Историја, уџбеник са одабраним историјским изворима за седми разред основне школе

Page 1

МИЛИЦА ОМРЧЕН НЕВЕНА ГРБОВИЋ

7

TA L

ISTORIJA

ED

U

KA

-P

O

R

УЏБЕНИК СА ОДАБРАНИМ ИСТОРИЈСКИМ ИЗВОРИМА ЗА СЕДМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ


Главни уредник Одговорна уредница Предметна уредница Рецензенти

ИСТОРИЈА

Уџбеник са одабраним историјским изворима за седми разред основне школе Проф. др Бошко ВЛАХОВИЋ Доц. др Наташа ФИЛИПОВИЋ Др Моња ЈОВИЋ Др Биљана СТОЈИЋ, научни сарадник, Историјски институт, Београд

TA L

МИЛИЦА ОМРЧЕН НЕВЕНА ГРБОВИЋ

R

Татјана СТЕВАНОВИЋ, наставница историје, ОШ „Владислав Рибникар”, Београд

Илустрације Лекторка

Марио ЛАМПИЋ

Младен АНЂЕЛКОВИЋ

Јована ВЛАИСАВЉЕВИЋ ЕДУКА д.о.о. Београд Ул. Змаја од Ноћаја 10/1 Teл./факс: 011/3287 277; 3286 443; 2629 903 Сајт: www.eduka.rs; имејл: eduka@eduka.rs

U

Издавач

-P

Дизајн

Др Милена ПАНИЋ

KA

Израда карата

ED

За издавача

O

Душица БИШЕВАЦ, професорка историје у XIII београдској гимназији, Београд

Проф. др Бошко ВЛАХОВИЋ, директор Штампа _____________ Издање _____________ Тираж _____________


TA L

SADR@AJ

I ОСНОВИ ПРОУЧАВАЊА ПРОШЛОСТИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 7 У наредном поглављу сазнаћеш.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

7

R

1. Основне одлике новог века (од почетка индустријске револуције до завршетка Првог светског рата) . . . . . . . . . .8 .8

2. Историјски извори за изучавање историје новог века . . 14

O

. САДА ЗНАШ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .17

-P

II ЕВРОПА, СВЕТ И СРПСКИ НАРОД НА ЕВРОПА, СВЕТ И СРПСКИ НАРОД НА ПОЧЕТКУ ИНДУСТРИЈСКОГ ДОБА до средине 19. века . . . 19 ПОЧЕТКУ ИНДУСТРИЈСКОГ ДОБА  до средине 19. до средине 19.

KA

У наредном поглављу сазнаћеш. сазнаћеш. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ..19 1. Индустријска револуција . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ..20 2. Америчка револуција (1775–1783) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .24 3. Француска револуција (1789–1799). . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30

U

4. Наполеоново доба . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .39 5. Култура и свакодневни живот до средине 19. века . . . . . .48

ED

6. Источно питање и балкански народи . . . . . . . . . . . . . . . . .52 7. Српски народ под османском и хабзбуршком влашћу . . . .56 8. Српска револуција (1804–1835) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .64 9. Први српски устанак (1804–1813) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65

10. Други српски устанак (1815) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .74 11. Настанак и развој Кнежевине Србије . . . . . . . . . . . . . . . . 78 12. Владавина уставобранитеља (1842–1858) . . . . . . . . . . . . . .86 13. Црна Гора у доба владичанства. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .90 САДА ЗНАШ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .93

3


III ЕВРОПА, СВЕТ И СРПСКИ НАРОД У ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ 19. ВЕКА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95 У наредном поглављу сазнаћеш. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .95 1. Револуције 1848–1849. године . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .96 2. Настанак модерне Италије и Немачке . . . . . . . . . . . . . . . .100 3. Успон САД и грађански рат (1861–1865). . . . . . . . . . . . . .106

TA L

4. Промене у привреди, култури и друштву у другој половини 19. века . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .111 5. Србија за време владавине Михаила Обреновића. . . . . 120 6. Србија за време владавине Милана Обреновића. . . . . . 124 7. Србија за време владавине Александра Обреновића . . .132

R

8. Црна Гора на путу ка независности . . . . . . . . . . . . . . . . . .137 9. Положај Срба под османском и хабзбуршком влашћу . .140

O

САДА ЗНАШ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .147

-P

IV ЕВРОПА, СВЕТ И СРПСКИ НАРОД НА ПОЧЕТКУ 20. ВЕКА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . НА ПОЧЕТКУ 20. ВЕКА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149

KA

У наредном поглављу сазнаћеш. сазнаћеш . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149 1. Међународни односи и кризе . у другој половини 19. и почетком 20. века . . . . . . . . . . . .150

ED

U

2. Наука, култура, и свакодневни живот на почетку 20. века . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 156 3. Краљевина Србија до почетка Првог светског рата . . . .162 4. Друштвени и културни развитак у Србији почетком 20. века . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .168 5. Црна Гора до почетка Првог светског рата . . . . . . . . . . 174 6. Срби у Османском царству и Аустроугарској до почетка Првог светског рата . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 177 7. Балкански ратови (1912–1913). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .180 8. Први светски рат (1914–1918) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .187 9. Србија и Црна Гора у Првом светском рату. . . . . . . . . . .201

САДА ЗНАШ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .219 СПИСАК ИЗВОРА И ЛИТЕРАТУРЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .221

4


VODIÅ KROZ UXBENIK Kqu~ne re~i

TA L

садржаје.

Iz istorijskih izvora

Делови историјских извора на основу којих долазимо до сазнања о прошлости. прошлости.

Istaknute li~nosti

-P

O

непознати појмови – издвојене и објашњене непознате речи у делу текста где се први пут помињу

обрађене и научене • Питања која се односе на већ обрађене

R

– На почетку сваке лекције скрећу пажњу на најважније појмове, појаве и личности.

Podseti se>

KA

Издвојени делови текста о најважни­ јим историјским личностима те епохе.

U

Saznaj vi{e...

ED

Додатни подаци, линкови, садржаји и задаци намењени надаренијим учени­

цима.

Proveri nau~eno 1. Питања и задаци на крају сваке лекције за проверу знања.

Zanimqivost Издвојени делови текста, садрже разне интересантне податке везане за лекцију.

Anegdota Духовити детаљи из живота познатих личности.

SADA ZNA[... • На крају сваког поглавља (те­ ме), кратка систематизација градива.

5


TA L

R

O

-P

KA

U

ED


KA

-P

O

R

TA L

I OSNOVI PROU^AVAWA PRO[LOSTI

U

U NAREDNO NAREDNOM M POGLAVQU SAZNA]E[>

ED

• koji istorijski period }e{ izu~avati ove {kolske godine< • za{to se pronalazak parne ma{ine smatra revolucionarnim otkri}em<

• koje su jo{ revolucije obele`ile ovo razdobqe i kako su one promenile svet<

• koja nau~na i tehni~ka otkri}a su unapredila dru{tveni razvoj< • kako je, i pored sveop{teg napretka, svet bio uvu~en u najve}i ratni sukob do tada<

• na osnovu ~ega su istori~ari do{li do svih ovih podataka.


1. OSNOVNE ODLIKE NOVOG VEKA (OD PO^ETKA INDUSTRIJSKE REVOLUCIJE DO ZAVR[ETKA PRVOG SVETSKOG RATA) Kqu~ne re~i

Podseti se>

TA L

индустријска револуција грађанске револуције национални покрети колонијална освајања и империјализам – Први светски рат – друштво

• Наброј основне историјске периоде.

• Који догађај је узет да означи почетак новог века?

R

– – – –

3500. г. пре н.е.

ED

U

KA

-P

O

У овој школској години изучаваћеш историју новог века од почетка индустријског доба до завршетка Првог светског рата. Овај период обухвата време од друге половине 18. века до 1918. године.

3000. г. пре н.е.

8

Први светски рат

1492. г. 15. век

Oткриће Америке

476. г.

пад Западног римског царства

2000. г. пре н.е.

СТАРИ ВЕК ИСТОРИЈА

1914–1918. г.

Ватова парна половина машина 18.века

1000. г. пре н.е.

1. г.

V век

1000. г.

2000. г.

СРЕДЊИ ВЕК НОВИ ВЕК

САВРЕМЕНО ДОБА


TA L

Нови век је период који је започео значајним открићима у области науке и технике и упознавањем људи са својом планетом. Овај период обележиле су владавине појединих владара који су имали огромну моћ и утицај. Долази до развоја и јачања градова и грађанства и до великих промена у начину производње. Такође, на пољу културе и уметности, као и на подручју вере и цркве десиле су се веома значајне промене.

Podseti se>

O

Најважније техничко откриће (пол. 15. века) и његов проналазач:

ED

U

KA

-P

Значајни морепловци:

R

• Слике које следе треба да те асоцирају на познате личности, изуме, културне покрете који су обележили почетак новог века. века. Испод слика упиши о коме/чему је реч. Усмено објасни због чега су ове лично личности, проналасци и појаве значајни.

Најпознатији научници (астрономи):

9


Начин производње:

TA L

Име владара и тип владавине:

KA

-P

O

R

Верски покрет и име реформатора:

ED

U

Име дела, аутора и уметничког правца:

10


INDUSTRIJSKA REVOLUCIJA

O

GRA\ANSKE REVOLUCIJE I NACIONALNI POKRETI

R

TA L

Почетак индустријске револуције означио је проналазак и усавршавање парне машине (Џејмс Ват). Она је омогућила пре лазак са ручне на машинску производњу и настанак пр­ вих фабрика. Машине су у наредним деценијама своју примену нашле и у рударству, саобраћају и пољопривреди. Индустријска револуција дра­ стично је променила начин живота, допринела масовном досељавању људи из села у градове, општем порасту броја становништва (у Европи и Северној Америци) и бољим условима живота. Фабрика из 19. века Индустријско доба утицало је на јачање грађан­ ства и појаву новог друштвеног слоја – радничку класу. Зато инду­ стријска револуција представља велику прекретницу у историји.

ED

U

KA

-P

Упоредо са индустријском револуцијом одвијале су се и грађан ске револуције.. Њихови циљеви били су усмерени на рушење апсолути­ зма и феудалног поретка и борба за слободу и једнакост грађана, поштовање закона, слободу говора. Током последњих деценија 18. и у првој половини 19. века догодиле су се бројне револуције, али светски значај имале су Америчка (1775–1783) и Француска револуција (1789–1799). нација – заједница људи који Деветнаести век се често назива и веком нација. Током овог раздоб­ говоре истим језиком, имају ља многи народи Европе водили су борбу за ослобођење од туђинске заједничку прошлост, културу, власти и стварање националних држава. Тако су у другој половини обичаје и живе на одређеном простору 19. века настале Краљевина Италија (1861) и Немачко царство (1871). Током овог периода балкански народи водили су тешку и дуготрајну борбу против Османског царства. Прва се за своју независност изборила Грчка (1830). Борба српског народа за ослобођење од Турака почела је Првим српским устанком (1804–1813) под вођством Карађорђа. Она се наставила у Другом српском устанку (1815) за време Милоша Обреновића и његових наслед­ ника. Коначно, на Берлинском конгресу 1878. го­ дине призната је независност Кнежевине Србије. Исте године независност су добиле Црна Гора Грчки рат за независност и Румунија, а 1908. године и Бугарска.

11


KOLONIJALNA OSVAJAWA I RATOVI

TA L

империјализам – тежња за освајањем других народа и иско­ ришћавање њихових природних богатстава и радне снаге

Колонијална освајања и супарништво међу најмоћнијим држа­ вама једно су од главних обележја друге половине 19. и почетка 20. века. Велике силе групишу се у два војно­политичка савеза: Тројни савез (Немачка, Аустроугарска и Италија) и Антанта (Велика Брита­ нија, Француска и Русија). Њихови супротстављени интереси и империјалистичке тежње условиће избијање Првог светског рата 1914. године.

-P

O

R

На промене граница у Европи и наста­ јање нових држава утицали су бројни рато­ ви. Најзначајнији су били Наполеонови ра­ тови (1799–1815), Кримски рат (1853–1856), Грађански рат у САД (1861–1865), Српско Српско­ ­турски урски ратови (1876–1878) и Руско­турски рат (1877–1878), Балкански ратови (1912– –1913). Крај ове епохе обележио је највећи ратни сукоб у дотадашњој историји чове­ чанства – Први светски рат (1914–1918).

KA

Први светски рат, британски војници на фронту

Индустријска и грађанске револуције донеле су огромне дру­ штвене промене у државама Европе и Северне Америке. Током 19. и почетком 20. века грађанство је водило борбу за основна људска и грађанска гр грађанска права, ађанска прво гласа и слободу политичког деловања. Ра­ дничка класа се упорно борила за осмочасовно радно време, боље услове рада, право на здравствену заштиту и образовање. Јавља­ ју се и покрети који се боре за бољи положаја жена и њихово би­ рачко право. У другој половини 19. и почетком 20. века свет је кренуо пу тем општег напретка. То се огледало у проналасцима нових машина, но­ вих извора енергије и сировина. Огромном брзином напредују же­ лезнички и поморски саобраћај, а од 20. века започиње развој ва­ здухопловства. Бројни научни и технички проналасци променили су живот људи: откриће громобрана, рендгенских зрака, наизменичне струје, вакцине против беснила, динамита, сијалице, телефона, филма и

U

• Појам људска људска и и

ED

грађанска права грађанска права базиран је на иде­ иде­ ји да сви људи имају универзал­ на природна права. Размисли и поразговарај са наставником на која права се то односи. 12

DRU[TVENI RAZVOJ


R

Proveri nau~eno

TA L

многих других. Немерљив допринос науци дали су и Чарлс Дарвин, Никола Тесла, Алберт Ајнштајн, Пјер и Марија Кири, Михајло Пу­ пин. У већини земаља Европе уведено је обавезно основно образо­ вање. Главни центри науке, културе и високог образовања били су универзитети. Побољшање услова живота и продужавање животног века огле­ дало се у начину становања, исхрани, хигијени, здрављу. Велики градови нису били само индустријски центри већ и средишта кул­ туре, науке и образовања. Живот на селу и даље је био веома тежак, а напредак спор. Сеоско становништво је већином било сиромашно и необразовано. То је проузроковало селидбу у градове. Тако је по­ четком 20. века у свету било 16 милионских градова, од тога 12 у Европи и један у САД (Њујорк).

1800. г.

1900. г.

-P

1700. г.

2000. г.

KA

1600. г.

O

1. Обележи на временској линији део нововековног раздобља који ћеш изучавати у овој школској години.

2. У чему је значај Индустријске револуције? 3. Зашто се 19. век назива и веком нација?

U

4. Заокружи тачан одговор.

ED

Друштвени слој који је током новог века доживео највећи напредак јесте: а) племство

б) грађанство в) свештенство г) сељаштво

5. Објасни како су неки технички проналасци променили свакодневни живот људи. 13


2. ISTORIJSKI IZVORI ZA IZU^AVAWE ISTORIJE NOVOG VEKA Kqu~ne re~i

Podseti se>

TA L

– материјални извори – писани извори – аудио-визуелни извори

• Шта су историјски извори и како их делимо?

R

Један од најзахтевнијих задатака у истраживању прошлости јесте проналажење и избор историјских извора, процена њихове веродо­ стојности и важности и њихово критичко тумачење.

O

MATERIJALNI IZVORI

ED

U

KA

-P

За проучавање периода од индустријске револуције до заврше­ тка Првог светског рата велики значај имају материјални извори. Већину можемо видети на локалитетима на којима су настали као што су разне грађевине (утврђења, палате, зграде, цркве) и споме­ ници. Симболом индустријског доба сматра се Ајфелова кула у Па­ ризу (1889).

Zanimqivost Ајфелова кула у Паризу подигнута је за отварање светске изложбе 1889. годи­ не. Направљена је од челика, висине 300 метара и до 1930. године била је највиша грађевина на планети. Одмах по изград­ њи наишла је на бројне критике. Умет­ нички свет Париза је сматрао да кула наружује град и називао је „трула ули­ чна светиљка”, а многи грађани су захте­ вали да се та „гомила гвожђа” поруши. Данас је то једно од ремек­дела светске архитектуре. Ајфелова кула у Паризу, 1889.

14


Остали материјални извори – оружје, уметничка дела, новац, одећа, накит, предмети из свакодневног живота чувају се у музејима широм света. Најпознатији музеји са богатим збиркама из овог пе­ риода су Лувр и музеј Орсеј у Паризу, Британски музеј и Музеј науке у Лондону, Метрополитен у Њујорку. У нашој земљи (у Београду) то су Народни музеј, Етнографски и Војни музеј, Конак кнегиње Љубице и други.

TA L

PISANI IZVORI устав – највиши правни документ у једној држави декларација – објава, проглас

хатишериф – највиши правни пропис у Османском царству са султановим потписом

ED

U

KA

-P

O

R

Писани извори су најзначајнији за утврђивање и разумевање историјских догађаја. За период који се изучава у овом разреду нај­ важнија су документа – устави, декларације, закони, мировни мировни споразуми, разни државни и војни списи који се углавном чувају у архивима. Најзначајнија документа су: Декларација о независности САД (1776) којом је тринаест северноамеричких колонија прогласило независност, француска Декларација о правима човека и грађанина (1789) која садржи одредбе о основним људским и грађанским пра­ вима, Устав САД (1787), први грађански устав у свету који са изве­ сним изменама важи и данас, француски Устав из 1791. којим је ограничена краљевска власт, и Грађански законик (1804), познатији као Наполеонов кодекс, који уређује основна грађанска права. Ва­ жан документ за већину европских земаља биле су одлуке Бечког конгреса (1815) којима се успоставило територијално и правно ста­ ње које је постојало пре Наполеонових ратова. За српску историју највећи значај имају: Хатишериф из 1830. и Хатишериф из 1833. године којима је Кнежевина Србија добила аутономију у оквиру Османског царства и територијално прошире­ ње, Сретењски устав (1835), први устав кнежевине Србије и један од најстаријих демократских устава у Европи, Гра­ ђански законик (1844) којим су утврђена основна права гра­ ђана по угледу на развијене европске државе и Начертаније (1844), програм српске државне политике. У другој полови­ ни 19. века најзначајнији је споразум потписан на Берлин­ ском конгресу (1878) којим је Србији потврђена независност и територијално проширење. Током Првог светског рата издата је Нишка декларација (1914) којом су прокламовани ратни циљеви Србије, затим Крфска декларација (1917) ко­ јом су потврђени ови циљеви и донета одлука о стварању нове државе, а значајна је и Прокламација о стварању Кра­ љевине Срба, Хрвата и Словенаца (1918). Српски грађански законик, 1844.

15


Сликовни извори – илустрације, фотографије, ка рикату ре и мапе драгоцено су сведочанство о прошлости дру ге половине 19. и почетка 20. века.

AUDIO-VIZUELNI IZVORI

O

R

TA L

У аудио­визуелне изворе убрајају се звучни и видео-записи део-записи из прошлости. Они представљају важан историјски извор за крај 19. и 20. век. Филмске камере забележиле су неке од најзначајнијих дога­ ђаја – први лет браће Рајт (1903), крунисање краља Петра I Карађор­ ђевића (1904), испловљавање чувеног брода Титаник (1912), многе битке и догађаје из Балканских ратова и Првог светског рата. Закључујемо да су историјски извори за период од индустријске револуције до завршетка Првог светског рата веома бројни и разно­ врсни. Они сведоче о свим областима људског живота, пружају ин­ формације и омогућавају објективно сагледавање ове епохе.

-P

Zanimqivost

Карикатура је настала још у 17. веку, али захваљујући техникама штампе процват доживљава у 19. веку. Она кроз цртеж на специфи­ чан начин коментарише коментарише друштвене појаве, догађаје или личности. Најзаступљенија Најзаступ љенија је била у новинама и часописима, а слично је и да­ нас. Карикатура често говори више од речи.

U

KA

Кина, посластица великих сила (крај 19. века)

Proveri nau~eno

ED

1. Повежи појмове са њиховим значењем стављањем одговарајућег слов слова на празну линију.

16

а) устав

____ највиши правни пропис у Османском царству са султановим потписом

б) декларација

____ законик

в) хатишериф

____ објава, проглас

г) кодекс

____ највиши правни документ у једној држави


2. Заокружи слово испред тачног одговора. Који документ из 19. века је био најважнији за Кнежевину Србију? а) одлуке Бечког конгреса

б) Нишка декларација

в) одлуке Берлинског конгреса

г) Наполеонов кодекс

TA L

3. У овом задатку дат је пример фотографије као сликовног извора. Ова фотографија снимљена је почетком 20. века у Њујорку и приказује једну радничку породицу. Шта све на њој можеш да уочиш?

O

R

а) Како изгледа стан у коме они живе? б) Наведи неколико детаља са слике који указују на лоше услове живота. Размисли зашто су ове посуде на поду.

-P

SADA ZNA[... • Ове школске године изучаваћеш историју новог века од индустријске

KA

ED

U

револуције (половина 18. века) до краја Првог светског рата (1918). Крај 18. и 19. век обележиле су грађанске револуције (најзначајније су Америчка и Француска) које су укинуле апсолутизам и феудализам, а донеле слободу и једнакост грађана пред законом. Национални покрети европских народа (Италијани, Немци, Срби) довели су до стварања њихових независних држава. Бројни ратови – Наполеонови, Кримски рат, Грађански рат у САД, Бал­ кански ратови, Први светски рат обележили су овај историјски период. У другој половини 19. и почетком 20. века свет је закорачио путем оп­ штег напретка. То се огледало у развоју индустрије и саобраћаја, бројним научним и техничким проналасцима, напретку образовању и градова. Поред грађанства, важну улогу у борби за побољшање свог друштвеног положаја и услова живота и рада имала је радничка класа. Период од индустријске револуције до завршетка Првог светског рата обилује разноврсним историјским изворима (материјални, писани, сли­ ковни и аудио­визуелни). Они сведоче о свим областима људског живота, пружају информације и омогућавају објективно сагледавање ове епохе.

• • •

17


TA L

R

O

-P

KA

U

ED


KA

-P

O

R

TA L

II EVROPA, SVET I SRPSKI NAROD NA PO^ETKU INDUSTRIJSKOG DOBA (do sredine 19. veka)

kada je nastala parna ma{ina< kako je nastala ameri~ka nacija<

ED

• • • • • • • • •

U

U NAREDNO NAREDNOM POGLAVQU SAZNA]E[>

{ta zna~i revolucionarni pokli~ “Liberté, “ égalité, fraternité”< kako je “mali kaplar” sa Korzike zavladao Evropom< zbog ~ega se 19. vek smatra vekom nacija< kako je `iveo srpski narod pod tu|inskom vla{}u< na koji na~in su se Kara|or|evi hrabri ustanici borili s Turcima< kako je Srbija od osmanske provincije postala autonomna kne`evina< kako je `ivelo stanovni{tvo Crne Gore do polovine 19. veka.


1. INDUSTRIJSKA REVOLUCIJA Kqu~ne re~i

1800. г.

1900. г.

Револуција у најширем смислу представља велике, корените промене постојећег стања. Индустријска револуција била је велика прекретница у истори­ ји. Она је означила прелазак са ручне на машинску производњу производњу. Индустријска револуција обележила је европски развој у другој по­ ловини 18. и првој половини 19. века. Свет у коме данас живимо много тога дугује настанку и развоју индустрије. Овај процес почео је у Енглеској у другој половини 18, да би се почетком 19. века проширио на Европу и Северну Америку. Напредак индустрије утицао је на развој саобраћаја, рударства, пољопривреде, али и на напредак градова и промене у начину живота.

U

KA

-P

којој машине и друга постројења прерађују сировине у готове производе

1700. г.

R

индустрија – грана привреде у

1600. г.

TA L

револуција индустријска револуција Џејмс Ват парна машина Џорџ Стивенсон фабричка производња раднички штрајкови

O

– – – – – – –

Током 18. века број становника у земљама западне Европе нагло се повећао, нарочито у Енглеској, Француској и Низоземској. Пораст становништва захтевао је и повећање производње свих врста роба. Показало се да се у мануфактурама производило споро и да коли­ чине робе нису могле да задовоље потребе становништва. Људи су тако почели да трагају за новим техничким решењима и новим изворима енергије који ће заменити људски рад. Проблем је решио шкотски инжењер Џејмс Podseti se> Ват који је 1769. године патентирао прву парну машину чија је употреба била могућа у различитим областима. Како је функционисала Његов генијални проналазак омогућио је прелазак са ру­ мануфактурна производња? чне на машинску производњу. Овај догађај означио је почетак индустријске револуције.

ED

PARNA MA[INA

20


Zanimqivost

Ватова парна машина

Istaknute li~nosti

TA L

Парна машина представља, заправо, мотор који пре­ твара топлотну енергију водене паре у механички рад, најчешће у ротационо кретање. Машина има котао у коме се вода загрева до кључања и претвара у пару (као извор топлоте најчешће се користио угаљ или дрва). Пара се под притиском шири и делује на клип, чије даље покретање окреће точак или други део машине.

Џејмс Ват

KA

-P

O

R

Џејмс Ват (1736–1819) рођен је у Шкотској и радио је на Уни­ верзитету у Глазгову. Скоро две године је интензивно усавршавао парну машину и њену ефикасност. Тако је настала Ватова парна машина. Убрзо је нашао партнера са којим је основао прву фирму за њихову производњу. Како би својим купцима предочио колико коња може да замени једна његова машина, Ват је увео и јединицу „коњска снага” (КС). За своје животно дело Џејмс Ват је добио бројна признања. Њему у част, јединица за снагу добила је назив ват (W).

ED

U

Веома брзо парне машине су нашле примену, нарочито у рударству и производњи текстила. Власници мануфактура почињу да уводе машине и оне се постепено претварају у фабрике. Истовремено потражња за гвожђем и угљем нагло се повећава. Било је неопхоно обезбедити транспорт ових сировина, али и превоз људи и робе. Тако је парна машина условила унапређење саобраћаја.

RAZVOJ SAOBRA]AJA

Почетком 19. века појавили су се бродови на парни погон. Први паро­ брод под именом „Клермонт” запловио је реком Хадсон у САД 1807. године. Парна машина је окретала точкове са лопатицама које су покретале брод. Је­ дан од најзначајнијих догађаја у помор­ ском саобраћају било је успостављање прекоокеанске линије између Европе и Америке (1837).

Први пароброд (Клермонт, 1807.)

• Сети се како се звао један од највећих

пароброда који је потонуо на својој првој пловидби 1912. године. 21


пруга у Србији изграђена је 1884. године и повези­ вала је два најве­ ћа српска града. О којим градо­ вима је реч?

TA L

• Прва железничка

Хиљадама година најбржи вид транспорта на Земљи била је коњска запрега. Зато је праву револуцију у саобраћаја изазвао про­ налазак парне локомотиве. Њу је конструисао енглески инжењер Џорџ Стивенсон 1814. године. Могла је да се креће брзином од око 20 километара на сат, а касније и брже. Прва железничка пруга изграђена је 1825. године између енглеских градова Стоктона и Дар­ лингтона. Током 19. века мрежа железничких пруга шири се у Евро­ пи и Северној Америци, нарочито у индустријски развијеним обла­ стима јер су омогућавале брз и јефтин транспорт. Током индустријске револуције појавили су се многи важни изу­ ми који се користе и данас. Најзначајнији су громобран (Бенџамин Френклин), Брајева азбука (Луј Брај) – писмо за слепе, телеграф (Семјуел Морзе) – служи за пренос порука на великој удаљености, фотографски апарат (Луј Дагер) и многи други.

R

POLO@AJ FABRI^KIH RADNIKA

KA

-P

O

Индустријска револуција утицала је на пораст производње, али је донела и велике промене у друштвеним односима. У првој поло­ вини 19. века у државама западне Европе и Северне Америке отвара се све више фабрика, па су потребе за радном снагом биле све веће. Сеоско становништво почиње масовно да се досељава у индустријске центре у потрази за послом и бољим условима живота. Ипак, живот фабричких радника био је веома тежак. Радили су и до 16 сати днев­ но шест дана недељно и били су слабо плаћени. Услови у којима су

Zanimqivost

ED

U

Брза индустријализација утицала је да многе занатлије у Енглеској остану без посла. То се на­ рочито осетило у текстилној производњи где је дошло до масовног увођењa машина па су се по­ требе за ткачким радницима значајно смањиле. Незадовољни оваквом ситуацијом, радници су започели протест. Верујући да су машине главни кривци за њихово стање, почели су да их ломе и да уништавају фабрике. Сматра се да је побуна почела 1811. године у Нотингему када је радник Нед Луд сломио свој разбој. Његови следбеници Лудити су зато названи лудити. С обзиром да се њихов покрет распламсавао, енглеска влада била је принуђена на драстичне мере како би заштитила фабрике. Уз помоћ војске демонстранти су похватани и већина је осуђена на смрт вешањем или на доживотно прогонство.

22


обављали посао били су веома лоши. Радници су се суочавали са честим повредама и болестима због удисања отровних испарења и прашине. Поред тога, многи власници фабрика и рудника су запо­ шљавали и децу. Она су радила лакше послове, а била су плаћена знатно мање него одрасли. Безобзирно искоришћавање и тешки усло­ ви живота радника проузроковали су бројне протесте и штрајкове.

штрајк – организована обуста­

ва рада због неповољних услова

1. Објасни појам: индустријска револуција.

TA L

Proveri nau~eno

2. Заокружи тачан одговор. Почетак индустријске револуције означио је проналазак: б) телеграфа

в) парне машине

R

а) парне локомотиве

O

3. Објасни какав је био положај фабричких радника у првој половини 19. века. 4. Зашто су лудити уништавали фабричке машине?

Луј Дагер

KA

Џорџ Стивенсон

-P

5. Повежи линијама личности са њиховим проналасцима: парна машина громобран

Бенџамин Френклин

локомотива

Џејмс Ват

фотографски апарат

ED

U

6. Пажљиво погледај табелу, па одговори на питања.

Број становника у највећим градовима Велике Британије током индустријске револуције Градови

1750. г.

1801. г.

1861. г.

а) Који град је имао највећи н број Бирмингем 24 000 74 000 296 000 ста станов новника и 1801. и 1861. новника Бристол 45 000 64 000 154 100 године? Ливерпул 22 000 80 000 443 900 б) У ком граду се у периоду од Лондон 675 000 959 000 2 804 000 1750. до 1801. године број Манчестер 18 000 90 000 338 300 становника увећао пет пута? в) Размисли шта је највише допринело порасту броја становника у градовима Велике Британије. 23


2. AMERI^KA REVOLUCIJA (1775 —1783) GRA\ANSKE REVOLUCIJE

Kqu~ne re~i

Поред индустријске, грађанске револуције биле су једно од најважнијих обележја новог века. Покретачка снага револуција било је грађанство, незадовољно сво­ јим друштвеним положајем. Грађанске револуције доне­ ле су корените промене: у многим европским земљама срушени су апсолутизам и феудални друштвени поре­ дак.. Као последица тога, успостављено је ново, грађанско друштво. Важну одлику ових револуција представља и упорна борба гра­ ђанске класе за слободу и равноправност свих грађана, поштовање закона, право гласа, слободу привређивања. вређивања Светски значај крајем 18. века имале су Америчка и Француска револуција.

грађанска револуција севрноамеричке колоније рат за независност САД Џорџ Вашингтон Декларација о независности

R

Podseti se>

TA L

– – – – –

• Шта је

O

револуција?

• Шта је апсолу­

PO^ETAK AMERI^KE REVOLUCIJE

-P

тизам?

• Које су основне

• Сети се шта су

ED

• Шта су колоније? • Које европске државе су прве формирале своје колоније на тлу Америке? гувернер – управник

24

1770. г.

1780. г.

1790. г.

Америчка револуција или Амерички рат за независност представ­ ља сукоб између Велике Британије и њених 13 колонија у Северној Америци. Рат је трајао од 1775. до 1783. године, а завршен је победом америчких колониста и стварањем Сједињених Америчких Држава. Америчка револуција има велики значај зато што су први пут у исто­ рији неке колоније стекле самосталност и формирале своју незави­ сну државу. Енглеска је у 17. веку почела да ствара своје колонијално царство у Северној Америци, а већ средином 18. века на источној обали имала је 13 колонија. У јужним колонијама насељеници су се највише бавили гајењем памука и дувана уз помоћ робова довођених из Африке, а у северним су, поред пољопривреде, велики значај имале мануфактурна производња и трговина. Становништво колонија чинили су разни народи (Енглези, Ирци, Французи, Холанђани, Немци), али се код њих, временом, развило осећање заједништва.

U

феудални дру­ штвени односи.

KA

1760. г.

одлике апсолу­ тистичке владавине?


KA

-P

O

R

TA L

Северна Америка у другој половини 18. века

ED

U

Северноамеричке колоније биле су потчињене британском парламенту и влади, а гувернере колонија постављао је краљ. Колонисти су били незадовољни јер нису имали своје представнике у британском парламенту. Поред тога, велико огорчење становништва у колонијама изазвало је повећање постојећих и наметање нових пореза и царина. Били су то главни узроци за избијање Америчке револуције. Повод за револуцију био је догађај који је у историји познат као „Бостонска чајанка”. чајанка” Децембра 1773. године у америчку бостонску луку стигло је неколико енглеских бродова натоварених чајем. Британска влада прописала је веће царине на увоз ове робе што је проузроковало велико незадовољство становника колонија. У знак протеста, група америчких колониста упала је у току ноћи на бродове и товаре с чајем бацила у море. Овај инцидент увешће америчке колоније у рат против Британије.

Zanimqivost На Интернету потражи и погледај цртани филм „Нема више краљева” („No More Kings”) који на веома духовит начин приказује како су настале САД.

Бостонска чајанка

25


TOK AMERI^KE REVOLUCIJE

Istaknute li~nosti

R

декларација – објава, изјава,

изјашњење

TA L

Први сукоби почели су 1775. године. Већ тада колонисти су до­ нели одлуку о дефинитивном раскиду са Британијом. Представници 13 северноамеричких колонија окупили су се 1776. године на Кон­ гресу у Филаделфији и донели Декларацију о независности. Овим документом проглашена је независност и отцепљење од Велике Британије. Американци у почетку нису имали јединствену војску, већ се у свакој колонији борила локална милиција. Тешко су се одупирали нападима Енглеза, оскудевали су у наоружању и командном кадру. Ситуација се променила када је формирана заједничка војска под вођством Џорџа Вашингтона.. Истовремено, америчка војска добила је значајну новчану и војну помоћ из Европе нарочито од Француске.

ED

U

KA

-P

O

Џорџ Вашингтон (1732–1799) потекао је из богате фармерске поро­ дице у Вирџинији. Током рата за независност постао је врховни командант америчке војске где је стекао велики углед. Показао се као способан вој­ сковођа, човек велике храбрости и одлучности. По успешном окончању рата Џорџ Вашингтон изабран је 1789. године за првог председника Сједињених Америчких Држава. Два пута је биран на ту функцију, али је трећи пут одбио да се кандидује. Повукао се у заслужену пензију оставивши иза себе стабилну државу. Џорџ Вашингтон, легендарни херој и „отац нације”, сматра се једном од најзначајнијих личности у историји САД. Њему у част, главни град државе добио је назив Вашингтон.

Коначно, у бици код Јорктауна (1781) Британци су претрпели тежак пораз и предали се. Мировни споразум склопљен је у Версају 1783. године којим је Велика Бри­ танија признала независност Сједињених Америчких Држава (САД).

Декларација о независности је историјски документ ко­ јим су први пут загарантована и основна људска права, пра­ во на живот и слободу. Четврти јули, дан када је усвојена декларација, прославља се као државни празник САД – Дан независности. И поред наведеног у Декларацији, у САД је задржано ропство. Декларација о независности САД

26


Iz istorijskih izvora Одломак из Декларације о независности

-P

O

R

TA L

„(...) Ми сматрамо ове истине очигледним: да су сви људи створени једнаки, да су обдарени од стране њиховог Творца одређеним неотуђивим правима, међу којима су живот, слобода и тежња за срећом. Са циљем обезбеђивања ових права, владе установљене међу људима изводе своје Прва застава САД са 13 звездица законите моћи из сагласности оних над којима се влада. Ако икада иједан облик владе постане препрека оствари­ вању ових циљева, право је народа да га промени или укине, да установи • Закључи шта нову владу, која ће лежати на темељима таквих начела, и организовати симболизује 13 своје моћи тако да најбоље утиче на народну сигурност и срећу (...)” звездица на „(...) Дакле, ми се као представници уједињених држава Америке, америчкој окупљени на генералној скупштини, обраћамо највишем суду света: застави. наше су намере честите и искрене и спроводимо их у име и под ауто­ ритетом доброг народа ових колонија; свечано објављујемо и изјављу­ • Колико данас јемо да ове уједињене колоније имају право да буду слободне и независне има звездица на државе, и да оне то јесу, да су оне ослобођене сваке верности британ­ америчкој ској Круни (...)”

застави?

KA

ZNA^AJ I POSLEDICE AMERI^KE REVOLUCIJE

ED

U

Рат за независност и стварање САД имали су великог одјека ши­ ром света. Становништво шпанских и португалских колонија у Ју­ жној Америци видело је у томе путоказ и за своје ослобођење. У многим европским земљама, посебно у Француској, грађанство је прихватило идеје америчке револуције и кренуло у борбу против апсолутне моћи владара и заосталог феудалног уређења. Тако ће током 19. века револуционарна збивања потресати свет и утицати на стварање модерног доба.

Saznaj vi{e...

Устав САД

Устав Сједињених Америчких Држава је најстарији писани устав на свету. Донет је 1787. године и уз извесне допуне на снази је и данас. САД су уређене као република коју чини за­ једница више равноправних држава. На челу државе налази се председник. Устав је предвидео јасну поделу власти на законодавну, извршну и судску. Законодавну власт има Конгрес (иза­ брано представничко тело) који доноси законе. Извршну власт има председник, а судска власт је у рукама Врховног суда који контролише примену закона и устава. Сва три нивоа власти су независни и међусобно се контролишу. Устав САД поставио је темеље модерном уређењу држава.

27


Zanimqivost

1776. г.

KA

Конгрес у Филаделфији

-P

O

R

TA L

Прва средства плаћања код колониста у Се­ верној Америци била су дуван, пиринач, жито, индијански новац (шкољке нанизане као на огр­ лици). Повремено су се користили и шпански, енглески и француски златници и сребрњаци. На­ станком независне државе, министар финансија Новчаница од једног долара САД је 1785. године увео новчану јединицу – долар. У почетку је кован од сребра, а касније су у употребу ушли папирни долари. За подлогу је одабрана зелена боја јер се сматрало да она симболизује стабилност. Занимљиво је да су све новчанице, без обзира на вредност, исте величине.

1787. г. Устав САД

1775. г.

ED

U

почетак Рата за независност

1783. г. признање независности САД

1773. г.

Бостонска чајанка

1770. г.

28

1780. г.

1790. г.


Proveri nau~eno 1. Америчка револуција или Амерички рат за неза­ висност представља сукоб између Велике Брита­ није и њених 13 колонија у Северној Америци.

Узрок:

TA L

Шта је био узрок, а шта повод овом догађају? _________________________________

Повод: _________________________________

_______________

O

KA

_______________

-P

_______________

R

2. Која личност се налази на слици и у чему је његов историјски значај?

U

3. Прочитај одломак из Декларације о независности и одговори на питања.

ED

„(...) Ми сматрамо ове истине очигледним: да су сви људи створени једнаки, да су обда­ рени од стране њиховог Творца одређеним неотуђивим правима, међу којима су живот, слобода и тежња за срећом. (…)”

а) Која основна људска права су гарантована овом декларацијом? б) Сети се када и где је усвојена ова декларација. 29


2. FRANCUSKA REVOLUCIJA (1789 —1799) Kqu~ne re~i

TA L

• Шта су биле главне последице Америчке револуције?

1790. г.

1800. г.

1810. г.

-P

1780. г.

Podseti se>

R

просветитељство Луј XVI друштвени сталежи пад Бастиље Декларација о правима човека и грађанина устав из 1791. године проглашење Француске републике јакобинска диктатура Директоријум

O

– – – – – – – – –

ED

U

KA

Француска револуција није била ни једина ни прва револуција која је потресла стари поредак у Европи, али се сматра најзначајни­ јом.. Избила је крајем 18. века у једној од највећих и најснажнијих европских земаља доносећи велике промене француском друштву. Француска револуција има огроман цивилизацијски значај и зато што су се њене напредне идеје прошириле на значајан део човечан­ ства и допринеле стварању других држава по француском моделу.

Монтескје

Волтер

30

Русо

Saznaj vi{e... Просветитељство је покрет који се појавио у Европи у 18. веку. Овом покрету припадали су угледни филозофи, књижевници и научници. Присталице просветитељства у својим делима залага­ ли су се за слободу мишљења и деловања, а критиковали све оно што спутава развој човекове мисли – традиционална схватања, заостале друштвене односе и свемоћ цркве. Посебно су истицали значај образовања и људског разума за напредак човечанства. Најзначајнији представници овог правца у Француској били су филозофи и писци Монтескје, Волтер и Русо. Просветитељи су својим идејама снажно утицали на француско друштво и тако припремили терен за револуцију 1789. године.


FRANCUSKA UO^I REVOLUCIJE

R

Istaknute li~nosti

банкротирати – доживети економску и финансијску пропаст

TA L

Француска је била апсолутистичка монархија у којој су владали феудални друштвени односи. Почетком 18. века, још током влада­ вине Луја XIV, држава је почела да запада у економску кризу. Она се све више продубљивала за време његових наследника Луја XV, а нарочито Луја XVI. Узроци таквог стања били су бројни: прескупи и неуспешни ратови, губитак колонија у Северној Америци и ра­ скошан живот на краљевском двору. Држава се осамдесетих година 18. века налазила у огромним дуговима и практично, пред банкрот­ ством. Пад производње, пораст незапосле­ е­ ности и повећање цена хране само су погор­ шали и онако тешку ситуацију и појачали незадовољство становништва.

ED

U

KA

Луј XVI

-P

O

Луј XVI наследио је француски престо 1774. године. Савременици га описују као дебељушка­ стог, једноставног и добронамерног човека. Више је времена проводио у јелу, лову и доколици него за радним столом. Државни послови представљали су за њега терет и није имао снаге да се ухвати у коштац са нагомиланим проблемима у Француској. Био је ожењен Маријом Антоанетом Антоанетом, ћерком ау­ стријске царице Марије Терезије. Када су ступили у брак, она је имала четрнаест, а он петнаест година. Марија Антоанета није била омиљена у народу, по­ себно због свог расипништва. Углавном је трошила новац на одећу, накит и коцкање. Пошто је постала мајка (родила је четворо деце), променила је начин живота: посветила се породици, постала је скром­ нија и умеренија, али то није поправило њен углед. Током револуције обоје су ухапшени и оптужени за издају. Осуђени су на смртну казну и погубљени на гиљотини 1793. године.

Гиљотина Ги Г иљотина љотина

Zanimqivost У време велике несташице хлеба у Паризу, када су грађани били на ивици глади, Марија Антоанета је наводно изјавила: „Ако немају хлеба, нека једу колаче.”

Марија Антоанета гиљотина – справа за извр­

шење смртне казне одсецањем главе. Названа je по францу­ ском лекару Гијотену, који је предложио њену употребу , тврдећи да изазива тренутну и безболну смрт.

Saznaj vi{e... О животу Мари­ је Антоанете прочитај заним­ љив текст на ин­ тернет страници Википедије.

31


сталеж – класа, друштвени слој

Краљ Луј XVI (1774–1792) покушао је да наметањем нових поре­ за обнови државне финансије и тако нађе излаз из кризе. Ту одлуку морала је да донесе Скупштина коју су чинили представници плем­ ства, свештенства и трећег сталежа.

ПЛЕМСТВО

СВЕШТЕНСТВО

Око 2% од укупног броја становника

Око 1% од укупног броја становника

Феудална класа – власници земљишних поседа

ТРЕЋИ СТАЛЕЖ

Око 97% од укупног броја становника

Сељаштво

Грађанство

Баве се пољопри­ вредом.

занатлије, трговци, банкари, учитељи, лекари и други

-P

O

R

Живе од прихода са својих поседа на којима раде сељаци.

TA L

Становништво Француске у другој половини 18. века Француска је имала око 25 милиона становника који су се делили на три основна сталежа:

Плаћају порезе и немају привилегован положај.

Имају политичка права (право да учествују у управљању државом).

Немају политичка права (немају право да учествују у управљању државом).

Скупштина државних сталежа састала се у Версају почетком маја 1789. године. Више од месец дана трајале су препирке и стални по­ кушаји краља и представника племства и свештенства да трећем сталежу наметну своја решења. Незадовољни радом Скупштине по­ сланици трећег сталежа су се одлучили на радикалан корак: прогла­ сили су себе Народном супштином и одбили да се разиђу док се у Француској не донесе устав. Луј XVI, уплашен оваквим развојем до­ гађаја, признао је Народну скупштину, али је истовремено почео да окупља војску. Ситуација у Паризу већ је била узаврела. Грађанско незадовољство због високе цене хлеба и несташице хране било је по­ јачано и вестима о најновијим збивањима у Версају. Разјарено ста­ новништво се наоружало и кренуло на париску тврђаву и затвор – Бастиљу. Четрнаестог јула 1789. године продрли су у тврђаву, а бра­ ниоци су били принуђени да се предају. Освајање Бастиље означио је почетак Француске револуције.

U

• На основу табеле

KA

Не плаћају порез држави и имају привилегован положај у друштву.

ED

упореди положај жај сталежа у француском друштву.

• Размисли и обја обја­ сни шта су били главни узроци незадовољства припадника трећег сталежа? 32


Zanimqivost

TA L

Париска тврђава Бастиља постала је почетком 17. века за­ твор, углавном за политичке осуђенике. Људи су ту затварани без суђења, по налогу краља и често на неодређено време. Зато је Бастиља постала омрзнути симбол монархије. Када су је 14. јула 1789. године побуњеници на јуриш освојили, затекли су само седам затвореника. Ипак, овај догађај означио је крах кра­ љевског апсолу тизма и тираније. Данас се, у спомен на пад Ба­ стиље, 14. јул у Француској слави као национални празник.

Јуриш на Бастиљу

TOK FRANCUSKE REVOLUCIJE

1789–1792

O

Умерена револуција

Јакобинска диктатура

1793–1794

Владавина Директоријума

1795–1799

-P

Француска револуција 1789–1799

R

Француска револуција трајала је десет година и може се поделити на три периода: доба умерене револуције, јакобинска диктатура и владавина Директоријума.

