Српски језик, граматика за трећи разред гимназија и средњих стручних школа

Page 1

Др Душка Кликовац

Ed

uk a

pr om

ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈА И СРЕДЊИХ СТРУЧНИХ ШКОЛА

3

o

Српски језик


Др Душка Кликовац

СРПСКИ ЈЕЗИК ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈА И СРЕДЊИХ СТРУЧНИХ ШКОЛА Главни уре�ник Др Бошко Влаховић

О��оворни уре�ник Др Наташа Филиповић

o

Пре�ме�ни уре�ник Др Јелена Журић

Илус�рације Младен Анђелковић

pr om

Рецензен�и Др Светлана Торњански Брашњовић, професор српског језика и књижевности, Гимназија Исидора Секулић, Нови Сад Мср Наташа Распоповић, професор српског језика и књижевности, Гимназија Врњачка Бања, Врњачка Бања Владимир Мичић, професор српског језика и књижевности, Гимназија Лесковац, Лесковац

uk a

Дизајн Иван Танић

Ed

Из�авач Едука д.о.о., Београд Ул. Змаја од Ноћаја бр. 10/1 Тел./Факс: 011 3287277; 3286 443; 2629 903 Сајт: www.eduka.rs; имејл: eduka@eduka.rs За из�авача Др Бошко Влаховић, директор Ш�ам�а: Цицеро, Београд

Из�ање бр.: 1, Београд, 2021. година Тираж: 2000

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 37.016:811.163.41(075.3)

КЛИКОВАЦ, Душка, 1960Српски језик 3 : за трећи разред гимназија и средњих стручних школа / Душка Кликовац ; [илустрације Младен Анђелковић] . - Изд. 1. Београд : Eduka, 2021 (Београд : Цицеро). - 245 стр. : илустр. ; 27 cm Тираж 2.000. - Решење задатака: стр. 227-239. Речник: 241. - Регистар. ISBN 978-86-6013-545-4 COBISS.SR-ID 44417545

© Едука д.о.о. Београд

Министар просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије одобрио је издавање и употребу овог уџбеника Решењем број: 650-02-90/2021-03.

Није дозвољено: репродуковање, дистрибуција, објављивање, прерада или друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму или поступку, укључујући и фотокопирање, штампање или чување у електронском облику. Наведене радње представљају кршење ауторских права.


САДРЖАЈ

ШТА ЈЕ ШТА У УЏБЕНИКУ................................................................................ 6

uk a

pr om

o

ГРАЂЕЊЕ (ТВОРБА) РЕЧИ............................................................................ 7 Уопште о грађењу речи..................................................................................... 7 Извођење ............................................................................................................... 10 Извођење именица...................................................................................... 10 Чи�ам и размишљам... (1)........................................................................ 15 Извођење придева....................................................................................... 16 Извођење глагола . ...................................................................................... 17 Суфикси страног порекла........................................................................ 19 Слагање.................................................................................................................... 22 Просто срастање речи .............................................................................. 22 Префиксација ................................................................................................ 23 Префиксоиди и суфиксоиди . ................................................................ 26 Комбиновано грађење ................................................................................... 29 Претварање........................................................................................................... 31 Полусложенице................................................................................................... 36 Именичке полусложенице . .................................................................... 36 Придевске полусложенице .................................................................... 39 ШТА СМО НАУЧИЛИ...........................................................................................41

Ed

ЛЕКСИКОЛОГИЈА (1): ШТА ЈЕ ЛЕКСЕМА И НАЈВАЖНИЈИ РЕЧНИЦИ СРПСКОГ ЈЕЗИКА ..................................... 43 Шта је лексема..................................................................................................... 43 Најважнији речници српског језика........................................................ 45

ЛЕКСИКОЛОГИЈА (2): ВИШЕЗНАЧНОСТ РЕЧИ . ............................ 51 Вишезначност (полисемија)........................................................................ 51 Метафора................................................................................................................ 54 Метонимија........................................................................................................... 59 ШТА СМО НАУЧИЛИ.......................................................................................... 63

ЛЕКСИКОЛОГИЈА (3): ОДНОСИ МЕЂУ РЕЧИМА ........................... 65 Синонимија............................................................................................................ 65 Антонимија............................................................................................................ 69 Хомонимија............................................................................................................ 71

3


Др Душка Кликовац

Хиперонимија....................................................................................................... 75 Паронимија............................................................................................................ 78 ШТА СМО НАУЧИЛИ.......................................................................................... 79

pr om

o

ЛЕКСИКОЛОГИЈА (4): СТИЛСКА И УПОТРЕБНА ВРЕДНОСТ ЛЕКСЕМА . ................................................................................... 81 Термини................................................................................................................... 81 Архаизми и историзми.................................................................................... 84 Неологизми........................................................................................................... 87 Поетска лексика.................................................................................................. 88 Дијалектизми и регионализми.................................................................. 90 Жаргонизми.......................................................................................................... 93 Вулгаризми............................................................................................................ 95 Чи�ам и размишљам... (2) . ..................................................................... 96 ШТА СМО НАУЧИЛИ.......................................................................................... 98 ЛЕКСИКОЛОГИЈА (5): РЕЧИ И ИЗРАЗИ СТРАНОГ ПОРЕКЛА ........................................................................................ 99 Речи страног порекла...................................................................................... 99 Чи�ам и размишљам... (3) .................................................................... 104 Калкови ............................................................................................................... 108 Чи�ам и размишљам... (4) . .................................................................. 109 ШТА СМО НАУЧИЛИ . .................................................................................... 111

Ed

uk a

ЛЕКСИКОЛОГИЈА (6): УСТАЉЕНИ ВИШЕЧЛАНИ ИЗРАЗИ ....... Фразеологизми ............................................................................................... Пословице и сличне творевине ............................................................. Клишеи ................................................................................................................ ШТА СМО НАУЧИЛИ....................................................................................... СИНТАКСА (1): СИНТАКСИЧКЕ ЈЕДИНИЦЕ . ................................. Комуникативна и предикатска реченица . ...................................... Реч као синтаксичка јединица . .............................................................. Лексеме и морфосинтаксичке речи................................................ Конституентске и помоћне речи...................................................... Синтагма.............................................................................................................. Шта је синтагма и врсте синтагми ................................................. Именичке синтагме ................................................................................ Партитивне синтагме ............................................................................ Паукалне синтагме .................................................................................. ШТА СМО НАУЧИЛИ . ....................................................................................

4

113 113 116 117 118

119 119 122 122 123 125 125 128 133 135 136

СИНТАКСА (2): СТРУКТУРА ПРЕДИКАТСКЕ РЕЧЕНИЦЕ . ..... 137 Основни модели предикатске реченице .......................................... 137 Субјекат ............................................................................................................... 140


Са�ржај

Предикат . ........................................................................................................... Глаголски предикат................................................................................. Копулативни предикат – именски и прилошки ..................... Прост и сложен предикат..................................................................... Прави објекат.................................................................................................... Неправи објекат............................................................................................... Допунски предикатив ................................................................................. Прилошке одредбе......................................................................................... Апозитив и апозиција . ................................................................................ ШТА СМО НАУЧИЛИ.......................................................................................

