО ДОБА

Нови век је период који је започео значајним открићима у области науке и технике и упознавањем људи са својом планетом. Овај период обележиле су владавине појединих владара који су имали огромну моћ и утицај. Долази до развоја и јачања градова и грађанства и до великих промена у начину производње. Такође, на пољу културе и уметности, као и на подручју вере и цркве, десиле су се веома значајне промене.

Podseti se>

pr om

o

• Обрати пажњу на познате личности, изуме, културне покрете који су обележили почетак новог века. Испод слика упиши о коме или о чему је реч. Усмено објасни због чега су ове личности, проналасци и појаве значајни. Најважније техничко откриће (пол. 15. века) и његов проналазач:

Ed

uk a

значајни морепловци:

Најпознатији научници (астрономи):

9

Начин производње:

o

Име владара и тип владавине:

uk a

pr om

Верски покрет и име реформатора:

Ed

Име дела, аутора и уметничког правца:

10

Industrijska revolucija

pr om

o

Почетак индустријске револуције озна­чио је проналазак и усавршавање парне машине (Џејмс Ват). Она је омогућила пре­лазак са ру­ чне на машинску производњу и настанак пр­ вих фабрика. Машине су у наредним деценијама своју примену нашле и у рударству, саобраћају и пољопривреди. Индустријска револуција дра­ стично је про­менила начин живота, допринела масов­ном досељавању људи из села у градове, општем порасту броја становништва (у Европи и Северној Америци) и бољим условима живо­та. Фабрика из 19. века Индустријско доба ути­цало је на јачање грађан­ ства и појаву но­вог друштвеног слоја – радничке класе. Зато инду­ стријска револу­ција представља велику прекретницу у историји.

Gra\anske revolucije i nacionalni pokreti

Ed

uk a

Упоредо са индустријском револуцијом одвијале су се и грађан­ске револуције. Њихови циљеви били су усмерени на рушење апсолути­ зма и феудалног поретка и борба за слободу и једнакост гра­ђана, поштовање закона, слободу говора. Током последњих деценија 18. и у првој половини 19. века догодиле су се бројне револуције, али светски значај имале су Америчка (1775–1783) и Француска рево­ луција (1789–1799). нација – заједница људи који Деветнаести век често се назива и веком нација. Током овог раздоговоре истим језиком, имају б­ља многи народи Европе водили су борбу за ослобођење од туђинске заједничку прошлост, културу, власти и стварање националних држава. Тако су у другој половини обичаје и живе на одређеном простору 19. века настале Краљевина Италија (1861) и Немачко царство (1871). Током овог периода балкански народи водили су тешку и дуготрај­ну борбу против Османског царства. Прва се за своју независност избо­рила Грчка (1830). Борба српског народа за осло­бођење од Ту­рака почела је Првим српским устан­ком (1804–1813) под вођством Карађорђа. Та борба се наставила у Другом српском устанку (1815), за време Милоша Обреновића и његових наслед­ника. Коначно, на Берлинском конгресу 1878. го­дине призната је независност Кнежевине Ср­бије. Исте године независност су добиле Грчки рат за независност Црна Гора и Румунија, а 1908. године и Бугарска.

11

Kolonijalna osvajawa i ratovi

империјализам – тежња за осва­јањем других народа и иско­ ришћавање њихових природних богатстава и радне снаге

Колонијална освајања и супарништво међу најмоћнијим држа­ вама главна су обележја друге половине 19. и почетка 20. века. Велике силе групишу се у два војно-политичка савеза: Тројни савез (Немачка, Аустроугарска и Италија) и Антанта (Велика Брита­нија, Француска и Русија). Њихови супротстављени интереси и империјалистичке тежње условиће избијање Првог светског рата 1914. године.

pr om

o

На промене граница у Европи и наста­ јање нових држава утицали су бројни ра­то­ ви. Најзначајнији су били Наполеонови ра­ тови (1799–1815), Кримски рат (1853–1856), Грађан­ски рат у САД (1861–1865), Српско-турски ратови (1876–1878) и Ру­ско-турски рат (1877–1878), Балкански ратови (1912– –1913). Крај ове епохе обеле­жио је највећи ратни сукоб у дотадашњој историји чо­в е­ чанства – Први светски рат (1914–1918).

uk a

Први светски рат, британски војници на фронту

Dru[tveni razvoj

Ed

Индустријска револуција и грађанске револуције донеле су огромне дру­штвене промене у државама Европе и Северне Америке. Током 19. и почетком 20. века грађанство је водило борбу за основна људска и грађанска права, право гласа и слободу политичког деловања. Ра­дничка класа се упорно борила за осмочасовно радно време, боље услове рада, право на здравствену заштиту и образовање. Јавља­ју се и покрети који се боре за бољи положај жена и њихово би­рачко право. У другој половини 19. и почетком 20. века свет је кренуо пу­тем општег напретка који се огледао у проналасцима нових машина, но­ вих извора енергије и сировина. Огромном брзином напредује развој железничког и поморског саобраћаја, а од 20. века започиње развој ва­здухопловства. Бројни научни и технички проналасци – откриће громобрана, рендгенских зрака, наизменичне струје, вакцине против беснила, динамита, сијалице, телефона, филма – променили су живот људи.

• Појам људска и

грађанска права заснован је на идеји да сви људи имају универзал­на природна права. Размисли и поразговарај са наставником на која права се то односи.

12

pr om

o

Немерљив допринос науци дали су и Чарлс Дарвин, Никола Тесла, Алберт Ајнштајн, Пјер и Марија Кири, Михајло Пу­пин. У већини земаља Европе уведено је обавезно основно образо­вање. Главни центри науке, културе и високог образовања били су универзитети. Побољшање услова живота које се огледало у начину становања, исхрани, хигијени и здрављу утицали су на продужење животног века. Велики градови нису били само индустријски центри већ и средишта кул­т уре, науке и образовања. Живот на селу и даље је био веома тежак, а напредак спор. Сеоско становништво је већином било сиромашно и необразовано. То је проузроковало селидбу у градове. Тако је, почетком 20. века, у свету било шеснаест градова у којима живи преко милион људи. Дванаест милионских градова налазило се у Европи, а један у САД (Њујорк).

Proveri nau~eno

1. Обележи на временској линији део нововековног раздобља који ћеш изучавати у овој школској години.

1700. г.

1800. г.

1900. г.

2000. г.

uk a

1600. г.

2. У чему је значај Индустријске револуције?

3. Зашто се 19. век назива и веком нација?

Ed

4. Заокружи тачан одговор.

Друштвени слој који је током новог века доживео највећи напредак јесте: а) племство; б) грађанство; в) свештенство; г) сељаштво.

5. Објасни како су неки технички проналасци променили свакодневни живот људи.

13

2. Istorijski izvori za izu^avawe istorije novog veka Kqu~ne re~i

Podseti se> • Шта су историјски извори и како их делимо?

o

– материјални извори – писани извори – аудио-визуелни извори

pr om

Један од најзахтевнијих задатака у истраживању прошлости јесте проналажење и избор историјских извора, процена њихове веродо­ стојности и важности и њихово критичко тумачење.

Materijalni izvori

uk a

За проучавање периода од индустријске револуције до заврше­ тка Првог светског рата велики значај имају материјални извори. Чине их разне грађевине (утврђења, палате, зграде, цркве) и споме­ ници. Симболом индустријског доба сматра се Ајфелова кула у Па­ ризу (1889).

Ed

Zanimqivost Ајфелова кула је симбол Париза. Подигнута је 1889. године, када је у том граду организована Светска изложба. Направљена је од челика а висока је 300 метара и до 1930. године била је највиша грађевина на планети. Њена изградња изазивала је бројне критике. Умет­нички свет Париза је сматрао да кула нарушава изглед града и називао је „трулом уличном светиљком”, а многи грађани су захте­вали да се та „гомила гвожђа” поруши. Данас се ова грађевина сматра једним од ремек-дела светске архитектуре. Ајфелова кула у Паризу, 1889.

14

Остали материјални извори – оружје, уметничка дела, новац, одећа, накит, предмети из свакодневног живота чувају се у музејима широм света. Најзначајније збирке из овог периода могу се видети у Лувру и музеју Орсеј у Паризу, Британском музеју и Музеју науке у Лондону, те Метрополитен музеју у Њујорку. Код нас се вредне збирке могу видети у Народном, Етнографском и Војном музеју, у Конаку кнегиње Љубице и у другим музејима у Београду и многим градовима Србије.

Pisani izvori устав – највиши правни акт једне државе

o

Писани извори нам омогућавају да утврдимо и разумемо најзначајније историјске догађаје. Када говоримо о периоду који се изучава у овом разреду, реч је о уставима, декларацијама, законима, миров­ ним споразумима, разним државним и војним списима који се данас углавном чувају у архивима. У најзначајнија документа убрајају се: Декларација о независности САД (1776), којом је тринаест северноамеричких колонија прогласило независност; француска Декларација о правима човека и грађанина (1789), која садржи одредбе о основним људским и грађанским пра­вима; Устав САД (1787), први грађански устав у свету који са изве­сним изменама важи и данас; француски Устав из 1791; којим је ограничена краљевска власт, те Грађански законик (1804), познатији као Наполеонов кодекс, који уређује основна грађанска права. За већину европских земаља, важан документ представљају и одлуке Бечког кон­греса (1815), којима је успостављено територијално и правно стање које је постојало пре Наполеонових ратова. За српску историју највећи значај имају: Хатишериф из 1830. и Хатишериф из 1833. године, којима је Кнежевина Србија добила ауто­ номију у оквиру Османског царства и територијално проширење; Сретењски устав (1835), први устав кнежевине Србије и је­дан од најстаријих демократских устава у Европи; Гра­ ђански за­коник (1844), којим су утврђена основна права гра­ ђана по угледу на развијене европске државе и Начертаније (1844), програм српске државне политике. У другој половини 19. века најзначајнији документ представља спора­зум пот­пи­ сан на Берлинском конгресу (1878), којим је Ср­бији по­твр­ ђена независност и територијално проширење. Током Првог светског рата усвојене су и донете Нишка декларација (1914), којом су прокламовани ратни циљеви Србије и Крфска деклара­ција (1917), којом су и потврђени ови циљеви и донета одлука о стварању нове државе, а значајна је и Прокламација о ства­рању Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1918).

хатишериф – највиши правни акт у Османском царству са султановим потписом

Ed

uk a

pr om

декларација – објава, проглас

Српски грађански законик, 1844.

15

Сликовни извори – илустрације, фото­г рафије, ка­рикату­р е и мапе чине драгоцено сведочанство о про­шлости дру­ге половине 19. и почетка 20. века.

Audio-vizuelni izvori

pr om

o

У аудио-визуелне изворе убрајају се звучни и видео-записи из прошлости. Они представљају важан историјски извор за крај 19. и почетак 20. век. Филмске камере забележиле су неке од најзначајнијих дога­ђаја – први лет браће Рајт (1903), крунисање краља Петра I Карађор­ђевића (1904), испловљавање чувеног брода Титаник (1912), многе битке и догађаје из Балканских ратова и Првог светског рата. Закључујемо да су историјски извори за период од индустријске револуције до завршетка Првог светског рата веома бројни и разно­ врсни. Они сведоче о свим областима људског живота, пружају ин­ формације и омогућавају објективно сагледавање ове епохе.

Zanimqivost

uk a

Карикатура је настала још у 17. веку а, за­хваљу­јући техни­кама штампе, процват доживљава у 19. веку. Њоме се кроз цртеж на специфичан начин комен­таришу друштвене појаве, догађаји или ли­ чности. Најзаступ­љенија је била у новинама и ча­сописима, а слично је и данас. Карикатура често изражава критички став и има сатирички карактер.

Ed

Кина, посластица великих сила (карикатура с краја 19. века)

Proveri nau~eno

1. Повежи појмове са њиховим значењем уписивањем одговарајућег слова на празну линију.

16

а) устав

____ највиши правни акт у Османском царству са султановим потписом

б) декларација

____ законик

в) хатишериф

____ објава, проглас

г) кодекс

____ највиши правни документ у једној држави

2. Заокружи слово испред тачног одговора. Који документ из 19. века је био најважнији за Кнежевину Србију? а) одлуке Бечког конгреса

б) Нишка декларација

в) одлуке Берлинског конгреса

г) Наполеонов кодекс

pr om

o

3. У овом задатку дат је пример фотографије као сликовног извора. Ова фотографија снимљена је почетком 20. века у Њујорку и приказује једну радничку породицу. Шта све на њој можеш да уочиш? а) Како изгледа стан у коме ова породица живи? б) Наведи неколико детаља са слике који указују на лоше услове живота. Размисли о томе зашто се посуде налазе на поду.

SADA ZNA[...

• Ове школске године изучаваћеш историју новог века од индустријске

Ed

uk a

револуције (половина 18. века) до краја Првог светског рата (1918).

• Крај 18. и 19. век обележиле су грађанске револуције (најзначајније су Америчка и Француска) које су укинуле апсолутизам и феудализам, а донеле слободу и једнакост грађана пред законом. Национални покрети европских народа (Италијана, Немаца, Срба) довели су до стварања њихових независних држава.

• Бројни ратови – Наполеонови, Кримски рат, Грађански рат у САД, Бал­ кански ратови, Први светски рат – обележили су овај историјски период.

• У другој половини 19. и почетком 20. века свет је закорачио путем оп­ штег напретка. То се огледало у развоју индустрије и саобраћаја, бројним научним и техничким проналасцима, напретку образовања и градова.

• Поред грађанства, важну улогу у борби за побољшање свог друштвеног положаја и услова живота и рада имала је радничка класа.

• Период од индустријске револуције до завршетка Првог светског рата обилује разноврсним историјским изворима (материјалним, писаним, сли­ковним и аудио-визуелним). Они сведоче о свим областима људског живота, пружају информације и омогућавају објективно сагледавање ове епохе.

17

uk a

Ed o

pr om

uk a

pr om

o

II EVROPA, SVET I SRPSKI NAROD NA PO^ETKU INDUSTRIJSKOG DOBA (do sredine 19. veka)

• • • • • • • • •

Ed

U narednom poglavqu sazna]e[>

kada je nastala parna ma{ina< kako je nastala ameri~ka nacija< {ta zna~i revolucionarni pokli~ “Liberté, égalité, fraternité”< kako je “mali kaplar” sa Korzike zavladao Evropom< zbog ~ega se 19. vek smatra vekom nacija< kako je `iveo srpski narod pod tu|inskom vla{}u< na koji na~in su se Kara|or|evi hrabri ustanici borili s Turcima< kako je Srbija od osmanske provincije postala autonomna kne`evina< kako je `ivelo stanovni{tvo Crne Gore do polovine 19. veka.

1. Industrijska revolucija Kqu~ne re~i

индустрија – грана привреде у

1800. г.

1900. г.

o

1700. г.

Револуција у најширем смислу представља велике, корените промене постојећег стања. Индустријска револуција била је велика прекретница у истори­ ји. Она је означила прелазак са ручне на машинску производњу. Индустријска револуција обележила је европски развој у другој по­ ловини 18. и првој половини 19. века. Свет у коме данас живимо много тога дугује настанку и развоју индустрије. Овај процес почео је у Енглеској у другој половини 18. века, да би се почетком 19. века проширио на Европу и Северну Америку. Напредак индустрије утицао је на развој саобраћаја, рударства, по­љопривреде, али и на напредак градова и промене у начину живота.

Ed

uk a

којој машине и друга постројења прерађују сировине у готове производе

1600. г.

pr om

– револуција – индустријска револуција – Џејмс Ват – парна машина – Џорџ Стивенсон – фабричка производња – раднички штрајкови

•

Parna ma[ina

Током 18. века број становника у земљама западне Европе нагло се повећао, нарочито у Енглеској, Француској и Холандији. Пораст становништва захтевао је и повећање производње свих врста роба. Показало се да се у мануфактурама производило споро и да коли­ чине робе нису могле да задовоље потребе становништва. Људи су тако почели да трагају за новим техни­чким решењима и новим изворима енергије који ће заменити људски рад. Проблем је решио шкотски инжењер Џејмс Podseti se> Ват, који је 1769. године патентирао прву парну машину чија је употреба била могућа у различитим областима. Како је функционисала Ње­гов генијални проналазак омогућио је прелазак са мануфактурна производња? ручне на машинску производњу. Овај догађај означио је почетак индустријске револуције.

20

Zanimqivost Парна машина је мотор који топлотну енергију водене паре претвара у механички рад, најчешће у ротационо кретање. Машина има котао у коме се вода загрева до кључања и претвара у пару (као извор топлоте најчешће се користио угаљ или дрва). Пара се под притиском шири и де­лује на клип, чије даље покретање окреће точак или други део машине.

o

Ватова парна машина

pr om

Istaknute li~nosti

uk a

Џејмс Ват (1736–1819) рођен је у Шкотској и радио је на Уни­ верзитету у Глазгову. Скоро две године је интензивно усавршавао парну машину и њену ефикасност. Тако је на­стала Ватова парна машина. Убрзо је нашао партнера са којим је основао прву фир­м у за њихову производњу. Како би својим купцима предочио колико коња може да замени једна његова машина, Ват је увео и јединицу „коњска снага” (КС). За своје животно дело Џејмс Ват је добио бројна при­знања. Њему у част, јединица за снагу добила је назив ват (W).

Џејмс Ват

Ed

Парна машина је веома брзо почела да се користи, нарочито у рударству и производњи текстила. Власници мануфактура почињу да уводе машине и тако настају прве фабрике. Истовремено долази до наглог повећања потражње за гвожђем и угљем. Било је неопхоно обезбедити транспорт ових сировина, али и превоз људи и робе. Тако је парна машина условила унапређење саобраћаја.

Razvoj saobra]aja

Почетком 19. века појавили су се бродови на парни погон. Први паро­ брод под именом „Клермонт” запловио је реком Хадсон у САД 1807. године. Парна машина је окретала точкове са лопатицама које су покретале брод. Је­ дан од најзначајнијих догађаја у помор­ ском саобраћају било је успостављање прекоокеанске линије између Европе и Америке (1837).

Први пароброд (Клермонт, 1807.)

• Сети се како се звао један од највећих

пароброда који је потонуо на својој првој пловидби 1912. године.

21

• Прва железничка

pr om

o

пруга у Србији изграђена је 1884. године и повези­ вала је два најве­ ћа српска града. О којим градо­ вима је реч?

Хиљадама година најбржи вид транспорта на Земљи била је коњ­ска запрега. Зато је праву револуцију у саобраћаја изазвао про­ налазак парне локомотиве. Њу је конструисао енглески инжењер Џорџ Стивенсон 1814. године. Могла је да се креће брзином од око 20 километара на сат, а касније и брже. Прва железничка пруга изграђена је 1825. године између енглеских градова Стоктона и Дар­ лингтона. Током 19. века мрежа железничких пруга шири се у Евро­ пи и Северној Америци, нарочито у индустријски развијеним обла­ стима јер су омогућавале брз и јефтин транспорт. Током индустријске револуције патентирани су многи важни изу­ми који се користе и данас. Најзначајнији су громобран (Бенџамин Френклин); Брајева азбука (Луј Брај) – писмо за слепе; телеграф (Семјуел Морзе) – служи за пренос порука на великој удаљености; фотографски апарат (Луј Дагер) и многи други.

Polo@aj fabri^kih radnika

uk a

Индустријска револуција утицала је на пораст производње, али је донела и велике промене у друштвеним односима. У првој поло­ вини 19. века у државама западне Европе и Северне Америке отвара се све више фабрика, па су потребе за радном снагом биле све веће. Сеоско становништво почиње масовно да се досељава у индустријске центре у потрази за послом и бољим условима живота. Ипак, живот фабричких радника био је веома тежак. Радили су и до 16 сати днев­ но шест дана у недељи и били су слабо плаћени. Услови у којима су

Zanimqivost

Ed

Брза индустријализација утицала је да мно­ге занатлије у Енглеској остану без посла. То се на­ рочито осетило у текстилној производњи, где је дошло до масовног увођењa машина па су се по­ требе за ткачким радницима значајно смањиле. Незадовољни оваквом ситуацијом, радници су започели протест. Верујући да су машине главни кривци за њихово стање, по­чели су да их ломе и да уништавају фабрике. Сматра се да је побуна почела 1811. године у Нотингему када је радник Нед Луд сломио свој разбој. Његови следбеници Лудити су зато названи лудити. С обзиром на то да се њихов покрет распламсавао, енглеска влада била је принуђена на дра­стичне мере како би заштитила фабрике. Уз помоћ војске демонстранти су похватани и већина је осуђена на смрт вешањем или на доживотно прогонство.

22

обављали посао били су веома лоши. Радници су се суочавали са честим повредама и болестима због удисања отровних испарења и прашине. Поред тога, многи власници фабрика и рудника су запо­ шљавали и децу. Она су радила лакше послове, а била су плаћена знатно мање него одрасли. Безобзирно искоришћавање и тешки усло­ ви живота радника проузроковали су бројне протесте и штрајкове.

штрајк – организована обуста-

ва рада због неповољних услова

Proveri nau~eno 1. Објасни појам: индустријска револуција.

а) парне локомотиве;

pr om

o

2. Заокружи слово испред тачног одговора. Почетак индустријске револуције означио је проналазак: б) телеграфа;

в) парне машине.

3. Објасни какав је био положај фабричких радника у првој половини 19. века.

4. Зашто су лудити уништавали фабричке машине?

5. Повежи линијама личности са њиховим проналасцима:

парна машина

Џорџ Стивенсон

громобран

Бенџамин Френклин

локомотива

Џејмс Ват

фотографски апарат

uk a

Луј Дагер

Ed

6. Пажљиво погледај табелу, па одговори на питања.

Број становника у највећим градовима Велике Британије током индустријске револуције Градови

1750. г.

1801. г.

1861. г.

а) Који град је имао највећи број Бирмингем 24 000 74 000 296 000 ста­нов­ника и 1801. и 1861. Бристол 45 000 64 000 154 100 године? Ливерпул 22 000 80 000 443 900 б) У ком граду се у периоду од Лондон 675 000 959 000 2 804 000 1750. до 1801. године број Манчестер 18 000 90 000 338 300 становника увећао пет пута? в) Размисли шта је највише допринело порасту броја становни­ка у градовима Велике Британије.

23

2. Ameri^ka revolucija (1775 —1783) Gra\anske revolucije

Kqu~ne re~i

Поред индустријске, грађанске револуције биле су једно од нај­в ажнијих обележја новог века. Покретачка снага револуција било је грађанство, незадовољно сво­ јим друштвеним положајем. Грађанске револуције до­не­ ле су корените промене: у многим европским земљама сру­шени су апсолутизам и феудални друштвени поре­ дак. Као последица тога, успостављено је ново, грађанско друштво. Важну одлику ових револуција представља и упорна борба гра­ ђанске класе за слободу и равноправност свих грађана, поштовање закона, право гласа, слободу при­вређивања. Светски значај крајем 18. века имале су Америчка и Француска револуција.

• Шта је

револуција?

• Шта је апсолу­

Po^etak Ameri^ke revolucije

тизам?

одлике апсолу­ тистичке владавине?

• Подсети се шта

• Шта су колоније?

• Које европске државе су прве формирале своје колоније на тлу Америке? гувернер – управник

24

1770. г.

1780. г.

1790. г.

Америчка револуција или Амерички рат за независност пред­став­ ља сукоб између Велике Британије и њених 13 колонија у Се­верној Америци. Рат је трајао од 1775. до 1783. године, а завршен је победом америчких колониста и стварањем Сједињених Америчких Држава. Америчка револуција има велики значај зато што су први пут у исто­ рији неке колоније стекле самосталност и формирале своју незави­ сну државу. Енглеска је у 17. веку почела да ствара своје колонијално царство у Северној Америци, а већ средином 18. века на источној обали има­ла је 13 колонија. У јужним колонијама насељеници су се највише бавили гајењем памука и дувана уз помоћ робова довођених из Африке, а у северним су, поред пољопри­вре­де, вели­ки значај имале мануфактурна производња и трговина. Становништво колонија чинили су разни народи (Енглези, Ирци, Французи, Холан­ђани, Немци), али се код њих, временом, развило осећање заједништва.

Ed

су феудални дру­штвени односи.

1760. г.

uk a

• Које су основне

pr om

Podseti se>

o

– грађанска револуција – севрноамеричке колоније – рат за независност САД – Џорџ Вашингтон – Декларација о независности

uk a

pr om

o

Северна Америка у другој половини 18. века

Ed

Северноамеричке колоније биле су потчињене британском пар­ла­менту и влади, а гувернере колонија постављао је краљ. Колонисти су били незадовољни јер нису имали своје представни­ке у британ­ском парламенту. Поред тога, велико огор­чење становништва у ко­лонијама изазвало је повећа­ње постојећих и наме­тање нових пореза и цари­на. Били су то главни узроци за избијање Америчке револуције. Повод за револуцију био је догађај који је у исто­рији познат као „Бостонска чајанка”. Децембра 1773. године у америчку бостонску луку стигло је неколи­ко енглеских бродова натоварених чајем. Британска вла­да прописала је веће царине на увоз ове робе што је проузроковало велико незадовољство становника ко­лонија. У знак протеста, група америчких колони­ста упала је у току ноћи на бродове и товаре с чајем ба­цила у море. Овај инцидент увешће америчке ко­лони­је у рат против Британије.

Zanimqivost На интернету потражи и погледај цртани филм „Нема више краљева” („No More Kings”), који на веома духовит начин приказује како су настале САД.

Бостонска чајанка

25

tOk Ameri^ke revolucije

декларација – објава, изјава,

pr om

o

изјашњење

Први сукоби почели су 1775. године. Колонисти су већ тада до­ нели одлуку о дефинитивном раскиду са Британијом. Представници 13 северноамеричких колонија окупили су се 1776. године на Кон­ гресу у Филаделфији и донели Декларацију о независности. Овим документом проглашена је независност и отцепљење од Велике Британије. Американци у почетку нису имали јединствену војску, већ се у свакој колонији борила локална милиција. Тешко су се одупирали нападима Енглеза, оскудевали су у наоружању и командном кадру. Ситуација се променила када је формирана заједничка војска под вођством Џорџа Вашингтона. Истовремено, америчка војска добила је значајну новчану и војну помоћ из Европе, нарочито од Француске.

Istaknute li~nosti

Ed

uk a

Џорџ Вашингтон (1732–1799) потекао је из богате фармерске по­ро­ дице у Вирџинији. Током рата за независност постао је врховни ко­мандант америчке војске где је стекао велики углед. Показао се као способан вој­ сковођа, човек велике храбрости и одлучности. По успе­шном окончању рата Џорџ Вашингтон изабран је 1789. године за првог председника Сједињених Америчких Држава. Два пута је биран на ту функцију, али је трећи пут одбио да се кандидује. Повукао се у заслужену пензију, оста­вив­ши иза себе стабилну државу. Џорџ Вашингтон, легендарни херој и „отац нације”, сматра се једном од најзначајнијих личности у историји САД. Њему у част, главни град државе добио је назив Вашингтон.

Коначно, у бици код Јорктауна (1781) Британци су претрпели тежак пораз и предали се. Мировни споразум склоп­љен је у Версају 1783. године, када је Велика Бри­ танија признала независност Сје­д ињених Америчких Држа­ва (САД).

Декларација о независности је историјски документ којим су први пут загарантована и основна људска права, пра­во на живот и слободу. Четврти јули, дан када је усвојена декларација, прославља се као државни празник САД – Дан независности. И поред начела прокламованих у Декларацији, у САД је задржано ропство. Декларација о независности САД

26

Iz istorijskih izvora Одломак из Декларације о независности

pr om

o

„(...) Ми сматрамо ове истине очигледним: да су сви људи створени једнаки, да су обдарени од стране њиховог Творца одређеним неотуђивим правима, међу којима су живот, слобода и тежња за срећом. Са циљем обезбеђивања ових права, владе установљене међу људима изводе своје Прва застава САД са 13 звездица законите моћи из сагласности оних над којима се влада. Ако икада иједан облик владе постане препрека оствари­ вању ових циљева, право је народа да га промени или укине, да установи • Закључи шта нову владу, која ће лежати на темељима таквих начела, и организовати симболизује 13 своје моћи тако да најбоље утиче на народну сигурност и срећу (...)” звездица на „(...) Дакле, ми се као представници уједињених држава Америке, америчкој окупљени на генералној скупштини, обраћамо највишем суду света: застави. наше су намере честите и искрене и спроводимо их у име и под ауто­ ритетом доброг народа ових колонија; свечано објављујемо и изјављу­ • Колико данас јемо да ове уједињене колоније имају право да буду слободне и независне има звездица на државе, и да оне то јесу, да су оне ослобођене сваке верности британ­ америчкој ској Круни (...)”

застави?

uk a

ZNA^AJ I POSLEDICE Ameri^ke revolucije

Ed

Рат за независност и стварање САД имали су велики одјек ши­ ром света. Становништво шпанских и португалских колонија у Ју­ жној Аме­рици видело је у томе путоказ и за своје ослобођење. У многим европ­ским земљама, посебно у Француској, грађанство је прихвати­ло идеје америчке револуције и кренуло у борбу против апсолутне моћи владара и заосталог феудалног уређења. Тако ће током 19. века револу­ционарна зби­вања потресати свет и утицати на стварање модерног доба.

Saznaj vi{e...

Устав САД

Устав Сједињених Америчких Држава је најстарији писани устав на свету. Донет је 1787. го­дине и уз извесне допуне на снази је и данас. САД су уређене као република коју чини за­ једница више равноправних држава. На челу државе налази се председник. Устав је предвидео јасну поделу власти на законодавну, извршну и судску. Законодавну власт има Конгрес (иза­ брано представ­ничко тело) који доноси законе. Извршну власт има председник, а судска власт је у рукама Вр­ховног суда који контролише примену закона и устава. Сва три нивоа власти су не­зависни и међусобно се контролишу. Устав САД поставио је темеље модерном уређењу држава.

27

Zanimqivost

1776. г.

uk a

Конгрес у Филаделфији

pr om

o

Прва средства плаћања код колониста у Се­ верној Америци била су дуван, пиринач, жито, индијански новац (шкољке нанизане као на огр­ лици). Повремено су се користили и шпански, енглески и француски златници и сребрњаци. На­ станком независне државе, министар финансија Новчаница од једног долара САД је 1785. године увео новчану јединицу – долар. У почетку је кован од сребра, а касније су у употребу ушли папирни долари. За подлогу је одабрана зелена боја јер се сматрало да она симболизује стабилност. Занимљиво је да су све новчанице, без обзира на вредност, исте величине.

1787. г. Устав САД

1775. г.

Ed

почетак Рата за независност

1783. г. признање независности САД

1773. г.

Бостонска чајанка

1770. г.

28

1780. г.

1790. г.

Proveri nau~eno 1. Америчка револуција или Амерички рат за неза­ висност представља сукоб између Велике Брита­ није и њених 13 колонија у Северној Америци. Шта је био узрок, а шта повод овом догађају? Узрок:

_________________________________

_______________

uk a

_______________

pr om

2. Која личност се налази на слици и у чему је њен историјски значај?

o

Повод: _________________________________

_______________

Ed

3. Прочитај одломак из Декларације о независности и одговори на питања. „(...) Ми сматрамо ове истине очигледним: да су сви људи створени једнаки, да су обда­ рени од стране њиховог Творца одређеним неотуђивим правима, међу којима су живот, слобода и тежња за срећом. (…)”

а) Која су основна људска права гарантована овом декларацијом? б) Сети се када је и где усвојена ова декларација.

29

2. FRANCUSKA revolucija (1789 —1799) Kqu~ne re~i – просветитељство – Луј XVI – друштвени сталежи – пад Бастиље – Декларација о правима човека и грађанина – устав из 1791. године – проглашење Француске републике – јакобинска диктатура – Директоријум

• Које су биле главне последице

o

Америчке револуције?

pr om

1780. г.

Podseti se>

1790. г.

1800. г.

1810. г.

Ed

uk a

Француска револуција није била ни једина ни прва револуција која је потресла стари поредак у Европи, али се сматра најзначајни­ јом. Избила је крајем 18. века у једној од највећих и најснажнијих европских земаља, доносећи велике промене француском друштву. Француска револуција има огроман цивилизацијски значај и зато што су се њене напредне идеје прошириле на значајан део човечан­ ства и до­принеле стварању других држава по француском моделу.

Монтескје

Волтер

30

Русо

Saznaj vi{e...

Просветитељство је покрет који се појавио у Европи у 18. веку. Овом покрету припадали су угледни филозофи, књи­жевници и научници. Присталице просветитељства у сво­јим делима залага­ ли су се за слободу мишљења и деловања, а критиковали све оно што спутава развој човекове мисли – традиционална схватања, заостале друштвене односе и свемоћ цркве. Посебно су истицали значај образовања и људског разума за напредак човечанства. Најзначајнији представници овог правца у Француској били су филозофи и писци Монтескје, Волтер и Русо. Просветитељи су својим идејама снажно утицали на француско друштво и тако припремили терен за револуцију 1789. године.

FRANCUSKA UO^I revolucije

банкротирати – доживети економску и финансијску пропаст

pr om

o

Француска је била апсолутистичка монархија у којој су владали феудални друштвени односи. Почетком 18. века, још током влада­ вине Луја XIV, држава је почела да запада у економску кризу. Она се све више продубљивала за време његових наследника Луја XV, а нарочито Луја XVI. Узроци таквог стања били су бројни: прескупи и неуспешни ратови, губитак колонија у Северној Америци и ра­ скошан живот на краљевском двору. Држава се осамдесетих година 18. века налазила у огромним дуговима и практично, пред банкрот­ ством. Пад производње, пораст незапо­сле­ ности и повећање цена хране само су погор­ шали и онако тешку ситуацију и појачали неза­довољство становништва.

Istaknute li~nosti

Ed

uk a

Луј XVI

Луј XVI наследио је француски престо 1774. године. Савременици га описују као дебељушка­ стог, једноставног и добронамерног човека. Више је времена проводио у јелу, лову и доколици него за радним столом. Државни послови представљали су за њега терет и није имао снаге да се ухвати у коштац са нагомиланим проблемима у Француској. Био је ожењен Маријом Антоанетом, ћерком ау­ стријске царице Марије Терезије. Када су сту­пили у брак, она је имала четрнаест, а он петнаест година. Марија Антоанета није била омиљена у на­роду, по­ себно због свог ра­сипништва. Углавном је трошила новац на одећу, накит и коцкање. Пошто је постала мајка (родила је четворо деце), промени­ла је начин живота: посветила се породици, поста­ла је скром­ нија и умеренија, али то није поправило њен углед. Током револуције обоје су ухапшени и оптужени за издају. Осуђени су на смртну казну и погубљени на гиљотини 1793. године.

гиљотина

Zanimqivost У време велике несташице хлеба у Паризу, када су грађани били на ивици глади, Марија Антоанета је наводно изјавила: „Ако немају хлеба, нека једу колаче.”

Марија Антоанета гиљотина – справа за извр-

шење смртне казне одсеца­њем главе. Названа je по француском лекару Гијотену, који је предложио њену употребу, тврдећи да изазива тренутну и безболну смрт.

Saznaj vi{e... О животу Мари­ је Антоанете прочи­тај заним­ љив текст на ин­тернет страници Википедије.

31

Краљ Луј XVI (1774–1792) покушао је да наметањем нових поре­ за обнови државне финансије и тако нађе излаз из кризе. Ту одлуку морала је да донесе Скупштина коју су чинили представници плем­ ства, свештенства и трећег сталежа.

сталеж – класа, друштвени слој

Становништво Француске у другој половини 18. века Француска је имала око 25 милиона становника који су се делили на три основна сталежа: СВЕШТЕНСТВО

ТРЕЋИ СТАЛЕЖ

Око 2% од укупног броја становника

Око 1% од укупног броја становника

Око 97% од укупног броја становника

Сељаштво

Грађанство

Живе од прихода са својих поседа на којима раде сељаци.

Баве се пољопри­ вредом.

занатлије, трговци, банкари, учитељи, лекари и други

Не плаћају порез држави и имају привилегован положај у друштву.

Плаћају порезе и немају привилегован положај.

Имају политичка права (право да учествују у управљању државом).

Немају политичка права (немају право да учествују у управљању државом).

Скупштина државних сталежа састала се у Версају почетком ма­ја 1789. године. Више од месец дана трајале су препирке и стални по­ кушаји краља и представника племства и свештенства да трећем сталежу наметну своја решења. Незадовољни радом Скупштине по­ сланици трећег сталежа су се одлучили на радикалан корак: прогла­ сили су себе Народном супштином и одбили да се разиђу док се у Француској не донесе устав. Луј XVI, уплашен оваквим развојем до­ гађаја, признао је Народну скупштину, али је истовремено почео да окупља војску. Ситуација у Паризу већ је била узаврела. Грађанско незадовољство због високе цене хлеба и несташице хране било је по­ јачано и вестима о најновијим збивањима у Версају. Разјарено ста­ новништво се наоружало и кренуло на париску тврђаву и затвор – Бастиљу. Четрнаестог јула 1789. године продрли су у тврђаву, а бра­ ниоци су били принуђени да се предају. Освајање Бастиље означио је почетак Француске револуције.

Ed

• На основу табе­ле

uk a

pr om

Феудална класа – власници земљишних поседа

o

ПЛЕМСТВО

упореди положај сталежа у француском друштву.

• Размисли и објасни шта су били главни узроци незадовољства припадника трећег сталежа.

32

Zanimqivost Париска тврђава Бастиља постала је почет­ком 17. века за­ твор, углавном за политичке осуђе­нике. Људи су ту затварани без суђења, по налогу краља и често на неодређено време. За­то је Ба­стиља постала омрзнути симбол монархије. Када су је 14. јула 1789. године побуњеници освојили на јуриш, затекли су само седам затвореника. Ипак, овај догађај означио је крах кра­ љевског апсолу­тизма и тираније. Данас се, у спомен на пад Ба­ ­стиље, 14. јул у Француској слави као национал­ни празник. Јуриш на Бастиљу

o

TOK FRANCUSKE revolucije

Француска револуција 1789–1799

pr om

Француска револуција трајала је десет година и може се поделити на три периода: доба умерене револуције, јакобинска диктатура и владавина Директоријума.

Умерена револуција

1789–1792

Јакобинска диктатура

1793–1794

Владавина Директоријума

1795–1799

uk a

UMERENA revolucijA (1789 —1792)

Ed

После пада Бастиље краљ је изгубио контролу над Паризом. Гра­ ђани су формирали Народну гарду с циљем да обуздају немире и пруже отпор евентуалној војној акцији краља и племства. Примером Париза пошли су и други градови широм Француске. Истовремено, избио је и низ сељачких устанака у којима су паљени и рушени дворци племића. Да би завела ред у земљи, Народна скупштина по­ четком августа 1789. године доноси закон о укидању феудализма: кметство је престало да постоји, а племство и свештенство је изгу­ било старе привилегије. Други важан корак Народне скупштине био је усвајање Декларације о правима човека и грађанина (крај августа 1789). У њој је наведено да су људи рођени слободни и је­днаки у правима, да су закони исти за све грађане, загарантована је слобода говора и писања, а лична својина је постала неповредиво право сваког појединца. Декларација о правима човека и грађанина је најзначајнији документ Француске револуције. Њоме су омогућене корените промене у Француској. Ипак, у француским колонијама није укинуто ропство ни након усвајања Декларације. Декларација је ударила темеље чо­вековим правима и слободама без којих се савремена демократска друштва не могу замислити.

Podseti se> • У којој деклара­

цији су први пут загарантована основна људска права?

33

Iz istorijskih izvora Наводимо неколико чланова из Декларацијe о правима човека и грађанина: Чл. 1. Људи се рађају и живе слободни и једнаки у правима (...) Чл. 4. Слобода се састоји у томе да свако може чи­ нити све што не штети другима (...)

pr om

o

Чл. 6. Закон је израз опште воље. Сви грађани имају право да учествују лично, или преко својих представ­ ника у његовом доношењу. Он мора бити исти за све, било да штити, било да кажњава (...) Чл. 11. Слободно изношење мисли и мишљења је је­дно од нај­драгоценијих права човека: сваки грађа­ нин може слободно говорити, писати и штампати, с тим што одговара за злоупотребу те слободе у слу­ чајевима утврђеним законом.

Први Устав је донет 1791. године са циљем да се Француска даље преуреди. Држава је од апсолутистичке монархије постала уставна мо­нархија. То значи да се на челу државе и даље налазио краљ, али је његова власт била ограничена уставом и законима које је морао поштовати. Право гласа нису добили сви грађани, већ само најбо­ гатији (од 25 милиона становника само 4,5 милиона је имало право гласа). Луј XVI тешко се мирио са променама које су захватиле Францу­ ску. Средином 1791. године краљ је, прерушен, са породицом поку­ шао да побегне из земље, али га је војска ухватила и приморала да се врати у Париз. Тим поступком Луј XVI још више је изгубио по­ верење народа. Када су, уз то, сазнали да краљ и део племства тајно сарађују са француским непријатељима, револтирани грађани упа­ ли су у двор и ухапсили краља и краљицу. Скупштина је укинула монархију и 1792. године Француску прогласила републиком. Луј XVI и Марија Антоанета су осуђени због издаје и погубљени на ги­ љотини 1793. године.

Ed

уставна монархија – држава у којој је власт владара ограничена уставом

uk a

Декларација о правима човека и грађанина

Podseti se> • Које су главне

одлике републи­ канског уређења?

34

Чл. 17. Власништво је неповредиво и свето право, својина се никоме не може одузети осим у случаје­ вима предвиђеним законом (...)

JAKOBINSKA DIKTATURA (1793 —1794) Током првих година Револуције почињу да се оснивају политички клубови. Они су функционисали слично данашњим партијама и имали су велики утицај на развој догађаја у Револуцији. После про­ глашења републике и погубљења Луја XVI, растао је значај јакобин­ ског клуба. Добили су име по манастиру св. Јакоба где су одржавали своје састанке, а њихов вођа био је Максимилијан Робеспјер.

Istaknute li~nosti

pr om

o

Максимилијан Робеспјер, правник и политичар, био је вођа јакобин­ ског клуба. Због његовог изразитог поштења присталице су му дале надимак Непоткупљиви. У време јакобинске диктатуре био је један од најутицај­нијих политичара. Сматрао је да је те­рор неопходан како би се остварили циљеви и идеје револуције. Робеспјер је доживео сличну судбину као и ве­ћина његових про­тивника које је прогањао. Приликом хапшења је ра­њен и већ сутрадан је без суђења погубљен на гиљотини.

Ed

uk a

Почетком 1793. године Француска се суочавала са све већом по­ литичком и привредном кризом. Средином године јакобинци су искористили народно незадовољство и преузели власт. Имали су подршку ситног грађанства, радника и сиротиње. Под Робеспјеро­ вим вођством јакобинци су спровели извесне реформе у корист нај­сиромашнијих. Ипак, заводе диктатуру у земљи, решени да се обра­чунају са свим противницима револуције. На мети њиховог те­ рора били су племићи, свештеници, богати грађани, али и многи други. За годину дана, широм Француске, на гиљотини је страдало више од 20 хиљада „непријатеља револуције”. Истовремено, јакобин­ ска влада била је принуђена да води ратове са суседним земљама (Шпанијом, Аустријом). Иако су успели да одбране границе Фран­ цуске, незадо­вољство грађана због насиља и терора се све више поја­ чавало. Сре­ди­ном 1794. године Робеспјер и његови сарадници збачени су са вла­сти, ухапшени и погубљени. Тако се завршио најстрашнији период Француске револуције познат као „вла­да­вина терора”.

Максимилијан Робеспјер

Француска застава „триколора” постала је симбол револуције. Већину застава данашњих европских држава чине „тробојке”.

Револуционарни плакат којим се прокламују сло­бода, једнакост и братство француског народа. На већини државних инсти­ туција у Француској и да­нас се налази овај натпис.