KA

UMERENA REVOLUCIJA LUCIJA (1789 —1792) LUCIJ

ED

U

После пада Бастиље краљ је изгубио контролу над Паризом. Гра­ ђани су формирали Народну гарду с циљем да обуздају немире и пруже отпор евентуалној војној акцији краља и племства. Примером Париза пошли су и други градови широм Француске. Истовремено, избио је и низ сељачких устанака у којима су паљени и рушени дворци племића. Да би завела ред у земљи, Народна скупштина по­ четком августа 1789. године доноси закон о укидању феудализма: кметство је престало да постоји, а племство и свештенство је изгу­ било старе привилегије. Други важан корак Народне скупштине био је усвајање Декларације о правима човека и грађанина (крај августа 1789). У њој је наведено да су људи рођени слободни и је­ днаки у правима, да су закони исти за све грађане, загарантована је слобода говора и писања, а лична својина је постала неповредиво право сваког појединца. Декларација о правима човека и грађанина је најзначајнији документ Француске револуције. Њоме су омогућене корените промене у Француској. Ипак, у француским колонијама није укинуто ропство ни након усвајања Декларације. Декларација је ударила темеље човековим правима и слободама без којих се савремена демократска друштва не могу замислити.

Podseti se> • У којој деклара­

цији су први пут загарантована основна људска права? 33


Iz istorijskih izvora Наводимо неколико чланова из Декларацијe о правима човека и грађанина:

TA L

Чл. 1. Људи се рађају и живе слободни и једнаки у правима (...) Чл. 4. Слобода се састоји у томе да свако може чи­ нити све што не штети другима (...)

R

Чл. 6. Закон је израз опште воље. Сви грађани имају право да учествују лично, или преко својих представ­ ника у његовом доношењу. Он мора бити исти за све, било да штити, било да кажњава (...)

-P

O

Чл. 11. Слободно изношење мисли и мишљења је једно од најдрагоценијих права човека: сваки грађа­ нин може слободно говорити, писати и штампати, с тим што одговара за злоупотребу те слободе у слу­ чајевима утврђеним законом.

Први Устав је донет 1791. године са циљем да се Француска даље преуреди. Држава је од апсолутистичке монархије постала уставна монархија нархија. То значи да се на челу државе и даље налазио краљ, али је његова власт била ограничена уставом и законима које је морао поштовати. Право гласа нису добили сви грађани већ само најбо­ гатији (од 25 милиона становника само 4,5 милиона је имало право гласа). Луј XVI тешко се мирио са променама које су захватиле Францу­ ску. Средином 1791. године краљ је, прерушен, са породицом поку­ шао да побегне из земље, али га је војска ухватила и приморала да се врати у Париз. Тим поступком Луј XVI још више је изгубио по­ верење народа. Када су, уз то, сазнали да краљ и део племства тајно сарађују са француским непријатељима, револтирани грађани упа­ ли су у двор и ухапсили краља и краљицу. Скупштина је укинула монархију и 1792. године Француску прогласила републиком. Луј XVI и Марија Антоанета су осуђени због издаје и погубљени на ги­ љотини 1793. године.

ED

U

уставна монархија – држава у којој је власт владара ограничена уставом

KA

Декларација о правима човека и грађанина

Podseti se> • Шта су главне

одлике републи­ канског уређења? 34

Чл. 17. Власништво је неповредиво и свето право, својина се никоме не може одузети осим у случаје­ вима предвиђеним законом (...)


JAKOBINSKA DIKTATURA (1793 —1794)

TA L

Током првих година Револуције почињу да се оснивају политички клубови. Они су функционисали слично данашњим партијама и имали су велики утицај на развој догађаја у Револуцији. После про­ глашења републике и погубљења Луја XVI, растао је значај јакобин­ ског клуба. Добили су име по манастиру св. Јакоба где су одржавали своје састанке, а њихов вођа био је Максимилијан Робеспјер.

Istaknute li~nosti

O

R

Максимилијан Робеспјер,, правник и политичар, био је вођа јакобин­ ског клуба. Због његовог изразитог поштења присталице су му дале надимак Непоткупљиви. У време јакобинске диктатуре био је један од најутицајнијих политичара. Сматрао је да је терор неопходан како би се остварили циљеви и идеје револуције. Робеспјер је доживео сличну судбину као и већина његових противника које је прогањао. Приликом хапшења је рањен и већ сутрадан је без суђења погубљен на гиљотини.

ED

U

KA

-P

Почетком 1793. године Француска се суочавала са све већом по­ литичком и привредном кризом. Средином године јакобинци су искористили народно незадовољство и преузели власт. Имали су подршку ситног грађанства, радника и сиротиње. Под Робеспјеро­ вим вођством јакобинци су спровели извесне реформе у корист најсиромашнијих.. Ипак, заводе диктатуру у земљи, решени да се обрачунају са свим противницима револуције. На мети њиховог те­ рора били су племићи, свештеници, богати грађани, али и многи други. За годину дана широм Француске на гиљотини је страдало више од 20 хиљада „непријатеља револуције”. Истовремено, јакобин­ ска влада била је принуђена да води ратове са суседним земљама (Шпанијом, Аустријом). Иако су успели да одбране границе Фран­ цуске, незадовољство грађана због насиља и терора се све више поја­ чавало. Средином 1794. године Робеспјер и његови сарадници збачени су са власти, ухапшени и погубљени. Тако се завршио најстрашнији период Француске револуције познат као „владавина терора”.

Максимилијан Робеспјер

Француска застава „триколора” постала је симбол револуције. Већина застава да­ нашњих европских држава су тробојне.

Револуционарни плакат којим се прокламују сло­ бода, једнакост и братство француског народа. На већини државних инсти­ туција у Француској и да­ нас се налази овај натпис.

• Које боје се

налазе на застави Србије? 35


VLADAVINA DIREKTORIJUMA (1794 —1799)

TA L

POSLEDICE I ZNA^AJ FRANCUSKE REVOLUCIJE

O

R

Главне тековине Француске револуције jeсу укидање феудализма, увођење републиканског облика владавине, стварање француске наци­ је и успостављање грађанске једнакости. Преображај француског друштва и државе није остао изолован догађај. Рушење старог поретка изазвало је читав низ промена у целој западној Европи. Француска револуција је извршила огроман утицај на многе народе и подстакла их у борби за слободу и стварање грађанског друштва. Зато она има светски значај и представља велику прекретницу у историји.

ED

U

KA

Марсељеза, францу­ ска химна, настала је током револу ције. Њен аутор био је композитор Руже де Лил, који је за само једну ноћ написао и текст и музику. Назив Марсељеза добила је по једном добровољачком одреду из Марсеја који је марширајући ка Па­ ризу певао ову патриот­ ску песму. Гра ђани су били одушевљени и за кратко време постала је веома популарна. Про­ глашена је националном химном Француске 1795. године и то је остала до данас.

Престанком јакобинске диктатуре наступио је период у коме је вођена умеренија политика. Многи непријатељи јакобинаца пуште­ ни су из затвора и помиловани. Током 1795. године формирана је нова народна скупштина и петочлана влада која се звала Директо­ ријум. Власт се враћа у руке богатог дела становништва, што није био случај у време Јакобинске диктатуре. Ипак, Директоријум није могао да реши све нагомилане проблеме француског друштва. Гра­ ђани су и даље били незадовољни, посебно они сиромашнији. Честе побуне и завере приморале су Директоријум да тражи ослонац у војсци. Тако је 1799. године власт преузео генерал Наполеон Бона­ парта.. Његовим доласком завршена је Француска револуција.

-P

Zanimqivost

1791. г. први француски Устав 1789. г.

пад Бастиље, Декларација о правима човека и грађанина, укидање феудализма

Текст француске химне са нотама 1780. г.

36

1792. г. проглашење Француске републике

1790. г.

1793/4. г. Јакобинска диктатура 1795. г. увођење Директоријума

1800. г.


Proveri nau~eno

TA L

1. Француско друштво у другој половини 18. века:

1% 2%

KA

-P

O

R

97%

____________________ ____________________ ____________________

U

а) Погледај графикон и на линијама упиши називе сталежа у Француској.

ED

б) Који сталежи су били задовољни својим положајем? в) Који су главни разлози незадовољства трећег сталежа?

2. Који догађај означава почетак Француске револуције? а) долазак јакобинаца на власт б) проглашење француске Републике в) пад Бастиље 37


3. Пажљиво прочитај изводе из Декларације о правима човека и грађа­ нина из лекције, затим одговори на питања. а) Која права човека и грађанина она прописује? б) Шта овај документ говори о слободи мишљења?

• Француском је у периоду од 1774. до 1792. године владао краљ Луј XV

TA L

4. Поред тачне тврдње заокружи ДА, а поред нетачне НЕ.

ДА

НЕ

ДА

НЕ

• Јакобинска кобинска диктатура је позната и као „владавина терора”.

ДА

НЕ

ви француски Устав донет је 1789. • Први године.

ДА

НЕ

• „Триколора” Триколора” је грб прве Француске републике.

ДА

НЕ

U

KA

-P

O

R

• Француска анцуска је током Револуције водила ратове са Шпанијом и Аустријом

ED

5. Француска анцуска револуција донела је велике промене француском друштву и држави. Наведи три најзначајније. 6. Енглески глески књижевник Чарлс Дикенс овако је описао Француску револу­ цију: „Било је то најбоље од свих времена и најгоре од свих времена.” Како разумеш овај коментар?

38


4. NAPOLEONOVO DOBA (1799 —1815) Kqu~ne re~i

1800. г.

1810. г.

1820. г.

– Наполеон Бонапарта – поход на Египат – државни удар 1799. године – Конзулство Конзулство – Наполеонов кодекс – Француско царство – битка код Трафалгара – поход на Русију – Битка народа – владавина од „сто дана” – битка код Ватерлоа – изгнанство на Свету Јелену – Бечки конгрес

TA L

1790. г.

-P

O

R

Наполеон Бонапарта био је један од највећих војсковођа и државника у историји. Његово доба обележило је прве деценије 19. века. Француска је тада постала царевина која је доминирала Европом. Бонапартина моћ почивала је на успесима велике армије коју је створио, али је цена те моћи била огромна: милион војника дало је живот борећи се за Наполеоново царство.

DOLAZAK NA VLAST

ED

U

KA

Због немогућности да реши нагомилане проблеме и отклони војну опасност споља, Директоријум је главни ослоноц нашао у војсци и генералу Бонапарти. Млади Наполеон стекао је велики углед у рату против Аустрије. Као командант француске војске остварио је неколико значајних победа (1796/7). Потом је покушао да заузме Египат и претвори га у француску колонију, али се поход завршио неуспехом. На позив Ди­ ректоријума враћа се у Француску која се налазила у дубокој кризи. Наполеон је у томе видео своју шансу. Уз по­ дршку војске извршио је државни удар но вембра 1799. године и пре­ узео власт. Директоријум је укинут и успостављена је владавина Конзулства са Наполеоном на челу. Убрзо потом проглашен је за доживотног конзула.

државни удар – насилно преузимање власти

Наполеон из млађих дана

39


Anegdota Француски генерал Сент­Илер, велики Наполеонов пријатељ, непосредно пред избор Бонапарте за доживотног конзула, одржао је својим војницима овакав говор: „Пријатељи, војници, треба да одлучимо да ли да се Наполеон прогласи за доживотног конзула. Слободно можете да изразите своју вољу. Никако нећу да утичем на вас, само бих вам нешто рекао: ко не буде гласао за Наполеона, биће јавно стрељан. Живела слобода!”

TA L

USPON

R

Када је дошао на чело државе, Наполеон је имао тридесет година. Највише је био посвећен ратовима, али је доста радио и на преуре­ ђењу и модернизацији државе. Основао је Националну банку, фран­ цуски Универзитет, подстицао изградњу путева и канала, реформи­ сао државне службе и модернизовао војску. Једна од најтрајнијих заоставштина његове владавине је Грађански законик (Наполеонов кодекс)) донет 1804. године којим је гарантована једнакост грађана пред законом, слобода вере, право приватне својине и др. Захваљујући својим успесима Наполеон је одлучио да се круни­ ше за цара.. У катедрали Нотр Дам, заједно са супругом Жозефином, крунисан је 1804. године. Прихватио је царску круну од папе и сам ставио себи на главу.

-P

O

кодекс – законик

ED

U

овај Наполеонов поступак приликом крунисања?

KA

• Како тумачиш

Наполеоново крунисање

40


Istaknute li~nosti

U

Zanimqivost animqivost

KA

-P

O

R

TA L

Наполеон Бонапарта (1769–1821) рођен је на Корзици, острву у близини италијанске обале. Само годину дана пре његовог рође­ ња Ђенова је због дугова уступила острво Француској. Наполеон је потекао из скромне племићке породице као друго од осморо деце. Био је веома несташан и тврдоглав дечак. Са пет година послали су га у школу за девојчице, јер се његова мајка на­ дала да ће постати послушнији. Ипак, то се није догодило. Касније се уписао у војну школу где је постизао добре резултате из мате­ матике и историје. Језици му нису ишли од руке, чак ни француски никад није научио правилно да пише. Имао је само 16 година када је преузео дужност артиљеријског потпоручника. Од тада, његова каријера била је у сталном успону. Наполеон се женио два пута. Прва жена Жозефина Боарне би­ ла је од њега старија шест година и са њом није имао деце. У други брак ступио је 1810. године са Маријом Лујзом, аустријском прин­ цезом, која му је родила наследника Наполеона II. После пораза код Ватерлоа 1815. године Наполеон је живео као затвореник на Светој Јелени, острву у јужном Атлантику. Озбиљно нарушеног здравља тешко је подносио живот без породице. Умро Наполеон Бонапарта је 1821. године, а тек 20 година касније његово тело је враћено у Француску и сахрањено у Паризу. Жену и сина није видео од прогонства. Марија Лујза се преудала, а Наполеон II је десетак година после очеве смрти умро од туберкулозе.

Наполеонова висина

ED

Уобичајено је мишљење да је Наполеон био низак, али то није сасвим тачно. Имао је 169 цен­ тиметара што је за оно време била просечна висина мушкарца. Међутим, Наполеон је увек био окружен личном пратњом војника који су, по правилу, морали бити виши од 180 центиметара. Тако је, у њиховом друштву, Бонапарта деловао као веома низак човек.

NAPOLEONOVI RATOVI I OSVAJAWA

Француско царство трајало је од 1804. до 1815. године. Тај период био је обележен бројним ратовима, мировним преговорима и про­ менама граница. У већини копнених битака Наполеон је био непо­ бедив. Често је користио шпијуне за прикупљање информација о непријатељу и вешто скривао распоред својих јединица.

41


O

R

TA L

Главни непријатељи Француске биле су Велика Британија, Ау­ стрија, Русија и Пруска. Оне су више пута склапале савезе покуша­ вајући да заједничким снагама сломе Наполеонову армију. Ипак, из већине битака Бонапарта је излазио као победник: код Аустерлица 1805, код Јене 1806, код Фридланда 1807. Једини већи пораз доживео је против Британије у поморској бици код Трафалгара 1805. године. Енглески адмирал Нелсон погинуо је у овом сукобу, али су Енглези адмирал – врховни заповедник морнарице славили победу потопивши две трећине француских бродова. Непрекидно ратујући, Наполеон је до ори већи део Евро­ 1810. године успео да пок покори Anegdota пе. Неке освојене територије ушле су у са­ Током рата у Италији будући француски цар став Француске (већи део Италије, Дал­ имао је за помоћника генерала Озероа, који је сма­ мација, Холандија, Белгија), док су друге трао да не мора да слуша наређења младог Напо­ државе биле зависне од Француске или у леона. Неко време Бонапарта је подносио генера­ савезу са њом. На власт у другим државама лову недисциплину, а када је она превршила меру, Наполеон је постављао своје рођаке, а ње­ запрети му: „Господине! Ви сте за главу виши од гова моћ може се видети и по томе што је, мене, али ако не будете извршавали моја наређе­ на пример, Шведска за свог краља изабрала ња, та разлика ће убрзо нестати.” једног његовог генерала.

-P

POHOD PO POH HOD NA RUSIJU HOD

ED

U

KA

Серија успешних ратова подстакла је Наполеона да крене у свој највећи поход – освајање Русије Русије. До пролећа 1812. године окупио је војску од око 700 000 људи што је била највећа армија коју је свет до тада икада видео. Бројне Наполеонове трупе прешле су руску гра­ ницу у јуну 1812. године. Французи су брзо напредовали, а Руси су се повлачили избегавајући отворени сукоб. Једина велика битка оди­ грала се код Бородина (близу Москве) где је Наполеон остварио по­ беду изгубивши више од 30 хиљада војника.

Saznaj vi{e... О Наполеоновом походу на Русију снимљен је одличан документарни филм „Наполеонова изгубљена армија”. Погледај га.

Повлачење Наполеонове војске из Русије

42


ED

U

KA

-P

O

R

TA L

Наполеоново царство 1811. године

У септембру 1812. године француска војска је ушла у опу­ стошену и готово напуштену Москву. Наполеон је очекивао да ће руски цар Александар I понудити примирје, али овај није хтео да преговара. После месец дана боравка у Москви, Бона­ парта је одлучио да се повуче. Французе је на повратку захва­ тила јака зима и глад од којих су многи страдали, а остатак војске није имао снаге да се одупре нападима руских трупа које је предводио генерал Кутузов. Повлачење Наполеонове велике армије претворило се у праву катастрофу. Француски губици били су огромни – страдало је између 470 и 530 хиљада војника.

Посматрај карту и одговори:

• Против којих држава је Наполеон ратовао?

43


NAPOLEONOV PAD

ED

U

KA

-P

O

R

TA L

Неславни повратак Наполеона из Русије охрабрио је француске противнике да створе нови савез (Русија, Аустрија, Британија и Пруска). У Бици народа код Лајпцига 1813. године Наполеон је био потучен. Савезници су наставили да напредују, прешли су границу Француске и ушли у Париз (1814). Наполеон је био присиљен да се одрекне вла­ сти и прогнан је на острво Елбу, у близини италијанске ске обале. После пораза Бонапартине војске, у септембру 1814. по­ чео је Конгрес у Бечу. Представници европских држава држава­по­ Saznaj vi{e... ало је да реше важна политичка и територи­ бедница тре бало Недоумице око јална питања. На власт у Француској враћена је династија Наполеонове смрти Бурбона, за краља је проглашен Луј XVIII, брат Луја XVI. Бечки скуп изненада је прекинула вест о Наполеоновом Наполеон је, како је утврдио бекству са Елбе. Бонапарта је искористио незадовољство његов доктор, умро од рака же­ обнављањем старе династије и успео да привуче војску на луца. Касније су почеле да се ши­ своју страну. Победоносно је ушао у Париз и започео своју ре приче да је био отрован, јер су пронађени трагови арсеника другу владавину позн познату ату као владавина од „сто дана” дана”. Са­ на његовој коси. После дугог везници ици су одмах одлучили да заједничким снагама коначно испитивања 2005. године кона­ униште Наполеона. У бици код Ватерлоа (Белгија) 1815. го­ чно је потврђена дијагноза На­ дине француска војска била је потучена. Наполеон је при полеоновог лекара и утврђено покушају бекства ухваћен и био приморан да се по други пут порекло арсеника. Наиме, Напо­ одрекне власти. Предат је Енглезима и затворен на острву леон је користио тоник за косу Света Јелена. Јелена. Моћно француско царство било је срушено, а који је садржавао нешкодљиве Наполео Наполе онова нова каријера завршена. Умро је 1821. године. количине овог отрова.

Бечки конгрес

44

BE^KI KONGRES По завршетку битке код Ватерлоа 1815. године Бечки конгрес је наставио са радом. Он је означио крај Наполеонових ратова. Био је то највећи мировни конгрес у 19. веку. Представници великих сила, победница над Наполеоном, водили су главну реч и одлу­ чивали о територијалним променама. Фран­ цуска је изгубила све освојене земље и све­ дена је на границе из 1792. године. Већини држава враћене су територије које су имале пре избијања Француске револуције, уз из­ весне измене у корист победника. Тако су Хабзбуршка монархија, Русија и Пруска про­ шириле своје поседе у Европи, док је Велика Британија стекла нове колоније.


ED

U

KA

-P

O

R

Европа 1815. године

TA L

У свим земљама поново су успостављени стари режими и вра­ ћене на власт свргнуте династије. Успостављањем старог поретка Конгрес је желео да заустави ширење идеја Француске револуције. Ипак, феудални односи и апсолутизам су у целој Европи дубоко уздрмани. Било је само питање времена када ће и где поново планути револуционарни и ослободилачки покрети. Они су се убрзо јавили, потресајући Европу.

45


Proveri nau~eno 1. Заокружи слово испред тачног одговора.

а) Елба

TA L

Наполеон Бонапарта рођен је на Корзици 1769. године. Жи­ вот је завршио, такође, на једном острву. То је: б) Света Јелена

в) Свети Мартин

2. Заокружи окружи слово испред одговора и одговори на питање.

а) 1799.

б) 1800.

R

Наполеон се крунисао за цара Француске у Паризу: в) 1804.

г) 1805.

-P

3. Одговори дговори на питања.

O

Како се зове катедрала где је крунисан?

што је пропао Наполеонов поход на Русију 1812. године? а) Зашто

KA

б) Штаа је утицало да Наполеонова непобедива војска у копненим биткама буде поражена у Бици народа?

U

4. Заокружи окружи слово испред тачне тврдње:

ED

а) У бици код Трафалгара 1805. године француска флота по­ разила је Енглезе. б) Већи део Европе био је у доба Наполеона под влашћу Француске. в) Последња битка којом је командовао Наполеон била је би­ тка код Ватерлоа. г) Током своје владавине Наполеон је укинуо Грађански за­ коник.

46


5. Допуни реченице:

TA L

По завршетку Наполеонових ратова одржан је ____________________ конгрес. У Француској је на власт враћена династија Бурбона, а за краља је проглашен ____________________ . Француска је изгубила све освојен јенее земље, а највећа територијална проширења имале су државе­победнице победнице над Наполеоном. Биле су то (подвуци): Шпанија, Русија, Хабзбуршка монархија, Шведска, Велика Британија, Пруска и Османско царство.

ED

U

KA

-P

O

R

6.

Ов а карикатура приказује живот и каријеру Наполеона Ова Бонапарте.

• Погледај пажљиво карикатуру и уочи које је све догађаје

из Наполеоновог живота карикатуриста приказао. Како је видео крај његове каријере? Објасни зашто.

47


5. KULTURA I SVAKODNEVNI @IVOT DO SREDINE 19. VEKA KULTURNI PRAVCI DO SREDINE 19. VEKA

Kqu~ne re~i

Почетком Француске револуције појавио се нов културни правац – класицизам.. Он се под утицајем просветитеља угле­ дао о на античку културу, нарочито на њену једноставност и правилност (у књижевности и уметности). Међутим, по завршетку Наполеонових ратова, у Европи почиње да се буди интересовање за средњовековне старине и народну традицију које су биле прожете јаким националним осећањима. Тако настаје нов правац – романтизам романтизам, који око 1830. године у потпуности потискује класицизам.

TA L

класицизам романтизам природне науке техника саобраћај свакодневни живот

R

– – – – – –

• Који препород

O

KWI@EVNOST, EVNOST,, U EVNOST UM UMETNOST METNOST I MUZIKA

-P

У првим деценијама 19. века књижевници и уметници не стварају више за ограничени круг образованих људи, већ за ширу публику која воли дела пуна фантазије, јаких верских и патриотских осећања. Главни представници романтизма у књижевности били су Ви­ ктор Иго (Француска) , А. С. Пушкин (Русија), Џ. Г. Бајрон (Енглеска) и Едгар Алан По (САД).

ED

U

KA

културе и умет­ ности је такође био инспирисан антиком и њеним вредностима?

У уметности то су били Вили­ јам Блејк, Франциско Гоја, Ежен Делакроа. У музици крајем 18. и почетком 19. века класичне и романтичарске особине сливају се у складну це­ лину. Прави представник таквог стила је композитор Лудвиг ван Бетовен. Велики допринос музи­ ци раног романтизма дали су и Франц Шуберт, Ђоакино Росини, Фредерик Шопен и многи други.

„Крсташи освајају Константинопољ”, Е. Делакроа (1840)

48


NAPREDAK NAUKE I TEHNIKE

Podseti se> • Који су најважни­ ји технички про­ наласци из прве половине 19. века?

-P

O

R

TA L

Главно обележје овог раздобља јесте напредак природних наука. Њихова примена у техници, хемији и медицини донела је велику корист човечанству, омогућила пораст броја становника и боље услове живота. Потпуни преокрет у техници настао је када је почела употреба парних машина. Њихово усавршавање је омогућило развој инду­ стрије, највише текстилне и војне. Најважније сировине за развој индустрије биле су угаљ и гвожђе. Усавршавање технике и индустрије допринело је и развоју саобраћаја и трговине. Велику олакшицу трговини донела је реформа мера за дужину и тежину. Тада су уведене метарске и килограмске мере које су постепено прихватиле све европ­ ске државе (осим Велике Британије и САД). Током овог периода археолози и историчари су ископава­ њем и проучавањем старина расветлили египатску, вавилонску и друге старе културе. Дешифровано је клинасто писмо, а огро­ ман значај постигао је Ж. Ф. Шамполион,, који је дешифровао хијероглифе.

Saznaj vi{e...

ED

U

KA

Наполеонов поход на Египат сматра се војним неуспехом, али је зато у културном и научном погледу имао огроман значај. У Египат је са војском кренула и велика група научника, писаца и истраживача. Прикупљена знања ових стручњака допринела су упознавању староегипатске цивилизације. Један од најзна­ чајнијих догађаја био је проналазак камене плоче из Розете, за­ хваљујући којој је француски научник Шамполион 1822. године дешифровао хијероглифско писмо.

SVAKODNEVNI @IVOT

Свакодневни живот људи крајем 18. и у првој половини 19. века разликовао се од државе до државе, као и од при­ падности друштвеном слоју. У Европи живот на селу није се много променио. Сељаштво је већину свог времена проводило у пољопривредним радо­ вима. Производња неких пољопривредних машина олакшала је рад на селу. Смањује се смртност деце, животни век је дужи, исхрана боља.

Камен из Розете

Направи пре­ зентацију у којој ћеш де­ таљније представити на који начин су дешифро­ вани хијероглифи; шта је био садржај текста на ка­ меној плочи; из ког пери­ ода сатроегипатске исто­ рије је овај натпис; зашто се овај важан историјски експонат данас чува у Бри­ танском музеју кад су га пронашли Французи. Zadatak>

49


KA

-P

O

R

TA L

У великим градовима за већину становника усло­ ви живота били су лоши: прљавштина, нехигијена, пренасељеност. У првој половини 19. века само је неколико градова Европе имало делимично канали­ зацију. Радничка класа живела је бедно. Већина је становала у радничким страћарама у индустријским деловима града. Исхрана им је била врло једнолична: хлеб, маст, кромпир и сланина. Месо, поврће и воће били су доступни само средњој и вишој класи. Ваз­ дух и вода су били загађени, па су епидемије колере и тифуса биле честе. Већина на радничке деце није по­ хађала школу. У неким случајевима, црква је омогу­ ћавала школовање, а само ретки су успевали да до­ бију стипендију ендију државе. Начин живота средње и више класе клас био је знатно другачији. Живели су у уређеним градским кварто­ вима, у већим и удобнијим кућама. Њима је обра­ зовање било доступно, многи су својој деци могли да обезбеде приватне учитеље. Жене већином нису биле запосле не, запослен е, већ су водиле бригу о породици и Лондон у првој половини 19. века домаћинству. Слободно време најчешће су проводи­ ле у кругу породице, уобичајено је било слушање музике и породично читање. Повремено су од лаази зили у позориште, оперу и на излете. одл зи

Proveri nau~eno

U

1. Који оји уметнички правац је обележио прву половину 19. века?

ED

2. Повежи овежи линијама појмове са правоугаоником. Обој црвеном бојом оно што се односи на услове живота радничке класе. једнолична исхрана

колера и тифус

50

приватни учитељи

удобно становање

ЖИВОТ РАДНИЧКЕ КЛАСЕ

сиромаштво

посета позоришту и опери

нехигијена


3. Допуни реченицу и одговори на питање. Усавршавање и употреба парних машина допринели су развоју индустрије. У првој половини 19. века највише се развијају војна и _______________________________ индустрија. Које сировине су и _____________________________ . 4. Погледај табелу и одговори на питања.

TA L

биле најважније за развој индустрије? __________________________

O

1780.

R

Број становника (оријентационо) у највећим европским државама и САД од 1780. до 1850. године у милионима 1800.

1830.

1850.

10

13

18,5

27

32

36

25

35

56

68

Хабзбуршка монархија

23

25

34

37

САД

4

5

13

23

7,5

Француска

26

KA

ED

U

Русија

-P

Велика Британија

а) Да Да ли је у некој од наведених држава у назначеном периоду дошло до пада броја становника? б) За колико се повећао број становника у САД од 1800. до 1850. године? в) Која држава је имала највећи број становника 1780. године? г) Наведи три важна узрока који су допринели порасту броја станов­ ника у овом периоду. 51


6. ISTO^NO PITAWE I BALKANSKI NARODI Kqu~ne re~i Источно питање велике силе Кримски рат Велика источна криза Берлински конгрес

1800. г.

1850. г.

1900. г.

TA L

– – – – –

ISTO^NO PITAWE

R

VELIKE SILE I ISTO^NO PITAWE

Османска царевина је у првој половини 19. века била империја на заласку чије су територије на свим континентима биле угрожене. Економски је доста заостајала за западноевропским државама и су­ очавала се са честим устанцима покорених народа (Срба, Грка, Бу­ гара). Питање опстанка Османског царства у Европи велике силе су различито посматрале. Хабзбуршка монархија и Русија биле су отво­ рено заинтересоване за турске територије, нарочито Русија, која је преко Босфора и Дарданела тежила да изађе на Средоземно море. С друге стране, Велика Британија и Француска су се залагале за опстанак Османског царства јер им није одговарало ширење и јачање Русије.

ED

U

Podseti se>

• Где су биле гра­ нице тог цар­ ства у Европи?

O

KA

статус – положај

• У ком веку је Османско цар­ ство било на врхунцу моћи?

Источно питање било је једно од највећих међународних проблема у 19. веку. Оно је представљало питање опстанка Османског царства у Европи око чијих територија су се бориле и велике силе и балкан­ ски народи. Балкански народи били су заинтересовани за пропаст Османског царства јер су у томе видели прилику за своје ослобођење. У првој половини 19. века статус великих сила у Европи имале су Велика Британија, Француска, Русија и Хабзбуршка монархија. Ове државе имале су велику територију, бројно становништво, модерну и јаку војску и развијену привреду. То им је обезбеђивало пресудну улогу у решавању важних политичких питања у Европи.

-P

• Које државе се данас сматрају великим силама? Шта их чини великом силом?

KRIMSKI RAT (1853 —1856) Један од покушаја решавања Источног питања био је Кримски рат. Главне војне операције вођене су на руском полуострву Криму у Црном мору, па отуда и назив за овај рат. Сукоб је почео када су

52


TA L

руске трупе заузеле турске кнежевине Влашку и Молдавију, што је приморало Порту да објави рат Русији. Ускоро су на страну Османског цар­ ства стале Француска, Велика Британија и Кра­ љевина Сардинија. Савезнице су напале Сева­ стопољ, руску ратну луку на Криму. После скоро годину дана опсаде, град се предао, а велики део руске црноморске флоте је уништен. Падом Се­ вастопоља није више било наде за неки одлучни­ ји преокрет. Русија је била принуђена да призна пораз, а Османско царство је повратило своје територије. Последица Кримског рата било је слабљење моћи Русије и спречавање њеног ши­ рења на рачун Турске. Овај рат остао је запамћен као један од најкрвавијих ратова у 19. веку. Oко пола милиона војника страдало је на обе стране. Већина није погинула у ратним операцијама већ је умрла од последица ра­ њавања, болести и лоших хигијенских услова.

O

R

Опсада Севастопоља

-P

Saznaj vi{e...

U

KA

Кримски рат је први оружани сукоб који се пратио „уживо”. Наиме, Ви­ лијам Хауард Расел, новинар лондонског листа „Тајмс”, редовно је слао своје извештаје са ратишта путем телеграфа, па су тако читаоци, готово истовре­ мено, могли да сазнају све што се дешава. Он се сматра првим савременим ратним извештачем. Славу је стекао сензационалистичким чланцима који су описивали нехуман однос према рањеницима и војницима оболелим од колере и маларије. Ови извештаји су шокирали јавност и натерали британску владу да хитно предузме мере и помогне у бризи за рањене и болесне војнике.

ED

HRI[]ANSKI NARODI I ISTO^NO PITAWE

Током 19. века и балкански народи су се укључили у решавање Источног питања, а њихова будућност је великим делом зависила од решавања овог проблема. У првој половини 19. века једино су Грци успели да се изборе за независност. Подигли су устанак 1821. године и за своју борбу до­ били велику подршку. Широм Европе постојали су снажни покрети поштовалаца старогрчке цивилизације који су скренули пажњу европске јавности на Грчки устанак. На то је утицао и стратешки важан географски положај грчких земаља. Велике силе су војном акцијом подржале грчке устанике. Једренским миром Турска је признала пораз, а 1830. године Грчка је стекла независност.

Вилијам Хауард Расел, први ратни извештач

Podseti se> • Који балкански народи су почет­ ком 19. века жи­ вели у Осман­ ском царству? 53


ED

U

KA

-P

O

R

Европа 1878. године

TA L

У борби за ослобођење од османске власти Срби у Београд­ ском пашалуку су се изборили за аутономију 1830. године. Побуне балканских народа наставиле су се и у наредним деце­ нијама. Да би стишало њихово незадовољство, Османско царство почело је да уводи реформе, али оне нису довеле до побољшања положаја и живота народа на Балкану. Тако је 1875. године избила Велика источна криза.. Она је почела устанком српског народа у Босни и Херцеговини против турске власти, а убрзо је захватила и Бугарску. Ово су искористиле Србија и Црна Гора и објавиле рат Турској 1876. године у који се укључила и Русија. Рат је завршен

54


TA L

турским поразом и довео је до значајних територијалних промена на Балкану. Велике силе активно су се укључиле у мировне прегово­ ре који су уследили. У Берлину је 1878. године одржан међународни конгрес великих сила на коме је одлучено да Србија, Црна Гора и Румунија добију независност. Бугарска је добила аутономију (1908. године се изборила за независност), а Аустроугарска је стекла право да окупира Босну и Херцеговину. Остатак територија на Балкану је и даље био у саставу Османског царства, али се јасно видело да су истрошеном царству дани били одбројани.

Proveri nau~eno

1. Штаа се подразумева под појмом Источно питање?

O

R

одвуци европске државе које су у другој половини 19. века имале статус 2. Подвуци великих сила: Велика Британија, Француска, Шпанија, Швајцарска, Русија, Шведска и Аустрија.

-P

азмисли зашто су Велика Британија и Француска биле савезнице Турске 3. Размисли у Кримском рату. 4. Подвуци одвуци нетачне делове у датом тексту:

U

KA

Кримски рат био је један од најстрашнијих ратова. Вођен је у првој половини 19. века између Русије и Турске. Највеће битке одиграле су на полуострву Криму у Средоземном мору. Турска и њене савезнице су опседале Сева­ стопољ и нису успеле да га освоје. Русија је из рата изашла као победник, али видно ослабљена. Око милион војника погинуло је на обе стране. 5. Заокружи окружи тачне тврдње: Османско царство је било вишенационална држава. Османско Грчка Г рчка је стекла независност 1830. године. Велика Ве лика источна криза почела је устанком у Србији. После П осле Берлинског конгреса Аустроугарска је окупирала Румунију.

ED

а) б) в) г)

6. Допуни реченицу и одговори на питање. Године 1878. одржан је међународни конгрес у _____________________. Наведи три државе које су тада стекле независност. _________________ _______________________________________________________________ 55


7. SRPSKI NAROD POD OSMANSKOM I HABZBUR[KOM VLA[]U DO POLOVINE 19. VEKA SRPSKI NAROD POD OSMANSKOM V VLA[]U

• Какав је био положај српског народа у првим вековима османске власти?

O

Током 18. и већег дела 19. века српски народ је и даље живео под Горе, насељавао је терито­ османском влашћу. Поред Србије и Црне Горе рије Босне и Херцеговине и Старе Србије Србије. Хришћански народи у царству живели су веома тешко. Трпели су разне неправде, били су израбљивани и плаћали многобројне фе­ удалне порезе. порезе. Такође, били су и у неравноправном верском поло­ жају. Безакоње и пљачке су главне карактеристике османске управе. Живот Срба нарочито се погоршао са опадањем турске моћи у 18. веку. Због таквог стања сељаци су често подизали буне и устанке. Српска православна црква позната као Пећка патријаршија успе­ ла је да за више од два века одржи самосталност. Међутим, време­ ном, борба за коначно ослобођење узимала је све више маха. Српско свештенство активно је учествовало у припремању многих устанака. Султан је 1766. године укинуо Пећку патријаршију. Црква је изгуби­ ла ла независност и прикључена је Цариградској патријаршији.

ED

U

• Сети се како се звала најтежа оба­ веза покореног хришћанског ста­ ста­ новништва према Османлијама. Османли јама.

земље?

-P

настао је у 19. веку и означава области које су после стварања аутономне Србије остале јужно од њених граница. То су данашње Рашка област, Косово и Метохија и северни део Републике Северне Македоније. (Потражи ове области у Историјском атласу).

• У ком веку су Османлије освојиле српске

KA

Стара Србија – овај појам

Podseti se>

TA L

– положај Срба под османском влашћу – Српска православна црква – положај Срба под Хабзбуршком влашћу – просвећени апсолутизам – српско грађанство – Доситеј Обрадовић

R

Kqu~ne re~i

Podseti se> • Које године је обновљена Пећка патријаршија и који разлози су на то утицали?

Пећка патријаршија

56

Патријарси су били признати представници Срба пред властима што је било веома значајано у време одсуства др­ жавне независности и снажно је утицало на народно једин­ ство и очување језика, вере и културе.


• Пронађи епску песму „Мали Радојица” и прочитај је.

Да ли су у тој песми личности и догађаји реално описани или је долазило и до преувеличавања? Размисли која је сврха таквог приказивања. Поразговарај о томе с наставником на часу српског језика. Процени веродостојност ове врсте историјских извора у односу на остале.

R

Zanimqivost animqivost

TA L

Турска освајања оставила су тешке последице и по културни развој по­ кореног становништва. Честа ратова­ ња, сеобе, глад и епидемије биолошки су угрозили становништво и готово онемогућили културну активност. Усмена епска поезија је опевала дога­ ђаје и личности из средњовековне про­ шлости и имала велики значај у очу­ вању историјске свести и хришћан­ ског идентитета.

-P

O

О свакодневном животу Срба под османском влашћу веома се мало зна. Живели су у подређеном положају, а било је чак и робова. Строго је било забрањено да хришћани у било чему опонашају муслимане: у облачењу, говору, спољашњем изгледу. Зелена боја, на пример, била је резервисана искључиво за муслимане и хришћани нису смели да је кор користе исте у одевању. Да бисмо илустровали однос османске државе према Србима и осталим хришћанима, на­ водимо један султанов проглас с краја 18. века: теферич – излет нагиздан – дотеран

U

KA

„Забрањено је хришћанима и хришћанкама ићи и певати по теферичима, другим местима, па и у својој кући. Жене се морају покривати, не смеју на­ гиздане стајати на кућним вратима, а ако се која и нагизда, нека седи у кући својој. Нека не ките своју женску децу дукатима, а коме је Бог дао те има, нека накићено дете не пушта у двориште. Заповеда се хришћанима да морају смер­ но ићи кад пролазе крај Турака, да се зна ко је старији. Не смеју турску одећу носити, јер Турци то не могу да трпе. Ко не послуша, биће на муке ударен.”

ED

Такође, хришћанима је било забрањено и: ношење оружја, женидба муслиманкама, изградња кућа које би биле више од муслиманских, јахање коња...

Saznaj vi{e...

У Етнографском музеју у Београду налазе се, између оста­ лог, многи предмети из свакодневног живота из времена осман­ ске владавине. Обиђи овај музеј да видиш како су се Срби тада облачили, какав су накит носили, из чега су јели и пили, како су опремали куће... У завичајним музејима широм Србије такође постоје та­ кви експонати. Обиђи их са својим наставником.

Етнографски музеј

57


ејалет – управна

O

R

TA L

јединица у Османском царству

Избијање Првог српског устанка (1804) изазвало је велико оду­ шевљење међу Србима у Босанском ејалету. Знатан број доброво­ љаца прешао је Дрину и прикључио се Карађорђевим устаницима. Велика победа на Мишару (1806) подстакла је Србе у Босни и Херцеговини да се и сами организују у борби. Тако је 1809. године у западној Босни избила велика буна под вођством Јована Јанчића, познатија као Јанчићева буна,, али је због лоше организације брзо угушена, а вођа ухваћен и погубљен. Српско становништво показивало je разне врсте отпора. Поред буна и устанака, хајдучија је била најраспрострањенија (од почетка 17. до половине 19. века). Репутација хајдука мењала се током време­ на: од обичних пљачкаша и друмских разбојника до правих заштит­ ника народа и бораца против Турака.

KA

-P

Iz istorijskih izvora

Важне историјске податке о перио­ ду под османском влашћу оставио је ве­ лики српски писац, реформатор и хро­ ничар из 19. века Вук Караџић. Ево шта је он у својим списима забележио о хај­ дуцима:

ED

U

„Турско владање и суд најве­ ћи је узрок што у Србији има млого ајдука. Кад човек зна да га суд и закон не чу ва од силе и не­ правде, он мора сам да се чува и себи правицу да тражи... Премда млоги људи не иду у ајдуке да чи­ не зло, него само да сачувају свој Хајдуци у заседи живот или да се коме за што осве­ те или да живе слободно; али кад се већ човек отпади од обичног друштва, он послије почне сва зла чинити. Но опет се данас ајдуку чини највећа срамота и псовка кад му се рече да је лопов пржибаба – кукавица, и пржибаба. Прави ајдук никада неће убити човека који му ни­ подлац шта не чини; али трговце по путу дочекивати и ударати на куће богатих људи, веле да није срамота...”

58


Из свакодневног живота

Zanimqivost

TA L

Присуство Османлија на нашим просторима оставило је траг у свим животним сегментима. Они су донели многе новине у исхрани, које су се одржале до данас: бурек, алву, бозу, уштипке, сомун, јогурт, пилав, ћуфте. Осим тога, најзаслужнији су и за иновације какве су представљали кафане, кафа и дуван. У Београду је половином 18. века било око 20 кафана. Занимљиво је да је Србима било дозвољено да их посећују иако су се оне налазиле у муслиманским деловима вароши. Ноћне проводе по кафанама (који су били резервисани искључиво за мушкарце) употпуњавала је музика, која се некада веома разликовала код припадника двеју вера. Срби су се веселили уз звуке гусала, гајди и фрула, док су Турци свирали разне дувачке инструменте, удараљке и сл.

O

R

Један хроничар оценио је кафане као простор који сједињује крајности јер су оне извориште „врхунског духа, али и глупости”.

SRPSKI NAROD POD HABZBUR[KOM VLA[]U

Podseti se> • Ко су били

Хабзбурзи?

ED

U

KA

-P

Продор Османлија у Европу изазвао је бројна померања балкан­ ског становништва. Прве српске сеобе почеле су већ после Маричке и Косовске битке. На честе сеобе утицало је више разлога: војни по­ ходи, ратна пустошења, насиља, сиромаштво, учешће народа у устан­ цима и ратовима против Турака. Најчешћи правац кретања био је ка северу и западу, преко Саве и Дунава у Угарску (на подручје да­ нашње Аутономне Покрајине Војводине и Републике Хрватске). Највеће пресељење становништва на територију Аустријског царства догодило се 1690. године и познато је као Велика сеоба Срба.

Podseti se>

• Ко је предводио ову сеобу и шта је била њена главна последица?

Већина српског становништва у Аустријском царству сачувала је своја национална обележја – језик, традицију, православну веру и обичаје. Тамо су се упознали и са цивилизацијским вредностима средње Европе које су допринеле њиховом великом културном, по­ литичком и економском напретку.

59


просвећени апсолутизам

-P

Марија Терезија

O

R

TA L

– облик апсолутистичке владавине у коме владари спроводе реформе за побољ­ шање положаја грађана и сељаштва

У другој половини 18. века Хабзбуршку монархију захватио је процес реформи. Највећу улогу у модернизацији државе и прихва­ тању просветитељских идеја имала су два истакнута хабзбуршка вла­ дара – Марија Терезија (1740–1780) и њен син Јосиф II (1780–1790). Време њихове владавине у Аустријском царству назива се просве­ ћени апсолутизам. Донети су многи закони којима су уна­ пређени производња и трговина, поправ­ љен положај сељака, проглашена једнакост грађана пред законом и омогућен омогућенаа сло­ бода вероисповести. вероисповести. Огроман значај имао је и закон о просвети. просвети. Њиме је основна школа постала државна установа и оба­ везна за сву децу. Ова реформа значајно је допринела напретку образовања и код Срба. а. Тако је и међу њима било све више лекара, учитеља, правника, писаца. Шко­ ловани Срби у Аустрији дали су велики доп до принос ринос развоју националне културе. Је­ дна од најистакнутијих личности 18. века Јосиф II био је књижевник Доситеј Обрадовић.

Istaknute li~nosti

ED

U

KA

Доситеј Обрадовић (1742–1811) један је од најзначајнијих српских просветитеља. Као младић замонашио се у фрушкогорском манастиру Хопово, али га је брзо напустио схва­ тивши да се тај живот доста разликује од животописа светаца и његових младалачких идеала. Пропутовао је, због студија, многе земље Европе. Године 1783. штампано је ње­ гово најважније дело „Живот и прикљученија”, аутобиографија која говори о потреби за образовањем као и о ду ховној заосталости калуђера које оштро напада. Залагао се да народни језик постане књижевни, уместо дотадашњег црквенословенског. Његове про­ Доситеј свети све титељске тељске идеје огледају се у пропагирању верске трпељивости и прихватању достигнућа Обрадовић напредн напред нијих ијих народа. Био је и велики национални борац опседнут идејом о ослобођењу Србије од стране власти. Аутор је чувене песме „Востани Сербие” која је утицала на буђење националне свести. Када је Првим српским устанком почела борба за коначно ослобођење од Турака, Доситеј одлази у Ср­ бију како би помогао Карађорђевим устаницима. Као најученији Србин свог времена постао је први мини­ стар просвете у устаничкој влади. Доситеј је основао Велику школу у Београду која је пре теча данашњег универзитета. „Књиге, браћо, књиге, а не звона и прапорци”, познат је • Како разумеш овај цитат? цитат који осликава његову тежњу за образовањем. Умро је 1811. године. Сахрањен је у порти Саборне цркве у Београду, поред Вука Караџића.