175 175 177 177 179 180 184

pr om

o

СИНТАКСА (3): НАРОЧИТИ ТИПОВИ ПРЕДИКАТСКИХ РЕЧЕНИЦА . ................................................................ Безличне реченице ....................................................................................... Реченице с логичким (семантичким) субјектом . ........................ Логички субјекат који означава носиоца стања ..................... Логички субјекат у егзистенцијалним реченицама ............. Пасивне реченице . ....................................................................................... Чи�ам и размишљам... (5)..................................................................... Обезличене реченице (реченице с безличном конструкцијом)............................................ ШТА СМО НАУЧИЛИ.......................................................................................

144 144 145 148 153 158 162 164 167 171

185 188

uk a

СТИЛИСТИКА: РАЗГОВОРНИ ФУНКЦИОНАЛНИ СТИЛ......... 191

ОПШТА ЛИНГВИСТИКА: НАСТАНАК И РАЗВОЈ ПИСМА . ...... 195 ШТА СМО НАУЧИЛИ....................................................................................... 199

Ed

ПРАВОПИС . ....................................................................................................... Прилагођено писање имена из страних језика (транскрипција) . ............................................................................................ Чи�ам и размишљам... (6)..................................................................... ШТА СМО НАУЧИЛИ.......................................................................................

201

201 205 206

КОЛИКО ЗНАМ . .............................................................................................. 207

РЕШЕЊА ЗАДАТАКА ..................................................................................... 227 РЕЧНИК . .............................................................................................................. 241 РЕГИСТАР ПОЈМОВА .................................................................................... 243

5


Др Душка Кликовац

ПРИМЕР

pr om

ОСНОВНИ ТЕКСТ ДЕФИНИЦИЈА

Вежбања и задаци сасвим лаки

прилично лаки

мало тежи

Желим да урадим више...

uk a Квиз

Ed

ДОДАЦИ: шале, цитати, занимљиви подаци и питања, додатна објашњења РЕЧНИК

6

o

ШТА ЈЕ ШТА У УЏБЕНИКУ


Грађење (творба) речи

Уопште о грађењу речи

pr om

o

Столови су намештени у виду ћириличног слова П, понекад Т, а по њиховом рубу су поређани порцулански тањири удаљени један од другог за дужину подлактице. Са постављањем тањира почиње се од врха совре; најпре се стављају порцулански, докле их има, а онда се пређе на простије посуђе, на ћасе и чанке, па на алуминијумске посуде, па на плехане тањире са траговима обијене глеђи величине дводинарке. Исплива ту понекад и један војнички гвоздењак из бугарског рата, или напукли дрвењак који не држи чорбу, али за сир може послужити. (Из романа Милована Данојлића Го�ина �ролази кроз авлију, прилагођено)

uk a

Именица с�о и предлог �о нису настали ни од једне друге речи. За такве речи кажемо да су просте. Препиши просте речи (лексеме) из прве реченице: __________________________________________ _____________________________________________________________________________. Речи намес�и�и, ћирилични, �онека� итд. саграђене су од неких других речи. Такве речи називамо творенице.

Ed

Речи које нису настале од неке друге речи називају се просте, а оне које су настале од неке друге речи (или више њих) – творенице.

Творенице се могу раставити на творбене делове. Тако придев �орцулански можемо поделити на два дела: �орцулан- и -ски. Део �орцулан- назива се творбена основа и настао је од именице �орцулан (то је њена граматичка основа). Именица �орцулан, од које је саграђена нова реч, назива се мотивна реч. Део речи -ски назива се суфикс и у овом случају има значење „који је направљен од…”. Глагол с�авља�и настао је додавањем суфикса -ја- на основу глагола с�ави�и: с�ав- + -ја-(-�и) > с�авља�и. Творба речи додавањем суфикса на основу мотивне речи назива се извођење (суфиксација). Реч насталу извођењем – изведеницу – можемо, стога, поделити на творбену основу и суфикс.

7


Др Душка Кликовац

Морално или се мора – питање је сад? Осим речи моралан, која припада књижевном језику и настала је од речи морал, у говору се чује и реч моралан која значи „који се мора” (и коју књижевнојезичка норма не прихвата). Такво повезивање речи као што су моралан и мора�и, које нису у творбеној вези, назива се народна етимологија. Тако се и реч �рес�иж обично повезује с глаголом �рес�ићи; међутим, она нам је

o

1. Подели на творбену основу и суфикс следеће речи:

а) дужина: _____________________________; б) плехан: _____________________________; в) бугарски: _____________________________.

pr om

дошла из француског (prestige), где значи „драж, сјај; утицај, углед”. Такође, срећу се и изрази као ар�ерски или ар�еријски бунар – што сведочи о повезивању бунара с појмом (а самим тим и речју) ар�ерија. Међутим, одговарајући придев гласи ар�ески и изведен је од имена француске покрајине Артоа (лат. Артезија).

Реч �оређа�и можемо поделити на део �о- и ређа�и. Део �о- је настао од предлога �о, додаје се на почетак речи и назива се префикс. Глагол ређа�и је по виду _____________________________, а глагол �оређа�и ________________________________.

uk a

Додавање префикса некој речи назива се префиксација. Пошто је у питању спој двеју речи (јер су префикси углавном настали од предлога), тај начин грађења речи често се сматра слагањем.

2. Подели следеће глаголе из текста на префикс (напиши основни лик префикса

Ed

– онај без гласовних промена) и основни глагол: а) обити: _____________________________; б) испливати: _____________________________; в) послужити: _____________________________. Шта се приликом префиксације догодило с видом глагола? _______________________________________________________________

8

3. У првој реченици наведеног одломка постоји и један прилог добијен префик-

сацијом: _______________________ (допуни).

У тексту налазимо и реч �во�инарка. Она је настала истовременим спајањем граматичких основа речи �ва (�в-) и �инар (�инар-) и суфикса -ка (при чему су основе међусобно спојене и спојним самогласником -о-). Пошто такав начин творбе подразумева и слагање и извођење (суфиксацију) у исто време, назива се комбинована творба.


Грађење (�ворба) речи

Приликом комбиноване творбе истовремено се спајају две основе (или префикс и основа) и суфикс. Између двеју основа може стајати спојни самогласник (-о- или -е-).

Објасни како су те речи настале. а) подлактица: ________________________________________________________________ б) наместити: ________________________________________________________________

pr om

o

У првој реченици налазимо и реч у�аљени. Она је постала од следећег облика глагола у�аљи�и: _________________________________. У овој реченици она одређује именицу ______________________, па је употребљена као придев. Дакле, прешла је у другу врсту речи. Такав начин грађења речи приликом којег она прелази из једне врсте речи у другу називамо претварање.

5. У другој реченици Данојлићевог текста као прави придев употребљен је један

трпни глаголски придев: _______________________________, а у трећој реченици један радни глаголски придев: _______________________________.

uk a

Буди мир – Бу�имир

Чим прочитамо име Бу�имир, видимо да се оно састоји из два дела – од речи бу�и и речи мир. И управо је Бу�имир једно од најстаријих српских имена. Неки далеки наш предак по језику зажелео је свом наследнику, и именом, да бу�е миран. И управо та жеља, намера изражена кроз благу заповест, крије се у већини најстаријих дводелних српских имена. Тако је име Вла�имир у та давна (прасловенска) времена значило „нека онај дечак који добије то име вла�а миран / мирно”, име Бранислав је значило „нека носилац таквог имена брани славу”, име Све�ислав „нека учврс�и славу”, име Ра�ослав „да онај ко носи то име бу�е ра�осно славан”. Дакле, у већини оваквих, дводелних имена открива се намера оног ко даје име да носилац тог имена бу�е баш �акав. Касније се овај тип имена скраћивао, па смо добили читаве венце нових имена.