• Које боје се

налазе на застави Србије?

35

VLADAVINA DIREKTORIJUMA (1794 —1799)

o

Posledice i zna^aj Francuske revolucije Главне тековине Француске револуције jeсу укидање феудали­зма, увођење републиканског облика владавине, стварање француске наци­ је и успостављање грађанске једнакости. Преображај францу­ског друштва и државе није остао изолован догађај. Рушење старог порет­ка изазвало је читав низ промена у целој западној Европи. Француска револуција је извршила огроман утицај на многе народе и подстакла их у борби за слободу и стварање грађанског друштва. Зато она има светски значај и представља велику прекретницу у историји.

Ed

uk a

Марсељеза, францу­ ска химна, настала је током револу­ције. Њен аутор био је композитор Руже де Лил, који је за само једну ноћ написао и текст и музику. Назив Марсељеза добила је по једном добровољачком одреду из Марсеја који је марширајући ка Па­ ризу певао ову патриот­ ску песму. Гра­ђ ани су били одушевљени и за кратко време постала је вео­м а популарна. Про­ глашена је националном химном Фран­цуске 1795. годи­не и то је остала до данас.

Престанком јакобинске диктатуре наступио је период у коме је вођена умеренија политика. Многи непријатељи јакобинаца пуште­ ни су из затвора и помиловани. Током 1795. године формирана је нова народна скупштина и петочлана влада која се звала Директо­ ријум. Власт се враћа у руке богатог дела становништва, што није био случај у време Јакобинске диктатуре. Ипак, Директоријум није могао да реши све нагомилане проблеме француског друштва. Гра­ ђани су и даље били незадовољни, посебно они сиромашнији. Честе побуне и завере приморале су Директоријум да тражи ослонац у војсци. Тако је 1799. године власт преузео генерал Наполеон Бона­ парта. Његовим доласком завршена је Француска револуција.

pr om

Zanimqivost

1791. г. први француски Устав 1789. г.

пад Бастиље, Декларација о правима човека и грађанина, укидање феудализма

Текст француске химне са нотама 1780. г.

36

1792. г. проглашење Француске републике

1790. г.

1793/4. г. Јакобинска диктатура 1795. г. увођење Директоријума

1800. г.

Proveri nau~eno

uk a

pr om

o

1. француско друштво у другој половини 18. века:





1% 2% 97%



____________________ ____________________ ____________________

Ed

а) Погледај графикон и на линијама напиши називе сталежа у Француској. б) Који сталежи су били задовољни својим положајем? в) Који су главни разлози незадовољства трећег сталежа?

2. Који догађај означава почетак Француске револуције? а) долазак јакобинаца на власт б) проглашење француске Републике в) пад Бастиље 37

3. Пажљиво прочитај изводе из Декларације о правима човека и грађа­ нина из лекције, затим одговори на питања. а) Која права човека и грађанина она прописује? б) Шта овај документ говори о слободи мишљења?

4. Поред тачне тврдње заокружи ДА, а поред нетачне НЕ. НЕ

o

ДА

pr om

• Француском је у периоду од 1774. до 1792. године владао краљ Луј XV

ДА

НЕ

• Јакобинска диктатура је позната и као „владавина терора”.

ДА

НЕ

• Први француски Устав донет је 1789. године.

ДА

НЕ

• „Триколора” је грб прве Француске републике.

ДА

НЕ

Ed

uk a

• Француска је током Револуције водила ратове са Шпанијом и Аустријом

5. Француска револуција донела је велике промене француском друштву и држави. Наведи три најзначајније.

6. Енглески књижевник Чарлс Дикенс овако је описао Француску револу­ цију: „Било је то најбоље од свих времена и најгоре од свих времена.” Како разумеш овај коментар?

38

4. NAPOLEONOVO DOBA (1799 —1815) Kqu~ne re~i

1800. г.

1810. г.

1820. г.

– Наполеон Бонапарта – поход на Египат – државни удар 1799. године – конзулство – Наполеонов кодекс – Француско царство – битка код Трафалгара – поход на Русију – Битка народа – владавина од „сто дана” – битка код Ватерлоа – изгнанство на Свету Јелену – Бечки конгрес

o

1790. г.

pr om

Наполеон Бонапарта био је један од највећих војсковођа и државника у историји. Његово доба обележило је прве деценије 19. века. Француска је тада постала царевина која је доминирала Европом. Бонапартина моћ почивала је на успесима велике армије коју је створио, али је цена те моћи била огромна: милион војника дало је живот борећи се за Наполеоново царство.

DOLAZAK NA VLAST

Ed

uk a

Због немогућности да реши нагомилане проблеме и отклони вој­ну опасност споља, Директоријум је главни ослоноц нашао у војсци и генералу Бонапарти. Млади Наполеон стекао је велики углед у рату против Аустрије. Као ко­мандант француске војске остварио је неколико значајних победа (1796/7). Потом је покушао да заузме Египат и претвори га у француску колонију, али се поход завршио неуспехом. На позив Ди­ ректоријума враћа се у Фран­цуску која се налазила у дубокој кризи. Наполеон је у томе видео своју шансу. Уз подршку војске извршио је државни удар но­вембра 1799. године и преузео власт. Дирек­торијум је укинут и успо­ ставље­на је владавина Конзулства са Наполе­оном на челу. Убрзо потом про­глашен је за доживотног конзула.

државни удар – насилно преузимање власти

Наполеон из млађих дана

39

Anegdota Француски генерал Сент-Илер, велики Наполеонов пријатељ, непосредно пред избор Бонапарте за доживотног конзула, одржао је својим војницима овакав говор: „Пријатељи, војници, треба да одлучимо да ли да се Наполеон прогласи за доживотног конзула. Слободно можете да изразите своју вољу. Никако нећу да утичем на вас, само бих вам нешто рекао: ко не буде гласао за Наполеона, биће јавно стрељан. Живела слобода!”

USPON

• Како тумачиш

Ed

Наполеонов поступак приликом крунисања?

uk a

кодекс – законик

pr om

o

Када је дошао на чело државе, Наполеон је имао тридесет година. Највише је био посвећен ратовима, али је доста радио и на преуре­ ђењу и модернизацији државе. Основао је Националну банку, фран­ цуски Универзитет, подстицао изградњу путева и канала, реформи­ сао државне службе и модернизовао војску. Једна од најтрајнијих заоставштина његове владавине јесте Грађански законик (Наполеонов кодекс) донет 1804. године којим је гарантована једнакост грађана пред законом, слобода вере, право приватне својине и др. Захваљујући својим успесима, Наполеон је одлучио да се круни­ ше за цара. У катедрали Нотр Дам, заједно са супругом Жозефином, крунисан је 1804. године. Прихватио је царску круну од папе и сам је ставио себи на главу.

Наполеоново крунисање

40

Istaknute li~nosti

uk a

pr om

o

Наполеон Бонапарта (1769–1821) рођен је на Корзици, острву у близини италијанске обале. Само годину дана пре његовог рође­ ња, Ђенова је због дугова ово острво уступила Француској. Наполеон је потекао из скромне племићке породице као друго од осморо деце. Био је веома несташан и тврдоглав дечак. Са пет година послали су га у школу за девојчице, јер се његова мајка на­ дала да ће постати послушнији. Ипак, то се није догодило. Касније се уписао у војну школу, где је постизао добре резултате из мате­ матике и историје. Језици му нису ишли од руке, чак ни француски никад није научио правилно да пише. Имао је само 16 година када је преузео дужност артиљеријског потпоручника. Од тада је његова каријера била у сталном успону. Наполеон се женио два пута. Прва жена, Жозефина Боарне, би­ ла је од њега старија шест година и са њом није имао деце. У други брак ступио је 1810. године са Маријом Лујзом, аустријском прин­ цезом, која му је родила наследника Наполеона II. После пораза код Ватерлоа 1815. године, Наполеон је живео као затвореник на Светој Јелени, острву у јужном Атлантику. Озбиљно нарушеног здравља, тешко је подносио живот без породице. Умро Наполеон Бонапарта је 1821. године, а тек 20 година касније његово тело је враћено у Француску и сахрањено у Паризу. Жену и сина није видео од одласка у прогонство. Марија Лујза се преудала, а Наполеон II је десетак година после очеве смрти умро од туберкулозе.

Ed

Zanimqivost

Наполеонова висина

Уобичајено је мишљење да је На­полеон био низак, али то није сасвим тачно. Био је висок 169 цен­тиметара, што је за оно време била просечна висина мушкарца. Међутим, Наполеон је увек био окружен личном пратњом војни­ка који су, по правилу, морали бити виши од 180 центиметара. Тако је, у њиховом друштву, Бонапарта дело­вао као веома низак човек.

NAPOLEONOVI RATOVI I OSVAJAWA Француско царство трајало је од 1804. до 1815. године. Тај период био је обележен бројним ратовима, мировним преговорима и про­ менама граница. У већини копнених битака Наполеон је био непо­ бедив. Често је користио шпијуне за прикупљање информација о непријатељу и вешто скривао распоред својих јединица.

41

pr om

o

Главни непријатељи Француске биле су Велика Британија, Ау­ стри­ја, Русија и Пруска. Оне су више пута склапале савезе покуша­ вајући да заједничким снагама сломе Наполеонову армију. Ипак, из већине битака Бонапарта је излазио као победник: код Аустерлица 1805, код Јене 1806, код Фридланда 1807. Једини већи пораз доживео је против Британије у поморској бици код Трафалгара 1805. године. Енглески адмирал Нелсон погинуо је у овом сукобу, али су Енглези адмирал – врховни заповедник морнарице славили победу, потопивши две трећине француских бродова. Непрекидно ратујући, Наполеон је до 1810. године успео да по­кори већи део Евро­ Anegdota пе. Неке освојене територије ушле су у са­ Током рата у Италији будући француски цар став Француске (већи део Италије, Дал­ имао је за помоћника генерала Озероа, који је сма­ мација, Холандија, Белгија), док су друге трао да не мора да слуша наређења младог Напо­ државе биле зависне од Француске или у леона. Неко време Бонапарта је подносио генера­ савезу са њом. На власт у другим државама лову недисциплину, а када је она превршила меру, Наполеон је постављао своје рођаке, а ње­ запрети му: „Господине! Ви сте за главу виши од гова моћ може се видети и по томе што је, мене, али ако не будете извршавали моја наређе­ на пример, Шведска за свог краља изабрала ња, та разлика ће убрзо нестати.” једног његовог генерала.

pohod na rusiju

Ed

uk a

Серија успешних ратова подстакла је Наполеона да крене у свој највећи поход – освајање Русије. До пролећа 1812. године окупио је војску од око 700 000 људи, што је била највећа армија коју је свет до тада икада видео. Бројне Наполеонове трупе прешле су руску гра­ ницу у јуну 1812. године. Французи су брзо напредовали, а Руси су се повлачили избегавајући отворени сукоб. Једина велика битка оди­ грала се код Бородина (близу Москве), где је Наполеон остварио по­ беду, изгубивши више од 30 хиљада војника.

Saznaj vi{e... О Наполеоновом походу на Русију снимљен је одличан документарни филм „Наполеонова изгубљена армија”. Погледај га. Уколико волиш да читаш, прочитај чувени роман руског писца Лава Николајевича Толстоја „Рат и мир”, чију историјску окосницу чини Наполеонов поход на Русију. Повлачење Наполеонове војске из Русије

42

Ed

uk a

pr om

o

Наполеоново царство 1811. године и поход на Русију

У септембру 1812. године француска војска је ушла у опу­ стошену и готово напуштену Москву. Наполеон је очекивао да ће руски цар Александар I понудити примирје, али овај није хтео да преговара. После месец дана боравка у Москви, Бона­ парта је одлучио да се повуче. Французе су на повратку захва­ тиле јака зима и глад. Многи војници су страдали, а остатак француске војске није имао снаге да се одупре нападима руских трупа које је пред­водио генерал Кутузов. По­влачење Наполеонове вели­ке армије претворило се у праву катастрофу. Француски губици били су огромни – страдало је између 470 и 530 хиљада војника.

• Покажи на карти места највећих Наполеонових битака.

43

NAPOLEONOV PAD

uk a

pr om

o

Неславни повратак Наполеона из Русије охрабрио је француске противнике да створе нови савез (Русија, Аустрија, Британија и Пруска). У Бици народа код Лајпцига 1813. године Наполеон је био потучен. Савезници су наставили да напредују, прешли су гра­ни­цу Француске и ушли у Париз (1814). Наполеон је био присиљен да се од­рекне вла­ сти и прогнан је на острво Елбу, у близини италијан­ске обале. После пораза Бонапартине војске, у септембру 1814, по­ чео је Конгрес у Бечу. Представници европских држава-по­ Saznaj vi{e... бедница тре­бало је да реше важна политичка и територи­ Недоумице у вези са јална питања. На власт у Француској враћена је династија Наполеоновом смрти Бурбона, за краља је проглашен Луј XVIII, брат Луја XVI. Бечки скуп изненада је прекинула вест о Наполеоновом Наполеон је, како је утврдио бекству са Елбе. Бонапарта је искористио незадо­в ољство ње­гов доктор, ум­ро од рака же­ обнављањем старе династије и успео да привуче војску на лу­ца. Касније су почеле да се ши­ своју страну. Победоносно је ушао у Па­риз и започео своју ре приче да је био отрован, јер су пронађени трагови арсеника другу владавину, по­знату као „стодневна владавина”. Са­ на његовој коси. После дугог вез­ници су одмах одлучили да заједничким снагама коначно испитивања, 2005. године кона­ униште Наполеона. У бици код Ватерлоа (Белгија) 1815. го­ чно је потврђена дијагноза На­ дине француска војска била је потучена. На­полеон је при полеоновог лекара и утвр­ђено покушају бекства ухваћен и био приморан да се по други пут по­рекло арсеника. Наиме, На­по­ одрекне власти. Предат је Енглезима и затворен на острву леон је користио тоник за косу Света Јелена. Моћно францу­ско царство било је срушено, а који је садржавао не­шкодљиве Наполе­онова каријера завршена. Умро је 1821. године. количине овог отрова.

Ed

BE^KI KONGRES

Бечки конгрес

44

По завршетку битке код Ватерлоа 1815. године Бечки конгрес је наставио са радом. Тиме је означен крај Наполеонових ратова. Био је то највећи мировни конгрес у 19. веку. Представници великих сила, победница над Наполеоном, водили су главну реч и одлу­ чивали о територијалним променама. Фран­ цуска је изгубила све освојене земље и све­ дена је на границе из 1792. године. Већини држава вра­ћене су територије које су имале пре избијања Француске револуције, уз из­ весне измене у корист победника. Тако су Хабзбуршка монар­хија, Русија и Пруска про­ шириле своје поседе у Европи, док је Ве­лика Британија стекла нове колоније.

У свим земљама поново су успостављени стари режими и вра­ ћене на власт свргнуте династије. Успостављањем старог поретка Конгрес је желео да заустави ширење идеја Француске револуције. Ипак, феудални односи и апсолутизам су дубоко уздрмани у целој Европи. Било је само питање времена када ће и где поново планути револуционарни и ослободилачки покрети. Они су се убрзо јавили, потресајући Европу.

Ed

uk a

pr om

o

Европа 1815. године

45

Proveri nau~eno 1. Заокружи слово испред тачног одговора. Наполеон Бонапарта рођен је на Корзици 1769. године. Жи­ вот је за­вршио, такође, на једном острву. То је: а) Елба;

б) Света Јелена;

в) Свети Мартин.

o

2. Заокружи слово испред одговора и одговори на питање.

а) 1799.

pr om

Наполеон се крунисао за цара Француске у Паризу: б) 1800.

в) 1804.

г) 1805.

Како се зове катедрала у којој је крунисан?

3. Одговори на питања.

uk a

а) Зашто је пропао Наполеонов поход на Русију 1812. године? б) Шта је утицало да Наполеонова непобедива војска у копненим биткама буде поражена у Бици народа?

Ed

4. Заокружи слово испред тачне тврдње: а) У бици код Трафалгара 1805. године француска флота по­ разила је Енглезе. б) Већи део Европе био је у доба Наполеона под влашћу Француске. в) Последња битка којом је командовао Наполеон била је би­ тка код Ватерлоа. г) Током своје владавине Наполеон је укинуо Грађански за­ коник.

46

5. Допуни реченице:

pr om

o

По завршетку Наполеонових ратова одржан је ____________________ конгрес. У Француској је на власт враћена династија Бурбона, а за краља је проглашен ____________________ . Француска је изгубила све осво­јене земље, а највећа територијална проширења имале су државе-победнице над Наполеоном. Биле су то: Шпанија, Русија, Хабзбуршка монархија, Шведска, Велика Британија, Пруска и Османско царство. (Подвуци тачне одговоре.)

Ed

uk a

6.

Ова карикатура приказује живот и каријеру Наполеона Бонапарте.

• Погледај пажљиво карикатуру и уочи које је све догађаје

из Наполеоновог живота карикатуриста приказао. Како је видео крај његове каријере? Објасни зашто.

47

5. Kultura i svakodnevni @ivot do sredine 19. veka Kulturni pravci do sredine 19. veka

Kqu~ne re~i

• Како називамо

o

Kwi@evnost, umetnost i muzika У првим деценијама 19. века књижевници и уметници не стварају више за ограничени круг образованих људи, већ за ширу публику која воли дела пуна фантазије, јаких верских и патриотских осећања. Главни представници романтизма у књижевности били су Ви­ ктор Иго (Француска) , А. С. Пушкин (Русија), Џ. Г. Бајрон (Енглеска) и Едгар Алан По (САД).

Ed

uk a

историјски период препорода културе и уметности који је такође био инспирисан антиком и њеним вредностима?

Почетком Француске револуције појавио се нов културни правац – класицизам. Он се под утицајем просветитељства угле­д­ао на античку културу, нарочито на њену једноставност и правилност (у књижевности и уметности). Међутим, по завршетку Наполеонових ратова, у Европи почиње да се буди интересовање за средњовековне старине и народну традицију, прожето јаким националним осећањима. Тако настаје нов правац – романтизам, који око 1830. године у потпуности потискује класицизам.

pr om

– класицизам – романтизам – природне науке – техника – саобраћај – свакодневни живот

У ликовној уметности то су били Ви­ли­јам Блејк, Франциско Гоја, Ежен Делакроа. У музици крајем 18. и почетком 19. века класичне и романтичарске особине сливају се у складну це­ лину. Прави представник таквог стила је композитор Лудвиг ван Бетовен. Велики допринос музи­ ци раног романтизма дали су и Франц Шуберт, Ђоакино Росини, Фредерик Шопен и многи други.

„Крсташи освајају Константинопољ”, Е. Делакроа (1840)

48

Napredak nauke i tehnike

Podseti se> • Који су најважни­ ји технички про­ наласци из прве половине 19. века?

pr om

o

Главно обележје овог раздобља јесте напредак природних наука. Њихова примена у техници, хемији и медицини донела је велику корист човечанству, омогућила пораст броја становника и боље услове живота. Потпуни преокрет у техници настао је када је почела употреба парних машина. Њихово усавршавање омогућило је даљи индустријски развој, а највише су напредовале текстилна и војна индустрија. Најважније сировине за развој индустрије постали су угаљ и гвожђе. Усавршавање технике и индустрије допринело је и развоју сао­браћаја и трговине. Велику олакшицу трговини донела је реформа мера за дужину и тежину. Тада су уведене метарске и килограмске мере које је, осим Велике Британије и САД, постепено прихватила већина држава. Током овог периода археолози и историчари су ископава­ њем и проучавањем старина расветлили египатску, вавилонску и друге ста­ре културе. Дешифровано је клинасто писмо, а огро­ ман значај по­стигао је Ж. Ф. Шамполион, који је дешифровао хијероглифе.

uk a

Saznaj vi{e...

Ed

Наполеонов поход на Египат сматра се војним неуспехом, али је зато у културном и научном погледу имао огроман значај. У Египат је са војском кренула и велика група научника, писаца и истраживача. Прикупљена знања ових стручњака допринела су упознавању староегипатске цивилизације. Један од најзна­ чајни­јих догађаја био је проналазак камене плоче из Розете, за­ хва­љујући којој је француски научник Шамполион 1822. године дешифровао хијероглифско писмо.

Svakodnevni @ivot Свакодневни живот људи крајем 18. и у првој половини 19. века разликовао се од државе до државе, као и од при­ падности друштвеном слоју. У Европи се живот на селу није много променио. Сељаштво је већину свог времена проводило у пољопривредним радо­ вима. Производња неких пољопривредних машина олакшала је рад на селу. Смањује се смртност деце, животни век је дужи, исхрана боља.

Камен из Розете

Направи пре­ зентацију у којој ћеш де­ таљ­није представити на који начин су дешифро­ вани хије­роглифи; шта је био садржај текста на ка­ меној плочи; из ког пери­ ода сатроегипатске исто­ рије је овај натпис; зашто се овај ва­жан историјски експонат данас чува у Бри­ танском музеју, кад су га пронашли Французи.

Zadatak>

49

uk a

pr om

o

У великим градовима за већину становника усло­ ви живота били су лоши: прљавштина, нехигијена, пренасељеност. У првој половини 19. века само је неколико градова Европе имало делимично канали­ зацију. Радничка класа живела је бедно. Већина је становала у рад­ничким страћарама у индустријским деловима града. Исхрана им је била врло једнолична: хлеб, маст, кромпир и сланина. Месо, поврће и воће били су доступни само средњој и вишој класи. Ваз­ дух и вода били су загађени, па су епидемије колере и тифуса биле честе. Ве­ћина радничке деце није по­ хађала школу. У неким случајевима, црква је омогу­ ћавала школовање, а само ретки су успевали да до­ бију сти­пендију државе. Начин живота средње и више класе био је знатно другачији. Живели су у уређеним градским кварто­ вима, у ве­ћим и удобнијим кућама. Њима је обра­ зовање било доступно, многи су својој деци могли да обезбеде приватне учи­теље. Жене већином нису биле запосле­не, већ су водиле бригу о породици и Лондон у првој половини 19. века домаћинству. Слободно време најче­шће су проводи­ ле у кругу породице, уобичајено је било слушање музике и породично читање. Повремено су од­ла­зили у позориште, оперу и на излете.

Proveri nau~eno

Ed

1. Који уметнички правац је обележио прву поло­вину 19. века?

2. Повежи линијама уоквирене појмове. Обој црвеном оловком оно што се односи на услове живота радничке класе. једнолична исхрана

колера и тифус

50

приватни учитељи

удобно становање

Живот радничке класе

сиромаштво

посета позоришту и опери

нехигијена

3. Допуни реченицу и одговори на питање. Усавршавање и употреба парних машина допринели су развоју индустрије. У првој половини 19. века највише се развијају војна и _______________________________ индустрија. Које сировине су биле најважније за развој индустрије? __________________________

pr om

4. Погледај табелу и одговори на питања.

o

и _____________________________ .

Број становника (оријентационо) у највећим европским државама и САД од 1780. до 1850. године у милионима 1800.

1830.

1850.

Велика Британија

7,5

10

13

18,5

Француска

26

27

32

36

Русија

25

35

56

68

Хабзбуршка монархија

23

25

34

37

САД

4

5

13

23

Ed

uk a

1780.

а) Да ли је у некој од наведених држава у назначеном периоду дошло до пада броја становника? б) За колико се повећао број становника у САД од 1800. до 1850. године? в) Која држава је имала највећи број становника 1780. године? г) Наведи три важна узрока који су допринели порасту броја станов­ ника у овом периоду.

51

6. Isto^no pitawe Kqu~ne re~i

1900. г.

Isto^no pitawe

Источно питање било је једно од највећих међународних про­бле­ма у 19. веку. Оно се односило на питање опстанка Османског царства у Европи око чијих територија су се бориле и велике силе и балкан­ ски народи. Балкански народи били су заинтересовани за про­паст Османског царства јер су у томе видели прилику за своје осло­бођење. У првој половини 19. века статус великих сила у Европи имале су Велика Британија, Француска, Русија, Пруска и Хабзбуршка мо­ нархија. Ове др­жаве имале су велику територију, бројно становни­ штво, модерну и јаку војску и развијену привреду. То им је обезбе­ ђивало пресудну улогу у решавању важних политичких питања у Европи.

Ed

uk a

статус – положај

1850. г.

pr om

• Које државе се данас сматрају великим силама? Шта их чини великом силом?

1800. г.

o

– Источно питање – велике силе – Хришћански народи и Источно питање – Кримски рат

Podseti se>

• У ком веку је Османско царство било на врхунцу моћи?

• Где су биле границе тог цар­ ства у Европи?

52

Velike sile i Isto^no pitawe

Османска царевина је у првој половини 19. века била империја на заласку чије су територије на свим континентима биле угрожене. Економски је доста заостајала за западноевропским државама и су­ очавала се са честим устанцима покорених народа (Срба, Грка, Бу­ гара). Питање опстанка Османског царства у Европи велике силе су различито посматрале. Хабзбуршка монархија и Русија биле су отво­рено заинтересоване за турске територије, нарочито Русија, ко­ ја је преко Босфора и Дарданела тежила да изађе на Средоземно море. С друге стране, Велика Британија и Француска су се залагале за опста­нак Османског царства јер им није одговарало ширење и јачање Русије.

hri[]anski narodi NA BALKANU I Isto^no pitawe

• Који балкански народи су почетком 19. века живели у Осман­ ском царству?

uk a

pr om

o

Током 19. века и балкански народи су се укључили у решавање Источног питања, а њихова будућност је великим делом зависила од решавања овог проблема. У првој половини 19. века једино су Грци успели да се изборе за независност. Подигли су устанак 1821. године и за своју борбу до­ били велику подршку. Широм Европе постојали су снажни покрети поштовалаца старо­ грчке цивилизације који су скренули пажњу европске јав­ ности на Грчки устанак. На то је утицао и стратешки важан географски положај грчких зе­ маља. Велике силе су војном акцијом подржале грчке уста­ нике. Турска је Једренским ми­ ром признала по­раз, а 1830. го­ дине Грчка је стекла незави­ сност.

Podseti se>

Пријем лорда Бајрона у Мисолонги

Zanimqivost

Ed

Џорџ Гордон Бајрон (1788-1824), познатији као лорд Бајрон, био је племић и један од најпознатијих енглеских песника. Његов долазак у Грч­ ку и учешће у рату за стицање независности од Османског царства учи­ нили су грчко питање важним за европску политику. Грци га зато сма­ трају националним херојем.

У борби за ослобођење од османске власти остали народи на Балкану постигли су делимичне успехе. Срби су се у београдском пашалуку изборили за аутономију 1830, а Румуни 1862. године – након уједињења кнежевина Влашке и Молдавије. Побуне балканских народа наставиле су се и у наредним деце­ нијама. Да би стишало њихово незадовољство, Османско царство по­ чело је да уводи реформе, али оне нису довеле до побољшања поло­ жаја и живота народа на Балкану.

Лорд Бајрон

53

Krimski rat (1853 —1856)

uk a

Опсада Севастопоља

pr om

o

Један од покушаја решавања Источног питања био је Кримски рат. Главне војне операције вођене су на руском полуострву Кри­ му у Црном мору, па отуда и назив за овај рат. Сукоб је почео када су руске трупе заузеле турске кнеже­вине Влашку и Молдавију, што је приморало Порту да објави рат Ру­сији. Ускоро су на страну Османског цар­с тва стале Француска, Велика Британија и Кра­љевина Сар­ динија. Савезнице су напале Сева­ стопољ, руску ратну луку на Криму. После скоро годину дана опсаде, град се предао, а велики део руске црно­ морске флоте је уништен. Падом Се­ вастопоља није више било наде за неки одлучни­ји преокрет. Русија је била принуђена да призна пораз, а Османско царство је повратило своје територије. Последица Кримског ра­ та било је слабљење моћи Русије и спречавање њеног ши­рења на рачун Турске. Овај рат остао је запамћен као један од најкрвавијих ратова у 19. веку. На обе стране страдало је око пола милиона војника. Већина није погинула у ратним операцијама, већ је умрла од последица ра­ њавања, болести и лоших хигијенских услова.

Ed

Istaknute li~nosti

Флоренс Најтингејл

54

Флоренс Најтингејл (1820–1910) била је британска болничарка која је током Кримског рата неговала рањене британске војнике. Отишла је на Крим 1854, организовала болнице и значајно побољшала негу рањеника и болесника. Била је позната као „Госпођа са светиљком” јер је ноћу, са лам­ пом у руци, обилазила пацијенте. Њена преданост допринела је спасавању многих живота. Своје искуство из Кримског рата Флоренс Најтингејл је уградила у даљи развој неге болесних и немоћних. Данас је сматрамо зачет­ ницом модерног медицинског сестринства. Основала је прву школску установу за образовање медицинских сестара. Од 1912. Међународни Цр­ вени крст додељује награду „Флоренс Најтингејл” за посебне заслуге у области медицинске неге. Међународни дан медицинских сестара се у част Флоренс Најтингејл обележава на њен рођендан, 12. маја.

Saznaj vi{e...

Вилијам Хауард Расел, први ратни извештач

o

Кримски рат је први оружани сукоб који се пратио „уживо”. Наиме, Ви­лијам Хауард Расел, новинар лондонског листа „Тајмс”, редовно је слао своје изве­штаје са ратишта путем теле­графа, па су тако читаоци, готово у реалном времену, могли да прате све што се дешава. Он се сматра првим савременим ратним извештачем. Славу је стекао сензационалистичким члан­цима који су опи­сивали нехуман однос према рањеницима и војницима оболелим од колере и маларије. Ови извештаји су шокирали јавност и натерали британску владу да хитно пре­дузме мере и помогне у бризи за рањене и болесне војнике.

pr om

Proveri nau~eno

1. Шта се подразумева под појмом Источно питање?

2. Подвуци имена европских држава које су у првој половини 19. века имале статус великих сила: Велика Британија, Француска, Шпанија, Пруска, Швај­царска, Русија, Шведска и Хабзбуршка монархија.

uk a

3. Размисли о томе зашто су Велика Британија и Француска биле савезнице Тур­ске у Крим­ском рату.

4. Подвуци нетачне делове у датом тексту:

Ed

Кримски рат био је један од најстрашнијих ратова. Вођен је у првој половини 19. века између Русије и Турске. Највеће битке одиграле су на полуострву Криму у Средоземном мору. Турска и њене савезнице су опседале Сева­стопољ и нису успеле да га освоје. Русија је из рата изашла као победник, али видно ослабљена. Око милион војника погинуло је на обе стране.

5. Заокружи слова испред тачних тврдњи: а) Османско царство је било вишенационална држава. б) Грчка је стекла независност 1830. године. в) Велика источна криза почела је устанком у Србији. г) Србија је стекла аутономију 1822. године.

6. Ко је била Флоренс Најтингејл?

55

7. Srpski narod pod osmanskom i habzbur[kom vla[]u do polovine 19. veka Srpski narod pod osmanskom vla[]u

Kqu~ne re~i – положај Срба под османском влашћу – Српска православна црква – положај Срба под Хабзбуршком влашћу – просвећени апсолутизам – српско грађанство – Доситеј Обрадовић

o

• Какав је био положај српског народа у првим вековима османске власти?

Током 18. и већег дела 19. века српски на­род је и даље живео под османском влашћу. Поред Србије и Црне Горе, насељавао је терито­ рије Босне и Херцеговине и Старе Србије. Хришћански народи у царству живели су веома тешко. Трпели су разне неправде, били су израбљивани и плаћали многобројне фе­ удалне порезе. Такође, били су и у неравноправном верском поло­ жају. Безакоње и пљачке су главне карактеристике османске управе. Живот Срба нарочито се погоршао са опадањем турске моћи у 18. веку. Због таквог стања сељаци су често подизали буне и устанке. Пећка патријаршија успе­ла је да за више од два века одржи самосталност. Међутим, вре­ме­ном, борба за коначно ослобођење узима­ла је све више маха. Српско свештенство активно је уче­ство­ вало у припремању мно­гих устанака. Султан је 1766. године укинуо Пећку патри­јаршију. Црква је изгу­би­ла независност и прикључена је Цариградској патријаршији.

Ed

• Сети се како се звала најтежа обавеза покоре­ног хришћанског становништва према Османли­јама.

земље?

pr om

настао је у 19. веку и означава области које су после стварања аутономне Србије остале јужно од њених граница. То су данашње Рашка област, Косово и Метохија и северни део Републике Северне Македоније. (Погледај на карти на стр. 127).

• У ком веку су Османлије освојиле српске

uk a

Стара Србија – овај појам

Podseti se>

Podseti se> • Које године је обновљена Пећка патријаршија и који разлози су на то утицали?

Пећка патријаршија

56

Патријарси су били признати представници Срба пред вла­стима што је било веома значајано у време одсуства др­ жавне независности и снажно је утицало на народно једин­ ство и очување језика, вере и културе.

• Прочитај епску песму „Мали Радојица” и размисли о њеном садржају.

Да ли су у тој песми личности и догађаји реално описани или у њој има и преувеличавања? Размисли о томе која је сврха таквог приказивања. Поразговарај о томе с наставником на часу српског језика. Процени веродостојност ове врсте историјских извора у односу на остале.

pr om

Zanimqivost

o

Турска освајања оставила су тешке последице и по културни развој по­ кореног становништва. Честа ратова­ ња, сеобе, глад и епидемије биолошки су угрозили становништво и готово онемогу­ћили културну активност. Усмена епска поезија је опевала дога­ ђаје и личности из сред­њовековне про­ шлости и имала велики значај у очу­ вању историјске свести и хришћан­ ског идентитета.

О свакодневном животу Срба под османском влашћу веома се мало зна. Живели су у подређеном положају, а било је чак и робова. Строго је било забрањено да хришћани у било чему опонашају муслимане: у облачењу, говору, спољашњем изгледу. Зелена боја, на пример, била је резервисана искључиво за муслимане и хришћани нису смели да је ко­ристе у одевању. Да бисмо илустровали однос османске државе према Србима и осталим хришћанима, на­ водимо један султанов проглас с краја 18. века: теферич – излет нагиздан – дотеран

Ed

uk a

„Забрањено је хришћанима и хришћанкама ићи и певати по тефе­ричима, другим местима, па и у својој кући. Жене се морају покривати, не смеју на­ гиздане стајати на кућним вратима, а ако се која и нагизда, нека седи у кући својој. Нека не ките своју женску децу дукатима, а коме је Бог дао те има, нека накићено дете не пушта у двориште. Заповеда се хри­шћанима да морају смер­ но ићи кад пролазе крај Турака, да се зна ко је старији. Не смеју турску одећу носити, јер Турци то не могу да трпе. Ко не послуша, биће на муке ударен.”

Такође, хришћанима је било забрањено и ношење оружја, женидба муслиманкама, изградња кућа које би биле више од муслиманских, јахање коња...

Saznaj vi{e... У Етнографском музеју у Београду налазе се, између оста­ лог, многи предмети из свакодневног живота из времена осман­­ ске вла­дави­не. Посети овај музеј да видиш како су се Срби тада облачи­ли, ка­кав су накит носили, из чега су јели и пи­ли, како су опремали куће... У завичајним музејима широм Србије такође постоје та­ кви експонати. Посети их са својим наставником.

Етнографски музеј

57

ејалет – управна

uk a

pr om

o

јединица у Османском царству

Избијање Првог српског устанка (1804) изазвало је велико оду­ шевљење међу Србима у Босанском ејалету. Знатан број доброво­ љаца прешао је Дрину и прикључио се Карађорђевим устаницима. Велика победа на Мишару (1806) подстакла је Србе у Босни и Херцеговини да се и сами организују у борби. Тако је 1809. године у западној Босни изби­ла велика буна под вођством Јована Јанчића, познатија као Јанчићева буна, али је због лоше организације брзо угушена, а вођа ухваћен и погубљен. У Старој Србији, српско становништво живело је измешано с му­ слиманским и албанским живљем. Центри националног рада били су манастири (Сопоћани, Дечани, Грачаница, Пећка патријаршија) и ве­ ћи градови (Нови Пазар, Приштина, Призрен, Скопље). Срби са ових простора узели су учешће у Првом српском устанку у нади да ће и сами бити ослобођени османске власти. Међутим, до ослобођења тада није дошло, а српско становништво је наредних деценија сурово про­ гањано и расељавано. Још један устанак, познат као Нишка буна (1841), иако неуспешан, био је наставак покушаја да се оружаном борбом до­ ђе до слободе, што ће се догодити тек у наредним деценијама. Поред буна и устанака, најраспрострањенији вид отпора према османској власти била је хајдучија (од почетка 17. до половине 19. века). Репутација хајдука мењала се током време­на: од обичних пљачкаша и друмских разбојника до правих заштит­ника народа и бораца против Турака.

Ed

Iz istorijskih izvora

Важне историјске податке о перио­ду под осман­ ском влашћу оставио је ве­ли­ки српски писац, рефор­ матор и хро­ни­чар из 19. века Вук Караџић. Ево шта је он у својим списима забележио о хај­дуцима:

„Турско владање и суд најве­ћи је узрок што у Ср­ бији има млого ајдука. Кад човек зна да га суд и закон не чу­ва од силе и не­правде, он мора сам да се чува и себи правицу да тражи... Прем­да млоги људи не иду у ајдуке да чи­не зло, него само да сачувају свој живот или да се коме за што осве­те или да живе сло­бодно; али кад се већ човек отпади од обичног друштва, он Хајдуци у заседи послије почне сва зла чинити. Но опет се да­нас ајду­ ку чини нај­већа срамота и псовка кад му се рече да је лопов и пржибаба. Прави ајдук никада неће убити чо­века који му пржибаба – кукавица, подлац ни­шта не чини; али трговце по путу дочекивати и ударати на куће богатих људи, веле да није срамота...”

58

Zanimqivost

Из свакодневног живота

o

Присуство Османлија на нашим просторима оставило је траг у свим животним сегментима. Они су донели многе новине у исхра­ ни, које су се одржале до данас: бурек, алву, бозу, уштипке, сомун, јо­ гурт, пилав, ћуфте. Осим тога, најзаслужнији су и за иновације ка­ кве су представљали кафане, кафа и дуван. У Бео­граду је половином 18. века било око 20 кафана. Занимљиво је да је Србима било дозвоље­ но да их посећују иако су се оне налазиле у муслиманским деловима вароши. Ноћне проводе по кафанама (који су били резервисани искљу­чиво за мушкарце) употпуњавала је музика, која се некада веома разликовала код припадника двеју вера. Срби су се веселили уз звуке гусала, гајди и фрула, док су Турци свирали разне дувачке ин­струменте, удараљке и сл.

pr om

Један хроничар оценио је кафане као простор који сједињује крајности јер су оне извориште „врхунског духа, али и глупости”.

Srpski narod pod habzbur[kom vla[]u

Podseti se> • Ко су били

Хабзбурзи?

Ed

uk a

Продор Османлија у Европу изазвао је бројна померања балкан­ ског становништва. Прве српске сеобе почеле су већ после Маричке и Косовске битке. На честе сеобе утицало је више разлога: војни по­ ходи, ратна пустошења, насиља, сиромаштво, учешће народа у устан­ цима и ратовима против Турака. Најчешћи правац кретања био је ка северу и западу, преко Саве и Дунава у Угарску (на подручје да­ нашње Аутономне Покрајине Војводине и Републике Хрватске). Највеће пресељење становништва на територију Аустријског царства догодило се 1690. године и познато је као Велика сеоба Срба.

Podseti se>

• Ко је предводио ову сеобу и шта је била њена главна последица?

Већина српског становништва у Аустријском царству сачувала је своја национална обележја – језик, традицију, православну веру и обичаје. Тамо су се упознали и са цивилизацијским вредностима средње Европе које су допринеле њиховом великом културном, по­ литичком и економском напретку.

59

просвећени апсолутизам

Марија Терезија

pr om

o

– облик апсолутистичке владавине у коме владари спроводе реформе за побољ­ шање положаја грађана и сељаштва

У другој половини 18. века Хабзбуршку монархију захватио је процес реформи. Највећу улогу у модернизацији државе и прихва­ тању просветитељских идеја имала су два истакнута хабзбуршка вла­ дара – Марија Терезија (1740–1780) и њен син Јосиф II (1780–1790). Време њихове владавине у Аустријском царству назива се просве­ ћени апсолутизам. Донети су многи закони ко­ји­ма су уна­ пређени производња и трговина, поправ­ љен положај сељака, проглашена једнакост грађана пред законом и омогу­ћена сло­ бода вероисповести. Огроман значај имао је и закон о просвети. Њиме је основна школа постала државна уста­но­в а и оба­ везна за сву децу. Ова реформа значајно је допринела напретку образовања и код Ср­ба. Тако је и међу њима било све више лекара, учитеља, прав­ника, писаца. Шко­ ловани Срби у Аустрији дали су велики до­ принос развоју наше националне културе. Је­дна од најистакнутијих ли­чности 18. Јосиф II века био је књижевник Доситеј Обрадовић.

uk a

Istaknute li~nosti

Ed

Доситеј Обрадовић (1742–1811) један је од најзначајнијих српских просве­ти­теља. Као младић замонашио се у фрушкогорском манастиру Хопово, али га је брзо напустио схва­ тивши да се тај живот доста разликује од животописа светаца и његових младалачких идеала. Пропутовао је, због студија, многе земље Европе. Године 1783. штампано је ње­ гово најважније дело „Живот и прикључе­нија”, ауто­биографија која говори о потреби за образовањем као и о ду­ховној заосталости калуђера које оштро напада. Залагао се да народни језик постане књижевни, уме­сто дотадашњег црквенословенског. Његове про­ Доситеј све­титељске идеје огледају се у пропагирању верске трпељивости и прихватању достигну­ћа Обрадовић напред­нијих наро­да. Био је и велики национални борац опседнут идејом о ослобођењу Србије од стране власти. Аутор је чувене песме „Востани Сербие” која је утицала на бу­ђење националне свести. Када је Првим српским устанком почела борба за коначно ослобођење од Турака, Доситеј одлази у Ср­ бију како би помогао Карађорђевим устаницима. Као најученији Србин свог времена постао је први мини­ стар просвете у устаничкој влади. Доситеј је основао Велику школу у Београду која је пре­теча данашњег уни­верзитета. „Књиге, бра­ћо, књиге, а не звона и прапорци”, познат је цитат који осликава његову тежњу за образовањем. Умро је 1811. године. Сахрањен је у порти Саборне цркве у Београду, поред Вука Караџића.

• Како разумеш овај цитат?

• Посети београдску Са­бор­ну цркву и распитај се како је и када настала. Истражи који су наши познати вла­дари сахра­њени у њој.

60

Карловачка гимназија

Карловачка богословија

Фрушкогорски манастири Ново Хопово (лево) и Крушедол (десно)

Ed

uk a

pr om

o

Током 18. века најзначајнији део српског друштва у Хаб­ збуршкој монархији постало је грађанство. Овај дру­штве­ни слој био је но­силац напредних идеја и свеукупног развоја. Највећи део грађанства чинили су трговци и за­натлије. Жи­ вели су у већим градовима (Бу­диму, Сент Андреји, Теми­ швару, Сегедину, Новом Саду, Земуну) и током времена су постали важан економски чинилац у царству. Српско грађанство у Хабзбуршкој монархији подстицало је и фи­нансирало оснивање значајних националних инсти­ туци­ја. Једна од најважнијих је најстарија српска гимназија, основана у Сремским Карловцима 1791/1792. го­дине. Убрзо по оснивању, гимназија постаје средиште просвете, духовно­сти и културе. Поред ње, важне уста­нове биле су Карловачка богословија (1794) и гимназија у Новом Саду (1810). Срби у Аустрији су, као православни народ, неговали своју средњовековну традицију и културу. Центри вер­ског и просветног рада били су манастири, а највише њих (чак шеснаест) налази се на Фрушкој Гори, због чега се она че­ сто назива „српском Светом гором”. Најпознатији фрушко­ горски манастири су Крушедол, Хопово, Гргетег и Врдник.