• Посети београдску Саборну цркву и распитај се како и када је настала. Истражи који су наши познати владари сахрањени у њој.

60


TA L

Током 18. века најзначајнији део српског друштва у Хаб­ збуршкој монархији постало је грађанство. Овај друштвени слој био је носилац напредних идеја и свеукупног развоја. Највећи део грађанства чинили су трговци и занатлије. Жи­ вели су у већим градовима (Будиму, Сент Андреји, Теми­ швару, Сегедину, Новом Саду, Земуну) и током времена су постали важан економски чинилац у царству. Српско грађанство у Хабзбуршкој монархији подстицало је и финансирало оснивање значајних националних инсти­ туција. Једна од најважнијих је најстарија српска гимназија, основана у Сремским Карловцима 1791/2. године. Убрзо по оснивању, гимназија постаје средиште просвете, духовно­ сти и културе. Поред ње, важне установе биле су Карловачка богословија (1794) и гимназија у Новом Саду (1810). Срби у Аустрији су, као православни народ, неговали своју средњовековну традицију и културу. Центри верског и просветног рада били су манастири, а највише њих (чак шеснаест) налази се на Фрушкој Гори, због чега се она че­ сто назива „српском Светом гором”. Најпознатији фрушко­ горски манастири су Крушедол, Хопово, Гргетег и Врдник.

Карловачка богословија Фрушкогорски манастири Ново Хопово (лево) и Крушедол (десно)

U

KA

-P

O

R

Карловачка гимназија

ED

Верски и политички центар Срба у Хабзбуршкој монар­ хији била је Карловачка митрополија основана почетком 18. века. Карловачки митрополити били су врховни поглавари српске православне цркве у Хабзбуршкој монархији и има­ ли су пресудну улогу у животу свог народа. Били су њихови законити представници пред аустријским властима и чува­ ри националног јединства. Црква је отварала школе на на­ родном језику и бринула о верској и просветној аутономији.

Митрополит Стефан Стратимировић

Изабран је за карловачког митрополита 1790. године. Велику пажњу посветио је подизању просветних установа. Уз његову помоћ основане су Карловачка гимназија и богословија, као и гимназија у Новом Саду. Помагао је и устанике Првог српског устанка под вођством Карађорђа.

61


Сва важна питања и даље су се решавала на црквено­народним саборима. На Темишварском сабору (1790) представници Срба за­ хтевали су да се Банат прогласи за српску аутономну област, што су царске власти у Бечу одбиле. Залагањем богатих Срба у Пешти је 1826. године основана Матица српска – установа чији је основни циљ био неговање српског језика и културе. Издавањем књига и часо­ писа ширила је писменост и развијала књи­ жевну делатност. Летопис Матице српске најстарији је часопис за књижевност који излази и данас. Седиште ове установе пре­ сељено је 1864. године у Нови Сад.

Зграда Матице српске

Летопис Матице српске

O

Istaknute li~nosti

R

– политичка самосталност не­ ког народа на одређеној тери­ торији у оквиру друге државе

TA L

територијална аутономија

ED

U

KA

-P

Познати српски добротвор гроф Сава Текелија (1761–1842) био је правник, а основао је у Пешти 1838. године једну од највећих задужбина – Текелијанум. Ова установа деценијама је помагала школовање најбољих српских ђака. Текелијанум је био и главно средиште окупљања интелектуалаца који су до­ принели културном и цивилизацијском напретку свог народа. У Текелијануму су неко време радили Јован Јовановић Змај, Никола Тесла, Лаза Костић. Зато је он с правом називан „српским Пан­ теоном”.

Сава Текелија

62

Текелијанум

У првој половини 19. века положај српског народа у аустријском царству се погоршао. Нису им гарантована национална права и није им било допуште­ но редовно одржавање црквено­народних сабора што је вековима представљало њихову основну привилегију. Због тога је током пролећа 1848. године одржано више протестних скупова на којима су Срби захтевали употребу народног језика, за­ штиту православне вере и редовно сазивање сабора. Ови захтеви наставиће се и у наредном периоду.


Proveri nau~eno 1. Опиши какав је био положај српског народа под османском влашћу.

TA L

2. Подвуци тачно. Стара Србија је обухватала тери­ торије: Херцеговине, Рашке, Косова и Метохије, Албаније, Шумадије, Републике Северне Маке­ доније, Босне.

R

3. Какав је био положај српског народа у Хабзбур­ шкој монархији током 18. и првој половини 19. века?

O

4. Наброј најважније институције Срба на подручју Монархије које су значајне за очување национал­ ног и културног идентитета.

ED

U

KA

-P

5. Испод слике упиши име личности и наведи у че­ му је њен значај.

63


8. SRPSKA REVOLUCIJA (1804 —1835) Podseti se> • Шта је

TA L

револуција?

• За које

R

револуције ти знаш?

O

Збор у Орашцу

Застава устаничке Србије

ED

U

аутономија – самоуправа

KA

-P

Појам српска револуција односи се на период од 1804. до 1835. године. То раздобље је веома важно у историји српског народа јер су Срби тада поставили темеље за стварање модерне државе. Револуција је имала ратну фазу (ратовање у Првом и Другом српском устанку, 1804–1815) и мирнодопски период (1815–1835) који је окончан укидањем феудализма. лизма Револуција је завршена успешно: створена је аутономна српска кнежевина. кнежевина. Дан државности Србије данас се обележава на црквени празник Срете­ ње у знак сећања на датум када је Пр­ вим српским устанком почела Српска револуција.

• Ког датума се обележава

Дан државности Србије?

Обележавање Дана државности данас

64


9. PRVI SRPSKI USTANAK (1804 —1813) Kqu~ne re~i

Podseti se> • Које балканске територије је заузимало

Смедеревски едеревски санџак дахије Сеча еча кнезова Карађорђе арађорђе Петровић битка тка на Мишару битка би тка на Чегру Букурешки Б укурешки мир слом сл ом устанка Правитељствујушчи Пр авитељствујушчи совјет Прота Пр ота Матеја Ненадовић

TA L

Османско царство почетком 19. века?

– – – – – – – – – –

• Сети се како је изгледала провинцијска управа Царства.

-P

O

R

Нововековна Србија настала је на територији осман­ ске провинције која се звала Смедеревски санџак или Београдски пашалук. Обухватала је простор између река Саве и Дунава на северу до Западне Мораве на југу, и од Дрине на за­ за паду до Тимока на истоку. Била је то погранична област Османског царства према Хабзбуршкој монархији. Процењу Процењује је се да је почет­ највише Срба. ком 19. века ту живело око 400 000 становника, највише

ED

U

KA

Београдски пашалук почетком 19. века

• Пронађи на

карти поме­ нуте реке и покажи гра­ нице Бео­ градског пашалука.

65


BEOGRADSKI PA[ALUK UO^I USTANKA

ED

U

KA

-P

O

R

TA L

Београдским пашалуком управљао је везир кога је постављала Порта. Његово седиште налазило се у Бео­ граду, у Kалемегданској тврђави. Пашалук је админи­ стративно био подељен на нахије, кнежине и села. Тур­ ци и Срби у пашалуку живели су одвојено: муслиманско становништво и војска по градовима, а српско станов­ ништво углавном је живело по селима. За време послед­ њег аустријско­турског турског рата (1788–1791), српски добро­ Београд у време османске владавине вољачки одреди (фрајкори) борили су се на страни Ау­ стрије и привремено ослободили део територије. Овај рат, познат као Кочина крајина по вођи капетану Кочи Анђелковићу, завршен је Свиштовским миром који је Србима обезбедио тзв. кнежинску самоуправу – са срп­ ским кнезовима на челу. Међу Србима у Београдск Београдском ом пашалуку нарочито је ћено о време када је њиме управљао везир остало упамћен Хаџи Мустаф Мустафа а­­паша паша.. Овај Турчин је због своје благе фа­паша. управе добио надимак „српска мајка”. Тада су престала ља над становн становништвом, иштвом, а кренуо је и привредни насиља напредак. Турски зулуми Међутим, такво стање се променило 1801. године када је група турских одметника – дахија, убила Хаџи Мустафа Мустафа­ пашу. ашу. Тако су се четворица дахија (Аганлија, Кучук Алија, Мула дахија – јаничарски старе­ Јусуф и Фоч Фочић ић Мехм Мехм мед­ага) домогли власти у Београдском пашалуку, шина, одментик од званичне поделили га ме међу ђусобно собно и завели праву страховладу. османске власти Зулуми и безакоње над српским становништвом тада су до­ зулум – насиље, терор стигли врх врхунац. унац. Пљачке, силовања, набијање на колац и свирепе кнезови – управници одмазде били су неиздрживи. Српски народ није имао много избора: кнежина, области коју је чинило неколико села одлучно је решио да пружи оружани отпор овом турском насиљу.

Орашац 1804. године

66

PO^ETAK USTANKA — SRETEWE 1804. GODINE Српски кнезови, свештенство и сви виђенији људи у пашалуку почели су да се припремају за устанак. Када су дахије сазнале шта им се спрема, почетком фебруара 1804. године, за само неколико дана убили су више десетина истакнутих Срба. Најпознатији међу њима били су Алекса Ненадовић, Илија Бирчанин и Хаџи­Рувим. Овај догађај познат је у историји као Сеча кнезова. Народни прваци који су успели да умакну организовали су збор у Орашцу на Сретење, 15. фебруара 1804. године.


Тог дана одлучено је да одмах почне борба против дахија. За вођу је изабран Ђорђе Петровић, трговац из Тополе, осведочени борац против Турака.

• Размисли шта је био узрок, а шта повод избијања Првог српског устанка.

Istaknute li~nosti

U

KA

-P

O

R

TA L

Ђорђе Петровић Карађорђе (1762–1817) био је родом ом из села Вишевца крај Тополе. Рано се прочуо по јунаштву – још као хајдук ук у четама познатих харамбаша. Учествовао је и у последњем аустријско­турском турском рату (Кочина крајина), где је стекао велико искуство тво које ће му бити врло драгоцено у предстојећим борбама против Турака. Надимак Карађорђе (Црни Ђорђе) Ђорђе) добио је због великог ју наштва које је изазива ло страхопо штовање код хопошто штовање Турака, али и код Срба. Често је био непредвидивв и суров, а од својих са­ бора ца захте вао је безпоговорну послушност. По пропасти устанка напустио је Србију због страха од одмазде. Уточиште је нашао у Русији. Године 1817. вратио се у Србију с наме­ ром да подигне нови нови устанак против Турака. Карађорђе Међутим, у том трен тренутку утку Србија је већ имала одређени степен аутон аутономије. омије. По наредби кнеза Милоша Обреновића и уз сагласност београдског везира мучки је убијен, а његова глава послата је султану у Цариград. Карађорђе је оснивач династије Карађорђевић која је с преки­ дима владала Србијом и Краљевином Југославијом до краја Другог ског светск свет ск ог рата.

• Сети се шта све у твом месту носи Карађорђево име.

ED

Споменик Карађорђу у Београду

• Које

Iz istorijskih izvora

Сечу кнезова опевао је познати слепи гуслар Филип Вишњић у чувеној песми Почетак буне против дахија. Наводимо одломак из те песме. „Боже мили, чуда великога! Кад се ћаше по земљи Србији, по Србији земљи да преврне и да друга постане судија, ту кнезови нису ради кавзи,

нит су ради Турци изјелице, ал је рада сиротиња раја, која глоба давати не може, ни трпити турскога зулума; (…)“

историјске чињенице можеш да уочиш у овом одломку? 67


Устанички прваци

RATOVAWE U PRVOM SRPSKOM USTANKU

TA L

Сеча кнезова изазвала је велико огорчење код Срба. Плануо је општи устанак који ће трајати наредних десет година. Већ на почетку устанка 1804. године војвода Миленко Стојковић је ухватио и погубио дахије. Борба се с успехом ширила по читавом пашалуку. Зато је султан понудио примирје Србима и повратак на стање какво је било пре доласка дахија. Међутим, устаницима то више није било довољно, па је ратовање настављено. Од 1805. године устаници су морали да се боре против много веће и јаче турске војске: поред већ постојеће из Београдског па­ шалука, султан је слао и бројне трупе из Цариграда. Борба која је почела као побуна против дахија претворила се у рат против Османске државе и званичне власти. власти. Уследиле су велике битке Првог српског устанка: бој на Иван­ ковцу (1805), Мишару (1806) и Делиграду (1806) у којима је српска војска постигла велике успехе. До краја 1806. године ослобођена територија превазилазила је границе Београдског пашалука. Турци су морали да напусте многе српске градове (Ваљево, Шабац, Пожаревац, Рудник, Смедерево). Почетком 1807. године ослобођен је Београд са тврђавом. тврђавом После војних успеха на Мишару и Делиграду Порта је била при­ нуђена да преговара са устаницима о миру. Преговоре је у име Срба водио Петар Ичко. Ичков мир (1807) гарантовао је Србима амне­ стију и широку аутономију у оквиру Османског царства.

O

R

Миленко Стојковић

амнестија – помиловање,

ED

опроштај

Saznaj vi{e...

Битка на Мишару у близини Шапца вођена је у августу 1806. године. Срби су, под командом Карађорђа, за само један дан нанели тешке губитке Турцима. У овој бици погинуле су многе старешине турске војске, а најпознатији су Синан Синан­паша и Кулин­капетан. Срби су дошли до великог плена (оружје, муниција, коњи). У Мишарској бици учествовали су и познати српски прва­ ци: Прота Матеја Ненадовић, Лазар Мутап, поп Лука Лазаревић. То је била једна од нај­ већих победа у Првом српском устанку. Ау­ стријски посматрачи са друге стране Саве послали су извештај у Беч о страшном тур­ ском поразу. У неким извештајима наводи се да је чак 3 000 Турака погинуло у овом боју.

U

Хајдук Вељко Петровић

KA

-P

поп Лука Лазаревић

Битка на Мишару

68


Међутим, Русија се убрзо укључила у рат против Турака као са­ везник Србије, па су устаници ову нагодбу одбацили. Заједничким ратовањем Срби и Руси наносили су поразе турској војсци.

U

KA

-P

O

R

TA L

Србија у Првом српском устанку

• Пронађи и покажи места највећих битака у Првом

ED

српском устанку.

Преломна устаничка година била је 1809. Карађорђе је планирао да ратна дејства прошири и усмери према југу како би ослободио сав српски народ од турске власти и обновио јединствену и независну државу по угледу на средњовековно Српско царство. Међутим, морао је да одустане од овог плана јер је српска војска у бици на Чегру 1809. године код Ниша доживела велики пораз. Овде се нарочито истакао војвода Стеван Синђелић. Када је видео да не може да победи бројно надмоћније Турке, војвода Синђелић пуцао је из своје кубуре и запалио магацин с барутом. У страшној експлозији погинули су сви српски војници, али и велики број Турака.

Стеван Синђелић

69


Saznaj vi{e...

TA L

Да би застрашили Србе, Османлије су, у знак освете и опомене, од глава погинулих чегарских вој­ ника сазидали Ћеле­кулу код Ниша. У њу су биле узи­ дане 952 лобање. Она и данас стоји као симбол српске борбе и страдања. Чувени француски песник и писац Алфонс де Ла­ мартин 1833. године враћајући се из Цариграда пу­ товао је кроз Србију. Нарочито је био потресен пред Ћеле­кулом: кулом: „Нека Срби чувају овај споменик. Он ће слоб бода ода и ко­ увек подсећати њихову децу колико вреди сло лику су цену очеви њихови платили за њу.”

Ћеле­кула

R

SLOM M USTANKA USTANKA

ED

U

KA

европски освајач је био пред вратима Русије 1812. године?

O

• Који велики

Године 1812. Русија је морала да закључи с Турском мир јер јој је претила опасност од много већег непријатеља. Споразум је потписан у Букурешту Букурешту, а једна одредба овог уговора односила се на Србију. Уз општу амнестију, било је предвиђено да Србија постане привилегована област Османског царства. Одобрен је повртак гарнизона турске војске у градове, а унутрашње уређење земље Порта је препустила Србима. Међутим, устаничке вође нису прихватиле ове мировне услове. Уследила је 1813. године велика османска офан­ зива на Србију. Положај устаника био је веома те­ жак. Године ратовања исцрпле су земљу и ослабиле отпор. Међу српским старешинама недостајало је и јединство у погледу плана и начина борбе. Бројчано надмоћнија турска војска напала је истовремено из три правца. Линије одбране биле су уништене. Нај­ веће битке вођене су на Дрини (Засавица) и на Тимо­ ку. Један од највећих српских јунака Хајдук Вељко Петровић погинуо је бранећи град Неготин. Турци су преко Пожаревца угрозили и Београд. Устаничка Србија била је до јесени 1813. године покорена.

-P

Podseti se>

Смрт Хајдук Вељка

Zadatak> За Хајдук Вељка нераскидиво је везано и име једне жене коју су звали

Чучук Стана. Истражи ко је она била, шта значи њен надимак, по чему се разли­ ковала од осталих жена свог времена. 70


Карађорђе и многе друге старешине склонили су у суседну Аустри­ ју. Велики део српког народа такође је напустио своје домове стра­ хујући од турске одмазде. Турци су поново загосподарили Србијом.

Битке

Почетак устанка

Иванковац (1805) Мишар (1806) Делиград (1806)

Устаничке старешине

Карађорђе Хајдук Вељко Петровић Прота Матеја Ненадовић Младен Миловановић Стеван Синђелић

-P

O

R

Сеча кнезова Збор у Орашцу Убиство дахија

TA L

PRVI SRPSKI USTANAK

KA

ПРВИ СРПСКИ УСТАНАК (1804–1813)

Слом устанка

U

Турска офанзива (1813) Бекство Карађорђа из Србије Повратак Турака у Београдски пашалук

ED

Мировни споразуми Ичков мир (1807) Букурешки мир (1812)

Организација устаничке државе Вожд Правитељствујушчи совјет Народна скупштина

71


ORGANIZACIJA USTANI^KE DR@AVE

Istaknute li~nosti

O

Прота Матеја Ненадовић

R

TA L

Врховну власт током Првог српског устанка имао је Карађорђе. Он је 1808. године добио титулу предводитељ са наследним правом, чиме су ударени темељи за настанак прве српске нововековне династије. У покушају да се ограничи Карађорђева власт, настали су Народ­ на скупштина и Правитељствујушчи совјет, тј. устаничка влада влада. Народну скупштину чинили су најистакнутији народни представ­ ници. У њој се одлучивало о миру и рату, о набавци оружја, сакуп­ љали су се порези и усвајали ратни планови. Године 1811. дошло је до раздвајања извршне и судске власти. Совјет је постао извршни орган власти састављен од шест министарстава (спољних и унутра­ шњих послова, правосуђа, војске, финансија и просвете). Председ­ ници Совјета били су најугледнији српски прваци – Прота Матеја Ненадовић, Младен Миловановић, Јаков Ненадовић.

ED

U

KA

-P

Прота Матеја Ненадовић (1777–1854) био је војвода из Првог срп­ ског устанка и први председник Правитељствујушчег совјета. Рођен је у Бранковини близу Ваљева. Био је син познатог кнеза Алексе Ненадовића, а отац писца Љубе Ненадовића. По занимању свештеник, истакао се као један од главних организатора Првог српског устанка у западној Србији. Командовао је у многим биткама (за ослобођење Ваљева, Шапца, Краљева, Ужица). После слома устанка склонио се у Аустрију. С повратком Карађорђевића на престо, вратио се у Србију и постао члан Државног савета. Написао је аутобиграфско дело „Мемоари“ које поред књижевне има и драгоцену историјску вредност. Током читавог устанка велики утицај имале су и многе војне старешине које су се бориле против вождовог апсолутизма. Карађорђе је у обрачуну са својим политичким противницима користио сва средства. Није се либио да их протера из земље или чак нареди њихово убиство. Године 1811. Карађорђе је коначно успоставио снажну централну власт и потврђена му је титула врховног вожда.

Вуков и Доситејев музеј у Београду

72

Saznaj vi{e... Ослобођењем Београда у Првом српском устан­ ку створени су услови да се отвори и прва школа. Тако је 1808. године отворена Велика школа која је радила до 1813. године. Зграду у којој је била смештена подигао је у 18. веку непознати богати Турчин. Данас je ту Вуков и Доситејев музеј: Доситеј Обрадовић био је оснивач Велике школе, а Вук Караџић, будући велики рефор­ матор српског језика, био је један од првих ученика.


Proveri nau~eno 1. Објасни шта подразумевамо под појмом „српска револуција”.

TA L

2. Опиши стање у Београдском пашалуку на почетку 19. века. 3. Заокружи тачне тврдње:

а) Вођа Првог вог српског устанка био је Прота Матеја Ненадовић.

R

б) Устанак станак је почео 1805. године због наметања нових пореза Србима у пашалуку.

O

в) У рат ат против Турака, као савезници Срба, укључили су се Французи 1808. године.

KA

-P

г) Током оком устанка постигнути су значајни резултати: Турци су протерани из Београдског пашалука и створени су органи власти устаничке државе. д) Први ви српски устанак завршен је 1813. године војничким поразом и повратком Турака у Србију.

U

4. Објасни сни појмове: аутономија и амнестија.

ED

5. Поређај оређај следеће догађаје хронолошким редом (1 за најстарији итд.): _______ битка на Чегру _______ Сеча кнезова _______ убиство Хаџи Мустафа­паше _______ ослобођење Београда _______ слом устанка

73


10. DRUGI SRPSKI USTANAK (1815) Kqu~ne re~i

Podseti se> • Шта је све постигнуто током ратовања с Турцима у Првом српском рпском устанку?

TA L

Хаџи Проданова буна Таковски устанак Милош Обреновић најважније битке споразум Милоша Обреновића и Марашли Али­паше

• Зашто је пропао Први српски устанак?

R

– – – – –

ED

U

KA

-P

O

После пропасти Првог срп­ ског устанка (1813) наступио је период незапамћеног терора над српским становништвом у Београдском пашалуку. Ново­ постављени београдски везир допустио је освету над покоре­ ним Србима: зулуми су прева­ зишли оне из времена вла­ давине четворице дахија. Веома мали број српских старешина остао је у земљи. Је­ дан од њих, Хаџи Продан Гли­ горијевић горијевић, окупио је народ и подигао буну 1814. године, али је тај покушај отпора пропао. Хаџи Продан је морао да бежи у Аустрију, а насиље над ста­ новништвом се појачало.

Вођа буне Хаџи Продан Глигоријевић

Преостали народни прваци окупили су се на црквени празник Цвети (23. април) 1815. године у Такову. Донели су одлуку да поди­ гну нови устанак против Турака. За вођу је изабран Милош Обре­ новић, војвода из Првог српског устанка. „Ето мене, ето вас – рат Турцима”, била је порука Милоша Обре­ новића окупљеним устаницима којом је започео Други српски устанак.

74


Istaknute li~nosti

-P

O

R

TA L

Милош Обреновић (1780­1860) рођен је у селу Добрињи у близини Пожеге. Био је успешан трговац стоком. Милош је ратовао у Првом српском устанку, а после пропасти устанка остао је у Србији. Током Хаџи Проданове буне (1814) одбио је да се придружи побуњеном народу сматрајући да није право време за обрачун са Турцима. Ипак, наредне године прихватио се вођства у Другом српском устанку и учествовао у свим већим биткама. Није бирао начин да учврсти свој положај и избори за Србију што већу аутономију. Био је домишљат и сналажљив. Турке је поткупљивао, а конкуренте за власт уклањао. Милош Обреновић Иако је био необразован и целог живота остао неписмен, имао ом дипломатијом Милош је је доста политичког дара. Упорном успео да за Србију обезбеди аутономију, а за себе наследно кнеж кнеж евско достојанство. Оснивач је жевско династије Обреновић која је с прекидима владала Србијом до 1903. године.

ED

U

KA

Најважније битке Другог срп­ ског устанка биле су код Чачка, Палежа (Обреновац), Ваљева, на Љубићу и на Дубљу. Војни успеси Срба приморали су Турке да поја­ чају своје трупе. Када су се војсци београдског везира придружиле још две турске војске (из суседних провинција Босне и Румелије), Ми­ лош Обреновић је одлучио да прекине ратовање и отпочне пре­ говоре. У октобру 1815. године склопио је усмени споразум са београдским везиром Марашли Али­пашом. Овим договором Србима у Београдском пашалуку оси­ гуран је полуаутономни положај: они су признали врховну турску власт, али су сами убирали порез, учествовали у суђењу Србима, а основана је и Народна канцеларија коју су чинили српски кнезови. Споразумом кнеза Милоша и Марашли Али­паше завршен је Други српски устанак и ратни период Српске револуције.

Таковски устанак

75


KA

-P

O

R

TA L

Највеће битке у Другом српском устанку

• На историјској карти пронађи и покажи места највећих битака Другог

ED

U

српског устанка.

Proveri nau~eno

1. Пажљиво ажљиво прочитај текст и подвуци нетачно. Други српски устанак почео је 1814. године. Овај српско српско­турски сукоб трајао је неколико месеци. Српски устаници показали су надмоћ над турском војском у Београдском пашалуку, победивши је у многим биткама. Вођа Другог српског устанка Карађорђе одлучио је да прекине ратна дејства и отпочне преговоре. У име Турака преговоре је водио београдски везир Марашли Али­паша. Прего­ вори су завршени неуспехом, па је рат настављен.

76


2. Попуни табелу, па упореди Први и Други српски устанка. Први српски устанак Време трајања

Други српски устанак

1804–1813 Узрок:

Узрок и повод за избијање устанка

Повод:

Повод:: Незапамћен терор над становни српским становн иш штвом твом после пропасти Првог српског устанка.

Почетак устанка

Сретење (15. фебруар) 1804. године

Милош Обреновић

R

Вођа устанка

O

Најважније битке

На Љубићу, ...

Турска офанзива на Србију 1813. године и српски пораз

-P

Крај устанка

TA L

Узрок:

KA

3. Одд наведених карактеристика заокружи оне које описују Милоша Обреновића: сналажљив, образован, домишљат, прек, кукавица, властољубив, храбар.

U

4. Наа временској ленти, уз помоћ наставника, упиши године најважнијих догађаја и битака из српске и европске историје. Подсети се лекције о Наполеоновим ратовима.

ED

1804. г.

1800. г.

Сеча кнезова крунисање Наполеона за цара

1805. г.

1810. г.

1815. г.

77


11. NASTANAK I RAZVOJ KNE@EVINE SRBIJE Kqu~ne re~i

• Како је завршен Други српски устанак? • Шта су Срби у Београдском пашалуку

TA L

аутономија хатишерифи (1830. и 1833.) Милетина буна Сретењски устав укидање феудализма абдикација кнеза Милоша

добили по окончању устанка?

По завршетку ратовања у Другом српском устанку наступио је дужи период мира. Започела је дипломатска борба за сти­ цање аутономије. е. Победе у ратовању с Турцима, дипломатска вештина кнеза Милоша Обреновића и подршка Русије биле су пресудне за успех на овом пољу.

R

– – – – – –

Podseti se>

O

SPOQNA POQ PO QNA NA PO POL POLITIKA LITIKA ITIKA

U

KA

-P

Београдски пашалук је и после 1815. године био у саставу Осман­ ског царства. У њему је успостављена српско српско­турска управа: пара­ лелно су постојали и турски и српски органи власти. Врховни орган турске управе у пашалуку био је београдски везир. Уз њега, постојали су и муселими и кадије и сви су били одговорни султану. Српску власт представљао је Милош Обреновић који је упра­ вљао уз помоћ својих старешина. Био је кнез Србије од 1817. године, а посебним посебним бератом (1830) признато му је и наследно кнежевско јанство. достојанство досто јанство Кнез Милош је успоставио добре односе с београдским везиром Марашли Али Али­пашом које је вешто користио да побољша положај Србије. Истовремено, настојао је да ојача и учврсти сопствену власт. У свим преговорима које је водио с Турцима око разних питања упор­ но је истицао и захтев за аутономију. После петнаест година његова дипломатска активност уродила је плодом. Уз подршку Русије кнез Милош се коначно изборио за аутономни положај Србије. Султан је 1830. године издао хатишериф којим је Србија стекла следећа права: независну унутрашњу управу, право на избор старешина, слободу вероисповести, слободу трговине. Такође, било је предвиђено и исељавање муслиманског цивилног становништва из градова, а Ср­ бија је била дужна да плаћа новчани годишњи данак Турској. Мило­ шу Обреновићу бератом је потврђено наследно кнежевско досто­ јанство. Доношење ових закона имало је огроман значај: Србија је постала вазална турска кнежевина са широком унутрашњом самоу­ правом.

Кнез Милош Обреновић

ED

муселим – везиров повереник кадија – судија берат – повеља коју издаје султан или Порта

Podseti se> • Шта значи када

је нека држава у вазалном положају? 78


„Тако, браћо, постадосмо и ми од јуче народом, народом истина зависним од султана, но народом који има сопствена своја права... Срећни Роде, срећна Србијо, ко се икад надао да ћеш до ове тачке доћи? Радуј се томе и ти света земљо Отечества нашег, радуј се и ти Роде, прељубезни Роде мој.”

R

Кнежев говор поводом читања хатишерифа 1830. године, који је написао његов секретар Димитрије Давидовић.

TA L

Iz istorijskih izvora

Istaknute li~nosti

-P

O

Султанов хатишериф

ED

U

KA

Кнез Милош био је ожењен Љубицом Вукомановић Вукомановић. Вен­ чали су се 1804. године, а кум им је био Карађорђе. Имали су осморо деце (четири сина и четири ћерке). Кнез Милош и кне­ гиња Љубица нису живели у срећном браку, мада се то у јав јав­ ности дуго прикривало. Кнез Милош био је познат по бројним љубавним авантура­ ма. Из његових ванбрачних веза рођено је чак деветоро деце. кнегиња Колико је кне гиња Љубица била огорчена, говори и то што је у наступу беса убила једну његову љубавницу. Касније се до краја живота горко кајала због почињеног злодела. Незадовољна Милошем као супругом, кнегиња је окренула леђа и његовој политици, па је тридесетих година 19. века пришла опозицији. Савременици су о кнегињи имали позитивно мишљење: она је у народном сећању оставила најбољи утисак од свих на­ ших каснијих владарки. Умрла је у изгнанству 1843. године. Сахрањена је у ман­ стиру Крушедолу на Фрушкој гори.

Кнегиња Љубица Обреновић опозиција – противници, неистомишљеници

79


Активност кнеза Милоша није се на овоме зауставила. Он је од Турака захтевао да Србија добије и територијално проширење. Ускоро, хатишерифом из 1833. године кнежевина је добила тери­ торије које је још Карађорђе ослободио у Првом српском устанку (тзв. шест нахија). Захваљујући томе Србија је увећана за трећину.

TA L

Био је ово највећи домет спољне политике кнеза Милоша. Борба која је започета апочета Првим српским устанком довела је до стварања ау­ тономне српске кнежевине и представљала је важан корак на путу ка стицању потпуне независности. У наредним деценијама ову бор­ бу наставиће наследници кнеза Милоша.

ED

U

KA

-P

O

R

Кнежевина Србија у првој половини 19. века

• На основу карте наброј нахије које су ушле у састав Србије 1833. године.

80


Saznaj vi{e...

TA L

Престоница Кнежевине Србије у првој половини 19. века био је Крагујевац. Повољан географски положај навео је кнеза Милоша да Крагујевац прогласи главним градом обновљене државе. У њему се у наредном периоду први пут у историји српске државе оснива низ институција: Гимназија (1833), Лицеј – виша школа (1838), Војна школа (1837). Ту је прорадила и прва штампарија, почеле су да излазе и прве новине – „Новине сербске”, основано је прво позо­ риште – „Књажевско­србски србски театар”. Кнез Милош је изградио и нови градски центар где су се налазили дворски комплекс, скупштина, цр­ ква, митрополија, школа, касарна... Од 1841. године Београд постаје нова престоница Кнежевине Србије.

R

Крагујевац у првој половини 19. века

O

RAZVOJ SRPSKE KNE@EVINE EVINE

ED

U

KA

-P

У првим деценијама 19. века Србија је била земља исцрпљена ра­ товима, с необразованим и сиромашним становништвом. Вишеве­ ковна турска владавина и неразвијени друштвени односи оставили су трага, па је земља дуго каснила у развоју у односу на европске државе тог доба. Важан догађај десио се 1835. године када је кнез Милош у Србији званично укинуо феудализам. феудализам. Сељаци су добили право власништва над земљом. Све обавезе сељака од тада су сведене на плаћање пореза два пута годишње. Србија је тако постала привлачна за српско становништво које је живело у суседним турским провинцијама. За само четрдесет го­ дина (1834–1874) број становника се удвостручио: од око 700 000 повећао се на скоро 1 400 000. Укидањем феудализма јавили су се услови и за настанак српског грађанства. Активности кнеза Милоша биле су усмерене и на привредно ја­ чање земље. Он је подстицао повезивање с развијеним европским земљама, олакшавао извоз, доводио стручњаке у Србију, а младе љу­ де слао на школовање у иностранство. Иако неписмен, радио је на унапређењу образовног и културног живота у Србији. Ипак, све ово није могло да отклони узроке великог народног не­ задовољства Милошевом владавином.

81


UNUTRA[WA POLITIKA Владавина кнеза Милоша Обреновића била је апсолутистичка. Са неистомишљеницима се веома сурово обрачунавао, а многи су били убијени по његовом наређењу (Карађорђе, Сима Марковић, Младен Миловановић).

TA L

Zanimqivost

ED

U

KA

-P

O

R

Конак кнеза Милоша налази се у Београду у Топч Топчидеру. идеру. Кнез је наредио да се његова резиденција поди подигне гне на периферији, јер ој вароши због присуства Турака. је нерадо боравио у београдској Испред конака налази се чувени платан, стар скоро двеста година, који је данас под заштитом државе. Истовремено са зи­ дањем конака 1831. године уређиван је и парк око њега. Саднице платана стигле су из Беча, а Француз који је надгледао радове упитао је кнеза где да засади преостали платан. Кнез, познат по ечности, одговорио је: „Метни га у ову кречану поред својој одсечности, дворца.” Ипак, то није угрозило раст овог стабла: дрво је данас Милошев конак високо чак 35 метара, а седамнаест металних стубова подупире конак – двор, преноћиште његове ове огромне гране. Испод стабла налази се камен са ког се кнез пео на коња. За време своје друге владавине Милош је све време боравио у овом конаку, где је и умро у септембру 1860. године. Милошев конак данас је музеј. Љубиц налази се у центру Београда на Ко­ Конак кнегиње Љубице санчићевом венцу. Подигнут је као званична кнежева палата која је требало да покаже значај и моћ српског кнеза. Ипак, у нови објекат уселила се само кнегиња Љубица са децом, а Милош је много чешће боравио у свом конаку у Топчидеру. Зграда данас представља репрезентативно градско здање из прве половине 19. века. Конак је подигнут у оријенталном стилу, али су видљиви и западноеврпски утицаји. Сада је музеј где се, поред сталне поставке, повремено одржавају изложбе и концерти.

Конак кнегиње Љубице

• Истражи где су се све налазили конаци породице Обреновић и каква је била њихова судбина. 82


Карађорђева смрт

Saznaj vi{e...

Фото: Милан Илић

Црква Покајница

O

R

TA L

Карађорђев углед у Србији није опао и поред слома устанка 1813. године. После четири године изгнанства он се под лажним именом вратио у земљу 1817. године с намером да подигне све­ општи балкански устанак против Турака. Вест о његовом дола­ ску коју му је донео Карађорђев кум Вујица Вулићевић веома је узнемирила кнеза Милоша. Разлог је била велика Карађорђева популарности у народу, па се Милош уплашио за сопствену власт. Такође, обнова борбе против Турака пореметила би тренутну политичку ситуацију и постигнуте договоре са Турцима. Зато је кнез проценио да је најбоље да се Карађорђе убије. У селу Радо­ вању, крај Велике Плане, вожд је убијен на спавању, у јулу 1817. године. Вујица Вулићевић био је директно умешан у ово убиство. У непосредној близини места где је извршен овај злочин, војвода Вујица је, да би се искупио, саградио цркву Покајницу (1818). Презрен и осуђен од свих, завршио је живот у беди и сиромаштву.

ED

U

KA

-P

У Србији тог времена постојале су институције које су могле да ограниче кнежеву власт (Народна скупштина, Кнежевска канцела­ рија, Државни савет). Ипак, њихов рад био је више формалан и оне нису успеле да сузбију Милошеву владарску самовољу. Таквом деспотском владавином били су незадовољни сви, чак и личности из кнежеве најближе околине. Током двадесетих и триде­ сетих година 19. века избијале су многе побуне и све су биле угушене. Устаници су упорно захтевали „укидање књажевског зулума”. Највећа буна избила је 1835. године године. Њу је предводио Милета Радојковић, а прикључиле су му се многе српске старешине. Суочен са бројним противницима кнез је овог пута био приморан да попу­ сти. Устаници су захтевали да се донесе закон који би ограничио кнежеву власт. Тако је у Крагујевцу 1835. године проглашен први српски устав – Сретењски Сретењски. Његов аутор био је кнежев секретар и познати политичар и дипломата Димитрије Давидовић. Устав је написан под утицајем либералних идеја и устава европских држава (Француске и Белгије). Био је то веома напредан устав који је пред­ виђао поштовање људских и грађанских права. Увео је поделу вла­ сти у Србији, независно судство и формирање министарстава. Ипак, само неколико недеља по усвајању био је укинут, јер је донет без знања и сагласности Порте. Такође, доношењу овог устава противи­ ле су се и Аустрија и Русија. Устав је окарактерисан као „француски расад у турској шуми”.

• Размисли зашто

су се ове три др­ жаве успротиви­ ле доношењу устава у Србији.

• Какво је било др­ жавно уређење у тим царствима? 83


Iz istorijskih izvora Наводимо једну одредбу Сретењског устава:

TA L

„Ушавши у Србију, сваки роб постаје слободан. Све верои­ сповести су једнаке пред законом. Судови су независни и не подлежу утицају ни државе, ни режима, ни личности. (…) Закон је врховни апсолут. Нико није неприкосновен. Слобода личности је основа устава. (…) Устав може мењати само скупштина.”

• Која је све права гарантовала ова одредба устава?

R

Сретењски устав

абдикација – добровољно

ED

U

напуштање престола

KA

-P

O

Три године касније, под притиском Турске и Милошевих про­ тивника, Србија је добила нови устав. Био је то султанов хатишериф из 1838. године познат као Турски устав устав. Он је ограничио кнежеву власт успостављањем Савета који је чинило седамнаест најугледни­ јих српских старешина. Чланови су били именовани доживотно и кнез није имао право да их смени. Савет се бавио разматрањем закона, уредби и висином дажбина. Подносио је законске предлоге кнезу, а сваки кнежев правни акт прво је морао да буде одобрен од стране Савета. Самовлашће кнеза Милоша било је овим озбиљно угрожено. Неспреман Не спреман да подели власт, кнез је 1839. године абдицирао и напу­ стио Србију. Кнежевски престо оставио је својим наследницима.

84

PRVA VLADAVINA MIHAILA OBRENOVI]A (1839 —1842)

Најстарији син кнеза Милоша, Милан, умро је само три недеље по преузимању власти. Престо је зато преузео његов млађи брат Михаило. Прва владавина кнеза Михаила била је нестабилна и обележена непрекидним сукобима између присталица и противника његовог оца. Поред тога, све гласнији су били захтеви да престо пређе Кара­ ђорђевом сину Александру Карађорђевићу. Неискусан и млад, кнез Михаило није могао да се носи са ново­ насталом ситуацијом: протеран је из земље 1842. године. Опозиција која се називала уставобранитељи довела је на престо Карађорђевог сина Александра. Он ће владати Србијом до 1858. године.


Proveri nau~eno 1. Заокружи тачан одговор. Хатишерифом из 1830. године Србија је добила:

TA L

а) аутономију б) територијално проширење в) независност

R

2. Кнез ез Милош Обреновић имао је неограничену власт. На којим све примерима то уочаваш?

O

3. Заокружи тачне тврдње:

-P

а) У Србији бији је званично укинут феудализам 1835. године.

KA

б) Престоница естоница Србије у ово време био је Крушевац. в) Сретењски етењски устав је био први српски устав.

U

г) За време еме владавина кнеза Милоша велики број становника се иселио из Србије.

ED

4. Зашто што је кнез Милош абдицирао и напустио Србију 1839. године? 5. Изабери Изабери тачан одговор. Противници кнеза Милоша и Михаила називали су се: а) либерали б) уставобранитељи в) радикали 85


12. VLADAVINA USTAVOBRANITEQA (1842—1858) Kqu~ne re~i

• Зашто је кнез Милош напустио престо

уставобранитељи кнез Александар Карађорђевић Тома Вучић Перишић модернизација државе Вук Караџић

TA L

1839. године?

• Уз чију подршку је Александар Карађорђевић дошао на власт?

1835. г.

1820. г.

1830. г.

1840. г.

• Попуни временску

ленту: изнад уписаних година допиши догађаје из српске историје за које су везани.

1850. г.

1860. г.

ED

U

1810. г.

KA

1804. г. 1800. г.

1815. г.

-P

1813. г.

O

R

– – – – –

Podseti se>

Противници кнеза Милоша Обреновића су још за време његове владавине називани уставобранитељима, због залагања да се донесе устав који би обезбедио поделу власти. Најистакнутије личности би­ ли су Аврам Петронијевић, Тома Вучић Перишић и Илија Гарашанин. Тома Вучић Перишић Био је најзаслужнији за одлазак Милоша и Михаила Обреновића из Срби­ је. Уставобранитељска побуна из 1842. године против кнеза Михаила по њему је названа Вучићева буна. Када се кнез Милош касније вратио на пре­ сто, није пропустио да му се освети. Отрован је у затвору 1859. године.

86


Istaknute li~nosti

O

R

TA L

Александар Карађорђевић рођен је у Тополи 1806. године. Био је Карађорђев син и отац будућег српског краља Петра I. Оженио се Персидом, из чувене поро­ дице Ненадовић, са којом је имао десеторо деце. При­ хватио се тешке дужности да управља Србијом после протеривања Обреновића овића са власти. У његово време започела је модернизација изација Србије према европским узорима. Умро је у Темишвару 1885. године. Сахрањен је у цркви на Опленцу.

ED

U

KA

-P

По успешно окончаној Вучићевој бу­ ни у Србији је дошло до смене на престо­ лу: уставобранитељи су довели на власт Александра Карађорђевића (1842–1858). Период његове владавине познат је у историји као „уставобранитељска влада” јер је сва власт била у рукама ове групе политичара. Овај режим нарочито се посветио уну­ трашњој политици и организацији држав­ не управе, доследно се придржавајући Устава из 1838. године. Године 1844. донет је Грађански зако­ ник, један од најзначајнијих правних до­ кумената 19. века. Први пут у Србији оза­ коњена је приватна својина и утврђена су основна права грађана. Уставобранитељи су велику пажњу по светили чиновницима и регулисању њиховог положаја. Ову категорију чини­ ли су судије, полицајци, секретари, и, учи­ тељи и дворски службеници. Чиновници постају главни ослонац владе и њихова веза са народом, мада су често били не­ образовани и поткупљиви, упљиви, што је било узрок народног незадовољства. Половином 19. века кнежевину Ср­ бију захватио је процес модер низације. модерни низације зације Привреда је оживела, трговина постаје слободна, пољо пољоп привредна ривредна производња се повећала. Граде се путеви, прорадила је поштанска служба, као и прве телеграф­ ске линије. Изградњу државе пратио је и култур­ ни препород. препород. Иницијативе из времена кнеза Милоша се настављају: прошире­ на је мрежа основних школа и гимназија. Основано је Друштво српске словесно­ сти (1841) претеча Српске академије на­ ука и уметности чији је задатак био ши­ рење науке и културе. Његов оснивач био је чувени драмски писац Јован Стерија Поповић.

Кнез Александар и кнегиња Персида Карађорђевић

Istaknute li~nosti Јован Стерија Поповић (1806–1856) један је од нај­ бољих српских комедиографа. Његове драме и данас се са успехом изводе по свим домаћим позориштима. „Покондирена тиква”, „Кир Јања”, „Лажа и паралажа”, „Родољупци” најпознатија су његова дела. Био је главни иници­ јатор и оснивач Народне библиотеке (1832) и На­ родног музеја (1844) у Бе­ ограду. Њему у част, сваке го­ дине у Новом Саду одржа­ ва се Стеријино позорје, најзначајнији позоришни фестивал у Србији. Јован Стерија Поповић

87


TA L

Београд постаје српска престоница (1841), па се већина државних и културних институ­ ција сели из Крагујевца у Беогарад. Ту је основан Народни музеј (1844) који и данас чува значајан део српске културне баштине. Носилац културног препорода код Срба тог времена био је Вук Стефановић Ка раџић. Кар раџић аџић Народни музеј у Београду

R

Istaknute li~nosti

ED

U

KA

-P

O

Вук Стефановић Караџић (1787–1864) рођен је у Тршићу близу Лознице, а највећи део живота провео је у Бечу где је и објавио своја капитална дела. Он је аутор првог речника („Српски рјечник”) ник”) и прве граматике народног српског јези­ ка. Такође, целог живота залагао агао се да народни језик постане књижевни. И поред бројних противника, успео је да се избори за реформу српског језика и правописа. Ипак, Вуков језик је признат за званични књижевни језик тек 1868. године, четири године после његове смрти. Значајан део његовог рада био је посвећен сакупљању и бележењу ењу народних песама и умотв умотворина. орина. Оставио је и број­ на сведочанства анства о Првом српском устанку, владавини кнеза Милоша Обреновића и многе друге записе. Вук је умро у Бечу, а посмртни остаци пренети су у Бео­ град 12. октобра 1897. године и уз велике почасти сахрањени у порти Саборне цркве, поред Доситеја Обрадовића.