Ed

4. У првој реченици текста налазе се именица �о�лак�ица и глагол намес�и�и.

Скраћивање је вршено ради лакше употребе (звања, дозивања), затим у ужем породичном кругу кроз умиљавање и тепање и сл. Као што и данас баке тепају својим унуцима, то је било и у давна времена, па је Бу�имир постајао Бу�а / Бу�о или Мира / Миро, што је зависило од нагласка имена, тј. од тога да ли је он био Бу̀�ими̅ р или Бу�ими̑ р. Име одмила Бу�а / Бу�о је у наредној генерацији могло постати право име, које је служило и за прављење низа нових имена: Буд + ан = Бу�ан, Буд + ило = Бу�ило, Буд + иша = Бу�иша, Буд + ина = Бу�ина, Буд + оје = Бу�оје и тако унедоглед. На сличан начин је могао настати и цео низ нових имена од другог дела имена Бу�имир: Миран, Мира�, Мираш, Мире, Мирен, Миреч, Мириша, Мирило, Мирина, Мирко, Миркић и тако редом... (Из чланка Михаила Шћепановића „Приче о српским именима”, Све� речи, 26–27, 2008, прилагођено)

9


Др Душка Кликовац

Извођење Извођење (или суфиксација) јесте додавање суфикса на основу добијену од мотивне речи. Та основа може бити граматичка (пуна или окрњена) или корен речи. На крају основе могу се приликом додавања суфикса одиграти гласовне промене. Извођењем настају изведенице.

Извођење именица

Именице се могу изводити од следећих врста речи:

uk a

pr om

o

• од других именица – нпр. од именице књиīа добијају се именице књижар (са значењем вршиоца радње мушког пола), књижница (са значењем места), књижица и књижурина (са деминутивним, одн. аугментативним значењем); • од придева – нпр. од придева мла� добија се именица мла�ић (са значењем мушке особе), мла�ос� (апстрактна именица са значењем особине), мла�еж (збирна именица); • од глагола – нпр. од глагола īра�и�и добијају се именице īра�и�ељ (са значењем вршиоца радње), īра�ња (глаголска именица), īра�-Ø (са значењем онога што настаје градњом); • од заменица – нпр. од заменице свој добијају се именице својина, својс�во, свој�а, својак; • од бројева – нпр. од основног броја �есе� добијају се именице �есе�ина, �есе�ар, �есе�ица итд., а од збирног броја �есе�оро добија се бројна именица �есе�орица.

6. Следеће именице изведене су од других именица. Раздвој их усправном цртом

Ed

на творбену основу и суфикс: циглана, издајица, играчица, вратар.

10

7. Следеће именице изведене од глагола раздвој усправном цртом на творбену

основу и суфикс: стваралац, сниматељ, пискарало, прекидач, бројило, крешталица.

8. У табели је дато неколико именица изведених суфиксом -ак. Допуни табелу

како је започето: Изведеница бадњак дивљак ништак излазак цветак

Мотивна реч бадњи

Врста мотивне речи придев


Грађење (�ворба) речи

9. Напиши како гласе мотивне речи следећих изведеница:

а) псетанце: ____________________;

б) псић: ____________________.

10. Напиши од којих су глаголских облика изведене следеће именице:

а) вереник, мученик – које су настале суфиксом -ик: ______________________________________; б) избеīлица, �ри�ошлица – које су настале суфиксом -ица: ______________________________________.

1. У изразу нема ни куће ни кућиш�а именица кућиш�е значи:

o

Суфикси за извођење именица могу имати сасвим опште значење, тако да служе за творбу веома различитих именица; такви су, на пример, суфикси -ак, -ац, -ка, -ица, -ник и сл. Могу, међутим, имати и специфична значења; на пример:

pr om

• суфикси -лац и -�ељ служе за творбу именица које означавају вршиоца радње (īле�алац, учи�ељ); • суфиксима -јанин, -анин, -анац, -јанац изводе се именице које означавају житеље (Банаћанин, Мачванин, Белīијанац, Пироћанац); • суфиксима -иш�е, -лиш�е, -оница, -ик изводе се именице са значењем места (ловиш�е, �ливалиш�е, ра�ионица, шљивик); • суфикси -ос�, -о�а, -оћа служе за творбу апстрактних именица, а тако могу бити употребљени и суфикси -ина, -с�во (мла�ос�, �обро�а, хла�ноћа, �убина, је�инс�во) итд.

Заокружи слово испред тачног одговора.

(Одговор на стр. 229)

uk a

а) место на којем се налази кућа; б) помоћна, обично мања и старија зграда; в) двориште.

11. Дате су именице изведене суфиксом -ац. Допуни табелу уписујући мотивну

реч и значење изведенице:

Ed

Изведеница креветац писац белац јунац Ваљевац

Мотивна реч

Значење изведенице

12. Дате су именице изведене суфиксом -ка. Упиши у табелу њихове мотивне речи

и значења:

Изведеница белешка белка Парижанка министарка

Мотивна реч

Значење изведенице

11


Др Душка Кликовац

Заокружи слово испред тачног одговора.

3. Слабѝна или слàбина је: а) део тела од пазуха до кука; б) део ноге од кука до колена; в) унутрашња страна руке од лакта до рамена.

новника и напиши како гласи суфикс: а) Пирот: б) Краљево: в) Ниш: г) Врање: д) Зрењанин:

____________________, ___________; ____________________, ___________; ____________________, ___________; ____________________, ___________; ____________________, ___________.

14. Придев с�ар означава одређену особину. Од ње изведи:

а) две именице које означавају мушкарца који има ту особину – једну уобичајену: ______________________________, а другу застарелу (као у имену једног хајдука из народне поезије): ______________________________; б) апстрактну именицу која означава ту особину: __________________________________; в) именицу са значењем „старо, давно доба”: __________________________________.

o

13. Од имена следећих градова изведи називе њихових ста-

pr om

2. Реч самарићанин (изворно: становник Самарије) означава: а) човека који прави самаре; б) милосрдног човека; в) онога ко искоришћава туђ рад.

Заокружи слово испред тачног одговора.

(Одговори на стр. 229)

Ed

uk a

Реч �рвењак може означавати разне дрвене предмете: дрвени штап, дрвену обућу и сл. Слично томе, īвоз�ењак може бити неки предмет од гвожђа: лонац, топ, обруч, чак и човек. Шта значе речи �рвењак и īвоз�ењак у тексту М. Данојлића (види последњу реченицу)? _________________________, _________________________ Напиши шта могу да означе следећи жаргонизми: �ивљак: __________________________________________________; лажњак: __________________________________________________. Одреди значење које суфикс -ак има у те четири речи. ______________________________________________________________________________________ Једна од посебних група суфикса јесу граматички суфикси. У њих се пре свега сврставају:

(а) суфикси којима се мења граматички број именице; такав је суфикс -ићи у именици �илићи, која функционише као суплетивни облик множине именице �иле, а и суфикс -ин у именици чобанин, који у тој именици постоји само у облицима једнине; (б) суфикси којима се стварају збирне именице: -а� у �ила�, -је у класје, -с�во у ра�ниш�во.