Верски и политички центар Срба у Хабзбуршкој монар­ хији била је Карловачка митрополија, основана почетком 18. века. Карловачки митрополити били су врховни погла­вари Српске православне цркве у Хабзбуршкој монархији и има­ ли су пресудну улогу у животу свог народа. Били су њихови законити представници пред аустријским власти­ма и чува­ ри националног јединства. Црква је отварала школе на на­ родном језику и бринула о верској и просветној аутономији.

Митрополит Стефан Стратимировић

изабран је за карловачког митрополита 1790. године. Велику пажњу посветио је подизању просветних установа. Уз његову помоћ основане су Карловачка гимназија и богословија, као и гимназија у Новом Саду. Помагао је и Карађорђеве устанике.

61

Сва важна питања и даље су се решавала на црквено-народним саборима. На Теми­шварском сабору (1790) представници Срба за­ хтевали су да се Банат прогласи за српску аутономну област, што су царске власти у Бечу одбиле. Залагањем богатих Срба у Пешти је 1826. године основана Мати­ца српска – установа чи­ји је основни циљ био негова­ње српског је­зика и културе. Издавањем књига и часо­ писа ширила је писменост и развијала књи­ жевну делатност. Летопис Матице српске најстари­ји је српски часопис за књижевност који излази и данас. Седиште ове уста­нове пре­сељено је 1864. године у Нови Сад.

Зграда Матице српске

Летопис Матице српске

pr om

– политичка самосталност неког народа на одређеној територији у оквиру друге државе

o

територијална аутономија

Istaknute li~nosti

Ed

uk a

Познати српски добротвор гроф Сава Текелија (1761–1842) био је правник, а основао је у Пешти 1838. године једну од највећих задужбина – Текелијанум. Ова установа деценијама је помагала школовање најбољих српских ђака. Текелијанум је био и главно средиште окупљања интелектуалаца који су до­ принели културном и цивилизацијском напретку свог народа. У Текелијануму су неко време радили Јован Јовановић Змај, Никола Тесла, Лаза Костић. Зато је он с правом називан „српским Пан­ теоном”.

Сава Текелија

Текелијанум

У првој половини 19. века положај српског народа у аустријском царству се погоршао. Нису им гарантована национална права и није им било допуште­ но редовно одржавање црквено-народних сабора, што је вековима представљало њихову основну привилегију. Због тога је током пролећа 1848. године одржано више протестних скупова на којима су Срби захтевали употребу народног језика, за­ штиту православне вере и редовно сазивање сабора. Ови захтеви ће се понављати и у наредном периоду.

62

Proveri nau~eno 1. Опиши какав је био положај српског народа под османском влашћу.

2. Подвуци оно што је тачно. Стара Србија је обу­ хватала тери­торије: Херцеговине, Рашке, Косова и Метохије, Албаније, Шумадије, Републике Се­ верне Македоније, Босне.

pr om

o

3. Какав је био положај српског народа у Хабзбур­ шкој монархији током 18. и првој половини 19. века?

4. Наброј најважније институције Срба на подручју Монархије које су значајне за очување национал­ ног и културног идентитета.

Ed

uk a

5. Испод слике упиши име личности и наведи у че­ му је њен значај.

63

8. Srpska revolucija (1804 —1835) Podseti se> • Шта је

револуција?

• За које

pr om

o

револуције ти знаш?

Збор у Орашцу

Ed

аутономија – самоуправа

uk a

Застава устаничке Србије

Појам српска револуција односи се на период од 1804. до 1835. године. То раздобље је веома важно у историји српског народа јер су Срби тада поставили темеље за стварање модерне државе. Револуција је имала ратну фазу (ратовање у Првом и Другом српском устанку, 1804–1815) и мирнодопски период (1815–1835), ко­ји је окончан укидањем феу­да­лизма. Револуција је завршена успешно: створена је аутономна српска кнежевина. Дан државности Србије данас се обележава на црквени празник Срете­ ње, у знак сећања на датум када је Пр­ вим српским устанком почела Српска револуција.

• Ког датума се обележава

Дан државности Србије?

Обележавање Дана државности данас

64

9. Prvi srpski ustanak (1804 —1813) Kqu~ne re~i

Podseti se> • Које балканске територије је заузимало Османско царство почетком 19. века?

• Сети се како је изгледала провинцијска

o

управа Царства.

– Смедеревски санџак – дахије – Сеча кнезова – Карађорђе Петровић – битка на Мишару – битка на Чегру – Букурешки мир – слом устанка – Правитељствујушчи совјет – Прота Матеја Ненадовић

pr om

Нововековна Србија настала је на територији осман­ ске провинције која се звала Смедеревски санџак или Београдски пашалук. Обухватала је простор изме­ђу река Саве и Дунава на северу до Западне Мораве на југу, и од Дрине на за­ паду до Тимока на истоку. Била је то погранична област Османског царства према Хабзбуршкој монархији. Процењу­је се да је почет­ ком 19. века ту живело око 400 000 становника, нај­више Срба.

Ed

uk a

Београдски пашалук почетком 19. века

• Пронађи на

карти поме­ нуте реке и покажи гра­ нице Бео­ градског пашалука.

65

Beogradski pa[aluk uo^i Ustanka

Ed

uk a

pr om

o

Београдским пашалуком управљао је ве­зир кога је постављала Порта. Његово седи­ште нала­зило се у Бе­о­ граду, у Kалемегданској твр­ђави. Пашалук је админи­ стративно био подељен на нахије, кнежине и села. Турци и Срби у па­ша­луку живели су одвојено: муслиманско становништво и војска по градо­ви­ма, а српско станов­ ништво углавном је жи­вело по селима. За време послед­ њег аустријско-турског рата (1788–1791), српски добро­ Београд у време османске владавине вољачки одреди (фрајкори) борили су се на страни Ау­ стрије и привремено ослободили део територије. Овај рат, познат као Кочина крајина по вођи капетану Кочи Анђелковићу, завршен је Свиштовским миром, који је Србима обезбедио тзв. кнежинску самоуправу – са срп­ ским кнезовима на челу. Међу Србима у Београд­ском пашалуку на­рочито је остало упам­ћено време када је њиме управљао везир Хаџи Муста­фа-паша. Овај Тур­чин је због своје благе управе добио надимак „срп­ска мајка”. Та­да су престала на­сиља над станов­ништвом, а кренуо је и при­вредни напредак. турски зулуми Међутим, такво стање се променило 1801. године, када је група турских одметника – дахија, убила Хаџи Мустафа-пашу. Тако су се четворица дахија (Аганлија, Кучук Алија, Мула дахија – јаничарски старе­ Јусуф и Фо­чић Мех­мед-ага) домо­гли власти у Београдском пашалуку, шина, одментик од званичне поделили га ме­ђусобно и завели праву страховладу. османске власти Зулуми и безакоње над срп­ским станов­ни­штвом тада су до­ зулум – насиље, терор стигли вр­х унац. Пља­чке, си­ло­вања, набијање на колац и свирепе кнезови – управници одмазде били су неизд­р­живи. Срп­ски на­род није имао много избора: кнежина, области коју је чинило неколико села одлучно је решио да пружи оружани отпор овом турском насиљу.

Орашац 1804. године

66

Po^etak ustanka — Sretewe 1804. godine Српски кнезови, свештенство и сви виђенији људи у пашалуку почели су да се припремају за устанак. Ка­да су дахије сазнале шта им се спрема, почетком фе­бруара 1804. године, за само неко­лико дана убили су више десетина истакнутих Срба. Најпознатији међу њима били су Алекса Ненадовић, Илија Бирчанин и Хаџи-Рувим. Овај догађај познат је у историји као Сеча кнезова. Народни прваци који су успели да умакну органи­зовали су збор у Орашцу на Сретење, 15. фебруара 1804. године.

Тог дана одлучено је да одмах почне бор­ба против дахија. За вођу је изабран Ђорђе Петровић, трговац из Тополе, осведочени борац против Турака.

• Размисли шта је био узрок, а шта повод избијања Првог српског устанка.

Istaknute li~nosti

Ed

uk a

pr om

o

Ђорђе Петровић Кара­ђорђе (1762–1817) био је ро­дом из села Вишевца крај Тополе. Рано се про­чуо по јунаштву – још као хај­дук у четама познатих харамбаша. Учествовао је и у последњем аустријско-турском рату (Кочина крајина), где је сте­као велико иску­с тво које ће му бити врло драгоцено у пред­с тојећим борба­ма про­­тив Турака. На­ди­мак Ка­­ра­ђорђе (Црни Ђор­­ђе) до­био је због ве­ли­­ког ју­на­штва ко­је је изазива­ло стра­хопо­што­­вање код Турака, али и код Ср­ба. Често је био не­пред­ви­див и суров, а од својих са­ бо­р а­ца за­х те­в ао је бес­по­г овор­н у по­слушност. По пропасти устанка напустио је Ср­бију због страха од одмазде. Уточиште је нашао у Русији. Године 1817. вратио се у Србију с наме­ ром да подигне но­ви устанак против Турака. Карађорђе Међутим, у том тре­нутку Србија је већ имала одређени степен ауто­номије. По наредби кнеза Милоша Обреновића и уз са­гласност београдског везира мучки је убијен, а његова глава послата је султану у Цариград. Карађорђе је оснивач династије Карађор­­ђевић, која је с преки­ дима владала Србијом и Краљевином Југославијом до краја Дру­гог свет­ског рата.

• Сети се шта све у твом месту носи Кара­ђорђево име.

• Које

Iz istorijskih izvora Сечу кнезова опевао је познати слепи гуслар Филип Вишњић у чувеној песми „Почетак буне против дахија”. Наводимо одломак из те песме. „Боже мили, чуда великога! Кад се ћаше по земљи Србији, по Србији земљи да преврне и да друга постане судија, ту кнезови нису ради кавзи,

нит су ради Турци изјелице, ал је рада сиротиња раја, која глоба давати не може, ни трпити турскога зулума; (…)”

историјске чињенице можеш да уочиш у овом одломку?

67

Устанички прваци

Сеча кнезова изазвала је велико огорчење код Срба. Плануо је општи устанак који ће трајати наредних десет година. Већ на почетку устанка 1804. године војвода Миленко Стојковић је ухватио и погубио дахије. Борба се с успехом ширила по читавом пашалуку. Зато је султан понудио примирје Србима и повратак на стање какво је било пре доласка дахија. Међутим, устаницима то више није било довољно, па је ратовање настављено. Од 1805. године устаници су морали да се боре против много веће и јаче турске војске: поред већ постојеће из Београдског па­ шалука, султан је слао и бројне трупе из Цариграда. Борба која је почела као побуна против дахија претворила се у рат против Османске државе и званичне власти. Уследиле су велике битке Првог српског устанка: бој на Иван­ ковцу (1805), Мишару (1806) и Делиграду (1806), у којима је српска војска постигла велике успехе. До краја 1806. године ослобођена територија превазилазила је границе Београдског пашалука. Турци су морали да напусте многе српске градове (Ваљево, Шабац, Пожаревац, Рудник, Смедерево). Почетком 1807. године ослобођен је Београд са тврђавом. После српских победа на Мишару и Делиграду Порта је била при­нуђена да преговара са устаницима о миру. Преговоре је у име Срба водио Петар Ичко. Ичков мир (1807) гарантовао је Србима амне­с тију и широку аутономију у оквиру Османског царства.

амнестија – помиловање, опроштај

Saznaj vi{e...

Битка на Мишару (у близини Шапца) вођена је у августу 1806. године. Срби су, под командом Карађорђа, за само један дан нанели тешке губитке Турцима. У овој бици погинуле су многе старешине турске војске, а најпознатији су Синан-паша и Кулин-капетан. Срби су дошли до великог плена (оружје, муниција, коњи). У Мишарској бици учествовали су и познати српски прва­ци: Прота Матеја Не­на­ довић, Лазар Мутап, поп Лу­ка Лазаревић. То је била је­дна од нај­већих победа у Пр­вом срп­ском устанку. Ау­стриј­ски по­сматрачи са друге стране Са­ве послали су из­вештај у Беч о страшном тур­ском поразу. У неким извештајима на­води се да је чак 3 000 Турака по­гинуло у овом боју.

Ed

Хајдук Вељко Петровић

uk a

поп Лука Лазаревић

pr om

o

Миленко Стојковић

Ratovawe u Prvom srpskom ustanku

Битка на Мишару

68

Међутим, Русија се убрзо укључила у рат против Турака као са­ везник Србије, па су устаници ову нагодбу одбацили. Заједничким ратовањем Срби и Руси наносили су поразе турској војсци.

Ed

uk a

pr om

o

Србија у Првом српском устанку

• Пронађи и покажи места највећих битака у Првом српском устанку.

Преломна устаничка година била је 1809. Карађорђе је планирао да ратна дејства прошири и усмери према југу како би ослободио сав српски народ од турске власти и обновио јединствену и независну државу по угледу на средњовековно Српско царство. Међутим, морао је да одустане од овог плана јер је српска војска у бици на Чегру 1809. године код Ниша доживела велики пораз. Овде се нарочито истакао војвода Стеван Синђелић. Када је ви­део да не може да победи бројно надмоћније Турке, војвода Синђелић пу­цао је из своје кубуре и запалио магацин с барутом. У страшној експло­зији погинули су сви српски војници, али и велики број Турака.

Стеван Синђелић

69

Saznaj vi{e... Да би застрашили Србе, Османлије су, у знак освете и опомене, од глава погинулих чегарских вој­ ника сазидали Ћеле-кулу код Ниша. У њу су биле узи­ дане 952 лобање. Она и данас стоји као симбол српске борбе и страдања. Чувени француски песник и писац Алфонс де Ла­ мартин је на свом повратку из Цариграда 1833. године путовао кроз Србију. Нарочито је био потресен пред Ћеле-кулом: „Нека Срби чувају овај споменик. Он ће увек подсећати њихову децу колико вреди сло­бода и ко­лику су цену очеви њихови платили за њу.”

pr om

o

Ћеле-кула

SLom ustankA

• Који велики

Ed

европски освајач је био пред вратима Русије 1812. године?

Године 1812. Русија је морала да закључи с Турском мир јер јој је претила опасност од много већег непријатеља. Споразум је потписан у Букурешту, а једна одредба овог уговора односила се на Србију. Уз општу амнестију, било је предвиђено да Србија постане привилегована област Османског царства. Одобрен је повртак гарнизона турске војске у градове, а унутрашње уређење земље Порта је препустила Србима. Међутим, устаничке вође нису прихватиле ове мировне усло­ве. Године 1813. уследила је велика османска офанзива на Србију. Положај устаника био је веома те­жак. Године ратовања исцрпле су земљу и ослабиле отпор. Међу српским старешинама недостајало је и јединство у погледу плана и начина борбе. Бројчано надмоћнија турска војска напала је истовремено из три правца. Линије одбране биле су уништене. Нај­ веће битке вођене су на Дрини (Засавица) и на Тимо­ ку. Један од највећих српских јунака Хајдук Вељко Петро­вић погинуо је бранећи град Неготин. Турци су преко Пожаревца угрозили и Београд. Устаничка Србија била је покорена до јесени 1813. године.

uk a

Podseti se>

Смрт Хајдук Вељка

Zadatak> За Хајдук Вељка нераскидиво је везано и име једне жене коју су звали

Чучук Стана. Истражи ко је она била, шта значи њен надимак, по чему се разликовала од осталих жена свог времена.

70

Карађорђе и многе друге старешине склонили су у суседну Аустри­ ју. Велики део српког народа такође је напустио своје домове, стра­ хујући од турске одмазде. Турци су поново загосподарили Србијом.

Prvi srpski ustanak

Иванковац (1805) Мишар (1806) Делиград (1806)

Устаничке старешине

pr om

Почетак устанка

o

Битке

Сеча кнезова Збор у Орашцу Убиство дахија

Карађорђе Хајдук Вељко Петровић Прота Матеја Ненадовић Младен Миловановић Стеван Синђелић

uk a

Први српски устанак (1804–1813)

Слом устанка

Ed

Турска офанзива (1813) Бекство Карађорђа из Србије Повратак Турака у Београдски пашалук

Мировни споразуми Ичков мир (1807) Букурешки мир (1812)

Организација устаничке државе Вожд Правитељствујушчи совјет Народна скупштина

71

Organizacija ustani^ke dr@ave

Прота Матеја Ненадовић

pr om

o

Врховну власт током Првог српског устанка имао је Карађорђе. Он је 1808. године добио титулу предводитељ са наследним правом, чиме су ударени теме­љи за настанак прве српске нововековне династије. У покушају да се ограничи Карађорђева власт, настали су Народ­ на скупштина и Правитељствујушчи совјет, тј. устаничка влада. Народну скупштину чинили су најистакнутији народни представ­ ници. У њој се одлучивало о миру и рату, о набавци оружја, сакуп­љали су се порези и усвајали ратни планови. Године 1811. дошло је до раздвајања извршне и судске власти. Совјет је постао извршни орган власти састављен од шест министарстава (спољних и унутра­ шњих послова, правосуђа, војске, финансија и просвете). Председ­ ници Совјета били су најугледнији српски прваци – Прота Матеја Ненадовић, Младен Миловановић, Јаков Ненадовић.

Istaknute li~nosti

Ed

uk a

Прота Матеја Ненадовић (1777–1854) био је војвода из Првог срп­ ског устанка и први председник Правитељствујушчег совјета. Рођен је у Бранковини близу Ваљева. Био је син познатог кнеза Алексе Ненадовића, а отац писца Љубе Ненадовића. По занимању свештеник, истакао се као један од главних организатора Првог срп­ског устанка у западној Србији. Командовао је у многим биткама (за ослобођење Ваљева, Шапца, Краљева, Ужица). После слома устанка склонио се у Аустрију. С повратком Карађорђевића на престо, вратио се у Србију и постао члан Државног савета. Написао је аутобиграфско дело „Мемоари”, које поред књижевне има и драгоцену историјску вредност. Током читавог устанка велики утицај имале су и многе војне старешине које су се бориле про­тив вождовог апсолутизма. Карађорђе је у обрачуну са својим политичким противницима користио сва средства. Није се либио да их протера из земље или чак нареди њихово убиство. Године 1811. Карађорђе је коначно успоставио снажну централну власт и потврђена му је титула врховног вожда.

Вуков и Доситејев музеј у Београду

72

Saznaj vi{e... Ослобођењем Београда у Првом српском устан­ ку створени су услови да се отвори и прва школа. Тако је 1808. године отворена Велика школа, која је радила до 1813. године. Зграду у којој је била смештена подигао је у 18. веку непознати богати Турчин. Данас je ту Вуков и Доситејев музеј: Доситеј Обрадовић био је оснивач Велике школе, а Вук Караџић, будући велики рефор­ матор српског језика, био је један од првих ученика.

Proveri nau~eno 1. Објасни шта подразумевамо под појмом „српска револуција”.

2. Опиши стање у Београдском пашалуку на почетку 19. века.

3. Заокружи слова испред тачних тврдњи:

pr om

o

а) Вођа Првог српског устанка био је Прота Матеја Ненадовић.

б) Устанак је почео 1805. године због наметања нових пореза Србима у пашалуку. в) У рат против Турака, као савезници Срба, укључили су се Французи 1808. године.

uk a

г) Током устанка постигнути су значајни резултати: Турци су протерани из Београдског пашалука и створени су органи власти устаничке државе. д) Први српски устанак завршен је 1813. године војничким поразом и повратком Турака у Србију.

Ed

4. Објасни појмове: аутономија и амнестија.

5. Поређај следеће догађаје хронолошким редом (1 за најстарији итд.): _______ битка на Чегру _______ Сеча кнезова _______ убиство Хаџи Мустафа-паше _______ ослобођење Београда _______ слом устанка

73

10. Drugi srpski ustanak (1815) Kqu~ne re~i

Podseti se> • Шта је све по­стигнуто током ратовања с Турцима у Првом српском устанку?

o

• Зашто је пропао Први српски устанак?

pr om

– Хаџи Проданова буна – Таковски устанак – Милош Обреновић – најважније битке – споразум Милоша Обреновића и Марашли Али-паше

Ed

uk a

После пропасти Првог срп­ ског устанка (1813) наступио је период незапамћеног терора над српским становништвом у Београдском пашалуку. Ново­ постављени београдски везир допустио је освету над покоре­ ним Србима: зулуми су прева­ зишли оне из времена вла­ давине четворице дахија. Веома мали број српских старешина остао је у земљи. Је­ дан од њих, Хаџи Продан Гли­ горијевић, окупио је народ и подигао буну 1814. године, али је тај по­кушај отпора пропао. Хаџи Продан је мо­рао да бежи у Аустрију, а насиље над ста­ новништвом се појачало.

Вођа буне Хаџи Продан Глигоријевић

Преостали народни прваци окупили су се на црквени празник Цвети (23. април) 1815. године у Такову. Донели су одлуку да поди­ гну нови устанак против Турака. За вођу је изабран Милош Обре­ новић, војвода из Првог српског устанка. „Ето мене, ето вас – рат Турцима”, била је порука Милоша Обре­ новића окупљеним устаницима којом је започео Други српски устанак.

74

Istaknute li~nosti

pr om

o

Милош Обреновић (1780-1860) рођен је у селу Добрињи у близини Пожеге. Био је успешан трговац стоком. Милош је ратовао у Првом српском устанку, а после пропасти устанка остао је у Србији. Током Хаџи Проданове буне (1814) одбио је да се придружи побуњеном народу сматрајући да није право време за обрачун са Турцима. Ипак, наредне године прихватио се вођства у Другом српском устанку и учествовао у свим већим биткама. Није бирао начин да учврсти свој положај и да за Србију избори што већу аутономију. Био је домишљат и сналажљив. Турке је поткупљивао, а конкуренте за власт уклањао. Милош Обреновић Иако је био необразован и целог живота остао неписмен, имао је доста политичког дара. Упор­ном дипломатијом Милош је успео да за Србију обезбеди аутономију, а за себе наследно кне­жевско достојанство. Оснивач је династије Обреновић, која је с прекидима владала Србијом до 1903. године.

Ed

uk a

Најважније битке Другог срп­ ског устанка биле су код Чачка, Палежа (Обреновац), Ваљева, на Љубићу и на Дубљу. Војни успеси Срба приморали су Турке да поја­ чају своје трупе. Када су се војсци београдског везира придружиле још две турске војске (из суседних провинција Босне и Румелије), Ми­ лош Обреновић је одлучио да прекине ратовање и отпочне пре­ говоре. У октобру 1815. године склопио је усмени споразум са београдским везиром Марашли Али-пашом. Овим договором Србима у Београдском пашалуку оси­ гуран је полуаутономни положај: они су признали врховну турску власт, али су сами убирали порез, учествовали у суђењу Србима, а основана је и Народна канцеларија коју су чинили српски кнезови. Споразумом кнеза Милоша и Марашли Али-паше завршен је Други српски устанак и ратни период Српске револуције.

Таковски устанак

75

uk a

pr om

o

Највеће битке у Другом српском устанку

• На историјској карти пронађи и покажи места највећих битака Другог

Ed

српског устанка.

Proveri nau~eno

1. Пажљиво прочитај текст и подвуци оно што је нетачно. Други српски устанак почео је 1814. године. Овај српско-турски сукоб трајао је неколико месеци. Српски устаници показали су надмоћ над турском војском у Београдском пашалуку, победивши је у многим биткама. Вођа Другог српског устанка Карађорђе одлучио је да прекине ратна дејства и отпочне преговоре. У име Турака преговоре је водио београдски везир Марашли Али-паша. Пре­го­ вори су завршени неуспехом, па је рат настављен.

76

2. Попуни табелу, па упореди Први и Други срп­ски устанка. Први српски устанак Време трајања

Други српски устанак

1804–1813 Узрок:

Узрок и повод за избијање устанка

Повод:

Повод: Незапамћен терор над српским станов­ни­штвом после пропасти Првог српског устанка.

Почетак устанка

Сретење (15. фебруар) 1804. године

pr om

Вођа устанка

Милош Обреновић

Најважније битке Крај устанка

o

Узрок:

На Љубићу, ...

Турска офанзива на Србију 1813. године и српски пораз

uk a

3. Од наведених карактеристика заокружи оне које описују Милоша Обреновића: сналажљив, образован, домишљат, прек, кукавица, властољубив, храбар.

Ed

4. На временској ленти, уз помоћ наставника, упиши године најважнијих догађаја и битака из српске и европске историје. Подсети се лекције о Наполеоновим ратовима.

1804. г.

Сеча кнезова крунисање Наполеона за цара

1800. г.

1805. г.

1810. г.

1815. г.

77

11. Nastanak i razvoj Kne@evine Srbije Kqu~ne re~i

Podseti se>

– аутономија – хатишерифи (1830, 1833) – Милетина буна – Сретењски устав – укидање феудализма – абдикација кнеза Милоша

• Како је завршен Други српски устанак?

• Шта су Срби у Београдском пашалуку добили по окончању устанка?

pr om

o

По завршетку ратовања у Другом српском устанку наступио је дужи период мира. Започела је дипломатска борба за стицање ауто­но­ми­је. Победе у ратовању с Турцима, дипломатска вештина кнеза Милоша Обреновића и подршка Русије биле су пресудне за успех на овом пољу.

Spoqna politika

Ed

uk a

Београдски пашалук је и после 1815. године био у саставу Осман­ ског царства. У њему је успостављена српско-турска управа: пара­ лелно су постојали и турски и српски органи власти. Врховни орган турске управе у пашалуку био је београдски везир. Уз њега, постојали су и муселими и кадије и сви су били одговорни султану. Српску власт представљао је Милош Обреновић који је управљао уз помоћ својих старешина. Био је кнез Србије од 1817. године, а по­ себним бератом (1830) признато му је и наследно кнежевско досто­ јанство. Кнез Милош је успоставио добре односе с београдским везиром Марашли Али-пашом које је вешто користио да побољша положај Србије. Истовремено, настојао је да ојача и учврсти сопствену власт. У свим преговорима које је водио с Турцима у вези са решавањем бројних питања упор­но је истицао и захтев за аутономију. После петнаест година његова дипломатска активност уродила је плодом. Уз подршку Русије, кнез Милош се коначно изборио за аутономни положај Србије. Султан је 1830. године издао хатишериф којим је Србија стекла следећа пра­ва: независну унутрашњу управу, право на избор старешина, слободу вероисповести, слободу трговине. Та­ кође, било је предвиђено и исељавање муслиманског цивилног ста­ новништва из градова, а Србија је била дужна да плаћа новчани годишњи данак Турској. Милошу Обреновићу бератом је потврђе­ но наследно кнежевско достојанство. Доношење ових зако­на имало је огроман значај: Србија је постала вазална турска кне­же­вина са широком унутрашњом самоуправом.

Кнез Милош Обреновић

муселим – везиров повереник кадија – судија берат – повеља коју издаје султан или Порта

Podseti se> • Шта значи када

је нека држава у вазалном положају?

78

Iz istorijskih izvora

pr om

Кнежев говор (поводом читања хатишерифа 1830. године) који је написао његов секретар Димитрије Давидовић.

o

„Тако, браћо, постадосмо и ми од јуче народом, наро­дом истина зави­сним од султана, но народом који има сопствена своја права... Срећни Роде, срећна Србијо, ко се икад надао да ћеш до ове тачке доћи? Радуј се томе и ти света земљо Оте­чества нашег, радуј се и ти Роде, пре­љубезни Роде мој.”

Султанов хатишериф

Istaknute li~nosti

Ed

uk a

Кнез Милош био је ожењен Љубицом Вукомановић. Венча­ ли су се 1804. године, а кум им је био Карађорђе. Имали су осморо де­це (четири сина и четири ћерке). Кнез Милош и кне­ гиња Љу­бица нису живели у срећном браку, мада се то у јав­ ности дуго при­кривало. Кнез Милош био је познат по бројним љубавним авантура­ ма. Из његових ванбрачних веза рођено је чак деветоро деце. Колико је кне­гиња Љубица била огорчена, говори и то што је у наступу беса убила једну његову љубавницу. Ка­сније се до краја живота горко кајала због почињеног злодела. Незадовољна Милошем као супругом, кнегиња је окренула ле­ђа и његовој политици, па је тридесетих година 19. века пришла опозицији. Савременици су о кнегињи имали позитивно мишљење: она је у народном сећању оставила бољи утисак од свих наших касни­јих владарки. Умрла је у изгнанству 1843. године. Сахрањена је у мана­ стиру Кру­шедолу на Фрушкој гори.

Кнегиња Љубица Обреновић опозиција – политичка

групација која се супротставља владајућој већини.

79

Активност кнеза Милоша није се на овоме зауставила. Он је од Турака захтевао да Србија добије и територијално проширење. Ускоро, хатишерифом из 1833. године кнежевина је добила тери­ торије које је још Карађорђе ослободио у Првом српском устанку (тзв. шест нахија). Захваљујући томе, површина Србија је увећана за трећину своје дотадашње територије.

o

Био је ово највећи домет спољне политике кнеза Милоша. Борба ко­ја је започета Првим српским устанком довела је до стварања ау­ тономне српске кнежевине и представљала је важан корак на путу ка стицању потпуне независности. У наредним деценијама ову бор­ бу наставиће наследници кнеза Милоша.

Ed

uk a

pr om

Кнежевина Србија у првој половини 19. века

• На основу карте наброј нахије које су ушле у састав Србије 1833. године.

80

Saznaj vi{e...

Крагујевац у првој половини 19. века

pr om

o

Престоница Кнежевине Србије у првој по­ло­вини 19. века био је Крагујевац. Повољан географ­ски положај навео је кнеза Милоша да Крагујевац прогласи главним градом обновље­не државе. У њему се у наредном периоду први пут у исто­рији српске државе оснива низ институ­ција: Ги­мназија (1833), Лицеј – виша школа (1838), Војна школа (1837). Ту је прорадила и прва штампарија, почеле су да излазе и прве новине – „Новине серб­ске”, основано је прво позо­ риште – „Књажевско-србски театар”. Кнез Милош је изградио и нови градски центар, где су се налазили дворски комплекс, скупштина, цр­ ква, митрополија, школа, касарна... Од 1841. године Београд постаје нова престо­ница Кнежевине Србије.

Razvoj srpske kne@evine

Ed

uk a

У првим деценијама 19. века Србија је била земља исцрпљена ра­ товима, а њено становништво необразовано и сиромашно. Вишеве­ ковна турска владавина и неразвијени друштвени односи оставили су трага, па је земља дуго каснила у развоју у односу на европске државе тог доба. Важан догађај десио се 1835. године, када је кнез Милош у Србији званично укинуо феудализам. Сељаци су добили право власништва над земљом. Све обавезе сељака од тада су сведе­не на плаћање пореза два пута годишње. Србија је тако постала привлачна за српско становништво које је живело у суседним турским провинцијама. За само четрдесет го­ дина (1834–1874) број становника се удвостручио: од око 700 000 повећао се на скоро 1 400 000. Укидањем феудализма јавили су се услови и за настанак српског грађанства. Активности кнеза Милоша биле су усмерене и на привредно ја­ чање земље. Он је подстицао повезивање с развијеним европским земљама, олакшавао извоз, доводио стручњаке у Србију, а младе љу­ де слао на школовање у иностранство. Иако неписмен, радио је на унапређењу образовног и културног живота у Србији. Ипак, све ово није могло да отклони узроке великог народног не­ задовољства Милошевом владавином.

81

UNUTRA[WA politika Владавина кнеза Милоша Обреновића била је апсолутистичка. Са неистомишљеницима се веома сурово обрачунавао, а многи су били убијени по његовом наређењу (Карађорђе, Сима Марковић, Младен Миловановић).

Zanimqivost

pr om

o

Конак кнеза Милоша налази се у Београду, у Топ­чидеру. Кнез је наредио да се његова резиденција по­дигне на периферији, јер је нерадо боравио у бео­град­ској вароши због присуства Турака. Испред конака се налази чувени платан, стар скоро двеста година, који је данас под заштитом државе. Исто­времено са зи­ дањем конака 1831. године уређиван је и парк око њега. Саднице платана стигле су из Беча, а Француз који је надгледао радове упитао је кнеза где да засади преостали платан. Кнез, познат по својој од­сечности, одговорио је: „Метни га у ову кречану поред дворца.” Ипак, то није угрозило раст овог стабла: дрво је данас високо чак 35 метара, а седамнаест металних стубова подупире ње­гове огромне гране. Испод стабла је камен са ког се кнез пео на коња. За време своје друге владавине Милош је све време боравио у овом конаку, где је и умро у септембру 1860. године. Милошев конак данас је музеј.

Милошев конак конак – двор, преноћиште

uk a

Ed

Конак кнегиње Љубице смештен је у центру Београ­да, на Ко­санчићевом венцу. Подигнут је као званична кне­жева палата која је требало да покаже значај и моћ српског кнеза. Ипак, у нови објекат усе­лила се само кнегиња Љубица са децом, а Милош је много чешће боравио у свом конаку у Топчидеру. Зграда данас представља репрезентативно градско здање из прве половине 19. века. Конак је подигнут у оријенталном стилу, али су видљиви и западноеврпски утицаји. Сада је то музеј где се, поред сталне поставке, повремено одржавају изложбе и концерти.

Конак кнегиње Љубице

• Истражи где су се све налазили конаци породице Обреновић и каква је била њихова судбина.

82

Saznaj vi{e...

Карађорђева смрт

pr om

o

Карађорђев углед у Србији није опао и поред слома устанка 1813. године. После четири године изгнанства он се под лажним именом вратио у земљу 1817. године с намером да подигне све­ општи балкански устанак против Турака. Вест о његовом дола­ ску, коју му је донео Карађорђев кум Вујица Вулићевић, веома је узнемирила кнеза Милоша. Разлог је била велика Карађорђева популарности у народу, па се Милош уплашио за сопствену власт. Такође, обнова борбе против Турака пореметила би тренутну политичку ситуацију и постигнуте договоре са Турцима. Зато је кнез проценио да је најбоље да Карађорђе буде убијен. У селу Радо­вању, крај Велике Плане, вожд је убијен на спавању, у јулу 1817. године. Вујица Вулићевић био је директно умешан у ово убиство. У непосредној близини места где је извршен злочин, војвода Вујица је, да би се искупио, саградио цркву Покајницу (1818). Презрен и осуђен од свих, завршио је живот у беди и сиромаштву.

Ed

uk a

У Србији тог времена постојале су институције које су могле да ограниче кнежеву власт (Народна скупштина, Кнежевска канцела­ рија, Државни савет). Ипак, њихов рад био је више формалан и оне нису успеле да сузбију Милошеву владарску самовољу. Таквом деспотском владавином били су незадовољни сви, чак и личности из кнежеве најближе околине. Током двадесетих и триде­ сетих година 19. века избијале су многе побуне и све су биле угушене. Устаници су упорно захтевали „укидање књажевског зулума”. Највећа буна избила је 1835. године. Њу је предводио Милета Радојковић, а прикључиле су му се многе српске старешине. Суочен са бројним противницима, кнез је овог пута био приморан да попу­ сти. Устаници су захтевали да се донесе закон који би ограничио кнежеву власт. Тако је у Крагујевцу 1835. године проглашен први српски устав – Сретењски. Његов аутор био је кнежев секретар и познати политичар и дипломата Димитрије Давидовић. Устав је написан под утицајем либералних идеја и устава европских држава (Француске и Белгије). Био је то веома напредан устав, који је пред­ виђао поштовање људских и грађанских права. Увео је поделу вла­ сти у Србији, независно судство и формирање министарстава. Ипак, само неколико недеља по усвајању био је укинут, јер је донет без знања и сагласности Порте. Такође, доношењу овог устава противи­ ле су се и Аустрија и Русија. Устав је окарактерисан као „францу­ски расад у турској шуми”.

Фото: Милан Илић

Црква Покајница

• Размисли о томе зашто су се ове три државе успротиви­ле доно­шењу устава у Србији.

• Какво је било државно уређење у тим царствима?

83

Iz istorijskih izvora Наводимо једну одредбу Сретењског устава: „Ушавши у Србију, сваки роб постаје слободан. Све верои­ сповести су једнаке пред законом. Судови су независни и не подлежу утицају ни државе, ни режима, ни личности. (…) Закон је врховни апсолут. Нико није неприкосновен. Слобо­да личности је основа устава. (…) Устав може мењати само скупштина.”

абдикација – добровољно

Ed

напуштање престола

Три године касније, под притиском Турске и Милошевих про­ тивника, Србија је добила нови устав. Био је то султанов хатишериф из 1838. године, познат као Турски устав. Он је ограничио кнежеву власт успостављањем Савета који је чинило седамнаест најугледни­ јих српских старешина. Чланови су били именовани доживотно и кнез није имао право да их смени. Савет се бавио разматрањем закона, уредби и висином дажбина. Подносио је законске предлоге кнезу, а сваки кнежев правни акт прво је морао да буде одобрен од стране Савета. Самовлашће кнеза Милоша било је овим озбиљно угрожено. Не­спреман да подели власт, кнез је 1839. године абдицирао и напу­ стио Србију. Кнежевски престо оставио је својим наследницима.

uk a

Сретењски устав

pr om

устава?

84

o

• Која је све права гарантовала ова одредба

Prva vladavina Mihaila Obrenovi]a (1839 —1842)

Најстарији син кнеза Милоша, Милан, умро је само три недеље по преузимању власти. Престо је зато преузео његов млађи брат Михаило. Прва владавина кнеза Михаила била је нестабилна и обележена непрекидним сукобима између присталица и противника његовог оца. Поред тога, све гласнији су били захтеви да престо припадне Кара­ђорђевом сину Александру Карађорђевићу. Неискусан и млад, кнез Михаило није могао да се носи са ново­ насталом ситуацијом: протеран је из земље 1842. године. Опозиција која се називала уставобранитељи довела је на престо Карађорђевог сина Александра. Он ће владати Србијом до 1858. године.

Proveri nau~eno 1. Заокружи слово испред тачног одговора. Хатишерифом из 1830. године Србија је добила: а) аутономију; б) територијално проширење;

o

в) независност.

pr om

2. Кнез Милош Обреновић имао је неограничену власт. На којим све примерима то уочаваш?

3. Заокружи слова испред тачних тврдњи:

а) У Србији је званично укинут феудализам 1835. године.

uk a

б) Престоница Србије у ово време био је Крушевац.

в) Сретењски устав је био први српски устав.

Ed

г) За време владавина кнеза Милоша велики број становника се иселио из Србије.

4. Зашто је кнез Милош абдицирао и напустио Србију 1839. године?

5. Изабери тачан одговор. Противници кнеза Милоша и Михаила називали су се: а) либерали; б) уставобранитељи; в) радикали.

85

12. Vladavina ustavobraniteqa (1842—1858) Kqu~ne re~i

Podseti se>

– уставобранитељи – кнез Александар Карађорђевић – Тома Вучић Перишић – модернизација државе – Вук Караџић

• Зашто је кнез Милош напустио престо 1839. године?

• Уз чију подршку је Александар

pr om

o

Карађорђевић дошао на власт?

• Попуни временску

1804. г.

1835. г.

1810. г.

1820. г.

1830. г.

1840. г.

1850. г.

1860. г.

Ed

1800. г.

1815. г.

uk a

1813. г.

ленту: изнад уписаних година допиши догађаје из српске историје за које су везани.

Противници кнеза Милоша Обреновића још су за време његове владавине називани уставобранитељима, због залагања да се донесе устав који би обезбедио поделу власти. Најистакнутије личности би­ ли су Аврам Петронијевић, Тома Вучић Перишић и Илија Гарашанин.

Тома Вучић Перишић Био је најзаслужнији за одлазак Милоша и Михаила Обреновића из Срби­ је. Уставобранитељска побуна из 1842. године против кнеза Михаила по њему је названа Вучићева буна. Када се кнез Милош касније вратио на пре­ сто, није пропустио да му се освети. Отрован је у затвору 1859. године.

86

Istaknute li~nosti

o

Александар Карађорђевић рођен је у Тополи 1806. године. Био је Ка­рађорђев син и отац будућег српског краља Петра I. Оженио се Персидом, из чувене поро­ дице Ненадовић, са којом је имао десеторо деце. При­ хватио се тешке дужности да управ­ља Србијом после протеривања Об­ре­новића са власти. У његово време за­почела је модер­низација Србије пре­ма европским узорима. Умро је у Темишвару 1885. године. Сахрањен је у цркви на Опленцу.

Ed

uk a

pr om

По успешно окончаној Вучићевој бу­ ни у Србији је дошло до смене на престо­ лу: уставобранитељи су довели на власт Александра Карађорђевића (1842–1858). Период његове владавине познат је у историји као „уставобрани­тељска влада” јер је сва власт била у рукама ове групе политичара. Овај режим нарочито се посветио уну­ трашњој политици и орга­низаци­ји држав­ не управе, доследно се при­државајући Устава из 1838. године. Године 1844. донет је Грађански зако­ ник, један од наших најзначајнијих прав­ них до­кумената 19. века. Први пут у Србији оза­коњена је при­ватна својина и утврђена су основна права грађана. Уставобранитељи су велику пажњу по­светили чиновницима и регулиса­њу њиховог положаја. Ову категорију чини­ ли су судије, по­лицајци, секрета­ри, учи­ тељи и дворски службеници. Чиновници постају главни ослонац владе и њихова веза са народом, мада су често били не­ образовани и пот­купљиви, што је било узрок народног незадовољства. Половином 19. века кнежевину Ср­ бију захватио је процес модер­низације. Привреда је оживела, трговина постаје слободна, пољо­привредна производња се повећала. Граде се путеви, прорадила је поштанска служба, као и прве телеграф­ ске линије. Изградњу државе пратио је и култур­ ни препород. Иницијати­ве из времена кнеза Милоша се настављају: прошире­ на је мрежа основних школа и гимназија. Основано је Друштво српске слове­сно­ сти (1841), претеча Српске академије на­ ука и уметности, чији је задатак био ши­ рење науке и културе. Његов оснивач био је чувени драмски писац Јован Стерија Поповић.

Кнез Александар и кнегиња Персида Карађорђевић

Istaknute li~nosti Јован Стерија Поповић (1806–1856) један је од нај­ бољих српских комедиографа. Његове драме и данас се са успехом изводе по свим домаћим позориштима. „Покондирена тиква”, „Кир Јања”, „Лажа и паралажа”, „Родољупци” најпознатија су његова дела. Био је главни иници­ јатор и оснивач Народне библио­теке (1832) и На­ родног му­зеја (1844) у Бе­ ограду. Њему у част, сваке го­ ди­не у Новом Саду одржа­ ва се Стеријино позорје, најзна­чајнији позоришни фестивал у Србији. Јован Стерија Поповић

87

Београд постаје српска престоница (1841), па се већина државних и кул­т урних инсти­т у­ ција сели из Крагујевца у Београд. Ту је основан Народни музеј (1844), који и данас чува значајан део срп­ске културне баштине. Носилац културног препорода код Ср­ба тог времена био је Вук Стефановић Ка­раџић.

pr om

Istaknute li~nosti

o

Народни музеј у Београду

Ed

uk a

Вук Стефановић Караџић (1787–1864) рођен је у Тршићу близу Лознице, а највећи део живота провео је у Бечу, где је и објавио сво­ја капитална дела. Он је аутор првог речника („Српски рје­чник”) и прве граматике народног српског јези­ ка. Такође, целог живота за­лагао се да народни језик постане књижевни. И поред бројних противника, успео је да се избори за реформу српског језика и правописа. Ипак, Вуков језик је признат за званични књижевни језик тек 1868. године, четири године после његове смрти. Значајан део његовог рада био је посвећен сакупљању и беле­жењу народних песама и умо­творина. Оставио је и број­ на сведо­чанства о Првом српском устанку, владавини кнеза Милоша Обреновића и многе друге записе. Вук је умро у Бечу, а посмртни остаци пренети су у Бео­ град 12. октобра 1897. године и уз ве­лике почасти сахрањени у порти Саборне цркве, поред Доситеја Обрадовића.