начертаније – нацрт,

програм

88

Вук Стефановић Караџић

У време уставобранитељске владе настају први политички про­ грами о будућности кнежевине Србије. Под утицајем националних и либералних идеја, државник Илија Гарашанин саставио је 1844. године чувено Начертаније. Био је то програм националне државне политике. Он је предвиђао уједињење територија на којима је живело српско становништво (Црна Гора, Босна и Херцеговина и Стара Србија) са Кнежевином Србијом у заједничку државу. Постојала је и шира, јужнословенска идеја за уједињењем. Та два виђења будућности Србије биће у на­ редном периоду честа дилема политичара.


Илија Гарашанин

TA L

Илија Гарашанин (1812–1874) један је од највећих српских политичара у 19. веку. Колико је био предан државним пословима најбоље сведечи његова мисао: „Ван државе човек нема живота нити историје.”

Proveri nau~eno

R

1. Објасни сни зашто су се противници кнеза Милоша називали уставобранитељи.

O

2. Београд оград је 1841. године први пут у новијој исто­ рији Србије постао престоница. Одговори на питања:

-P

а) За време еме чије владавине се то догодило? оји град је до тада био српска престоница? б) Који

KA

3. Графикон рафикон приказује број станов­ никаа Београда у периоду од 1834. до 1884. године

ED

U

а) Колико олико је Београд имао станов­ ника за време прве владавине Милоша Обреновића? колико се повећао број ста­ б) За колико нов новн ни ик ка у периоду од 1834. до к 1859. године?

40 000 35 000

жене

мушкарци

30 000 25 000 20 000 15 000 10 000 5 000 0

1834. 1859. 1867. 1874.

1884.

4. Како се зове најзначајнији правни документ донет у време владавине уставобранитеља? 5. Која личност је била носилац културног препорода овог времена? Објасни зашто. 89


13. CRNA GORA U DOBA VLADI^ANSTVA Kqu~ne re~i

Podseti se> • У ком веку је Црна Гора ушла у састав Османског царства?

TA L

– владике – митрополити – Петар I Петровић Његош – Петар II Петровић Његош

-P

O

R

Географски положај Црне Горе битно је утицао на њен историјски развој. Као и већина балканских земаља била је под османском вла­ шћу. Изолована високим планинама и сиромаштвом од остатка све­ та, Црна Гора је имала спор друштвени и политички развој. развој На успорен напредак утицала је и племенска подељеност становништва. Процењује се да је почетком 19. века Црна Гора имала око 120 000 становника подељених у 36 племена (Васојевићи, Пипери, Кучи, Бје­ лопавлићи, Дробњаци и др.). Племена су се често сукобљавала, по­ стојала је крвна освета, друштво је било затворено за спољне утицаје, што је допринело општој заосталости.

KA

Zanimqivost Z animqivost

ED

U

Крвна освета је обичај карактеристичан за недовољно развијена друштва. Он подразумева да се сукоб између две фамилије започет убиством мора осветити смрћу. Освета се оправдава „светлим образом” и „чашћу”, а измирење завађених тешко се постиже. У прошлости крвна осве­ та је била распрострањена у најзаосталијим крајевима Европе: Албанији, Црној Гори, на Сици­ лији, Корзици. Иако је строго забрањена законом, она постоји и данас. Пример крвне освете сликовито је приказан у култном филму „Кум” Френсиса Кополе.

90

Од краја 17. века Црном Гором управљали су митрополити (вла­ дике) из породице Петровић Његош. Они су обједињавали и духовну и световну власт. Поред њих, постојали су и гувернадури (намесни­ ци) који су се сукобљавали с владикама око власти. Временом, ин­ ституција гувернадура је нестала. Власт митрополита као црногорских господара преносила се са стрица на синовца. У време владике Данила I (1697–1735) успостав­ љени су веома блиски односи с Русијом и сарадња са овом православ­ ном државом биће једна од главних црта државне политике Црне Горе и у будућности.


За време владике Саве Петровића Његоша (1735–1781) у Црној Гори се десио необичан догађај. Један странац, представљајући се као руски цар Петар III, успео је да се наметне за владара Црне Горе. Овај самозванац остао је у историји познат под именом Шћепан Мали.

KA

-P

O

R

Шћепан Мали владао је Црном Гором од 1767. до 1773. године. Верује се да је у Црну Гору дошао из Далмације. Био је травар и на­ родни лекар. Убрзо, почеле су да се шире гла­ сине да је он руски цар Петар III, који је био свргнут с престола и убијен у дворској завери 1762. године. Црногорци су поверовали да је цар неким чудом преживео заверу и склонио се у Црну Гору под лажним именом. Том уве­ рењу допринела је и његова велика сличност с Петром III. Шћепан Мали је искористио своју популарност и преузео власт. Током владавине централизовао је државу и, сузбијајући племенску неслогу, строгим ка­ знама укинуо крвну освету. Радио је на модернизацији земље и формирао први стални суд у Црној Гори.

TA L

Zanimqivost

Лажни цар Шћепан Мали

ED

U

Jедну од главних карактеристика историје Црне Горе током чита­ вог нововековног периода представља борба против османске власти. Крајем 18. века (1796), за време владике Петра I Петровића Ње­ гоша (1784–1830) остварене су две значајне победе над Турцима у бојевима на Мартинићима и Крусима. Овај владика блиско је сара­ ђивао са Карађорђем са којим је спремао заједничке акције против Турака. Нажалост, њихови планови нису се остварили, али се веза између два владара одржала и наредних година. Да би сузбио племенску подељеност, Петар I наметнуо је Црној Гори више закона, а зато је основао и посебан суд. На реформисању државне управе упорно је радио и његов наследник Петар II Петровић Његош (1830–1851). Успоставио је Сенат састављен од најугледнијих старешина, основао Гвардију (стајаћу војску) и створио личну гарду који су се звали перјани­ ци. Ипак, ње гова владавина остала је у сенци његове песничке славе. Овај вла дика аутор је чувеног историјско­филозофског епа „Горски вијенац”.

91


Istaknute li~nosti

TA L

Насловна страна Горског вијенца

R

Петар II Петровић Његош

„Горски вијенац” је најзначајније дело Петра Петровића Његоша. Он је у овом епу описао нај­ важније догађаје из црногорске прошлости и на­ сликао свакоднев ни живот и оби чаје. Дело је посветио Карађорђу, јер је у њему и Првом срп­ ском устанку видео почетак организованог отпо­ ра против Турака након вишевековног ропства. „Горски вијенац” је написан исан народним језиком и објављен у Бечу 1847. године. Тиме је дат велики ики допринос Вуковој борби за увођење народног је­ зика у књижевност. Овај спев пун је филозофских разми мишљања размиш љања и поука. Многе од њих и данас ас се цитирају: „Благо оном ко довијек живи, имао се рашта и родити.”

O

• Размисли и објасни шта значи ова изрека.

KA

-P

Црна Гора је у време Петра II одржавала добре односе са Кнеже­ вином Србијом. Владика је посебно ценио Илију Гарашанина и ње­ гове идеје о уједињењу српског народа и земаља. Ипак, није доживео ослобођење Црне Горе од Турака и стицање државне независности који ће уследити у наредним деценијама.

Proveri nau~eno

U

1. Објасни сни шта је све успоравало друштвени развој Црне Горе.

ED

2. Коју оју титулу су носили црногорски владари од краја 17. до средине 19. века? 3. Подвуци одвуци нетачне делове у следећем тексту: Шћепан Мали био је трговац који је желео да се домогне власти у Црној Гори. Зато је почео да се представља као свргнути руски цар Петар Велики. Успео је да преузме престо и владао је Црном Гором у првој половини 19. века. За време његове владавине држава се ослободила Турака и стекла независност. 4. Петар II Петровић Његош (1830–1851) аутор је чувеног епског дела „Горски вијенац”. Наведи најважније реформе које је спровео на пољу државне управе. 92


SADA ZNA[... • Усавршавањем парне машине Џејмса Вата започиње индустријска рево­ луција.

TA L

• Грађанске револуције (борба грађанске класе за слободу и равноправност, поштовање закона и право гласа) обележиле су нови век, а Америчка (1775–1783) и Француска (1789–1799) имале су светски значај. • Најзначајнији документи о људским слободама и правима су америчка Де­ кларација о независности (1776) и француска Декларација о правима чо­ века и грађанина (1789).

R

• Наполеон Бонапарта обележио је прве деценије 19. века у Француској и Европи. Порази Наполеонове армије уништили су његову власт и Фран­ цуско царство.

O

• Бечки конгрес (1815) означио је крај Наполеонових ратова. Његовим од­ лукама измењене су границе у Европи и враћени стари режими.

-P

• Током 19. века отвара се Источно питање. Око територија Османског цар­ ства у Европи бориле су велике силе и балкански народи.

U

KA

• Српска револуција је период од 1804. до 1835. године, у ком су се Срби из­ борили за националну државу. Првим српским устанком (1804–1813) под вођством Карађорђа почела је борба за коначно ослобођење од Турака. Други српски устанак (1815) под вођством Милоша Обреновића представља наставак те борбе.

ED

• Године 1830. настала је аутономна српска држава. Први устав Кнежевине Србије је Сретењски устав из 1835. године. • Током четрдесетих и педесетих година 19. века Кнежевину Србију захватио је процес модернизације. За то су најзаслужнији били уставобранитељи. • Велики део српског народа током овог периода живео је у Османском цар­ ству и Хабзбуршкој монархији, трудећи се да очува свој национални иден­ титет. Срби у Хабзбуршкој монархији доживљавају свој култрни препород. • Црна Гора је због географског положаја дуго била у друштвеној и политичкој изолацији. Од краја 17. века њом су управљали митрополити (владике) из породице Петровић Његош. Они су обједињавали духовну и световну власт. 93


TA L

R

O

-P

KA

U

ED


KA

-P

O

R

TA L

III EVROPA, SVET I SRPSKI NAROD U DRUGOJ POLOVINI 19. VEKA

U NAREDNO NAREDNOM M POGLAVQU SAZNA]E[>

U

• {ta u istoriji nazivamo Prole}e naroda< istoriji nazivamo kada su nastale • kako i kada su nastale moderne Italija i Nema~ka<

ED

• {ta je Americi doneo Gra|anski rat< je Americi doprinos • kakav kakav doprinos ~ove~anstvu su dali Vilhelm Rendgen, Alfred Nobel, bra}a Nobel, bra}a Limijer< • kako su velike sile krojile sliku Evrope< su • kada su Turci kona~no napustili Srbiju< • kako je kraq Aleksandar Obrenovi} izgubio glavu zbog qubavi< • kako su `iveli na{i sunarodnici izvan Srbije< • kako je 1. maj postao me|unarodni praznik.


1. REVOLUCIJE 1848 —1849. GODINE Kqu~ne re~i

Podseti se>

– либерализам – национализам – „Пролеће народа” – Луј Наполеон – Лајош Кошут

одлуке тада донете?

EVROPA POSLE BE^KOG ^KOG ^ KOG KONGRESA

KA

-P

O

У првој половини 19. века европске државе су већином и даље ека евр европске опске др државе жаве биле феудалне и апсолутистичке монархије. На то су утицале одлуке псолутистичке м монархије. онархије. Бечког конгреса којима је у многим земљама враћен стари поредак. је у многим земљама Ипак, грађанство се није мирило са таквим стањем. Широм Европе није н ије ми мирило рило ссаа т оснивају се многа удружења која су организовала побуне и устанке уудружења дружења к која оја с против власти. Њихови захтеви односили су се на ограничавање Њихови Њих ови ззахтеви ахтеви псолутизма, до доношење ношење уустава, става, апсолутизма, доношење устава, укидање феудалних односа, већа грађанска и политичка права. Једна од најзначајнијих револуцио­ ађанска и п политичка олитичка пр нарних побуна, која је захватила више европских држава, била je нарних п побуна, обуна, к која оја је Револуција 1848/1849. године. еволуција 1848/1849. „Пролеће народа”, како се још назива Револуција 1848/1849. го­ „Пролеће народа” н арода” дине, почивало је на идејама либерализма. Како се револуција ра­ дине, п почивало очивало спламсавала спламсавала и ширила Европом, и идеје национализма све више јачају. Револуционарни захтеви односили су се на уједињење и ства­ јачају. Р јачају. Револуционарни еволуционарни рање националних држава (Италијани, Немци, Мађари). рање националних

ED

U

национализам – (фр. nationali­ sme – родољубље, љубав према домовини) у 19. веку испољава се као покрет буђења национал­ не свести, ослобађања од туђин­ ске власти и стварања национал­ не државе.

R

либерализам – (лат. liberalis –

слободан) је био покрет који се залагао за успостављање грађан­ ских слобода (слободе мишље­ ња, говора), слободног полити­ чког и економског деловања. Либерализам се јавља крајем 18. и у првој половини 19. века, у току индустријске револуције и борбе грађанства против зао­ сталог феудалног поретка.

TA L

• Када је одржан Бечки конгрес и које су важне које су важне

Podseti se> • Када је

проглашена Прва фран цуска република? 96

REVOLUCIJA U FRANCUSKOJ Револуција је избила прво у Француској, у Паризу, фебруара 1848. године, а потом се тај талас прелио и на друге земље. Париски гра ђани (трговци, занатлије, радници, студенти) започели су про­ тест на улицама захтевајући право гласа и право да имају своје представнике у Скупштини. Побуна је почела да се шири и прера­ ста у сукоб изме ђу демонстраната и полиције. Француски краљ Луј Филип одрекао се престола и отишао из земље. Грађани су заузе­ ли скупштину, уки нули монархију и прогласили Другу француску републику (1848–1852).


TA L

За председника републике изабран је Луј Наполеон, си­ новац цара Наполеона Бонапарте. У овом периоду донет је нов Устав и уведено је опште право гласа за све пунолетне мушкарце. Ускоро се показало да Луј Наполеон не жели да буде само председник са ограниченом влашћу. Извршио је др­ жавни удар 1852. године и прогласио се за цара Наполеона III. Француска република је укинута и успостављено је Друго царство (1852–1870).

[IREWE REVOLUCIJE U EVROPI

Цар Наполеон III

ED

U

KA

-P

O

R

По избијању револуције у Француској, током марта 1848. године почела је побуна у Берлину (Пруска) која се проши­ роши­ ема­ рила и на остале градове и немачке државице. Захтеви нема­ чких либерала били су укидање феудализма, успостављање спостављање ражили и уједи­ уједи­ грађанских права и слобода, с тим што су тражили и уједи­ њење немачких држава. Под притиском револуционара еволуционара оформљен је у Франкфурту немачки парламент у који су ушли ук који оји ссуу уушли шли Они Он и ссуу ж желели елели д изабрани представници свих 39 држава. Они су желели да прогласе стварање јединственог немачког царства, али због против­ емачког ц царства, арства, аали ли ззбог бог љења пруског краља и неких европских сила уједињење није оства­ опских си сила ла уједињење уједињење рено. Франкфуртски парламент је распуштен, а побуна либерала је р распуштен, аспуштен, а п угушена. Узрок револуције у Италији био је захтев грађана за уједињење алији би био о је ззахтев ахтев италијанских држава и увођење либералних реформи. Побуна је вођење л либералних ибералних прво букнула на Сицилији цилији о одакле одакле дакле је је почела п да се шири на остале италијанске државе. Најжешће борбе вођене су у Милану, али ин­ Најжешће Н ајжешће б борбе орбе тервенцијом аустријске војске револуција је угушена. Једина држава устријске ввојске ојске р револуција еволуција у којој је укинут феудализам и апсолутна власт била је Краљевина кинут ф феудализам еудализам и Сардинија. Покушај уједињења италијанских држава овом револу­ Покушај П окушај уједињења уједињења цијом није остварен. није остварен.

• Уочи које су сли­ чности између револуција у немачким и италијанским земљама.

Podseti se>

• Какво је било уређење Хабзбуршке монархије крајем 18. века? • Наведи два најважнија хабзбуршка владара из друге половине 18. века. • Који су све народи живели у Хабзбуршкој монархији?

97


TA L

У Хабзбуршкој монархији револуција је избила у мар т у 1848. године. Ситуација у Хабзбуршкој монархији је била мно­ го сложенија јер је то била вишенационална др жава. У Бечу су студенти и либерално грађанство ди гли револуцију против апсолутистичке власти. Како се побуна ширила, омражени председник владе Клеменс Метерних бежи из земље. Грађани су формирали скуп штину која је изгласала закон о укидању феудалних од носа. У осталим деловима монархије покорени народи су започели рево луцију захтевајући, пре свега, осло­ бо ђење и стварање не зависних националних држава. У томе је посебно био значајан покрет Мађара на чијем челу се нала­ зио Лајош Кошут. Они су покушали да ство ре независну ма­ ђарску републику, али су били поражени.

O

Zanimqivost

R

Лајош Кошут

ED

U

KA

-P

Јозеф Радецки (1766–1858) био је познати аустријски војско (1766–1858) био је познати аустријски војско вођа. Истакао се још у ратовима против Наполеона Бонапарте, али и у мно­ гим другим борбама током 19. века. Занимљиво је да је овај генерал нашао своје место и у историји му зике. Наиме, у време Револуције 1848. године композитор Јо х ан Штраус Млађи придружио се бечким револуционарима, али су га аустријске власти ухапсиле. Залагањем Радецког Штраус Млађи је ослобођен оп т ужби и пуштен из затвора. Желећи да се одужи гене­ ралу који му је спа сао сина, Јохан Штраус Старији, та кође велики ком­ позитор, посветио му је један од својих најбољих маршева назвавши га „Радецки марш”.

98

Јозеф Радецки

ZNA^AJ REVOLUCIJA 1848/1849. „Пролеће народа” била је једна од најбурнијих револуција у 19. веку. Снаге супротстављене револуционарима биле су знатно боље организоване и војно надмоћније, тако да су побуне за кратко време угушене. Стари поредак био је дубоко уздрман, али се ипак одржао. Трајне последице револуција 1848/1849. године су укидање феу­ дализма у Аустрији и немачким земљама и доношење либералног устава у Краљевини Сардинији. Национално питање покренуто то­ ком револуције није решено. Ипак, двадесет година касније Немци и Италијани ће успети у тим настојањима и створиће своје нацио­ налне државе.


Proveri nau~eno 1. Допуни реченице и одговори на питање.

TA L

Револуција 1848/1849. године назива се још и ______________________________________ . Ова

револуција почивала је на идејама либерализма либерализма и _________________________________________ . _________________________________________ .

R

Објасни шта је либерализам.

-P

3. Заокружи тачне тврдње:

O

2. Како је синовац Наполеона Бонапарте постао Бонапарте постао француски цар?

KA

а) Током Револуције 1848/49. године Италијани 1848/49. године су се ујединили у заједничку државу. у заједничку државу. револуционарног б) Вођа мађарског револуционарног покрета био ађарског р еволуционарног је Лајош Кошут. Кошут.

ED

U

в) Тежња за ослобођењем покорених народа у Тежња за ослобођењем Хабзбуршкој монархији испољила се током абзбуршкој монархији Револуције Р Револуције 1848/49. године. еволуције 1848/49.

г) Најзначајнији резултат „Пролећа народа” Најзначајнији било би било је успостављање политичких и ло је грађанских гр ађанских грађанских слобода у европским државама.

4. Шта су биле главне последице револуција 1848/1849?

99


2. NASTANAK MODERNE ITALIJE I NEMA^KE Kqu~ne re~i

1870. г.

1880. г.

NACIJA I NACIONALNA DR@AVA

R

Podseti se>

• Које су основне одлике либера лизма и национализма?

O

– нација и националне државе – Краљевина Сардинија (Пијемонт) – Камилo Кавур – Ђузепе Гарибалди – уједињење Италије – Пруска – Ото фон Бизмарк – Француско­пруски рат – уједињење Немачке

1860. г.

TA L

1850. г.

ED

U

KA

-P

Деветнаести век у Европи назива се веком нација. То време пред­ Деветнаести век у Европи назива се ставља епоху буђења националне свести и развоја националних покрета. На тај процес нарочито су утицале идеје француске револуције и појава либерализма. Током 19. века настало је уверење да једна на­ ција може да се развија и напредује само ако њени припадници жи­ ве у јединственој држави. Током Револуције 1848/1849. године поку­ шаји многих народа да створе своје националне државе доживели су неуспех. Ипак, у наредном периоду њихова борба се наставила.

UJEDIWEWE ITALIJE

Од Бечког конгреса 1815. године Италијани су на Апенинском полуострву живели подељени у ви­ Podseti se> ше држава. Краљевина Сардинија је заузимала се­ верозападни део полуострва и острво Сардинију. • Који су били захтеви рево­ Ломбардија и Венеција биле су у саставу Хабзбур­ луционара у италијанским шког царства. Средишњи део Италије био је под државама током Револу­ влашћу католичког поглавара – папе (Папска др­ ције 1848/49. године? жава), а на југу се налазила На пуљска краљевина (Краљевина двеју Сицилија) ко јом је владала фран­ цуска династија Бурбона. Оста лим државама упра­ вљали су принчеви из династије Хабзбурговаца.

100


Уједињење Италије 1859–1870. године

Посматрај карту и закључи:

• Наброј државе које су се током 1860. године прикључиле Пијемонту. • Која држава је последња припојена Краљевини Италији?

U

KA

-P

O

R

TA L

• Колико Колико година је трајала борба је трајала Пијемонта за Пијемонта уједињење уједињење Италије?

ED

Кључну улогу у уједињењу Италије имала је Краљевина Сарди­ Кључну уулогу логу у уједињењу уједињењу нија. Председник владе Пијемонта (како се још називала Краљевина Председник Пр едседник ввладе ладе Сардинија) и најважнија личност борбе за уједињење био је Камило ардинија) и н најважнија ајважнија Кавур. Он је сматрао да Хабзбуршка мо вур.. Он је см вур сматрао атрао нархија, која је контролисала власт у већини италијанских држава, представља главну препреку ввећини ећини ује дињењу. Зато је желео да обезбеди подршку неке европске силе. њењу. За Савез ника је ускоро нашао у Францу ској која му је обећала војну по­ моћ. Рат је почео 1859. године. Удру жене снаге Пијемонта и Фран цу­ ске по разиле су аустријску војску (у биткама код Мађенте и Солфе­ рина). Хабзбуршка монархија је била принуђена да преда Ломбардију. Овај успех подстакао је побуне у др жавама средње Италије које су збаци ле аустријску власт и прикљу чиле се Пијемонту. Била је то пр­ ва фаза италијанског уједињења.

101


Током 1860. године рат за уједињење Италије наставили су до бровољачки одреди које је предводио Ђузепе Гарибалди. Сру­ шили су омражену власт у Напуљској краљевини (Краљевина Двеју Сицилија) и припојили је Пијемонту.

Istaknute li~nosti

TA L

Ђузепе Гарибалди (1807–1882) био је највећи италијански ре талијански р рееввволуцио­ олуцио­ нар и борац за национално уједињење. Као члан покрета окрета Млада Млада Италија Италија је ви више ше п пута ута р рањаван ањаван водио је ослободилачке устанке широм Италије. Био је више пута рањаван и затваран. Са одредом од хиљаду до бровољаца осво својјјио сво ио је јужну Италију ио јјее јјужну ужну И сматра см атра д даа јјее Гарибалдијева Гарибалдијева 1860. го дине и припојио је Пијемонту. И данас се сматра да је Гарибалдијева талијанск талијан ом уједињењу. уједињењу. успешна борба имала пресудну улогу у италијан сском ком уједињењу. Касније, оги револуционарни револуционар р еволуционарн н покрети и у спомен на овог храброг борца, многи име. организације носили су Гарибалдијево име.

R

Ђузепе Гарибалди

KA

-P

O

Представници италијанских држава састали су се у Торину 1861. талијанских др држава жава ссастали астали једињење и сстварање тварање Краљевине Италије. године и прогласили уједињење и стварање Први краљ нове државе постао је Виторио Емануеле II, дотадашњи жаве п постао остао је Ви Виторио торио владар Краљевине Сардиније. Изван Краљевине Италије остале су Сардиније. С ардиније. Изв Изван ан лашћу Аустрије) Аустрије) Венеција (под влашћу Аустрије) и Папска држава, али ће и оне бити припојене до 1870. 1870. ггодине. године. одине. Тим Т Тим им чином коначно је завршен процес уједињења Италије, а Рим је проглашен престоницом. Италије, а Рим је

Saznaj vi{e...

Папска држава обухватала је већи део сре Папска држава обухватала дње Италије, а врхунац је до ­ стигла у 18. веку. Папа, поред тога што је поглавар католичке цркве, био стигла у 18. веку. је један од најутицајнијих светов је један од најутицајнијих них владара на Апенинском полу острву. Ства рањем Краљевине Италије Папска држава је изгубила незави Краљевине Италије Папска сност. Тек 1929. године папа и ита­ лијанска влада потписали су споразум којим је католичком поглавару призната све потписали су споразум товна власт над државом Ватикан. Она обу Ватикан. Она обу обухвата ххвата вата мањи део града Рима у коме се налази Црква све тог Петра, папски дворац, палате и музеји. Ватикан је данас најмања др палате и музеји. Ватикан жа ва на свету и има око деветсто становника.

ED

U

Црква светог Петра

Podseti se>

UJEDIWEWE NEMA^KE Током 19. века Немци су, као и Ита ли ја ни, жи в ели подељени у више држа в а. Нај мо ћнија немачка држава била је Пруска.

• Kоји су били захте ви револу цио нара у немачким земља ма током Револуције 1848/1849. године?

102


Пруски краљ Вилхелм I (1861–1888) посветио се раду на уједи­ ње њу Немачке. Он је сматрао да ће Хаб збуршка монархија и Фран­ цуска представљати главну сметњу уједињењу и да ће те препреке мо рати да са влада оружјем. Зато је највећу пажњу посветио модер­ низацији вој ске. Краљева уверења делио је и пруски канцелар Ото фон Биз марк. Њих двојица удружиће снаге у остварењу немачког јединства.

TA L

Istaknute li~nosti

канцелар – председник владе

-P

O

R

Ото фон Бизмарк (1815–1898) био је водећа личност нема чког ује­ ује­ ује­ дињења и један од најмоћнијих европских политичара. Потекао је из отекао је и изз скромне племићке породице која му је омогући ла да заврши студије аврши сстудије тудије права. У младости се бавио јахањем и спор том, али је често био неу­ есто би био он неу­ еу­ мерен у јелу у пићу. И у старости се није одрицао својих уживања: пу­ ојих ууживања: живања: п пу­ у­ шио је пет лула дневно и испијао омиљено пиће „црни сомот” (мешавина омот”(м омот” (мешавина ешавина шампањца и црног пива). Успешно је обављао дужност канцелара Пруске (1862–1871), а по­ уске (1862–1871), том и Немачке (1871–1890). Истицао је да се уједињење Не мачке може уједињење Н уједињење Неем мачке ачке решити само „у гвожђу и крви”.

Ото фон Бизмарк

KA

• Како тумачиш ову Бизмаркову изреку? Бизмаркову изреку?

U

После уједињења управљао је државом чврстом руком, пре прављао је др државом жавом ч ду зимајући оштре мере против либералних и радничких покре а. За о је добио надимак Гвоздени канцелар. Повукао се из по­ адничких п покре окреттта. а. За Заттто о је литике 1890. године и остатак живота провео пишући мемоаре. остатак живота провео

ED

У периоду од 1864. до 1871. године Пруска је са суседним држа­ ериоду о од д 1864. д до о 1871. вама водила три рата. У првом рату је поразила Данску, а затим је одила ттри ри р рата. ата. У п нанела велики пораз аустријској војсци у бици код Садове (1866). ввелики елики п пораз ораз аустријској аустријској Срушивши моћ Хабзбуршке монархије Бизмарк је основао Северно­ ушивши м моћ оћ Х Хабзбуршке абзбуршке немачки савез који је обухватао немачке државе северно од реке немачки ссавез авез к који оји Мајне. Јужне немачке државе остале су изван савеза противећи се Јужне Ју жне н уједињењу, а у томе их је подржавала Француска. једињењу, а Француски цар Наполеон III сматрао је да јачање Пруске и ства­ рање Севернонемачког савеза угрожава француске интересе. Зато је 1870. године објавио рат Пруској. Исте године Французи су доживели катастрофалан пораз код Седана, цар Наполеон III је заробљен, а пруска армија је умарширала у Париз. Поражена Француска морала је да прихвати услове мира којим је Пруској уступила две важне по­ крајине (Алзас и Лорена).

103


KA

-P

O

R

TA L

Уједињење Немачке 1866–1871. године

ED

U

Посматрај карту и закључи: и закључи:

• Која држава је покренула борбу за немачко уједињење?

• Које француске области су при­

кључене Немачкој 1870. године?

Уједињење Немачке проглашено је у Вер са ју 1871. године. Пруски краљ Вилхелм I по стао је не­ мачки цар, а град Берлин – пре сто ница државе.

• Размисли, зашто су Немци своје

уједињење прогласили у Француској?

Проглашење Немачког царства у Версају 1871. године

104

Уједињење Италије и Немачке измени ло је карту Европе и заувек променило од нос сна га на континенту.


Proveri nau~eno 1. Зашто се 19. век назива и веком нација? 2. Допуни табелу, па одговори на питања.

Краљевина Италија

Државе – противнице уједињења

Најзначајније битке

Код Мађен те и Сол фе ри­ на

O

Фран цу­ ска

Владар после уједињења

Престоница државе

Вито рио Ема нуеле II

R

Камило Кавур

Пруска

Година уједињења

1871.

Берлин

-P

Немачко царство

Главне личности у борби за уједињење

TA L

Државепокретачи уједињења

KA

а) Која европска држава је била главни противник и италијанском и немачком уједињењу? б) Зашто се Француска противила уједињењу Немачке?

U

в) Какав је данас облик државног уређења у Италији и Немачкој: монархија, република или диктатура?

ED

3. Испод слике упиши име личности и у чему је његов историјски значај.

105


3. USPON SAD I GRA\ANSKI RAT (1861—1865) Kqu~ne re~i Грађански рат Абрахам Линколн ослобођење робова успон САД

• Када је донета Декларација о независности САД? независности САД?

TA L

– – – –

Podseti se> • Ко је био први председник САД? САД?

[IREWE E SAD U PRVOJ POLOVINI 19.VEKA

ED

U

KA

-P

O

R

Током Америчке револуције 13 британских колонија стекло је еволуције 13 бр британских итанских независност и формирало самосталну државу – Сједињене Америчке амосталну др државу жаву очетку ззахватала ахватала ттериторије ериторије Државе. Она је у почетку захватала територије на источној обали Северне Америке до реке Мисисипи, док су огромна пространства еке Ми Мисисипи, сисипи, д ла сл слабо або н насељена. асељена. овог континента била слабо насељена. САД, као богата и напредна земља, привукле су током прве половине 19. века многе досељенике ссуу ттоком оком п прве рве п половине оловине из Европе. Пораст броја становника и потреба за обрадивом земљом ораст бр броја оја сстановника тановника уш ширење ирење к каа ззападу. ападу. условили су ширење ка западу. То је истовремено доводило до све чешћих сукоба са индијанским племенима која су живела у тим об­ укоба ссаа и индијанским ндијанским ластима, као к ао и ссаа ссуседним уседним ластима, као и са суседним Мексиком. Око 400 000 домородаца вре­ меном меном је убијено или протерано са своје земље, а она је постала део је уубијено бијено и или ли територије САД. Тако су средином 19. века САД чиниле 33 државе ериторије С САД. АД. на н на простору од Атланског до Тихог океана. а простору од

Копачи злата

106

Zanimqivost

Један од првих европских досељеника у Калифорнију био је Швајцарац Јохан Сутер. На његовом имању, у долини реке Сакраменто, 1848. године случајно је откривено злато. Вест о неиз­ мерном богатству брзо се проширила и за са мо неколико месеци хиљаде копача злата похрлиле су у Ка ли форнију. „Златна грозница” је за неколико година привукла више од 300 000 људи из разних де­ лова света. Ипак, само не знатан број је успео да се обогати. Читава област почела је на гло да се развија, а Сан Франциско је тада од ма лог насеља по стао веле град. Најтеже последице претрпели су калифор­ нијски Инди јанаци: око 100 000 је убијено или исељено са своје земље.


ROPSTVO U SAD О животу робова у САД и њиховој борби за слободу снимљено је много фил мова. Један од најпознатијих је „Два наест година ропства” из 2013. го дине. Филм је сним снимљен по истини­ тој причи и добит ник је многих на­ гра д а. По­ гледај га. гледај га.

R

GRA\ANSKI RAT

Saznaj vi{e...

TA L

И поред значајног успона САД су имале велики унутрашњи проблем: било је то ропство. У земљи су постојале велике супротности између северних и јуж­ них држава. На југу је било много робова доведених из Африке. Радили су на плантажама памука и дувана чији су их власници угњетавали и искоришћавали као бесплатну радну снагу. Северне државе су биле знатно напредније. У њима су се убрзано развијали индустрија, трговина и банкарство. За разлику од Југа, било је зна­ тно мање робова. Ове разлике довеле су до оштрих по дела и претиле опстанку јединствене државе.

капитулација – предаја расизам – учење о неједнакости људских раса које се заснива на уверењу да постоје „више” и „ни­ же” расе. Расисти сматрају да припадници „ниже” расе треба да служе и покора вају се „ви­ шој” раси.

U

KA

-P

O

На изборима у САД 1860. године за председника је изабран Абра­ редседника је и изабран забран А Абра­ бра­ хам Линколн који се отворено залагао за укидање ропства. Представ­ кидање р ропства. опства. Пр Представ­ едстав­ ници власти на Југу томе су се оштро противили јер би тако остали ротивили јер би ттако ако без радне снаге. Зато је једанаест јужних држава прогласило отцеп­ држава др жава п прогласило рогласило љење од САД и образовало Конфедерацију Америчких Др онфедерацију Ам Америчких еричких жава. На­ супрот њима, основана је Унија која је окупила све остале америчке оја је о окупила купила св свее о одине и избио збио Грађански Грађански државе. Између њих је 1861. године избио Грађански рат познат као рат Севера и Југа. Пресудна битка одиграла се код Ге тка о одиграла диграла ссее к тисбурга (1863), днела зн значајну ачајну п победу. обеду. у којој је војска Севера однела значајну победу. Рат је окончан 1865. године капитулацијом јужњачке војске. Председник Линколн свечано жњачке ввојске. ојске.Пр Пр је прогласио поновно уједињење северних и јуж уједињење ссеверних уједињење еверних них држава, а Кон­ о укидању ропства грес је донео закон о укидању ропства на терито рији САД.

ED

Iz istorijskih izvora istorijskih izvora Текст закона о укидању ропства постао је део америчког Устава. Текст закона о укидању Он гласи: гласи: „У Сједињеним Државама или на било ком месту подложном њи­ „У Сједињеним ховој власти не сме да постоји ропство нити принудно служење, ховој власти сем као казна за злочин за који кривац буде прописно осуђен.” казна Грађански рат у САД сматра се најкрвавијим у америчкој историји. Најважније последице рата били су очување јединствене државе и уки дање ропства. Бивши робови Текст 13. амандмана добили су америчко држављанство, али су и даље били у неравноправном положају и жртве расизма који се у САД заснивао на боји коже. Афроамериканци били су законски дискриминисани.

Афроамериканци – израз означава становнике САД­а, потомке робова доведених из Африке.

107


Istaknute li~nosti

TA L

R

Абрахам Линколн

Абрахам Линколн (1809–1865) рођен је у сиромашној фар мерској поро­ дици. У младости се бавио разним пословима и истовремено се школовао. Постао је адвокат, али се активно бавио и политиком. Сматра се једним од најуспешнијих аме ри чких председника: показао се као одлучан вођа у судбо­ носним тренуцима Грађанског рата. Само пет дана по завршетку рата Линколн је страдао као жртва атентата. жртва жр тва аатентата. тентата. Док је председник био у позоришту, глумац Џон Бут пришуњао се његовој ришуњао ссее њег његовој овој ложи и пу цао му у потиљак. По том је скочио на бину и уз повик „Тако ће увек уузз п повик овик „Тако „Тако ће проћи тирани!” побегао. Намера атентатора и његових саучесника била је да ових ссаучесника аучесника би би изазову хаос у земљи како би се Југ поново осамосталио. Ипак, Џон Бут и остали самосталио. Ип Ипак, ак, Џ Џон он Бут Бут завереници убрзо су похватани и осуђени.

SAD U DRUGOJ POLOVINI 19.VEKA

Saznaj vi{e...

-P

O

Упркос великим разарањима и огромним жр Упркос ввеликим еликим р разарањима азарањима тва­ ма, САД су из Грађанског рата изашле ојачане. Усле­ АД ссуу и изз Грађанског Грађанског дио је период снажног инду је п период ериод сн снажног ажног стријског напретка и ра­ звоја же лезничког езничког саобраћаја. Завршена је из градња звоја жеел ж лезничког транскон ттранскон рансконти тиненталне пруге 1869. године ко тиненталне ненталне ја је пове­ зала источну и западну обалу државе. зала источну У овом периоду долази до још већег прилива ста­ У овом о вом нов новн нов ништва ништва иштва из Европе, али и других крајева света. Они се насељавају углавном у индустријским цен трима ссее н јер је постојала велика потреба за радном сна гом. Тако јер су Њу јорк, Филаделфија, Бостон и други градови да­ ли подсти цај развоју целокупне привре де и друштва. Због великог развитка индустрије и трговине по ­ челе су САД да воде освајачку политику као и друге велике силе тога времена. И поред тога што су за хва­ тале велика пространства САД су тражиле начин да увећају своју територију. Тако је Аљаска дошла у аме­ ри чки посед ку повином од Русије (1867). Крајем 19. века заузели су Ха в ајска острва (Тихи океан). Ра­ товали су и са Шпанијом која је по ражена и била при нуђена да САД преда острва Порторико и Фили­ пи не (1898). До почетка Првог светског рата САД постаје инду стријски нај развијенија земља света, а број ста­ нов ни ка се знатно увећао досеља вањем око 40 ми ли­ она људи.

ED

U

KA

Аљаска се налази на северозападном делу Северне Америке. Ова територија била је посед царске Русије до 1867. го­ дине када је продата САД за око 7 ми­ ли о на долара. Највећи део америчке јавности био је против ове купови не. Веровали су да је то улудо бачен новац на једну „без вредну санту леда”. Убрзо су су се Американци уверили да је Аљаска бо­ Аљаска бо бо­­ гата ризница минерала, злата, сребра, уг­ сребра, уг уг­­ ља, нафте и других природних богатста­ природних богатста­ ва. Испоставило се да је то би била би л лаа једна од једна од најисплативијих куповина у историји. куповина у историји.

Карта Аљаске из 1889. године

108


Proveri nau~eno 1. Заокружи слово поред тачног одговора. Ширење САД на запад континента током 19. века највише је угрозило:

2. Допуни реченице и одговори на питање.

TA L

а) досељенике из Европе б) индијанска племена в) робове в) в) робове робове

Грађански рат у САД познат је још и као рат _________________________ _________________________

R

и _______________________ . Вођен је у периоду од 1861. до ________ периоду од 1861.

O

године. Овај рат, један од најкрвавијих у америчкој историји завршен је најкрвавијих у америчкој последице овог рата?

400 000

ED

U

KA

3. Погледај графикон, па одговори: колико је укупно укупно људи погинуло у погинуло у Грађанском рату? рађанском рату?

-P

победом ________________________________ . Шта су биле најважније ________________________________ . Шта

300 000

Унија

200 000

Конфедерација

100 000 0

Број погинулих у Грађанском рату

4. Заокружи слово испред тачне тврдње: Заокружи а) Средином 19. века САД су чиниле 33 државе. Средином

б) Председник Абрахам Линколн се залагао за укидање ропства. в) Битка код Гетисбурга заврши ла се победом јужњачке војске. г) У грађанском рату у САД погинуло је више од милион људи. 109


TA L

5. Ове слике сведоче о по ложају Афроамерика наца у САД у 19. веку. Иако су добили америчко држав љанство, а потом и право гласа они су постојали само на папиру. У ствар ности, ситуација је била много другачија.

„Траже се радници – само белци” се радници – само

R

„Служимо само белце”

O

искључују? а) Коју групу људи ови натписи искључују?

ED

U

KA

6. Током 19. века многа индијан ска племена из Северне Амери ке су истребље на и протерана. Данас на Данас на територији САД САД живи око пет мили­ пет мили­ она Индијанаца. Индијанаца.

-P

закључујеш о њиховом б) Шта на основу ових огласа закључујеш о њиховом свакодневном животу?

Северноамерички Северноамерички Индијанци

Истраживачки задатак:

Уради истраживање о животу савремених Индијанаца. Користи интер­ нет и помоћ наставника. Одговори на питања: У којим деловима САД (или државама) данас живи највише Индијанаца? Шта су индијански резервати? Какав је њихов положај у америчком друштву данас? 110


4. PROMENE U PRIVREDI, KULTURI I DRU[TVU U DRUGOJ POLOVINI 19. VEKA Kqu~ne re~i Kqu~ne re~i

Podseti se> • Који проналазак је означио њен почетак?

R

DRUGA INDUSTRIJSKA REVOLUCIJA I RAZVOJ VOJ SAOBRA]AJA

-P

O

Током друге половине 19. века већи део Европе и Северне опе и С Северне еверне Америке захватио је свеопшти развој. Он се огледао у појави гледао у п појави ојави нових сазнања у области науке, откривању и коришћењу но­ ик коришћењу оришћењу но вих извора енергије (нафта и електрична енергија) и бројних лектрична ен енергија) ергија) и бр бројних ојних еликих п промена ромена техничких открића. Ово раздобље великих промена назива се још и Друга индустријска револуција. револуција.. револуција

ED

чин производње Начин

Масовна производња

Извори енергије Машине

Прва индустријска револуција

Друга индустријска револуција

1770–1830.

1850–1914.

ручна › машинска

аутоматизована производња

текстил

челик

вода, угаљ, пара

струја, нафта

парна машина

мотор са унутрашњим сагоревањем

KA U

Време

– Друга Друга индустријска индустријска револуција револуција р еволуција – напредак науке напредак науке науке Нобелова награда – Нобелова награда – Никола Никола Тесла Тесла технички – технички проналасци пр развој књижевности – развој и уметности – раднички покрет – социјализам – друштвене промене

TA L

• Шта је индустријска револуција?

Друга индустријска револуција, осим што се директно одразила на промене у привреди, утицала је на положај човека у друштву, промене у свакодневном животу и култури.

аутоматизована производња – производња

која захваљујући употреби савремених машина смањује потребу за људским радом

111


Време од Францу ско­пруског ра та (1871) до Првог свет ског ра та (1914) La Belle Epoque јесте раздобље мира у историји Евро­ пе. У то доба до лазе до изражаја пози тив не после дице Друге индустријске рево луције. Оне се огледају у наглом развоју про­ изводње, пора сту животног стандарда ста новништва и убр­ заном развоју европ ских градова. Одсуство ра това, број ни научни и технички про наласци, процват на пољу културе и уметности, велико богат ство које се сли вало из дале ких ко­ ло нија, обележило је живот људи тог времена и остало упам­ ћено као – лепо доба. La Belle Epoque – (фра.)

TA L

Saznaj vi{e...

Током друге половине 19. века развој индустрије се наставља за­ развој индустрије се наставља за­ развој индустрије се наставља за­ хваљујући употреби нових извора енергије и технолошких прона­ лазака. Посебно се развијају неке нове гране: металургија, нарочито производња челика, хе­ мијска, фармаце у тска и папирна индустрија. У непосредној вези са развојем индустрије био је развој саобраћаја. Проширила се мрежа желе­ развој саобраћаја зничких пруга у Европи, а највећим подухватом сматра се изградња трансконтиненталне пруге у САД (1869) која је повезала источну и западну оба­ лу државе. Да би се смањиле гужве и олакшао транспорт, у великим градо вима почиње изградња метроа. Прва Трансконтинентална пруга у САД (1869) подземна железница отворена је у Лондону (1863), а до краја века и у другим градовима (Њујорк, Бу­ димпешта, Париз). • Која мора по ве зује Напретку Напретку поморског саобраћаја, посебно прекоокеанског, до­ принело је прокопавање Суецког канала (1869). Суецки канал?

ED

U

KA

-P

O

R

лепо доба, лепа епоха

Задатак: Са наставником музичке културе истражи зашто је за му­ Задатак: зичку уметност било значајно отварање Суецког канала. Крајем 19. века немачки инжењер Карл Бенц предста вио је свету први аутомобил на бензински погон. У наред ним је свету деценијама аутомобилска инду стрија се непре стано усавр­ шавала, што је подстакло развој нафтне привреде. Први Бенцов аутомобил

112


RAZVOJ NAUKE Научна открића у овом периоду значајно су променила схва та­ ња људи о свету који их окружује. Најзначајнија научна откри ћа су теорија еволуције у природи и еволуције човека (Чарлс Дарвин), вакцина против беснила (Луј Пастер), динамит (Ал фред Нобел), x­зраци или рендгенски зраци (Вилхелм Рендген).

TA L

Zanimqivost

-P

O

R

Шведски научник Алфред Нобел (1833–1896) изумео је динамит, намит, чија је употреба довела до великог напретка у рударству и саобраћају. аобраћају. Отворио је више фабрика за производњу експлозивних средстава и едстава и стекао огромно богатство. Ипак, добио је надимак Трговац смрћу за то смрћу ззаатто о што је динамит нашао огромну примену у рату. Можда баш ожда б баш ззбог аш због бог такве репутације Нобел је у свом тестаменту наложио да се оснује аложио д даа ссее о оснује снује фонд из којег ће се додељивати награде људима који су „у про теклој го­ оји ссуу „у п про роттеклој еклој г Алфред Нобел дини учинили највећу услугу човечанству. Од 1901. године Нобелова 1901. ггодине Нобелова одине Н обелова награда се додељује за највећа достигнућа у физици, хеми јји, и, медицини, књижевности и очувању изици, ххеми медицини, м емији, едицини, мира у свету. Од 1969. године установљена је и награда за економске науке. Нобелова награда се је и н награда аграда ззаа ек сматра најугледнијим научним признањем у свету. признањем у свету.

саобраћаја.

KA

• Размисли како је употреба динами употреба динами динамита та та утицала на развој

ED

U

• Сети се који наш књижевник је добио Нобелову награду. наш књижевник Огроман допринос науци и разво ју цивилизиције уопште дало је стварала­ штво Николе Тесле. Ње гови најзначај­ нији проналсци су си стем преноса ви­ шефазне струје на велике удаљености и радио. Тесли но дело у електротехници по ста ло је темељ савремене електрое­ нерге тике, а изучавања високофре­ квент них струја нашла су примену у медицини, индустрији, саобраћају и другим областима. Никола Тесла у својој лабораторији

Saznaj vi{e... Занимљиви аутоби­ о графски текстови Николе Тесле сакуп­ љени су и објављени у књизи ''Младост и први изуми''. Прочитај је.