12

Граматичким суфиксима се некад прикључују и тзв. моциони суфикси, којима се мења природни род именице. Нај-


Грађење (�ворба) речи

чешће се именица женског рода изводи од именице мушког (лав – лавица), а код животиња понекад и обратно (жаба – жабац). Некад се именице мушког и женског рода изводе паралелно (ж�ребац – ж�ребица – обе од ж�ребе). Још једна врста суфикса су суфикси субјективне оцене, којима се изводе, с једне стране, деминутиви и хипокористици (лис�ић, лис�ак, �равица, �рвце, сунашце, �ољанче итд.), а с друге – аугментативи и пејоративи (облачина, лажовчина, с�енчуīа, совуљина итд.). 15. Напиши облик номинатива множине следећих именица

pr om

o

мушког рода: Србин: ______________________; Атињанин: ______________________. Суфикс -ин у у тим речима служи за образовање облика једнине и спада у _________________________________ суфиксе (наведи врсту суфиксâ).

Реч де̏ минути̅ в долази од латинског deminutivus, а ово од deminutus – „умањен”; дословно се преводи као умањеница. Реч хипокорѝстик, која значи „име које се даје из милоште, име одмила”, долази од грчке речи hypokoristikós – „умилан”, а ова је у вези са korízesthai – „мазити”. Реч а̏ угментати̅ в долази од латинског augmentare – „повећати” и дословно се преводи као увећаница. Пе̏ јорати̅ в – „реч или израз с погрдним значењем” – долази од латинског peiorativus, а ово од peior – „гори”.

16. Поред сваке именице напиши како гласи збирна именица

uk a

од ње изведена, а затим и који је суфикс употребљен: а) грађанин: ____________________, ___________; б) ивер: ____________________, ___________; в) унуче: ____________________, ___________;

17. Подвуци речи које садрже моциони суфикс:

а) кућица, лабудица, обданица, црница, читаоница, слоница; б) братац, хлебац, странац, самац, ловац.

Ed

18. Заокружи моционе суфиксе којима су изведене следеће

именице које означавају женске вршиоце радње: директорка, монахиња, глумица, студенткиња.

4. Пронађи моциони суфикс:

Шта је рекла магнетица магнету? – Веома си привлачан.

(Одговор на стр. 229)

19. Суфикси којима су изведене речи кома�ић, кома�ина, ножица, ножур�а нази-

вају се ________________________________________________.

20. Подвуци суфиксе којима су изведени:

а) аугментативи и пејоративи: комадина, травуљина, ножурда, маглуштина, лоповчина, жабетина. б) деминутиви и хипокористици: синчић, синак, ћеркица, детенце, детешце, момче.

13


Др Душка Кликовац

21. Изведи што више именица субјективне оцене од именице рука:

____________________________________________________________________________________________.

Епѝгōн (од грчког epígonos, што значи „потомак, касније рођен”) – представник научне, политичке или уметничке школе који, у недостатку сопствених идеја, примењује идеје и методе својих претходника, имитатор.

22. У реченици Он нема својих ориīиналних и�еја, он је је�ан

бе�ни е�иīончић истакнута реч има пејоративно значење. Оно потиче од пејоративног значења: а) основе речи; б) суфикса; в) и основе и суфикса.

Заокружи слово испред тачног одговора.

o

uk a

pr om

Глаголске именице се добијају најчешће тако што се на трпни придев прелазних глагола дода суфикс -је (чи�ан – чи�ање, рас�е� – рас�еће), а на инфинитивну основу непрелазних суфикс -ње одн. -ће (ле�е�и – ле�ење, улеīну�и – улеīнуће). Међутим, постоје и други суфикси за творбу глаголских именица: берба, се�ва, кукњава, о�лазак, у�ис-Ø, īра�ња итд. Глаголске именице се систематски граде од несвршених глагола (скраћивање, ле�ење), а могу се саградити и од неких свршених (скраћење).

23. Подвуци глаголске именице изведене суфиксом -је:

ћутање, гледање, свануће, смејање, зидање, затварање.

а) вожња: в) жетва: д) бег:

_______________________________________________________________________________________________

24. Напиши којим су суфиксима изведене следеће глаголске именице:

Ed

_________________; _________________; _________________;

б) изазов: _________________; г) сеоба: _________________; ђ) пролазак: _________________.

Глаголске именице често развијају и друга значења осим основног значења радње, стања или збивања. Објасни неглаголска значења именица �ош�овање, сећање, �амћење, схва�ање, звање, �кање, мишљење (ако имаш недоумице, погледај у речник). Акцентуј (самостално или уз помоћ речника) истакнуте речи у следећим примерима и објасни шта значе. Шта се догодило са значењем глаголске именице? То печење се одужило и никако да дочекам да замирише печење. 14


Грађење (�ворба) речи

Читам и размишљам… (1)

uk a

pr om

o

Кад је у београдском зоолошком врту светлост дана угледала принова нилског коња, новинари који су преносили ову вест нашли су се на мукама. Како називати младунче? Да ли је то нилско ж�ребе, нилско коњче, нилски коњић...? Проблем је решен тако што је младунче добило име Ниџа, те је постало лако говорити и писати о њему не употребљавајући притом ниједну од (не)могућих речи које означавају младог нилског коња. Кад су у питању домаће животиње, лако нам је да помињемо њихове младунце. Ту су: �еле, ж�ребе, �расе, јаīње, јаре, ш�ене, маче, �иле, �аче, īушче... Али, кад су у питању младунци дивљих животиња – ситуација се компликује. [...] Ако не постоји реч за младунче неке животиње (нема је у речнику), а нама је неопходна, требало би „направити” нову, и то тако да се уклапа у већ постојеће моделе. А који су то суфикси којима се може извести именица са значењем младунца? [...] Видимо да се у оваквим случајевима додају суфикси -ЧЕ или -ИЋ (и ређе -ЧИЋ). Према дефиницијама из речника види се још да је суфикс -ЧЕ „задужен” за значење младунчета, док је суфикс -ИЋ на првом месту „задужен” за деминутивно и хипокористично значење, а тек на другом за младунче. Ако нам, дакле, затреба нека реч за младунче, а нема је у речнику, снаћи ћемо се за ту прилику уз помоћ суфикса -ЧЕ. За неке примере то ће бити лако, и звучаће природно: жирафче, бизонче, јаīуарче, �ан�ерче, ракунче... Али, негде се овај суфикс неће баш лако уклопити, већином зато што су гласовне промене измениле основу речи до непрепознатљивости: *īе�арче (: īе�ар�), *лошче (: лос), *�анче (: �ан�а), али и зато што нова реч звучи необично: *īнуче (: īну), *зебрче (: зебра), *носорошче (: носороī)... Онда можете пробати са другим суфиксом. Да ли је боље: īе�ар�ић, īнуић, зебрић, лосић, носороīић, �ан�ић? (Весна Ломпар, „Неименована младунчад – О неким нерешивим питањима у језику”, Све� речи, 26–27, 2008)

Ed

Одговори на питања, служећи се, ако је потребно, подацима из текста:

а) По чему се разликују вуче и вучић? ____________________________________________________________ б) Шта је лавче, а шта лав(ч)ић? ____________________________________________________________ в) Како гласи назив за младунче изведен од именце ме�ве� суфиксом -че? А од именице зец? ___________________, ___________________ г) Допуни табелу речима које недостају: сом мајмун јеж веверица

мајмунче

сом(ч)ић јежић

д) Подвуци речи од којих се, по твом мишљењу, не може извести име младунчета суфиксом -че: �и�ар, �вор, рис, лисица, камила, слон.