начертаније – нацрт,

програм

88

Вук Стефановић Караџић

У време уставобранитељске владе настају први политички про­ грами о будућности кнежевине Србије. Под утицајем националних и либералних идеја, државник Илија Гарашанин саставио је 1844. године чувено Начертаније. Био је то програм националне државне политике. Он је предвиђао уједињење територија на којима је живело српско становништво (Црна Гора, Босна и Херцеговина и Стара Србија) са Кнежевином Србијом у заједничку државу. Постојала је и шира, јужнословенска идеја за уједињењем. Та два виђења будућности Србије биће у на­ редном периоду честа дилема политичара.

Илија Гарашанин (1812–1874) један је од највећих српских политича­ра у 19. веку. Колико је био предан државним пословима, најбоље све­дечи његова мисао: „Ван државе човек нема живота нити историје.”

o

Proveri nau~eno

Илија Гарашанин

pr om

1. Објасни зашто су се противници кнеза Милоша називали уставобранитељи.

2. Београд је 1841. године први пут у новијој исто­ рији Србије постао престоница. Одговори на питања: а) За време чије владавине се то догодило?

uk a

б) Који град је до тада био српска престоница?

3. Графикон приказује број станов­ ни­ка Београда у периоду од 1834. до 1884. године

Ed

а) Колико је Београд имао станов­ ника за време прве владавине Милоша Обреновића? б) За колико се повећао број ста­ нов­ни­ка у периоду од 1834. до 1859. године?

40 000 35 000

жене

мушкарци

30 000 25 000 20 000 15 000 10 000 5 000 0

1834. 1859. 1867. 1874.

1884.

4. Како се зове најзначајнији правни документ донет у време владавине уставобранитеља?

5. Која личност је била носилац културног препорода овог времена? Објасни зашто.

89

13. Crna Gora u doba vladi^anstva Kqu~ne re~i

Podseti se>

– владике – митрополити – Петар I Петровић Његош – Петар II Петровић Његош

• У ком веку је Црна Гора ушла у састав Османског царства?

uk a

pr om

o

Током 19. и почетком 20. века црногорски народ сматран је делом српског народа, а Црна Гора је била једна од српских држава. Географски положај Црне Горе битно је утицао на њен историј­ ски развој. Као и већина балканских земаља, била је под османском вла­шћу. Од остатка света изолована високим планинама и сирома­ штвом, Црна Гора је имала спор друштвени и политички развој. На успорен напредак утицала је и племенска подељеност становни­ штва. Племена су се често сукобљавала, по­стојала је крвна освета, друштво је било затворено за спољне утицаје, што је допринело оп­ штој заосталости.

Zanimqivost

Ed

Крвна освета је обичај карактеристичан за недовољно развијена друштва. Он подразумева да се сукоб између две фамилије започет убиством мора осветити смрћу. Освета се оправдава „светлим образом” и „чашћу”, а измирење завађених тешко се постиже. У прошлости је крвна осве­та била распрострањена у најзаосталијим крајевима Европе: Албанији, Црној Гори, на Сици­лији, Корзици. Иако је строго забрањена законом, она постоји и данас.

Од краја 17. века Црном Гором управљали су митрополити (вла­ дике) из породице Петровић Његош. Они су обједињавали и духовну и световну власт. Поред њих, постојали су и гувернадури (намесни­ ци), који су се сукобљавали с владикама око власти. Временом, ин­ ституција гувернадура је нестала. Власт митрополита као црногорских господара преносила се са стрица на синовца. У време владике Данила I (1697–1735) успостав­љени су веома блиски односи с Русијом и сарадња са овом православ­ ном државом биће једна од главних црта државне политике Црне Горе и у будућности.

90

За време владике Саве Петровића Његоша (1735–1781) у Црној Гори се десио необичан догађај. Један странац, представљајући се као руски цар Петар III, успео је да се наметне за владара Црне Горе. Овај самозванац остао је у историји познат под именом Шћепан Мали.

uk a

pr om

Шћепан Мали владао је Црном Гором од 1767. до 1773. године. Ве­рује се да је у Црну Гору до­шао из Далмације. Био је травар и на­ родни ле­кар. Убрзо, почеле су да се шире гла­ сине да је он руски цар Петар III, који је био свргнут с престола и убијен у дворској завери 1762. го­дине. Црногорци су поверовали да је цар неким чудом преживео заверу и склонио се у Црну Го­ру под лажним именом. Том уве­ рењу допринела је и његова велика сличност с Петром III. Шћепан Мали је искористио своју популарност и преузео власт. То­ком владавине централизовао је државу и, сузбијајући племенску не­слогу, строгим ка­ знама укинуо крвну освету. Радио је на модернизацији земље и формирао први стални суд у Црној Гори.

o

Zanimqivost

Лажни цар Шћепан Мали

Ed

Jедну од главних карактеристика историје Црне Горе током чита­ вог нововековног периода представља борба против османске власти. Крајем 18. века (1796), за време владике Петра I Петровића Ње­ гоша (1784–1830), остварене су две значајне победе над Турцима у бојевима на Мартинићима и Крусима. Овај владика блиско је сара­ ђивао са Карађорђем, са којим је спремао заједничке акције против Турака. Нажалост, њихови планови нису се остварили, али се веза између два владара одржала и наредних година. Да би сузбио племенску подељеност, Петар I наметнуо је Црној Гори више закона, а зато је основао и посебан суд. На реформисању државне управе упорно је радио и његов наследник Петар II Петровић Његош (1830–1851). Успоставио је Сенат састављен од најугледнијих старешина, основао Гвардију (стајаћу војску) и створио личну гарду, који су се звали перјани­ ци. Ипак, ње­г ова владавина остала је у сенци његове песничке славе. Овај вла­дика аутор је чувеног историјско-филозофског епа „Горски вијенац”.

91

Istaknute li~nosti

o

pr om

Петар II Петровић Његош

„Горски вијенац” је најзначајније дело Петра Петровића Ње­гоша. Он је у овом епу описао нај­ важније догађаје из цр­ногор­ске прошло­сти и на­ сликао свакоднев­ни жи­в от и оби­чаје. Де­ло је посветио Ка­рађорђу, јер је у њему и Првом срп­ ском устанку ви­део по­четак организованог отпо­ ра против Тура­ка након вишеве­ков­ног ропства. „Горски вије­нац” је на­писан народним језиком и об­јављен у Бечу 1847. године. Тиме је дат ве­лики допринос Вуковој бор­би за увођење народног је­ зика у књи­жев­ност. Овај спев пун је филозофских раз­ми­шљања и поука. Многе од њих и да­нас се цитирају: „Благо оном ко довијек живи, имао се рашта и родити.”

Насловна страна Горског вијенца

• Размисли и објасни шта значи ова изрека.

uk a

Црна Гора је у време Петра II одржавала добре односе са Кне­же­ вином Србијом. Владика је посебно ценио Илију Гарашанина и ње­ гове идеје о уједињењу српског народа и земаља. Ипак, није доживео ослобођење Црне Горе од Турака и стицање државне независности, што ће уследити у наредним деценијама.

Proveri nau~eno

Ed

1. Објасни шта је све успоравало друштвени развој Црне Горе.

2. Коју титулу су носили црногорски владари од краја 17. до средине 19. века?

3. Подвуци нетачне делове у следећем тексту: Шћепан Мали био је трговац који је желео да се домогне власти у Црној Гори. Зато је почео да се представља као свргнути руски цар Петар Велики. Успео је да преузме престо и владао је Црном Гором у првој половини 19. века. За време његове владавине држава се ослободила Турака и стекла независност.

4. Петар II Петровић Његош (1830–1851) аутор је чувеног епског дела „Горски вијенац”. Наведи најважније реформе које је спровео на пољу државне управе.

92

SADA ZNA[...

• Усавршавањем парне машине Џејмса Вата започиње индустријска рево­ луција.

• Грађанске револуције (борба грађанске класе за слободу и равноправност, поштовање закона и право гласа) обележиле су нови век, а Америчка (1775–1783) и Француска (1789–1799) имале су светски значај.

o

• Најзначајнији документи о људским слободама и правима представљају америчка Де­кларација о независности (1776) и француска Декларација о правима чо­века и грађанина (1789).

pr om

• Наполеон Бонапарта обележио је прве деценије 19. века у Француској и Европи. Порази Наполеонове армије уништили су његову власт и Фран­ цуско царство.

• Бечки конгрес (1815) означио је крај Наполеонових ратова. Његовим од­ лукама измењене су границе у Европи и враћени стари режими.

• Током 19. века отвара се Источно питање. Око територија Османског цар­ ства у Европи бориле су велике силе и балкански народи.

Ed

uk a

• Српска револуција је период од 1804. до 1835. године, у ком су се Срби из­ борили за националну државу. Првим српским устанком (1804–1813), под вођством Карађорђа, почела је борба за коначно ослобођење од Турака. Други српски устанак (1815), под вођством Милоша Обреновића, представља наставак те борбе.

• Године 1830. настала је аутономна српска држава. Први устав Кнежевине Србије је Сретењски устав из 1835. године.

• Током четрдесетих и педесетих година 19. века Кнежевину Србију захватио је процес модернизације. За то су најзаслужнији били уставобранитељи.

• Велики део српског народа током овог периода живео је у Османском цар­ ству и Хабзбуршкој монархији, трудећи се да очува свој национални иден­ титет. Срби у Хабзбуршкој монархији доживљавају свој култрни препород.

• Црна Гора је због географског положаја дуго била у друштвеној и политичкој изолацији. Од краја 17. века њом су управљали митрополити (владике) из породице Петровић Његош. Они су обједињавали духовну и световну власт.

93

uk a

Ed o

pr om

uk a

pr om

o

III EVROPA, SVET I SRPSKI NAROD U DRUGOJ POLOVINI 19. VEKA

U narednom poglavqu sazna]e[>

Ed

• {ta u istoriji nazivamo Prole}e naroda< • kako i kada su nastale moderne Italija i Nema~ka< • {ta je Americi doneo Gra|anski rat< • kakav su doprinos ~ove~anstvu dali Vilhelm Rendgen, Alfred Nobel, bra}a Limijer< • kako su velike sile krojile sliku Evrope< • kada su Turci kona~no napustili Srbiju< • kakva je bila i kako je okon;ana vladavina Aleksandra Obrenovi}a< • kako su `iveli na{i sunarodnici izvan Srbije< • kako je 1. maj postao me|unarodni praznik rada.

1. Revolucije 1848 —1849. godine Kqu~ne re~i

Podseti se> • Када је одржан Бечки конгрес и које су важне одлуке тада донете?

o

– либерализам – национализам – „Пролеће народа” – Луј Наполеон – Лајош Кошут

Evropa posle Be^kog kongresa

Ed

национализам – (фр. nationali­ sme – родољубље, љубав према домовини) у 19. веку испољава се као покрет буђења национал­ не свести, ослобађања од туђин­ ске власти и стварања национал­ не државе.

У првој половини 19. века европске државе су већином и даље биле феудалне и апсолутистичке монархије. На то су утицале одлуке Бечког конгреса којима је у многим земљама враћен стари поредак. Ипак, грађанство се није мирило са таквим стањем. Широм Европе оснивају се многа удружења која су организовала побуне и устанке против власти. Њихови захтеви односили су се на ограничавање апсолутизма, доношење устава, укидање феудалних односа, већа грађанска и политичка права. Једна од најзначајнијих револуцио­ нарних побуна, која је захватила више европских држава, била je Револуција 1848/1849. године. „Пролеће народа”, како се још назива Револуција 1848/1849. го­ дине, почивало је на идејама либерализма. Како се револуција ра­ спламсавала и ширила Европом, и идеје национализма све више јачају. Револуционарни захтеви односили су се на уједињење и ства­ рање националних држава (Италијани, Немци, Мађари).

uk a

слободан) покрет који се залагао за успостављање грађан­ских слобода (слободе мишље­ња, говора), слободног полити­чког и економског деловања. Либерализам се јавља крајем 18. и у првој половини 19. века, у току индустријске револуције и борбе грађанства против зао­ сталог феудалног поретка.

pr om

либерализам – (лат. liberalis –

Podseti se> • Када је

проглашена Прва фран­цуска република?

96

Revolucija u Francuskoj

Револуција је избила прво у Француској, у Паризу, фебруара 1848. године, а потом се тај талас прелио и на друге земље. Париски гра­ђани (трговци, занатлије, радници, студенти) започели су про­ тест на улицама захтевајући право гласа и право да имају своје представнике у Скупштини. Побуна је почела да се шири и прера­ ста у сукоб изме­ђу демонстраната и полиције. Француски краљ Луј Филип одрекао се престола и отишао из земље. Грађани су заузе­ ли скупштину, уки­нули монархију и прогласили Другу француску републику (1848–1852).

За председника републике изабран је Луј Наполеон, си­ новац цара Наполеона Бонапарте. У овом периоду донет је нов Устав и уведено је опште право гласа за све пунолетне мушкарце. Ускоро се показало да Луј Наполеон не жели да буде само председник са ограниченом влашћу. Извршио је др­ жавни удар 1852. године и прогласио се за цара Наполеона III. Француска република је укинута и успостављено је Друго царство (1852–1870).

[irewe revolucije u Evropi

Цар Наполеон III

• Уочи које су сли-

Ed

uk a

pr om

o

По избијању револуције у Француској, током марта 1848. године почела је побуна у Берлину (Пруска), која се проши­ рила и на остале градове и немачке државице. Захтеви немачких либерала били су укидање феудализма, успостављање грађанских права и слобода, с тим што су тражили и уједи­њење немачких држава. Под притиском револуционара у Франкфурту је оформљен немачки парламент у који су ушли изабрани представници свих 39 држава. Они су желели да прогласе стварање јединственог немачког царства, али због против­љења пруског краља и неких европских сила уједињење није оства­рено. Франкфуртски парламент је распуштен, а побуна либерала угушена. Узрок револуције у Италији био је захтев грађана за уједињење италијанских држава и увођење либералних реформи. Побуна је прво букнула на Сицилији одакле је почела да се шири на остале италијанске државе. Најжешће борбе вођене су у Милану, али је револуција угушена интервенцијом аустријске војске. Једина држава у којој је укинут феудализам и апсолутна власт била је Краљевина Сардинија. Покушај уједињења италијанских држава овом револу­ цијом није остварен.

чности између револуција у немачким и италијанским земљама.

Podseti se> • Какво је било уређење Хабзбуршке монархије крајем 18. века?

• Наведи два најважнија хабзбуршка владара из друге половине 18. века.

• Који су све народи живели у Хабзбуршкој монархији?

97

pr om

Лајош Кошут

o

У Хабзбуршкој монархији револуција је избила у мар­т у 1848. године. Ситуација у Хабзбуршкој монархији је била мно­ го сложенија јер је то била вишенационална др­жава. У Бечу су студенти и либерално грађанство ди­гли револуцију против апсолутистичке власти. Како се побуна ширила, омражени председник владе Клеменс Метерних бежи из земље. Грађани су формирали скуп­штину која је изгласала закон о укидању феудалних од­носа. У осталим деловима монархије покорени народи су започели рево­луцију захтевајући, пре свега, осло­ бо­ђење и стварање не­зависних националних држава. У томе је посебно био значајан покрет Мађара на чијем челу се нала­ зио Лајош Кошут. Они су покушали да ство­ре независну ма­ ђарску републику, али су били поражени.

Zanimqivost

Ed

uk a

Јозеф Радецки (1766–1858) био је познати аустријски војско­вођа. Истакао се још у ратовима против Наполеона Бонапарте, али и у мно­ гим другим борбама током 19. века. Занимљиво је да је овај генерал нашао своје место и у историји му­зике. Наиме, у време Револуције 1848. године композитор Јо­х ан Штраус Млађи придружио се бечким револуционарима, али су га аустријске власти ухапсиле. Залагањем Радецког Штраус Млађи је ослобођен оп­т ужби и пуштен из затвора. Желећи да се одужи гене­ ралу који му је спа­сао сина, Јохан Штраус Старији, та­кође велики ком­ позитор, посветио му је један од својих најбољих маршева назвавши га „Радецки марш”.

Јозеф Радецки

ZNA^AJ RevolucijA 1848/1849.

„Пролеће народа” била је једна од најбурнијих револуција у 19. веку. Снаге супротстављене револуционарима биле су знатно боље организоване и војно надмоћније, тако да су побуне за кратко време угушене. Стари поредак био је дубоко уздрман, али се ипак одржао. Трајне последице револуција 1848/1849. године су укидање феу­ дализма у Аустрији и немачким земљама и доношење либералног устава у Краљевини Сардинији. Национално питање покренуто то­ ком револуције није решено. Ипак, двадесет година касније Немци и Италијани ће успети у тим настојањима и створиће своје нацио­ налне државе.

98

Proveri nau~eno 1. Допуни реченице и одговори на питање. Револуција 1848/1849. године назива се још и ______________________________________ . Ова

o

револуција почивала је на идејама либерализма

pr om

и _________________________________________ . Објасни шта је либерализам.

2. Како је синовац Наполеона Бонапарте постао француски цар?

3. Заокружи слова испред тачних тврдњи:

uk a

а) Током Револуције 1848/49. године Италијани су се ујединили у заједничку државу.

б) Вођа мађарског револуционарног покрета био је Лајош Кошут.

Ed

в) Тежња за ослобођењем покорених народа у Хабзбуршкој монархији испољила се током Револуције 1848/49. године. г) Најзначајнији резултат „Пролећа народа” било је успостављање политичких и грађанских слобода у европским државама.

4. Шта су биле главне последице револуција 1848/1849?

99

2. NASTANAK MODERNE ITALIJE I NEMA^KE Kqu~ne re~i

1850. г.

1870. г.

1880. г.

o

NACIJA I NACIONALNA DR@AVA

pr om

– нација и националне државе – Краљевина Сардинија (Пијемонт) – Камилo Кавур – Ђузепе Гарибалди – уједињење Италије – Пруска – Ото фон Бизмарк – Француско-пруски рат – уједињење Немачке

1860. г.

Podseti se>

• Које су основне одлике либера­лизма и национализма?

Ed

uk a

Деветнаести век у Европи назива се веком нација. То време пред­ ставља епоху буђења националне свести и развоја националних покрета. На тај процес нарочито су утицале идеје француске револуције и појава либерализма. Током 19. века настало је уверење да једна на­ ција може да се развија и напредује само ако њени припадници жи­ ве у јединственој држави. Током Револуције 1848/1849. године поку­ шаји многих народа да створе своје националне државе доживели су неуспех. Ипак, у наредном периоду њихова борба се наставила.

•

UJEDIWEWE ITALIJE

Од Бечког конгреса 1815. године Италијани су на Апенинском полуострву живели подељени у Podseti se> више држава. Краљевина Сардинија је заузимала северозападни део полуострва и острво Сардинију. Који су били захтеви рево­ Ломбардија и Венеција биле су у саставу луционара у италијанским Хабзбуршког царства. Средишњи део Италије био државама током Револу­ је под влашћу католичког поглавара – папе (Папска ције 1848/49. године? држава), а на југу се налазила На­пуљска краљевина (Краљевина двеју Сицилија), ко­јом је владала француска династија Бурбона. Оста­лим државама управљали су принчеви из династије Хабзбурговаца.

100

Уједињење Италије 1859–1870. године

Посматрај карту и закључи:

• Наброј државе које су се током 1860. године прикључиле Пијемонту.

• Која држава је последња припојена Краљевини Италији?

Ed

uk a

pr om

o

• Колико година је трајала борба Пијемонта за уједињење Италије?

Кључну улогу у уједињењу Италије имала је Краљевина Сарди­ нија. Председник владе Пијемонта (како се још називала Краљевина Сардинија) и најважнија личност борбе за уједињење био је Камило Кавур. Он је сматрао да Хабзбуршка мо­нархија, која је контролисала власт у већини италијанских држава, представља главну препреку ује­дињењу. Зато је желео да обезбеди подршку неке европске силе. Савез­ника је ускоро нашао у Францу­ској, која му је обећала војну по­ моћ. Рат је почео 1859. године. Удру­жене снаге Пијемонта и Фран­цу­ ске по­разиле су аустријску војску (у биткама код Мађенте и Солфе­ рина). Хабзбуршка монархија је била принуђена да преда Ломбардију. Овај успех подстакао је побуне у др­жавама средње Италије, које су збаци­ле аустријску власт и прикљу­чиле се Пијемонту. Била је то пр­ ва фаза италијанског уједињења.

101

Током 1860. године рат за уједињење Италије наставили су до­бровољачки одреди које је предводио Ђузепе Гарибалди. Сру­ шили су омражену власт у Напуљској краљевини (Краљевина Двеју Сицилија) и припојили је Пијемонту.

Istaknute li~nosti

o

pr om

Ђузепе Гарибалди

Ђузепе Гарибалди (1807–1882) био је највећи италијански ре­волуцио­ нар и борац за национално уједињење. Као члан покрета Млада Италија, водио је ослободилачке устанке широм Италије. Био је више пута рањаван и затваран. Са одредом од хиљаду до­бровољаца осво­јио је јужну Италију 1860. го­дине и припојио је Пијемонту. И данас се сматра да је Гарибалдијева успешна борба имала пресудну улогу у италијан­ском уједињењу. Касније, у спомен на овог храброг борца, многи револуционар­ни покрети и организације носили су Гарибалдијево име.

uk a

Представници италијанских држава састали су се у Торину 1861. године и прогласили уједињење и стварање Краљевине Италије. Први краљ нове државе постао је Виторио Емануеле II, дотадашњи владар Краљевине Сардиније. Изван Краљевине Италије остале су Венеција (под влашћу Аустрије) и Папска држава, али ће и оне бити припојене до 1870. године. Тим чином коначно је завршен процес уједињења Италије, а Рим је проглашен престоницом.

Saznaj vi{e...

Папска држава обухватала је већи део сре­дње Италије, а врхунац је до­­ стигла у 18. веку. Папа, поред тога што је поглавар католичке цркве, био је један од најутицајнијих светов­них владара на Апенинском полу­острву. Ства­рањем Краљевине Италије Папска држава је изгубила незави­сност. Тек 1929. године папа и ита­ лијанска влада потписали су споразум којим је католичком поглавару призната све­товна власт над државом Ватикан. Она обу­хвата мањи део града Рима у коме се налазe Црква све­тог Петра, папски дворац, палате и музеји. Ватикан је данас најмања др­жа­ва на свету и има око деветсто становника.

Ed

Црква светог Петра

UJEDIWEWE NEMA^KE

Podseti se>

Током 19. века Немци су, као и Ита­ли­ја­ни, жи­в ели подељени у више држа­в а. Нај­мо­ћнија немачка држава била је Пруска.

• Kоји су били захте­ви револу­цио­нара у немачким земља­ма током Револуције 1848/1849. године?

102

Пруски краљ Вилхелм I (1861–1888) посветио се раду на уједи­ ње­њу Немачке. Он је сматрао да ће Хаб­збуршка монархија и Фран­ цуска представљати главну сметњу уједињењу и да ће те препреке мо­рати да са­влада оружјем. Зато је највећу пажњу посветио модер­ низацији вој­ске. Краљева уверења делио је и пруски канцелар Ото фон Биз­марк. Њих двојица удружиће снаге у остварењу немачког јединства.

канцелар – председник владе

Istaknute li~nosti

pr om

o

Ото фон Бизмарк (1815–1898) био је водећа личност нема­чког ује­ дињења и један од најмоћнијих европских политичара. Потекао је из скромне племићке породице, која му је омогући­ла да заврши студије права. У младости се бавио јахањем и спор­том, али је често био неу­ мерен у јелу у пићу. И у старости се није одрицао својих уживања: пу­ шио је пет лула дневно и испијао омиљено пиће „црни сомот” (мешавина шампањца и црног пива). Успешно је обављао дужност канцелара Пруске (1862–1871), а по­ том и Немачке (1871–1890). Истицао је да се уједињење Не­мачке може решити само „у гвожђу и крви”.

uk a

• Како тумачиш ову Бизмаркову изреку?

Ото фон Бизмарк

Ed

После уједињења управљао је државом чврстом руком, пре­ду­зимајући оштре мере против либералних и радничких покре­та. За­то је добио надимак Гвоздени канцелар. Повукао се из по­ литике 1890. године и остатак живота провео пишући мемоаре.

У периоду од 1864. до 1871. године Пруска је са суседним држа­ вама водила три рата. У првом рату је поразила Данску, а затим је нанела велики пораз аустријској војсци у бици код Садове (1866). Срушивши моћ Хабзбуршке монархије, Бизмарк је основао Северно­ немачки савез који је обухватао немачке државе северно од реке Мајне. Јужне немачке државе остале су изван савеза противећи се уједињењу, а у томе их је подржавала Француска. Француски цар Наполеон III сматрао је да јачање Пруске и ства­ рање Севернонемачког савеза угрожава француске интересе. Зато је 1870. године објавио рат Пруској. Исте године Французи су доживели катастрофалан пораз код Седана, цар Наполеон III је заробљен, а пруска армија је умарширала у Париз. Поражена Француска морала је да прихвати услове мира којим је Пруској уступила две важне по­ крајине (Алзас и Лорену).

103

uk a

pr om

o

Уједињење Немачке 1866–1871. године

Посматрај карту и закључи:

• Која држава је покренула борбу за немачко уједињење?

Ed

• Које француске области су при­

кључене Немачкој 1870. године?

Уједињење Немачке проглашено је у Вер­са­ју 1871. године. Пруски краљ Вилхелм I по­стао је не­ мачки цар, а град Берлин – пре­сто­ница државе.

• Размисли, зашто су Немци своје

уједињење прогласили у Француској?

Проглашење Немачког царства у Версају 1871. године

104

Уједињења Италије и Немачке измени­ће карту Европе и заувек променити од­нос сна­га на континенту.

Proveri nau~eno 1. Зашто се 19. век назива и веком нација?

2. Допуни табелу, па одговори на питања. Главне лично­сти у борби за ује­ди­ њење

Краљевина Италија

Година ује­ди­њења

Код Мађен­те и Сол­фе­­ри­ на

pr om

Камило Кавур

Пруска

Најзна­чај­ није битке

Владар после ујед ­ и­њења

Пре­сто­ни­ ца др­жаве

Фран­цу­ ска

Вито­рио Ема­нуеле II

1871.

Берлин

uk a

Немачко царство

Државе – про­тив­ нице ује­­ди­ње­ња

o

Државепо­кре­та­чи уједи­­ње­ ња

а) Која европска држава је била главни противник и италијанском и немачком уједињењу? б) Зашто се Француска противила уједињењу Немачке?

Ed

в) Какав је данас облик државног уређења у Италији и Немачкој: монархија, република или диктатура?

3. Испод слике упиши име личности и у чему је њен историјски значај.

105

3. Uspon SAD i Gra\anski rat (1861—1865) Kqu~ne re~i

• Када је донета Декларација о независности САД?

• Ко је био први председник САД?

o

– Грађански рат – Абрахам Линколн – ослобођење робова – успон САД

Podseti se>

pr om

[IREWE SAD U PRVOJ POLOVINI 19.VEKA

Ed

uk a

Током Америчке револуције 13 британских колонија стекло је независност и формирало самосталну државу – Сједињене Америчке Државе. Она је у почетку захватала територије на источној обали Северне Америке до реке Мисисипи, док су огромна пространства овог континента била слабо насељена. САД, као богата и напредна земља, привукле су током прве половине 19. века многе досељенике из Европе. Пораст броја становника и потреба за обрадивом земљом условили су ширење ка западу. То је истовремено доводило до све чешћих сукоба са индијанским племенима која су живела у тим об­ ластима, као и са суседним Мексиком. Око 400 000 домородаца вре­ меном је убијено или протерано са своје земље, а она је постала део територије САД. Тако су средином 19. века САД чиниле 33 државе на простору од Атлантског до Тихог океана.

Копачи злата

106

Zanimqivost

Један од првих европских досељеника у Калифорнију био је Швајцарац Јохан Сутер. На његовом имању, у долини реке Сакраменто, 1848. године случајно је откривено злато. Вест о неиз­ мерном богатству брзо се проширила и за са­мо неколико месеци хиљаде копача злата похрлиле су у Ка­ли­форнију. „Златна грозница” је за неколико година привукла више од 300 000 људи из разних де­ лова света. Ипак, само не­знатан број је успео да се обогати. Читава област почела је на­гло да се развија, а Сан Франциско је тада од ма­лог насеља по­стао веле­град. Најтеже последице претрпели су калифор­ нијски Инди­јанаци: њих око 100 000 је убијено или исељено са своје земље.

ROPSTVO U SAD О животу робова у САД и њиховој борби за слободу снимљено је много фил­мова. Један од најпознатијих је „Два­наест година ропства” из 2013. го­дине. Филм је сним­љен по истини­ тој причи и добит­ник је многих на­ гра­­да. По­ гледај га.

pr om

GRA\ANSKI RAT

Saznaj vi{e...

o

И поред значајног успона САД су имале велики унутрашњи проблем: било је то ропство. У земљи су постојале велике супротности између северних и јуж­ них држава. На југу је било много робова доведених из Африке. Радили су на плантажама памука и дувана чији су их власници угњетавали и искоришћавали као бесплатну радну снагу. Северне државе су биле знатно напредније. У њима су се убрзано развијали индустрија, трговина и банкарство. За разлику од Југа, било је знатно мање робова. Ове разлике довеле су до оштрих по­дела и претиле опстанку јединствене државе.

капитулација – предаја расизам – учење о неједнакости људских раса које се заснива на уверењу да постоје „више” и „ниже” расе. Расисти сматрају да припадници „ниже” расе треба да служе и покора­вају се „вишој” раси.

Ed

uk a

На изборима одржаним 1860. године за председника САД изабран је Абра­хам Линколн, који се отворено залагао за укидање ропства. Представ­ници власти на Југу томе су се оштро противили јер би тако остали без радне снаге. Зато је једанаест јужних држава прогласило отцеп­љење од САД и образовало Конфедерацију Америчких Др­жава. На­супрот њима, основана је Унија, која је окупила све остале америчке државе. Између њих је 1861. године избио Грађански рат познат као рат Севера и Југа. Пресудна битка одиграла се код Ге­тисбурга (1863), у којој је војска Севера однела значајну победу. Рат је окончан 1865. године капитулацијом јужњачке војске. Председник Линколн свечано је прогласио поновно уједињење северних и јуж­них држава, а Конгрес је донео закон о укидању ропства на територији САД.

Iz istorijskih izvora Текст закона о укидању ропства постао је део америчког Устава. Он гласи: „У Сједињеним Државама или на било ком месту подложном њи­ ховој власти не сме да постоји ропство нити принудно служење, сем као казна за злочин за који кривац буде прописно осуђен.” Грађански рат у САД сматра се најкрвавијим у америчкој историји. Најважније последице рата били су очување јединствене државе и уки­дање ропства. Бивши робови Текст 13. амандмана добили су америчко држављанство, али су и даље били у неравноправном положају и Афроамериканци – израз означава жртве расизма који се у САД заснивао на боји коже. Афроамериканци становнике САД-а, потомке робова су били законски дискриминисани. доведених из Африке.

107

Istaknute li~nosti

o

Saznaj vi{e...

SAD U DRUGOJ POLOVINI 19.VEKA

Упркос великим разарањима и огромним жр­тва­ ма, САД су из Грађанског рата изашле ојачане. Усле­ дио је период снажног инду­стријског напретка и ра­ звоја же­лезничког саобраћаја. Завршена је из­градња транскон­тиненталне пруге 1869. године ко­ја је пове­ зала источну и западну обалу државе. У овом периоду долази до још већег прилива ста­ нов­ништва из Европе, али и других крајева света. Они се насељавају углавном у индустријским цен­трима јер је постојала велика потреба за радном сна­гом. Тако су Њу­јорк, Филаделфија, Бостон и други градови да­ ли подсти­цај развоју целокупне привре­де и друштва. Због великог развитка индустрије и трговине САД су почеле да воде освајачку политику као и друге велике силе тога времена. И поред тога што су за­хва­тале велика пространства, САД су тражиле начин да увећају своју територију. Тако је Аљаска дошла у аме­ри­чки посед ку­повином од Русије (1867). Крајем 19. века заузели су Ха­вајска острва (Тихи океан). Ра­товали су и са Шпанијом, која је по­ражена и приморана да САД преда острва Порторико и Фили­пи­не (1898). До почетка Првог светског рата САД постају инду­стријски нај­развијенија земља света, а број ста­ нов­ни­ка се знатно увећао досеља­вањем око 40 ми­ли­ она људи.

Ed

uk a

Аљаска се налази на северозападном делу Северне Америке. Ова територија била је посед царске Русије до 1867. го­ дине, када је продата САД за око 7 ми­ ли­она долара. Највећи део америчке јавности био је против ове купови­не. Веровали су да је то улудо бачен новац на једну „без­вредну санту леда”. Убрзо су се Американци уверили да је Аљаска бо­ ­гата ризница минерала, злата, сребра, уг­ ља, нафте и других природних богатста­ ва. Испоставило се да је то би­ла једна од најисплативијих куповина у историји.

pr om

Абрахам Линколн

Абрахам Линколн (1809–1865) рођен је у сиромашној фар­мерској поро­ дици. У младости се бавио разним пословима и истовремено се школовао. Постао је адвокат, али се активно бавио и политиком. Сматра се једним од најуспешнијих аме­ри­чких председника: показао се као одлучан вођа у судбо­ носним тренуцима Грађанског рата. Само пет дана по завршетку рата Линколн је страдао као жртва атентата. Док је председник био у позоришту, глумац Џон Бут пришуњао се његовој ложи и пу­цао му у потиљак. По­том је скочио на бину и уз повик „Тако ће увек проћи тирани!” побегао. Намера атентатора и његових саучесника била је да изазову хаос у земљи како би се Југ поново осамосталио. Ипак, Џон Бут и остали завереници убрзо су похватани и осуђени.

Карта Аљаске из 1889. године

108

Proveri nau~eno 1. Заокружи слово поред тачног одговора. Ширење САД на запад континента током 19. века највише је угрозило: а) досељенике из Европе; б) индијанска племена; в) робове.

o

2. Допуни реченице и одговори на питање.

pr om

Грађански рат у САД познат је још и као рат _________________________ и _______________________ . Вођен је у периоду од 1861. до ________ године. Овај рат, један од најкрвавијих у америчкој историји, завршен је победом ________________________________ . Које су биле најважније последице овог рата?

400 000

Ed

uk a

3. Погледај графикон, па одговори на питање: Колико је укупно људи погинуло у Грађанском рату?

300 000

Унија

200 000

Конфедерација

100 000 0

Број погинулих у Грађанском рату

4. Заокружи слово испред тачне тврдње: а) Средином 19. века САД су чиниле 33 државе. б) Председник Абрахам Линколн се залагао за укидање ропства. в) Битка код Гетисбурга заврши­ла се победом јужњачке војске. г) У грађанском рату у САД погинуло је више од милион људи.

109

„Траже се радници – само белци”

pr om

„Служимо само белце”

o

5. Ове слике сведоче о по­ложају Афроамерика­наца у САД у 19. веку. Иако су добили америчко држав­љанство, а потом и право гласа, они су постојали само на папиру. У ствар­ности, ситуација је била много другачија.

а) Коју групу људи ови натписи искључују?

б) Шта на основу ових огласа закључујеш о њиховом свакодневном животу?

Ed

uk a

6. Током 19. века многа индијан­ска племена из Северне Амери­ке су истребље­на и протерана. Данас на територији САД живи око пет мили­ она Индијанаца.

Северноамерички Индијанци

Истраживачки задатак: Уради истраживање о животу савремених Индијанаца. Користи интер­ нет и помоћ наставника. Одговори на питања: У којим деловима (или државама) САД данас живи највише Индијанаца? Шта су индијански резервати? Какав је њихов положај у америчком друштву данас?

110

4. Promene u privredi, kulturi i dru[tvu u drugoj polovini 19. veka Kqu~ne re~i

Podseti se> • Шта је индустријска револуција?

o

• Који проналазак је означио њен почетак?

– Друга индустријска револуција – напредак науке – Нобелова награда – Никола Тесла – технички проналасци – развој књижевности и уметности – раднички покрет – социјализам – друштвене промене

pr om

druga industrijska revolucija i razvoj saobra]aja

uk a

Током друге половине 19. века већи део Европе и Северне Америке захватио је свеопшти развој. Он се огледао у појави нових сазнања у области науке, откривању и коришћењу но­ вих извора енергије (нафта и електрична енергија) и бројних техничких открића. Ово раздобље великих промена назива се још и Друга индустријска револуција. Прва индустријска револуција

Друга индустријска револуција

1770–1830.

1850–1914.

Начин производње

ручна › машинска

аутоматизована производња

Масовна производња

текстил

челик

Извори енергије

вода, угаљ, пара

струја, нафта

Машине

парна машина

мотор са унутрашњим сагоревањем

Ed

Време

Друга индустријска револуција, осим што се директно одразила на промене у привреди, утицала је на положај човека у друштву, промене у свакодневном животу и култури.

аутоматизована производња – производња

која захваљујући употреби савремених машина смањује потребу за људским радом

111

Време од Францу­ско-пруског ра­та (1871) до Првог свет­ског ра­та (1914) La Belle Epoque јесте раздобље мира у историји Евро­ пе. У то доба до­лазе до изражаја пози­тив­не после­дице Друге индустријске рево­луције. Оне се огледају у наглом развоју про­ изводње, пора­сту животног стандарда ста­новништва и убр­ заном развоју европ­ских градова. Одсуство ра­това, број­ни научни и технички про­наласци, процват на пољу културе и уметности, велико богат­ство које се сли­вало из дале­ких ко­ ло­нија, обележило је живот људи тог времена и остало упам­ ћено као – лепо доба.

o

Saznaj vi{e...

La Belle Epoque – (фра.)

Током друге половине 19. века развој индустрије се наставља за­ хваљујући употреби нових извора енергије и технолошких прона­ лазака. Посебно се развијају неке нове гране: металургија, нарочито производња челика, хе­ мијска, фармаце­у тска и папирна индустрија. У непосредној вези са развојем индустрије био је развој саобраћаја. Проширила се мрежа желе­ зничких пруга у Европи, а највећим подухватом сматра се изградња трансконтиненталне пруге у САД (1869), која је повезала источну и западну оба­лу северноамеричког континента. Да би се смањиле гужве и олакшао транспорт, у великим градо­вима почиње изградња метроа. Прва Трансконтинентална пруга у САД (1869) подземна железница отворена је у Лондону (1863), а до краја века и у другим градовима (Њујорку, Бу­ димпешти, Паризу). Која мора по­ве­зује Напретку поморског саобраћаја, посебно прекоокеанског, до­ принело је прокопавање Суецког канала (1869). Суецки канал?

uk a

Ed

•

pr om

лепо доба, лепа епоха

Задатак: Са наставником музичке културе истражи зашто је за музичку уметност било значајно отварање Суецког канала. Крајем 19. века немачки инжењер Карл Бенц предста­вио је свету први аутомобил на бензински погон. У наред­ним деценијама аутомобилска инду­стрија се непре­стано усавр­ шавала, што је подстакло развој нафтне привреде. Први Бенцов аутомобил

112

RAZVOJ NAUKE Научна открића у овом периоду значајно су променила схва­та­ ња људи о свету који их окружује. Најзначајнија научна откри­ћа су теорија еволуције у природи и еволуције човека (Чарлс Дарвин), вакцина против беснила (Луј Пастер), динамит (Ал­фред Нобел), икс зраци или рендгенски зраци (Вилхелм Рендген).

Zanimqivost

uk a

pr om

o

Шведски научник Алфред Нобел (1833–1896) изумео је динамит, чија је употреба довела до великог напретка у рударству и саобраћају. Отворио је више фабрика за производњу експлозивних средстава и стекао огромно богатство. Ипак, добио је надимак Трговац смрћу за­то што је динамит нашао огромну примену у рату. Можда баш због такве репутације Нобел је у свом тестаменту наложио да се оснује фонд из којег ће се додељивати награде људима који су „у про­теклој го­ Алфред Нобел дини учинили највећу услугу човечанству”. Од 1901. године Нобелова награда се додељује за највећа достигнућа у физици, хеми­ји, медицини, књижевности и очувању мира у свету. Од 1969. године установљена је и награда за економске науке. Нобелова награда се сматра најугледнијим научним признањем у свету.

• Размисли како је употреба динами­та утицала на развој саобраћаја.

Ed

• Сети се који наш књижевник је добио Нобелову награду. Огроман допринос науци и разво­ју цивилизиције уопште дало је стварала­ штво Николе Тесле. Ње­гови најзначај­ нији проналсци су си­стем преноса ви­ шефазне струје на велике удаљености и радио. Тесли­но дело у електротехници по­ста­ло је темељ савремене електрое­ нерге­тике, а изучавања високофре­ квент­них струја нашла су примену у медицини, индустрији, саобраћају и другим областима. Никола Тесла у својој лабораторији

Saznaj vi{e... Занимљиви аутоби­ о­графски текстови Николе Тесле сакуп­ љени су и објављени у књизи „Младост и први изуми”. Прочитај је.

113

TEHNI^KI PRONALASCI Овај период обележили су и бројни технички проналасци. Неки од њих су мотор дизел, електрична сијалица, електрични трамвај, телефон, грамофон, филмска камера и многи други. Прве сијалице

Zanimqivost

Ed

uk a

pr om

o

Неизбрисив траг у уметности и култу­ри означио је проналазак филма. Његови творци била су Французи браћа Лимијер. Они су изумели камеру за снимање и про­ јекцију „покретних слика”, одно­ сно филма. Децембра 1895. године браћа Лимијер су своје филмове први пут јавно приказали у „Гран ка­ феу” у Паризу. Десетак немих фил­ мова који су трајали по један ми­ нут иза­звали су огромну пажњу публике. Сцена воза који улази у станицу у филму „Улазак воза у станицу” била је тако упечатљи­ ва да су неки гледаоци скочили са Плакат за прву филмску пројекцију својих столица мислећи да ће их браће Лимијер воз прегазити. Овај догађај отворио је пут развоју филмске уметности, а биоскопи ничу у читавој Европи и Америци. Занимљиво је да је у кафани „Златни крст” на Теразијама у Београду организована пр­ ва филмска пројекција већ 1896. године.

Истраживачки задатак: потражи на интернету неколико филмова браће Лимијер и направи пре­ зен­тацију за одељење. После пројекције, разговарајте и дискутујте: упоредите те филмове са данашњим, откријте зашто су вам смешни, шта вам је у њима најинтересантније, какве историјске податке нам пружају (којој врсти извора припадају).

114

RAZVOJ KWI@EVNOSTI I UMETNOSTI

uk a

pr om

o

Водећи правац у европској књижевности у првој половини 19. века био је романтизам. Развој науке, индустрије и технолошки проналасци скренули су пажњу књижевника и уметника на реалне прилике савременог живота. Тако је средином 19. века реализам по­ тиснуо романтизам. Најзначајнији писци били су: у Француској Оноре де Балзак, у Великој Британији Чарлс Дикенс, у САД Марк Твен, у Русији Лав Толстој, Фјодор Достојевски и Антон Чехов. Ликовну уметност овог периода карактеришу два уметничка правца – реализам и импресионизам. Најзначајнији сликари овог времена били су Клод Моне, Винсент ван Гог, Пол Гоген и други.

Клод Моне, „Импресија, рађање сунца” (1872)

Ed

Архитектура овог до­ба пра­тила је индустриј­ску ре­во­луци­ју и савре­мене потре­бе живота. У градовима, посе­бно у Аме­ рици, ничу више­спратни­ це саздане од бетонских и челичних конструкција. Пр­ва зргада од 12 спра­то­ва подигнута је у Чи­ка­гу, а један од најзначајнијих примера архитектуре но­ вог доба би­ла је Ајфелова кула у Паризу, по­дигнута за отварање свет­ске изло­ жбе 1889. године.