113


TEHNI^KI PRONALASCI Овај период обележили су и бројни технички проналасци. Неки од њих су дизел мотор, електрична сијалица, електрични трамвај, телефон, грамофон, филмска камера и многи други.

Zanimqivost

TA L

Прве сијалице

ED

U

KA

-P

O

R

Неизбрисив траг у уметности и култу ри означио је проналазак филма. Његови творци била су Французи браћа Лимијер. Они су изумели камеру за снимање и про­ јекцију „покретних слика”, одно­ сно филма. Децембра 1895. године браћа Лимијер су своје филмове први пут јавно приказали у „Гран ка­ феу” у Паризу. Десетак немих фил­ мова који су трајали по један ми­ нут иза звали су огромну пажњу публике. Сцена воза који улази у станицу у филму „Улазак воза у станицу” била је тако упечатљи­ ва да су неки гледаоци скочили са Плакат за прву филмску пројекцију својих столица мислећи да ће их браће Лимијер воз прегазити. Овај догађај отворио је пут развоју филмске уметности, а биоскопи ничу у читавој Европи и Америци. Занимљиво је да је у кафани „Златни крст” на Теразијама у Београду организована пр­ ва филмска пројекција већ 1896. године.

Истраживачки задатак: Истраживачки задатак Потражи на интернету неколико филмова браће Лимијер и направи пре­ зен тацију за одељење. После пројекције, направите дискусију: упоредите те филмове са данашњим, зашто су вам смешни, шта вам је у њима заним­ љиво/досадно, какве историјске податке нам пружају (којој врсти извора припадају). 114


RAZVOJ KWI@EVNOSTI I UMETNOSTI

KA

-P

O

R

TA L

Водећи правац у европској књижевности у првој половини 19. века био је романтизам. Развој науке, индустрије и технолошки проналасци скренули су пажњу књижевника и уметника на реалне прилике савременог живота. Тако је средином 19. века реализам по­ тиснуо романтизам. Најзначајнији писци били су: у Француској Оноре де Балзак, у Великој Британији Чарлс Дикенс, у САД Марк Твен, у Русији Лав Толстој, Фјодор Достојевски и Антон Чехов. Уметност овог периода обилује бројним делима и различитим стиловима – реализам и импресионизам. Најзначајнији сликари ари други. овог времена били су Клод Моне, Винсент ван Гог, Пол Гоген и други.

Клод Моне, „Импресија, ресија, рађање сунца” (1872) (1872)

ED

U

овог ог д до­ о­ Архитектура ов овог ндустриј­ ба пра тила је индустриј­ уцију авре­ ску ре в о л уци уци ју ју и и ссавре­ отреб отре бе живота. жи вота. У мене потре б ее живота. У адовима, п посе осебн бно о у Ам градовима, посе бно у Аме­ рици, ничу н ичу ви више шесп спратни­ ратни­ рици, ничу више спратни­ аб бетонским етонским це са бетонским и чели­ кон онсструкцијама. чним к кон с трукцијама. трукцијама. гада Пр ва зргада од 12 спра то­ ва подигнута је у Чи ка гу, а један од најзначајнијих примера архитектуре но­ вог доба би ла је Ајфелова кула у Паризу по дигнута за отварање свет ске изло­ жбе 1889. године.

Ван Гог, „Сунцокрети” (1888)

Anegdota

Изградња Ајфелове куле није наишла на одобравање мно гих Па ­ рижана. Један од најгласнијих противника био је књи жевник Мо па­ сан. Ипак, он је сваког дана одлазио у ресторан на Ајфеловој кули. Када су га зачуђени прија тељи питали зашто тамо одлази, он је од­ говорио: „Ово је једино место у Паризу одакле се то ругло не види.”

Истраживачки задатак: Пронађи и прочитај чему служе светске изложбе и због чега су значајне за неку земљу. Истражи како је изгледа­ ло представљање Србије на светској изложби у Паризу 1900. годи не. Свој рад пред стави одељењу. 115


DRU[TVENE PROMENE I RADNI^KI POKRETI

O

R

TA L

Друга индустријска револуција донела је велике промене у начи­ ну живота и положају човека у друштву. Услови живота у граду били су бољи него у првој половини 19. века. Ипак, постојале су и лоше стране: пренасељеност, загађен ваз­ дух, лоши хигијенски и стамбени услови у радничким четвртима. Положај радничке класе није се много поправио у односу на није се много поправио у односу на претходни период. Радници су радили у тешким условима за веома ниске плате. Власници фабрика и даље су искоришћавали рад деце и жена, плаћајући их мање него мушкарце. Радничка класа живела је у беди и сиромаштву без здравствене заштите, а држава се није бавила решавањем њиховог положаја. Зато су били принуђени да организују протесте и штрајкове. Њихови главни захтеви били су увођење осмочасовног радног времена, веће плате и бољи услови рада. Касније, под утицајем социјалистичког покрета они су повели политичку борбу за промену друштвених односа.

Saznaj vi{e...

ED

U

KA

-P

Социјализам се развија у Европи седамдесетих година 19. века под се развија у Европи седамдесетих година 19. века под утицајем учења немачког филозофа Карла Маркса утицајем учења немачког филозофа Карла Маркса. Присталице овог утицајем учења немачког филозофа Карла Маркса покрета залажу се за поредак у коме владају праведни друштвени од­ носи засновани на једнакости и равноправности свих грађана. Соци­ Карл Маркс јалисти су се борили против економског искоришћавања људи, зала­ гали се за осмочасовно радно време, бесплатно школство и бесплатну лекарску негу. Ове идеје прихватили су радници и политички се организовали, нарочито у Немачкој, Великој Британији и САД.

Захтеви чикашких радника

116

Saznaj vi{e... Стотине хиљада америчких радника су 1. маја 1886. године демонстрирали широм зем ље захтевајући увође ње осмочасовног радног времена. Чикаго је био центар про­ теста где је неколико дана трајао крвави сукоб рад ника и полиције. Као успомену на овај догађај и све који су у њему страдали, 1889. године донета је одлука да 1. мај по­ стане Међународни празник рада „када рад­ ници треба да покажу јединство својих за­ хтева и своју солидарност”.


ED

U

KA

-P

O

R

TA L

У другој половини 19. века грађани европских земаља и САД на­ ставили су борбу за већа грађанска и политичка права. Право гласа (бирачко право), у почетку, имали су само они који су поседовали имовину. С временом то право се проширивало, а опште право гласа добили су пунолетни мушкарци крајем 19. и почетком 20. века (Аустралија, Нови Зеланд, Немачка и друге земље). Током 19. века већина жена није била запослена већ су водиле бригу о породици и домаћинству. Нису имале грађанска права као мушкарци и нису могле да се школују. Оне које су биле запослене радиле су у фабрикама или су биле служавке. У другој половини 19. века овакво стање полако се мења. У градовима жене почињу да од­ од­ лазе у школе ( углавном су се школовале за учитељице), а пред крај крај века женама је постало доступно и универзитетско образовање. У образовање. У то време жене се укључују у политичке партије и оснивају женска оснивају женска удружења. Главни циљ био је остваривање права гласа за жене. По­ за жене. По­ сле дуге борбе ово право су стекле у 20. веку.

Жена и девојчица у фабрици текстила Жена

Положај деце у друштву био је занемарен. Од њих се очекивало да од малих ногу раде како у фабрикама тако и на пољопривредним пословима. Само деца из богатих породица могла су да се школују. Ситуација се променила осамдесетих година 19. века. Тада је у већини европских држава уведено обавезно основно образовање за сву децу. Њихов положај знатно се поправио и доношењем закона који су забрањивали дечји рад.

117


Proveri nau~eno 1. Заокружи слово испред тачног одговора. Који извори енергије почињу да се користе у другој половини 19. века? б) соларна енергија и водена пара в) нафта и електрична енергија 2. Допуни реченице и одговори на питање.

TA L

а) вода и угаљ

R

Нобелова награда сматра се најугледнијим научним признањем у

свету. Она се додељује од _________ године и то за највећа достигнућа

O

у физици, хемији, очувању мира у свету, __________________________

-P

______________________________________________________________ . а) Ко је био Алфред Нобел?

KA

3. Обој црвеном бојом проналаске из друге половине 19. века вакцина против беснила сијалица

ED

U

динамит

грамофон

НАУЧНИ И ТЕХНИЧКИ ПРОНАЛАСЦИ

телевизија

пеницилин филм

118

телефон

авион


4. Погледај слике и одговори на питањa.

Биг Бен, Лондон

Ајфелова кула, Париз

б) Зашто она симбо­ б) Зашто она симбо­ лизује почетак лизује почетак модерног м модерног доба? одерног

R

Емпајер стејт билдинг, Њујорк

TA L

а) Која од ових гра­ ђевина је подиг­ нута за отварање отварање етске изложбе светске изложбе 1889. године? 1889. године?

O

5. Који су били главни захтеви радничке класе осамдесетих година радничке класе осамдесетих 19. века?

ED

U

KA

-P

6. Погледај слику и одговори на питања. на питања.

Дечаци у фабрици текстила у САД

а) Како данас у Европи већина њихових вршњака проводи радни дан? б) Размисли да ли су дечаци са слике могли да раде нешто што и њихови вршњаци данас?

в) Потражи на интернету у којим деловима света се данас највише искоришћава рад деце и за које послове. Напиши кратак рад на ту тему и про читај га одељењу. 119


5. SRBIJA ZA VREME VLADAVINE MIHAILA ObRENOVI}A Владавина кнеза Александра Карађорђевића није била ста­ билна. Крајем 1858. године, на Светоандрејској скупштини, Светоандрејској скупштини група младих политичара збацила га је с престола, а на власт вратила остарелог Милоша Обреновића.

Kqu~ne re~i

TA L

– Михаило Обреновић – Чукур­чесма – повратак градова 1867. године – Први балкански савез – убиство кнеза Михаила

Podseti se>

R

• Када је кнез Милош први пут владао Србијом? • Шта су биле главне карактеристике његове

O

владавине?

KA

-P

Друга Милошева владавина (1858–1860) била је кратко трај на. У преговорима са Портом захтевао је потврду о на след с тву пре­ стола и измену Устава из 1838. године како би се Турци што мање мешали у унутрашње ствари Србије. Његову политику наставио је син Михаило.

ED

U

DRUGA VLADAVINA MIHAILA OBRENOVI]A (1860 (1860—1868)

1850. г.

1860. г.

1870. г.

1880. г.

Михаило Обреновић владао је апсолутистички, као и ње гов отац. Ипак, тај апсолутизам био је много умеренији.

• Које су главне одлике монархија просвећеног Кнез Михаило Обреновић

120

апсолутизма?


TA L

Године изгнанства Михаило Обреновић провео је на западу и у Србију се вратио као образован европски кнез. Настојао је да Србију приближи Европи. У унутрашњој политици увео је многе напредне реформе, а најважније су се односиле на војску (1861. године створио је народну војску), државну управу (централизовао је државу и увео закон по коме је он бирао министре) и законодавство (реформом устава ставио је, практично, ван снаге постојећи Турски устав). Увек је истицао да је закон „највиша воља” у држави док је он на власти. Главни циљ његове спољне политике био је ослобођење српског народа од османске власти и уједињење у једну српску државу која ће бити и међународно призната.

Istaknute li~nosti

Кнез Михаило Обреновић

Кнегиња Јулија Обреновић

ED

U

KA

-P

O

R

Михаило Обреновић био је други син кнеза Милоша и кнегиње Љу­ и кн кнегиње егиње Љу Љу­­ бице. Рођен је у Крагујевцу 1823. године. Растао је поред мајке, а с оцем се оред м мајке, ајке, а с о оцем цем с у детињству ретко сретао. Од ње је наследио скромност, омност, ууме уме мер реност, реност, еност, оз­ биљност, стрпљење. Већи део емигрантског живота провео је у Бечу. Очево богатство омо­ Бечу. Бе Очево богатство чу. Оч ево б огатство гућило му је путовања по европским државама, школовање и многа важна жавама, ш школовање коловање и познанства. У Бечу је млади кнез упознао и своју будућу супругу мађарску грофицу оју б будућу удућу ссупругу упругу Јулију Хуњади. Овај брак је био несрећан: кнегиња није могла да има деце есрећан: кн кнегиња егиња н није ије и више су је занимале забаве него миран породични живот. Врхунац кне­ его ми миран ран п породични ородични жевог разочарања било је сазнање о Јулијином неверству. Увређен и по­ азнање о Ју Јулијином лијином нижен, кнез Михаило је решио да се растави од ње. У јулу 1865. године ешио д даа ссее р растави астави кнегиња Јулија заувек је напустила Србију. Кнез је остао сломљен и оз­ напустила н апустила Ср Србију. бију. биљно нарушеног здравља. здравља. Михаило Обреновић није имао законитих потомака. Из ванбра чне еновић н није ије им имао ао везе с једном Немицом добио је сина Виљема (Велимира). Иако му, након емицом д добио обио је си очеве смрти, није било дозвољено да дође у земљу, Велимир је искрено во­ ије би било ло д дозвољено озвољено таџбин таџби ну. Његова Њег ова з лео своју отаџби ну. у. Његова задужбина „Велимиријанум” деценијама је фи­ нан сирала многе наше сународнике који су се школовали у иностранству. рала мн многе оге н наше аше ссународнике ународнике

У У Београду је често долазило до сукоба између гарнизона турске Београду Бе ограду је ч војске и српског становништва. Године 1862. Турци су смртно рани­ и ср српског пског дечака ли једног дечака када је дошао да захвати воду на Чукур­чесми.

Zanimqivost Чукур­чесма налази се у Добрачиној улици у Београду. Споменик је подигнут у знак сећања на дечака Саву Петковића, који је у мају 1862. го­ дине ту страдао дошавши да напуни крчаг водом. Чесма је сазидана 1931. године по нацрту познатог скулптора Симеона Роксандића.

Чукур­чесма

121


барјак – застава

U

Место у Кошутњаку где је убијен кнез Михаило

KA

-P

O

R

компромис – споразум

TA L

Предаја градова

Догађај на Чукур­чесми изазвао је огор чење код Срба, што је довело да великих ули чних неми ра. Бео градски везир је наредио да се варош бом бардује са Калемегдана. Сукоб се на крају до те мере заоштрио да су морале да се умешају и стра не силе које су за хте ва ле прекид борби. Подржан је и захтев кнеза Ми хаила да се муслиман­ ско становништво и турске војне посаде иселе из Београда и прео­ сталих градова у Ср бији (Шабац, Кладово, Смедерево, Ужи це и Со ко). одлучено је Састанак великих сила завршио се компромисом: одлучено је да се тв­ рђаве Ужице и Соко поруше, а муслиманско становништво становништво исели исели из осталих градских утврђења. Тек 1867. године кнез Михаило успео је ко­ Михаило успео је начно да издејствује одлазак гарнизона турске војске из Србије када су војске из Србије када му и предати „на чу вање” кључеви преостала четири града. преостала четири града. Био је ово највећи успех спољне по л итике кне литике кнезззааа Михаила, а кне­ кне Михаила, М ихаила, жевина је била на корак до сти ц ања потпуне ввисности. исности. Као цања потпуне неза независности. неза једи ни симбол турске вла сти у Србији остао је да се вијори барјак на Србији остао је да се Ка лемегдану. Кнез Михаило развио је добре односе са суседним балканским добре односе са земљама. Током читаве владавине водио је преговоре о сарадњи и владавине водио је заједничкој борби против Османлија. Зато је формиран Први бал­ против Османлија. Зато кански савез са Црном Гором, Грчком, Бугарском, Румунијом. На­ Црном Гором, Грчком, рочито је било значајно значајно успостављање успостављање добрих односа и склапање савеза са Црном Гором: црногорски кнез Никола Петровић био је Црном Гором: црногорски спреман да се одрекне престола у корист кнеза Михаила у случају се одрекне престола уједињења две уједињења две српске српске државе. државе. Ипак, до рата са Османлијама није дошло, а Први балкански савез није реализовао своје циљеве. а Први балкански Велики борац за независност Велики борац за независност Србије кнез Михаило није дочекао остварење свог главног циља. Убијен је у атентату 1868. године. остварење свог главног

Saznaj vi{e... Saznaj

ED

Против кнеза Михаила био је припремљен атентат. Завереници су би Михаила био је припремљен ли браћа Радовановић. У недељу, 29. маја 1868. године, кнез Михаило кренуо је кочијом у по маја 1868. године, подневну шетњу у Кошутњак. Са њим су били његов ађутант, стрина То или њ његов егов аађутант, ђутант, манија, сестра од стрица Анка и Анкина ћерка Катарина, којом је кнез намеравао да се ожени. нез намеравао да се Завереници су се изненада појавили и уперили пиштоље према кнезу. Били су у свечаним црним Завереници су се изненада оделима и с цилиндрима на главама. Кнез је убијен је са три хица, а страдала је и Анка која је била с цилиндрима поред њега. Њена ћерка Катарина, иако погођена, срећом је преживела. Њена ћерка Убице, које су са места злочина побегле ка Топчидеру, убрзо су ухваћене. Изведени су на саслу­ су шање и истог дана осуђени на смрт. Стрељани су у поноћ на Карабурми. У земљи је због убиства кнеза Михаила завладала велика жалост. Јавности је саопштено да су кне за убили страни плаћеници. Влада је тиме хтела да прикрије прави узрок његове смрти. Политичка по­ задина овог убиства никада није потпуно разјашњена, али неспорно је да су атентатори били у вези са династијом Карађорђевић и да су желели да промене државно уређење. Такође, спољна поли тика коју је кнез Михаило водио није била у интересу великих сила.Српски народ подигао је кнезу споменик у центру престонице на коме пише: „Кнезу Михаилу М. Обреновићу III. Благодарна Србија.”

122


• Уколико будеш у могућности, обиђи споменик Кнезу Михаилу у Београду и види шта је исписано на постољу са леве и десне стране.

TA L

• Сети се шта све у твом месту носи име кнеза Михаила. Споменик кнезу Михаилу у Београду

Proveri nau~eno

O

R

1. Упореди политику кнеза Милоша и кнеза Михаила Обреновића. У чему су сличности, а у чему разлике?

-P

2. Кнез Михаило Обреновић био је сложена и интересантна личност. Сети се неколико његових особина које су на тебе оставиле најјачи утисак. 3. Повежи годину са догађајем: 1862. год. 1867. год.

Убиство кнеза Михаила

Добијање кључева градова

Други долазак кнеза Милоша на власт

Убиство дечака на Чукур­чесми

U

1868. год.

KA

1858. год.

ED

4. Зашто се на споменику кнезу Михаилу у Београду налазе имена сле­ дећих градова: Ужице, Смедерево, Соко, Београд, Шабац и Кладово? 5. На временској ленти упиши године владавина Карађорђа, Милоша и Михаила Обреновића.

1800. г.

1810. г.

1820. г.

1830. г.

1840. г.

1850. г.

1860. г.

1870. г.

1880. г.

123


5. SRBIJA ZA VREME VLADAVINE MILANA ObRENOVI}A Podseti se>

Kqu~ne re~i

кнеза Михаила?

TA L

• Шта је био највећи успех спољне политике спољне политике • Шта је био циљ његове спољне политике? спољне политике? • Када и на који начин је окончана његова је окончана његова

R

владавина?

После убиства кнеза Михаила 1868. године у Србији биства кн кнеза еза Мих Михаила аила се наметнуло питање наследства престола. С обзиром да питање п итање н наследства аследства Ми хаило није имао законитих потомака, одлучено је да ије им имао ао ззаконитих аконитих престо припадне његовом синовцу Милану Обренови­ припадне п рипадне њег његовом овом (1868–1889). Он је би ћу (1868–1889). Он је био четврти Обреновић на српском престолу. рестолу.

O

Милан Обреновић намесништво Српско­турски ратови Санстефански мир Берлински конгрес независност (1878) Тајна конвенција проглашење краљевине политичке странке Тимочка буна Српско­бугарски рат устав 1888. године абдикација краља Милана

-P

– – – – – – – – – – – – –

KA

Istaknute li~nosti Istaknute li~nosti

ED

U

Милан Обр Милан Обреновић Обреновић еновић је рођен у Молдавији 1854. го оди о дине. дине. Његов деда Јеврем био је рођени брат кнеза не. Њег Његов ов д деда еда Милоша Ми Милоша Обреновића. Мајка му је била румунска лоша Обр Обреновића. еновића. грофица гр офица к која оја грофица која после погибије мужа није много во­ дила рачуна о свом сину. Зато је бригу о дечаку дила р рачуна ачуна преузео п реузео преузео његов стриц кнез Михаило. Убиство кнеза Михаила затекло је Милана на школовању у Фран­ Мих цуској. Намесници су га довели у Србију и тако цуској. Милан Обреновић Милан Обреновић Наталија Обреновић почиње његова владавина. Био је ожењен Наталијом Кешко, румунском принцезом са којом је имао буран и несрећан брак. жењен Н Чести по родични сукоби, праћени бројним интригама, донели су му много невоља. Уз то, морао одични је да се суочи с нагомиланим проблемима у држави. Због тога је одлучио да се повуче из полити ке и јавног живота. Абдицирао је 1889. године и оставио престо малолетном сину Александру. Умро је у Бечу 1901. године у 47. години. Сахрањен је у манастиру Крушедолу поред кне­ гиње Љубице.

124


VLADAVINA NAMESNI[TVA Када је наследио престо Милан је имао само четрнаест година. Зато је формирано трочлано намесништво које је у име малолетног владара све до 1872. године обављало његову дужност. На унутрашњем плану најважнија тековина намесничког режи­ ма била је доношење новог устава 1869. године. Намеснички устав био је много напреднији од претходног Турског устава. Он је обез­ беђивао становништву извесна грађанска и политичка права, а На­ родна скупштина је контролисала и ограничавала кнежеву власт. По преузимању власти 1872. године кнез Милан је остао под ве­ е­ ликим утицајем својих намесника, нарочито Јована Ристића. Већ на почетку његове самосталне владавине десили су се суд­ е ссуд­ уд­ боносни догађаји за српски народ и државу.

намесништво – орган власти

R

TA L

који уместо малолетног владара управља државом

Istaknute li~nosti

ED

U

KA

-P

O

Јован Ристић (1831–1899) био је политичар, државник и историчар, а олитичар, др државник жавник и и историчар, сторичар, образовање је стекао на престижним европским факултетима. Уз Илију опским ф факултетима. акултетима. Гарашанина и Николу Пашића убраја се у највеће државнике Србије 19. ун највеће ајвеће др државнике жавнике века. Основао је и водио Либералну странку. Неколико пута био је пред­ транку. Н Неколико еколико седник владе и министар спољних послова. Два пута је био намесник у послова. п ослова. Дв Дваа п пута ута име малолетних владара (Милана и Александра Обреновића). Такође, био и Ал Александра ександра Обр је кључна личност у српској дипломатији у другој половини 19. века: за­ дипломатији ди пломатији у др другој угој служан је за повратак српских градова 1867. године за време кнеза Михаи­ пских гр градова адова 1867. г ла, као и за повољно решење српског питања на Берлинском конгресу 1878. ешење ср српског пског п питања итања године. Написао је неколико дела која су данас драгоцен историјски извор. еколико д дела ела к која оја ссуу Јован Ристић

SPOQNA POLITIKA SPO

Седамдесетих година 19. века устанком Срба у Бо­ Седамдесетих сни и Херцеговини против османске власти ескали­ Херцеговини Х ерцеговини рало је Источно питање. Источно Устанак у Босни и Херцеговини (1875) послужио је као повод да Србија и Црна Гора 1876. године склопе савез и објаве рат Турској. План је био ослобођење и уједињење Бо сне и Херцеговине са Србијом, као и проширење Кне жевине Србије према југоистоку. У жељи да повећа свој утицај на Балкану, наредне године и Русија је об јавила рат Турској.

Podseti se> • Шта је Источно питање? • Које велике силе су биле

заинтересоване за његово решавање? 125


Zanimqivost

R

TA L

Славни руски композитор Петар Иљич Чај ковски компо­ новао је „Срп ско­руски марш” као свој допринос за једничкој сло венској борби про тив Ту­ рака.

Црногорска војска однела је велике победе на Вучјем долу и на Фундини (1876), док је Србија с недовољно спремном војском претрпела пораз код Ђуниса и почетком наредне године била приморана да склопи мир с Турском. Руско­турски рат који је почео у априлу 1877. године био је успешан за Русију, па је на позив Русије Србија поново заратила против Турске. У Другом српско­турском рату за неколико месеци ослобођен ослобођен је велики број градова на ју гои стоку: Ниш, Пи рот, Лесковац, Прокупље, Лесковац, Прокупље, Вра ње, Бела Па ланка. Уско ро је Русија потписала при потписала при примирје м мирје ирје с Турском, па су и Ср бија и Цр на Гора, као савез н ици, морали савезници, савез ници, морали да обуставе ратна дејства. Мировни уговор потписан је у марту марту 1878. 1878. го године го дине ине у Сан Стефа ну, близу Истанбула. Санстефанским уговором Русија је наметнула Тур Русија је наметнула ској те­ проширила свој утицај шке усло ве мира и веома проширила свој утицај на Бал кану. На њену иници јативу ство р рена ена је Велика Бугарска која је би­ је В Велика елика Бугарска ла под руском контро л лом. ом. У састав те нове држа У састав те нове ве ушле су и те риторије које је ослободила српска војска. ослободила српска Ова одлука веома је изне веома је изне изненадила н надила адила Србију: дојуче ра шња са­ изневери из неверила је њене везница Русија из невери ла ла је њене инте ре се. Ја чању Ру сије ус­ противиле су се оста су се оста остале ле ле вели велике вели ке ке си ле (Ве лика Бри танија, Немач­ ка, Фран цуска) цуска) које су за које су за захтева хтева хтева ле склапање новог споразума. Санстефански Санстефански мир био је главни повод за сазив новог кон­ мир био греса греса са циљем да се сузбије превелико руско јачање. ссаа ц циљем иљем д даа ссее Тако Тако је у лето 1878. го је у лето 1878. ди не одржан Берлински кон грес на коме је делимично решено Источно пи коме је делимично тање. Ср бији је потвр­ ђена незави сност, а добила је и тери тори јално проширење. Др­ ђена независност незави сност жавна жавна незави независност под ра зумевала је ме ђународно признање и право п раво н право на самостално вође ње спољне и унутрашње политике. Но­ воослобођене воослобођене обла сти ушле су у састав Кнеже вине Србије. Би­ ли ли су то Ни шки, Пиротски, Врањски и Топли чки округ. Велике силе нису одобриле присаједињење Босне и Херце­ говине Србији. Ту османску провинцију оку пи рала је Ау­ строугарска.

KA

-P

O

„Српско­руски марш”

ED

U

Полазак кнеза Милана у рат у рат 1876. године

Конгрес у Берлину 1878. године

126


ED

U

KA

-P

O

R

TA L

Србија 1878. године

Посматрај карту и закључи: Посматрај

• Који градови и окрузи су ушли у састав Србије 1878. године? • Које области данашње Србије нису биле у њеном саставу 1878. године? • Којим државама су тада припадале те области? 127


Био је ово највећи спољнополитички успех Србије у 19. веку. Први пут од средине 15. века када је деспотовина пала под турску власт, Србија је постала слободна и независна држава, а њена тери­ торија је проширена за око једну трећину.

Iz istorijskih izvora

TA L

Наводимо једну прокламацију (објаву) кнеза Милана. Пажљиво прочитај текст, затим од екст, ззатим атим го­ вори на питања. „Срби! Вашим победоносним походом повесница српска би обогаћена новим сјајним богаћена н новим овим сјајн сјајним им листовима. Победна имена: Беле Паланке, Пирота, Ниша, Грделице и Врања остају да се и Вр Врања ања о остају стају д вечно блистају у повесници као звезде које ће даљном потомству осветљавати ваше вр­ отомству о осветљавати светљавати вваше аше лине и показати свету све што је кадар да изврши један мали народ, одушевљен патри­ народ, н арод, о одушевљен душевљен отством, а вођен идејом слободе. Нека вам је хвала пред Богом и људима, моји дивни јунаци!” јунаци!”

R

а) На који историјски догађај се односи наведени текст? односи наведени

O

закључио? б) На основу чега си то закључио?

в) Шта је било последица ових великих српских победа? ових великих српских

компромис – сагласност по­

стигнута узајамним уступцима

ED

U

конвенција – споразум, уговор уговор

KA

-P

Током Берлинског конгреса дошло је до промене спољне поли­ линског к конгреса онгреса д тике. Србија се све више удаљава од Русије и окреће Аустроугарској свее ви св више ше уудаљава даљава која јој је на конгресу пружила пуну подршку. конгресу пружила еђутим, ттаа п подршка одршка Међутим, та подршка имала је своју цену: кнез Милан је морао чини н низ из ууступака, ступака, да учини низ уступака, а највећи компромис био је да се не противи устроугарској окупацији аустроугарској окупацији Босне и Херцеговине. Такође, Србија се обавезала и да изгради железничку пругу пре­ Такође, Србија ко своје територије која би повезала аустријску и турску железницу. ко своје територије Потписала Потписала је и трговински уговор који је Аустроугарској обезбеђи­ вао велике вао велике економске повластице. Године Године 1881. Милан Обреновић потписао је с Аустроугарском и Тајну Тајну Тајну конвенцију. Потписнице овог уговора обавезале су се на уза­ јамно вођење пријатељске политике. Србија се обавезала да неће подбуњивати српско становништво у Аустроугарској против власти Хабзбурга и да неће закључивати политичке уговоре с другим државама без сагласности Аустроугарске. У уговору је наглашено да ће Аустроугарска подржавати династију Обреновић, као и Миланово настојање да се прогласи за краља, а државу уздигне у ранг краље вине. Овај споразум био је направљен и потпи сан без знања јавности. У фебруару 1882. године кнез Милан про глашен је за краља, а Ср­ бија за краљевину. Аустроугарска је била прва велика сила која је признала његово крунисање. Цар Франц Јозеф лично је честитао кра љу Милану.

Стари двор у Београду – палата династије Обреновић, данас Скупштина града

128


UNUTRA[WA POLITIKA

аустрофилска политика – политика сарадње са Аустроугарском устроугарском

Istaknute li~nosti

-P

O

R

TA L

Осамдесетих година 19. века у Србији оснивају се прве политичке партије и почиње да се распламсава страначка борба. Либералну странку предводио је угледни српски политичар Јо­ ван Ристић. Либерали су се борили за политичке слободе, незави­ сност судства и слободу штампе. Подржавали су их богати трговци, више свештенство и богатије сељаштво. Напредна странка подржавала је краља и његову политику. На­ глашавали су да династија треба да стоји изнад сваке политичке бор бе. Због блиске сарадње са двором, називали су је и „дворском странком”. Њу је предводио Милутин Гарашанин. Ова странка донела је прве рве ојсци, напредне законе о просвети, судовима, политичким партијама, војсци, штампи. емократизацију п по­ о­ Народна радикална странка залагала се за демократизацију по­ право п раво ггласа ласа и литичког живота. Захтевала је промену Устава, опште право гласа и био о је познати ознати режим парламентарне демократије. Вођа радикала би био је п познати елики п противници ротивници по литичар Никола Пашић. Радикали су били велики противници спољне политике, а имали кра ља Милана и његове аустрофилске спољне политике, а имали ромашнијим сл су огромну подршку у народу, међу сиромашнијим слојевима друштва (сељаштво, чиновништво).

Никола Пашић

ED

U

KA

Никола Пашић (1845–1926) (1845–1926) рођен рођен р ођен је је у у Зајечару. Заје Био је оснивач и транке, председник председник п редседник владе Краљевине Србије и во ђа Народне радикалне странке, и Словенаца. Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Активно се бавио политиком до смрти. У политици се доказао као мудар, политиком п олитиком д до о смр сталожен и упоран политичар. Говорио је: „Срби јесу мали на политичар. п олитичар. Говорио Говорио род, али већег између Беча и Цариграда немамо.“ Цариграда немамо.“ Пашића П ашића о остале стале с За Николу Пашића остале су везане многе анегдоте. По сведочењу његових авременика вводио одио је је једноставан дноставан савременика водио је једноставан породични живот. Био је умерен у свему штедљив. ш тедљив. Пошто Пошто П ошто није имао обичај да оставља бакшиш у кафани, и веома штедљив. елнер м муу је је једном дном р рекао: екао: келнер му је једном рекао: „Господине Пашићу, Ваш син Раде увек оставља бакшиш. акшиш.” На то је Пашић рекао: „Лако је њему кад му је отац Никола Пашић. Наа тто Н о је П Пашић ашић ”

Почетком осамдесетих година, влада је донела одлуку о реорга­ Почетком низацији војске којом је било предвиђено да се уведе модерна стајаћа војска, уместо дотадашње народне, која се показала неефикасном. То је подразумевало да се од народа одузме оружје. Пушке, које су до тада држане по кућама, требало је прику пити и ставити у војне магацине. Радикална странка жестоко је напала ову владину одлуку и по­ звала народ да не предаје оружје. Нарочито велики отпор пружили су сељаци у Тимочкој крајини.

Споменик Николи Пашићу у Београду стајаћа војска – стари назив за професионалну војску

129


Наталија Обреновић

O

R

TA L

Побуна из 1883. године позната је под називом Тимочка буна, а остала је упамћена по крвавом обрачуну војске са побуњеницима, пре свега с радикалима. Буна је угушена, неки радикалски прваци су осуђени на смрт и погубљени, велики број је ухапшен, а Никола Пашић морао је да се склони у Бугарску. Још један догађај изазвао је велико незадовољство владавином краља Милана. Бугарска је прогласила уједињење 1885. године што је било противно Берлинском уговору. Како је то нарушавало однос рат Бугар ској. Овај сукоб кој. Овај сукоб снага на Балкану, краљ Милан је об јавио рат Бугар завршио се потпуним по разом српске војске код Сливнице Сливнице у Бугарској. Интервенцијом Аустроугарске склопљен је мир без исправ­ ки граница. Незадовољство владавином краља Милана Обреновића достигло је врхунац. На њега је чак покушано и неколико атентата, али сви су били неуспешни. Поред политичких и војних неуспеха јавност су оптерећивали и скандали везани за његов развод брака.

Istaknute li~nosti

ED

U

KA

-P

Наталија Обреновић (1859–1941) била је супруга Милана Обрено (1859–1941) била је супруга Милана Обрено вића, кнегиња и краљица Србије. Рођена је као Наталија Кешко у Фи ренци. Отац јој је био руски пуковник, а мајка принцеза од Молдавије. За кнеза Милана се удала 1875. године и родила сина Александра. Ра зличити ка­ рактери и супротни политички ставови брзо су довеле до сукоба између супружника који су одвели краља у бројне љубавне аван т уре. Разлаз Наталије и Милана трајао је више година, пунио је скандалозне хронике и имао великог утицаја на политику. Брак је окончан 1888. го­ дине. После тога Милан је абдицирао (1889), а Натали ја је протерана из Србије. За време владавине сина Александра покушала је да му буде главни саветник. После његовог убиства потпуно се повукла из јавног живота. После 1903. године сва имовина породице Обре­ новић припала је Ната лији. Постала је велики добротвор. Својим тестаментом велика има ња у Србији завештала је Београдском универзитету, манастирима и црквама.

Улица краља Милана у Београду

130

Да би поправио свој углед и смирио ситуацију у земљи, краљ Милан је одобрио доношење новог устава. Био је то вид попуштања пред народом, али пре свега велики компромис са радикалима. Устав из 1888. године један је од најнапреднијих српских устава, рађен према европским узорима. Он је увео парламентаризам, про­ ширио бирачко право, увео тајно гласање, обезбедио слободу штампе. Међутим, краљ Милан није имао намеру да влада по новом Уставу. На дан седмогодишњице проглашења краљевине, у фебруару 1889. године, краљ је на свечаном пријему у двору прочитао акт о абди­ кацији и препустио престо тринаестогодишњем сину Александру.


О владавини краља Милана Обреновића подељена су мишљења у историографији. Tоком своје владавине имао je и успона и падова. Обрачунавао се са политичким неисто­ мишљеницима, ограничавао је грађанске слободе, водио је неуспешне ратове и неприме­ рен приватни живот. Ипак, Србија је током његове владавине постала независна држава, територијално увећана и уздигнута у ранг краљевине.

TA L

Proveri nau~eno 1. Заокружи тачне тврдње:

-P

O

R

а) Берлински конгрес одржан је због неслагања великих сила са неслагања великих сила одред ба ма Санстефанског мира. б) На Берлинском конгресу Србији су признате територије признате територије Турске. ослобођене у ратовима против Турске. в) Берлински конгрес је потврдио аутономни положај Србије у оквиру отврдио аутономни аутономни п Османског царства. г) После Берлинског конгреса Србија се у спољној политици и конгреса Србија се Русију. даље ослањала на Русију.

Либерална странка Либерална странка Радикална странка Радикална странка Напредна странка Напредна странка

Милутин Гарашанин Јован Ристић Никола Пашић

U

KA

њеним вођом. 2. Повежи странку са њеним вођом.

Подвуци нетачне делове 3. Подвуци нетачне делове у следећем тексту:

ED

Због незадовољства владином одлуком да се од народа одузме оружје Због незадовољства избила је Тимочка буна 1885. године. Њу је организовала либерална избила и збила је Тимочка странка предвођена Николом Пашићем. Буна се завршила успешно, сстранка транка предвођена а је одлука па је одлука владе повучена.

5. Објасни појмове: намесништво, конвенција, абдикација. 6. Србији су 1878. године припојена четири округа на југоистоку. Подвуци оне које није добила тада: Нишки, Смедеревски, Ужички, Врањски, То плички, Шабачки, Пиротски.

131


5. SRBIJA ZA VREME VLADAVINE ALEKSANDRA ObRENOVI}A Kqu~ne re~i краљ Александар државни удар 1893. године Драга Машин Октроисани устав Мајски преврат Драгутин Димитријевић Апис

Podseti se>

TA L

– – – – – –

• Због чега се краљ Милан одрекао власти? Милан одрекао власти? • Коме је препустио престо? престо?

R

UNUTRA[WA A I SPOQ SPO SPOQNA QNA NA POLITIKA

U

KA

-P

O

Александар Обреновић (1889–1903) био је последњи владар ове еновић (1889–1903) би династије. Његова владавина била је веома нестабилна. Обележиле ладавина би била ла је в су је честе кризе влада, промене устава и државни удари. влада, промене устава Од 1889. до 1893. године владало је намесништво. 1893. године владало Државом су практично управљали радикали, а за четири године ссуу п практично рактично ууправљали прављали сменило се неколико њихових влада. неколико њихових Александар, као ни његов отац, није био трпељив према ради­ ександар, к као ао н ни и њег калској калској политици. Рано је показао амбицију да влада аутократски. политици. п олитици. Р Рано ано Тако је 1893. године извршио државни удар – збацио је намеснике и ако је 1893. ггодине одине пре п пре времена се прогласио пунолетним. Тада почиње његова само­ ре вр времена емена ссее сталана сталана владавина. ввладавина. ладавина. Прво што је урадио по преузимању Прво ш власти било је укидање устава из 1888. ввласти ласти би године. На снагу је вратио стари устав ггодине. одине. (1869) и на тај начин олакшао себи да (1869) влада аутократски (влада је била одго­ ворна владару, а не парламенту). За десет година његове владавине (1893–1903) владе су се често смењи­ вале, а победници на парламентарним изборима понекад нису могли да преу­ зму власт.

ED

Милан, Наталија и Обреновић Александар Обреновић аутократија – неограничена неограничена владавина, тиранија иранија

Краљ Александар Обреновић

132


-P

O

R

TA L

У спољној политици краљ Александар наставио је да се ослања на Аустроугарску, али је обновљена и сарадња са Русијом. Такође, на његову иницијативу дошло је и до сусрета са црногорским кне­ зом Николом Петровићем, што је допринело поправљању односа са Црном Гором. Због све тежег положаја српског народа у Осман­ ском царству, краљ је посетио и Цариград да би измолио повласти­ це за Србе у Царству. На повратку у Србију посетио је Свету Гору у Грчкој и манастиру Хиландару поклонио велики новчани прилог. У последњој деценији 19. века политичка ситуација у Кра љевини Србији била је веома напета. Томе су доста до при носили породични раздори у владајућој династији. Млади Алек сандар био је стално тално разапет између оца и мај ке који су покушавали да га привуку, свако свако на своју страну. Једно од најважнијих питања за династију било је да се се краљ краљ ожени и да добије наследника. Покушаји да се будућа српска кра­ рпска к кра­ ра­ љица нађе на страним дворовима су пропали јер се краљ Алексан­ краљ к раљ А Алексан лексан­­ дар заљубио у Драгу Машин, дворску даму своје мајке. мајке. Ову везу скоро нико није одобравао: ни краљеви роди ттељ е љи, љи, ни по­ краљеви роди родите и, н ни и литичари, ни војска. Ипак, до женидбе је дошло: Драга Машин поста­ дошло: Драга Машин ла је српска краљица.

Zanimqivost

Драга и Александар Обреновић

ED

U

KA

Драга Луњевица Машин Обреновић (1864–1903) била је краљица Србије и супруга краља Обреновић Обр еновић (1864–1903) Александра Обреновића. Краљица Наталија ангажовала је Драгу да јој буде лична пратња. Са Александром се упознала нгажовала је Др Драгу агу д у француском летовалишту Бијариц, где је боравила са његовом мајком. Наводно, Драга је тада етовалишту Би Бијариц, јариц, ггде де спасла краља да се не удави у океану. Између њих је одмах планула велика љубав. удави у океану. Између Краљица Наталија се у почетку није томе противила мислећи да је у питању само пролазна аталија ссее у п почетку очетку авантура. Међутим, читаву Србију изненадила је вест да је краљ испросио руку Драге Машин. Већи део еђутим, ч читаву итаву Ср Србију бију и јавности није био спреман да прихвати за краљицу жену која је била дванаест година старија, уз ије би био о сп спреман реман то и удовица. До венчања је ипак дошло 1900. године. удовица. До венчања Женидби су се нарочито успротивили краљеви родитељи. Милан је одбио да присуствује Женидби Ж енидби ссуу ссее н нарочито арочито венчању, а Наталија се јавно одрекла свога сина, „зажаливши што га је родила”. енчању, а Наталија Наредне године краљ Александар је саопштио да је краљица трудна и да ће Србија добити аредне ггодине одине престолонаследника. Међутим, када се сазнало да трудноће нема, нити је икада било, углед кра­ рестолонаследника. љице и краља потпуно су уништени. У мају 1903. године обоје су постали жртве свирепог убиства.

Да би поправио утисак и скренуо пажњу јавности с актуелних догађаја, краљ Александар је „даровао” народу нови устав. Октро­ исани устав из 1901. године поделио је парламент на два дела (Сенат и Народну скупштину), а краљ је требало да дели законодавну власт са скупштином.

октроисан – наметнут од

стране владара, устав који није изгласан у Народној скупштини

133


TA L

преврат – обрт, преокрет

Доношење новог устава није много помогло. Незадовољство ау­ тократском владавином, нестабилном политиком и краљевим при­ ватним животом достигло је врхунац. Официрска завера против Александра дуго је и пажљиво при­ премана. Дана 29. маја 1903. године десио се један од најстрашнијих дога­ ђаја у српској историји. Он је познат као Мајски преврат. Група офи­ . Група офи­ цира, предвођена Драгутином Димитријевићем Аписом, упала је у Драгутином Димитријевићем Аписом, упала је у Драгутином Димитријевићем Аписом, упала је у краљевски двор и убила краља и краљицу. Тако је на суров начин окончана владавина последњег Обреновића.

Saznaj vi{e...

ED

U

KA

-P

O

R

Завереничка акција почела је 29. маја, тачно десет минута после поноћи. Завереници су лако доспели до краљевских одаја и улетели у њихо­ ву спаваћу собу. Међутим, у кревету није било никог. Официри су претражили целу собу, отвар­ али ормане и пре вртали ствари, али Александра и Драгу нису успели да пронађу. После неког времена један потпоручник уо­ чио је нека скри вена врата и узвукнуо: „Секиру, ево врата!” Иза врата појавили су се краљ и краљица у белим пиџамама, видно уплашени и припијени једно уз друго. Са неколико хитаца официри српске војске усмртили су несре ћан пар: прво краља, па кра­ љи цу, која се на први пуцањ баци ла да својим телом заштити мужа. И остали завереници су пуцали, празнили револвере и сабљама боли убијена тела. По том су их бацили кроз про зор у двори ште. Сахрана је обављена иду ће ноћи: за­ вереници су ковчеге спу стили један поред другог у гробницу краљеве бабе Ан ке Обреновић, која је са кнезом Ми хаилом погину ла у атент ату у Кошутњаку 29. маја 1868. године. Краљ Александар и кра љи ца Драга данас по­ чивају у Цр кви Светог Марка у Београду.

Мајски преврат 1903. године према цртежима из стране штампе

134


TA L

Убиство српског краља и краљице изазвало је велику осуду ев­ ропске јавности. Посебно су негодо вали европски владари због сви­ репости на које је убиство почињено и чињенице да су у завери учествовали официри, а да за то нису били кажњени. Зато су годи­ нама вршили велики притисак на српске политичаре, тражећи да се учесници овог страшног злочина казне. Мајски преврат означио је крај династи је Обре новић. Убрзо су завереници довели у Србију новог краља. Доласком Петра I Кара­ ђорђевића на престо 1903. године отвара се нова страница у српској историји.

Оснивачи династија: Карађорђе Петровић и Милош Обреновић

KA

-P

O

R

Нововековна Кнежевина/Краљевина Србија имала је две дина стије: Ка рађорђе виће и Обреновиће. То ком 19. века више пута су се сме њи вали на престолу, што је да ло посебан печат по ли тичком животу. Дина сти чка борба по­ чела је убиством Ка рађорђа 1817. го дине, а заврши ла се убиством краља Алек сандра и краљи це Драге Обреновић 1903. године. Српски народ био је дубоко подељен на приста лице је дне или друге династије (кара ђорђевићевци и обренови ћев ци). Покушаји не ких владара (посе бно кнеза Михаила) да се ови сукоби зауставе ни с у донели никакве резултате. Га ше­ њем ди настије Обре новић (1903) супарништво је пре ста ло, али се поде ље ност Срба у том погледу још дуго осећала.