15


Др Душка Кликовац

Извођење придева

Заокружи слово испред тачног одговора.

uk a

6. Све�овни је: а) који се односи на свет, који припада свету; б) који је у вези са црквеним обредима; в) који није у вези са црквом.

o

Преко припадности врсти појмова, описно значење развили су и суфикси -ји / -ији (�ечји, овчији), -овски / -евски, -ински (�о�овски, ма�ерински), -ињи (�челињи). Описни и други придеви се изводе различитим суфиксима од следећих врста речи: • од именица – нпр. кућа – кућни, црв – црвљив, чађ – чађав, бес – бесан (одр. вид бесни), земља – земљан (одр. вид земљани), с�акло – с�аклен, роī – роīа�, маслина – маслинас�, камен – камени�, ве�ар – ве�рови� итд.; • од глагола – нпр. буја�и – бујан / бујни, ле�и�и – ле�љив, блис�а�и – блис�ав итд.; • од других придева – нпр. сив – сивкас�, окруīао – окруīлас�, бео – беличас�, бле� – бле�уњав, жив – живахан итд., одн. цео – целца�; у питању су придеви субјективне оцене – који служе за исказивање умањене, одн. појачане особине.

pr om

5. Уносан �осао је посао који: а) доноси велику зараду; б) захтева лично уношење, ангажман онога ко га обавља; в) захтева велика улагања.

Присвојни придеви изводе се од именица, следећим суфиксима: а) -ов, -ев, -ин, који имају присвојно значење кад су изведени од именица које означавају особе (Марков, Ђорђев, Маријин), а могу имати и друга значења кад су изведени од других именица (храс�ов (с�о), �решњев (цве�), ружино (уље)); б) -ски, који има присвојно значење кад означава припадање једном, тачно одређеном појму (беоīра�ска �озориш�а), а описно кад означава припадање врсти појмова (школски живо�).

Заокружи слово испред тачног одговора.

(Одговори на стр. 229)

Како су постала наша презимена?

Ed

Већина данашњих презимена постала је од имена по оцу, тзв. патронимика (грчки �а�ер – отац, онома – име), који су се мењали с колена на колено. У стара времена, ако се неко звао, рецимо, Јован Николић, то је значило да му се отац зове Никола; његов син не би више био Николић, него Јовановић, и тако редом. Од часа кад су уведена презимена, патронимик је постајао породично име које ће убудуће носити сви чланови дотичне породице, без обзира како им се звао отац. Изузетак су Руси, код којих се и данас напоредо с презименом употребљава и патронимик, са завршетком -ич за мушкарце, а -овна за жене: Сергеј Алексан�рович Јесењин, рецимо, био је син Александра Јесењина. У Србији је добар део породица стекао стална презимена тек у XIX веку. Отуда

16

многе познате личности из тога доба носе презиме које је заправо патронимик, изведен непосредно из очевог имена. Милош Обреновић био је син Обрена, а Ђорђе Петровић (звани Карађорђе или Црни Ђорђе) син Петра; њихови потомци назвали су се Обреновићи, односно Карађорђевићи. Трговац Миша Анастасијевић звао се тако по оцу Анастасу. Вук Караџић носио је и презиме Стефановић по оцу Стефану. Филип Вишњић, чувени гуслар, узео је то име по мајци Вишњи. Овај последњи пример показује нам да поред патронимика постоје и метронимици (грчки ме�ер – мајка), изведенице од мајчиног имена. На тај начин су постала презимена Марић, Зорић, Ружић, Јелић, Љубичић и многа друга.

(Из књиге Ивана Клајна Занимљива имена)


Грађење (�ворба) речи

25. Допуни реченице једним од датих придева:

а) То је __________________________ књига. (сестрин, сестрински) б) На зиду држи __________________________ слику. (братовљев, братовљи) в) То је права __________________________ љубав! (синовљев, синовљи / синовски)

а) Андрићев стил: б) андрићевски стил:

__________________________________; __________________________________.

а) присвојни придев: б) описне придеве:

_______________________; _______________________, _______________________.

26. Објасни шта значе следећи изрази: 27. Изведи од именице �е�е:

а) цео: б) исти:

pr om

умањене особине: а) модар: _________________________________________; б) риђ: _________________________________________; в) танак: _________________________________________; г) слаб: _________________________________________; д) дебео: _________________________________________.

o

28. Од датих придева изведи бар по један придев субјективне оцене са значењем

29. Изведи придеве са значењем појачане особине:

uk a

_________________________; _________________________.

Извођење глагола

Ed

Глаголи се могу добити извођењем од следећих врста речи:

• од именица – нпр. корак – корача�и, роб – робова�и, �елефон – �елефонира�и, мајс�ор – мајс�ориса�и, боја – боји�и итд.; • од придева – нпр. јак – јача�и, хла�ан – хла�и�и, лу� – лу�ова�и итд.; • од узвика – нпр. шкљоц – шкљоца�и / шкљоцну�и; • од прилога – нпр. на�ре� – на�ре�ова�и; • од других глагола – нпр. јави�и – јавља�и, засмеја�и – засмејава�и, �ос�е�и – �ос�ева�и, замрачи�и – замрачива�и – кад се од свршених добијају несвршени глаголи, клиза�и – клизну�и – кад се од несвршених добијају свршени, и �ева�и – �евуцка�и, лу�а�и – лу�ка�и, �иса�и – �искара�и, кад се несвршени вид не мења, али се исказује субјективна оцена.

17


Др Душка Кликовац

Глаголи изведени од придева суфиксом -е- и -и- некад се значењски разликују: они са -е- су непрелазни или повратни и значе стицање особине (Марија се заруменела), а са -и- прелазни и значе „учинити да неко / нешто има ту особину” (Марија је наруменила образе). Међутим, таква опозиција није честа. Мотивна реч против

Изведени глагол солити

лето

Суфикс

гомилати

o

30. Допуни табелу:

pr om

31. Подвуци изведене глаголе чија је мотивна реч именица:

добијати, корачати, лудовати, назадовати, дебљати, даровати.

а) глагол несвршеног вида: ___________________________; б) глагол свршеног вида: ___________________________.

а) доспети: б) јавити: в) савити:

ног вршења радње): а) радити: ________________________; б) бирати: ________________________; в) љуљати: ________________________; г) кашљати: ________________________.

32. Од узвика крц изведи:

33. Од свршених глагола изведи несвршен и напиши како гласи суфикс:

uk a

________________________, ______________; ________________________, ______________; ________________________, ______________.

Ed

34. Од датих глагола изведи оне са значењем субјективне оцене (мање интензив-

35. Допуни реченице једним од датих глагола:

18

а) потамнети – потамнити Небо је одједанпут ________________________ и чула се грмљавина. Откад је ________________________ косу, Марија лепше изгледа. б) ослепети – ослепити И тако је отац ________________________ сина да му овај не би угрозио престо. Син, срећом, није сасвим ________________________.


Грађење (�ворба) речи

Суфикси страног порекла

36. Упиши слова која недостају:

– – – – – – – – – – – –

дијагно________ика пролет_____ријат афор__________ичар концЕпција перц_____пција протекц__________изам ауторит_____тиван импо_____антан интуи_____иван елип_____ичан екста_____ичан галак_____ички

pr om

дијагноЗа пролетЕр афорИЗАМ конц_____пирати перцИпирати протекцИЈА ауторитЕт импоНовати интуиЦија елипСа екстаЗа галакСија

uk a

o

Овде се убрајају суфикси из грчког и латинског, као и они из модерних језика. Сви они се углавном спајају са основама које су и саме страног порекла. У наш језик из страног често доспевају само изведенице, а не и мотивна реч; на пример, речи ли�ера�(а), ли�ера�ура и ли�ерарни очигледно имају исту основу, али мотивна реч (лат. littera – „слово”) у српском не постоји. Између страних речи које имају исте основе често постоје алтернације гласова или група гласова: аналиЗа – аналиТичар / аналиТичан, ре�Иīова�и – ре�Акција / ре�Ак�ура, о�озицИЈА – о�озицИОНар / о�озицИОНи итд.