Ван Гог, „Сунцокрети” (1888)

Anegdota

Изградња Ајфелове куле није наишла на одобравање мно­гих Па­­ рижана. Један од најгласнијих противника био је књи­жевник Мо­па­ сан. Ипак, он је сваког дана одлазио у ресторан на Ајфеловој кули. Када су га зачуђени прија­тељи питали зашто тамо одлази, он је од­ говорио: „Ово је једино место у Паризу одакле се то ругло не види.”

Истраживачки задатак: Пронађи и прочитај чему служе светске изложбе и због чега су значајне за неку земљу. Истражи како је изгледа­ ло представљање Србије на светској изложби у Паризу 1900. годи­не. Свој рад пред­стави одељењу.

115

DRU[TVENE PROMENE I RADNI^KI POKRETI

pr om

o

Друга индустријска револуција донела је велике промене у начи­ ну живота и положају човека у друштву. Услови живота у граду били су бољи него у првој половини 19. века. Ипак, постојале су и лоше стране: пренасељеност, загађен ваз­ дух, лоши хигијенски и стамбени услови у радничким четвртима. Положај радничке класе није се много поправио у односу на претходни период. Радници су радили у тешким условима за веома ниске плате. Власници фабрика и даље су искоришћавали рад деце и жена, плаћајући их мање него мушкарце. Радничка класа живела је у беди и сиромаштву без здравствене заштите, а држава се није бавила решавањем њиховог положаја. Зато су били принуђени да организују протесте и штрајкове. Њихови главни захтеви били су увођење осмочасовног радног времена, веће плате и бољи услови рада. Касније, под утицајем социјалистичког покрета, они су повели политичку борбу за промену друштвених односа.

Saznaj vi{e...

Ed

uk a

Идеја социјализма се развија у Европи седамдесетих година 19. века под утицајем учења немачког филозофа Карла Маркса. Присталице овог покрета залажу се за поредак у коме владају праведни друштвени од­носи, засновани на једнакости и равноправности свих Карл Маркс грађана. Соци­јалисти су се борили против економског искоришћавања људи, зала­гали се за осмочасовно радно време, бесплатно школство и бесплатну лекарску негу. Ове идеје прихватили су радници и политички се организовали, нарочито у Немачкој, Великој Британији и САД.

Захтеви чикашких радника

116

Saznaj vi{e... Стотине хиљада америчких радника су 1. маја 1886. године демонстрирали широм зем­ље захтевајући увође­ње осмочасовног радног времена. Чикаго је био центар про­ теста, где је неколико дана трајао крвави сукоб рад­ника и полиције. Као успомену на овај догађај и све који су у њему страдали, 1889. године донета је одлука да 1. мај по­ стане Међународни празник рада „када рад­ ници треба да покажу јединство својих за­ хтева и своју солидарност”.

Ed

uk a

pr om

o

У другој половини 19. века грађани европских земаља и САД на­ ставили су борбу за већа грађанска и политичка права. Право гласа (бирачко право), у почетку, имали су само они који су поседовали имовину. С временом, то право се проширивало, а опште право гласа добили су пунолетни мушкарци крајем 19. и почетком 20. века (Аустралија, Нови Зеланд, Немачка и друге земље). Током 19. века већина жена није била запослена, већ су водиле бригу о породици и домаћинству. Нису имале грађанска права као мушкарци и нису могле да се школују. Оне које су биле запослене радиле су у фабрикама или су биле служавке. У другој половини 19. века овакво стање полако се мења. У градовима жене почињу да од­ лазе у школе (углавном су се школовале за учитељице), а пред крај века женама је постало доступно и универзитетско образовање. У то време жене се укључују у политичке партије и оснивају женска удружења. Главни циљ био је остваривање права гласа за жене. По­ сле дуге борбе, ово право су стекле у 20. веку.

Жена и девојчица у фабрици текстила

Положај деце у друштву био је занемарен. Од њих се очекивало да од малих ногу раде како у фабрикама тако и на пољопривредним пословима. Само деца из богатих породица могла су да се школују. Ситуација се променила осамдесетих година 19. века. Тада је у већини европских држава уведено обавезно основно образовање за сву децу. Њихов положај знатно се поправио и доношењем закона који су забрањивали дечји рад.

117

Proveri nau~eno 1. Заокружи слово испред тачног одговора. Који извори енергије почињу да се користе у другој половини 19. века? а) вода и угаљ б) соларна енергија и водена пара

2. Допуни реченице и одговори на питање.

o

в) нафта и електрична енергија

pr om

Нобелова награда сматра се најугледнијим научним признањем у свету. Она се додељује од _________ године и то за највећа достигнућа у физици, хемији, очувању мира у свету, __________________________ ______________________________________________________________ .

uk a

а) Ко је био Алфред Нобел?

3. Обој црвеном оловком проналаске из друге половине 19. века. вакцина против беснила

Ed

динамит

грамофон

сијалица

научни и технички

телефон

проналасци

телевизија

пеницилин филм

118

авион

4. Погледај слике и одговори на питањa. а) Која од ових гра­ ђевина је подиг­ нута за отварање светске изложбе 1889. године?

o

Биг Бен, Лондон

Ајфелова кула, Париз

pr om

Емпајер стејт билдинг, Њујорк

б) Зашто она симбо­ лизује почетак модерног доба?

5. Који су били главни захтеви радничке класе осамдесетих година 19. века?

а) Како данас у Европи већина њихових вршњака проводи радни дан?

Дечаци у фабрици текстила у САД

б) Размисли да ли су дечаци са слике могли да раде нешто што и њихови вршњаци данас.

Ed

uk a

6. Погледај слику и одговори на питања.

в) Потражи на интернету у којим деловима света се данас највише искоришћава рад деце и за које послове. Напиши кратак рад о тој теми и про­читај га одељењу.

119

5. Srbija za vreme vladavine Mihaila Obrenovi}a

Podseti se>

o

– Михаило Обреновић – Чукур-чесма – повратак градова 1867. године – Први балкански савез – убиство кнеза Михаила

Владавина кнеза Александра Карађорђевића није била ста­ билна. Крајем 1858. године, на Светоандрејској скупштини, група младих политичара збацила га је с престола, а на власт вратила остарелог Милоша Обреновића.

• Када је кнез Милош први пут владао Србијом?

• Шта су биле главне карактеристике његове

pr om

Kqu~ne re~i

владавине?

uk a

Друга Милошева владавина (1858–1860) била је кратко­трај­на. У преговорима са Портом захтевао је потврду о на­след­с тву пре­ стола и измену Устава из 1838. године – како би се Турци што мање мешали у унутрашње ствари Србије. Његову политику наставио је син Михаило.

Ed

DRUGA VLADAVINA MIHAILA OBRENOVI]A (1860—1868)

1850. г.

1860. г.

1870. г.

1880. г.

Михаило Обреновић владао је апсолутистички, као и ње­гов отац. Ипак, тај апсолутизам био је много умеренији.

• Које су главне одлике монархија просвећеног Кнез Михаило Обреновић

120

апсолутизма?

Године изгнанства Михаило Обреновић провео је на западу и у Србију се вратио као образован европски кнез. Настојао је да Србију приближи Европи. У унутрашњој политици увео је многе напредне реформе, а најважније су се односиле на војску (1861. године створио је народну војску), државну управу (централизовао је државу и увео закон по коме је он бирао министре) и законодавство (реформом устава ставио је, практично, ван снаге постојећи Турски устав). Увек је истицао да је закон „највиша воља” у држави док је он на власти. Главни циљ његове спољне политике био је ослобођење српског народа од османске власти и уједињење у једну српску државу која ће бити и међународно призната.

o

Istaknute li~nosti

Ed

uk a

pr om

Михаило Обреновић био је други син кнеза Милоша и кнегиње Љу­ бице. Рођен је у Крагујевцу 1823. године. Растао је поред мајке, а с оцем се у детињству ретко сретао. Од ње је наследио скромност, уме­реност, оз­ биљност, стрпљење. Већи део емигрантског живота провео је у Бечу. Очево богатство омо­ гућило му је путовања по европским државама, школовање и многа важна познанства. У Бечу је млади кнез упознао и своју будућу супругу, мађарску грофицу Јулију Хуњади. Овај брак је био несрећан: кнегиња није могла да има деце и више су је занимале забаве него миран породични живот. Врхунац кне­ жевог разочарања било је сазнање о Јулијином неверству. Увређен и по­ нижен, кнез Михаило је решио да се растави од ње. У јулу 1865. године кнегиња Јулија заувек је напустила Србију. Кнез је остао сломљен и оз­ биљно нарушеног здравља. Михаило Обреновић није имао законитих потомака. Из ванбра­чне везе с једном Немицом добио је сина Виљема (Велимира). Иако му, након очеве смрти, није било дозвољено да дође у земљу, Велимир је искрено во­ лео своју отаџби­ну. Његова задужбина „Велимиријанум” деценијама је фи­ нан­сирала многе наше сународнике који су се школовали у иностранству.

Кнез Михаило Обреновић

Кнегиња Јулија Обреновић

У Београду је често долазило до сукоба између гарнизона турске војске и српског становништва. Године 1862. Турци су смртно рани­ ли једног дечака када је дошао да захвати воду на Чукур-чесми.

Zanimqivost Чукур-чесма налази се у Добрачиној улици у Београду. Споменик је подигнут у знак сећања на дечака Саву Петковића, који је у мају 1862. го­ дине ту страдао дошавши да напуни крчаг водом. Чесма је сазидана 1931. године по нацрту познатог скулптора Симеона Роксандића.

Чукур-чесма

121

барјак – застава компромис –

Ed

Место у Кошутњаку на ком је убијен кнез Михаило

uk a

pr om

сагласност постигнута узајамним уступцима

o

Предаја градова

Догађај на Чукур-чесми изазвао је огор­чење код Срба, што је довело да великих ули­чних неми­ра. Бео­градски везир је наредио да се варош бом­бардује са Калемегдана. Сукоб се на крају заоштрио до те мере да су морале да се умешају и стра­не силе, које су за­хте­ва­ле прекид борби. Подржан је и захтев кнеза Ми­хаила да се муслиманско становништво и турске војне посаде иселе из Београда и прео­ сталих градова у Ср­бији (Шабац, Кладово, Смедерево, Ужи­це и Со­ко). Састанак великих сила завршио се компромисом: одлучено је да се тврђаве Ужице и Соко поруше, а муслиманско становништво исели из осталих градских утврђења. Тек 1867. године кнез Михаило успео је коначно да издејствује одлазак гарнизона турске војске из Србије када су му и предати „на чу­вање” кључеви преостала четири града. Био је ово највећи успех спољне по­литике кне­за Михаила, а кнежевина је доведена на корак до сти­цања потпуне неза­висности. Као једи­ни симбол турске вла­сти у Србији остао је да се вијори барјак на Ка­лемегдану. Кнез Михаило развио је добре односе са суседним балканским земљама. Током читаве владавине водио је преговоре о сарадњи и заједничкој борби против Османлија. Зато је формиран Први бал­ кански савез са Црном Гором, Грчком, Бугарском, Румунијом. На­ рочито је било значајно успостављање добрих односа и склапање савеза са Црном Гором: црногорски кнез Никола Петровић био је спреман да се одрекне престола у корист кнеза Михаила у случају уједињења две српске државе. Ипак, до рата са Османлијама није дошло, а Први балкански савез није реализовао своје циљеве. Велики борац за независност Србије кнез Михаило није дочекао остварење свог главног циља. Убијен је у атентату 1868. године.

Saznaj vi{e...

Против кнеза Михаила био је припремљен атентат. Завереници су би­ли браћа Радовановићи. У недељу, 29. маја 1868. године, кнез Михаило кренуо је кочијом у по­подневну шетњу у Кошутњак. Са њим су били његов ађутант, стрина То­манија, сестра од стрица Анка и Анкина ћерка Катарина, којом је кнез намеравао да се ожени. Завереници су се изненада појавили и уперили пиштоље према кнезу. Били су у свечаним црним оделима и с цилиндрима на главама. Кнез је убијен је са три хица, а страдала је и Анка, која је била поред њега. Њена ћерка Катарина, иако погођена, срећом је преживела. Убице, које су са места злочина побегле ка Топчидеру, убрзо су ухваћене. Изведени су на саслу­ шање и истог дана осуђени на смрт. Стрељани су у поноћ на Карабурми. У земљи је због убиства кнеза Михаила завладала велика жалост. Јавности је саопштено да су кне­за убили страни плаћеници. Влада је тиме хтела да прикрије прави узрок његове смрти. Политичка по­ задина овог убиства никада није потпуно разјашњена, али неспорно је да су атентатори били у вези са династијом Карађорђевић и да су желели да промене државно уређење. Такође, спољна поли­тика коју је кнез Михаило водио није била у интересу великих сила.Српски народ подигао је кнезу споменик у центру престонице на коме пише: „Кнезу Михаилу М. Обреновићу III. Благодарна Србија.”

122

• Уколико будеш у могућности, обиђи споменик Кнезу Михаилу у Београду и види шта је исписано на постољу са леве и десне стране.

• Сети се шта све у твом месту носи име кнеза Михаила.

o

Споменик кнезу Михаилу у Београду

pr om

Proveri nau~eno

1. Упореди политику кнеза Милоша и кнеза Михаила Обреновића. У чему су сличности, а у чему разлике?

2. Кнез Михаило Обреновић био је сложена и интересантна личност. Сети се неколико његових особина које су на тебе оставиле најјачи утисак.

uk a

3. Повежи годину са догађајем:

Убиство кнеза Михаила

1862. год.

Добијање кључева градова

1867. год.

Други долазак кнеза Милоша на власт

1868. год.

Убиство дечака на Чукур-чесми

Ed

1858. год.

4. Зашто се на споменику кнезу Михаилу у Београду налазе имена следећих градова: Ужице, Смедерево, Соко, Београд, Шабац и Кладово?

5. На временској ленти упиши године владавина Карађорђа, Милоша и Михаила Обреновића.

1800. г.

1810. г.

1820. г.

1830. г.

1840. г.

1850. г.

1860. г.

1870. г.

1880. г.

123

5. Srbija za vreme vladavine MilaNA Obrenovi}a Podseti se>

Kqu~ne re~i

• Који је био највећи успех спољне политике кнеза Михаила?

pr om

владавина?

o

• Шта је био циљ његове спољне политике?

• Када је и на који начин окончана његова

После убиства кнеза Михаила 1868. године у Србији се наметнуло питање наследства престола. С обзиром на то да Ми­хаило није имао законитих потомака, одлучено је да престо припадне његовом синовцу Милану Обренови­ћу (1868–1889). Он је био четврти Обреновић на српском престолу.

uk a

– Милан Обреновић – намесништво – Српско-турски ратови – Санстефански мир – Берлински конгрес – независност (1878) – Тајна конвенција – проглашење краљевине – политичке странке – Тимочка буна – Српско-бугарски рат – устав 1888. године – абдикација краља Милана

Istaknute li~nosti

Ed

Милан Обреновић је рођен у Молдавији 1854. го­дине. Његов деда Јеврем био је рођени брат кнеза Милоша Обреновића. Мајка му је била румунска грофица, која после мужевљеве погибије није много во­дила рачуна о свом сину. Зато је бригу о дечаку преузео његов стриц, кнез Михаило. Убиство кнеза Михаила затекло је Милана на школовању у Фран­цуској. Намесници су га довели Наталија Обреновић Милан Обреновић у Србију и тако почиње његова владавина. Био је ожењен Наталијом Кешко, румунском принцезом, са којом је имао буран и несрећан брак. Чести по­родични сукоби, праћени бројним интригама, донели су му много невоља. Уз то, морао је да се суочи с нагомиланим проблемима у држави. Због тога је одлучио да се повуче из полити­ке и јавног живота. Абдицирао је 1889. године и оставио престо малолетном сину Александру. Умро је у Бечу 1901. године у 47. години. Сахрањен је у манастиру Крушедолу, поред кне­ гиње Љубице.

124

VLADAVINA NAMESNI[TVA намесништво – орган власти

који уместо малолетног владара управља државом

Istaknute li~nosti

pr om

o

Када је наследио престо, Милан је имао само четрнаест година. Зато је формирано трочлано намесништво које је у име малолетног владара све до 1872. године обављало његову дужност. На унутрашњем плану најважнија тековина намесничког режи­ ма била је доношење новог устава 1869. године. Намеснички устав био је много напреднији од претходног, Турског устава. Он је обез­ беђивао становништву извесна грађанска и политичка права, а На­ родна скупштина је контролисала и ограничавала кнежеву власт. По преузимању власти 1872. године кнез Милан је остао под ве­ ликим утицајем својих намесника, нарочито Јована Ристића. Већ на почетку његове самосталне владавине десили су се суд­ боносни догађаји за српски народ и државу.

Ed

uk a

Јован Ристић (1831–1899) био је политичар, државник и историчар, а образовање је стекао на престижним европским факултетима. Уз Илију Гарашанина и Николу Пашића убраја се у највеће политичаре Србије 19. века. Основао је и водио Либералну странку. Неколико пута био је пред­ седник владе и министар спољних послова. Два пута је био намесник у име малолетних владара (Милана и Александра Обреновића). Такође, био је кључна личност у српској дипломатији у другој половини 19. века: за­ служан је за повратак српских градова 1867. године за време кнеза Михаи­ ла, као и за повољно решење српског питања на Берлинском конгресу 1878. године. Написао је неколико дела која су данас драгоцен историјски извор. Јован Ристић

SPOQNA POLITIKA

Године 1875, устанком Срба у Босни и Херцеговини (познатом као Невесињска пушка), избила је Велика источна криза. Она је довела до ескалације Источног питања. Устанак у Босни и Херцеговини (1875) послужио је као повод да Србија и Црна Гора 1876. године склопе савез и објаве рат Турској. План је био ослобођење и уједињење Бо­сне и Херцеговине са Србијом, као и проширење Кне­ жевине Србије према југоистоку. У жељи да повећа свој утицај на Балкану, и Русија је наредне године објавила рат Турској.

Podseti se> • Шта је Источно питање?

• Које велике силе су биле

заинтересоване за његово решавање?

125

Zanimqivost

uk a

„Српско-руски марш”

pr om

o

Славни руски композитор Петар Иљич Чај­ковски компо­ новао је „Срп­ско-руски марш” као свој допринос за­једничкој сло­венској борби про­тив Ту­ рака.

Црногорска војска однела је велике победе на Вучјем долу и на Фундини (1876), док је Србија с недовољно спремном војском претрпела пораз код Ђуниса и почетком наредне године била приморана да склопи мир с Турском. Руско-турски рат, који је почео у априлу 1877. године, био је успешан за Русију, па је на позив Русије Србија поново заратила против Турске. У Другом српско-турском рату за неколико месеци ослобођен је велики број градова на ју­гои­стоку: Ниш, Пи­рот, Лесковац, Прокупље, Вра­ње, Бела Па­ланка. Уско­ро је Русија потписала при­мирје с Турском, па су и Ср­бија и Цр­на Гора, као савез­ници, морали да обуставе ратна дејства. Мировни уговор потписан је у марту 1878. го­дине у Сан Стефа­ну, близу Истанбула. Санстефанским уговором Русија је Тур­ској наметнула тешке усло­ве мира и веома проширила свој утицај на Бал­кану. На њену иници­јативу ство­рена је Велика Бугарска, која је била под руском контро­лом. У састав те нове држа­ве ушле су и те­риторије које је ослободила српска војска. Ова одлука веома је изне­надила Србију: дојуче­ра­шња саве­ зница Русија из­невери­ла је њене инте­ре­се. Ја­чању Ру­сије успро­ тивиле су се оста­ле вели­ке си­ле (Ве­лика Бри­танија, Аустроугар­ ска, Немачка, Фран­цуска), које су за­хтева­ле склапање новог спо­ разума. Санстефански мир био је главни повод за сазив новог конгреса са циљем да се сузбије превелико руско јачање. Тако је у лето 1878. го­ди­не одржан Берлински кон­грес, на коме је делимично решено Источно пи­тање. Ср­бији је потвр­ ђена незави­сност, а добила је и тери­тори­јално проширење. Др­ жавна незави­сност под­ра­зумевала је ме­ђународно признање и право на самостално вође­ње спољне и унутрашње политике. Но­ воослобођене обла­сти ушле су у састав Кнеже­вине Србије. Би­ ли су то Ни­шки, Пиротски, Врањски и Топли­чки округ. Велике силе нису одобриле присаједињење Босне и Херцеговине Србији. Ту османску провинцију оку­пи­рала је Аустроугарска.

Ed

Полазак кнеза Милана у рат 1876. године

Конгрес у Берлину 1878. године

126

Ed

uk a

pr om

o

Србија 1878. године

Посматрај карту и закључи:

• Који су градови и окрузи ушли у састав Србије 1878. године?

• Које области данашње Србије нису биле у њеном саставу 1878. године?

• Којим државама су тада припадале те области?

127

Био је ово највећи спољнополитички успех Србије у 19. веку. Први пут од средине 15. века, када је деспотовина пала под турску власт, Србија је постала слободна и независна држава, а њена тери­ торија је проширена за око једну трећину.

Iz istorijskih izvora

pr om

o

Наводимо једну прокламацију (објаву) кнеза Милана. Пажљиво прочитај текст, затим од­го­ вори на питања. „Срби! Вашим победоносним походом повесница српска би обогаћена новим сјајним листовима. Победна имена: Беле Паланке, Пирота, Ниша, Грделице и Врања остају да се вечно блистају у повесници као звезде које ће даљном потомству осветљавати ваше вр­ лине и показати свету све што је кадар да изврши један мали народ, одушевљен патри­ отством, а вођен идејом слободе. Нека вам је хвала пред Богом и људима, моји дивни јунаци!”

а) На који се историјски догађај односи наведени текст? б) На основу чега то закључујеш? в) Шта је било последица ових великих српских победа?

uk a

Ed

конвенција – споразум, уговор

Током Берлинског конгреса дошло је до промене спољне поли­тике. Србија се све више удаљава од Русије и окреће Аустроугарској, која јој је на конгресу пружила пуну подршку. Међутим, та подршка имала је своју цену: кнез Милан је морао да учини низ уступака, а највећи компромис био је да се не противи ау­ строугарској окупацији Босне и Херцеговине. Такође, Србија се обавезала и да изгради железничку пругу пре­ко своје територије која би повезала аустријску и турску железницу. Пот­ писала је и трговински уговор који је Аустроугарској обезбеђивао ве­ лике економске повластице. Године 1881. Милан Обреновић потписао је с Аустроугарском и Тајну конвенцију. Потписнице овог уговора обавезале су се на уза­јамно вођење пријатељске политике. Србија се обавезала да неће подбуњива­ ти српско становништво у Аустроугарској против власти Хабзбурга и да неће закључивати политичке уговоре с другим државама без сагла­ сности Аустроугарске. У уговору је наглашено да се Аустоугарска неће противити српском ширењу према југу (ка Вардарској долини), да ће подржавати династију Обреновић, као и Миланово настојање да се прогласи за краља, а државу уздигне у ранг краље­вине. Овај споразум био је направљен и потпи­сан без знања јавности. У фебруару 1882. године кнез Милан про­глашен је за краља, а Ср­ бија за краљевину. Аустроугарска је била прва велика сила која је при­ знала његово крунисање. Цар Франц Јозеф лично је честитао кра­љу Милану.

Стари двор у Београду – палата династије Обреновић, данас Скупштина града

128

UNUTRA[WA POLITIKA

– друштвенополитички систем у коме је извршна власт подређена законодавној власти (парламенту)

аустрофилска политика – политика сарадње са Аустроугарском

Никола Пашић

uk a

Istaknute li~nosti

pr om

o

Осамдесетих година 19. века у Србији се оснивају прве политичке партије и почиње да се распламсава страначка борба. Либералну странку предводио је угледни српски политичар Јо­ ван Ристић. Либерали су се борили за политичке слободе, незави­ сност судства и слободу штампе. Подржавали су их богати трговци, више свештенство и богатије сељаштво. Напредна странка подржавала је краља и његову политику. На­ глашавали су да династија треба да стоји изнад сваке политичке бор­бе. Због блиске сарадње са двором, називали су је и „дворском странком”. Њу је предводио Милутин Гарашанин. Ова странка донела је прве напредне законе о просвети, судовима, политичким партијама, војсци, штампи. Народна радикална странка залагала се за демократизацију по­ литичког живота. Захтевала је промену Устава, опште право гласа и режим парламентарне демократије. Вођа радикала био је познати по­литичар Никола Пашић. Радикали су били велики противници кра­ља Милана и његове аустрофилске спољне политике, а имали су огромну подршку у народу, међу сиромашнијим слојевима друштва (сељаштво, чиновништво).

парламентарна демократија

Ed

Никола Пашић (1845–1926) рођен је у Зајечару. Био је оснивач и во­ђа Народне радикалне странке, председник владе Краљевине Србије и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Активно се бавио политиком до смрти. У политици се доказао као мудар, сталожен и упоран политичар. Говорио је: „Срби јесу мали на­род, али већег између Беча и Цариграда немамо.” За Николу Пашића остале су везане многе анегдоте. По сведочењу његових савременика водио је једноставан породични живот. Био је умерен у свему и веома штедљив. Пошто није имао обичај да оставља бакшиш у кафани, келнер му је једном рекао: „Господине Пашићу, Ваш син Раде увек оставља бакшиш.” На то је Пашић рекао: „Лако је њему кад му је отац Никола Пашић.”

Почетком осамдесетих година, на предлог владе донет је Закон о стајаћој војсци којим је било предвиђено да се уведе модерна стаја­ ћа војска, уместо дотадашње народне, која се показала неефикасном. То је подразумевало да се од народа одузме оружје. Пушке, које су до тада држане по кућама, требало је прику­пити и ставити у војне магацине. Радикална странка жестоко је напала ову владину одлуку и по­ звала народ да не предаје оружје. Нарочито велики отпор пружили су сељаци у Тимочкој крајини.

Споменик Николи Пашићу у Београду стајаћа војска – стари назив за професионалну војску; обавеза служења војног рока у касарнама (за младиће одређеног узраста)

129

pr om

o

Побуна из 1883. године позната је под називом Тимочка буна, а остала је упамћена по крвавом обрачуну војске са побуњеницима, пре свега с радикалима. Буна је угушена, неки радикалски прваци су осуђени на смрт и погубљени, велики број је ухапшен, а Никола Пашић морао је да се склони у Бугарску. Још један догађај изазвао је велико незадовољство владавином краља Милана. Бугарска је прогласила уједињење 1885. године, што је било противно Берлинском уговору. Како је то нарушавало однос снага на Балкану, краљ Милан је об­јавио рат Бугар­ској. Овај сукоб завршио се потпуним по­разом српске војске код Сливнице у Бугарској. Интервенцијом Аустроугарске склопљен је мир без исправки граница. Незадовољство владавином краља Милана Обреновића достигло је врхунац. На њега је чак извршено и неколико атентата, али сви су били неуспешни. Поред политичких и војних неуспеха јавност су оптерећивали и скандали везани за његов развод брака.

Istaknute li~nosti

Ed

uk a

Наталија Обреновић (1859–1941) била је супруга Милана Обрено­ вића, кнегиња и краљица Србије. Рођена је као Наталија Кешко у Фи­ ренци. Отац јој је био руски пуковник, а мајка принцеза од Молдавије. За кнеза Милана се удала 1875. године и родила сина Александра. Ра­ зличити ка­рактери и супротни политички ставови брзо су довеле до сукоба између супружника који су одвели краља у бројне љубавне аван­т уре. Разлаз Наталије и Милана трајао је више година, пунио је скандалозне хронике и имао великог утицаја на политику. Брак је окончан 1888. го­дине. После тога Милан је абдицирао (1889), а Натали­ ја је протерана из Србије. За време владавине сина Александра покушала је да му буде главни саветник. Након његовог убиства потпуно се повукла из јавног живота. После 1903. године сва имовина породице Обре­новић припала је Ната­ лији. Постала је велики добротвор. Својим тестаментом велика има­ња у Србији завештала је Београдском универзитету, манастирима и црквама.

Наталија Обреновић

Да би поправио свој углед и смирио ситуацију у земљи, краљ Милан је одобрио доношење новог устава. Био је то вид попуштања пред народом, али пре свега велики компромис са радикалима. Устав из 1888. године један је од најнапреднијих српских устава, рађен према европским узорима. Он је увео парламентаризам, про­

130

Улица краља Милана у Београду

Ed

uk a

pr om

Европа 1878. године

o

ширио бирачко право, увео тајно гласање, обезбедио слободу штампе. Међутим, краљ Милан није имао намеру да влада по новом Уставу. На дан седмогодишњице прогла­ шења краљевине, у фебруару 1889. године, краљ је на свечаном прије­ му у двору прочитао акт о абди­ кацији и препустио престо тринае­ стогодишњем сину Александру.

131

Proveri nau~eno 1. Заокружи слова испред тачних тврдњи:

pr om

o

а) Берлински конгрес одржан је због неслагања великих сила са одред­ба­ма Санстефанског мира. б) На Берлинском конгресу Србији су признате територије ослобођене у ратовима против Турске. в) Берлински конгрес је потврдио аутономни положај Србије у оквиру Османског царства. г) После Берлинског конгреса Србија се у спољној политици и даље ослањала на Русију.

2. Повежи назив странке са њеним вођом.

Милутин Гарашанин

Радикална странка

Јован Ристић

Напредна странка

Никола Пашић

uk a

Либерална странка

3. Подвуци нетачне делове у следећем тексту:

Ed

Због незадовољства владином одлуком да се од народа одузме оружје избила је Тимочка буна 1885. године. Њу је организовала либерална странка предвођена Николом Пашићем. Буна се завршила успешно, па је одлука владе повучена.

5. Објасни појмове: намесништво, конвенција, абдикација.

6. Србији су 1878. године припојена четири округа на југоистоку. У следећем низу подвуци оне које није добила тада: Нишки, Смедеревски, Ужички, Врањски, То­плички, Шабачки, Пиротски.

132

5. Srbija za vreme vladavine ALEKSANDRA Obrenovi}a Kqu~ne re~i

• Због чега се краљ Милан одрекао власти?

pr om

• Коме је препустио престо?

– краљ Александар – државни удар 1893. године – Драга Машин – Октроисани устав – Мајски преврат – Драгутин Димитријевић Апис

o

Podseti se>

UNUTRA[WA I SPOQNA POLITIKA

Ed

uk a

Александар Обреновић (1889–1903) био је последњи владар ове династије. Његова владавина била је веома нестабилна. Обележиле су је честе кризе влада, промене устава и државни удари. Од 1889. до 1893. године владало је намесништво. Државом су практично управљали радикали, а за четири године сменило се неколико њихових влада. Александар, као ни његов отац, није био трпељив према ради­ калској политици. Рано је показао амбицију да влада аутократски. Тако је 1893. године извршио државни удар – збацио је намеснике и пре времена се прогласио пунолетним. Тада почиње његова само­ сталана владавина. Прво што је урадио по преузимању власти било је укидање устава из 1888. године. На снагу је вратио стари устав (1869), што је имало за циљ слабљење уставности и законитости (влада је била одго­ворна владару, а не парла­ менту). За десет година његове владавине (1893–1903) владе су се често смењи­ вале, а победници на парламентарним изборима понекад нису могли да преу­ зму власт.

Милан, Наталија и Александар Обреновић аутократија – неограничена владавина, самовлашће

Краљ Александар Обреновић

133

pr om

o

У спољној политици краљ Александар наставио је да се ослања на Аустроугарску, али је обновљена и сарадња са Русијом. Такође, на његову иницијативу дошло је и до сусрета са црногорским кне­ зом Николом Петровићем, што је допринело поправљању односа са Црном Гором. Због све тежег положаја српског народа у Османском царству, краљ је посетио и Цариград да би измолио повластице за Србе у Царству. На повратку у Србију посетио је Свету Гору и ма­ настиру Хиландару поклонио велики новчани прилог. У последњој деценији 19. века политичка ситуација у Кра­љевини Србији била је веома напета. Томе су доста до­при­носили породични раздори у владајућој династији. Млади Алек­сандар био је стално разапет између оца и мај­ке, који су покушавали да га привуку свако на своју страну. Једно од најважнијих питања за династију било је да се краљ ожени и да добије наследника. Покушаји да се будућа српска кра­ љица нађе на страним дворовима су пропали јер се краљ Алексан­ дар заљубио у Драгу Машин, дворску даму своје мајке. Ову везу скоро нико није одобравао: ни краљеви роди­те­љи, ни по­ литичари, ни војска. Ипак, до женидбе је дошло: Драга Машин поста­ ла је српска краљица. Драга и Александар Обреновић

Zanimqivost

Ed

uk a

Драга Луњевица Машин Обреновић (1864–1903) била је краљица Србије и супруга краља Александра Обреновића. Краљица Наталија ангажовала је Драгу да јој буде лична пратња. Са Александром се упознала у француском летовалишту Бијариц, где је боравила са његовом мајком. Наводно, Драга је тада спасла краља да се не удави у океану. Између њих је одмах планула велика љубав. Краљица Наталија се у почетку није томе противила, мислећи да је у питању само пролазна авантура. Међутим, читаву Србију изненадила је вест да је краљ испросио руку Драге Машин. Већи део јавности није био спреман да прихвати за краљицу жену која је била дванаест година старија од краља, уз то и удовица. До венчања је ипак дошло 1900. године. Женидби су се нарочито успротивили краљеви родитељи. Милан је одбио да присуствује венчању, а Наталија се јавно одрекла свога сина, „зажаливши што га је родила”. Наредне године краљ Александар је саопштио да је краљица трудна и да ће Србија добити престолонаследника. Међутим, када се сазнало да трудноће нема, нити је икада било, углед кра­ љице и краља потпуно су уништени. У мају 1903. године обоје су постали жртве свирепог убиства. октроисан – наметнут од

стране владара, устав који није изгласан у Народној скупштини

134

Да би поправио утисак и скренуо пажњу јавности с актуелних догађаја, краљ Александар је „даровао” народу нови устав. Октро­ исани устав из 1901. године поделио је парламент на два дела (Сенат и Народну скупштину), а краљ је требало да дели законодавну власт са скупштином.

Saznaj vi{e...

Ed

uk a

pr om

Завереничка акција почела је 29. маја, тачно десет минута после поноћи. Завереници су лако доспели до краљевских одаја и улетели у њихо­ ву спаваћу собу. Међутим, у кревету није било никог. Официри су претражили целу собу, отварали ормане и пре­вртали ствари, али Александра и Драгу нису успели да пронађу. После неког времена, један потпоручник уо­ чио је нека скри­вена врата и узвикнуо: „Секиру, ево врата!” Иза врата појавили су се краљ и краљица у белим пиџамама, видно уплашени и припијени једно уз друго. Са неколико хитаца официри српске војске усмртили су несре­ћан пар: прво краља, па кра­ љи­цу, која се на први пуцањ баци­ла да својим телом заштити мужа. И остали завереници су пуцали, празнили револвере и сабљама боли убијена тела. По­том су их бацили кроз про­зор у двори­ште. Сахрана је обављена иду­ће ноћи: за­ вереници су ковчеге спу­стили један поред другог у гробницу краљеве бабе Ан­ке Обреновић, која је са кнезом Ми­хаилом погину­ла у атент­ату у Кошутњаку 29. маја 1868. године. Краљ Александар и кра­љи­ца Драга данас по­ чивају у Цр­кви Светог Марка у Београду.

преврат – коренита промена извршена силом у одређеном друштвено-политичком уређењу, насилно рушење власти

o

Доношење новог устава није много помогло. Незадовољство ау­ тократском владавином, нестабилном политиком и краљевим при­ ватним животом достигло је врхунац. Официрска завера против Александра дуго је и пажљиво при­ премана. Дана 29. маја 1903. године десио се један од најстрашнијих дога­ ђаја у српској историји, познат као Мајски преврат. Група офи­цира, предвођена Драгутином Димитријевићем Аписом, упала је у краљевски двор и убила краља и краљицу. Тако је на суров начин окончана владавина последњег Обреновића.

Мајски преврат 1903. године према цртежима из стране штампе

135

Убиство српског краља и краљице изазвало је велику осуду ев­ ропске јавности. Посебно су негодо­вали европски владари због сви­ репости на које је убиство почињено и чињенице да су у завери учествовали официри, а да за то нису били кажњени. Зато су годи­ нама вршили велики притисак на српске политичаре, тражећи да се учесници овог страшног злочина казне. Мајски преврат означио је крај династи­је Обре­новић. Убрзо су завереници довели у Србију новог краља. Доласком Петра I Кара­ ђорђевића на престо 1903. године отвара се нова страница у српској историји.

uk a

Оснивачи династија: Карађорђе Петровић и Милош Обреновић

pr om

o

Нововековна Кнежевина/Краљевина Србија имала је две дина­стије: Ка­­рађорђе­виће и Обреновиће. То­ком 19. века више пута су се сме­њи­вали на престолу, што је да­ло посебан печат по­ли­тичком животу. Дина­сти­чка борба по­ чела је убиством Ка­рађорђа 1817. го­дине, а заврши­ла се убиством краља Алек­сандра и краљи­це Драге Обреновић 1903. године. Српски народ био је дубоко подељен на приста­лице је­дне или друге династије (кара­ђорђевићевци и обренови­ћев­ци). Покушаји не­ких владара (посе­бно кнеза Михаила) да се ови сукоби зауставе ни­с у донели никакве резултате. Га­ше­ њем ди­настије Обре­новић (1903) супарништво је пре­ста­ло, али се поде­ље­ност Срба у том погледу још дуго осећала.

Српски владари у 19. веку

Ed

Карађорђе Петровић (1804–1813) Милош Обреновић (1815–1839) Милан Обреновић (1839) Михаило Обреновић (1839–1842)

Александар Карађорђевић (1842–1858) Милош Обреновић (1858–1860) Михаило Обреновић (1860–1868) Милан Обреновић (1868–1889) Александар Обреновић (1889–1903)

136

Proveri nau~eno 1. Објасни околности које су довеле на престо Александра Обреновића.

2. Заокружи слова испред тачних тврдњи: а) Александар Обреновић владао је аутократски. б) У унутрашњој политици краљ је подржавао Радикалну странку и њен рад.

o

в) Владавина Александра Обреновића била је чврста и стабилна.

pr om

г) У спољној политици краљ Александар се ослањао на Француску.

3. Зашто је владавина Александра Обреновића била непопуларна у Србији? Наброј три разлога.

4. Подвуци нетачне делове у следећем тексту:

uk a

Године 1905. извршена је смена на српском престолу позната као Мај­ ски преврат. Завереници су убили краља Александра због несла­гања с његовом политиком. Главни организатор убиства био је председник Радикалне странке Драгутин Димитријевић Апис.

Ed

5. Испод слике напиши име личности.

137

8. Crna Gora na putu ka nezavisnosti Kqu~ne re~i

Podseti se>

– кнез Никола Петровић – Српско-турски ратови – Берлински конгрес – независност Црне Горе – модернизација државе

• Какав је био развитак Црне Горе до половине 19. века и шта је све на то утицало?

pr om

o

• Коју су титулу имали црногорски владари до средине 19. века?

uk a

Кнез Данило

Синовац Петра II Петровића Његоша Данило (1851–1860) био је први црногорски владар који није проглашен за митрополита. Од 1851. године раздвајају се црквена и световна власт, па црногорски владари добијају титулу кнеза. У унутрашњој политици кнез се трудио да сузбије племенско супарништво, реорганизовао је војску, ојачао чиновништво. Донео је нови Законик, којим је започет процес стварања модерних државних установа у Црној Гори. Такође, водио је и активну спољну политику, помажући срп­ским устаницима у Херцеговини. Године 1858. Црногорци су однели значајну победу над Турцима у бици на Грахову. У овом боју посебно се истакао војвода Мирко, отац будућег владара Николе Петровића. Кнез Данило погинуо је у атентату у Котору 1860. године.

Ed

STICAWE NEZAVISNOSTI

• Подсети се када

је и зашто био формиран Балкански савез и шта је предвиђао уговор склопљен између Србије и Црне Горе тада.

138

Кнез (1860–1910), потом краљ (1910–1918) Никола Петровић одржао се на престолу чак педесет осам година. На почетку њего­ ве владавине црногорска војска доживела је пораз од надмоћни­ јих османских трупа (1862), а спасени су интервенцијом Русије. Овај неуморни борац про­тив Турака сарађивао је са кнезом Ми­ хаилом Обреновићем на ства­рању Балканског савеза. Главни циљ његове спољне политике био је ослобођење од Турака. Црна Гора је учествовала у рату против Турака (1876–1878) и остварила ве­ лике победе у биткама на Вуч­јем долу и Фундини. На Берлинском конгресу (1878) призната јој је независност. Добила је и територијално проширење и излаз на Ја­дранско море (градове Подгори­ цу, Никшић, Колашин, Жабљак, Бар и, нешто касније, Улцињ).

Процењује се да је Црна Гора крајем 19. века имала нешто више од 100 000 становника. Главни град био је Цетиње, где су се налазили кнежев двор и зграде државне управе. Становништво се углавном бавило сточарством, а трговина и пољопривреда су се споро развијале. У то време почиње да се ради на унапређењу просвете и културе: оснивају се школе, а покренуте су и прве новине. Долази до модер­ низације државне управе. Основани су Државни савет, Министар­ ство и Велики суд.

o

Пажљиво погледај карту.

• Покажи на карти области и градо­ ве које је Црна Гора стекла 1878. године.

• С којим држава­

ма се граничила Црна Гора после 1878. године?

Ed

uk a

pr om

Црна Гора 1878. године

139

Istaknute li~nosti Никола Петровић (1860–1918), црногорски кнез и краљ, почео је са­ мостално да влада са непуних двадесет година. У почетку је управљао уз помоћ свог оца војводе Мирка. Територијално проширење Црне Го­ре и стицање независности донели су му велику популарност и славу. После ових догађаја наступио је дуг период мира, који је кнез иско­ристио за унутрашњи развој државе. Реформисао је управу, подизао школе, градио нове варошице, подстицао привредни развитак, а велику пажњу посветио је модернизацији војске.

pr om

Proveri nau~eno

o

Никола Петровић

1. Коју титулу су носили црногорски владари од половине 19. века?

2. Заокружи слова испред тачних тврдњи:

а) Владар Никола Петровић носио је титуле кнеза и краља.

uk a

б) Црна Гора је у рату против Османског царства (1876-1878) извојевала значајне победе. в) На Бечком конгресу Црној Гори је призната независност. г) Никола Петровић је учврстио везе са многим европским дворовима.

Ed

3. Шта је био главни циљ спољне политике Николе Петровића?

4. Каква је била унутрашња политика кнеза Николе?

5. Наброј владаре који су владали Србијом у време владавине Николе Петровића у Црној Гори.

(1860–1868) кнез_____________________________ (1868–1889) кнез/краљ _______________________ (1889–1903) краљ ____________________________ Петар I Карађорђевић (1903–1918) краљ ____________________________ 140

9. Polo@aj Srba pod osmanskom i habzbur[kom vla[]u Kqu~ne re~i

Podseti se>

pr om

народа под османском и хабзбуршком влашћу до половине 19. века?

o

• Шта знаш о животу српског

– положај Срба под османском влашћу – Невесињска пушка – Берлински конгрес – аустроугарска окупација Босне и Херцеговине – Бењамин Калај – Војводство Србија и Тамишки Банат – Светозар Милетић – Аустроугарска нагодба

POLO@AJ SRBA U OSMANSKOM CARSTVU

Ed

uk a

Положај Срба у Османском царству и током друге половине 19. века био је веома тежак. У Херцеговини је под вођством Луке Вукало­вића избио један од највећих устанака српског народа. Трајао је, са кра­ ћим прекидима, десет го­дина (1852–1862). У лето 1875. године, у Херцеговини је, у Невесињу, плануо још један велики устанак познат под називом Невесињ­ска пушка. Убр­зо се устанак проширио и на Босну. Овом великом таласу побуне против османске власти придружи­ле су се Кнежевине Србија и Црна Гора. Тако је отворена Велика источна криза која је уласком Русије у рат против Турака изазвала и међународну па­жњу. Овај рат је завршен поразом Турске 1878. го­дине. Вели­ ке силе су биле против аутономије Бо­сне и Херцеговине и њеног уједињења са Србијом и Црном Гором. На Берлин­ ском конгресу (1878) Аустроугарска је добила право да окупира Босну и Херцеговину, док је врховну власт и даље имао турски султан.