Српски владари у 19. веку:

U

Карађорђе Петровић (1804–1813)

ED

Милош Обреновић (1815–1839) Милан Обреновић (1839)

Михаило Обреновић (1839–1842)

Александар Карађорђевић (1842–1858) Милош Обреновић (1858–1860)

Михаило Обреновић (1860–1868) Милан Обреновић (1868–1889) Александар Обреновић (1889–1903)

135


Proveri nau~eno 1. Објасни околности које су довеле на престо Александра Обреновића. 2. Заокружи тачне тврдње: а) Александар Обреновић владао је аутократски.

TA L

б) У унутрашњој политици краљ је подржавао Радикалну странку и њен рад. в) Владавина Александра Обреновића била је чврста и стабилна.

г) У спољној политици краљ Александар се ослањао на Француску.

R

3. Зашто је владавина Александра Обреновића била непопуларна у Србији? Наброј три разлога.

O

4. Подвуци нетачне делове у следећем тексту:

KA

-P

Године 1905. извршена је смена на српском престолу позната као Мај­ ски преврат. Завереници су убили краља Александра због несла гања с његовом политиком. Главни организатор убиства био је председник Радикалне странке Драгутин Димитријевић Апис.

ED

U

5. Испод слике напиши име личности.

136


8. CRNA GORA NA PUTU KA NEZAVISNOSTI Podseti se>

Kqu~ne re~i

• Коју титулу су имали црногорски владари до средине 19. века?

– кнез Никола Петровић Никола Петровић – Српско­турски ратови Српско­­турски Српско турски ратови – Берлински конгрес Берлински конгрес – независност Црне Црне независност Црне Горе модернизација – модернизација државе

TA L

• Какав је био развитак Црне Горе до половине 19. века и шта је све на то утицало?

KA

-P

O

R

Синовац Петра II Петровића Његоша Данило (1851–1860) био је (1851–1860) био је први црногорски владар који није проглашен за митрополита. Од митрополита. Од 1851. године раздвајају се црквена и световна власт, па црногорски власт, па црногорски владари добијају титулу кнеза. У унутрашњој унутрашњој политици политици кнез кнез се супарништво, реорганизовао је трудио да сузбије племенско супарништво, реорганизовао је војску, ојачао чиновништво. Донео је нови Законик којим је започет процес Законик којим је започет стварања модерних државних установа у Црној Гори. установа у Црној Гори. Такође, водио је и активну спољну политику, помажући срп спољну политику, помажући ским устаницима у Херцеговини. Године Године 1858. 1858. Црногорци Црногорци су однели у бици на Грахову. значајну победу над Турцима у бици на Грахову. У овом боју посебно се истакао војвода Мирко, отац будућег владара Николе Петровића. отац будућег владара Кнез Данило погинуо је у атентату у Котору 1860. године. је у атентату у Котору

Кнез Данило

U

STICAWE STIC STI CA AW WE E NEZAVISNOSTI NEZ NEZ

ED

Кнез (1860–1910), потом краљ (1910–1918) Никола Петровић се (1860–1910), п потом отом одржао на а престолу престолу п рестолу чак чак ч ак педесет осам година. На почетку његове владавине ладавине црногорска црногорска цр ногорска војска доживела је пораз од надмоћнијих османских сманских трупа ттрупа рупа (1862), (1862), а спасени су интервенцијом Русије. Овај неуморни еуморни борац борац про тив Турака, сарађивао је са кнезом Михаилом Обреновићем бреновићем на ства рању Балканског савеза. Главни циљ његове спољне политике олитике био је ослобођење од Турака. Црна Гора је учествовала у рату против Турака (1876–1878) и остварила велике победе у биткама на Вуч јем долу и Фундини. На Берлинском конгресу (1878) призната јој је независност. Добила је и територијално проширење и излаз на Ја дранско море (градове Подгорицу, Никшић, Колашин, Жабљак, Бар). Улцињ је прикључен накнадно, због отпора који су пружали Албанци.

• Подсети се када

је и зашто био формиран Балкански савез и шта је предвиђао уговор склопљен између Србије и Црне Горе тада?

137


TA L

Процењује се да је Црна Гора крајем 19. века имала нешто више од 100 000 становника. Главни град био је Цетиње, где су се налазили кнежев двор и зграде државне управе. Становништво се углавном бавило сточарством, а трговина и пољопривреда су се споро развијале. У то време почиње да се ради на унапређењу просвете и културе: оснивају се школе, а покренуте су и прве новине. Долази до модер­ олази д низације државне управе. Основани су Државни савет, Министар­ авет, Ми Министар­ нистар­ ство и Велики суд.

Црна Гора 1878. године

Пажљиво погледај карту.

R

• Покажи на карти

-P

O

области и градо­ ве које је Црна Гора стекла 1878. године.

ED

U

ма се граничила Црна Гора после 1878. године?

KA

• С којим држава­

138


Istaknute li~nosti

TA L

Никола Петровић (1860–1918) црногорски кнез и краљ почео је са­ мостално да влада са непуних двадесет година. У почетку, управљао је уз помоћ свог оца војводе Мирка. Територијално проширење Црне Го ре и стицање независности донели су му велику популарност и славу. После ових догађаја наступио је дуг период мира, који је кнез иско ристио за унутрашњи развој државе. Реформисао је управу, подизао школе, градио нове варошице, подстицао привредни развитак, а велику пажњу посветио је модернизацији одернизацији војске.

Никола Петровић Н икола

Proveri nau~eno nau~eno

R

1. Коју титулу су носили црногорски владари од половине 19. века? владари од половине

O

2. Заокружи тачне тврдње:

а) Владар Никола Петровић носио је титуле кнеза и краља. носио је титуле кнеза

-P

б) Црна Гора је у ратовима против Османског царства (1876­1878) против Османског победе. извојевала значајне победе.

KA

в) На Бечком конгресу Црној Гори је призната независност. конгресу Црној Гори г) Никола Петровић је учврстио везе са многим европским дворовима. Петровић је учврстио

U

3. Шта је био главни циљ спољне политике Николе Петровића? главни циљ спољне

ED

је била унутрашња 4. Каква је била унутрашња политика кнеза Николе? 5. Наброј Наброј владаре који су владали Србијом у време владавине Николе владаре Петровића П Петровића у Црној Гори. етровића (1860–1868) (1860–1868) кнез_____________________________ (1868–1889) кнез/краљ _______________________ (1889–1903) краљ ____________________________ (1903–1921) краљ ____________________________ Петар I Карађорђевић 139


9. POLO@AJ SRBA POD OSMANSKOM I HABZBUR[KOM VLA[]U Kqu~ne re~i

TA L

Podseti se> Podseti se> • Шта знаш о животу српског о животу српског

R

народа под османском и под османском хабзбуршком влашћу до хабзбуршком влашћу половине 19. века? половине 19. века?

O

– положај Срба под османском влашћу – Невесињска пушка – Берлински конгрес – аустроугарска окупација Босне и Херцеговине – Бењамин Калај – Војводство Србија и Тамишки Банат – Светозар Милетић – Аустроугарска нагодба

POLO@AJ SRBA U OSM OSMANSKOM OS MANSKO ANSKO CARSTVU

ED

U

KA

-P

Положај Срба у Османском царству и током друге половине 19. Срба у Османском века био је веома тежак. веома тежак. У Херцеговини је под вођством Луке Вукало У Херцеговини вића избио један један од највећих устанака српског народа. Трајао је, са кра­ од највећих ћим прекидима, десет го ћим прекидима, дина (1852–1862). У лето 1875. године, у Херцеговини (Невесиње) плануо У лето је још један велики устанак познат под називом Невесињ­ је још један ска ска пушка. Убр зо устанак се проширио и на Босну. Овом великом таласу побуне против османске власти придружи­ великом ле су се Кнежевине Србија и Црна Гора. Тако је отворена Велика источна криза која је уласком Русије у рат против Турака изазвала и међународну па жњу. Овај рат је завршен поразом Турске 1878. го дине. Вели­ ке силе су биле против аутономије Бо сне и Херцеговине и њеног уједињења са Србијом и Црном Гором. На Берлин­ ском конгресу (1878) Аустроугарска је добила право да окупира Босну и Херцеговину, док је врховну власт и даље имао турски султан. Становништво Босне и Херцеговине (православни хри­ Лука Вукаловић шћани и муслимани) било је незадовољно овом одлуком. окупација – привремено зау­ У неким крајевима дошло је и до оружаних побуна.Аустроугарска зимање једног дела или целе је послала бројне трупе и успоставила своју власт. Ситуација се још територије неке државе више погоршала када је за управника (1882) постављен аустроугар­

140


TA L

ски министар финансија Бења мин Калај. На стојећи да ојача аустроугарску власт у Босни и Херцеговини, радио је на сузбијању народних покрета, како православног тако и католичког. Са тим циљем, покушао је да „реши” национало питање стварањем бо­ санске нације, али је наишао на велики отпор код припадника све три вероисповести. Ипак, политика коју је осмислио спровођена је и након његове смрти, све до пропасти Аустроугарске.

SRBI U STAROJ SRBIJI I MAKEDONIJI

Бењамин Калај

• У историјском

атласу потражи карту Османског царства која се односи на овај период. Пронађи области које се спомињу у лекцији. Од наставника сазнај колико Срба данас живи у тим областима.

ED

U

KA

-P

O

R

Српски народ са овог подручја трпео је разне злоупотребе власти. Срби на Косову и Ме тохији били су изложени и честим нападима албанских племена: из суседних планинских крајева они су упадали у села, пљачкали им имовину и ту се трајно насељавали. Општа не сигурност приморала је српско становништво да се масовно исељава на безбеднија подручја, најви ше у Кнежевину (Краљевину) Србију. Током српско­турских ратова (1876­78) Срби са ових просто­ ра добровољно су се придруживали српској војсци у нади да ће се коначно ослободити стране власти. Ипак, одлуком Берлинског конгреса Стара Србија и Македонија остале су у оквиру Осман­ ског царства. Крајем 19. века албанско насиље над српским ста­ албанско насиље новништвом још се више појачало. У исто време и Бугарска је интензивно почела да спроводи своје освајачке планове и да Отварање српских конзулата у угрожава српско становништво. Отварање Солуну, Скопљу, Битољу и Приштини, није битно утицало на по­ бољшање њиховог положаја. Србија је у почетку помагала сво­ јим сународницима – слала је учитеље и уџбенике, финансирала школовање даровитих ђака, помагала цркве и манастире. Један од највећих српских добротвора био је трговац Сима од највећих српских добротвора био је трговац Андрејевић Игуманов који је 1871. године у Призре­ Андрејевић Игуманов који је 1871. године у Призре­ ну основао Православну српску богословију. Своје богатство оставио је фонду из ког су финансиране многе активности у просвети и култури. Међутим, како се с временом положај српског на­ рода у Старој Србији и Македонији све више погор­ шавао, Србија је била је приморана да почне да их припрема за оружани устанак.

Стари Призрен

141


SRPSKI NAROD POD HABZBUR[KOM VLA[]U

Podseti se> • Шта је то Проле­

U

KA

-P

O

R

TA L

ће народа?

Највећи део Срба у Хабзбуршкој монархији живео је на по­ дручју јужне Угарске. Срби у јужној Угарској били су најбогатији и најпросвећенији део српског народа. Средиште српске културе био је Нови Сад. абзбуршку Револуција 1848/49. године није заобишла ни Хабзбуршку мо­ нархију. После побуне у Бечу, избила је и револуција у Угарској у еволуција у Угарској Угарској којој су Мађари истакли захтев за стварањем Мађарске републи­ ађарске р републи епубли ке. У априлу 1848. године Срби су послали која ослали делегацију делегацију д елегацију к о оја ја је у ао бнову цр квено Угарском сабору истакла своје захтеве за обнову црквено­школ­ обнову црквено ужбену уупотребу потребу ср српског пског ске аутономије и за право на службену употребу српског језика. Мађарско вођство, на челу са Лајошем ајошем К Кошутом Кошутом ошутом одбило је све српске захтеве истичући да на територији ттериторији ериторији Угарске Угарске У гарске политичка права припадају само Мађарима. Мађарима. Митрополит Митрополит Јо Јосиф Јосиф сиф Рајачић сазвао је сабор абор уу Ср Сремским Сремским емским Карловцима (1848). По месецу м месецу кад су се састали овај скуп добио је есецу к кад ад ссуу с назив Мајска скупштина. назив н азив Мајска На Мајској скупштини истакнут је захтев На Мајској М ајској за ззаа стварањем сстварањем тварањем Српске Војводине у чији би ссастав астав састав ушли Банат, Бачка, Срем и Барања. Изабран Из је и војвода – пуковник Стеван Шупљикац. Карловачки митрополит Јосиф Рајачић проглашен је за патријарха.

ED

Мајска скупштина Мајска скупштина

Одлуке Срба на Мајској скупштини од­ бацили су и аустријски и мађарски пред­ ставници. Мађарско вођство донело је одлуку да силом угуши српски покрет и тако долази до оружаних сукоба. Најже­ шће борбе између Срба и Мађара вођене су код Сентома­ ша, у Банату око Вршца, Беле Цркве, Панчева и других места. Кне жевина Србија помогла је своје сународни ке слањем добровољачких јединица. Ипак, ни једна зараћена страна није успела да оствари предност. Нови аустријски цар Франц Јозеф (1848–1916), да би умирио Србе, признао је Јосифа Рајачића за патријарха и потврдио Стевана Шупљикца за војводу. Тиме је српски народ добио духовно и политичко вођство. Франц Јозеф

142


-P

O

R

TA L

После слома Мађарске револуције бечки Va`no> двор је донео одлуку да привидно испуни срп­ ске захтеве изнете на Мајској скупштини. У но­ Године 1867. Хабзбуршка мо нархија по­ вембру 1849. годи не форми рана је аутономна стала је двојна монар хија. Аустроугарском област која је на зва н а Војводство Ср б ија и нагодбом створене су практично две држа­ Тамишки Банат. Војводство је било директ­ ве са два средишта власти: ау стријски део са но потчи ње н о бе чком двору. На челу је био центром у Бечу и угарски са центром у Пе­ са шти. За једнички им је био цар и неколико био цар аустријски гувернер, а седи ште се налазило у Овом нагодбом Срби министарстава. Овом нагодбом Срби у Хр­ Темишвару. Формирање овакве ауто номне ватској, Славонији Славонији и и Јужној Јужној Угарској области није задо вољи ло очекивања срп ског на­ угарску власт, а под дошли су под угарску власт, а под аустриј­ рода који се осећао дубоко изневереним. Наиме, ском влашћу влашћу био био је је срп српски срп с ки ки народ у Војводство је обухватало оне делове Ба ната, Далмацији и и Војној Војној крајини крајини (која је, након Далмацији Бачке и Срема на којима су Срби чинили изра­ Нагодбе, постепено укинута). Нагодбе, постепено укинута). зиту мањину. Оно је постојало до 1860. године када је уки­ нуто и при појено Угарској. Да би ублажио незадовољство Срба, аустријски цар до ззволио волио је аустријски цар до дозволио је одржавање Благовештенског сабора 1861. године. На њему су још године. На њему су једном поновљени захтеви за аутономију, али су и овог пута били али су и овог пута одбијени. Политичар који је обележио другу половину 19. века био је Све­ половину 19. века тозар Милетић. Он је основао (1869) и водио Српску народну сло­ (1869) и водио Српску • У Историјском бодоумну странку која се упорно борила за политичка и национална борила за политичка атласу потражи права Срба у Хабзбуршкој монархији. монархији.

ED

U

KA

Ова странка се касније поделила на Радикалну странку, коју је поделила на Радикалну предводио Јаша Томић, и Српску либералну странку, на челу са Ми­ и Српску либералну хаилом Полит Десанчићем. Десанчићем. Један број Срба вековима је живео на територији Војне крајине Срба вековима је живео (подручје данашње Хрватске). Када је крајем 19. века Војна крајина данашње Хрватске). Када ова област припојена распуштена, ова област припојена је Хрватској и Славонији, а Срби са ових простора простора почели почели су да се интензивније баве трговином и занатством и укључују у политички живот. занатством и укључују у Писменост Писменост Срба била је веома слабо развијена. Очувању нацио­ Срба била налне свести највише је допринела Српска православна црква. По­ налне свести највише литички захтеви Срба у Хрватској и Славонији били су политичка и литички захтеви национална равноправност са хрватским народом, што су хрватске национална политичке странке упорно одбацивале, тврдећи да тамо постоји са­ мо један политички народ – хрватски. У Далмацији је постојала политичка сарадња Срба и Хрвата која се одржала до аустроугарске окупације Босне и Херцеговине (1878). После тога све је видљивије постајало неповерење и супротставље­ ност националних интереса, па Срби у Далмацији почињу само­ стално да се организују у борби за своја политичка права.

карту Хабзбуршке монархије која се односи на овај период. Пронађи области које се спомињу у лекцији. Од наставника сазнај колико Срба данас живи у тим областима.

143


Istaknute li~nosti

O

Свето зар Милетић

R

TA L

Светозар Милетић (1826–1901) је био један од најути цајнијих српских политичара у Аустроугарској, адвокат и градоначелник Новог Сада. Заступао је идеје либералног грађанства. Залагао се за стварање Српске Војводине, али у много мањим границама од Војводства и кроз сарадњу и договор са Мађарима. оговор ссаа М Мађарима. ађарима. Међутим, када се Угарска нагодила са Аустријом устријом 1867. 1867. ггодине, године, одине, Мађари окрећу леђа Србима и започињу борбу орбу против против п ротив српских ссрпских рпских интереса. Тада је Угарска за њега постала још већи противник од ош ввећи ећи п противник ротивник Аустрије. Био је власник и издавач „Заставе” – н најзначајнијег ставе” – најзначајнијег ајзначајнијег по­ литичког листа Срба у монархији. Иако су политички захтеви српског српског ср пског народа народа н арода у Хабзбуршкој монархији упорно одбијани, српско грађанство и даље до живљава српско грађанство културни напредак. Многи наши познати писци и уметници су у наши н аши п познати ознати п то време створили своја најзначајнија дела. најзначајнија дела.

ED

U

KA

-P

Istaknute li~nosti Istaknute

Катарина Ивановић, аутопортрет

144

Катарина Ивановић (1811–1882) била је срп­ Катарина ска сликарка. ска сликарка. Таленат је показивала од детињства, а сли­ карство је учила у Бечу, Минхену и Паризу. Насликала је портрете многих виђених Ср­ ба, међу којима и кнегиње Љубице Обреновић и Персиде Карађорђевић. Њени радови, цртежи и слике налазили су се у збирци Бечке царске Уметничке академије. Путовала је по Холандији и Италији, где је мно­ го научила о савременом сликарству. Катарина Ивановић је слабо говорила српски. Без обзира на то, била је велики родољуб. Поклонила је бео­ градском Народном музеју 15 својих слика, међу којима је и њен аутопортрет. Изабрана је за почасног члана Српског уче­ ног друштва и тако постала прва жена академик код Срба. Сахрањена је у Алеји народних хероја на Но­ вом гробљу у Београду.


Istaknute li~nosti

O

R

TA L

Јован Јовановић Змај (1833–1904) један је од највећих срп ских песника. Живео је и радио у Новом Саду. По занимању је био лекар, а током целог живота бавио се писањем песама и издавањем књи жевних, политичких и дечјих часописа. Најзначајније Змајеве збирке песама су „Ђулићи” и „Ђу­ лићи увеоци”. Прва говори о срећном породичном животу, а друга о болу за најмилијима. Писао је и сатиричне и политичке песме, као и поезију за децу. Од 1880. године издавао је познати дечји лист оног вре­ Јован Јовановић Змај мена – „Невен”. По њему је касније снимљена и истоимена серија за децу. Сремска Каменица, у којој је умро, некада је носила име Зма јева Каменица, у његову част.

-P

Proveri nau~eno

KA

1. Објасни шта је Невесињска пушка и које су биле главне последице овог догађаја? 2. Објасни појам: окупација.

ED

U

3. Ко је био Бењамин Калај и какву је политику спроводио у Босни и Херцеговини крајем 19. века? 4. Опиши положај српског народа у Старој Србији и Македонији у другој половини 19. века. 5. Повежи догађаје са годинама: Благовештенски сабор

1848.

Мајска скупштина

1861.

6. Шта су били главни захтеви Срба на овим скуповима? 145


7. Подвуци нетачне делове у следећем тексту:

TA L

Хабзбуршка монархија постала је двојна монар хија 1848. године. Аустроугарском нагодбом ство рене су две државе са два средишта власти: аустријски део са центром у Пешти и угарски део са центром у Новом Саду. Имали су заједничког војводу и неколико министарстава. Овом нагод бом сви Срби у Хабзбуршкој монархији потпали су под угарску власт. 8. Заокружи тачне тврдње:

R

а) Српски народ у Хабзбуршкој монархији током 19. века добио је потпуну територијалну аутономију. б) Светозар Милетић био је истакнути српски сликар у 19. веку.

O

в) Српски добротвори су својим прилозима највише допоринели културном процвату.

-P

г) Представници српске цркве изгубили су сваки значај током 19. века.

ED

U

KA

9. Испод слике напиши име личности и чиме су се они бавили.

146


SADA ZNA[... • Револуционарне покрете 1848/1849. подигло је европско грађанство, во­

ђено идејама ли берализма и национализма. Њени резултати су укидање феудализма у Ау стрији и немачким земљама.

TA L

• Италијани и Немци су у другој половини 19. века створили своје национал­ створили своје национал­ не државе: Краљевину Италију (1861) и Немачко царство (1871). царство (1871).

• Грађански рат у САД (1861–1865) представља сукоб између северних и ју­ сукоб између северних жних америчких држава. Најважније последице рата били су укидање роп­ последице рата били су ства и очување јединствене државе.

R

• У другој половини 19. века отворено је је Источно Источно питање питање које се тицало опстанка Османског царства на Балкану и поделе његових тери Балкану и поделе његових торија.

O

• У области науке дошло је до великог напретка. То се огледало у појави но­ великог напретка.

-P

коришћењу нових вих сазнања, откривању и коришћењу нових извора енергије (нафта и елек­ бројних техничких открића. трична енергија) и бројних техничких открића.

• Другу половину 19. века у Србији обележила је владавина чланова династи­ века у Србији обележила

KA

је Обреновић.

• Исељавање муслиманског муслиманског становништва становништва и војске из српских градова

U

(1867) за време владавине кнеза Михаила Обреновића највећи је полити­ време владавине чки успех после стицања аутономије. после стицања

• Србија Србија и Црна Гора добиле су независност на Берлинском конгресу 1878. и Црна Гора

ED

године године по успешно окончаним ратовима с Турском (1876–1878). по успешно

• Србија Србија је је постала постала краљевина 1882. године за време владавине Милана Обреновића.

• Династија Династија Обреновић заувек је отишла са престола после крвавог убиства краља Александра и његове жене Драге (1903).

• Српски народ у Османском царству и Хабзбуршкој монархији борио се за стицање националне и политичке аутономије. Ипак, ова питања остаће не­ решена до краја Првог светског рата (1918).

147


TA L

R

O

-P

KA

U

ED


KA

-P

O

R

TA L

IV EVROPA, SVET I SRPSKI NAROD NA PO^ETKU 20. VEKA

U NAREDNOM POGLAVQU SAZNA]E[> • za{to su se zao{trili odnosi izme|u velikih sila<

U

• kako je izgledao svakodnevni `ivot qudi na po~etku 20. veka< • do kakvih je promena do{lo na poqu nauke i kulture<

ED

• {ta je za Kraqevinu Srbiju zna~io dolazak Petra I Kara|or|evi}a na presto< • kako je Osmansko carstvo ostalo bez velikog dela svojih balkanskih teritorija< • kako je mladi} iz Bosne pokrenuo Prvi svetski rat< • {ta su bili pravi uzroci rata i kako je izgledao najve}i svetski sukob u dotada{woj istoriji< • kako se Srbija hrabro borila u Prvom svetskom ratu i kolike `rtve je podnela.


1. ME\UNARODNI ODNOSI I KRIZE U DRUGOJ POLOVINI 19. I PO^ETKOM 20. VEKA Kqu~ne re~i

1910. г.

1920. г.

IMPERIJALIZAM I KOLONIJALIZAM

Podseti se>

колонијализам – економско,

O

• Шта подразумевамо под појмом велике силе? • Које државе су у 19. веку биле велике силе?

-P

културно и политичко покора­ вања народа и територија ван граница матичне државе

1890. г.

TA L

империјализам колонијализам велике силе Тројни савез Антанта ратови и кризе

1880. г.

R

– – – – – –

1870. г.

ED

U

KA

Империја је велика држава која је покорила друге народе. Појам империјализам означава тежњу за освајањем неразвијених земаља од стране велике силе. Територије које се налазе под влашћу импе­ рије називане су колоније. У другој половини 19. и почетком 20. века европске силе и њихо­ ви међусобни односи пресудно су утицали на догађања у остатку све­ та. У вођењу светске политике њима су се прикључиле САД и Јапан. Индустрији западноевропских земаља биле су неопходне сиро­ вине (угаљ, гвожђе, нафта), јефтина радна снага и нова тржишта. Зато се у другој половини 19. века борба за колоније убрзала. Велика Британија и Француска освојиле су у Азији и Африци већину тери­ торија, а тој трци прикључиле су се и остале велике силе.

150

VELIKE SILE Велика Британија је била водећа светска сила. Имала је највеће колонијално царство раширено на свим континентима. Њене нај­ значајније колоније биле су Канада, Индија, Аустралија и земље источне и јужне Африке. Имала је моћну флоту и развијену инду­ стријску производњу. Називали су је „империјом у којој сунце ни­ • Како разумеш овај назив? кад не залази”.


R

Краљица Викторија (1837–1901) владала је Великом Британијом више од 60 година, због чега се то доба назива још и „викторијанском ером”. Није била велики пристали­ ца индустријског и технолошког развоја, али је подржавала ширење колонија и британског утицаја у свету. Од 1876. године имала је и титулу царица Индије. Викторија је била удата за свог рођака Алберта са ко­ јим је имала деветоро деце. Њихова деца и унуци склапали су бракове са многим члановима европских краљевских по­ родица. Тако је Викторија добила надимак „баба Европе”. Краљица никада није преболела прерану смрт свог су­ пруга. Носила је црнину до краја живота у знак туге за вољеним Албертом.

TA L

Istaknute li~nosti

O

Kраљица Викторија

Podseti se> • Када је дошло до

стварања Италије и Немачке?

ED

U

KA

-P

Француска је, такође, имала доста колонија, већином у Африци и Азији (Алжир, Тунис, Мароко, Индокина). Крајем 19. века усмерила је своју пажњу на војно и економско јачање. Русија није била колонијална сила, али је захватала велика про­ странства Европе и Азије. Индустријски се споро развијала. Своју освајачку политику усмерила је ка централној Азији и Тихом океану. Италија и Немачка су биле нове, младе државе које су се убрза­ но развијале, али се због тога нису на време укључиле у освајање колонија. Осамдесетих година 19. века Немачка је успела да привредно аши Велику Британију и Француску. До краја века стичу и неке надмаши колоније – Италија у северној и источној Африци, а Немачка у југо­ западној и источној Африци. Аустроугарска је заузимала већи део централне Европе и дело­ ве Балканског полуострва. Своје освајачке тежње усмерила је ка Балкану. Сједињене Америчке Државе захватале су велика пространства на северноамеричком континенту. И поред тога, САД су шириле своје поседе куповином територија или ратовима. Почетком 20. ве­ ка САД ће израсти у велику светску и индустријску силу. Јапан се у другој половини 19. века развија и економски и по­ литички. Постаје модерна држава са јаком флотом, чији је циљ био да прошири свој утицај на Далеком истоку.

151


ED

U

KA

-P

O

R

TA L

Колоније у Африци 1914. године

• Погледај карту и закључи: а) Које две велике силе су имале највише колонија у Африци? б) Које велике силе нису имале ниједну колонију у Африци? в) Колико је у Африци у то време било независних држава?

152

У Историјском атласу пронађи одговарајућу карту и погледај на којим су још континентима европске државе имале своје колоније у овом периoду.


VOJNO-POLITI^KI SAVEZI VELIKIH SILA

O

R

TA L

Сукоби европских сила око територија и поседа на другим конти­ нентима довели су до стварања два велика војно­политичка савеза. Угрожене због јачања моћи Француске на западу и Русије на истоку, Немачка и Аустроугарска су склопиле 1879. године Савез централ­ них сила коме се 1882. године прикључила и Италија.Тако је настао Тројни савез. Опасност од постојања Тројног саве за натерала је Француску, Велику Британију и Ру­ сију да превазиђу своје несугласице. Оне током друге половине 19. и почетком 20. века склапају војно­политичке уговоре и коначно 1907. године формирају савез Антанту. Империјална и колонијална политика ве­ ликих сила, пре свега чланица Трој ног савеза и Антанте, увешће свет у Први светски рат. Пропагандни плакат Антанте, 1907. године

-P

RATOVI I KRIZE IZE NA PO^ETKU 20. V VEKA EKA

ED

U

KA

Политички сукоби између великих сила почетком 20. века поста­ јали су све чешћи. Током 1904/1905. године вођен је Руско Руско­јапански рат. Јапан, не­ задовољан ширењем Русије ка Тихом океану, отпочиње рат за превласт над Манџуријом и Корејом. Највећа попришта рата била су у јужној Манџурији и Жутом мору. Русија је била поражена, а Јапан је заузео неке територије на Далеком истоку. Тако се променио однос снага у Источној Азији ­ Јапан је постао нова светска сила. Француска и Немачка су се спориле око превласти над Мароком. Избиле су две Мароканске кризе (1905/1906. и 1911) које су претиле да прерасту у војни сукоб. Рат је избегнут потписивањем споразума по коме је Француска задржала Мароко, али је уступила Немачкој део Конга. Између Италије и Османског царства вођен је Либијски рат (1911/1912). Италија је однела победу и присвојила велики део тур­ ских територија у Либији. Ситуација на Балкану такође је била узаврела. Аустроугарска је 1908. године извршила анексију Босне и Херцего­ вине и тиме отворила Анексиону кризу. Русија и Краљевина Србија отворено су протестовале, али како нису добиле подршку Велике Британије и Француске, прихватиле су новонасталу ситуацију. Исте године и Бугарска је прогласила независност.

анексија – насилно припајање неке територије

153


TA L

R

Немачки цар Вилхелм II и аустроугарски цар Франц Јозеф

Један од великих сукоба били су Бал­ кански ратови (1912–1913). Створен је Бал­ кански савез (Србија, Црна Гора, Грчка и Бугарска) чији је циљ био ослобођење бал­ канских народа од османске власти. Рат се завршио победом Балканског савеза и осло­ бађањем од турске власти. По завршетку Балканских ратова Аустроугарска је била одлучна да зарати са Србијом и у томе до­ била подршку Немачке, која је тежила продору на Исток. Ови ратови и кризе јасно су указивали да је сукоб већих размера на видику. Зато су велике силе убрзале припреме како би спремно дочекале рат који се чинио неиз­ бежним.

KA

а) Наа који период се односи ова кари­ катура?

-P

1. Погледај карикатуру и одговори на питања.

O

Proveri nau~eno

ED

U

б) Које оје земље представ­ љају ликови на кари­ катури? в) Шта Шта они покушавају да ураде?

154


2. Допуни реченицу и одговори на питање. Крајем 19. и почетком 20. века статус велике силе имале су следеће државе: Русија, Фран­ _____________________________________, _____________________________________,

TA L

цуска, Велика Британија, Аустроугарска,

_____________________________________ и

O

Која од ових држава је била највећа колонијална сила?

R

_____________________________________ .

Државе чланице

Година настанка савеза

KA

Савез

-P

3. Попуни опуни табелу, затим одговори на питања.

ED

U

Тројни савез

Велика Британија Француска Русија

а) Шта Шта је пресудно утицало на стварање ова војно­политичка савеза? два војно б) Која криза је уздрмала Балкан 1908. године? в) Шта је била последица Либијског рата (1911/1912) вођеног између Италије и Османског царства? 155


2. NAUKA, KULTURA I SVAKODNEVNI @IVOT NA PO^ETKU 20. VEKA 1890. г.

Kqu~ne re~i развој науке и саобраћаја Никола Тесла Михајло Пупин браћа Рајт Хенри Форд напредак културе свакодневни живот

1910. г.

1920. г.

TA L

– – – – – – –

1900. г.

Podseti se>

R

• Наведи неколико најзначајнијих научних достигнућа из друге половине 19. века.

-P

O

• Шта је Нобелова награда? NAUKA

ED

U

KA

Почетком 20. века наставља се развој науке у свим областима. Научна достигнућа почињу масовно да се примењују у индустрији, пољопривреди, саобраћају, медицини. Ове промене утицаће на жи­ вот људи, од политике до свакодневног живота. Огроман допринос науци дали су Пјер и Марија Кири (откриће радијума), Никола Тесла (Теслина турбина), Алберт Ајнштајн (тео­ рија релативитета), Михајло Пупин (Пупинови калемови), Сигмунд Фројд (творац психоанализе).

Никола Тесла

Istaknute li~nosti

Никола Тесла (1856–1943) један је од највећих српских и светских научника. Већи део живота провео је у САД где је регистровао више од 700 проналазака и држао предавања на многим уни­ верзитетима. Значај Теслиног рада можда је најбоље описао један амерички инжењер: „Тесла није оставио другима ништа више да ураде. Када бисмо из индустрије искључили резултате Теслиног истраживачког рада, сви точкови те индустрије престали би да се окрећу, наши трамваји и возови би стали, наши градови би били у мраку, а фабрике мртве и беспослене.” магнетна индукција – изази­ Човечанство се Тесли одужило тако што је јединица за магнетну ин­ вање електричне струје помоћу електричног проводника и дукцију названа по њему – „тесла” (Т). магнета

156


Istaknute li~nosti

Михајло Пупин

O

R

TA L

Михајло Пупин (1854–1935) био је српски научник рођен у Идвору (Банат). Са двадесет година стигао је у Њујорк са пет центи у џепу и без знања језика. Радио је разне послове: чувао стоку, преносио угаљ, радио у фабрици кекса, а упоредо је учио језик и завршавао школу. Студирао је физику и електротехнику и постао професор на Колумбија универзитету у САД. Бавио се и истраживачким радом, а његов најзначајнији проналазак су калемови којима је омогућен пренос телефонских разговора на веће удаљености. Пупинове калемове откупила је немачка фирма Сименс што му је обезбедило велики углед и богатство. За своју аутобиографију „Са пашњака до научењака” добио је Пулицерову награду. Пупин је био велики српски патриота. Велики део зарађеног новца уложио је у више фондова који су помагали жртвама рата и школовање младих у отаџбини.

-P

Zadatak> Уз помоћ наставника физике припреми презентацију о значају и примени Теслиних и Пупинових открића.

KA

SAOBRA]AJ

ED

U

Вековни сан о летењу коначно се остварио почетком 20. века. Американци браћа Рајт су 1903. године конструисала први авион. Проналазак авиона највише је утицао на развој међународног саобраћаја, али је довео и до револуционарних промена у вођењу ратова.

Zanimqivost

Авион браће Рајт

Браћа Рајт су свој први авион направили од дрвета, платна и делова за бицикл. Њихов први лет имао је скромне резултате: авион се задржао у ваздуху 12 секунди и прелетео око 40 метара. То их, ипак, није обесхрабрило. Већ 1908. године њихов лет је трајао скоро три сата. При том, браћа су демонстрирала и своје пилотске способности – авионом су правили кругове и „осмице” изнад глава задивљених посматрача. Подвиг браће Рајт заинтересовао је инжењере у Европи који су почели да производе авионе и усавршавају их. Већ током Првог светског рата обе зараћене стране су користиле авијацију за извиђање и борбене задатке.

157


Podseti se> • Који канал је

прокопан између Африке и Азије 1869. године?

Напредак индустрије и трговине утицали су на даљи развој же­ лезничког и поморског саобраћаја. Почетком 20. века прокопан је Панамски канал, изграђена је Транссибирска железница у Русији (повезивала је Москву са Владивостоком), а највећи путнички брод на свету „Титаник” запловио је из Енглеске ка Њујорку.

Zanimqivost

ED

U

KA

-P

O

R

TA L

У априлу 1912. године Титаник је запловио на своје пр­ во и последње путовање. Био је дугачак 270 метара и висок као десетоспратница. Титаник је био добро опремљен и луксузан, али није имао довољно чамаца за спасавање. То­ ком пловидбе брод је ударио у огромну санту и за непуна три сата је потонуо. Од две хиљаде и двеста људи спасло се свега седамсто. Остали су нестали у леденој води Aтлант­ ског океана. Занимљиво је да су на горњим палубама, у првој класи, били смештени неки од најбогатијих људи из Европе, док су на доњим палубама, у другој и трећој класи, били сиро­ машни који су кренули пут Америке у потрази за бољим Титаник животом. Када је до­ шло до трагедије, и спасавање је било селективно: прво же­ не и деца, затим путници из прве, а на крају из треће класе. Saznaj vi{e... Тако многи путници са најјефтинијим картама нису имали О трагедији „Титаника” шансу да преживе. снимљено је више филмова. Олупина Титаника и данас се налази на дну океана. Ро­ Препоручујемо Дискавериниоци су успели да извада неке неоштећене комаде наме­ јев документарни филм штаја, посуђе и личне предмете путника (наочаре, сатове, „Неиспричане приче”, из накит). Стручњаци, за сада, немају техничких и финансиј­ 1998. године, и играни филм ских могућности да делове брода извуку са дубине од око 3 Џ. Камеруна, „Титаник”, из 700 метара. Ако у томе не буду успели, за тридесетак година 1997. године. „Титаник” више неће постојати – страдаће од бактерија које „једу” гвожђе.

У овом периоду усавршава се и развија аутомобилска ин­ дустрија, али после Првог светског рата аутомобили ће ући у ширу употребу. За то је заслужан Американац Хенри Форд. Он је у својој фабрици произвео модел Т (1908. године), који је био јефтин и доступан средњој класи. Напредак аутомобил­ ске индустрије подстакао је изградњу путева и мостова. Форд – модел Т

158


KULTURA

TA L

Прве деценије 20. века у књижевности обележили су ра­ зличити правци и стилови. Један број писаца инспирацију на­ лази у савременим друштвеним збивањима, док су се други бавили прошлошћу или далеким земљама и народима. Било је књижевника који су писали романе са елементима фанта­ стике и оних који су понирали у свест савременог човека. Нај­ значајнији књижевници овог времена били су Џорџ Бернард Шо, Томас Ман, Џек Лондон и многи други. Уметност овог раздобља обележили су Пабло Пикасо, Ва­ силиј Кандински, Жорж Брак и други. Архитектура је била раз­ новрсна и прати трендове модерног доба. Главно обе­ лежје грађевинарства овог периода су употреба нових материјала (челик, бетон и стакло) и функционалност. Зато у великим градовима ничу високе зграде јер се ви­ ше бринуло о реалним по­ требама становништва него о лепоти.

KA

-P

O

R

Василиј Кандински, Плави јахач (1903)

U

Зграда Интернационалне банке (1910), Лос Анђелес

Пабло Пикасо, „Госпођице из Авињона” (1907)

ED

SVAKODNEVNI @IVOT

У првим деценијама 20. века број становника Европе и САД стално је растао. Знатно је смањена смртност деце, а многе болести су биле савладане захваљујући напретку медицине. Побољшани су услови ста­ новања, исхране и здравствене заштите. Људски век постао је дужи. У овом периоду све више градске деце похађа основну школу. У сеоским срединама тај број је мањи јер је родитељима била потребна помоћ у сеоским пословима. Скраћење радног времена и увођење нерадних дана (недеља и пра­ зници) допринели су повећању слободног времена. Људи су га разли­ чито користили, а нарочито су постале популарне посете биоскопима.

Podseti se> • Шта су били

основни захтеви радника у другој половини 19. века? 159


R

TA L

Почетком 20. века радници широм Европе и САД и даље су про­ тестовали захтевајући осмочасовно радно време, боље услове рада, бесплатно здравство и школство. У Финској, САД­у, Немачкој, Аустралији и др. уведено је осмочасовно радно време, али не за све запослене него само за раднике у појединим гранама привреде. У већини држава осмочасовно радно време законски је регулисано у периоду између два светска рата. Борба жена за право гласа (бирачко право) као и за економску и политичку равноправност наставила се и током 20. века. Женске организације, нарочито у Великој Британији и САД, водиле су же­ стоку борбу: организовале су протесте, отворено се сукобљавале са полицијом, штрајковале су глађу. Многе су због својих активности биле затваране, али нису одустајале. Прве земље у којима су жене добиле право гласа биле су Нови Зеланд и Аустралија Аустралија. У већини др­ жава света жене су ово право стекле после Другог светског рата.

-P

O

Клара Цеткин,, немачка активисткиња, борац за равноправност жена и право гласа. Oрганизовала је 8. марта 1911. године прославу Међународног дана жена, који се и данас слави у целом свету.

Proveri nau~eno

KA

1. Заокружи слово испред тачног одговора. Браћа Рајт конструисала су 1903. године први:

U

а) хеликоптер

ED

2. На празним линијама упиши имена научника о којима је реч и чиме су они задужили човечанство. Да ли су ови научници били савременици? ДА

НЕ

Заокружи тачан одговор. 160

б) авион

в) аутомобил


3. Погледај графиконе и одговори на питања. Пет највећих градова света 1800. године у милионима

1 0.5 0

Цариград (Турска)

Токио (Јапан)

Гуангџоу (Кина)

TA L

1.5

Лондон (В. Британија)

Пекинг (Кина)

O

R

Пет највећих градова света 1910. године у милионима 8

-P

6 4 0

KA

2 Берлин (Немачка)

Чикаго (САД)

Париз (Француска)

Њујорк (САД)

Лондон (В. Британија)

U

а) Који оји град се једини налази и на првом и на другом графикону?

ED

б) На На којим континентима се налази пет највећих градова из 1910. године? в) Размисли Размисли зашто су од 1800. до 1910. године азијски градови изгу­ били првенство. Наведи три разлога.

4. Задатак за истраживање: Користећи интернет и помоћ наставника пронађи и наведи неколико женских покрета који постоје данас. За која начела се они боре? Колико су њихови захтеви слични/различи­ ти од оних на почетку 20. века? Своје истраживање презентуј пред одељењем. 161


3. KRAQevInA SRBIJA DO PO^ETKA PRVOG SVETSKOG RATA Kqu~ne re~i Петар I Карађорђевић устав из 1903. године парламентаризам завереничко питање царински рат анексиона криза

• Ко је био оснивач династије Карађорђевић? • Колико пута су Карађорђевићи владали Србијом у 19. веку?

1921. г.

R

1903. г.

TA L

– – – – – –

Podseti se>

-P

O

владавина Петра I Карађорђевића

KA

1900. г.

1910. г.

1920. г.

1930. г.

ED

U

После убиства Александра Обреновића 1903. године Народна скупштина изабрала је за краља Петра Карђорђевића. За разлику од својих претходника који су на престо долазили малолетни, краљ Петар је преузео власт са скоро 60 година. Његова владавина обележена је пре­ лазом на уставност и парламентаризам. Демократски принципи за њега су били светиња, а воља народа и грађанске Долазак краља Петра у Београд, јун 1903. године слободе највиши закон. Краљ Петар I владао је по Уставу из парламентарна демократија 1903. године. Био је то мало измењен Устав из 1888, познат по – друштвено­политички систем широким овлашћењима која је давао Народној скупштини. Њиме у коме је извршна власт подређена законодавној власти су створени услови за успостављање система парламентарне (парламенту) демократије.

162


Istaknute li~nosti ПЕТАР I КАРАЂОРЂЕВИЋ

ED

U

KA

-P

O

R

TA L

Петар I Карађорђевић (1903–1921) био је краљ Србије и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Био је Карађорђев унук и син кнеза Александра Карађорђевића. Школовао се у Београду, Женеви, Паризу и Мецу, где је завршио ви­ шу војну школу. У редовима француске војске борио се у Француско­ пруском рату (1870–1871). Одликован је за храброст орденом Легије части. Учестовао је у устанку у Босни и Херцеговини против османске вла­ сти под именом Петар Мркоњић. Био је ожењен Зорком, ћерком црногорског кнеза Николе Петровића. Краљ Петар I Имали су троје деце, синове Ђорђа и Александра и ћерку Јелену. Карађорђевић Народ га је веома волео. У историјском памћењу остаће слика остарелог краља Петра који је на воловским колима достојанствено предводио Србе кроз највеће страхоте Првог светског рата. Остао је упамћен по надимку Ослободилац. Иако озбиљно нарушеног здравља, дочекао је коначну Saznaj vi{e... победу, осло бођење Србије и стварање нове државе. Сахрањен је у својој задужбини на Опленцу. Документарни филм Крунисање краља Петра I Карађорђевића и Путовање кроз Србију, Нови UNUTRA[WA POLITIKA Пазар, Црну Гору и Далмацију из 1904. године представља најстарији сачуван филмски После Мајског преврата у Србији је дошло до снимак о српском народу. великих промена. Развијају се све привредне гране, Потражи овај филм на интернету нарочито индустрија, трговина и банкарство. Страни и погледај га. капитал све више продире у Србију. Унапређују се култура и просвета, а долази и до великог развитка штампе. Радикална странка обележила је политички живот Србије у овом периоду. Никола Пашић и његови следбеници подржавали су краља Петра и његову политику. Почетком века дошло је до поделе у оквиру странке. Група млађих политичара се одвојила и основала Самосталну радикалну странку. Између ове две странке често је долазило до сукоба што је доводило По одлуци Владе Србије овај и до честих промена влада. филм се води као филм од изузетног значаја. Размисли и објасни зашто. • Сети се који су били основни принципи за

које се залагала Радикална странка.

163


Улица краља Петра једна је од најстаријих у Београду. Ту су се налазили прва апотека, први градски хотел, прва робна кућа и најстарија бе­ оградска кафана. Преко дана ту су се играла деца, а банкари забринуто јурили ка згради Народне банке. Уве­ че се претварала у продужетак пешачке зоне.

TA L

Улица краља Петра: некад и сад

-P

O

R

Велики политички проблем у Србији после 1903. године пред­ стављало је тзв. Завереничко питање.. Завереници, учесници Мајског преврата, мешали су се у државне послове и улазили чак и у држав­ не институције. Под притиском европских дворова који су захтевали да се ови официри уклоне из политике и казне, ово питање је 1906. године де­ лимично решено: неки учесници Мајског преврата превремено су пензионисани.