Ed

Најпродуктивнији именички страни суфикси јесу следећи: -ажа (киломе�ража, мон�ажа), -ан� (са значењем вршиоца радње: ма�уран�, �емонс�ран�, музикан�), -а� (�ро�ек�ора�, конзула�, шам�иона�), -ер (са значењем вршиоца радње: �ренер, �роīрамер, мон�ажер), -ија (�иранија, филозофија, фо�оīрафија, хармонија), -и�е� (елек�рици�е�, и�ен�и�е�, куриози�е�), -ор / -�ор / -а�ор (аīресор, селек�ор, а�ен�а�ор), -ација (са значењем глаголске радње: реīис�рација, мо�ификација, али и другим: веīе�ација, формација).

Реч концèпција (од лат. conceptio – „зачеће”) значи „мисао, замисао; начин схватања нечега или гледања на нешто”. Ѝмпоновати (од лат. imponere – „ставити изнад, наметнути”) значи „остављати јак утисак, уливати поштовање, дивљење”. Екстáза (од грч. ekstasis – „померање, премештање”) је „одушевљење, усхићеност, занос, блаженство”. Протектòрāт (од лат. protectoratus) – покровитељство; у политици, облик зависности слабије државе од јаче или од међународне заједнице. Упореди прòтектор – покровитељ, заштитник. Куриозѝтēт (од лат. curiositas – „радозналост”) – занимљивост, необичност, реткост.

Гњаважа са забушантом

Постоје и хибридне изведенице – оне које су настале додавањем страног суфикса на домаћу основу: īњаважа, īњава�ор, забушан�, уживанција итд. Оне, међутим, не припадају обичном лексичком фонду, него су шаљиве (а често и жаргонске). Подвуци суфиксе у следећим хибридним речима: пропалитет, снагатор, занимација, петљанција, сланинијада, макљажа.

19


Др Душка Кликовац

pr om

o

Најпродуктивнији именички суфикс страног порекла јесте -из(а)м, који има различита значења: политичко уређење (социјализам), верско учење (бу�изам) или научни, уметнички, филозофски итд. правац (симболизам, марксизам), али и активност (бициклизам), начин понашања (аван�уризам), природне појаве (маīне�изам), особину (�аралелизам) итд. Овај суфикс је толико продуктиван да се осамосталио и као посебна реч, па се говори о „разним измима”. Веома је продуктиван и суфикс -ис�(а). Некад је паралелан суфиксу -из(а)м: социјализам – социјалис�(а), бу�изам – бу�ис�(а) итд., али не мора бити: према с�ор�ис�(а), виолинис�(а), солис�(а) не постоје именице на -из(а)м. Међу суфиксима страног порекла за образовање придева јесу и следећи: -ан�(а)н (�оминан�ан, шарман�ан), -иван / -а�иван (објек�иван, аīресиван, информа�иван), -ич(а)н (хао�ичан, фан�ас�ичан, симболичан) и -ички (хи�о�е�ички, ка�еīорички). Према именицама на -ис�(а) и -изам граде се придеви на -ис�ички: социјалис�ички, бу�ис�ички. 37. Према речима са суфиксом -изам напиши именице са зна-

Ed

uk a

Реч амàтēр (од француског amateur, а ово од латинског amator – „заљубљеник”) означава особу која се нечим бави из љубави, а не у виду заната или професије (и онда је супротна речи �рофесионалац), или невешту, нестручну особу.

чењем вршиоца радње одн. носиоца особине; прву именицу смо ми написали (али остале не морају имати исти суфикс, па чак ни суфикс уопште!): аматеризам – аматер апсолутизам – _______________________ вандализам – _______________________ примитивизам – _______________________ патриотизам – _______________________ комунизам – _______________________ снобизам – _______________________

38. Према речи која садржи суфикс -ија напиши именицу која

означава вршиоца радње, носиоца занимања и сл.: драматургија – _______________________ телепатија – _______________________ аристократија – _______________________ социологија – _______________________ стратегија – _______________________

39. Напиши именице које означавају вршиоце датих радњи

20

(немају све исти суфикс!): а) дискутовати _________________________ б) манипулисати _________________________ в) аранжирати _________________________ г) кориговати _________________________ д) цензурисати _________________________


Грађење (�ворба) речи

40. Сачини придеве који означавају особину онога који

врши дату радњу (наведен је један пример): бриљирати – бриљантан интригирати – _________________________ фасцинирати – _________________________ инспирисати – _________________________

шта се добија: цитирањем: фалсификовањем: филтрирањем:

_________________________ _________________________ _________________________

а) специјалитет: специјалност: б) стерилитет: стерилност: в) логички: логичан:

___________________________________, ___________________________________; ___________________________________, ___________________________________; ___________________________________, ___________________________________.

Интриги́ рати (од итал. intrigare, а ово од лат. intricare – „замрсити”) значи „сплеткарити”, али и „побуђивати интересовање”.

pr om

42. Објасни шта значе следеће речи:

Ed

uk a

Најпродуктивнији глаголски суфикс страног порекла јесте -ира�и: комуницира�и, ма�урира�и, ро�ира�и. Суфикс -ира�и је у конкуренцији са суфиксом -иса (грчког порекла али одавно одомаћеним) и -ова- (који је општесловенски); свим трима суфиксима граде се глаголи несвршеног вида или двовидски глаголи. Некад су могуће и две варијанте истог глагола (а�ресова�и – а�ресира�и, окси�иса�и – окси�ира�и). Хоћете ли сами емигрирати или ћу вас ја шкартирати?

Немој се нервирати! Ко ће те онда интригирати и провоцирати?!

7. Који је добре каквоће, који је од вредности јесте:

o

41. Ако се концентровањем добија концентрат, напиши

а) квалитетан; б) квалитативан; в) квалификативан.

Заокружи слово испред тачног одговора.

(Одговор на стр. 229)

И суфикси путују Суфикс -ира�и доспео је у наш језик у XVII веку из немачког, у којем гласи -ieren (чита се ирен). У немачки је пак дошао из старофранцуског, где је гласио -er, а то је постало од латинског -are.

21


Др Душка Кликовац

43. Допиши слова која недостају:

– – – – – –

аплау_____ирати коро_____ирати анек_____ирати депр________ирати кола_____ирати евоЦирати

44. Напиши како гласе глаголи који одговарају датим глагол-

ским именицама: монтажа: саботажа: деградација: концентрација: идентификација: специјализација:

__________________________ __________________________ __________________________ __________________________ __________________________ __________________________

o

Деградáција (од лат. degradatus – „снижен”) је „смањење неког својства”, односно „кварење, пропадање”.

аплауЗ короЗија анекСија депрЕСија колаПС ево________ија

pr om

Евокáција (од латинског evocare – „дозвати”) значи „оживљавање, изазивање у свести слике нечега, присећање, предочавање”.

45. Подвуци изведенице од именице с�рук�ура:

структуирати, структурирати, структурисати.