SRBI U STAROJ SRBIJI I MAKEDONIJI

Лука Вукаловић окупација – привремено заузимање једног дела или целе територије неке државе

Српски народ са овог подручја трпео је разне злоупотребе вла­ сти. Срби на Косову и Ме­тохији били су изложени и честим напа­

141

uk a

pr om

o

дима албанских племена: из суседних планинских кра­ јева они су упадали у села, пљачкали им имовину и ту се трајно насељавали. Општа не­сигурност приморала је српско становништво да се масовно исељава на безбед­ нија подручја, најви­ше у Кнежевину (Краљевину) Ср­ бију. Током српско-турских ратова (1876-78) Срби са ових простора добровољно су се придруживали срп­ ској војсци у нади да ће се коначно ослободити стране власти. Ипак, одлуком Берлинског конгреса Стара Ср­ бија и Македонија остале су у оквиру Османског цар­ Стара фотографија Призрена ства. Крајем 19. века албанско насиље над српским ста­ новништвом још се више појачало. У исто време и Бу­ гарска је интензивно почела да спроводи своје освајачке планове и да угрожава српско становништво. Отварање српских конзулата у Солуну, Скопљу, Битољу и Приштини није битно утицало на по­ бољшање њиховог положаја. Србија је у почетку помагала својим сународницима – слала је учитеље и уџбенике, финансирала школо­ вање даровитих ђака, помагала цркве и манастире. Један од најве­ ћих српских добротвора био је трговац Сима Андрејевић Игуманов који је 1871. године у Призрену основао Православну српску бого­ словију. Своје богатство оставио је фонду из ког су финансиране многе активности у просвети и култури. Међутим, како се с временом положај српског народа у Старој Србији и Македонији све више погоршавао, Србија је била је при­ морана да почне да шаље одбрамбене чете (1897), што је предста­ вљало почетак српске четничке акције у тим областима.

Ed

Srpski narod pod habzbur[kom vla[]u

Бењамин Калај

142

Православни хришћани и муслимани који су живели у Босни и Херцеговини нису били задовољни одлуком Берлинског конгреса да Аустроугарска окупира ову територију. У неким крајевима до­ шло је и до оружаних побуна. Аустроугарска је послала бројне тру­ пе и успоставила своју власт. Ситуација се још више погоршала ка­ да је за управника (1882) постављен аустроугарски министар фи­ нансија Бења­мин Калај. На­стојећи да ојача аустроугарску власт у Босни и Херцеговини, радио је на сузбијању народних покрета, ка­ ко православног тако и католичког. Са тим циљем, покушао је да „реши” национало питање стварањем бо­санске нације, али је наи­ шао на велики отпор код припадника све три вероисповести. Ипак, политика коју је осмислио спровођена је и након његове смрти, све до пропасти Аустроугарске.

Ed

uk a

pr om

o

Највећи део Срба у Хабзбуршкој монархији живео је на подруч­ ју јужне Угарске. Срби у јужној Угарској били су најбогатији и нај­ просвећенији део српског народа. Средиште српске културе био је Нови Сад. Револуција 1848/49. године није заобишла ни Хабзбуршку мо­ нархију. После побуне у Бечу, избила је и револуција у Угарској у којој су Мађари истакли захтев за стварањем Мађарске републике. У априлу 1848. године Срби су послали делегацију која је у Угар­ ском сабору истакла своје захтеве за обнову црквено-школске ауто­ номије и за право на службену употребу српског језика. Мађарско вођство, на челу са Лајошем Кошутом одбило је све српске захтеве, истичући да на територији Угарске политичка права припадају са­ мо Мађарима. Митрополит Јосиф Рајачић са­ звао је сабор у Сремским Карловци­ ма (1848). По месецу кад су се саста­ ли, овај скуп добио је назив Мајска скупштина. На Мајској скупштини истакнут је захтев за стварање Српске Војводине у чији би састав ушли Банат, Бачка, Срем и Барања. Изабран је и војвода – пуковник Стеван Шупљикац. Карловачки митрополит Јосиф Рајачић проглашен је за патријарха. Одлуке Срба на Мајској скупшти­ ни одбацили су и аустријски и ма­ ђарски представници. Мађарско вођство донело је одлуку да силом угуши српски покрет и тако долази Мајска скупштина до оружаних сукоба. Најжешће бор­ бе између Срба и Мађара вођене су код Сентомаша (Србо­ брана) у Банату око Вршца, Беле Цркве, Панчева и других места. Кне­жевина Србија помогла је своје сународни­ке сла­ њем добровољачких јединица. Ипак, ниједна зараћена страна није успела да оствари предност. Нови аустријски цар Франц Јозеф (1848–1916), да би умирио Србе, признао је Јосифа Рајачића за патријарха и потврдио Стевана Шупљикца за војводу. Тиме је српски на­ род добио духовно и политичко вођство. Франц Јозеф

143

uk a

pr om

o

После слома Мађарске револуције бечки двор је донео одлуку да привидно испуни срп­ Va`no> ске захтеве изнете на Мајској скупштини. У Године 1867. Хабзбуршка мо­нархија по­ новембру 1849. годи­не форми­рана је аутостала је двојна монар­хија. Аустроугарском номна област која је на­зва­на Војводство нагодбом створене су практично две држа­ве Ср­б ија и Тамишки Банат. Војводство је би­ са два средишта власти: ау­стријски део са ло директно потчи­њ е­но бе­чком двору. На центром у Бечу и угарски са центром у Пе­ челу је био аустријски гувернер, а седи­ште се шти. За­једнички им је био цар и неколико налазило у Темишвару. Формирање овакве министарстава. Овом нагодбом Срби у Хр­ ауто­номне области није задо­вољи­ло очекивања ватској, Славонији и Јужној Угарској до­ шли су под угарску власт, а под аустриј­ском срп­ског народа који се осећао дубоко изневере­ влашћу био је срп­ски народ у Далмацији и ним. Наиме, Војводство је обухватало оне де­ Војној крајини (која је, након Нагодбе, посте­ лове Ба­ната, Бачке и Срема на којима су Срби пено укинута). чинили изразиту мањину. Оно је постојало до 1860. године, када је уки­нуто и при­појено Угарској. Да би ублажио незадовољство Срба, аустријски цар до­зволио је одржавање Благовештенског сабора 1861. године. На њему су још једном поновљени захтеви за аутономију, али су и овог пута били одбијени. Политичар који је обележио другу половину 19. века био је Све­ тозар Милетић. Он је основао (1869) и водио Српску народну сло­ бодоумну странку, која се упорно борила за политичка и национална права Срба у Хабзбуршкој монархији.

Ed

Ова странка се касније поделила на Радикалну странку, коју је предводио Јаша Томић, и Српску либералну странку, на челу са Ми­ хаилом Полит Десанчићем. Један број Срба вековима је живео на територији Војне крајине (подручје данашње Хрватске). Када је крајем 19. века Војна крајина распуштена, ова област припојена је Хрватској и Славонији, а Срби са ових простора почели су да се интензивније баве трговином и занатством и укључују у политички живот. Писменост Срба била је веома слабо развијена. Очувању нацио­ налне свести највише је допринела Српска православна црква. По­ литички захтеви Срба у Хрватској и Славонији били су политичка и национална равноправност са хрватским народом, што су хрватске политичке странке упорно одбацивале, тврдећи да тамо постоји са­ мо један политички народ – хрватски. У Далмацији је постојала политичка сарадња Срба и Хрвата, ко­ ја се одржала до аустроугарске окупације Босне и Херцеговине (1878). После тога све је видљивије постајало неповерење и супрот­ стављеност националних интереса, па Срби у Далмацији почињу самостално да се организују у борби за своја политичка права.

144

Ed

uk a

pr om

o

Територије насељене Србима у Османском царству и Хабзбуршкој монархији у другој половини 19. века

• Пажљиво посматрај карту.

Уз помоћ наставника покушај да одговориш на питање: Да ли и данас (и у којој мери) српски народ насељава области у којима је живео у 19. веку?

145

Istaknute li~nosti

Свето­зар Милетић

pr om

o

Светозар Милетић (1826–1901) био је један од најути­цајнијих српских политичара у Аустроугарској, адвокат и градоначелник Новог Сада. Заступао је идеје либералног грађанства. Залагао се за стварање Српске Војводине, али у много мањим границама од Војводства и кроз сарадњу и договор са Мађарима. Међутим, када се Угарска нагодила са Аустријом 1867. године, Мађари окрећу леђа Србима и започињу борбу против српских интереса. Тада је Угарска за њега постала још већи противник од Аустрије. Био је власник и издавач „Заставе” – најзначајнијег по­ литичког листа Срба у монархији. Иако су политички захтеви српског народа у Хабзбуршкој монархији упорно одбијани, српско грађанство и даље до­живљава културни напредак. Многи наши познати писци и уметници су у то време створили своја најзначајнија дела.

Istaknute li~nosti

Ed

uk a

Катарина Ивановић (1811–1882) била је срп­ ска сликарка. Таленат је показивала од детињства, а сли­ карство је учила у Бечу, Минхену и Паризу. Насликала је портрете многих виђених Ср­ ба, међу којима и кнегиње Љубице Обреновић и Персиде Карађорђевић. Њени радови, цртежи и слике налазили су се у збирци Бечке царске Уметничке академије. Путовала је по Холандији и Италији, где је мно­ го научила о савременом сликарству. Катарина Ивановић је слабо говорила српски. Без обзира на то, била је велики родољуб. Поклонила је бео­ градском Народном музеју 15 својих слика, међу којима је и њен аутопортрет. Изабрана је за почасног члана Српског уче­ ног друштва и тако постала прва жена академик код Срба. Сахрањена је у Алеји народних хероја на Но­ вом гробљу у Београду.

Катарина Ивановић, аутопортрет

146

Istaknute li~nosti

pr om

o

Јован Јовановић Змај (1833–1904) један је од највећих срп­ских песника. Родио се у Новом Саду, а умро у Сремској Каменици. Лекарском праксом и књижевним радом бавио се и у многим другим градовима (Панчеву, Београду, Загребу, Бечу). По занимању је био лекар, а током целог живота бавио се писањем песама и издавањем књи­жевних, политичких и дечјих часописа. Најзначајније Змајеве збирке песама су „Ђулићи” и „Ђу­ лићи увеоци”. Прва говори о срећном породичном животу, а друга о болу за најмилијима. Писао је и сатиричне и политичке песме, као и поезију Јован Јовановић Змај за децу. Од 1880. године издавао је познати дечји лист оног вре­ мена – „Невен”. По њему је касније снимљена и истоимена серија за децу. Сремска Каменица, у којој је умро, некада је носила име Зма­јева Каменица, у његову част.

uk a

Proveri nau~eno

1. Објасни шта је Невесињска пушка и које су биле главне последице овог догађаја?

Ed

2. Објасни појам: окупација.

3. Опиши положај српског народа у Старој Србији и Македонији у другој половини 19. века.

4. Ко је био Бењамин Калај и какву је политику спроводио у Босни и Херцеговини крајем 19. века?

5. Повежи догађаје са годинама: Благовештенски сабор

1848.

Мајска скупштина

1861.

6. Који су били главни захтеви Срба на овим скуповима?

147

7. Подвуци нетачне делове у следећем тексту:

8. Заокружи слова испред тачних тврдњи:

o

Хабзбуршка монархија постала је двојна монар­хија 1848. године. Аустроугарском нагодбом ство­рене су две државе са два средишта власти: аустријски део са центром у Пешти и угарски део са центром у Новом Саду. Имали су заједничког војводу и неколико министарстава. Овом нагод­бом сви Срби у Хабзбуршкој монархији потпали су под угарску власт.

pr om

а) Српски народ у Хабзбуршкој монархији током 19. века добио је потпуну територијалну аутономију. б) Светозар Милетић био је истакнути српски сликар у 19. веку. в) Српски добротвори су својим прилозима највише допоринели културном процвату. г) Представници српске цркве изгубили су сваки значај током 19. века.

Ed

uk a

9. Испод слике напиши имена личности и чиме су се оне бавиле.

148

SADA ZNA[...

• Револуционарне покрете 1848/1849. подигло је европско грађанство, во­ ђено идејама ли­берализма и национализма. Њихови резултати су укидање феудализма у Ау­стрији и немачким земљама.

• Италијани и Немци су у другој половини 19. века створили своје национал­ не државе: Краљевину Италију (1861) и Немачко царство (1871).

• Грађански рат у САД (1861–1865) представља сукоб између северних и ју­

pr om

o

жних америчких држава. Најважније последице рата били су укидање роп­ ства и очување јединствене државе.

• У другој половини 19. века устанком Срба у Босни и Херцеговини ескали­ рало је Источно питање, које се тицало опстанка Османског царства на Балкану и поделе његових тери­торија.

• У области науке дошло је до великог напретка. То се огледало у појави но­

вих сазнања, откривању и коришћењу нових извора енергије (нафта и елек­ трична енергија) и бројних техничких открића.

uk a

• Другу половину 19. века у Србији обележила је владавина чланова династи­ је Обреновић.

• Исељавање муслиманског становништва и војске из српских градова

Ed

(1867) за време владавине кнеза Михаила Обреновића највећи је полити­ чки успех после стицања аутономије.

• Србија и Црна Гора добиле су независност на Берлинском конгресу 1878. године, по успешно окончаним ратовима с Турском (1876–1878).

• Србија је постала краљевина 1882. године за време владавине Милана Обреновића.

• Династија Обреновић заувек је отишла са престола после крвавог убиства краља Александра и његове жене Драге (1903).

• Српски народ у Османском царству и Хабзбуршкој монархији борио се за стицање националне и политичке аутономије. Ипак, ова питања остаће не­ решена до краја Првог светског рата (1918).

149

uk a

Ed o

pr om

uk a

pr om

o

IV EVROPA, SVET I SRPSKI NAROD NA PO^ETKU 20. VEKA

U narednom poglavqu sazna]e[>

• za{to su se zao{trili odnosi izme|u velikih sila<

Ed

• kako je izgledao svakodnevni `ivot qudi na po~etku 20. veka< • do kakvih je promena do{lo na poqu nauke i kulture< • {ta je za Kraqevinu Srbiju zna~io dolazak Petra I Kara|or|evi}a na presto< • kako je Osmansko carstvo ostalo bez velikog dela svojih balkanskih teritorija< • kako je mladi} iz Bosne pru`io povod za izbijawe Prvog svetskog rata< • koji su bili pravi uzroci rata i kako je izgledao najve}i svetski sukob u dotada{woj istoriji< • kako se Srbija hrabro borila u Prvom svetskom ratu i kolike `rtve je podnela.

1. Me\unarodni odnosi i krize u drugoj polovini 19. i po^etkom 20. veka Kqu~ne re~i

1870. г.

1910. г.

1920. г.

pr om

IMPERIJALIZAM I KOLONIJALIZAM

Podseti se>

колонијализам – економско,

културно и политичко покора­ вање народа и територија ван граница матичне државе

1890. г.

o

– империјализам – колонијализам – велике силе – Тројни савез – Антанта – ратови и кризе

1880. г.

• Шта подразумевамо под појмом велике силе?

• Које државе су у 19. веку биле велике силе?

Ed

uk a

Империја је велика држава која је покорила друге народе. Појам империјализам означава тежњу за освајањем неразвијених земаља од стране велике силе. Територије које се налазе под влашћу импе­ рије називане су колоније. У другој половини 19. и почетком 20. века европске силе и њихо­ ви међусобни односи пресудно су утицали на догађања у остатку све­ та. У вођењу светске политике њима су се прикључиле САД и Јапан. Индустрији западноевропских земаља биле су неопходне сиро­ вине (угаљ, гвожђе, нафта), јефтина радна снага и нова тржишта. Зато се у другој половини 19. века борба за колоније убрзала. Велика Британија и Француска освојиле су већину територија у Азији и Африци, а тој трци прикључиле су се и остале велике силе.

VELIKE SILE Велика Британија је била водећа светска сила. Имала је највеће ко­лонијално царство раширено на свим континентима. Њене нај­ зна­чајније колоније биле су Канада, Индија, Аустралија и земље исто­чне и јужне Африке. Имала је моћну флоту и развијену инду­ стријску про­изводњу. Називали су је „импери­јом у којој сунце ни­ • Како разумеш овај назив? кад не залази”.

152

pr om

Краљица Викторија (1837–1901) владала је Великом Британијом више од 60 година, због чега се то доба на­зи­ва још и „викторијанском ером”. Није била велики приста­ли­ ца индустриј­ског и технолошког развоја, али је подржавала освајање колонија и ширење британског утицаја у све­т у. Од 1876. године имала је и титулу царица Индије. Викторија је била удата за свог рођака Ал­берта са ко­ јим је имала деветоро деце. Њихова деца и унуци склапали су бракове са многим члановима европских краљевских по­ родица. Та­ко је Викторија до­била надимак „баба Европе”. Краљица никада није преболела прерану смрт свог су­ пруга. У знак туге за вољеним Албертом носила је црнину до краја живота.

o

Istaknute li~nosti

Kраљица Викторија

Ed

uk a

Француска је, такође, имала доста колонија, већином у Африци и Азији (Алжир, Тунис, Мароко, Индокина). Крајем 19. века усмерила је своју пажњу на војно и економско јачање. Русија није била колонијална сила, али је захватала велика про­ странства Европе и Азије. Индустријски се споро развијала. Своју освајачку политику усмерила је ка централној Азији и Тихом океану. Италија и Немачка биле су нове, младе државе које су се убрза­ но развијале, али се због тога нису на време укључиле у освајање колонија. Осамдесетих година 19. века Немачка је успела да привредно над­маши Велику Британију и Француску. До краја века, две земље стичу и неке колоније – Италија у северној и источној Африци, а Немачка у југо­западној и источној Африци. Аустроугарска је заузимала већи део централне Европе и дело­ ве Балканског полуострва. Своје освајачке тежње усмерила је ка Балкану. Сједињене Америчке Државе захватале су велика пространства на северноамеричком континенту. И поред тога, САД су шириле своје поседе куповином територија или ратовима. Почетком 20. ве­ ка САД ће израсти у велику светску и индустријску силу. Јапан се у другој половини 19. века развија и економски и по­ литички. Постаје модерна држава са јаком флотом, чији је циљ био да прошири свој утицај на Далеком истоку.

Podseti se> • Када је дошло до

ства­ра­ња Ита­ли­је и Немачке?

153

Ed

uk a

pr om

o

Колоније у Африци 1914. године

• Погледај карту и закључи: а) Које две велике силе су имале највише колонија у Африци? б) Које велике силе нису имале ниједну колонију у Африци? в) Колико је у Африци у то време било независних држава?

•

154

У Историјском атласу пронађи одговарајућу карту и погледај на којим су још континентима европске државе имале своје колоније у овом периoду.

Vojno-politi^ki savezi velikih sila

pr om

o

Сукоби европских сила око територија и поседа на другим конти­ нентима довели су до стварања два велика војно-политичка саве­за. Угрожене због јачања моћи Француске на западу и Русије на истоку, Немачка и Аустроугарска склопиле су 1879. године Савез централ­ них сила, коме се 1882. године прикључила и Италија. Тако је настао Тројни савез. Опасност од постојања Тројног саве­з а натерала је Француску, Велику Британију и Ру­ сију да превазиђу своје несугласице. Оне то­ком друге половине 19. и почетком 20. ве­ка склапају војно-политичке уго­во­ре и кона­чно 1907. године формирају савез Антанту. Империјална и колонијална полити­ка ве­ ликих сила, пре свега чланица Трој­ног саве­за и Антанте, увешће свет у Пр­ви свет­ски рат. Пропагандни плакат Антанте, 1907. године

Ratovi i krize na po^etku 20. veka

Ed

uk a

Политички сукоби између великих сила почетком 20. века поста­ јали су све чешћи. Током 1904/1905. године вођен је Руско-јапански рат. Јапан, не­ задовољан ширењем Русије ка Тихом океану, отпочиње рат за превласт над Манџуријом и Корејом. Највећа попришта рата била су у јужној Манџурији и на Жутом мору. Русија је била поражена, а Јапан је заузео неке територије на Далеком истоку. Тако се променио однос снага у Источној Азији – Јапан је постао нова светска сила. Француска и Немачка су се спориле око превласти над Мароком. Избиле су две Мароканске кризе (1905–1906. и 1911) које су претиле да прерасту у војни сукоб. Рат је избегнут потписивањем споразума по коме је Француска задржала Мароко, али је уступила Немачкој део Конга. Између Италије и Османског царства вођен је Либијски рат (1911–1912). Италија је однела победу и присвојила велики део тур­ ских територија у Либији. Ситуација на Балкану такође је била узаврела. Аустроугарска је 1908. године извршила анексију Босне и Херцего­ вине и тиме отворила Анексиону кризу. Русија и Краљевина Србија отворено су протестовале, али како нису добиле подршку Велике Британије и Француске, прихватиле су новонасталу ситуацију. Исте године и Бугарска је прогласила независност.

анексија – насилно припајање неке територије

155

Proveri nau~eno

uk a

1. Погледај карикатуру и одговори на питања. а) На који период се односи ова кари­ катура?

Ed

б) Које земље представ­ љају ликови на кари­ катури? в) Шта они покушавају да ураде?

156

o

pr om

Немачки цар Вилхелм II и аустроугарски цар Франц Јозеф

Балкански ратови (1912–1913) убрајају се у веће оружане сукобе с почетка 20. века. Створен је Бал­кански савез (Србија, Црна Гора, Грчка и Бугарска), чији је циљ био ослобођење бал­канских народа од осман­ ске власти. Рат се завршио победом Бал­ канског савеза и ослобађањем од турске власти. По завршетку Балканских ра­това Аустроугарска је била одлучна да за­рати са Србијом и у томе добила подршку Не­ мачке, која је тежила продору на Исток. Ови ратови и кризе јасно су указивали да је сукоб већих размера на видику. Зато су велике силе убрзале припреме како би спремно дочекале рат који се чинио неиз­ бежним.

2. Допуни реченицу и одговори на питање. Крајем 19. и почетком 20. века статус велике силе имале су следеће државе: Русија, Фран­ цуска, Велика Британија, Аустроугарска, _____________________________________,

o

_____________________________________,

pr om

_____________________________________ и _____________________________________ . Која је од ових држава била највећа колонијална сила?

3. Попуни табелу, затим одговори на питања.

Државе чланице

uk a

Савез

Година настанка савеза

Ed

Тројни савез

Велика Британија Француска Русија

а) Шта је пресудно утицало на стварање ова два војно-политичка савеза? б) Која криза је уздрмала Балкан 1908. године? в) Која је била последица Либијског рата (1911–1912), вођеног између Италије и Османског царства?

157

2. Nauka, kultura i svakodnevni @ivot na po^etku 20. veka 1910. г.

1920. г.

Podseti se>

pr om

– развој науке и саобраћаја – Никола Тесла – Михајло Пупин – браћа Рајт – Хенри Форд – напредак културе – свакодневни живот

1900. г.

o

1890. г.

Kqu~ne re~i

• Наведи неколико најзначајнијих научних достигнућа из друге половине 19. века.

• Шта је Нобелова награда?

NAUKa

Ed

uk a

Почетком 20. века наставља се развој науке у свим областима. Научна достигнућа почињу масовно да се примењују у индустрији, пољопривреди, саобраћају, медицини. Ове промене утицаће на жи­ вот људи, од политике до свакодневног живота. Огроман допринос науци дали су Пјер и Марија Кири (откриће радијума), Никола Тесла (Теслина турбина), Алберт Ајнштајн (тео­ рија релативитета), Михајло Пупин (Пупинови калемови), Сигмунд Фројд (творац психоанализе).

Никола Тесла

Istaknute li~nosti

Никола Тесла (1856–1943) један је од највећих српских и светских научника. Већи део живота провео је у САД, где је регистровао више од 700 проналазака и држао предавања на многим уни­ верзитетима. Значај Теслиног рада можда је најбоље описао један амерички инжењер: „Тесла није оставио другима ништа више да ураде. Када бисмо из индустрије искључили резултате Те­слиног истраживачког рада, сви точкови те индустрије престали би да се окрећу, наши трамваји и возови би стали, наши градови би били у мраку, а фабрике мртве и беспослене.” магнетна индукција – изази­ Човечанство се Тесли одужило тако што је јединица за магнетну ин­ вање електричне струје помоћу електричног проводника и дукцију названа по њему – „тесла” (Т). магнета

158

Istaknute li~nosti

pr om

o

Михајло Пупин (1854–1935) био је српски научник, рођен у Идвору (Банат). Са двадесет година стигао је у Њујорк са пет центи у џепу и без знања језика. Радио је разне послове: чувао стоку, пре­но­сио угаљ, радио у фабрици кекса, а упоредо је учио језик и завршавао школу. Студирао је физику и електротехнику и постао професор на Колумбија универзитету у САД. Бавио се и истраживачким радом, а његов најзначајнији пронала­зак су калемови којима је омогућен пренос телефонских разго­в ора на веће удаљености. Пупинове калемове откупи­ла је не­мачка фирма Сименс, што му је обезбедило велики углед и богатство. За своју аутобиографију „Са пашњака до науче­њака” добио је Пулицерову награду. Пупин је био велики српски патриота. Велики део зарађеног нов­ца уложио је у више фондова који су помагали жртвама рата и школовање младих у отаџбини.

Михајло Пупин

Zadatak> Уз помоћ наставника физике припреми презентацију о значају и

uk a

примени Теслиних и Пупинових открића.

SAOBRA]AJ

Ed

Вековни сан о летењу коначно се остварио почетком 20. века. Американци браћа Рајт су 1903. године конструисали први авион. Проналазак авиона највише је утицао на развој међународног саобраћаја, али је довео и до револуционарних промена у вођењу ратова.

Zanimqivost

Авион браће Рајт

Браћа Рајт су свој први авион направили од дрвета, платна и делова за бицикл. Њихов први лет имао је скромне резултате: авион се задржао у ваздуху 12 секунди и прелетео око 40 метара. То их, ипак, није обесхрабрило. Већ 1908. године њихов лет је трајао скоро три сата. При том, браћа су демонстрирала и своје пилотске способности – авионом су правили кругове и „осмице” изнад глава задивљених посматрача. Подвиг браће Рајт заинтересовао је инжењере у Европи, који су почели да производе авионе и усавршавају их. Већ током Првог светског рата обе зараћене стране су користиле авијацију за извиђање и борбене задатке.

159

Podseti se> • Који канал је

прокопан између Африке и Азије 1869. године?

Напредак индустрије и трговине утицали су на даљи развој же­ лезничког и поморског саобраћаја. Почетком 20. века прокопан је Панамски канал, изграђена је Транссибирска железница у Русији (повезивала је Москву са Владивостоком), а највећи путнички брод на свету – „Титаник” – запловио је из Енглеске ка Њујорку.

Zanimqivost

Ed

uk a

pr om

o

У априлу 1912. године „Титаник” је запловио на своје пр­во и последње путовање. Био је дугачак 270 метара и висок као десетоспратница. Иако је био добро опремљен и луксузан, није имао довољно чамаца за спасавање. То­ ком пловидбе брод је ударио у огромну санту и за непуна три сата је потонуо. Од две хиљаде и двеста људи спасло се свега седамсто. Остали су нестали у леденој води Aтлант­ ског океана. Занимљиво је да су на горњим палубама, у првој класи, били смештени неки од најбогатијих људи из Европе, док су на доњим палубама, у другој и трећој класи, били сиро­ машни који су кренули пут Америке у потрази за бољим Брод „Титаник” животом. Када је до­ шло до трагедије, и спасавање је било селективно: прво же­ не и деца, затим путници из прве, а на крају из треће класе.

Saznaj vi{e... Та­ко многи путници са најјефтинијим картама нису имали О трагедији „Титаника” шансу да преживе. снимљено је више филмова. Олупина „Титаника” и данас се налази на дну океана. Ро­ Препоручујемо Дискавери­ ниоци су успели да изваде неке неоштећене комаде наме­ јев документарни филм штаја, посуђе и личне предмете путника (наочаре, сатове, „Неиспричане приче”, из накит). Стручњаци, за сада, немају техничких и финансиј­ 1998. године, и играни филм ских могућности да делове брода извуку са дубине од око Џ. Камеруна, „Титаник”, из 3700 метара. Ако у томе не буду успели, за тридесетак година 1997. године. „Титаник” више неће постојати – страдаће од бактерија које „једу” гвожђе.

У овом периоду усавршава се и развија аутомобилска ин­ дустрија, али тек после Првог светског рата аутомобили ће ући у ширу употребу. За то је заслужан Американац Хенри Форд. Он је у својој фабрици произвео модел Т (1908. године), који је био јефтин и доступан средњој класи. Напредак аутомо­ бил­ске индустрије подстакао је изградњу путева и мостова. Форд – модел Т

160

KULTURA

Василиј Кандински, Плави јахач (1903)

uk a

pr om

o

Прве деценије 20. века у књижевности обележили су ра­ зличити правци и стилови. Један број писаца инспи­рацију на­ лази у савре­меним друштвеним збивањима, док су се други бавили прошлошћу или далеким земљама и народима. Било је књижевника који су пи­сали романе са елементима фанта­ стике и оних који су понирали у свест савременог човека. Нај­ значајнији књижевници овог времена били су Џорџ Бернард Шо, Томас Ман, Џек Лон­дон и многи други. Ликовну уметност овог раздобља обележили су Пабло Пикасо, Ва­силиј Кандински, Жорж Брак и други. Архитектура је била раз­ новрсна и прати трен­дове мо­дер­ног до­ба. Глав­но обе­ лежје грађевинар­ства овог перио­да чине употреба но­ вих материјала (челик, бетон и стакло) и фун­кционалност. Зато у ве­ли­ким градовима ничу ви­со­ке зграде, јер се ви­ ше бри­нуло о реалним по­ требама ста­новништва него о лепоти.

Ed

Зграда Интернационалне банке (1910), Лос Анђелес

Пабло Пикасо, „Госпођице из Авињона” (1907)

SVAKODNEVNI @IVOT

У првим деценијама 20. века број становника Европе и САД стал­но је растао. Знатно је смањена смртност де­це, а многе болести су биле савладане захваљујући на­претку медицине. Побољшани су усло­ви ста­ новања, исхра­не и здравствене заштите. Људски век постао је дужи. У овом периоду све више градске деце похађа основну школу. У сеоским срединама тај број је мањи јер је родитељима била потребна помоћ у сеоским пословима. Скраћење радног времена и увођење нерадних дана (недеља и пра­ зници) допринели су повећању слободног времена. Људи су га разли­ чито користили, а нарочито су постале популарне посете биоскопима.

Podseti se> • Који су били

основни захтеви радника у другој половини 19. века?

161

pr om

o

Почетком 20. века радници широм Европе и САД и даље су про­ тестовали захтевајући осмочасовно радно време, боље услове рада, бесплатно здравство и школство. У Финској, САД-у, Немачкој, Аустралији и др. уведено је осмочасовно радно време, али не за све запослене, него само за раднике у појединим гранама при­вреде. У већини држава осмочасовно радно време законски је регу­лисано у периоду између два светска рата. Борба жена за право гласа (бирачко право) као и за економску и политичку равноправност наставила се и током 20. века. Женске организације, нарочито у Великој Британији и САД, водиле су же­ стоку борбу: организовале су протесте, отворено се сукобљавале са полицијом, штрајковале су глађу. Многе су због својих активности биле затваране, али нису одустајале. Прве земље у којима су жене добиле право гласа биле су Нови Зеланд и Аустралија. У већини др­ жава света жене су ово право стекле после Другог светског рата. Клара Цеткин, немачка активисткиња, борац за равноправност жена и право гласа. Oрганизова­ла је 8. марта 1911. године прославу Међународног дана жена, који се и данас слави у целом свету.

uk a

Proveri nau~eno 1. Заокружи слово испред тачног одговора.

Браћа Рајт конструисала су 1903. године први:

Ed

а) хеликоптер;

2. На празним линијама напиши име­на научника о којима је реч и чиме су они задужили човечанство. Да ли су ови научници били савременици? ДА

НЕ

Заокружи тачан одговор.

162

б) авион;

в) аутомобил.

3. Погледај графиконе и одговори на питања. Пет највећих градова света 1800. године у милионима становника 1.5 1 0.5 Токио Токио (Јапан) (Јапан)

Гуангџоу Гуангџоу (Кина) (Кина)

Лондон Лондон (В. (В. Британија) Британија)

Пекинг Пекинг (Кина) (Кина)

o

Цариград Цариград (Турска) (Турска)

pr om

0

Пет највећих градова света 1910. године у милионима становника 8 6 4

uk a

2 0

Берлин Берлин (Немачка) (Немачка)

Чикаго Чикаго (САД) (САД)

Париз Париз (Француска) (Француска)

Њујорк Њујорк (САД) (САД)

Лондон Лондон (В. (В. Британија) Британија)

Ed

а) Који град се једини налази и на првом и на другом графикону? б) На којим континентима се налази пет највећих градова из 1910. године? в) Размисли зашто су од 1800. до 1910. године азијски градови изгу­ били првенство. Наведи три разлога.

4. Задатак за истраживање: Користећи интернет и помоћ наставника, пронађи и наведи неколико женских покрета који постоје данас. За која начела се боре ти покрети? Колико су њихови захтеви слични захтевима на почетку 20. века, а у чему се разликују? Своје истраживање представи пред одељењем.

163

3. Kraqevina Srbija do po^etka Prvog svetskog rata Kqu~ne re~i

Србијом у 19. веку?

o

• Ко је био оснивач династије Карађорђевић?

• Колико пута су Карађорђевићи владали

pr om

– Петар I Карађорђевић – устав из 1903. године – парламентаризам – завереничко питање – царински рат – анексиона криза

Podseti se>

1903. г.

1921. г.

владавина Петра I Карађорђевића

1910. г.

uk a

1900. г.

1920. г.

1930. г.

Ed

После убиства Александра Обрено­ вића 1903. године, Народна скупштина изабрала је за краља Петра Карђорђеви­ ћа. За разлику од својих претходника ко­ ји су на престо долазили малолетни, краљ Петар је пре­узео власт са скоро 60 година. Његова владавина обележена је пре­ лазом на уставност и парламентаризам. Демократски прин­ципи за њега су били светиња, а воља народа и грађанске Долазак краља Петра у Бео­град, јун 1903. године слободе највиши закон. Краљ Петар I владао је по Уставу из 1903. године. Био је то мало измењен Устав из 1888, познат по широким овла­шћењима која је давао Народној скуп­ш тини. Њиме су створени услови за успостављање система парламентарне демократије.

164

Istaknute li~nosti Петар I Карађорђевић

Ed

uk a

pr om

o

Петар I Карађорђевић (1903–1921) био је краљ Србије и Краље­вине Срба, Хрвата и Словенаца. Био је Карађорђев унук и син кнеза Александра Карађорђевића. Школовао се у Београду, Женеви, Паризу и Мецу, где је завршио ви­ шу војну школу. У редовима француске војске борио се у Фран­цускопру­ском рату (1870–1871). Одликован је за храброст орденом Легије части. Учестовао је у устанку у Босни и Херцеговини против османске вла­ сти под именом Петар Мркоњић. Био је ожењен Зорком, ћерком црногорског кнеза Николе Пе­тро­вића. Краљ Петар I Имали су троје деце, синове Ђорђа и Александра и ћерку Јелену. Карађорђевић Народ га је веома волео. У историјском памћењу остаће слика остарелог краља Петра који је на воловским колима достојанствено предво­дио Србе кроз највеће страхоте Првог светског рата. Остао је упам­ћен по надимку Ослобо­дилац. Иако озбиљно нарушеног здравља, дочекао је ко­на­чну Saznaj vi{e... победу, осло­б ођење Србије и стварање нове државе. Сахрањен је у својој задужбини на Опленцу. Документарни филм Крунисање краља Петра I Карађорђевића и Путовање кроз Србију, Нови UNUTRA[WA POLITIKA Пазар, Црну Гору и Далмацију из 1904. године представља најстарији сачуван филмски После Мајског преврата у Србији је дошло до снимак о српском народу. великих промена. Развијају се све привредне гране, Потражи овај филм на интернету нарочито индустрија, трговина и банкарство. Стра­ни и погледај га. капитал све више продире у Србију. Унапређују се култура и просвета, а долази и до великог раз­витка штампе. Радикална странка обележила је политички жи­вот Србије у овом периоду. Никола Пашић и њего­ви следбеници подржавали су краља Петра и његову политику. Почетком века дошло је до поделе у оквиру странке. Група млађих политичара се одвојила и основала Самосталну радикалну странку. Између ове две странке често је долазило до сукоба, што је доводило По одлуци Владе Србије, овај и до честих промена влада. филм се води као филм од изузетног значаја. Размисли и објасни зашто.

• Подсети се који су основни принципи за

које се залагала Радикална странка.

165

Улица краља Петра једна је од најста­ријих у Београду. Ту су се налазили прва апотека, први градски хотел, прва робна кућа и најстарија бе­ оградска кафана. Преко дана ту су се играла деца, а банкари забринуто јурили ка згради На­родне банке. Уве­ че се претварала у про­дужетак пешачке зоне. Улица краља Петра: некад и сад

pr om

o

Велики политички проблем у Србији после 1903. године пред­ стављало је тзв. Завереничко питање. Завереници, уче­сници Мајског преврата, мешали су се у државне послове и улазили чак и у др­жав­ не институције. Под притиском европских дворова ко­ји су захтевали да се ови официри уклоне из политике и казне, ово питање је 1906. године де­ лимично решено: неки учесници Мај­ског преврата превремено су пензионисани.

Istaknute li~nosti

Ed

uk a

Драгутин Димитријевић Апис (1876–1917) био је пу­ковник вој­ ске Краљевине Србије. Организовао је Мајски преврат (1903), у коме је тешко рањен. После доласка Петра I Карађорђевића на власт његов утицај на официре и војску стално је растао. Године 1911. основао је тајно удружење Уједињење или смрт, познато и под именом Црна рука. Током Првог светског рата Апис је ухапшен. Оптуж­ница га је теретила да је планирао државни удар и атентат на престолонаслед­ ника Александра Карађорђевића. Осу­ђен је на смрт и стрељан у Солуну 1917. године.

Драгутин Димитријевић Апис

SPOQNA POLITIKA На спољнополитичком плану, Србија се после 1903. године све више удаљава од Аустроугарске. Истовремено, све више се прибли­ жава Русији и Француској. Политички и економски сукоби с Аустроугарском обележили су спољну политику Србије у првој деценији 20. века.

166

Podseti se> • За време ког владара је Србија почела да се ослања на Аустроугарску?

• Који војни савез су почетком 20. века формирале Русија, Француска и Велика Британија?

Османска карикатура поводом анексије Босне и Херцеговине, с натписом: „Напредовање цивили­ зације у Босни и Херцеговини”

Ed

uk a

pr om

o

Највећи економски сукоб био је Царински или „свињски” рат, који је трајао од 1906. до 1911. године. Сукоб је почео када је истекао постојећи трговински уговор између Аустроугарске и Србије, а Ау­ строугарска затворила своје границе за увоз стоке, захтевајући од Србије обнову уго­вора по изузетно неповољним условима. Ово је озбиљно пого­дило српску привреду јер се стока нај­више извозила управо у Аустроугар­ску. Економску кризу у коју је запала Србија је превазишла тако што је уна­предила прерађивачку месну инду­стрију и пронашла нова тржишта за своје сточне производе. На тај начин се ослободила вишедеценијске еко­номске зависности од Аустроу­ гарске. У току Царинског рата десила се и озбиљна политичка криза, која умало није довела до рата светских размера. Њу је изазвала ау­ строугарска анек­сија Босне и Херцеговине 1908. годи­не. Овај на­ силни чин био је неприхват­љив за многе државе, а нарочито за Кра­ љевину Србију. Осим што је извршена повреда међународних уго­ вора (Берлински конгрес) и проширен утицај Аустроугарске на Балкану, за Србију је анексија значила и повреду њених најосетљи­ вијих националних интереса везаних за будућност српства и ства­ рање јединствене српске државе.

Podseti se>

• Шта је анексија и какав је статус Босна и Херцеговина имала пре анексије? Анексија је изазвала велико незадовољство не само у Србији већ и у Црној Гори, која ју је последња и признала. У Београду су орга­ низоване демонстрације, народ је био спреман да крене у рат против Аустрије. До рата, ипак, није дошло јер Русија, а ни остале велике силе тада нису биле спремне за сукоб већих размера. Србија је 1909. године морала да призна анексију као „свршен чин”. Тако је само од­ложено решење сложених међународних проблема који ће кулми­ нирати у наредном периоду.

167

Iz istorijskih izvora Наводимо извештај аустроугарског посла­ни­ ка у Београду о реакцији српског јавног мње­ ња поводом анексије Босне и Херцегови­не 1908. године.

pr om

o

„Српско јавно мишљење је експлоди­ра­ ло. Сви су спремни да гину. Народне демон­ страције предводи књижевник Бра­нислав Нушић. Код Споменика кнезу Ми­хаилу ра­ запет је шатор и крај њега један добошар по цео дан удара у ратни добош. Нушић је дао Протести код Споменика кнезу Михаилу идеју да се почне с уписива­њем добровољаца у „легију смрти”, као што је у време уједињења Италије радио Гарибалди. Преко пет хиља­ да добровољаца се уписа­ло у ту легију...”

uk a

Proveri nau~eno 1. Подвуци тачан одговор.

Петар I Карађорђевић дошао је на престо: 1903. године

1905. године

Ed

1901. године

2. Препиши следећи текст у свесци тако да буде исправан. Краљ Петар I владао је по Уставу из 1869. године. Овај устав је био познат по широким овлашћењима која је давао Народној скупштини. Краљева владавина обележена је преласком на парла­ментаризам. У уну­трашњој политици краљ Петар се ослањао на либе­ралну странку.

3. Шта је Завереничко питање и како је било решено?

168

4. Заокружи тачан одговор. Краљ Петар I Карађорђевић остао је упамћен по надимку: а) Ослободилац; б) Ујединитељ; в) Отац нације.

5. Заокружи слова испред тачних тврдњи.

pr om

o

а) У спољној политици краљ Петар се највише ослањао на Аустроугарску.