Istaknute li~nosti

ED

U

KA

Драгутин Димитријевић Апис (1876–1917) био је пуковник вој­ ске Краљевине Србије. Организовао је Мајски преврат (1903) у коме је тешко рањен. После доласка Петра I Карађорђевића на власт његов утицај на официре и војску стално је растао. Године 1911. основао је тајно удружење Уједињење или смрт, познато и под именом Црна рука. Током Првог светског рата Апис је ухапшен. Оптужница га је теретила да је планирао државни удар и атентат на престолонаслед­ ника Александра Карађорђевића. Осуђен је на смрт и стрељан у Солуну 1917. године.

Драгутин Димитријевић Апис

SPOQNA POLITIKA На спољнополитичком плану Србија се после 1903. године све више удаљава од Аустроугарске. Истовремено, све више се прибли­ жава Русији и Француској. Политички и економски сукоби с Аустроугарском обележили су спољну политику Србије у првој деценији 20. века.

164


Podseti se> • За време ког владара је Србија почела да се ослања на Аустроугарску? • Који војни савез су почетком 20. века формирале Русија, Француска и Велика Британија?

U

KA

-P

O

R

TA L

Највећи економски сукоб био је Царински или „свињски” рат који је трајао од 1906. до 1911. године. Сукоб је почео када је истекао постојећи трговински уговор између Аустроугарске и Србије, а Ау­ строугарска затворила своје границе за увоз стоке, захтевајући од Србије обнову уговора по изузетно неповољним условима. Ово је озбиљно погодило српску привреду јер се стока највише извозила управо у Аустроугарску. Економску кризу у коју је запала Србија је превазишла тако што је унапредила прерађивачку месну индустрију и пронашла нова тржишта за своје сточне производе. На тај начин се ослободила вишедеценијске економске зависности од Аустроу­ гарске. У току Царинског рата десила се и озбиљна политичка криза, која умало није довела до рата светских размера. Њу је изазвала ау­ строугарска анексија Босне и Херцеговине 1908. године. Овај на­ силни чин био је неприхватљив за многе државе, а нарочито за Кра­ љевину Србију. Осим што је извршена повреда међународних уго­ вора (Берлински конгрес) и проширен утицај Аустроугарске на Балкану, за Србију је анексија значила и повреду њених најосетљи­ вијих националних интереса везаних за будућност српства и ства­ рање јединствене српске државе.

Османска карикатура поводом анексије Босне и Херцеговине, с натписом: „Напредовање цивили­ зације у Босни и Херцеговини”

Podseti se>

ED

• Шта је анексија и какав је статус Босна и Херцеговина имала пре анексије? Анексија је изазвала велико незадовољство не само у Србији већ и у Црној Гори која ју је последња и признала. У Београду су орга­ низоване демонстрације, народ је био спреман да крене у рат против Аустрије. До рата, ипак, није дошло јер Русија, а ни остале велике силе тада нису биле спремне за сукоб већих размера. Србија је 1909. године морала да призна анексију као „свршен чин”. Тако је само одложено решење сложених међународних проблема који ће кулми­ нирати у наредном периоду.

165


Iz istorijskih izvora Наводимо извештај аустроугарског послани­ ка у Београду о реакцији српског јавног мње­ ња поводом анексије Босне и Херцеговине 1908. године.

-P

O

R

TA L

„Српско јавно мишљење је експлодира­ ло. Сви су спремни да гину. Народне демон­ страције предводи књижевник Бра нислав Нушић. Код Споменика кнезу Михаилу ра­ запет је шатор и крај њега један добошар по цео дан удара у ратни добош. Нушић је дао Протести код Споменика кнезу Михаилу идеју да се почне с уписивањем добровољаца у „легију смрти”, као што је у време уједињења Италије радио Гарибалди. Преко пет хиља­ да добровољаца се уписало у ту легију...”

Proveri nau~eno

KA

1. Подвуци тачан одговор.

Петар I Карађорђевић дошао је на престо: 1903. године

1905. године

U

1901. године

2. Препиши следећи текст у свесци тако да буде исправан.

ED

Краљ Петар I владао је по Уставу из 1869. године. Овај устав је био познат по широким овлашћењима која је давао Народној скупштини. Краљева владавина обележена је преласком на парламентаризам. У уну трашњој политици краљ Петар се ослањао на либералну странку.

3. Шта је Завереничко питање и како је било решено?

166


4. Заокружи тачан одговор. Краљ Петар I Карађорђевић остао је упамћен по надимку: а) Ослободилац б) Ујединитељ

TA L

в) Отац нације 5. Заокружи тачне тврдње.

а) У спољној ољној политици краљ Петар се највише ослањао на Аустроугарску.

R

б) Царински арински рат (1906–1911) био је економски сукоб Србије и Османског царства.

O

в) Аустроугарска устроугарска је анектирала Босну и Херцеговину 1908. године.

-P

г) Краљевина аљевина Србија се није противила анексији Босне и Херцеговине.

KA

6. Објасни следеће појмове:

а) парламентарна демократија:

U

_____________________________________________________________ _____________________________________________________________ _____________________________________________________________

ED

б) анексија:

_____________________________________________________________ _____________________________________________________________ _____________________________________________________________

167


4. DRU[TVENI I KULTURNI RAZVITAK U SRBIJI PO^eTKOM 20. veKA Podseti se>

Kqu~ne re~i

• Какав је био друштвени и културни разви­

TA L

– образовање и писменост у Краљевини Србији – уметност и наука – друштво – Београд на размеђи векова

так Кнежевине Србије за време уставобра­ нитељске владавине?

• Сети се неке културне или образовне уста­ нове која је тада основана.

R

OBRAZOvAWe

ED

U

KA

-P

O

Вишевековна турска власт, чести ратови, немаштина, недостатак школа и образованих људи оставили су дубок траг у културном ра­ звитку српског народа. Крајем 19. века готово 90 одсто српског дру­ штва чинило је сељаштво. Остатак су били занатлије и трговци, а занемарљив проценат чи­ нила је интелигенција. интелигенција – образовани и У другој половини 19. века већина српског становништва била је културни људи неписмена:: 1890. године неписмено је било више од 85 одсто станов­ неписмена ника Краљевине Србије. Закон о обавезном основном образовању донет је 1882. године. Ипак, велики број деце, нарочито жен­ ске, и даље није похађао школу. Родитељи их нису пуштали јер су сматрали да је она непотребна и да су им деца „кориснија” као помоћ за рад на селу. У Србији се крајем 19. века (пропорционално броју становника) школовало четири пута мање деце него у Великој Британији, Немачкој или Француској. У почетку ни држава није била у стању да обезбеди неопходне услове – образоване наставнике и школске зграде. Ипак, временом, стање се полако поправљало. Основна школа у Србији у 19. веку Све више су се отварале сеоске и градске школе, ги­ мназије и стручне школе.

Упореди школу на слици са школом у коју ти идеш. Какве су разлике?

168


TA L

Године 1905. отворен је Београдски уни­ верзитет, највиша образовна институција у држави. Са развојем просветних установа, по­ чела је полако да се ствара и српска интелиген­ ција – универзитетски професори, научници и уметници. Ипак, многи су се и даље школо­ вали у иностранству на престижним европ­ ским универзитетима. Они су, по повратку у отаџбину, преносили и ширили стечена знања. Капетан­Мишино здање – данас седиште Београдског универзитета

O

Podseti se>

R

NAUKA I UMETNOST

успех на светском нивоу?

-P

• Који српски научници су крајем 19. и почетком 20. века постигли огроман

ED

U

KA

Крајем 19. и почетком 20. века у Србији су живели и стварали многи познати научници и уметници. уметници. Поменућемо само неке: Јован Цвијић (географ), Михаило Петровић Алас (математичар), Милутин Миланковић (астроном), Стојан Новаковић (историчар), Лаза Лаза­ ревић, Бранислав Нушић, Јован Скерлић, Стеван Сремац (књижев­ ници), Надежда Петровић, Урош Предић, Паја Јовановић (сликари) и други. Српски реализам у књижевности и ликовној уметности тог доба дао је до данас непревазиђена дела.

Zadatak: Сети се неке улице или установе у твом месту

које носе називе по овим личностима. Обиђи их и фотогра­ фиши. Од сакупљеног материјала направи пано за одељење.

Saznaj vi{e... Филм „Шешир професора Косте Вујића” на веома леп и духовит начин приказује управо ово време и неке од горенаведених личности. Погледај га.

169


Istaknute li~nosti

TA L

R

Надежда Петровић

Надежда Петровић (1873–1915) била је најзначајнија српска сликарка с краја 19. и почетка 20. века. Рођена је у Чачку. Њен млађи брат био је књи­ жевник Растко Петровић. Школовала се у Минхену. Прву самосталну изложбу имала је у Београду (1900), где је отворила и своју сликарску школу. Једна је од оснивача хуманитарног друштва Коло српских сестара. Током Првог светског рата радила је као болничарка. Умрла је у Ваљеву у априлу 1915. године лечећи српске војнике од пегавог тифуса. Волела је да слика портрете и пејзаже, а њен патриотизам огледао се и у честом избору тема из националне историје и сликању људи и предела Србије.

O

Надеждa Петровић, „Жетва” (1902)

-P

Istaknute li~nosti

ED

U

KA

Бранислав Нушић (1864–1938) био је српски књижевник, комедиограф, новинар и дипломата. Рођен је у Београду, као Алкибијад Нуша у цинцар­ ској породици Ђорђа и Љубице Нуше. Породица се преселила у Смедерево, где је Нушић провео своје детињство. Када је напунио 18 година, променио је своје име у Бранислав Нушић. Дипломирао је на Правном факултету у Београду (1885). Његово књижевно стваралаштво није почело славно: због песме „Два раба” осуђен је на две године затвора јер је песма исмевала краља Милана Обреновића. По изласку из затвора почела је његова дипломатска каријера. Десет година био је службеник Краљевине Србије у конзулатима у Османском царству (Битољ, Скопље, Солун, Приштина) где је био сведок страдања српског народа што је описао у многим својим списима. Бранислав Нушић Бранислав Нушић био је веома плодан писац, упечатљив по свом хумору. Писао је о људским наравима, врлинама и манама. Осим под својим именом, писао је и под псеудонимом Бен Акиба. Његова најпознатија књижевна и драмсака дела су: „Хајдуци”, „Аутобиографија”, „Сумњиво лице”, „Госпођа министарка”, „Народни посланик”, „Ожалошћена породица”. Изабран је за редовног члана Српске краљевске академије (1933). Преминуо је у јануару 1938. године, а тог дана зграда Народног позоришта у Београду била је увијена у црно платно. У Смедереву се од 1984. године одржава фестивал „Нушићеви дани”, на коме се изводе пред­ ставе по делима Бранислава Нушића.

170


Anegdota

R

TA L

Бранислав Нушић је као ђак био немиран, али отресит и веома бистар. Једанпут су на часу српског језика обрађиване пословице. Нушић се током предавања све време окретао и није пазио. Зато га је наставник за казну прозвао да каже неку пословицу. „Колико будала пита, ни сто паметних не могу да му одговоре”, брзо одговори Нушић. Наставник се нађе у чуду и не знајући да ли Нушић овом пословицом циља на њега, рече: „Да чујем још један пример”. „Паметном је довољна и реч”, одговори Нушић. Разљућени наставник оде по директора и још с врата рече: „Да те чујем сада, Нушићу.” „Несрећа никад не долази сама”, брзо рече Нушић.

O

Споменик Браниславу Нушићу на Тргу Републике у Београду

-P

SVAKODNEVNI @IVOT

оријентални – источни (у односу на Европу), оно што припада источном свету

U

KA

Београд је био политички и културни центар државе. После много векова, све више је личио на европске градове тог времена и полако губио оријентални изглед. Први телефон у граду прорадио је 1883. године, ускоро је изгра­ станица, а 1894. почео је да вози први електрични ђена и железничка станица, трамвај на релацији Калемегдан – Славија. Због повећања броја ста­ новника град се све више ширио ка периферији. На размеђи векова Београд је имао око 70 000 становника.

ED

• На улазу у бившу Београдску

железничку станицу и данас стоји натпис MDCCCLXXXIV. То је година када је уведен железнички саобраћај у Србији. Која је то година?

• Сети се: ко је владао Србијом у то време?

Стара разгледница са приказом бивше Београдске железничке станице

171


Zanimqivost

U

KA

„?”, најстарија кафана у Београду

-P

O

R

TA L

Кафана, механа, бирцуз, биртија – вековима је уживала висок статус и била је једна од нај­ значајнијих друштвених институција. Током векова постојања кафане су постале стециште свих важнијих дешавања, па се у њих није одлазило само због јела и пића. Ту су се препричавале вести, уговарали послови, склапали брачни договори. За кафанским столовима рушиле су се владе и стварале политичке партије. У њима је приказан и први филм, одржане су прве представе и први сајам књига. У кафани је зазвонио и први телефон и засијала прва електрична светиљка. Кафане су имена добијале често спонтано и симболично. Најстарија у Београду, кафана „?” (Знак питања), прво се звала по власнику, затим „Код пастира”, али је народу било згодно да је због близине цркве назове „Код Саборне цркве”. До проналаска трајног решења власник је поред врата Тако накачио таблу са „?”. Так о је ова кафана добила име које и данас носи. Српско друштво крајем 19. и почетком 20. века у целини се споро мењало. Сеоска, патријархална породица била је његов темељ. Глава породице био је отац који је обављао тешке послове и старао се о свима. Њему је била потчињена жена, која је бринула о деци, радила на њиви и старала се о кући. Живело се веома скромно и примитивно, што је било одраз опште заосталости.

ED

Zadatak za istra`ivawe>

Прошетај улицама свог места и „критички” га осмотри. Обрати пажњу на називе главних улица, споменике и јавне зграде. Запиши и фотографиши оно што је у вези са градивом које управо учиш. Од прикупљеног материјала направи школску изложбу или презентацију за одељење. Нека то буде комбинација усменог излагања и приказивања тво­ јих фотографија. Припреми питања која ћеш постављати друговима током излагања (на пример: Ко је личност којој је споменик посвећен? У чему је значај личности чије име улица носи? и сл.). Изненадићеш се колико се „историје” налази у твом окружењу. 172


Proveri nau~eno 1. Заокружи тачан одговор. Око 90 одсто српског дру­ штва чинило је: а) сељаштво;

TA L

б) трговци и занатлије; в) интелигенција.

R

кон о обавезном основном образовању у Срби­ 2. Закон ји донет је 1882. године. Ипак, родитељи су нера­ до слали своју децу у школе. Објасни зашто.

O

3. Повежи овежи имена чувених српских научника и умет­ ника са областима којима су се бавили.

KA

б) Стојан Новаковић

в) Михаило Петровић Алас г) Надежда Петровић

U

д) Стеван Сремац

ђ) Милутин Миланковић

ED

књижевност

-P

а) Јован Цвијић

астрономија филозофија сликарство историја географија математика

4. Наведи Наведи назив неког књижевног или уметничког дела насталог у Србији крајем 19. и почетком 20. века. Да ли си га прочитао или видео у неком музеју? 5. Почетком 20. века Београд је био најнапреднији град у Србији. У чему се то огледало?

173


5. CRNA GORA DO PO^ETKA PRVOG SVETSKOG RATA Kqu~ne re~i краљ Никола Петровић устав из 1905. клубаши и праваши проглашење краљевине

Podseti se>

TA L

– – – –

• Када и на који начин је Црна Гора стекла

независност и територијално проширење? UNUTRA[WA A POLITIKA

-P

O

R

Кнез Никола Петровић био је чувен по свом апсолутизму. Ипак, Мајски преврат у Србији (1903) и револуција у Русији (1905) утицали су да кнез ублажи своју неограничену владавину и омогући народу учешће у власти. Године 1905. кнез Никола „даровао” је својој земљи први Устав. Устав

U

KA

• Како називамо устав који владар

ED

Цетиње

174

„дарује” народу?

• За који сличан устав из овог периода ти знаш?

Земља је проглашена за наследну и уставну, али не и парламентарну монархију. То је значило да влада није зависила од Народне скупштине него од владара. Кнез је обављао и законодавну власт, био је и врховни војни заповедник, заступао је земљу на ди­ пломатском плану, постављао је и смењивао чиновнике. Оволика овлашћења владара наишла су на критике школоване црногорске омладине која није прихватала кнежев апсолутизам. Противници кнеза и заговорници демократизације друштва осно­ вали су прву политичку странку у Црној Гори – Народну странку. Они су се популарно звали клубаши. Борили су се за политичке слободе и побољшање економског и културног живота Црне Горе. У спољној политици залагали су се за сарадњу са суседним земљама, нарочито за јачање веза са Србијом.


TA L

Убрзо је на предлог кнеза Николе формирана и друга странка – Права народна странка, чије су се присталице називале праваши. Она је заступала интересе кнеза и била је велика опозиција клубашима. Важан догађај у политичком животу Црне Горе десио се 1910. године. Та да је Никола Петровић прогласио себе за краља, а Црну Гору за краљевину. Свечаност после крунисања краља Николе на Цетињу

SPOQNA POLITIKA

R

Zanimqivost

O

Никола Петровић био је неприкосновена личност у Црној Гори. По завршетку ратовања 1878. године глас о црногор­ ским победама брзо се прочуо широм Европе. Песници су о томе певали песме, а кнезу Николи Црногорци су дали надимак Цар јунака. Никола Петровић је имао дванаесторо деце, девет ћер­ ки и три сина. Удајом ћерки по страним дворовима при­ бавио је Црној Гори међународни углед. После капитулације (1916) напушта Црну Гору. Умро је у избеглиштву 1921. године. Сахрањен је у Санрему, а његови и краљичини посмртни остаци пренети су у Двор­ ску цркву на Цетињу 1989. године.

ED

U

KA

-P

Спољна политика Црне Горе била је усмерена ка Русији, која ју је по­ магала и материјално и дипломатски. Удајом ћерке кнеза Николе за итали­ јанског престолонаследника пора­ стао је и италијански утицај у Црној Гори. Односи са Краљевином Србијом често су били лоши, нарочито за вре­ вре­ ме владавине династије Обреновић. Ово неповерење било је изазвано су­ парништвом двеју династија које су испољавале исте амбиције: да пре­ узму улогу предводника у ослобо ослобо­ ђењу и уједињењу српског народа. Ови односи нису се нарочито по­ правили ни за време владавине Петра I Карађорђевића иако је Петар био зет кнеза Николе, а српски принчеви унуци Николе Петровића. Ипак, две српске државе солидарисале су се у одбрани интереса српског народа у Османском царству (Стара Србија) и Аустроугарској.

Никола Петровић с породицом

175


Proveri nau~eno 1. Заокружи тачну тврдњу. а) Престоница Црне Горе крајем 19. и почетком 20. века била је Подгорица.

TA L

ном Гором је од 1860. до 1918. године б) Црном владао Никола Петровић. в) Зетт кнеза Николе био је Петар I Карађорђевић.

R

г) Француска анцуска је материјално и политички помагала Црну Гору.

O

2. Црна на Гора је добила први устав 1905. године. Каква су била права владара према том уставу?

-P

3. Подвуци одвуци нетачне делове текста, затим га исправно препиши у свеску.

ED

U

KA

Школована црногорска омладина није прихвата­ ла апсолутизам кнеза Николе. Они су основали прву политичку странку у Црној Гори популарно названу праваши. У спољној политици залагали су се за сарадњу са Француском. На предлог кнеза Николе формирана је и друга странка популарно названа клубаши. Она је заступала интересе кнеза.

4. Када је Црна Гора проглашена за краљевину? 5. Подвуци тачан одговор. Односи Црне Горе и Србије крајем 19. и почет­ ком 20. века били су: а) добри

176

б) лоши.


6. SRBI U OSMAnSKOM CARSTvU I AUSTROUGARSKOJ DO PO^ETKA PRVOG SVETSKOG RATA

SRBI U OSMAnSKOM CARSTvU

Kqu~ne re~i

TA L

После Берлинског конгреса Србија и Црна Гора добиле су незави­ сност, али је велики део српског становништва и даље остао да живи на територији Османског и Аустроугарског царства. Њихов главни политички циљ од краја 19. века био је коначно ослобођење од стране власти и уједињење са Србијом.

Нови Пазар почетком 20. века

ED

U

KA

-P

O

R

Срби из Старе Србије и Македоније били су и даље у обесправ­ љеном положају. Већина Срба и даље се бавила пољопривредом, ра­ дећи на имањима муслиманских земљопоседника којима су плаћали многе дажбине. Процењује се да је почетком 20. века ту живело око 400 000 православних Срба. Становништво је већином било неписмено, а једине образовне установе биле су основне школе о којима су се бринуле црквено­ школске општине. Због великог притиска албанског и турског становништва Срби су стварали хајдучке и четничке одреде и подизали буне. После револуционарног преврата у Османском царству (1908) Ср­ би су поверовали да ће се њихов положај поправити. Међутим, нова османска власт није променила ништа у односу према националним обла­ мањинама у држави. Тек после балканских ратова (1912/13) ове об сти биће ослобођене и ући ће у састав Србије. Срби из Босне и Херцеговине такође су вековима били под Осман­ ском влашћу. Анексија Босне и Херцеговине (1908) изазвала је огорчење и отво­ рено противљење српског православног становништва. Омладина је почела тајно да се окупља у разне револуционарне ор­ ганизације, које су силом хтеле да укину аустријску власт. Најпознати­ ја је била Млада Босна Босна, чији је главни циљ био ослобођење и стварање јужнословенске државе. Групе младих свој отпор изражавале су демонстрацијама, спаљива­ њем аустријских застава, растурањем летака и брошура. Као одговор на ово, Аустроугарска је појачала терор и дискриминацију, нарочито над српским становништвом. Један од чланова Младе Босне био је Гаврило Принцип. Он је на Видовдан 1914. године у Сарајеву извршио атентат на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда. Овај догађај биће искори­ шћен као повод за почетак Првог светског рата. По завршетку рата и пропасти Аустроугарске (1918) Босна и Хер­ цеговина постаће саставни део Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

– Срби у Старој Србији и Македонији – Босна и Херцеговина – Срби у Аустроугарској – Алекса Шантић

Сарајево почетком 20. века

атентат – убиство или покушај убиства неке личности

177


SRBI U AUSTROUGARSKOJ

-P

O

R

TA L

У Аустроугарској монархији Срби су живели у јужној Угарској, Хрватској, Славонији и Далмацији. Почетком 20. века у Мађарској је донет закон који је предвиђао укидање националних мањина и стварање јединственог мађарског народа. Заоштравање односа између Србије и Аустроугарске иско­ црквене аутономи­ ришћено је за коначно укидање српске народно­црквене је (1912). Срби из Хрватске и Славоније борили су се за изједначавање у правима са Хрватима. Тражили су слободан рад српских школа и употребу ћирилице, слободну цркву и једнакост вероисповести. У Хрватској је владало велико антисрпско расположење, расположење, а католичка црква упорно је вршила притисак на Србе, посебно по питању вере, писма и језика. Антисрпско расположење нарочито је дошло до изражаја 1902. године када су неколико дана уништаване српске установе (Срп (Срп­ ска банка и Српска штампарија). Ипак, постојали су и примери помирења и политичке сарадње као што су стварање „Уједињене омладине хрватске и српске”, а највећи политички успех између Срба и Хрвата представљало је оснивање Хрватско­српске Хрватско­­српске Хрватско српске коалиције (1905). Био је то савез неко­ лико странака који се одржао до почетка Првог светског рата, а жи­ вот Срба у Хрватској је учинио подношљивијим. Срби у Далмацији делили су судбину својих сународника из Хрватске. Становништво је било изложено сталном притиску хрват­ ских политичара и католичке цркве. Овај период у приморју обеле­ жен је наци оналном и верском нетрпељивошћу, што је било у ин­ националном тересу бечког двора. Православна црква и српски манастири у Дал­ мацији (Крка, Крупа, Драговић) допринели су у великој мери очувању српске националне свести и културе на тим просторима. По завршетку Првог светског рата (1918) Срби из Аустроугарске ујединиће се са Ср­ бијом и ући у састав нове државе – Краље­ вине Срба, Хрвата и Словенаца.

ED

U

KA

коалиција – савез

Манастир Крка

178


Istaknute li~nosti

Алекса Шантић

-P

O

R

TA L

Алекса Шантић (1868–1924) био је српски песник и акаде­ мик родом из Мостара, где је провео највећи део живота и пе­ сничког стваралаштва. Највећа дела написао је крајем 19. и почетком 20. века. Узори су му били српски песници Војислав Илић и Јован Јовановић Змај, а од страних је највише поштовао Хајнриха Хајнеа. У ње­ говим песмама има емоционалног бола, родољубља, љубавне чежње и пркоса за национално и социјално угрожен српски народ. У току Првог светског рата био је у два наврата оптуживан због својих песама и затворен као талац. Најпознатије његове песме су: „Емина”, „Остајте овдје”, „Што те нема?”, „Вече на шкољу”, „О, класје моје”, „Моја отаџбина”, „Ми знамо судбу”. Изабран је за дописног члана Српске краљевске академије 1914. године. Умро је у Мостару десет година касније. Многе школе и улице у Србији данас носе његово име.

KA

Proveri nau~eno

1. Заокружи тачан одговор.

U

Најпознатија револуционарна организација у Босни и Херцеговини била је:

ED

а) Уједињење или смрт;

б) Млада Босна;

в) Црна рука.

2. Шта је био главни циљ те организације? 3. Наведи укратко са каквим су се све тешкоћама суочавали Срби у Хрватској и Далмацији. 4. Када су се Срби из Османског царства и Хабзбуршке монархије коначно ослободили стране власти? 179


7. BALKAnSKI RATOvI (1912—1913) Kqu~ne re~i

Podseti se> • Које територије на Балкану су почетком 20. века

TA L

и даље биле под османском влашћу?

• Покажи на карти те области.

UZROCI RATOVA

R

Балкански савез Први балкански рат Радомир Путник Кумановска битка Битољска битка Лондонски мир Други балкански рат битка на Брегалници Букурешки мир

Балканско полуострво у целини није било ослобођено од Турака све до 1913. године. Два балканска рата представљају завршницу овог ослобођења и стварање граница међу балканским државама. Први балкански рат (1912–1913) вођен је против Османског царства, а завршен је коначним ослобођењем од турске власти. Други балкански рат (1913) водиле су балканске зем­ ље против своје бивше савезнице Бугарске због несугла­ сица око поделе територија ослобођених у Првом бал­ канском рату. Овај рат завршен је поразом Бугара. Српска војска показала је велику храброст и имала је велике успехе у оба ова рата. Аустроугарска, иако није директно учествовала, покушавала је да умањи ове успе­ хе и онемогући ширење Србије.

ED

U

KA

-P

O

– – – – – – – – –

PRvI BALKAnSKI RAT (1912—1913) Србија, Црна Гора, Бугарска и Грчка формирале су 1912. године Балкански савез за заједничку борбу. Њи­ хов главни циљ било је ослобођење хришћанског народа који је и даље живео под османском влашћу и оствари­ вање економских и стратешких интереса. Балкански савез Србије, Црне Горе, Бугарске и Грчке

180


Србија је била добро припремљена за овај рат. Имала је ново оружје, а одзив на мобилизацију био је одличан. Официри, вој­ ска и народ су с нестрпљењем очекивали последњи велики обрачун и победу над ви­ шевековним непријатељем.

TA L

TOK RATA

O

R

Први балкански рат почео је у октобру 1912. године, када је Црна Гора објавила рат Турској. Главни део српске војске кретао се пре­ Краљ Петар и српска војска ма Старој Србији, а једна армија упућена је да ослободи Косово и Метохију. У бици код града Куманова (Стара Србија) крајем октобра 1912. године, српска војска убедљиво је по­ мобилизација – покретање, разила османску и после неколико дана поносно ушла у Скопље. стављање војске у ратно стање Српски народ у Македонији с одушевљењем је дочекао ослободи­ лачку војску.

-P

Zanimqivost

ED

U

KA

Кумановска битка вођена је 23. и 24. октобра 1912. године. Била је то „битка у сусрету” јер су војске, не обавивши претходно извиђање терена, налетеле једна на другу. Због бројчане надмоћи српских трупа и хра­ брости војника и официра Прве српске армије, би­ тка је добијена. Тур­ ска Вардарска армија била је разбијена и почела је да се повла­ чи. После ове битке српска војска ушла је у Скопље. Велика победа код Куманова означила је скори крај османске владавине на Балкану.

Спомен­обележје Зебрњак на месту где се одиграла Кумановска битка

Српски митраљесци у Кумановској бици

• Скопље је у 14. веку било престо­ ница Српског царства. Сети се за време чије владавине је то било.

181


Српска војска имала је веома способне команданте. Начелник штаба Врховне команде у балканским ратовима био је генерал Радомир Путник. После блиставог успеха у Ку мановској бици он је добио чин војводе, тада највиши у српској војсци. Првом армијом командовао је престолонаследник Александар Карађорђевић и са њом однео значајне победе.

TA L

Престолонаследник Александар Карађорђевић

Istaknute li~nosti

Српска војска наставила је да напредује према југу. У новембру 1912. године уследила је још једна велика победа над Турском код Битоља. После Битољске битке српска војска ослободила је града Битоља највећи део Старе Србије и мањи део Македоније. У Рашкој и на Косову и Метохији Срби су такође успешно напредовали. Они су се спојили са црногорском војском и преко северне Албаније избили на Јадранско море. Ови велики успеси наишли су на противљење Аустроугарске, која је захтевала да се Срби повуку с Јадранског мора. У новембру 1912. године проглашена је нова држава – Албанија, која је била под аустријским протекторатом. Она је постала препрека изласку Србије на море. Црногорска војска је главне операције водила око града Скадра. Иако се после вишемесечне опсаде овај град предао Црногорцима, почетком 1913. године, због огромног притиска Аустроугарске Црна Гора је морала да га уступи великим силама. Оне су Скадар доделиле новооснованој држави Албанији.

ED

U

Војвода Радомир Путник

KA

-P

O

R

Радомир Путник (1847–1917) био је српски војвода, начелник штаба Врховне команде у балканским и у Првом светском рату. Презиме Путник његова породица је добила у време када су се ње­ гови преци доселили са Косова. Када су његовог деду, који је тада био дечак, упитали како се зове, одговорио је да је он путник у непознатом правцу. Тако су га назвали Путник. Радомир је био добар ђак и волео је да се у друштву наметне као први. Ту особину је задржао кроз цео живот. Завршио је војну академију 1866. године. Прославио се у балканским ратовима, а са народом је прошао и све страхоте Првог светског рата. Због болести, пребачен је на лечење у Француску. Тамо је преминуо 1917. године. Сахрањен је уз највише државне почасти на Новом гробљу у Бео­ граду. На гробу стоји натпис: „Радомиру Путнику захвална домовина”.

протекторат – покровитељ­ ство, међународна заштита

182


Бугарска и грчка војска такође су успешно ратовале. Бугари су уз помоћ српских јединица заузели град Једрене, а грчка војска је за­ узела област Епир и Егејску Македонију (са Солуном). Први балкански рат завршен је потписивањем Лондонског мира у мају 1913. године.

POSLEDICE RATA

TA L

Турска је изгубила све територије на Балкану осим Цариграда с околином. Остале ослобођене територије подељене су између балканских савезница. Ипак, приликом поделе Македоније Бугарска се осетила оштећеном па је поделу територија одлучила да реши силом. То ће довести до избијања Другог балканског рата.

R

Заставе великих сила на Скадру

O

dRUGI BALKAnSKI RAT (1913)

KA

-P

За територију Македоније биле су заинтересоване Србија, Бу­ гарска и Грчка. Бугари су тражили највећи део ослобођене терито­ рије. Изостанак територијалног проширења Србије у Албанији, изазвао је тражење компензација у Повардарју. Аустроугарска је подржавала бугарске захтеве, јер јој није одговарало јачање Ср­ бије, а намеравала је и да уништи Балкански савез. Србија, Црна Гора и Грчка формирале су нови савез, овога пута против Бугарске.

U

TOK RATA

ED

Други балкански рат почео је без званичне објаве рата. Крајем јуна 1913. године Бугарска је на реци Брегалници, притоци Варда­ ра, напала српску војску. Иако је напад био изненадан, а бугарска војска много надмоћнија, Бугари су претрпели тежак пораз. Ово је била одлучујућа битка у Другом балканском рату и још једна срп­ ска победа. У овај рат укључиле су се и Румунија и Турска и напале Бугаре: једни са севера, а други са југа. Турци су успели да врате град Једрене. Бугарска је била приморана да моли за мир. Други балкански рат завршен је миром у Букурешту у августу 1913. године. Овим миром победницима су потврђене заузете те­ риторије.

183


POSLEDICE RATA

TA L

Србија и Црна Гора територијално су увећане, а добиле су и за­ једничку границу на реци Лим. Србија је добила део Рашке области, Косово и део Метохије, а Цр­ на Гора градове Беране, Бијело Поље, Пљевља, Пећ, Ђаковицу, као и део Скадарског језера.

Балкански ратови, 1912–1913. године

O

R

Пажљиво посматрај карту па одговори на захтеве:

• Покажи државе

ED

U

места највећих битака у Првом балканском ра­ ту. Којој држави она данас припа­ дају?

KA

• Покажи на карти

-P

које су биле чла­ нице Балканског савеза.

• Које области су ослобођене у Првом бал балкан­ кан­ ском рату? По­ По кажи их на карти.

184


ED

U

KA

-P

O

R

Србија и Црна Гора 1913. године

TA L

Било је ово највеће територијално проширење Србије после Бер­ линског конгреса: држава је удвостручена. Такође, добила је и око ми­ лион и триста хиљада становника који су живели на тој територији. Међу њима био је велики број муслимана који су постали равноправни српски грађани, чије је верске установе држава настојала да помаже. Заједничка граница Србије са Црном Гором биће од великог стра­ тешког значаја у догађајима који ће уследити.

Пажљиво посматрај карту па одговори на захтеве и на питање:

• Покажи области које су ушле у састав Србије на крају Другог балканског рата.

• Покажи градове који су тада ушли у састав Србије.

• Са којом државом се Србија граничила на југозападу?

185


Proveri nau~eno 1. Балкански ратови су највећи војни сукоби пре почетка Првог свет­ ског рата у којима је учествовала српска војска.

TA L

Попуни табелу, затим упореди Први и Други балкански рат. Први балкански рат (1912–1913)

Други балкански рат (1913)

O

R

Узрок рата

Лондонски мир (мај 1913. године)

ED

U

Завршетак рата (мировни уговори)

KA

Главне битке

-P

Зараћене стране

Последице рата

186

Балкански народи су осло­ бођени од вековне осман­ ске власти.

Битка на Брегалници


8. PRvI SveTSKI RAT (1914—1918) Podseti se>

Kqu~ne re~i

• Које европске државе су поседовале нај­

• Које нове европске државе су настале у то време?

O

• Како су се звали ти савези и које државе

R

• Због чега је дошло до стварања два вој­

но­политичка савеза крајем 19. и почет­ ком 20. века?

-P

су их формирале?

узрок и повод за рат Антанта Централне силе фронтови рововски рат битка на Марни Дарданелска операција Верденска битка битка на Соми битка код Јитланда улазак САД у рат Брест­Литовски мир капитулација Централних сила

TA L

већи број колонија у Азији и Африци у другој половини 19. века?

– – – – – – – – – – – – –

KA

UZROK I POVOD ZA RAT

милитаризам –

формирање и одржавање јаких војних снага и њихова стална припремљеност за рат

ED

U

Узроци рата светских размера деценијама су претходили њего­ вом почетку, а леже у националистичкој, империјалистичкој и милитаристичкој политици великих сила која је довела до њихове политичке, економске и војне супротстављености. Непосредaн повод за почетак рата био је догађај који је у историји познат као Сарајевски атентат атентат. Аустроугарски престолонаследник надвојвода Франц Фердинанд и ње­ гова супруга Софија стигли су у Сара­ јево на Видовдан 1914. године. Босна и Херцеговина била је провинција од велике важности за Аустроугарску, а престолонаследник је дошао тог дана да би присуствовао војним вежбама. Франц Фердинанд са супругом у Сарајеву 1914. године

187


Припадник револуционарне организације Млада Босна деветна­ естогодишњи Гаврило Принцип извршио је 28. јуна атентат на ау­ строугарског престолонаследника и његову супругу. Аустроугарска је за овај атентат оптужила Краљевину Србију и њено политичко вођство. Сматрали су да је атентат планиран и организован у Србији због веза чланова Младе Босне са члановима организације Уједи­ њење или смрт.

TA L

Saznaj vi{e...

-P

O

R

У суботу, 28. јуна 1914. године Франц Фердинанд и његова супруга ија возом су стигли у Сарајево. Дочекао их је аустроугарски гувер­ Софија нер Босне и Херцеговине Оскар Поћорек и одвео их на пријем у Градску скупштину. Кров аутомобила којим су се возили био је спуштен како би окупљен народ имао што бољи поглед на угледне госте. Члан Младе Босне Недељко Чабриновић први је са улице бацио бомбу на надвојводино возило. Међутим, бомба је експлодирала испод точкова кова аутомобила који је био у пратњи и озбиљно ранила две особе. Гаврило Принцип Недељко Чабриновић скочио је у Миљацку, али су га полицајци изву­ кли и ухапсили. После службеног пријема, Франц Фердинанд је инсистирао да особе рањене у атентату посети у болници. Надвојводи су сугерисали да би то могло да буде опасно, али је Оскар По­ ћорек (који је био одговоран за његову безбедност) одговорио: „Зар ви мислите да је Сарајево пуно атентатора?”

ED

U

KA

На путу ка болници, на углу једне улице чекао је Гаврило Принцип. Успео је да извуче пиштољ и испали неколико хитаца. Надвојвода је погођен у врат, а над­ војвоткиња у стомак. Убрзо су обоје подлегли ранама. Пошто је обавио задатак, Принцип је уперио пи­ штољ у себе. Међутим, неки човек га је спречио у по­ кушају самоубиства. Убрзо су стигла и два полицајца која су га ухватила. Гаврило Прин­ цип и Недељко Ча­ бриновић су саслу­ шани и осуђени за убиство и издају на Хапшење Гаврила Принципа по двадесет годи­ после атентата на затвора. Гаврило Прин­ цип преминуо је у априлу 1918. (у 24. години) од тубер­ кулозе у затвору у Чешкој. Касније, његово тело пренето Спомен­плоча је у Сарајево и сахрањено у заједничку гробницу припад­ Гаврилу Принципу ника чланова Младе Босне.

188


Сарајевски атентат искоришћен је као повод за рат чији је по­ четак више пута био одлаган. Из Беча у Београд упућен је ултиматум који је садржао и захтеве које Србија није могла да прихвати јер су они угрожавали њену независност и државни суверенитет. Аустроугарска је 28. јула 1914. године, тачно месец дана од Са­ рајевског атентата, обичном поштом упутила писмо Србији и тако јој званично објавила рат.

чије неприхватање значи прекид даљих преговора и присилне мере

TA L

Iz istorijskih izvora

ултиматум – последњи услов

Телеграм владе Аустроугарске Влади Краљевине Србије Беч, 28. јул 1914.

-P

O

R

„Пошто Српска Краљевска Влада није дала повољан одго­ вор на ноту коју јој је предао аустроугарски посланик у Бео­ граду 23. јула 1914, Царска Краљевска влада је принуђена да се сама побрине за заштиту својих права и интереса и да са овим циљем прибегне сили оружја. Аустроугарска се сматра, дакле, од овог тренутка у рату са Србијом.

Министар спољних послова аустроугарски Бертхолд”

фронт – ратиште

ED

U

KA

На страну Србије одмах је стала Русија, па јој је Немачка ускоро објавила рат. Наредних дана и недеља уследиле су међусобне објаве рата између великих сила, а мање државе приклањале су се једном од два блока великих сила. За кратко враме свет се нашао у рату. године. У њему је учествовало Први светски рат трајао је четири годин 36 држава у којима је живело око милијарду и по становника. Више од седамдесет милиона људи било је мобилисано и борило се у рату. Савременици су га називали Велики рат јер био највећи ратни су­ коб у историји до тада. Процењује се да је у рату погинуло око 15 милиона људи. Чо­ вечанство је током рата претрпело незапамћена разарања и патње. Главне ратне операције вођене су у Европи, али се ратовало и у Азији и Африци Африци, што је овом рату дало светски карактер. Битке су се водиле на копну, мору и из ваздуха. Било је више фронтова, а нај­ значајнији су Западни, Источни, Италијански и Балкански (Солунски). У Првом светском рату пропаганда је имала значајну улогу. Овај плакат позива нације да пруже помоћ савезници Србији.

189


RATNE GODINE

ED

U

KA

-P

O

R

TA L

Први светски рат 1914–1918. године

Пажљиво погледај карту, па одговори на питања:

• Покажи државе које су биле савезнице Антанте у рату. • Наброј државе које су се бориле на страни Централних сила. • Које европске државе су биле неутралне? • Уз помоћ наставника закључи како је географски положај Немачке и Аустроугарске утицао на њихову ратну стратегију.

190


1914. GODINA

TA L

У Европи је између Северног мора и Швајцарске с првим данима рата формиран Западни фронт. Ту су се сукобљавале немачка војска и савезничке војске Француске и Велике Британије. Немачка војска је на овом ратишту за кратко време прегазила Белгију, ушла у Фран­ цуску и угрозила и сам Париз. Ипак, почетком септембра у бици на реци Марни Немци су заустављени и натерани на повлачење.

Saznaj vi{e...

-P

O

R

Битка на Марни био је први велики сукоб Антанте и Централних сила. Ова битка пред­ стављала је велику прекретницу јер су се до тада снаге Антанте повлачиле крећући се пре­ Битка на Марни 1914. године ма Паризу. Међутим, у септембру савезници су успели да зауставе Немце и постигну стра­ тешки важну победу. План немачке команде био је да брзо заврши ратовање на Западном фронту, а потом пребаци трупе на Источни фронт. Немачко повлачење после битке на Марни означило је пропаст ове идеје. Уместо тога, морали су истовремено да се боре на два фронта.

ров – удубљење у тлу настало ископавањем земље; канал, шанац

ED

U

KA

Током Првог светског рата на Западном фронту водио се осо­ бени начин ратовања познат као рововски рат. рат Последица таквог начина ратовања биле су незапамћене људске жртаве и патње оних који су ту ратовали.

Војници у рову

Ратовање на Западном фронту

191


-P

O

R

TA L

Фронт је са обе стране, током све четири ратне године, био утвр­ ђен дубоким рововима и опасан бодљикавом жицом. Битке су увек имале исти сценарио: почињале би вишедневном артиљеријском паљбом. После артиљеријске припреме, у напад би кретала пешади­ ја. Међутим, она би брзо била заустављана митраљеском ватром с непријатељске стране. Тако се дешавало да је за само неколико сто­ тина метара „освајања” гинуло и на десетине хиљада људи. Војници на овом фронту заиста су били „топовска храна”. Живот није значио много, а смрт је вребала у сваком тренутку. Сав бесмисао рата мо­ жда се највише осећао на овом ратишту. На Источном фронту бориле су се аустроугарска и немачка војска с једне, против руске војске с друге стране. Ово ратиште простирало се од Балтичког мора до Румуније. Руска војска претрпела је два по­ раза 1914. године, код града Таненберга и код Мазурских језера језера. Русија је имала најмногољуднију војску, али је оскудевала у рат­ ној опреми, муницији, храни. Аустроугарска војска била је опрем­ љенија, али се састојала од припадника различитих народа који су невољно ратовали под аустроугарском заставом. Припадници сло­ венских народа, међу којима је било и доста Срба, често су напушта­ ли своје јединице и прелазили на руску, савезничку страну.

1915. GODINA

ED

KA

U

десант – искрцавање војске на непријатељску територију (ваздушним или воденим путем)

Када је почео Први светски рат, Италија је прогласила своју не­ утралност. Међутим, на пролеће 1915. године она је потписала Лон­ донски уговор и придружила се силама Антанте. За учешће у рату савезници су Италијанима обећали припајање Словеначког примор­ ја, Истре, Трста и део Далмације с острвима. На Источном фронту Немци су и ове ратне године имали више успеха. Они су победили руску војску (битка код Горлица) и освојили велики део руске територије. Због тога су Француска и Велика Бри­ танија желеле да помогну Русији. У проле­ ће 1915. године оне су извршиле велики десант на полуострво Галипоље, које је припадало Турској – савезници Цен­ тралних сила. Покушале су да овладају Галипољем и Дарданелима како би осво­ јиле османску престоницу Цариград. Борбе за Галипоље

192


Године 1915. у Првом светском рату почели су да се користе бојни (хемијски) отрови. Војници на фронту у почетку су били опремљени примитивним моделима гас­маски које су значајно усавршене до краја рата.

Saznaj vi{e...

O

R

TA L

Немци су због немогућности да артиљеријом и митраљеским нападима пробију Западни фронт 22. априла 1915. године убацили у рат ново оружје. Тог дана је немачки авион избацио мали кани­ Војници са гас­маскама стер жућкасто­зелене течности изнад линије фрон­ та. Течност се претворила у облак који се споро кретао ка француским трупама близу белгијског града Ипра. Када је облак стигао до њих, војници су схватили да се ради о облаку отровног гаса. Последице су биле страшне. Војници су умирали у најтежим мукама. Гас им је кроз респираторни систем долазио до свих органа. Многи су умрли, а некима су остале трајне последице од тровања. Сматра се да је током Првог светског рата око 800 000 војника умрло услед дејства отровних гасова на фронтовима.

-P

Zadatak> Коришћење бојних отрова данас је забрањено међународ­

KA

ним конвенцијама о ратовању. Уз помоћ наставника хемије сазнај ви­ ше о овим отровима и због чега је њихова употреба забрањена.

1916. GODINA

ED

U

Највеће битке у Првом светском рату одиграле су се 1916. године фронту. на Западном фронту. Верденска битка била је најдужи и један од најкрвавијих сукоба. Вођена је од фебруара до децембра у околини утврђења Верден (северо­ источна Француска) између француске и нема­ чке војске. Верден је био стратешки веома ва­ жно место, јер је чувао пролаз према Паризу и представљао је симбол француског отпора Не­ мачкој. Немци су наметнули исцрпљујућу битку. Ипак, до краја године морали су да се повуку на почетне положаје, а Верден је одбрањен. Жртве су биле огромне: у бици је укупно погинуло око Споменик Верденској бици 250 000 војника, а око 500 000 је рањено.