Слагање

uk a

Просто срастање речи

Ed

Слагање је спајање двеју речи или основа речи. Оне притом могу бити спојене непосредно једна с другом: бубамара, с�армали, јаркоцрвен, �ва�есе�, �анīуби�и, или преко спојног самоīласника -о- (врло ретко -е-): �аробро�, јуīоис�ок, во�оо��оран, руково�и�и, куће�ази�ељ. У неким именичким сложеницама први део чини глагол у императиву: �азикућа, �ам�ивек. Слагањем настају сложенице.

46. Подвуци сложенице које садрже спојни самогласник:

двоброј, тамноплав, глувонем, трећеразредни, пароброд, кривотворити, тридесет.

47. Начини именичке сложенице чији је први део глагол у императиву а које имају

22

следећа значења: а) онај који немилосрдно друге искоришћава („гули кожу”): _________________________; б) пијаница (онај који „испија чутуре”): _________________________; в) сплеткар, смутљивац (онај који „мути воду”): _________________________.


Грађење (�ворба) речи

Префиксација

pr om

48. Подвуци реч која је саграђена другачије од осталих:

o

У слагање се често убраја и префиксација. Префикси су делови речи настали од предлога (изузетак су префикси �ро- и раз-, који према себи немају предлог). Они имају своје препознатљиво лексичко значење. Додају се највише глаголима, али и другим врстама речи. Префикси се могу додавати и свршеним глаголима (баци�и – �ребаци�и) и – што је чешће – несвршеним (баца�и – набаца�и). У том другом случају префикс преводи несвршени глагол у свршени. Догађа се да се префиксацијом непрелазни глагол претвори у прелазни: ићи – �рећи (улицу). јаукнути, повикати, завапити.

49. Дат је низ глагола добијених префиксацијом. Подвуци оне глаголе којима је

додавање префикса променило вид: изрећи, разбацати, избацити, разљутити, издати.

50. Подвуци оне парове несвршених и свршених глагола који се разликују не само

uk a

по виду него и по прелазности: живети – доживети, живети – поживети, летети – долетети, летети – надлетети, ћутати – оћутати, ћутати – заћутати, спавати – успавати, венути – увенути, трчати – стрчати.

51. Подвуци префиксе који, кад се додају глаголу рас�и, чине од њега прелазни глагол:

Ed

у-, над-, пре-, с-, на-, до-.

Префикси се могу додавати и именицама: на�наслов, �о�официр, �рајезик, �ре�јело, �ризвук, �ро�ивна�а�, сувласник итд. Префикси се могу додавати и придевима. Нарочито се њима граде придеви субјективне оцене, који означавају умањену особину: наīлув, омален, �риīлу�, �роћелав, или увећану: �ре�обар, �овелик. Придевима се може додавати и префикс �олу-, који означава недовољну заступљеност неке особине: �олу�разан, �олу�ечен. Именицама, придевима и прилозима може се додавати и префикс не-, којим се одриче оно што значи основна реч (�о��уно – не�о��уно) или се уноси значење супротности (�ажња – не�ажња, весео – невесео). Префиксацијом настају и заменице (ико, �онеки, никакав), прилози (узбр�о, навелико) и предлози (ис�о�, усре�, �оврх).

23


Др Душка Кликовац

52. Из следећих именица препиши префиксе (напиши њихов основни лик, без гла-

совних промена): прапочетак, међуспрат, претпремијера, натчовек, помајка, поткошуља, призвук. ____________________________________________________________________________________

53. Датим именицама додај префикс са- или су- (некад су могућа и оба!), који имају

значење напоредности, удруживања: грађанин: ______________________; играч: ______________________; власник: ______________________.

а) непушач, непливач б) неред, непоштење в) нечовек, недело г) недоба

путник: милост:

______________________; ______________________;

o

54. Повежи линијама именице које имају префикс не- с њиховим значењем:

pr om

супротност „лош, зао” „незгодан, неприкладан” чиста негација (одрицање)

55. Стави одговарајуће префиксе испред датих придева тако да добијеш придеве

са значењем умањене особине: прост – _______________________; сед – _______________________; хладан – _______________________;

_____________, _____________, _____________.

кисео – низак –

_______________________; _______________________.

uk a

56. Напиши који се све префикси могу додати предлогу сре�:

Ed

Речи могу сачињавати читав творбени ланац. На пример, од глагола ли�и префиксацијом се може добити глагол �оли�и; од овога се, суфиксацијом, добија глагол �олива�и, а од овога, поновном префиксацијом, глагол ис�олива�и. То можемо представити овако: лити > полити > поливати > исполивати.

57. Дате су неке речи из творбеног ланца; допиши речи које недостају:

24

а) _____________________________ > цветати > _____________________________ > процветавати (суфиксација) (префиксација) (суфиксација) б) близу > _____________________________ > _____________________________ > приближавати (суфиксација) (префиксација) (суфиксација)

У српском језику постоји и један број префикса страног порекла – углавном из грчког и латинског (изузетак је префикс �е-, који је најчешће из француског). Они се јављају претежно у


Грађење (�ворба) речи

ученим речима новијег порекла и углавном се спајају с основама које су такође страног порекла, и то најчешће у речима које су у целини позајмљене из других језика. Ево неких од најважнијих префикса страног порекла:

�е-, �ез(лат. de-, фр. dé-, des-)

радња супротна од оне означене основном речју (раз-, о�-) заједништво, веза, напоредно деловање (са-, су-) поново, изнова, опет највиши, врховни, горњи крајњи, екстремни

ан�и(грч. anti „против”)

ко, кон(лат. con „са”) ре- (лат. re-) су�ер- (лат. super „изнад, преко”) ул�ра- (лат. ultra)

над-, преко-, превелики умањено, недовољно, снижено, ослабљено

uk a

хи�ер- (грч. hypér „изнад, горе, преко”) хипо-

58. Подвуци речи у којима је а- префикс:

асоцијалан, алогичан; асиметрија антидржавни, антидемократски; антифашиста дестабилизовати, дезинтегрисати; деколонизација коаутор, конфедерација, копродукција реактивирати; реизбор суперсила; суперлуксузан ултрадесничар; ултракратки хиперпродукција; хиперактиван хиповитаминоза, хипогликемија, хипокористик

аморалан, ароматичан, арогантан, атипичан, асиметричан.

Ed

59. У следећем низу речи подвуци ону у којој је �е- префикс:

депресија, деценија, деблокада, дескрипција.

60. Подвуци речи у којима је ан�и- префикс:

антика, антибиотик, антикваријат, антитеза, антилопа.

репресиван, репер, редефиниција, репертоар.

61. У следећем низу речи подвуци ону у којој је ре- префикс:

62. У речима ул�ра�есничар и ул�ралевичар префикс ул�ра- има:

а) исто значење; б) супротно значење; в) различито значење.

Пример

o

Значење (и домаћи синоним) одсуство, немање онога што значи основна реч (не-) противан, супротан

pr om

Префикс и његово порекло а- (грч.)

Заокружи слово испред тачног одговора.

8. Дезинформација је информација која је: а) сензационална; б) погрешна; в) тајна; г) нејасна.

Заокружи слово испред тачног одговора.

Заокружи слово испред тачног одговора.