б) Царински рат (1906–1911) био је економски сукоб Србије и Османског царства. в) Аустроугарска је анектирала Босну и Херцеговину 1908. године. г) Краљевина Србија се није противила анексији Босне и Херцеговине.

uk a

6. Објасни следеће појмове:

а) парламентарна демократија:

Ed

_____________________________________________________________ _____________________________________________________________ _____________________________________________________________

б) анексија:

_____________________________________________________________ _____________________________________________________________ _____________________________________________________________

169

4. Dru[tveni i kulturni razvitak u Srbiji po^Etkom 20. veka Podseti se>

Kqu~ne re~i

• Какав је био друштвени и културни разви­ так Кнежевине Србије за време уставобра­ нитељске владавине?

o

• Сети се неке културне или образовне уста­ нове која је тада основана.

pr om

– образовање и писменост у Краљевини Србији – уметност и наука – друштво – Београд на размеђи векова

OBRAZOVAWE

Ed

uk a

Вишевековна турска власт, чести ратови, немаштина, недостатак школа и образованих људи оставили су дубок траг у културном ра­ звитку српског народа. Крајем 19. века готово 90 одсто српског дру­ штва чинило је сељаштво. Остатак су били занатлије и трговци, а занемарљив проценат чи­ нила је интелигенција. интелигенција – образовани, У другој половини 19. века већина српског становништва била је учени људи, интелектуалци неписмена: 1890. године неписмено је било више од 85 одсто станов­ ника Краљевине Србије. Закон о обавезном основном образовању донет је 1882. године. Ипак, велики број деце, нарочито жен­ ске, и даље није похађао школу. Родитељи им нису допуштали да иду у школу, јер су сматрали да је она непотребна и да су им деца „кориснија” као помоћ за рад на селу. У Србији се крајем 19. века (пропорционално броју становника) школовало четири пута мање деце него у Великој Британији, Немачкој или Француској. У почетку ни држава није била у стању да обезбеди неопходне услове – образоване на­ставнике и школске зграде. Основна школа у Србији у 19. веку Ипак, временом, стање се полако поправљало. Све више су се отварале сеоске и градске школе, ги­мназије и стручне школе.

•

Упореди школу на слици са школом у коју ти идеш. У чему су разлике?

170

Године 1905. отворен је Београдски уни­ верзитет, највиша образовна ин­ституција у држави. Са развојем про­светних установа, по­ чела је полако да се ствара и српска интели­ген­ ција – уни­верзитетски професори, науч­ни­ци и уметници. Ипак, многи су се и даље школо­ вали у иностранству на престижним европ­ ским универзите­тима. Они су, по повратку у отаџбину, преносили и ширили стечена знања.

pr om

o

Капетан-Мишино здање – данас седиште Београдског универзитета

NAUKA I UMETNOST

Podseti se>

• Који српски научници су крајем 19. и почетком 20. века постигли огроман успех у свету?

Ed

uk a

Крајем 19. и почетком 20. века у Србији су живели и стварали многи познати научници и уметници. Поменућемо само неке: Јован Цвијић (географ), Михаило Петровић Алас (математичар), Милутин Миланковић (астроном), Стојан Новаковић (историчар), Лаза Лаза­ ревић, Бранислав Нушић, Јован Скерлић, Стеван Сремац (књижев­ ници), Надежда Петровић, Урош Предић, Паја Јовановић (сликари) и други. Српски реализам у књижевности и ликовној уметности тог доба дао је вредна и значајна дела.

Zadatak: Сети се неке улице или установе у твом месту

које носе називе по овим личностима. Посети их и фотогра­ фиши. Од сакупљеног материјала направи пано за одељење.

Saznaj vi{e...

Филм „Шешир професора Косте Вујића” (према истоименом роману Милована Витезовића) на веома леп и духовит начин приказује управо ово време и неке од горенаведених личности. Погледај га.

171

Istaknute li~nosti

o

pr om

Надежда Петровић

Надежда Петровић (1873–1915) била је најзначајнија српска сликарка с краја 19. и почетка 20. века. Рођена је у Чачку. Њен млађи брат био је књи­ жевник Растко Петровић. Школовала се у Минхену. Прву самосталну изло­жбу имала је у Београду (1900), где је отворила и своју сликарску школу. Једна је од оснивача хума­ни­тарног друштва Коло српских се­стара. То­ком Првог светског рата радила је као болничарка. Умрла је у Ва­љеву у априлу 1915. године лечећи српске војнике од пегавог тифуса. Волела је да слика портрете и пејзаже, а њен патриотизам огле­дао се и у честом избору тема из националне историје и сликању људи и предела Србије. Надеждa Петровић, „Жетва” (1902)

Istaknute li~nosti

Ed

uk a

Бранислав Нушић (1864–1938) био је српски књижевник, комедиограф, новинар и дипломата. Рођен је у Београду, као Алкибијад Нуша у цинцар­ ској породици Ђорђа и Љубице Нуше. Породица се преселила у Смедерево, где је Нушић провео своје детињство. Када је напунио 18 година, променио је своје име у Бранислав Нушић. Дипломирао је на Правном факултету у Бео­граду (1885). Његово књижевно стваралаштво није почело славно: због песме „Два раба” осуђен је на две године затвора јер је песма исмевала краља Милана Обреновића. По изласку из затвора почела је његова дипломатска каријера. Десет година био је службеник Краљевине Србије у конзулатима у Османском царству (Битољ, Скопље, Солун, Приштина), где је био сведок страдања српског народа, што је описао у многим својим списима. Бранислав Нушић Бранислав Нушић био је веома плодан писац, упечатљив по свом ху­ мору. Писао је о људским наравима, врлинама и манама. Осим под својим именом, писао је и под псеудонимом Бен Акиба. У његова најпознатија књижевна и драмска дела убрајају се: „Хајдуци”, „Аутобиографија”, „Сумњиво лице”, „Госпођа министарка”, „Народни посланик”, „Ожалошћена породица”. Изабран је за редовног члана Српске краљевске академије (1933). Пре­минуо је у јануару 1938. године, а тог дана зграда Народног позоришта у Београду била је увијена у црно платно. У многим нашим градовима данас се одржавају бројне културне манифестације посвећене Нушићу. У Смедереву се од 1984. године одржава фестивал „Нушићеви дани”, на коме се изводе пред­ставе по делима Бранислава Нушића.

172

Anegdota

pr om

o

Бранислав Нушић је као ђак био немиран, али отре­сит и ве­ома бистар. Једанпут су на часу српског језика обрађиване пословице. Ну­шић се током предавања све време окретао и није пазио. Зато га је наставник за казну прозвао да каже неку пословицу. „Колико будала пита, ни сто паметних не могу да му одгово­ре”, брзо одговори Нушић. Наставник се нађе у чуду и, не знајући да ли Нушић овом по­ словицом циља на њега, рече: „Да чујем још један пример”. „Паметном је довољна и реч”, одговори Нушић. Разљућени наставник оде по директора и још с врата рече: „Да те чујем сада, Нушићу.” „Несрећа никад не долази сама”, брзо рече Нушић. Споменик Браниславу Нушићу на Тргу републике у Београду

SVAKODNEVNI @IVOT

оријентални – источни (у односу на Европу), оно што припада источном свету

Ed

uk a

Београд је био политички и културни центар државе. Све више је личио на европске градове тог времена и полако губио оријентални изглед. Први телефон у граду прорадио је 1883. године, ускоро је изгра­ ђена и железничка станица, а 1894. почео је да вози први електрични трамвај на релацији Калемегдан – Славија. Због повећања броја ста­ новника град се све више ширио ка периферији. На размеђи векова Београд је имао око 70 000 становника.

• На улазу у бившу Београдску

железничку станицу и данас стоји натпис MDCCCLXXXIV. То је година када је уведен железнички саобраћај у Србији. Која је то година?

• Подсети се ко је владао Србијом у то време.

Стара разгледница са приказом бивше Београдске железничке станице

173

Zanimqivost

uk a

pr om

o

Кафана, механа, бирцуз, биртија – вековима је уживала висок статус и била је једна од нај­ значајнијих друштвених институција. Током векова постојања кафане су постале стециште свих важнијих дешавања, па се у њих није одлазило само због јела и пића. Ту су се препричавале вести, уговарали послови, склапали брачни договори. За кафанским столовима рушиле су се владе и стварале политичке партије. У њима је приказан и први филм, одржане су прве представе и први сајам књига. У кафани је зазвонио и први телефон и засијала прва електрична светиљка. Кафане су имена добијале често спонтано и симболично. Најстарија у Београду, кафана „?” (Знак питања), прво се звала по власнику, затим „Код пастира”, али је народу било згодно да је због близине цркве назове „Код Саборне цркве”. До проналаска трајног решења власник је поред врата накачио таблу са „?”. Та­ко је ова кафана добила име које и данас носи. Српско друштво крајем 19. и почетком 20. века у целини се споро мењало. Сеоска, патријархална породица била је његов темељ. Глава породице био је отац, који је обављао тешке по­слове и старао се о свима. Њему је била потчињена жена, која је бри­нула о деци, радила на њиви и старала се о кући. Живело се веома скромно и примитивно, што је било одраз опште за­осталости.

Ed

„?”, најстарија кафана у Београду

Zadatak za istra`ivawe>

Прошетај улицама свог места и „критички” га осмотри. Обрати пажњу на називе главних улица, споменике и јавне зграде. Запиши и фотографиши оно што је у вези са градивом које управо учиш. Од прикупљеног материјала направи школску изложбу или презентацију за одељење. Нека то буде комбинација усменог излагања и приказивања тво­ јих фотографија. Припреми питања која ћеш постављати друговима током излагања (На пример: Ко је личност којој је споменик посвећен? У чему је значај личности чије име улица носи? и сл.). Изненадићеш се колико се „историје” налази у твом окружењу.

174

Proveri nau~eno 1. Заокружи слово испред тачног одговора. Око 90 одсто српског дру­штва чинило је: а) сељаштво; б) трговци и занатлије; в) интелигенција.

pr om

o

2. Закон о обавезном основном образовању у Срби­ ји донет је 1882. године. Ипак, родитељи су нера­ до слали своју децу у школе. Објасни зашто.

3. Повежи имена чувених српских научника и умет­ ника са областима којима су се бавили. књижевност астрономија

в) Михаило Петровић Алас

филозофија

г) Надежда Петровић

сликарство

д) Стеван Сремац

историја географија

uk a

б) Стојан Новаковић

Ed

а) Јован Цвијић

ђ) Милутин Миланковић

математика

4. Наведи назив неког књижевног или ликовног дела насталог у Србији крајем 19. и почетком 20. века. Објасни начин на који ти је то дело познато (посредством читања, из библиотеке, музеја, преко медија, са интернета и сл).

5. Почетком 20. века Београд је био најнапреднији град у Србији. У чему се то огледало?

175

5. Crna Gora do po^etka Prvog svetskog rata Kqu~ne re~i

Podseti se> • Када је и на који начин Црна Гора стекла

независност и територијално проширење?

o

– краљ Никола Петровић – устав из 1905.

– клубаши и праваши – проглашење краљевине

pr om

UNUTRA[WA POLITIKA

Кнез Никола Петровић био је чувен по свом апсолутизму. Ипак, Мајски преврат у Србији (1903) и револуција у Русији (1905) утицали су да кнез ублажи своју неограничену владавину и омогући народу учешће у власти. Године 1905. кнез Никола „даровао” је својој земљи први Устав.

uk a

• Како називамо устав који владар „дарује” народу?

• За који сличан устав из овог периода

Ed

ти знаш?

Цетиње

176

Земља је проглашена за наследну и уставну, али не и парламен­тарну монархију. То је значило да влада није зависила од Народне скупштине него од владара. Кнез је обављао и законодавну власт, био је и врховни војни заповедник, заступао је земљу на ди­ пломат­ском плану, постављао је и смењивао чиновнике. Оволика овлашћења владара наишла су на критике школоване црногорске омладине која није прихватала кнежев апсолутизам. Противници кнеза и заговорници демократизације друштва осно­ вали су прву политичку странку у Црној Гори – Народну странку. Они су се популарно звали клубаши. Борили су се за политичке слободе и побољшање економског и културног живота Црне Горе. У спољној политици залагали су се за сарадњу са суседним земљама, нарочито за јачање веза са Србијом.

Убрзо је на предлог кнеза Николе формирана и друга странка – Права народна странка, чије су се присталице називале праваши. Она је заступала интересе кнеза и била је ве­лика опозиција клубашима. Важан догађај у политичком жи­во­ту Црне Горе десио се 1910. године. Та­да је Никола Петровић про­ гласио се­бе за краља, а Црну Гору за краљевину. Свечаност после крунисања краља Николе на Цетињу

pr om

Спољна политика Црне Горе била је усмерена ка Русији, која ју је по­ магала и материјално и дипломатски. Удајом ћерке кнеза Николе за итали­ јанског престолонаследника пора­ стао је и итали­јански утицај у Црној Гори. Односи са Краљевином Србијом често су били лоши, нарочито за вре­ ­ме владавине династије Обреновић. Ово неповерење било је изазвано су­ парништвом двеју династија, које су испољавале исте амбиције: да пре­ уз­му улогу предводника у ослобо­ ђењу и уједињењу српског народа. Ови односи нису се нарочито по­ правили ни за време владавине Пе­тра I Карађорђевића иако је Петар био зет кнеза Николе, а српски принчеви унуци Николе Петровића. Ипак, две српске државе солидарисале су се у одбрани интереса српског народа у Османском царству (Стара Србија) и Аустроугарској.

o

SPOQNA POLITIKA

Zanimqivost

Ed

uk a

Никола Петровић био је неприкосновена личност у Црној Гори. По завршетку ратовања 1878. године глас о црногор­ ским победама брзо се прочуо широм Европе. Песници су о томе певали песме, а кнезу Николи Црногорци су дали надимак Цар јунака. Никола Петровић је имао дванаесторо деце, девет ћер­ ки и три сина. Удајом ћерки по страним дворовима при­ бавио је Црној Гори међународни углед. После капитулације (1916) напушта Црну Гору. Умро је у избеглиштву 1921. године. Сахрањен је у Санрему, а његови и краљичини посмртни остаци пренети су у Двор­ ску цркву на Цетињу 1989. године.

Никола Петровић с породицом

177

Proveri nau~eno 1. Заокружи слово испред тачне тврдње. а) Престоница Црне Горе крајем 19. и почетком 20. века била је Подгорица. б) Црном Гором је од 1860. до 1918. године владао Никола Петровић.

o

в) Зет кнеза Николе био је Петар I Карађорђевић.

pr om

г) Француска је материјално и политички помагала Црну Гору.

2. Црна Гора је добила први устав 1905. године. Каква су била права владара према том уставу?

uk a

3. Подвуци нетачне делове текста, затим га исправно препиши у свеску.

Ed

Школована црногорска омладина није прихвата­ ла апсолутизам кнеза Николе. Они су основали прву политичку странку у Црној Гори популарно названу праваши. У спољној политици залагали су се за сарадњу са Француском. На предлог кнеза Николе формирана је и друга странка популарно названа клубаши. Она је заступала интересе кнеза.

4. Када је Црна Гора проглашена за краљевину?

5. Подвуци слово испред тачног одговора. Односи Црне Горе и Србије крајем 19. и почет­ ком 20. века били су: а) добри; 178

б) лоши.

6. Srbi u Osmanskom carstvu i Austrougarskoj do po^etka Prvog svetskog rata

pr om

SRBI U OSMANSKOM CARSTVU

Kqu~ne re~i – Срби у Старој Србији и Македонији – Срби у Аустроугарској – Млада Босна – Алекса Шантић

o

После Берлинског конгреса Србија и Црна Гора добиле су незави­ сност, али је велики део српског становништва и даље остао да живи на територији Османског и Аустроугар­ског царства. Њихов главни политички циљ био је коначно ослобођење од стране власти и уједи­ њење са Србијом.

uk a

Срби из Старе Србије и Македоније били су и даље у обесправ­ љеном положају. Већина Срба и даље се бавила пољопривредом, ра­ дећи на имањима муслиманских земљопоседника којима су плаћали многе дажбине. Процењује се да је почетком 20. века ту живело око 300 000 православних Срба. Становништво је већином било неписмено, а једине образовне установе биле су основне школе, о којима су се бринуле црквеношколске општине. После револуционарног преврата у Османском царству (1908) Ср­ би су поверовали да ће се њихов положај поправити. Међутим, нова османска власт није променила ништа у односу према националним мањинама у држави. Тек после балканских ратова (1912/13) ове обла­ сти биће ослобођене и ући ће у састав Србије.

Нови Пазар почетком 20. века

Ed

SRBI U AUSTROUGARSKOJ

На почетку 20. века српски народ у Аустроугарској живео је у Босни и Херцеговини, Јужној Угарској, Хрватској, Славонији и Дал­ мацији. Анексија Босне и Херцеговине (1908) изазвала је огорчење и отво­ рено противљење српског православног становништва. Омладина је почела тајно да се окупља у разне рево­луционарне ор­ ганизације, које су силом хтеле да укину аустријску власт. Најпознати­ ја је била Млада Босна, чи­ји је главни циљ био ослобођење и стварање јужносло­вен­ске државе. Групе младих су свој отпор изражавале демонстрацијама, спаљива­њем аустријских застава, растурањем летака и брошура. Као одговор на ово, Ау­строугарска је појачала те­рор и дискримина­ цију, на­рочито над српским становништвом.

Сарајево почетком 20. века

179

атентат – убиство или

Ed

коалиција – савез

uk a

pr om

o

покушај убиства неке јавне личности

Један од чланова Младе Босне био је Гаврило Прин­цип. Он је на Видовдан 1914. године у Сарајеву извршио атентат на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда. Овај догађај биће искори­ шћен као повод за почетак Првог светског рата. По завршетку рата и пропасти Аустроугарске (1918) Босна и Херцеговина постаће саставни део Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Почетком 20. века у Мађарској је донет закон који је предвиђао укидање националних мањина и стварање јединственог мађарског народа. Заоштравање односа између Србије и Аустроугарске иско­ ришћено је за коначно укидање српске народно-црквене аутономи­ је (1912). Срби из Хрватске и Славоније борили су се за изједначавање у правима са Хр­в атима. Тражили су слободан рад српских школа и употребу ћирилице, слободну цр­кву и једнакост вероисповести. У Хрват­ској је владало велико антисрпско расположе­ње, а католичка црква упорно је вршила притисак на Србе, посебно у вези са пита­ њима вере, писма и језика. Антисрпско расположење нарочито је дошло до изражаја 1902. године када су у Загребу неколико дана уништаване српске уста­ нове (Српска банка и Српска штампарија). Ипак, постојали су и примери помирења и политичке сарадње као што су стварање „Уједињене омладине хрватске и српске”, а највећи политички успех између Срба и Хрвата представља­ло је оснивање Хрватско-српске коали­ције (1905). Био је то савез неко­ лико странака који се одржао до почетка Првог светског рата, а жи­ вот Ср­ба у Хрватској је учинио подношљивијим. Срби у Далмацији делили су судбину својих сународника из Хрватске. Становни­штво је било изложено сталном притиску хрват­ских политичара и католичке цркве. Овај период је у при­ морју обе­ле­жен наци­оналном и верском нетрпељивошћу, што је било у ин­тересу бечког двора. Православ­ на црква и српски манастири у Далмацији (Крка, Кру­па, Драговић) допринели су у великој мери очувању српске националне свести и кул­т уре на тим просторима. По завршетку Првог светског рата (1918) Срби из Аустроугарске ујединиће се са Ср­ бијом и ући у састав нове државе – Краље­ вине Срба, Хрвата и Словенаца. Манастир Крка

180

Istaknute li~nosti

Алекса Шантић

uk a

pr om

o

Алекса Шантић (1868–1924) био је српски песник и акаде­ мик родом из Мостара, где је провео највећи део живота. Своја најзначајнија дела написао је крајем 19. и почетком 20. века. Узори су му били српски песници Војислав Илић и Јован Јовановић Змај, а од страних је највише поштовао Хајнриха Хајнеа. У ње­говим песмама има емоционалног бола, родољубља, љубавне чежње, али и пркоса и искреног саосећања за национално и социјално угрожен српски народ. У току Првог светског рата био је у два наврата оптуживан због својих песама и затворен као талац. Најпознатије његове песме су: „Емина”, „Остајте овдје”, „Што те нема?”, „Вече на шкољу”, „О, класје моје”, „Моја отаџбина”, „Ми знамо судбу”. Изабран је за дописног члана Српске краљевске академије 1914. године. Умро је у Мостару десет година касније. Многе школе и улице у Србији данас носе његово име.

Proveri nau~eno

1. Заокружи слово испред тачног одговора.

Ed

Најпознатија револуционарна организација у Босни и Херцеговини била је: а) Уједињење или смрт;

б) Млада Босна;

в) Црна рука.

2. Шта је био главни циљ те организације?

3. Наведи укратко са каквим су се све тешкоћама суочавали Срби у Хрватској и Далмацији.

4. Када су се Срби из Османског царства и Хабзбуршке монархије кона­чно ослободили стране власти?

181

7. Balkanski ratovi (1912—1913) Kqu~ne re~i

Podseti se> • Које су територије на Балкану почетком 20. века и даље биле под османском влашћу?

o

• Покажи на карти те области.

pr om

– Балкански савез – Први балкански рат – Радомир Путник – Кумановска битка – Битољска битка – Лондонски мир – Други балкански рат – битка на Брегалници – Букурешки мир

UZROCI RATOVA

Ed

uk a

Балканско полуострво у целини није било ослобођено од Турака све до 1913. године. Два балканска рата представљају завршницу овог ослобођења и стварање граница међу балканским државама. Први балкански рат (1912–1913) вођен је против Османског царства, а завршен је коначним ослобођењем од турске власти. Други балкански рат (1913) водиле су бал­канске зем­ ље против своје бивше савез­нице Бугарске због несу­гла­ сица око поделе територија ослобођених у Првом бал­ канском рату. Овај рат завршен је поразом Бугарске. Српска војска показала је велику хра­брост и имала је велике успехе у оба ова рата. Аустроугарска, иако није директно учествовала, покушавала је да умањи ове успе­ хе и онемогући ширење Србије.

PRVI BALKANSKI RAT (1912—1913) Србија, Црна Гора, Бугарска и Грчка формирале су 1912. године Балкански савез за заједничку борбу. Њи­ хов главни циљ био је ослобођење хришћанског народа који је и даље живео под османском влашћу и оствари­ вање економских и стратешких интереса. Балкански савез Србије, Црне Горе, Бугарске и Грчке

182

Србија је била добро припремљена за овај рат. Имала је ново оружје, а одзив на мобилизацију био је одличан. Официри, вој­ ска и народ су с нестрпљењем очекивали последњи велики обрачун и победу над ви­ шевековним непријатељем.

TOK RATA

pr om

o

Први балкански рат почео је у октобру 1912. године, када је Црна Гора објавила рат Турској. Главни део српске војске кретао се пре­ Краљ Петар и српска војска ма Старој Србији. У бици код града Кума­ нова (Повардарје), крајем октобра 1912. године, српска војска убе­ дљиво је поразила осман­ску и после неколико дана поносно ушла мобилизација – покретање, у Скопље. Српски народ је с оду­шевљењем дочекао ослободилач­ ста­вљање војске у ратно стање ку војску.

Zanimqivost

Ed

uk a

Кумановска битка вођена је 23. и 24. окто­бра 1912. године. Била је то „битка у сусрету” јер су војске, не обавивши претходно изви­ђање терена, налетеле једна на другу. Због бројчане надмоћи српских трупа и хра­ брости војника и официра Прве српске армије, би­тка је добијена. Тур­ска Вардарска ар­ мија била је разбијена и почела је да се повла­чи. После ове битке српска војска ушла је у Скопље. Велика победа код Куманова означила је скори крај османске владавине на Балкану. Спомен-обележје Зебрњак на месту где се одиграла Кумановска битка

Српски митраљесци у Кумановској бици

• Скопље је у 14. веку било престоница Српског царства. Сети се за време чије владавине је то било.

183

Српска војска имала је вео­ма способне команданте. Начелник штаба Врховне ко­манде у балканским рато­вима био је генерал Радомир Пут­ник. После блиставог успе­х а у Ку­мановској бици он је добио чин војводе, тада највиши у срп­ској војсци. Првом армијом командо­вао је престолонаследник Алек­­сандар Карађорђевић и са њом однео значајне победе.

Istaknute li~nosti

o

Престолонаследник Александар Карађорђевић

Српска војска наставила је да напредује према југу. У новембру 1912. године уследила је још једна велика победа над Турском, код града Битоља. У Рашкој области и на Косову и Метохији Срби су такође успе­ шно напредовали: спојили су се са црногорском војском и преко северне Албаније из­били на Јадранско море. Ови велики успеси на­ ишли су на против­љење Аустроугарске, која је захтевала да се Срби повуку с Јадранског мора. У новембру 1912. године проглашена је нова држава – Алба­нија, која је била под аустријским протектора­ том. Она је постала препрека изласку Србије на море. Црногорска војска је главне операције водила око града Скадра. Иако се после вишемесечне опсаде овај град предао Црногорцима, почетком 1913. године, због огромног притиска Аустроугарске, Црна Гора је морала да га уступи великим силама. Оне су Скадар доделиле новооснованој држави Албанији.

Ed

Војвода Радомир Путник

uk a

pr om

Радомир Путник (1847–1917) био је српски војвода, на­челник штаба Врховне команде у балканским и у Првом свет­ском рату. Презиме Путник његова породица је добила у време када су се ње­ гови преци доселили са Косова. Када су његовог де­ду, који је тада био дечак, упитали како се зове, одговорио је да је он путник у непознатом правцу. Тако су га назвали Путник. Радомир је био добар ђак и волео је да се у друштву на­метне као први. Ту особину је задржао кроз цео живот. Завршио је војну академију 1866. године. Прославио се у балканским ратовима, а са народом је прошао и све страхоте Првог светског рата. Због болести, пребачен је на лечење у Фран­цуску. Тамо је преминуо 1917. године. Сахрањен је уз највише државне почасти на Новом гробљу у Бео­ граду. На гробу стоји натпис: „Радомиру Путнику захвална домовина”.

протекторат – покровитељ­ ство, међународна заштита

184

Бугарска и грчка војска такође су успешно ратовале. Бугари су уз помоћ српских јединица заузели град Једрене, а грчка војска је за­ узела област Епир и Егејску Македонију (са Солуном). Први балкански рат завршен је потписивањем Лондонског мира у мају 1913. године.

POSLEDICE RATA

pr om

o

Турска је изгубила све територије на Балкану, осим Цариграда с околином. Остале ослобођене територије подељене су између балканских савезница. Ипак, приликом поделе Македоније Бугарска се осетила оштећеном, па је поделу територија одлучила да реши силом. То ће довести до избијања Другог балканског рата.

Заставе великих сила на Скадру

DRUGI BALKANSKI RAT (1913)

uk a

За територију Македоније биле су заинтересоване Србија, Бу­ гарска и Грчка. Бугари су тражили највећи део ослобођене терито­ рије. Изостанак територијалног проширења Србије у Албанији изазвао је тражење компензација у Повардарју. Аустроугарска је подржавала бугарске захтеве, јер јој није одговара­ло јачање Ср­ бије, а намеравала је и да уништи Балкански савез. Ср­бија, Црна Гора и Грчка формирале су нови савез, овога пу­та против Бугарске.

Ed

TOK RATA

Други балкански рат почео је без званичне објаве рата. Крајем јуна 1913. године Бугарска је на реци Брегалници, притоци Варда­ ра, напала српску војску. Иако је напад био изненадан, а бугарска вој­ска много надмоћнија, Бугари су претрпели тежак пораз. Ово је би­ла одлучујућа битка у Другом балканском рату и још једна срп­ ска победа. У овај рат укључиле су се и Румунија и Турска и напале Бугаре: једни са севера, а други са југа. Турци су успели да врате град Једрене. Бугарска је била приморана да моли за мир. Други балкански рат завршен је миром у Букурешту у августу 1913. године. Овим миром победницима су потврђене заузете те­ риторије.

185

POSLEDICE RATA Србија и Црна Гора територијално су увећане, а добиле су и за­ једничку границу на реци Лим. Србија је добила део Рашке области, Косово, део Метохије и По­ вардарје, а Цр­на Гора градове Беране, Бијело Поље, Пљев­ља, Пећ, Ђаковицу, као и део Скадарског језера.

o

Балкански ратови, 1912–1913. године

pr om

Пажљиво посматрај карту па одговори на захтеве: које су биле чланице Балкан­ског савеза.

• Покажи на карти

Ed

места најве­ћих би­така у Првом балкан­ском рату. Којој држави она данас при­па­ дају?

uk a

• Покажи др­жаве

• Које области су

ослобођене у Пр­вом бал­кан­ ском рату? Покажи их на карти.

186

Ed

uk a

pr om

Србија и Црна Гора 1913. године

o

Било је ово највеће територијално проширење Србије у модерној историји: држава је удвостручена. Такође, добила је и око ми­лион и триста хиљада становника који су живели на тој тери­торији. Међу њима се налазио и велики број муслимана, који су постали равноправни грађани Србије, и чије је верске установе држава настојала да помаже. Заједничка граница Ср­бије са Црном Гором биће од великог стра­ тешког зна­чаја у до­гађаји­ма који ће уследити.

Пажљиво посматрај карту па одговори на захтеве и на питање:

• Покажи области које су ушле у састав Србије на крају Другог балканског рата.

• Покажи градове који су тада ушли у састав Србије.

• Са којом државом се Србија граничила на југозападу?

187

Proveri nau~eno 1. Балкански ратови су највећи војни сукоби пре почетка Првог свет­ ског рата у којима је учествовала српска војска. Попуни табелу, затим упореди Први и Други балкански рат. Други балкански рат (1913)

pr om

o

Први балкански рат (1912–1913)

Узрок рата

uk a

Зараћене стране Главне битке

Ed

Завршетак рата (мировни уговори)

Последице рата

188

Лондонски мир (мај 1913. године)

Балкански народи су ослобођени вековне осман­с ке власти.

Битка на Брегалници

8. PRVI SVETSKI RAT (1914—1918) Kqu~ne re~i

• Које европске државе су поседовале нај-

– узрок и повод за рат – Антанта – Централне силе – фронтови – рововски рат – битка на Марни – Дарданелска операција – Верденска битка – битка на Соми – битка код Јитланда – улазак САД у рат – Брест-Литовски мир – капитулација Централних сила

већи број колонија у Азији и Африци у другој половини 19. века?

• Које су нове европске државе настале у то време?

pr om

• Због чега је дошло до стварања два вој­

но-политичка савеза крајем 19. и почет­ ком 20. века?

• Како су се звали ти савези и које државе су их формирале?

o

Podseti se>

uk a

UZROK I POVOD ZA RAT

Ed

Узроци рата светских размера леже у националистичкој, империјалистичкој и милитаристичкој политици великих сила, која је довела до њихове вишедеценијске политичке, економске и војне супротстављености. Непосредaн повод за почетак рата био је догађај који је у историји познат као Сарајевски атентат. Аустроугарски престолонаследник надвојвода Франц Фердинанд и ње­ гова супруга Софија стигли су у Сара­ јево на Видовдан 1914. године. Босна и Херцеговина била је провинција од велике важности за Аустроугарску, а престолонаследник је дошао у посету Сарајеву да би присуствовао војним вежбама.

милитаризам –

формирање и одржавање јаких војних снага и њихова стална припремљеност за рат

Франц Фердинанд са супругом у Сарајеву 1914. године

189

Припадник револуционарне организације Млада Босна деветна­ естогодишњи Гаврило Принцип извршио је 28. јуна атентат на ау­ строугарског престолонаследника и његову супругу. Аустроугарска је за овај атентат оптужила Краљевину Србију и њено политичко вођство. Сматрали су да је атентат планиран и организован у Србији, због веза чланова Младе Босне са члановима организације Уједи­њење или смрт.

Saznaj vi{e...

uk a

pr om

o

У суботу, 28. јуна 1914. године Франц Фердинанд и његова супруга Со­фија возом су стигли у Сарајево. Дочекао их је аустроугарски гувер­ нер Босне и Херцеговине Оскар Поћорек и одвео их на пријем у Градску скупштину. Кров аутомобила којим су се возили био је спуштен како би окупљен народ имао што бољи поглед на угледне госте. Члан Младе Босне Недељко Чабриновић први је са улице бацио бомбу на надвојводино возило. Међутим, бомба је експлодирала испод то­чкова аутомобила који је био у пратњи и озбиљно ранила две особе. Гаврило Принцип Недељко Чабриновић је скочио у Миљацку, али су га полицајци изву­ кли и ухапсили. После службеног пријема, Франц Фердинанд је инсистирао да особе рањене у атентату посети у болници. Надвојводи су сугерисали да би то могло да буде опасно, али је Оскар По­ ћорек (који је био одговоран за његову безбедност) одговорио: „Зар ви мислите да је Сарајево пуно атентатора?”

Ed

На путу ка болници, на углу једне улице, чекао је Гаврило Принцип. Успео је да извуче пиштољ и испали неколико хитаца. Надвојвода је погођен у врат, а над­ војвоткиња у стомак. Убрзо су обоје подлегли ранама. Пошто је обавио задатак, Принцип је уперио пи­ штољ у себе. Међутим, неки човек га је спречио у по­ кушају самоубиства. Убрзо су стигла и два полицајца и ухапсила га. Гаврило Прин­ цип и Недељко Ча­ бриновић су саслу­­ шани и осуђени за убиство и издају на Хапшење Гаврила Принципа по двадесет го­ди­ после атентата на затвора. Гаврило Прин­ цип преминуо је у априлу 1918. (у 24. години) од тубер­ кулозе у затвору у Чешкој. Касније, његово тело пренето Спомен-плоча је у Сарајево и са­храњено у заједничку гробницу припад­ Гаврилу Принципу ника чланова Мла­де Босне.

190

Сарајевски атентат искоришћен је као повод за рат чији је по­ четак више пута био одлаган. Из Беча у Београд упућен је ултиматум који је садржао и захтеве које Србија није могла да прихвати јер су они угрожавали њену независност и државни суверенитет. Аустроугарска је 28. јула 1914. године, тачно месец дана од Са­ рајевског атентата, обичном поштом упутила писмо Србији и тако јој званично објавила рат.

ултиматум – последњи услов чи­је неприхватање значи прекид да­љих преговора и присилне мере

Беч, 28. јул 1914.

pr om

Телеграм владе Аустроугарске Влади Краљевине Србије

o

Iz istorijskih izvora

„Пошто Српска Краљевска Влада није дала повољан одго­ вор на ноту коју јој је предао аустроугарски посла­ник у Бео­ граду 23. јула 1914, Царска Краљевска влада је принуђена да се сама побрине за заштиту својих права и интереса и да са овим циљем прибегне сили оружја. Ау­строугарска се сматра, дакле, од овог тренутка у рату са Србијом.

uk a

Министар спољних послова аустроугарски Бертхолд”

фронт – ратиште

Ed

На страну Србије одмах је стала Русија, па јој је Немачка ускоро објавила рат. Наредних дана и недеља уследиле су међусобне објаве рата између великих сила, а мање државе приклањале су се једном од два блока великих сила. За кратко враме, цео свет се нашао у рату. Први светски рат трајао је четири године. У њему је учествовало 36 држава, у којима је живело око милијарду и по становника. Више од седамдесет милиона људи било је мобилисано и борило се у рату. Савременици су га називали Велики рат је представљао највећи ратни су­коб у дотадашњој историји. Процењује се да је у рату погинуло око 15 милиона људи. Чо­ вечанство је током рата претрпело незапамћена разарања и патње. Главне ратне операције вођене су у Европи, али се ратовало и у Азији и Африци, што је овом рату дало светски карактер. Битке су се водиле на копну, мору и из ваздуха. Било је више фронтова, а нај­значајнији су Западни, Источни, Италијански и Балкански (Со­ лунски). У Првом светском рату пропаганда је имала значајну улогу. Овај плакат позива на пружање помоћи савезници Србији.

191

RATNE GODINE

Ed

uk a

pr om

o

Први светски рат 1914–1918. године

Пажљиво погледај карту, па одговори на питања:

• Покажи државе које су биле савезнице Антанте у рату.

• Наброј државе које су се бориле на страни Централних сила.

• Које европске државе су биле неутралне?

• Уз наставникову помоћ закључи како је географски положај Немачке и Аустроугарске утицао на њихову ратну стратегију.

192

1914. GODINA У Европи је између Северног мора и Швај­царске с првим данима рата форми­ран Запад­ни фронт. Ту су се сукобљавале немачка војска и савезничке војске Фран­цуске и Велике Британије. Немачка војска је на овом ратишту за кратко време прегазила Белгију, ушла у Фран­ цуску и угрозила и сам Париз. Ипак, почетком септембра у бици на реци Мар­ни Немци су заустављени и натерани на повлачење.

o

Saznaj vi{e...

uk a

pr om

Битка на Марни представља први велики сукоб Ан­танте и Централних сила. Ова битка пред­став­љала је велику прекретницу јер су се до тада снаге Антанте повлачиле крећући се Битка на Марни 1914. године пре­ма Па­ризу. Међутим, савезници су у септембру успе­ли да зауставе Немце и постигну стра­тешки важну победу. План немачке команде био је да брзо заврши ратовање на Западном фронту, а потом пребаци трупе на Источни фронт. Немачко повлачење после битке на Марни означило је пропаст ове идеје. Уместо тога, морали су истовремено да се боре на два фронта.

ров – удубљење у тлу настало ископавањем земље; канал, шанац

Ed

Током Првог светског рата на Западном фронту водио се осо­ бени начин ратовања познат као рововски рат. Последица таквог начина ратовања биле су незапамћене људске жртаве и патње оних који су ту ратовали.

Војници у рову

Ратовање на Западном фронту

193

pr om

o

Фронт је са обе стране, током све четири ратне године, био утвр­ ђен дубоким рововима и опасан бодљикавом жицом. Битке су увек имале исти сценарио: почињале би вишеднев­ном артиљеријском паљбом. После артиље­ријске припреме, у напад би кретала пешади­ ја. Међутим, она би брзо била заустављана митраљеском ватром с непријатељске стране. Тако се дешавало да је за само неколико сто­ тина метара „освајања” гинуло и на десетине хиљада људи. Војници на овом фронту заиста су били „топовска храна”. Живот није значио много, а смрт је вреба­ла у сваком тренутку. Сав бесмисао рата мо­ жда се највише осећао на овом ратишту. На Источном фронту бориле су се аустроугарска и немачка вој­ска с једне, против руске војске с друге стране. Ово ратиште про­стирало се од Балтичког мора до Румуније. Руска војска претрпела је два по­ раза 1914. године, код града Таненберга и код Мазурских језера. Русија је имала најмногољуднију војску, али је оскудевала у рат­ ној опреми, муницији, храни. Аустроугарска војска била је опрем­ љенија, али се састојала од припадника различитих народа који су невољно ратовали под аустроугарском заставом. Припадници сло­ венских народа, међу којима је било и доста Срба, често су напушта­ ли своје јединице и прелазили на руску, савезничку страну.

1915. GODINA

uk a

Ed

десант – искрцавање војске на непријатељску територију (ваздушним или воденим путем)

Када је почео Први светски рат, Италија је прогласила своју не­ утралност. Међутим, на пролеће 1915. године она је потписала Лон­ донски уговор и придружила се силама Антанте. За учешће у рату савезници су Италијанима обећали припајање Словеначког примор­ ја, Истре, Трста и део Далмације с острвима. На Источном фронту Немци су и ове ратне године имали више успеха. Они су победили руску војску (би­тка код Гор­лица) и освојили велики део руске територије. Због тога су Француска и Велика Бри­ танија желеле да помогну Русији. У проле­ ће 1915. године оне су извршиле велики десант на полуострво Галипоље, које је припадало Турској – савезници Цен­ тралних сила. Покушале су да овладају Галипољем и Дарданелима како би осво­ јиле османску престоницу Цариград. Борбе за Галипоље

194

Године 1915. у Првом светском рату почели су да се користе бој­ни (хемијски) отрови. Војници на фронту у почетку су били опрем­љени примитивним моделима гас-маски које су значајно усавршене до краја рата.

Saznaj vi{e...

pr om

o

Немци су због немогућности да артиљеријом и митраљеским нападима пробију Западни фронт 22. априла 1915. године убацили у рат ново оружје. Тог дана је немачки авион изнад линије фронта Војници са гас-маскама избацио мали канистер жућкастозелене течности. Течност се претворила у облак који се споро кретао ка француским трупама близу белгијског града Ипра. Када је облак стигао до њих, војници су схватили да се ради о облаку отровног гаса. Последице су биле страшне. Војници су умирали у најтежим мукама. Гас им је кроз респираторни систем долазио до свих органа. Многи су умрли, а некима су остале трајне последице од тровања. Сматра се да је током Првог светског рата око 800 000 војника умрло услед дејства отровних гасова на фронтовима.

Zadatak> Коришћење бојних отрова данас је забрањено међународ­

uk a

ним конвенцијама о ратовању. Уз помоћ наставника хемије сазнај ви­ ше о овим отровима и због чега је њихова употреба забрањена.

1916. GODINA

Ed

Највеће битке у Првом светском рату одиграле су се 1916. године на Западном фронту. Верденска битка била је најдужи и један од најкрвавијих сукоба. Вођена је од фебруара до децембра у околини утврђења Верден (северо­ источна Француска) између француске и нема­ чке војске. Верден је био стратешки веома ва­ жно место, јер је чувао пролаз према Паризу и представљао је симбол француског отпора Не­ мачкој. Немци су наметнули исцрпљујућу битку. Ипак, до краја године морали су да се повуку на почетне положаје, а Верден је одбрањен. Жртве су биле огромне: у бици је укупно погинуло око Споменик Верденској бици 250 000 војника, а око 500 000 је рањено.

195

pr om

o

Да би растеретили одбрану Вердена и везали део немачких трупа, у лето исте године Енглези су започели офанзиву против Немаца на реци Соми. Сећање на ову битку највише се везује за њен први дан, 1. јул 1916. године. Тада је из строја британске војске избачено око 60 000 војни­ ка, од којих је 20 000 убијено или умрло од последица рањава­ња. До данас је ово дан са највећим губицима у историји британске армије. Ова битка позната је и по томе што су у њој Британци пр­ ви пут употребили ново ратно оружје – тенк. Употреба тенкова, који су још били технички неусавршени, није сама по себи до­ вела немачку вој­ску до пораза, али је њихова неочекивана по­ јава деловала поража­вајуће на противника и његов ратни морал. Немачки војници били су толико застрашени оним што су ви­ дели да су поредили ове гво­здене грдосије са ђаволима.

Zanimqivost

Овај тенк, познат међу војницима као Велики Вили, ушао је на бојно поље 15. септембра 1916. године. Око шест метара дуга­ чак и 28 тона тежак, имао је посаду од осам чланова. Од 32 тенка који су кренули у борбу, само девет их је тада стигло до циља и заузело једно село у Фландрији. Први тенкови се нису показали као офанзивно оружје. Ипак, пробијали су се кроз барикаде и артиљеријску паљбу. Немци су тек 1918. године почели да користе тенкове који ће постати неизоставни део мо­ дерног ратовања.

uk a

Први британски тенк

Ed

На Источном ратишту Руси су 1916. године започели Брусилов­ љеву офанзиву, названу тако по генералу који је предводио руску вој­ску. Аустроугарски војници масовно су се предавали и прелазили на руску страну. Фронт је брзо пробијен, али су Руси заустављени због лошег снабдевања и исцрпљености. Ударну снагу на морима у почетку су представљали огром­ ни бојни бродови. Међутим, Немци су убрзо схва­тили значај подморница за пробијање британских бло­када, па су почели масовније да их производе и користе. Прве подморнице почи­ њу да се користе 1915. године. Би­ле су 5–6 метара дугачке и но­силе су четири торпеда. Под­морнице су постале одлично офан­зивно оружје у рату. У мају се одиграла и највећа поморска битка у Првом свет­ ском рату – битка код Јитланда.

Битка код Јитланда

• Пронађи на карти полуострво Јитланд. Којој држави данас припада то острво?