193


TA L

Да би растеретили одбрану Вердена и везали део немачких трупа, у лето исте године Енглези су започели офанзиву против Немаца на реци Соми. Сећање на ову битку највише се везује за њен први дан, 1. јул 1916. године. Тада је из строја британске војске избачено око 60 000 војни­ ка, од којих је 20 000 убијено или умрло од последица рањавања. До данас је ово дан са највећим губицима у историји британске армије. Ова битка позната је и по томе што су у њој Британци пр­ ви пут употребили ново ратно оружје – тенк.. Употреба тенкова, који су још били технички неусавршени, није сама по себи до­ вела немачку војску до пораза, али је њихова неочекивана по­ јава деловала поражавајуће на противника и његов ратни морал. Немачки војници били су толико застрашени оним што су ви­ дели да су поредили ове гвоздене грдосије са ђаволима.

R

Zanimqivost

Овај тенк, познат међу војницима као Велики Вили, ушао је на бојно поље 15. септембра 1916. године. Око шест метара дуга­ чак и 28 тона тежак, имао је посаду од осам чланова. Од 32 тенка који су кренули у борбу, само девет их је тада стигло до циља и заузело једно село у Фландрији. Први тенкови се нису показали као офанзивно оружје. Ипак, пробијали су се кроз барикаде и артиљеријску паљбу. Немци су тек 1918. године почели да користе тенкове који ће постати неизоставни део мо­ дерног ратовања.

KA

-P

O

Први британски тенк

ED

U

На Источном ратишту Руси су 1916. године започели Брусилов­ љеву офанзиву офанзиву, названу тако по генералу који је предводио руску војску. Аустроугарски војници масовно су се предавали и прелазили на руску страну. Фронт је брзо пробијен, али су Руси заустављени због лошег снабдевања и исцрпљености. Ударну снагу на морима у почетку су представљали огром­ ни бојни бродови. Међутим, Немци су убрзо схватили значај подморница за пробијање британских блокада, па су почели масовније да их производе и користе. Прве подморнице почи­ њу да се користе 1915. године. Биле су 5­6 метара дугачке и но­ силе су четири торпеда. Подморнице су постале одлично офан­ зивно оружје у рату. У мају се одиграла и највећа поморска битка у Првом свет­ ском рату – битка код Јитланда.

Битка код Јитланда

• Пронађи на карти полуострво Јитланд. Којој држави данас припада то острво? 194


Zanimqivost

O

R

TA L

Манфред фон Рихтхо­ фен (1892–1918) био је не­ мачки пилот у Првом свет­ ском рату. Са укупно 80 ваздушних победа и данас се сматра највећим асом. Септембра 1916. године остварио је своју прву по­ беду. Летео је на свом чу­ веном трокрилном авиону Фокер. Црвени барон Тада је код свог пријате­ ља златара наручио да му направи сребрни пехар са угравираним датумом победе, као и тип авиона који је оборио. Ову традицију наставиће све до сво­ је шездесете победе када је морао да је прекине због недостатка сребра у блокираној Немачкој. У априлу 1918. године Рихтхофен је страдао као жртва противавионске паљбе са земље: погођен је метком у груди док је летео изнад реке Соме. Ипак, успео је да изведе контролисано слетање. Убрзо по­ том је умро. Манфред фон Рихтхофен сахрањен је уз све вој­ не почасти.

KA

-P

У Северном мору сукобили су се бри­ тански и немачки бојни бродови. Ова битка завршила се нерешено. Обе стране тврдиле су да су победиле: Немци зато што су изгубили мање бродова, а Енгле­ зи зато што су ипак сачували надмоћ на мору и натерали Немце на повлачење. Поред тенкова и бојних бродова, то­ ком Првог светског рата усавршавала се и ратна авијација. Авиони су у почетку били спори и служили су највише за из­ виђање и бацање порука. Временом, те­ хнички су се усавршавали, па су током рата вођене праве ваздушне битке. Убр­ зо су из авиона бацане и бомбе. Париз је у августу 1914. године постао једна од пр­ вих мета бомбардовања из ваздуха. На­ ције су славиле пилоте који су обарали непријатељске авионе. Француски пилот Рене Фонк оборио је 75 непријатељских авиона. Међутим, посебно је остао упамћен немачки пилот Манфред фон Рихтхофен, Рихтхофен, познатији као Црвени барон.. Тако су га звали због његовог овог племићког порекла и боје авиона којим је управљао.

U

Zadatak za istra`ivawe

ED

На интернету прикупи податке о наоружању које је унапређено или први пут употребљено у Првом светском рату (подморнице, ратни авиони, тенкови, митраљези). Са неколико другова и дру­ гарица из одељења одељења направи пауер поинт презен­ тацију. Нека свако буде задужен за једну врсту оружја. Добро би било да ваше предавање обилује сликама, основним подацима о техничким могућ­ ностима оружја, биткама у којима је први пут упо­ требљено или било пресудан фактор за исход. Уочи и образложи пред одељењем како је ново наору­ жање утицало на ток битака и број жртава. Такође, можеш да пронађеш слике модерног оружја (борбених авиона, тенкова, подморница): визуелно упореди савремено наоружа­ ње и оно из Првог светског рата. Какве су разлике?

195


1917. GODINA Ова година била је преломна због уласка Сједињених Америчких Држава у рат на страни Антанте.

KA

-P

O

R

TA L

САД су током целог рата снабде­ вале Енглеску и Француску ратним материјалом, муницијом, оружјем и храном. Немци су упорно покуша­ вали да ову везу прекину нападајући својим подморницама америчке трго­ вачке бродове. Када је Немачка почет­ ком 1917. године објавила неогра­ ничени подморнички рат на свим морима и океанима, САД су у апри­ лу и формално ушле у рат на страни Антанте. На Италијанском ратишту рато­ вале су италијанска и аустроугарска војска. Италијани су се безуспешно борили на овом фронту, а 1917. годи­ Америчке трупе марширају на фронт не одиграле су се две веће битке: код Кобарида и на реци Пијави. У фебруару и у октобру 1917. године Русију су уздрмале две ре­ волуције.. Оне ће убрзати њен излазак из рата и довести до гашења волуције Источног фронта.

После револуције и промене власти у Русији, нова влада до­ нела је одлуку о изласку Русије из рата. У марту 1918. године, у Брест­Литовску (данашња Белорусија), потписан је сепаратни мир између Немачке и Аустроугарске са Русијом о прекиду оружаних дејстава. Одредбе овог уговора биле су неповољне за Русију – она је мора­ ла да се одрекне великог дела својих територија у корист противни­ ка. Изгубила је Пољску, прибалтичке земље и Финску. У лето 1918. године на Западни фронт стигле су и прве америчке војне трупе. Савезници су покренули завршну офанзиву која је до­ вела до окончања ратовања и на овом ратишту. Одлучујуће војне акције које су допринеле победи Антанте у Пр­ вом светском рату одиграле су се на Солунском фронту у јесен 1918. године. Чланице Централних сила биле су натеране да потпишу без­ условну капитулацију.

U

ED

сепаратни мир – засебно склопљен мировни споразум једне од чланица савеза

капитулација – прекид рато­ вања и предаја под условима које је поставио победник

196

1918. GODINA


• Закључи која два владара стоје стиснута у шаци.

• Наброј земље

TA L

које су њих и њихове државе довеле до пораза.

R

Карикатура из стране штампе: Немачка и Аустроугарска пред поразом

POSLEDICE RATA

O

Прва је капитулирала Бу­ гарска, затим је то учинила Турска, па Аустроугарска и на крају Немачка. Капитула­ цијом Немачке 11. новембра 1918. године завршено је ра­ товање у Првом светском ра­ ту. Овај датум се у Србији да­ нас обележава као државни празник. Савезници су након рата наметнули Централним си­ лама низ мировних уговора. Версајским миром који је Не­ мачка потписала 1919. године рат је дефинитивно окончан.

ED

U

KA

-P

Завршетком Првог светског рата са историјске позорнице нестала су четири царстава (руско, ау­ строугарско, немачко и османско). На тлу Европе образоване су многе нове државе. Формирано је удружење Лига народа, чији је главни циљ био да одржи мир у свету. За победу Антанте у Првом светском рату пре­ судна је била њена економска надмоћ, стечена захва­ љујући материјалној и војној подршци САД у пре­ ломним тренуцима. Оскудица у храни, оружју, рат­ ној опреми и муницији исцрпела је Немачку и њене савезнице и довела их до војних пораза, онемогућив­ ши им даље ратовање. Важне последице рата биле су почетак доминације САД, као и стварање прве соци­ јалистичке државе – СССР­а. Годинама по завршетку рата, већи део европског Версајска мировна конференција становништва осећао је тешке последице. Војници који су се враћали кући патили су од ужаса чији су сведоци били. Оптимизам с почетка века је нестао, а они који су се борили постали су познати под називом „изгубљена генерација”.

197


TA L

јун 1914. Сарајевски атентат

O

1917.

1918.

новембар 1918. Капитулација Немачке

ED

U

септембар 1914. Битка на Марни

-P

1915.

KA

1914.

R

април 1915 – јануар 1916. Галипољска операција

Proveri nau~eno

1. Шта је био узрок, а шта повод за избијање Првог светског рата (1914–1918)? 2. Колико људи је било под оружјем, а колико их је погинуло у рату? 198


3. Заокружи тачне тврдње. а) Сарајевски атентат догодио се на Видовдан 1914. године. б) У атентату је погинуо аустроугарски цар Франц Јозеф. в) Атентат је извршио припадник Младе Босне Гаврило Принцип.

TA L

г) Аустроугарска је за овај атентат оптужила гувернера Босне и Хер­ цеговине Оскара Поћорека. 4. Табела приказује најзначајније догађаје у Првом светском рату. Попуни је подацима који су теби познати.

ED

1917. година 1918. година

Формиран Солунски фронт

Брусиловљева офанзива

U

1916. година

Италијански фронт

KA

1915. година

Балкански фронт

O

Битка на Марни

-P

1914. година

Источни фронт

R

Западни фронт

Битка код Кобарида Потписан Брест­ ­Литовски мир

5. Опиши какав је начин ратовања био карактеристичан за Западни фронт. 6. Наброј које су све врсте оружја усавршене у Првом светском рату. 7. Шта је било одлучујуће за победу Антанте у Првом светском рату? 199


ПРВИ СВЕТСКИ РАТ (1914–1918) Узроци

Освајачке тежње великих сила које су их довеле до политичке и економске супротстављености. Подела Европе на два супарничка војна табора: Антанту и Централне силе.

TA L

Повод

R

Убиство надвојводе Франца Фердинанда 28. јуна 1914. године (Сарајевски атентат) и аустроугарска објава рата Србији.

-P

O

KA

„ВЕЛИКИ РАТ”

Непосредне последице

U

Огромне људске жртве и велика материјална штета. Пропаст четири царства и стварање нових држава. Основана је Лига народа с циљем да очува мир у свету.

ED

• • •

• •

200

Дугорочне последице

Незадовољство и бес многих народа због мировних уговора који су им наметнути после рата. Узроци који су довели до рата – национализам, ривалство међу државама, милитаризам – опстају и даље.


9. SRBIJA I CRnA GORA U PRVOM SVETSKOM RATU PO^ETAK RATA I PRve RATne GOdIne (1914 —1915)

• Шта је био повод за избијање Првог светског рата?

Александар ександар Карађорђевић Церска ерска битка инска битка Дринска Др Колубарска К олубарска битка Живојин Жив ојин Мишић Степа Ст епа Степановић Милунка Ми лунка Савић каплара 1 300 к Арчибалд Рајс Ар

O

R

• Како се Србија нашла у рату?

– – – – – – – – –

TA L

Podseti se>

Kqu~ne re~i

регент – вршилац владарске дужности

ED

U

KA

-P

Србија је била прва земља којoj jе званично објављен рат у јулу 1914. године. Пред почетак рата краљ Петар I Карађорђевић пренео je владарска овлашћења на сина престолонаследника Александра. Регент Александар био је именован за врховног команданта срп­ ске војске у Првом светском ом рату. рату. Његов ратни проглас гласио је: „Срби, браните свом снагом своје огњиште и српско племе!” Неколико дана после Србије и Црна Гора је ушла у сукоб објавив­ ши рат Аустроугарској. На почетку рата српска влада објавила је своје ратне циљеве: осло­ бођење од непријатеља и уједињење са „неослобођеном браћом” (Ср­ бима, Хрватима и Словенцима, који су живели под аустроугарском влашћу). Ови државни циљеви објављени су у Нишу у децембру 1914. године, па је тај документ познат као Нишка декларација. Њоме је би­ ло предвиђено ослобођење и стварање велике јужнословенске државе. Срби су у Првом светском рату ратовали на Балканском и Со­ фронту Војска је била састављена од три армије и бројала лунском фронту. је око 400 000 војника. Начелник штаба врховне команде био је вој­ вода Радомир Путник. Српски војници имали су одлично ратно искуство и самопоузда­ ње стечено у недавно завршеним Балканским ратовима (1912–1913). С првим данима августа, одмах по објави рата, кренуле су и прве ратне операције. Главни непријатељ Србије 1914. године била је ау­ строугарска војска. Њом је командовао генерал Оскар Поћорек.

201


Istaknute li~nosti

TA L

Највеће и најзначајније битке одиграле су се у западној Србији, близу реке Дрине, јер је противник организовао своје нападе преко њене леве обале. Прва велика победа у рату била је у Церској бици, у августу 1914. године. Војском је командовао генерал Степа Степановић. Код села Текериш и на планини Церу аустријска војска била је потучена и натерана на повлачење. Церска битка била је уједно и прва победа Антанте у Првом светском рату.

-P

Војвода Степа Степановић

O

R

Степа Степановић (1856–1929) је војсковођа који се сматра једним од највећих јунака српске војне историје. Одмах је по­ стао запажен као храбар и истрајан војни старешина, који је у критичним моментима личним примером храбрио своје војни­ ке. Зато је одликован Таковским крстом. Био је командант Друге армије и са њом решио исход Церске битке. У најтежим трену­ цима тог сукоба, налазио се у првим борбеним редовима. После те битке унапређен је у чин војводе.

KA

• Сети се шта све у твом месту носи име Степе Степановића.

ED

U

Iz istorijskih izvora

Текериш – споменик палим војницима у Церској бици; на њему пише: Ваша дела су бесмртна.

Церска или Јадарска битка вођена је око планине Цер. Срби су одмах кренули у силовит напад и деморалисали аустроугар­ ску војску. На хиљаде их се повукло назад у Аустроугарску, а многи су се удавили у Дрини бежећи у паници. Срби су 24. августа ослободили Шабац, чиме се десетодневно ратовање за­ вршило. У току битке погинило је око 3000 српских војника, док су аустроугарски губици су били знатно већи, око 8000. У извештају о поразу, један аустроугарски новинар је напи­ сао: „Армија је потучена и налази се у безобзирном, дивљем и паничном бекству. Једна потучена војска, не, једна разбијена руља, јурила је у безумном страху према граници (…) Сјајни су момци ови Срби, они знају да бране своју земљу.”

Вест о победи српске војске изненадила је светску јавност, која није очекивала да се једна мала држава може војнички одупрети великој сили. Успех је донео Србији наклоност савезничких земаља.

202


O

R

TA L

Да би се осветила Србима за пораз, ау­ строугарска војска је приликом повлачења Zanimqivost починила незапамћене злочине према ци­ Српска патриотска песма „Марш на Дри­ вилном становништву у западној Србији: ну” настала је у част победе на Церу, убрзо убијено је око 4000 жена, деце и старих људи. после битке. Њу је компоновао Станислав Већ у септембру 1914. године настављају Бинички. Од самог почетка марш је био свуда се борбе око Дрине. На планинама западне радо слушан. Извођен је на ратиштима, али и Србије (Гучево, Јагодња, Соколске планине) у савезничким земљама. У Србији је после два месеца вођен је прави рововски рат по­ победе у Првом светском рату свиран на мно­ знат под називом Дринска операција. гим јавним свечаностима, али и у кафанама. Жртве су биле велике, а исцрпљеност војске, глад, недостатак муниције и изоста­ нак савезничке помоћи узели су свој данак. Непријатељ је заузео многе градове у Србији (Ваљево, Обреновац, Лазаревац, Пожегу) и ушао у Београд. Завладала је општа паника. Иако се нашла у безизлазном положају крајем 1914. године, Ср­ бија није клонула. Генерал Живојин Мишић задао је одлучујући ударац непријатељу у чувеној Колубарској бици. бици.

-P

Istaknute li~nosti

Војвода Живојин Мишић

ED

U

KA

Живојин Мишић (1855–1921) био је официр српске војске и уче­ сник свих ратова од Српско­турских до Првог светског рата. У Колу­ барској бици командовао је Првом армијом, коју је од јединице у расулу претворио у формацију способну за борбу с много моћнијим неприја­ тељем. Тактика прегруписавања и концентрисаног удара коју је он тада извео и данас се изучава на војним школама широм света. Живојин Мишић је после Колубарске битке унапређен у чин војводе.

Краљ Петар прати ток Колубарске битке

203


Zanimqivost

R

TA L

Колубарска или Сувоборска битка вођена је у новембру и децем­ бру 1914. године између српске и аустроугарске војске. Непријатељска војска била је два пута бројнија и неупоредиво боље опремљена. Због пораза у операцијама око Дрине (Битка на Мачковом каме­ ну) српска војска се нашла у тешком положају приморана на повла­ чење под борбом и суочена са великим падом морала. Додатни терет представљало је и лоше време, које је отежало кретање по блатњавим путевима. Командант Мишић за кратко време је реорганизовао војску, од­ морио трупе, а затим наредио да пређу у контраофанзиву. Срби су успели да поврате положаје на планини Сувобор и да, уз помоћ преостале две армије, потпуно поразе непријатеља. Ау­ строугари су били избачени из Србије, а заплењена је и велика ратна опрема. Главнокомандујући аустроугарски генерал Оскар По­ ћорек смењен је са тог положаја.

-P

O

Српски војници прелазе Колубару преко импровизованог моста

ED

KA

U

каплар – најнижи војнички чин

Српска војна команда с поносом је објавила вест о својој победи: „У Србији нема више аустроугарских војника, само мртвих и зароб­ љених.” Већ после Церске битке српска врховна команда наредила је ре­ грутацију ученика средњих школа да би попунила борбене јединице. Од тих младића је пред Колубарску битку формиран чувени батаљон од 1300 каплара каплара.

Српски каплари

204

Saznaj vi{e...

На почетку рата велики број младића из Србије напустио је школовање и пријавио се у војску. Они су упућени у војну школу у Скопљу. Иако њихова обука није била готова, развој догађаја при­ морао је врховну команду да их пошаље у борбу. Српској војсци биле су неопходне све расположиве снаге, због чега су младићима у Скопљу пре времена подељени чинови каплара. Већ наредног ју­ тра упућени су ка Колубари и Сувобору. Већина ових храбрих бораца никада се, нажалост, није вратила у ђачке клупе. Данас у многим градовима Србије постоје улице које носе на­ зив 1300 каплара.


Istaknute li~nosti

-P

O

R

TA L

У Колубарској бици истакла се као храбри бомбаш и једна жена. Била је то Милунка Савић, учесница балканских ратова и Првог светског рата. За своју храброст добила је највиша одликовања – Кара­ ђорђеву звезду, два француска ордена Легије части, медаљу Ми­ лош Обилић. Због велике храбрости Французи су је назвали „српска Јо­ ванка Орлеанка“. Била је велики јунак и после рата. Издржавала се радећи нај­ различитије послове, а поред биолошке ћерке усвојила је још три девојчице. Такође, о свом трошку школовала је многу сиро­ машну децу. Поштовали су је широм Европе и позивали на прославе рат­ Милунка Савић – српска них јубилеја и обиласке ратишта. На њих је одлазила у народној Јованка Орлеанка ношњи, украшеној добијеним одликовањима. После Другог светског рата, држава јој је доделила пензију. До своје смрти (1973) живела је у Београду, на Вождовцу, у ули улици која данас носи њено име. Многе улице и школе у Србији такође носе њено име.

ED

U

KA

Istaknute li~nosti

Флора Сандс (1876–1956) била је британска болни­ чарка и једина жена официр српске војске за време Првог светског рата. Одликована је Орденом Кара­ ђорђеве звезде и бројним медаљама за храброст. Била је јединствена појава, отелотворење незави­ сне и одлучне „жене новог доба”. Са пушком у руци борила се као војник и стигла до чина капетана. Била је веома позната у целом свету. О њеним под­ визима писали су „Њујорк тајмс” и лондонски „Тајмс”, а њена слика излазила је на насловним странама. Наша Енглескиња, како су је звали Срби, после ра­ та остала је да живи у Београду. По завршетку Другог светског рата (1945) вратила се у Енглеску, после тридесет година живота у Србији. Београд је по храброј Енглескињи назвао улицу на Де­ дињу, а о њој је снимљено и неколико документарних филмова. Флора Сандс

205


R

TA L

После исцрпљујућих борби 1914. године Србија је била ослобо­ ђена од непријатеља, али потпуно опустошена и исцрпљена. Почетком 1915. године над њу се надвио још један непријатељ. Била је то епидемија пегавог тифуса која се ширила невиђеном бр­ зином и однела више жртава него све претходне битке. Србија је постала, како је забележио амерички новинар Џон Рид, „земља смр­ ти”. Више од 100 000 људи умрло је од ове опаке болести. Овај нови­ нар који је био послат у Србију да извештава европску и светску јавност о догађајима на балканском ратишту оставио је многа по­ тресна сведочанства о зверствима аустроугарске војске и о страдању српског народа. Страна хуманитарна помоћ допринела је да се ширење епидеми­ је заустави и да се катастрофа оконча. Ипак, највећа ратна искушења тек су предстојала српској држа­ ви, њеној војсци и народу.

O

Џон Рид

-P

Istaknute li~nosti

ED

U

KA

Арчибалд Рајс (1875–1929) био је швајцарски доктор и кри­ минолог. На позив српске владе дошао је 1914. године у Србију да истражује злочине аустроугарске, немачке и бугарске војске над цивилним становништвом. Као угледни професор и криминолог објективно је изве­ штавао свет о овим догађајима. Згрожен злочинима на које је наишао, почео је да се сао сећа са српским народом. Постао је војни добровољац и са српском војском прошао је све ратне страхоте. Био је сведок погибије многих својих другова на Солунском фронту, у бици на Кајмакчалану. Умро је 1929. године у Београду. Његова последња жеља била је да му се срце сахрани на Кајмакчалану заједно са осталим палим војницима. На његовој урни је писало:

Арчибалд Рајс

206

„Овде у овој урни, на врху Кајмакчалана Златно срце спава, Пријатељ Срба из најтежих дана, Јунак Правде, Истине и Права, Швајцарца Рајса, ком нека је слава.”

• О детаљима битке на Кајмакчалану и Солунском фронту прочитај на стр. 214.


MAKENZENOVA OFANZIVA I POvLA^eWe PReKO ALBAnIJe (1915 —1916)

Podseti se>

Kqu~ne re~i

• Које су три важне битке вођене у Србији у дру­

Макензенова офанзива Драгутин Гавриловић окупација Србије Албанска голгота Мојковачка битка Крф и Видо

TA L

гој половини 1914. године?

– – – – – –

• Какав је био исход тих битака?

• Каква је била ситуација у земљи почетком 1915. године?

KA

Iz istorijskih izvora

фелдмаршал – највиши чин у немачкој војсци

-P

O

R

У октобру 1915. године почела је велика непријатељска офанзи­ ва на Србију здружених снага Аустроугарске, Немачке и Бугарске. Бугарска се укључила у рат на страни Централних сила јер су јој обећана значајна територијална проширења након рата. Она је названа Макензенова офанзива јер је том моћном војском (око 800 000 војника) командовао немачки фелдмаршал Аугуст фон Макензен.

Ево како се пред почетак офанзиве Аугуст фон Макензен обратио својим војницима:

ED

U

„Ви не полазите ни на италијански, ни на руски, ни на фран­ цуски фронт. Ви полазите у борбу против једног новог неприја­ теља, опасног, жилавог, храброг и оштрог. Ви полазите на српски фронт и на Србију, а Срби су народ који воли слободу и који се бори и жртвује до последњег. Пазите да вам овај мали непријатељ не помрачи славу и не компромитује досадашње успехе славне немачке армије.”

Офанзива је почела 5. октобра са севера, преко Саве и Дунава. Главни напад био је усмерен на Београд. Војна команда још раније је напустила престоницу и налазила се у Крагујевцу, а Влада и Скуп­ штина били су у Нишу. За одбрану главног града била је предвиђена посебна војна јединица под командом мајора Драгутина Гаврило­ вића. Иако су се браниоци храбро борили, непријатељ је био неза­ устављив. Убрзо, Београд су заузеле немачке и аустроугарске трупе и оне ће га држати под окупацијом све до јесени 1918. године.

Аугуст фон Макензен

207


Iz istorijskih izvora Драгутин Гавриловић (1882–1945) био је српски официр. Исто­ ријску славу стекао је због наређења које је издао својим војни­ цима 5. октобра 1915. године, првог дана напада на Београд:

TA L

„Јунаци! Тачно у три часа непријатеља треба ра знети вашим силним јуришем, разнети вашим бомбама и бајо­ нетима. Образ Београда, наше престонице, мора да буде светао. Војници! Јунаци! Врховна команда избрисала је наш пук из бројног стања, наш пук је жртвован за част Београда и отаџбине. Ви немате, дакле, да се бринете за животе ваше, они више не постоје. Зато напред у славу! За краља и отаџбину! Живео краљ! Живео Београд!”

O

R

Ураган челика убрзо је прекрио читаву дужину фронта. За са­ мо два дана на Београд је сручено тридесет хиљада артиљериј­ ских граната. Већина војника који су стали у одбрану Београда погинула је. Ипак, храброст и пожртвованост српских трупа за­ дивила је и самог непријатеља. Мајор Гавриловић преживео је напад на Београд и учествовао је у свим биткама у Првом светском рату. Одликован је Споме­ ницом за рат, Карађорђевом звездом, француским Ратним крстом.

-P

Мајор Драгутин Гавриловић

ED

U

KA

Срби су можда једини народ коме је непријатељ подигао споме­ ник. Ушавши у Београд, фелдмаршал Макензен, задивљен јунаштвом противника, подигао је у Кошутњаку споменик херојским бранио­ цима српске престонице.

Споменик српским војницима у Кошутњаку

208

После заузимања Београда, офанзива се наставила. Главни напад непријатеља био је усмерен ка долини Велике Мораве. Српска војска није била у стању да пружи отпор непријатељу, па се полако повла­ чила према југу, а заједно са њом и део народа. План српске врховне команде био је да се војска долином реке Вардара повуче према Солуну и Егејском мору где су се већ налазиле савезничке трупе.


TA L

Међутим, овај план пореметили су Бугари, који су се укључили у рат на страни Централних сила. У октобру 1915. године бугарска војска заузела је Врање, Куманово и Скопље. Тако је пресекла одступницу српској војсци према Солуну. Стање српске војске било је крајње неповољно. Владали су замор и глад, недостајало је ратног ма­ теријала, а стизала је и зима. Савезници су очеки­ вали да ће Србија сваког тренутка да потпише се­ паратни мир с Централним силама.

ED

U

KA

-P

O

R

Повлачење српских официра, војника и народа октобра 1915. године

Повлачење српске војске и народа 1915–1916. године 209


TA L

R

O

-P

KA

Iz istorijskih izvora

Једно саопштење немачке врховне команде можда најбоље илу­ струје ову ситуацију:

U

„Пошто српска војска више не постоји, већ постоје са­ мо њени бедни остаци који су се разбегли у дивље албанске и црногорске планине, где ће без хране по овој зими наћи своју смрт, то су прекинуте све даље операције и неће се више издавати извештаји са Балканског ратишта.”

ED

Ипак, краљ Петар, регент Алексан­ дар, председник владе Никола Пашић и цео војни врх одлучили су да не пот­ писују капитулацију већ да наставе с повлачењем. Једини могући правци по­ влачења били су преко Црне Горе и Ал­ баније до обала Јадранског и Јонског мора. Зато је врховна команда нареди­ ла повлачење тим правцима. Ово повлачење у српској историји остало је упамћено као Албанска гол­ гота.. То је метафора за незапамћене муке, страдања и патњу војске и је­ Албанска голгота дног дела народа који се, заједно са краљем, иселио из отаџбине. Сети се шта је Почетком децембра 1915. године Срби су кренули пут Црне Горе Голгота и за чије и Албаније. Кретање је било споро и одвијало се по залеђеним пу­ страдање је везана. тевима, а оштра зима, глад и напади албанских чета које су пресре­ тале војску и народ током повлачења били су неиздрживи. Војска је дезертер – војни бегунац била у расулу, а велики број њих је дезертирао.

Албанске планине постале су масовна гробница огромног броја људи. Српски војник са дететом у албанском беспућу

На албанску обалу стигло је око 160 000 изнурених војника и цивила који су личили на костуре. Процењује се да је, због зиме и глади, успут страдало више од 60 000 људи.

210


-P

Saznaj vi{e...

O

R

TA L

Француски маршал Жофр је о повлачењу српске војске преко Албаније рекао: „Повлачење наших савезника Срба под околности­ ма у којима је извршено превазилази по страхотама све што је у историји као најтрагичније забележено.” После више од месец дана тешких маршева срп­ ска војска се окупила код Скадра, Драча и Валоне. Нажалост, долазак на албанску обалу није значио и коначни спас. Дуго очекивана савезничка помоћ (хра­ на и бродови за даљу евакуацију) је изостала. Тек по­ сле драматичних молби регента Александра и интер­ венције руског цара Николаја II савезници су почели да пристижу. Средином јануара 1916. године почело је пребаци­ вање српске војске на грчко острво Крф у Јонском мору. Острво Крф постало је за српски народ острво спаса. Ипак, многи због изнурености и гла ди нису преживели пребацивање и опоравак. Жртве су биле Изгладнели српски војник на Крфу небројене.

ED

U

KA

На оближњем острву Видо била је отворена болница за лечење и опоравак ак српске војске. У њој је умирало и по неколико стотина војника дневно. Кадаа на самом острву више није било ме ста, та, преминуле су почели да сахрању сахра њују њу у „плавој гробници”, о којој је пе песн сник ик Милутин Бојић (1892–1917) на нап писао исао потре потресн сне стихове. сн Милутин Бојић је учествовао у рату и ли­ чно гледао како савезнички бродови одвозе гомиле лешева, које уз звуке војничких труба спуштају у море. То га је надахнуло да напише чувену песму „Плава гробница”. И сам песник преминуо је у Грч Грчкој, кој, у Солуну у 25. години, а сахрањен је на српском војничком гробљу Зеј­ тинлик. „Стојте, галије царске! Спутајте крме моћне Газите тихим ходом! Опело гордо држим у доба језе ноћне Над овом светом водом.

Сахрањивање у „плавој гробници”

Ту на дну, где шкољке сан уморан хвата и на мртве алге тресетница пада, Лежи гробље храбрих, лежи брат до брата, Прометеји наде, апостоли јада. (...)

211


• Припреми питања на која би

Saznaj vi{e...

желео да добијеш одговор у филму, а затим у свесци запиши шта је то ново што си сазнао гледајући га. Питај наставника да ти разјасни недоумице веза­ не за личности и догађаје у филму. Због чега филм носи овај назив? На крају, испричај које сцене су на тебе оставиле најјачи утисак и због чега. Буди „активни посматрач” овог историјског догађаја.

TA L

О повлачењу српске војске преко Албаније снимљен је од­ личан докумен­ тарно­играни филм „Где цвета лимун жут”, Здравка Шотре.

R

Обавезно га погледај на часовима са својим наставником.

O

Zanimqivost

ED

U

KA

-P

На Крфу су током рата обновљене српске државне институције. Влада је била смештена у хотелу, а скупштина је заседала у уступљеној згради Народног позориш позори шта. та. Настављено је да се ради на стварању будуће државе. У лето 1917. године усвојена је Крфска деклара­ ција – документ који је садржао основе будућег уређења нове државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Овај важан документ усвојили су представници Српске владе и Југословенског одбора. Острво Крф На Крфу су излазиле српске новине, а штампане су и многе књиге и уџбеници за децу. Отворена је основна школа за 290 ученика и нижа гимназија са 120 ђака. Основана су и спортска друштва.

212

У време када су се српска војска и народ повлачили ка Албанији, црногорска војска водила је борбе са Аустроугарима. Најзначајнија битка одиграла се код места Мојковац на Божић 1916. године. Цр­ ногорском војском командовао је генерал Јанко Вукотић, који је за­ дао тежак ударац непријатељу. Ова битка омогућила је олакшано повлачење српској војсци која је кроз Црну Гору ишла према Ска­ дру. Ипак, црногорска престоница Цетиње била је освојена после силовитог напада Аустроугара из Боке Которске. Краљ и влада пот­ писали су капитулацију. Никола Петровић је напустио земљу. Тиме је Црна Гора завршила своје учешће у рату. Један део црногорске вој­ ске придружио се српској на даљем путу кроз Албанију.


OKUPACIJA SRBIJe (1915 —1918)

-P

O

R

TA L

После Макензенове офанзиве територија Србије је окупирана и подељена између Аустроугарске и Бугарске на неколико окупа­ ционих зона. Северозападни део био је под аустроугарском, а се­ вероисточни и јужни под бугарском управом. Већи део народа током ратних година остао је да живи на тлу Србије. Живели су веома тешко и били изложени страшном терору окупатора. Жене, деца и старци присиљивани су да раде најтеже по­ слове, а слати су и у логоре. Употреба српског језика и ћирилице била је строго забрањена у аустроугарској окупационој зони где је наметнута употреба хрват­ ске латинице. Непријатељ је на све начине покушавао да код станов­ ништва уништи свест о националној припадности. Посебно су про­ гањали и убијали образовани део српског друштва. Ситуација је била нарочито тешка у бугарској окупационој зони где је спровођена отворена бугаризација становништва. Због таквог стања почетком 1917. године избио је у јужној Срби­ ји Топлички устанак против бугарске власти који је сурово угушен. Био је то једини пример побуне неког народа против окупатора то­ ком Првог светског рата.

KA

SOLUnSKI FROnT (1916 — —1918) 1918)

бугаризација – наметање бу­ гарског језика, културе, обичаја

Kqu~ne re~i – – – –

битка на Кајмакчалану пробој Солунског фронта капитулација Централних сила српски губици у рату

ED

U

После опоравка на Крфу српска војска је реоргани­ зована. Током пролећа и лета 1916. године она је преба­ чена на Солунски фронт, где су се већ налазили фран­ цуски и британски војници. Солунски фронт простирао се од албанске обале Јадранског мора до реке Струме у Македонији. Већ у јесен 1916. године дошло је до нових битака: Срби су неколико пута поразили бу­ гарску војску. Најпознатија је била битка на Кајмакчалану,, после које је ослобођен и град Кајмакчалану Битољ. Линија фронта померна је на север, а српски војници су се после једне године из­ гнанства поново нашли на тлу своје отаџбине. Наредне две године на Солунском фронту није било значајнијих дешавања.

Бугарски војници вешају цивиле

Војници на Солунском фронту

213


Saznaj vi{e...

TA L

O

R

Спомен­капела на Кајмакчалану

Кајмакчалан је највиши врх планине Ниџе у да­ нашњој Северној Македонији. Битка на Кајмакча­ лану вођена је у септембру 1916. године. Остала је упамћена по надморској висини на којој је вођена и великом броју српских жртава. Прва српска армија успела је да заузме врх Свети Илија, на висини од 2.500 метара. Том приликом од бугарске артиљерије страдало је око 5000 Срба. На Кајмакчалану су, у знак сећања на ову бит­ ку, подигнуте спомен­капела и костурница у којој се налазе остаци палих бораца. На капели стоји по­ света Александра Карађорђевића: „Мојим див­ју­ нацима, неустрашивим и верним, који грудима својим отворише врата слободи и осташе овде као вечни стражари на прагу отаџбине.”

ED

U

KA

-P

Завршне борбе на овом ратишту почеле су у септембру 1918. го­ дине. Оне су у историји познате као пробој Солунског фронта. Мало ко од савезничких сила је тада могао да претпостави да ће ово споредно ратиште имати одлучујућу улогу на исход Првог свет­ ског рата. Савезничка војска била је састављена од српских, француских, енглеских, италијанских и грчких трупа и под заједничком командом француског генерала Франше д’Епереа. Пробој Солунског фронта почео је 15. сеп­ тембра. Под командом Живојина Мишића и Петра Бојовића српска војска је потпуно раз­ била непријатељску одбрану: прешла је реку Вардар и ослободила Скопље. Тиме је фронт био пробијен. На заповест регента Александра Кајмакчалан пред пробој Солунског фронта српско напредовање настављено је несмање­ ном жестином. У незадрживом јуришу српска пешадија је за 45 дана прешла око 600 километара. Генерал Франше д’Епере записао је да ју је француска коњица „једва сустизала”. У војним извештајима остало је записано да српски одреди марширају и по 17 сати дневно и да бугарски војници пред њима беже и бацају оружје.

214


Солунац

R

TA L

Бугарска је капитулирала 29. септембра. Била је ово вели­ ка победа за савезнике – из рата је избачена војска од 700 000 војника, а немачка команда је наредила опште повлачење. Не­ мачки цар Вилхелм II у октобру 1918. године послао је теле­ грам бугарском краљу следеће садржине: „Шездесет две хи­ љаде српских војника одлучило је рат. Срамота!” У борбама код Ниша четрдесет седам немачких батаљона није успело да заустави двадесет седам српских. Војвода Пе­ тар Бојовић савладао је Једанаесту немачку армију, исту ону која је 1915. године освојила Београд, и ослободио Лесковац, Пирот и Ниш. Након победа код Параћина и Крушевца, Срби су 1. новембра 1918. године ушли у Београд. Аустроугарска је 3. новембра морала да потпише капитулацију капитулацију,, а 11. новембра исто то учинила је и Немачка. Капитулацијом Не­ мачке завршен је Први светски рат.

O

Istaknute li~nosti

Војвода Петар Бојовић

U

KA

-P

Петар Бојовић (1858–1945) био је официр српске и југословенске војске. Носилац је највиших српских и савезничких одликовања. Увр­ шћен је у ред највећих војсковођа Првог светског рата и српске ратне историје. У Првом светском рату био је командант Прве армије. Учествовао је у завршним операцијама Церске битке, повлачењу преко Албаније, пробоју Солунског фронта. Због ратних заслуга у септембру 1918. го­ дине добио је чин војводе.

Iz istorijskih izvora

ED

После славног пробоја Солунског фронта, генерал Франше д’Епере је записао: „То су сељаци скоро сви, то су Срби, тврди на муци, трезвени, скромни, то су људи слободни, несаломиви, горди на себе и го­ сподари својих њива. Али, дошао је рат. И ето како су се за сло­ боду земље ти сељаци без напора претворили у војнике, најхра­ брије, најистрајније, најбоље од свих. То су те сјајне трупе, због којих сам горд што сам их ја водио, раме уз раме са војницима Француске, у победоносну слободу њихове отаџбине…” Генерал Франше д’Епере

215


TA L

Краљевина Србија је у Првом светском рату претрпела незапамћене губитке. Не зна се тачан број погинулих, али се процењује да је до краја рата страдало више од милион војника и цивила, што је било више од четвртине укупног броја становника. Стравичне последице оваквог стра­ дања, с којим не може да се упореди ниједна дру­ га земља, осетиће се у наредним временима.

KA

-P

O

R

Зејтинлик – српско војно гробље у Солуну

ED

U

август 1914. Церска битка

децембар 1914. Колубарска битка

216

1916.

септембар 1918. Пробој солунског фронта

1917.

1918.

септембар 1916. Битка на Кајмакчалану

децембар 1918. Проглашење Краљевине СХС


Proveri nau~eno 1. Аустроугарска је 28. јула 1914. године објавила рат Србији. Ко је био врховни командант српске, а ко аустроугарске војске?

Колубарска битка

децембар 1914. године

Степа Степановић

R

3. Објасни појмове: каплар и регент.

TA L

2. Повежи битку са временом одигравања и главнокомандујућим официром. август 1914. године Живојин Мишић Церска битка

4. Заокружи тачану тврдњу.

KA

-P

O

а) На крају 1914. године Србија је била поражена од аустроугарске војске. б) Аустроугарски војници чинили су незапамћене злочине над српским становништвом. в) Амерички новинар Џон Рид и швајцарски криминолог Арчибалд Рајс били су главни страни извештачи са Балканског ратишта. г) Почетком 1917. године Србијом је завладала епидемија пегавог тифуса.

U

5. Ко су били 1300 каплара?

ED

6. Током Првог светског рата својом великом храброшћу истакло се и неколико жена. Шта си о њима запамтио/ла? 7. Заокружи тачне тврдње: а) У новембру 1915. године почела је Аустроугарска офанзива на Србију. б) Јединицом за одбрану Београда у јесен 1915. године командовао је мајор Драгутин Гавриловић. в) И поред храбре одбране, Београд је пао у руке непријатељу. г) Српска влада морала је крајем године да потпише капитулацију. 217


8. Објасни шта је Албанска голгота? Како је до ње дошло? 9. У чему је био значај Мојковачке битке? 10. Изабери тачан одговор. Савезници су почетком 1916. године помогли пребацивање српске војске из Албаније на острво: б) Крф

в) Кос

TA L

а) Крит

11. Јонско нско море је током Првог светског рата постало познато и као „плава гробница”. Објасни шта то значи. 12. Опиши иши живот у окупираној Србији током 1915–1918. године.

R

13. Подвуци нетачне делове текста.

KA

-P

O

Српска војска је доспела на Солунски фронт 1916. године. Исте годи­ не на Кајмакчалану претрпела је тежак пораз од бугарске војске. У јесен 1918. године почео је пробој солунског фронта. Најзаслужнија за успехе у овој операцији била је савезничка француска војска. У октобру 1918. године ослобођен је Београд, а Немачка је потписала капитулацију 11. новембра исте године.

ED

U

14. Графикон рафикон приказује војне губитке држава Антанте у процентима. Пажљиво анализирај графикон, затим одговори на питања.

Британско царство 16%

Италија 12% Србија 8% Румунија 6%

Француска 25% Руско царство 30%

Војни губици у I светском рату (Снаге Антанте) Сједињене Државе 2% остали 1%

а) Која држава је имала највише жртава у Првом светском рату? б) Која чланица Антанте је имала најмање жртава у рату? в) Који проценат од укупног броја жртава је имала Србија? 218


SADA ZNA[... • Борба око колонија у Африци и Азији довела је до стварања два

TA L

војно­политичка савеза: Тројног савеза (Централне силе) и Антанте, који су се наоружавали и спремали за рат. Бројне међународне кризе и ратни сукоби на почетку 20. века довешће до рата светских разме­ ра.

R

• На пољу науке, културе и уметности, као и у свакодневном животу, долази до великог напретка. Светски познати научници и уметници стварају своја најзначајнија дела. Личности које су обележиле ово раздобље су Никола Тесла, Михајло Пупин, Алберт Ајнштајн, Пјер и Марија Кири, Пабло Пикасо и многи други.

-P

O

• Долазак Петра I Карађорђевића на српски престо доводи до великих друштвених и политичких промена. Демократизација друштва, раз­ вој парламентаризма, промена спољне политике и почетак сарадње са Великом Британијом, Француском и Русијом само су неке од њих.

U

KA

• У два балканска рата (1912–1913) Србија се успешно борила: у Првом против Турака, у Другом против Бугара. Највећи део Балканског по­ луострва коначно је ослобођен од турске власти. Српско становни­ штво са тих простора ушло је у састав Краљевина Србије и Црне Горе. Успостављене су трајне границе између балканских држава.

ED

• Први светски рат (1914–1918) био је највећи ратни сукоб у светској историји до тада. Савременици су га називали Великим ратом. По­ вод за рат био је Сарајевски атентат, а узроци рата лежали су у политичком, полити чком, војном и економском сукобу великих сила. • Србија се храбро борила у рату на страни Антанте. Ратовала је да би одбранила своју територију и државну независност. Истовреме Истовреме­ но, борила се и за ослобођење својих сународника који су живели у Аустроугарској. • Србија је у Првом светском рату изгубила око једну четвртину ста­ новника, што није био случај ни са једном другом земљом. 219


TA L

R

O

-P

KA

U

ED


SPISAK IZVORA I LITERATURE Ф. Аријес, Ж. Диби, Историја приватног живота, Београд 2002. А. Веселиновић, Р. Љушић, Српске династије, Нови Сад 2001.

TA L

М. Војводић, Србија у међународним односима крајем 19. и поч. 20. века, Београд 1988. М. Гавриловић, Милош Обреновић, Београд 1908. Ж. Годшо, Револуције 1848, Београд 1987. Д. Живојиновић, Успон Европе, Нови Сад 1985.

Историја народа Југославије (књ. 3–5), Београд 1981, 1983, 1993.

R

Г. Јакшић, Европа и васкрс Србије (1804–1834),, Београд 1933. С. Јовановић, Вођи француске револуције,, Београд 1920.

O

С. Јовановић, Уставобранитељи, Београд 1921.

С. Јовановић, Друга влада Милоша и Михаила, Михаила, Београд 1923.

-P

С. Јовановић, Влада Милана Обреновића, Обреновића, Београд 1926. Вук Ст. Караџић, Историјски списи,, Београд 1969.

KA

Казивања о српском устанку 1804, 1804, Београд 1980. (приредила Д. Самарџић) В. Крестић, Историја Срба у Хрватској и Славонији (1848–1914), (1848–1914) Београд 1991. Л. Ранке, Српска револуција, револуција, Београд 2002.

U

Р. Љушић, Историја српске државности, државности Београд 2001. Р. Мантран, Историја Османског царства царства, Београд 2002.

ED

Ч. Попов, Грађанска Европа, Европа 1–2, Нови Сад 1989. В. Поповић, Источно питање, питање Београд 1996. Ј. Продановић, Уставни развитак и уставне борбе у Србији, Србији Београд 1936. Џ. Рид, Рат у Србији 1915, 1915 Цетиње 1975. В. Савић, Карађорђе. Документи, Горњи Милановац 1988. Р. Самарџић, Писци српске историје, Београд 1976. А. Џ. П. Тејлор, Борба за превласт у Европи 1848–1918, Сарајево 1968. А. Џ. П. Тејлор, Хабзбуршка монархија 1809–1918, Београд 2001. Х. Хердер, Европа у деветнаестом веку (1830–1880), Београд 2003.

221


TA L

R

O

-P

KA

U

ED


223

TA L

R

O

-P

KA

U

ED


224

TA L

R

O

-P

KA

U

ED