196

Zanimqivost

o

Манфред фон Рихтхо­ фен (1892–1918) био је не­ мачки пилот у Првом свет­ ском рату. Са укупно 80 ваздушних победа и данас се сматра највећим летачким асом. Септембра 1916. године остварио је своју прву по­ беду. Летео је на свом чу­ веном трокрилном авиону Фокер. Црвени барон Тада је код свог пријате­ ља златара наручио да му направи сребрни пехар са угравираним датумом победе, као и тип авиона који је оборио. Ову тра­дицију наставиће све до сво­ је шездесете победе, ка­да је морао да је прекине због недостатка сребра у блокираној Немачкој. У априлу 1918. године Рихтхофен је страдао као жртва противавион­ске паљбе са земље: по­гођен је метком у груди док је летео изнад реке Со­ме. Ипак, успео је да изведе контролисано слетање. Убрзо по­ том је умро. Манфред фон Рихтхофен сахрањен је уз све вој­ не почасти.

uk a

pr om

У Северном мору сукобили су се бри­ тански и немачки бојни бро­дови. Ова битка завршила се нерешено. Обе стране тврдиле су да су победиле: Немци зато што су изгубили мање бродова, а Енгле­ зи зато што су ипак сачували надмоћ на мору и натерали Немце на повлачење. Поред тенкова и бојних бродова, то­ ком Првог светског рата усавршавала се и ратна авијација. Авиони су у почетку били спори и служили су највише за из­ виђање и бацање порука. Временом, те­ хнички су се усавршавали, па су током рата вођене праве ваздушне битке. Убр­ зо су из авиона бацане и бомбе. Париз је у августу 1914. године постао једна од пр­ вих мета бомбардовања из ваздуха. На­ ције су славиле пилоте који су обарали непријатељске авионе. Француски пилот Рене Фонк оборио је 75 непријатељских авиона. Међутим, посебно је остао упамћен не­мачки пилот Манфред фон Рихтхофен, познатији као Црвени барон. Тако су га звали због ње­говог племићког порекла и боје авиона којим је управљао.

Ed

Zadatak za istra`ivawe

На интернету прикупи податке о наоружању које је унапређено или први пут употребљено у Првом светском рату (подморнице, ратни авиони, тенкови, митраљези). Са неколико другова и дру­ гарица из оде­љења направи презен­тацију. Нека свако буде задужен за једну врсту оружја. Добро би било да ваше предавање обилује сликама, основним подацима о техничким могућ­ностима оружја, биткама у којима је први пут упо­требљено или било пресудан фактор за исход. Уочи и образложи пред одељењем како је но­во наору­ жање утицало на ток битака и број жртава. Такође, можеш да пронађеш слике модерног оружја (борбених авиона, тенкова, подморница): визуелно упореди савремено наоружа­ ње и оно из Првог светског рата. По чему се разликују?

197

1917. GODINA Ова година била је преломна због уласка Сједињених Америчких Држава у рат на страни Антанте.

uk a

pr om

o

САД су током целог рата снабде­ вале Енглеску и Француску ратним материјалом, муницијом, оружјем и храном. Немци су упорно покуша­ вали да ову везу прекину нападајући својим подморницама америчке трго­ вачке бродове. Када је Немачка по­чет­ ком 1917. године објавила нео­гра­ ничени подморнички рат на свим морима и океанима, САД су у апри­ лу и формално ушле у рат на страни Антанте. На Италијанском ратишту рато­ вале су италијанска и аустроугарска војска. Италијани су се безуспешно борили на овом фронту, а 1917. годи­ Америчке трупе марширају на фронт не одиграле су се две веће битке: код Кобарида и на реци Пијави. У фебруару и у октобру 1917. године Русију су уздрмале две ре­ волуције. Оне ће убрзати њен излазак из рата и довести до гашења Источног фронта.

После револуције и промене власти у Русији, нова влада до­ нела је одлуку о изласку Русије из рата. У марту 1918. године, у Брест-Ли­товску (данашња Белорусија), потписан је сепаратни мир из­међу Не­мачке и Аустроугарске са Русијом о прекиду оружаних дејстава. Одредбе овог уговора биле су неповољне за Русију – она је мора­ ла да се одрекне великог дела својих територија у корист противни­ ка. Изгубила је Пољску, прибалтичке земље и Финску. У лето 1918. године на Западни фронт стигле су и прве америчке војне трупе. Савезници су покренули завршну офанзиву, која је до­ вела до окончања ратовања и на овом ратишту. Одлучујуће војне акције које су допринеле победи Антанте у Пр­ вом светском рату одиграле су се на Солунском фронту у јесен 1918. године. Чланице Централних сила биле су натеране да потпишу без­ условну капитулацију.

Ed

сепаратни мир – засебно скло­пљен мировни споразум једне од чланица савеза

капитулација – прекид рато­вања и предаја под условима ко­је је поставио победник

198

1918. GODINA

• Закључи која два владара стоје стиснута у шаци.

• Наброј земље

o

које су њих и њихове др­жа­ве довеле до пораза.

Карикатура из стране штампе: Немачка и Аустроугарска пред поразом

pr om

Прва је капитулирала Бу­ гарска, затим је то учинила Турска, па Аустроугарска и на крају Немачка. Капитула­ цијом Немачке 11. новембра 1918. године завршено је ра­ товање у Првом светском ра­ ту. Овај датум се у Србији да­ нас обележава као државни празник. Савезници су након рата наметнули Централним си­ лама низ мировних уговора. Версајским миром који је Не­ мачка потписала 1919. године рат је дефинитивно окончан.

POSLEDICE RATA

Ed

uk a

Завршетком Првог светског рата са историјске позорнице нестала су чети­ри царстава (руско, ау­ строугарско, немачко и османско). На тлу Европе образоване су многе нове државе. Формирано је удру­жење Лига народа, чији је главни циљ био да одржи мир у свету. За победу Антанте у Првом светском рату пре­ судна је била њена економска надмоћ, стечена захва­ љујући материјал­ној и војној подршци САД у пре­ ломним тренуцима. Оскудица у храни, оружју, рат­ ној опреми и муницији исцрпела је Немачку и њене савезнице и довела их до војних пораза, онемогућив­ ши им да­ље ратовање. Важне последице рата биле су почетак доминације САД, као и стварање прве соци­ јалистичке државе – СССР-а. Годинама по завршетку рата, већи део европског Версајска мировна конференција становништва осећао је тешке последице. Војници који су се вра­ћали кући патили су од ужаса чији су сведоци били. Оптимизам с почетка ве­ка је нестао, а они који су се борили по­стали су познати под називом „изгуб­љена генерација”.

199

октобар 1917. Октобарска револуција у Русији

pr om

o

јун 1914. Сарајевски атентат

април 1915 – јануар 1916. Галипољска операција

1915.

1916.

uk a

1914.

фебруар–децембар 1916. Верденска битка

1918.

новембар 1918. Капитулација Немачке

Ed

септембар 1914. Битка на Марни

1917.

Proveri nau~eno 1. Шта је био узрок, а шта повод за избијање Првог светског рата (1914–1918)?

2. Колико људи је било под оружјем, а колико их је погинуло у рату?

200

3. Заокружи слово испред тачне тврдње. а) Сарајевски атентат догодио се на Видовдан 1914. године. б) У атентату је погинуо аустроугарски цар Франц Јозеф. в) Атентат је извршио припадник Младе Босне Гаврило Принцип. г) Аустроугарска је за овај атентат оптужила гувернера Босне и Хер­ цеговине Оскара Поћорека.

Западни фронт

1915. година

Ed

1916. година

Битка на Марни

Источни фронт

uk a

1914. година

pr om

o

4. Табела приказује најзначајније догађаје у Првом светском рату. Попуни је подацима који су теби познати. Италијански фронт

Формиран Солунски фронт

Брусиловљева офанзива

1917. година 1918. година

Балкански фронт

Битка код Кобарида Потписан Брест-Литов­ски мир

5. Опиши какав је начин ратовања био карактеристичан за Западни фронт.

6. Наброј које су све врсте оружја усавршене у Првом светском рату.

7. Шта је било одлучујуће за победу Антанте у Првом светском рату?

201

Први светски рат (1914–1918) Узроци

•

Освајачке тежње великих сила које су их довеле до политичке и економске супротстављености. Подела Европе на два супарничка војна табора: Антанту и Централне силе.

•

pr om

Повод

o

•

Убиство надвојводе Франца Фердинанда 28. јуна 1914. године (Сарајевски атентат) и аустроугарска објава рата Србији.

uk a

„Велики рат”

• • •

Ed

Непосредне последице

Огромне људске жртве и велика материјална штета. Пропаст четири царства и стварање нових држава. Основана је Лига народа с циљем да очува мир у свету.

Дугорочне последице • •

202

Незадовољство и бес многих народа због мировних уговора који су им наметнути после рата. Узроци који су довели до рата – национализам, ривалство међу државама, милитаризам – опстају и даље.

9. Srbija i Crna Gora u Prvom svetskom ratu Po^etak rata i prve ratne godine (1914 —1915)

• Шта је био повод за избијање Првог светског

pr om

рата?

– Александар Карађорђевић – Церска битка – Дринска битка – Колубарска битка – Живојин Мишић – Степа Степановић – Милунка Савић – 1 300 каплара – Арчибалд Рајс

o

Podseti se>

Kqu~ne re~i

• Како се Србија нашла у рату?

регент – вршилац владарске дужности

Ed

uk a

Србија је била прва земља којoj jе званично објављен рат у јулу 1914. године. Пред почетак рата краљ Петар I Карађорђевић пренео je владарска овлашћења на сина престолонаследника Александра. Регент Александар био је именован за врховног команданта срп­ ске војске у Првом свет­ском рату. Његов ратни проглас гласио је: „Срби, браните свом снагом своје огњиште и српско племе!” Неколико дана после Србије и Црна Гора је ушла у сукоб, објавив­ ши рат Аустроугарској. На почетку рата српска влада објавила је своје ратне циљеве: осло­ бођење од непријатеља и уједињење са „неослобођеном браћом” (Ср­ бима, Хрватима и Словенцима, који су живели под аустроугарском влашћу). Ови државни циљеви објављени су у Нишу у децембру 1914. године, па је тај документ познат као Нишка декларација. Њоме је би­ ло предвиђено ослобођење и стварање велике јужнословенске државе. Срби су у Првом светском рату ратовали на Балканском и Со­ лунском фронту. Војска је била састављена од три армије и бројала је око 400 000 војника. Начелник штаба врховне команде био је вој­ вода Радомир Путник. Српски војници имали су одлично ратно искуство и самопоузда­ ње стечено у недавно завршеним Балканским ратовима (1912–1913). С првим данима августа, одмах по објави рата, кренуле су и прве ратне операције. Главни непријатељ Србије 1914. године била је ау­ строугарска војска. Њом је командовао генерал Оскар Поћорек.

203

Највеће и најзначајније битке одиграле су се у западној Србији, у коју је непријатељ продро из правца Босне и Херцеговине. Прва велика победа у рату била је у Церској бици, у авгу­ сту 1914. године. Војском је командовао генерал Степа Степа­ новић. Код села Текериш и на планини Церу аустријска вој­ ска била је потучена и натерана на повлачење. Церска битка била је уједно и прва победа Антанте у Првом светском рату.

o

Istaknute li~nosti

pr om

Војвода Степа Степановић

Степа Степановић (1856–1929) био је војсковођа који се сматра једним од највећих јунака српске војне историје. Одмах је по­стао запажен као храбар и истрајан војни старешина, који је у критичним моментима личним примером храбрио своје вој­ни­ке. Зато је одликован Таковским крстом. Био је командант Друге армије и са њом решио исход Церске битке. У најтежим трену­цима тог сукоба налазио се у првим борбеним редовима. После те битке унапређен је у чин војводе.

uk a

• Сети се шта све у твом месту носи име Степе Степановића.

Iz istorijskih izvora

Ed

Церска или Јадарска битка вођена је око планине Цер. Срби су одмах кренули у силовит напад и деморалисали аустроугар­ ску војску. На хиљаде их се повукло назад у Аустроугарску, а многи су се удавили у Дрини, бежећи у паници. Срби су 24. августа ослободили Шабац, чиме се завршило десетодневно ратовање. У току битке погинило је око 3000 српских војника, док су аустроугарски губици били знатно већи, око 8000. У извештају о поразу, један аустроугарски новинар је напи­ сао: „Армија је потучена и налази се у безобзирном, дивљем и паничном бекству. Једна потучена војска, не, једна разбијена ру­ља, јурила је у безумном страху према граници (…) Сјајни су момци ови Срби, они знају да бране своју земљу.”

Текериш – споменик палим војницима у Церској бици; на њему пише: Ваша дела су бесмртна.

Вест о победи српске војске изненадила је светску јавност, која није очекивала да се једна мала држава може војнички одупрети великој сили. Успех је донео Србији наклоност савезничких земаља.

204

Istaknute li~nosti

pr om

o

Да би се осветила Србима за пораз, ау­ Zanimqivost строугарска војска је при­ликом повлачења починила незапамћене злочине према ци­ Српска патриотска песма „Марш на Дри­ вилном становништву у западној Србији: ну” настала је у част победе на Церу, убрзо уби­јено је око 4000 жена, деце и старих људи. после би­тке. Њу је компоновао Станислав Већ у септембру 1914. године настављају Бинички. Од самог почетка, овај војнички се борбе око Дрине. На планинама западне марш је био свуда радо слушан. Изво­ђен је на Србије (Гучево, Јагодња, Соколске планине) ратиштима, али и у савезничким зем­љама. У два месеца вођен је прави рововски рат, по­ Србији је после по­беде у Првом свет­ском рату свиран на мно­гим јавним све­чаностима, знат под називом Дринска операција. али и у кафанама. Жртве су биле велике, а исцрпљеност војске, глад, недостатак муниције и изоста­ нак савезничке помоћи узели су свој данак. Не­пријатељ је заузео многе градове у Србији (Ваљево, Обреновац, Ла­заревац, Пожегу) и ушао у Београд. Завладала је општа паника. Иако се нашла у безизлазном положају крајем 1914. године, Ср­ бија није клонула. Генерал Живојин Мишић задао је одлучујући уда­рац непријатељу у чувеној Колубарској бици.

Војвода Живојин Мишић

Ed

uk a

Живојин Мишић (1855–1921) био је официр српске војске и уче­ сник свих ратова од Српско-турских до Првог светског рата. У Колу­ барској бици командовао је Првом армијом, коју је од јединице у расулу претворио у формацију способну за борбу с много моћнијим неприја­ тељем. Тактика прегруписавања и концентрисаног удара коју је он тада извео и данас се изучава на војним школама широм света. Живојин Мишић је после Колубарске битке унапређен у чин војводе.

Краљ Петар прати ток Колубарске битке

205

Zanimqivost

pr om

o

Колубарска или Сувоборска битка вођена је у новембру и децем­ бру 1914. године између српске и аустроугарске војске. Непријатељска војска била је два пута бројнија и неупоредиво боље опремљена. Због пораза у операцијама око Дрине (Битка на Мачковом каме­ ну) српска војска се нашла у тешком положају, приморана на повла­ чење под борбом и суочена са великим падом морала. Додатни терет представљало је и лоше време, које је отежало кретање по блатњавим путевима. Командант Мишић је за кратко време реорганизовао војску, од­ морио трупе, а затим наредио да пређу у контраофанзиву. Срби су успели да поврате положаје на планини Сувобор и да, уз помоћ преостале две армије, потпуно поразе непријатеља. Ау­ строугари су били избачени из Србије, а заплењена је и велика ратна опрема. Главнокомандујући аустроугарски генерал Оскар По­ ћорек смењен је са тог положаја. Српски војници прелазе Колубару преко импровизованог моста

uk a

Ed

каплар – најнижи војнички чин

Српска војна команда с поносом је објавила вест о својој победи: „У Србији нема више аустроугарских војника, само мртвих и зароб­ љених.” Већ после Церске битке српска врховна команда наредила је ре­ грутацију ученика средњих школа да би попунила борбене јединице. Од тих младића је пред Колубарску битку формиран чувени батаљон од 1300 каплара.

Српски каплари

206

Saznaj vi{e...

На почетку рата велики број младића из Србије, ђака и студената, напустио је школовање и добровољно се пријавио у војску. Они су упућени у војну школу у Скопљу. Иако њихова обука није била готова, развој догађаја при­морао је врховну команду да их пошаље у борбу. Српској војсци биле су неопходне све расположиве снаге, због чега су младићима у Скопљу пре времена подељени чинови каплара. Већ наредног ју­тра упућени су ка Колубари и Сувобору. Већина ових храбрих бораца никада се, нажалост, није вратила у ђачке клупе. Данас у многим градовима Србије постоје улице које носе на­зив 1300 каплара.

Istaknute li~nosti

pr om

o

У Колубарској бици истакла се као храбри бомбаш и једна жена. Била је то Милунка Савић, учесница бал­канских ратова и Првог светског рата. За своју храброст добила је највиша одликовања – Кара­ ђорђеву звезду, два француска ордена Легије части, ме­даљу Ми­ лош Обилић. Због велике храбрости Французи су је назвали „српска Јо­ ванка Орлеанка“. Била је велики јунак и после рата. Издржавала се радећи нај­ различитије послове, а поред биолошке ћерке усвојила је још три девојчице. Такође, о свом трошку школовала је многу сиро­ машну децу. Поштовали су је широм Европе и позивали на прославе рат­ Милунка Савић – српска них јубилеја и обиласке ратишта. На њих је одлазила у народној Јованка Орлеанка ношњи, украшеној добијеним одликовањима. После Другог светског рата држава јој је доделила пензију. До своје смрти (1973) живела је у Београду, на Вождовцу, у улици која данас носи њено име. Многе улице и школе у Србији такође носе њено име.

Ed

uk a

Istaknute li~nosti

Флора Сандс (1876–1956) била је британска болни­ чарка и једина жена официр српске војске за време Првог светског рата. Одликована је Орденом Кара­ ђорђеве звезде и бројним медаљама за храброст. Била је јединствена појава, отелотворење незави­ сне и одлучне „жене новог доба”. Са пушком у руци борила се као војник и стигла до чина капетана. Била је веома позната у целом свету. О њеним под­ визима писали су „Њујорк тајмс” и лондонски „Тајмс”, а њена слика излазила је на насловним странама. Наша Енглескиња, како су је звали Срби, после ра­ та остала је да живи у Београду. По завршетку Другог светског рата (1945) вратила се у Енглеску, после тридесет година живота у Србији. Београд је по храброј Енглескињи назвао улицу на Де­ дињу, а о њој је снимљено и неколико документарних филмова. Флора Сандс

207

Џон Рид

pr om

o

После исцрпљујућих борби 1914. године Србија је била осло­бо­ ђена од непријатеља, али потпуно опустошена и исцрпљена. Почетком 1915. године над њу се надвио још један непри­јатељ. Била је то епидемија пегавог тифуса, која се ширила не­виђеном бр­ зином и однела више жртава него све претходне битке. Србија је постала, како је забележио амерички новинар Џон Рид, „земља смр­ ти”. Више од 100 000 људи умрло је од ове опаке болести. Овај нови­ нар, који је био послат у Србију да извештава европску и светску јавност о догађајима на балкан­ском ратишту, оставио је многа по­ тресна сведочанства о звер­ствима аустроугарске војске и о страдању српског народа. Страна хуманитарна помоћ допринела је да се ширење епи­де­ми­ је заустави и да се катастрофа оконча. Ипак, највећа ратна искушења тек су предстојала српској др­жа­ ви, њеној војсци и народу.

Istaknute li~nosti

Ed

uk a

Арчибалд Рајс (1875–1929) био је швајцарски до­ктор и кри­ минолог. На позив српске владе, дошао је 1914. године у Србију да истражује злочине аустроу­гарске, немачке и бугарске вој­ске над цивилним ста­новништвом. Као угледни професор и криминолог, објективно је изве­ штавао свет о овим догађајима. Згрожен злочинима на које је наишао, почео је да се сао­сећа са српским народом. Постао је војни добро­в ољац и са срп­ском војском прошао је све ратне стра­хоте. Био је сведок погибије многих својих другова на Солунском фронту, у би­ци на Кајмакчалану. Умро је 1929. године у Београду. Његова последња жеља била је да му се срце сахрани на Кајмакчала­н у заједно са осталим палим војницима. На његовој урни је писало:

Арчибалд Рајс

208

„Овде у овој урни, на врху Кајмакчалана Златно срце спава, Пријатељ Срба из најтежих дана, Јунак Правде, Истине и Права, Швајцарца Рајса, ком нека је слава.”

• О детаљима битке на Кајмакчалану и Солунском фронту прочитај на 216. стр.

Makenzenova ofanziva i povla^ewe preko Albanije (1915 —1916)

Podseti se>

Kqu~ne re~i

• Које су три важне битке вођене у Србији у дру­ гој половини 1914. године?

• Какав је био исход тих битака?

• Каква је била ситуација у земљи почетком 1915.

pr om

o

године?

– Макензенова офанзива – Драгутин Гавриловић – окупација Србије – Албанска голгота – Мојковачка битка – Крф и Видо

фелдмаршал – највиши чин у немачкој војсци

uk a

У октобру 1915. године почела је велика непријатељска офанзи­ ва на Србију здружених снага Аустроугарске, Немачке и Бугарске. Бугарска се укључила у рат на страни Централних сила јер су јој обећана значајна територијална проширења након рата. Ова ратна операција названа је Макензенова офанзива јер је том моћном војском (око 800 000 војника) командовао немачки фелдмаршал Аугуст фон Макензен.

Iz istorijskih izvora

Ево како се пред почетак офанзиве Аугуст фон Макензен обратио својим војницима:

Ed

„Ви не полазите ни на италијански, ни на руски, ни на фран­ цуски фронт. Ви полазите у борбу против једног новог неприја­ теља, опасног, жилавог, храброг и оштрог. Ви полазите на српски фронт и на Србију, а Срби су народ који воли слободу и који се бори и жртвује до последњег. Пазите да вам овај мали непријатељ не помрачи славу и не компромитује досадашње успехе славне немачке армије.”

Офанзива је почела 5. октобра са севера, преко Саве и Дунава. Главни напад био је усмерен на Београд. Војна команда још раније је напустила престоницу и налазила се у Крагујевцу, а Влада и Скуп­ штина били су у Нишу. За одбрану главног града била је предвиђена посебна војна јединица под командом мајора Драгутина Гаврило­ вића. Иако су се браниоци храбро борили, непријатељ је био неза­ устављив. Убрзо, Београд су заузеле немачке и аустроугарске трупе и оне ће га држати под окупацијом све до јесени 1918. године.

Аугуст фон Макензен

209

Iz istorijskih izvora Драгутин Гавриловић (1882–1945) био је српски официр. Исто­ ријску славу стекао је због наређења које је издао сво­јим војни­ цима 5. октобра 1915. године, првог дана напада на Београд:

o

„Јунаци! Тачно у три часа непријатеља треба ра­знети вашим силним јуришем, разнети вашим бом­бама и бајо­ нетима. Образ Београда, наше престонице, мора да буде светао. Војници! Јунаци! Врховна ко­манда избрисала је наш пук из бројног стања, наш пук је жртвован за част Београда и отаџбине. Ви не­мате, дакле, да се бринете за животе ваше, они више не постоје. Зато напред у славу! За краља и отаџби­ну! Живео краљ! Живео Београд!”

pr om

uk a

Мајор Драгутин Гавриловић

Ураган челика убрзо је прекрио читаву дужину фронта. За са­ мо два дана на Београд је сручено тридесет хиљада ар­тиљериј­ ских граната. Већина војника који су стали у одбра­н у Београда погинула је. Ипак, храброст и пожртвованост српских трупа за­ дивила је и самог непријатеља. Мајор Гавриловић је преживео напад на Београд и учествовао у свим биткама у Првом свет­ском рату. Одликован је Споме­ ницом за рат, Карађорђевом звездом, француским Ратним крстом.

Ed

Срби су можда је­ди­ни народ коме је непри­јатељ подигао споме­ ник. Ушав­ши у Београд, фелд­мар­шал Макензен, задив­љен јунаштвом противника, по­дигао је у Кошутњаку споменик херојским бра­нио­ цима српске престонице. После заузимања Београда, офанзива се наставила. Главни напад непријатеља био је усмерен ка долини Велике Мораве. Српска војска није била у стању да пружи отпор непријатељу, па се полако повла­ чила према југу, а заједно са њом и део народа. План српске врховне команде био је да се војска долином реке Вардара повуче према Солуну и Егејском мору, где су се већ налазиле савезничке трупе.

Споменик српским војницима у Кошутњаку

210

Међутим, овај план пореметили су Бугари, који су се укључили у рат на страни Централних сила. У октобру 1915. године бугарска војска заузела је Врање, Куманово и Скопље. Тако је пресечена одступница српској војсци према Солуну. Стање српске војске било је крајње неповољно. Владали су замор и глад, недостајало је ратног ма­ теријала, а стизала је и зима. Савезници су очеки­ вали да ће Србија сваког тренутка да потпише се­ паратни мир с Централним силама.

Ed

uk a

pr om

o

Повлачење српских официра, војника и народа октобра 1915. године

Повлачење српске војске и народа 1915–1916. године 211

uk a

Iz istorijskih izvora

Једно саопштење немачке врховне команде можда најбоље илу­ стру­је ову ситуацију: „Пошто српска војска више не постоји, већ постоје са­ мо ње­ни бедни остаци који су се разбегли у дивље албанске и црно­горске планине, где ће без хране по овој зими наћи своју смрт, то су прекинуте све даље операције и неће се више издавати извештаји са Балканског ратишта.”

Ed

•

pr om

o

Ипак, краљ Петар, регент Алек­сан­ дар, председник владе Никола Пашић и цео војни врх одлучили су да не пот­ писују капитулацију, већ да наставе с повлачењем. Једини могући правци по­ влачења били су преко Црне Горе и Ал­ баније до обала Јадранског и Јонског мора. Зато је врховна команда нареди­ ла повлачење тим правцима. Ово повлачење у српској историји остало је упамћено као Албанска гол­ гота. То је метафора за незапамћене муке, страдања и патњу војске и је­ Албанска голгота дног дела народа који се, заједно са краљем, иселио из отаџбине. Сети се шта је Почетком децембра 1915. године Срби су кренули пут Црне Горе Голгота и за чије и Албаније. Кретање је било споро и одвијало се по залеђеним пу­ страдање је везана. тевима, а оштра зима, глад и напади албанских чета које су пресре­ тале војску и народ током повлачења били су неиздрживи. Војска је дезертер – војни бегунац била у расулу, а велики број војника је дезертирао.

Албанске планине постале су масовна гробница огромног броја људи. Српски војник са дететом у албанском беспућу

На албанску обалу стигло је око 160 000 изнурених војника и цивила који су личили на костуре. Процењује се да је, због зиме и глади, успут страдало више од 60 000 људи.

212

Saznaj vi{e...

pr om

o

Француски маршал Жофр је о повлачењу срп­ске војске преко Албаније рекао: „Повлачење на­ших са­вез­ника Срба под околности­ ма у којима је извршено превазилази по страхотама све што је у историји као најтрагичније забележено.” После више од месец дана тешких маршева срп­ ска војска се оку­пила код Скадра, Драча и Валоне. Нажалост, долазак на албанску обалу није значио и коначни спас. Дуго очекивана савезничка помоћ (хра­ на и бродови за даљу евакуацију) – изостала је. Тек по­сле драма­тичних молби регента Александра и интер­венције руског цара Ни­колаја II савезници су почели да пристижу. Средином јануара 1916. године почело је пребаци­ вање српске вој­ске на грчко острво Крф у Јон­ском мору. Острво Крф постало је за српски народ острво спаса. Ипак, многи због изнурености и гла­ди нису преживели пребацивање и опоравак. Жртве су биле Изгладнели српски војник на Крфу небројене.

Ed

uk a

На оближњем острву Видо била је отворена болница за лечење и опора­вак српске војске. У њој је умирало и по неколико стотина војника дневно. Ка­да на самом острву више није било ме­с та, преминуле су почели да сахра­њ ују у „плавој гробници”, о којој је пе­сник Ми­лутин Бојић (1892–1917) на­писао потре­сне стихове. Милутин Бојић је учествовао у рату и ли­чно гледао како савезнички бродови одвозе гомиле лешева, које уз звуке вој­ничких труба спуштају у море. То га је на­дахнуло да напише чувену песму „Плава гробница”. И сам песник преминуо је у Гр­чкој, у Солуну, у 25. години, а сахрањен је на српском војничком гробљу Зеј­ тинлик. „Стојте, галије царске! Спутајте крме моћне Газите тихим ходом! Опело гордо држим у доба језе ноћне Над овом светом водом.

Сахрањивање у „плавој гробници”

Ту на дну, где шкољке сан уморан хвата и на мртве алге тресетница пада, Лежи гробље храбрих, лежи брат до брата, Прометеји наде, апостоли јада. (...)

213

• Припреми питања на која

Saznaj vi{e...

желиш да добијеш одго­вор у филму, а затим у све­сци запиши шта је то ново што ти је филм открио о овом историјском догађају. Уколико ти се јаве недоумице, замоли наставника да их разјасни. Због чега филм носи овај назив? На крају, испри­чај које сцене су на тебе оста­виле најјачи утисак и због чега. Буди „активни посма­трач” овог историјског догађаја.

О повлачењу српске војске преко Ал­баније снимљен је од­ личан доку­мен­ тарно-играни филм „Где цвета лимун жут”, Здравка Шотре.

pr om

o

Обавезно га погледај на часовима са својим наставником.

Zanimqivost

Ed

uk a

На Крфу су током рата обновљене српске државне институције. Влада је би­ла сме­штена у хо­телу, а скупштина је засе­дала у уступ­љеној згради Народног позори­шта. Настављено је да се ради на стварању будуће државе. У лето 1917. године усво­јена је Крфска деклара­ ција – документ који је са­држао основе буду­ћег уређења нове државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Овај важан документ усвојили су представници Српске владе и Југословенског одбора. Острво Крф На Крфу су излазиле српске новине, а штам­па­не су и многе књиге и уџбеници за децу. Отворена је основна школа за 290 ученика и нижа гимназија са 120 ђака. Основана су и спортска друштва.

У време када су се српска војска и народ повлачили ка Албанији, црногорска војска водила је борбе са Аустроугарима. Најзначајнија битка одиграла се код места Мојковац на Божић 1916. године. Цр­ ногорском војском командовао је генерал Јанко Вукотић, који је за­ дао тежак ударац непријатељу. Ова битка омогућила је олакшано повлачење српској војсци која је кроз Црну Гору ишла према Ска­ дру. Ипак, црногорска престоница Цетиње била је освојена после сило­витог напада Аустроугара из Боке Которске. Краљ и влада пот­ писали су капитулацију. Никола Петровић је напустио земљу. Тиме је Црна Гора завршила своје учешће у рату. Један део црногорске вој­ ске придружио се српској на даљем путу кроз Албанију.

214

OKUPACIJA SRBIJe (1915 —1918)

pr om

o

После Макензенове офанзиве територија Србије је окупирана и подељена између Аустроугарске и Бугарске на три окупационе зоне. Северозападни део био је под аустроугарском, а северои­ сточни и јужни под бугарском управом. Већи део народа током ратних година остао је да живи на тлу Србије. Живели су веома тешко и били изложени страшном терору окупатора. Жене, деца и старци присиљивани су да раде најтеже по­ слове, а слати су и у логоре. Употреба српског језика и ћирилице била је строго забрањена у аустроугарској окупационој зони, где је наметнута употреба хрват­ ске латинице. Непријатељ је на све начине покушавао да код станов­ ништва уништи свест о на­ционалној припадности. Посебно су про­ гањали и убијали образо­вани део српског друштва. Ситуација је била нарочито тешка у бугарској окупационој зони, где је спровођена отворена бугаризација становништва. Због таквог стања почетком 1917. године избио је у јужној Срби­ ји Топлички устанак против бугарске власти, који је сурово угушен. Био је то једини пример побуне неког народа против окупатора то­ ком Првог светског рата.

Бугарски војници вешају цивиле бугаризација – наметање бугар­ског језика, културе, обичаја

Kqu~ne re~i

После опоравка на Крфу српска војска је реорга­ни­ зо­вана. Током пролећа и лета 1916. године она је преба­ чена на Солунски фронт, где су се већ налазили фран­ цуски и британски војници. Солунски фронт простирао се од ал­банске обале Јадранског мора до реке Струме у Македонији. Већ у јесен 1916. године дошло је до нових битака: Ср­би су неколико пута поразили бу­ гарску војску. Нај­познатија је била битка на Кајмакчалану, после које је ослобођен и град Битољ. Линија фронта померна је на север, а срп­ски војници су се после је­дне године из­ гнан­ства по­ново нашли на тлу своје отаџбине. Наредне две године на Солунском фронту није би­­­ло значајнијих дешавања.

– битка на Кајмакчалану – пробој Солунског фронта – капитулација Централних сила – српски губици у рату

Ed

uk a

SOLUNSKI FRONT (1916 —1918)

Војници на Солунском фронту

215

Saznaj vi{e...

Спомен-капела на Кајмакчалану

pr om

o

Кајмакчалан је највиши врх планине Ни­џе у да­ нашњој Северној Македонији. Битка на Кајмакча­ лану вођена је у септембру 1916. године. Остала је упамћена по надморској висини на којој је вођена и ве­ликом броју српских жртава. Прва српска арми­ја успела је да заузме врх Свети Илија, на висини од 2500 метара. Том приликом од бугарске ар­тиљерије стра­ дало је око 5000 Срба. На Кајмакчалану су, у знак сећања на ову битку, подигнуте спомен-капела и костурница у којој се налазе посмртни остаци палих бораца. На ка­пе­ли стоји посвета Александра Карађорђевића: „Мо­ јим див-јунацима, неустрашивим и вер­ним, који грудима својим отворише врата слобо­ди и осташе овде као вечни стражари на прагу отаџ­бине.”

Ed

uk a

Завршне борбе на овом ратишту почеле су у септембру 1918. го­ дине. Оне су у историји познате као пробој Солунског фронта. Мало ко од савезничких сила је тада могао да претпостави да ће ово споредно ратиште имати одлучујући утицај на исход Првог свет­ ског рата. Савезничка војска била је састављена од срп­ских, француских, енглеских, италијанских и грчких трупа и под заједничком командом француског генерала Франше д’Епереа. Пробој Солунског фронта почео је 15. сеп­ тембра. Под командом Живојина Мишића и Петра Бојовића српска војска је потпуно раз­ била непријатељску одбрану: прешла је реку Вардар и ослободила Скопље. Тиме је фронт био пробијен. На заповест регента Александра, Кајмакчалан пред пробој Солунског фронта српско напредовање настављено је несмање­ ном жестином. У незадрживом јуришу српска пешадија је за 45 дана прешла око 600 километара. Генерал Франше д’Епере записао је да ју је француска коњица „једва сустизала”. У војним извештајима остало је записано да српски одреди марширају и по 17 сати дневно и да бугарски војници пред њима беже и бацају оружје.

216

Солунац

Istaknute li~nosti

pr om

o

Бугарска је капитулирала 29. септембра. Била је ово вели­ ка победа за савезнике – из рата је избачена војска од 700 000 војника, а немачка команда је наредила опште повлачење. Не­ мачки цар Вилхелм II је у октобру 1918. године послао теле­ грам бугарском краљу следеће садржине: „Шездесет две хи­ љаде српских војника одлучило је рат. Срамота!” У борбама код Ниша четрдесет седам немачких батаљона није успело да заустави двадесет седам српских. Војвода Пе­ тар Бојовић савладао је Једанаесту немачку армију, исту ону која је 1915. године освојила Београд, и ослободио Лесковац, Пирот и Ниш. Након победа код Параћина и Крушевца, Срби су 1. новембра 1918. године ушли у Београд. Аустроугарска је 3. новембра морала да потпише капитулацију, а 11. новембра исто то учинила је и Немачка. Капитулацијом Не­ мачке завршен је Први светски рат.

Војвода Петар Бојовић

Ed

uk a

Петар Бојовић (1858–1945) био је официр српске и југословенске војске. Носилац је највиших српских и савезничких одликовања. Увр­ шћен је у ред највећих војсковођа Првог светског рата и српске ратне историје. У Првом светском рату био је командант Прве армије. Учествовао је у завршним операцијама Церске битке, повлачењу преко Албаније, пробоју Солунског фронта. Због ратних заслуга је у септембру 1918. го­дине добио чин војводе.

Iz istorijskih izvora После славног пробоја Солунског фронта, генерал Франше д’Епере је записао: „То су сељаци скоро сви, то су Срби, тврди на муци, трезвени, скромни, то су људи слободни, несаломиви, горди на себе и го­ сподари својих њива. Али, дошао је рат. И ето како су се за сло­ боду земље ти сељаци без напора претворили у војнике, нај­хра­ брије, најистрајније, најбоље од свих. То су те сјајне трупе, због којих сам горд што сам их ја водио, раме уз раме са војницима Француске, у победоносну слободу њихове отаџбине…” Генерал Франше д’Епере

217

Краљевина Србија је у Првом светском рату претрпела незапамћене губитке. Не зна се тачан број погинулих, али се процењује да је до краја рата страдало више од милион војника и цивила, што је било више од четвртине укупног броја становника. Стравичне последице оваквог стра­ дања, с којим не може да се упореди ниједна дру­ га земља, осетиће се у наредним временима.

pr om

o

Зејтинлик – српско војно гробље у Солуну

Ed

август 1914. Церска битка

uk a

новембар 1915 –фебруар 1916. Повлачење преко Албаније

1914.

1915.

1916.

септембар 1918. Пробој солунског фронта

1917.

1918.

септембар 1916. Битка на Кајмакчалану

децембар 1914. Колубарска битка

218

децембар 1918. Проглашење Краљевине СХС

Proveri nau~eno 1. Аустроугарска је 28. јула 1914. године објавила рат Србији. Ко је био врховни командант српске, а ко аустроугарске војске?

2. Повежи битку са временом одигравања и главнокомандујућим официром. август 1914. године Живојин Мишић Церска битка децембар 1914. године

pr om

3. Објасни појмове: каплар и регент.

Степа Степановић

o

Колубарска битка

4. Заокружи слово испред тачне тврдње.

uk a

а) На крају 1914. године Србија је била поражена од аустроугарске војске. б) Аустроугарски војници чинили су незапамћене злочине над српским становништвом. в) Амерички новинар Џон Рид и швајцарски криминолог Арчибалд Рајс били су главни страни извештачи са Балканског ратишта. г) Почетком 1917. године Србијом је завладала епидемија пегавог тифуса.

Ed

5. Ко су били 1300 каплара?

6. Током Првог светског рата са својом великом храброшћу истакло и неколико жена. Шта си о њима запамтио/ла?

7. Заокружи слово испред тачних тврдњи. а) У новембру 1915. године почела је Аустроугарска офанзива на Србију. б) Јединицом за одбрану Београда у јесен 1915. године командовао је мајор Драгутин Гавриловић. в) И поред храбре одбране, Београд је пао у руке непријатељу. г) Српска влада морала је крајем године да потпише капитулацију.

219

8. Објасни шта је Албанска голгота? Како је до ње дошло?

9. У чему је био значај Мојковачке битке?

10. Изабери тачан одговор. Савезници су почетком 1916. године помогли пребацивање српске војске из Албаније на острво: а) Крит;

б) Крф;

в) Кос.

o

11. Јонско море је током Првог светског рата постало познато и као „плава гробница”. Објасни шта то значи.

pr om

12. Опиши живот у окупираној Србији у периоду 1915–1918. године.

13. Подвуци нетачне делове текста.

uk a

Српска војска је доспела на Солунски фронт 1916. године. Исте годи­ не на Кајмакчалану претрпела је тежак пораз од бугарске војске. У јесен 1918. године почео је пробој солунског фронта. Најзаслужнија за успехе у овој операцији била је савезничка француска војска. У октобру 1918. године ослобођен је Београд, а Немачка је потписала капитулацију 11. новембра исте године.

Ed

14. Графикон приказује војне губитке држава Антанте у процентима. Пажљиво анализирај графикон, затим одговори на питања.

Британско царство 16%

Италија 12% Србија 8% Румунија 6%

Француска 25% Руско царство 30%

Војни губици у I светском рату (Снаге Антанте) Сједињене Државе 2% остали 1%

а) Која држава је имала највише жртава у Првом светском рату? б) Која чланица Антанте је имала најмање жртава у рату? в) Који је проценат од укупног броја жртава имала Србија?

220

SADA ZNA[...

• Борба за колоније у Африци и Азији довела је до стварања два војно-политичка савеза: Тројног савеза (Централне силе) и Антанте, који су се наоружавали и спремали за рат. Бројне међународне кризе и ратни сукоби на почетку 20. века довешће до рата светских разме­ ра.

pr om

o

• На пољу науке, културе и уметности, као и у свакодневном животу, долази до великог напретка. Светски познати научници и уметници стварају своја најзначајнија дела. Личности које су обележиле ово раздобље су Никола Тесла, Михајло Пупин, Алберт Ајнштајн, Пјер и Марија Кири, Пабло Пикасо и многи други.

• Долазак Петра I Карађорђевића на српски престо доводи до великих друштвених и политичких промена. Демократизација друштва, раз­ вој парламентаризма, промена спољне политике и почетак сарадње са Великом Британијом, Француском и Русијом само су неке од њих.

Ed

uk a

• У два балканска рата (1912–1913) Србија се успешно борила: у Првом против Турака, у Другом против Бугара. Највећи део Балканског по­ луострва коначно је ослобођен од турске власти. Српско становни­ штво са тих простора ушло је у састав Краљевина Србије и Црне Горе. Успостављене су трајне границе из­међу балканских држава.

• Први светски рат (1914–1918) био је највећи ратни сукоб у светској историји до тада. Савременици су га називали Великим ратом. По­ вод за рат био је Сарајевски атентат, а узроци рата лежали су у полити­чком, војном и економском сукобу великих сила.

• Србија се храбро борила у рату на страни Антанте. Ратовала је да би одбранила своју територију и државну независност. Истовреме­ но, борила се и за ослобођење својих сународника који су живели у Ау­строугарској.

• Србија је у Првом светском рату изгубила око једну четвртину ста­ новника, што није био случај ни са једном другом земљом.

221

uk a

Ed o

pr om

Spisak izvora i literature Ф. Аријес, Ж. Диби, Историја приватног живота, Београд 2002. А. Веселиновић, Р. Љушић, Српске династије, Нови Сад 2001. М. Војводић, Србија у међународним односима крајем 19. и поч. 20. века, Београд 1988. М. Гавриловић, Милош Обреновић, Београд 1908. Д. Живојиновић, Успон Европе, Нови Сад 1985.

o

Ж. Годшо, Револуције 1848, Београд 1987.

pr om

Историја народа Југославије (књ. 3–5), Београд 1981, 1983, 1993. Г. Јакшић, Европа и васкрс Србије (1804–1834), Београд 1933. С. Јовановић, Вођи француске револуције, Београд 1920. С. Јовановић, Уставобранитељи, Београд 1921.

С. Јовановић, Друга влада Милоша и Михаила, Београд 1923. С. Јовановић, Влада Милана Обреновића, Београд 1926. Вук Ст. Караџић, Историјски списи, Београд 1969.

uk a

Казивања о српском устанку 1804, Београд 1980. (приредила Д. Самарџић)

В. Крестић, Историја Срба у Хрватској и Славонији (1848–1914), Београд 1991. Л. Ранке, Српска револуција, Београд 2002.

Ed

Р. Љушић, Историја српске државности, Београд 2001. Р. Мантран, Историја Османског царства, Београд 2002. Ч. Попов, Грађанска Европа, 1–2, Нови Сад 1989. В. Поповић, Источно питање, Београд 1996. Ј. Продановић, Уставни развитак и уставне борбе у Србији, Београд 1936. Џ. Рид, Рат у Србији 1915, Цетиње 1975. В. Савић, Карађорђе. Документи, Горњи Милановац 1988. Р. Самарџић, Писци српске историје, Београд 1976. А. Џ. П. Тејлор, Борба за превласт у Европи 1848–1918, Сарајево 1968. А. Џ. П. Тејлор, Хабзбуршка монархија 1809–1918, Београд 2001. Х. Хердер, Европа у деветнаестом веку (1830–1880), Београд 2003.

223

uk a

Ed o

pr om