9. Конфузија је: а) нарочита врста фузије у физици; б) збуњеност, пометња; в) источњачко филозофско учење. (Одговори на стр. 229)

25


Др Душка Кликовац

Префиксоиди и суфиксоиди

Префиксоид и његово порекло

Значење (и домаћи синоним)

нешто се односи на народ

нешто се односи на технику, вештину, умеће, занат велике димензије или дуго трајање

Ed

uk a

�емо(грч. dêmos „народ”) �ехно(грч. téchnē „умеће, вештина”) макро(грч. makrós „велики, дугачак” ) микро(грч. mikrós „мали, ситан”) нео(грчки néos „нов”) �сихо(psychḗ „дах, душа”) �сеу�о(грч. pseudḗ s „лажан”) квази(лат. quasi)

pr om

Ево неких префиксоида:

o

Префиксоиди и суфиксоиди су творбени елементи који су настали најчешће од грчких речи и задржали њихово значење. Слични су префиксима и суфиксима по томе што се помоћу њих образују низови речи (нпр. са био- се образује низ биолоīија, биохемија, биомаса, биоенерīе�ски…, а са -�ром – аеро�ром, ау�о�ром, хи�о�ром…). Од префикса и суфикса се разликују по томе што носе значење целе речи, тако да их треба сматрати основама, а не афиксима, а начин творбе с њима се може убројати у слагање. Границу између префикса и суфикса с једне стране и префиксоида и суфиксоида с друге понекад је тешко повући.

26

малих размера или домета нов или се наново јавља

који се односи на психу, душевни лажно, тобожње, привидно (назови-) лажно, тобожње, привидно (назови-)

Пример

демократија, демохришћански технологија, технократија макроклима, макроекономија

микроорганизам, микрокосмос необарок, неолиберализам психологија, психосоматски псеудокласицизам; псеудоучен квазикњижевни; квазистручњак

Из табеле се види да се префиксоиди типично завршавају на -о; такви су и следећи: аīро-, аеро-, ан�ро�о-, библио-, елек�ро-, кар�ио-, кино-, космо-, мо�о-, нарко-, ра�ио-, фо�о-, хи�ро-, хроно-. Наиме, већина грчких основа је већ у класичном грчком имала облик на -о (dēmo-kratía, astro-nómos), и та заједничка особина им је и омогућила да се у модерним језицима почну употребљавати као префиксоиди. Тај завршетак


Грађење (�ворба) речи

10. Родословље, наука о пореклу и развитку породица назива се:

а) аналогија; б) библиологија; в) генеалогија; г) хронологија.

Заокружи слово испред тачног одговора.

(Одговор на стр. 229)

63. Заокружи префиксоиде:

pr om

o

су касније добијале и друге основе – нпр. из латинског социо-, из француског авио- итд. Наравно, префиксоиди се могу завршавати и другачије: екс�ра-, меīа-, �еле-, �оли-, мини-, макси-, мул�и-, уни- итд. У префиксоиде спадају и грчко �ека-, хек�о-, кило-, меīа-, одн. латинско мили-, �еци-, цен�и- у називима мерних јединица (киломе�ар, милили�ар). Неки префиксоиди имају етничко или географско значење: евро-, афро-, русо-, франко-. Од неких префиксоида настале су и самосталне именице: ра�ио, ау�о, �иско, ви�ео, евро. У правописном погледу речи образоване с префиксоидима понашају се као сложенице (пишу се спојено) или као полусложенице (са цртицом између делова).

агрономија, географија, космонаут, библиотека, полиглота, мегаломанија.

64. Сагради по једну реч са следећим префиксоидима:

а) антропо- б) фито- в) физио- г) турбо- д) микро- ђ) аеро-

___________________________: ___________________________: ___________________________: ___________________________: ___________________________: ___________________________.

___________________ и ___________________.

uk a

Ed

65. Пронађи у горњој табели пар префиксоида који стоје у антонимном односу:

66. Прецртај елеменат који по значењу не припада низу:

надри-, нео-, псеудо-, квази-, назови-.

Погледај у Великом речнику с�раних речи и израза Ивана Клајна и Милана Шипке шта значе и одакле потичу префиксоиди �алео-, �оли- и аку-. Сачини или пронађи по две речи које их садрже.

27


Др Душка Кликовац

Ево неких од најчешћих суфиксоида:

-филија одн. -фил (грч. phileîn „волети”)

-фобија одн. -фоб (грч. phóbos „страх”)

писање, записивање; опис

писац, графичар, цртач, научник; инструменти за записивање „склоност, љубав према нечему” одн. „љубитељ, присталица” „несклоност, мржња према нечему, страх од нечега” одн. „човек који то осећа” „претарана љубав, опседнутост” одн. „човек који то осећа” „владавина” одн. „њен представник”, али и друго

средство за уништавање; масовно истребљење; убиство

uk a

-манија одн. -ман (грч. manía „лудост, бес”) -кра�ија одн. кра�(а) (грч. krátos „снага, моћ”, kratein „владати”) -ци� (лат. -cida „убица”)

„наука”, али и друго

Примери

биологија, теологија, аналогија дактилографија, картографија, географија биограф, костимограф, географ, телеграф

библиофил(ија), словенофил(ија)

клаустрофоб(ија), англофобија

o

-лоīија (грч. logía „знање”) -īрафија (грч. graphía „писање”) -īраф (грч. gráphein „писати”)

Значење

pr om

Суфиксоид

мегаломанија, таблетоманија

демократ(ија), бирократ(ија)

фунгицид, геноцид, хомицид

Ed

У суфиксоиде спадају и -фон, -ско�, -ме�ар у називима инструмената (микрофон, микроско�, бароме�ар), -�ека (библио�ека), -�ром (хи�о�ром, аеро�ром), -бус (ау�обус), -сфера (а�мосфера). Сви спојеви са суфиксоидима пишу се састављено.

67. У следећем низу речи подвуци ону која садржи суфиксоид, а затим напиши

шта та реч значи: филмаџија, филмовати, филмотека, филмски. _____________________________________________________________

68. Подвуци реч у којој постоји суфиксоид -фил, а затим напиши шта она значи:

словенофил, каранфил, профил, хлорофил. _____________________________________________________________

69. Прегледај табелу и препиши из ње суфиксоиде који постоје и као самостал28

не речи:

__________________________________________________________________.


Грађење (�ворба) речи

70. Напиши како гласе речи које садрже горе наведене суфи-

11. Онај који има страст за скупљањем књига назива се:

а) библиофил; б) библиоман; в) библиотекар; г) библиофоб; д) библиограф.

Заокружи слово испред тачног одговора.

(Одговор на стр. 229)

Комбиновано грађење

pr om

o

ксоиде а имају следећа значења: а) писање историје: ___________________________; б) мржња према странцима и свему страном (искористи елеменат ксено-, од грч. xénos „странац, гост”): ___________________________; в) неограничена владавина једног човека, самовлашће: ___________________________; г) претерана амбиција, манија величине: ___________________________; д) позоришни сликар, онај који даје нацрте за декорацију представе: ___________________________; ђ) средство за убијање инсеката: ___________________________; е) временски редослед догађаја; преглед догађаја према њиховом временском следу (употреби префиксоид хроно-): ___________________________.

uk a

– Ниси у безизлазном положају, па пусти жалопојке и немој да те хвата безнађе! – рече мој добродушни пријатељ.

Ed

Реч безизлазан је добијена истовремено и слагањем (одн. префиксацијом) и извођењем: у исто време спојени су префикс без-, основа именице излаз и суфикс -ан. Такав начин творбе назива се комбинована творба. У тексту има још три речи настале комбинованом творбом. Попуни празна места, уписујући делове од којих су настале:

жалопојка

безнађе

добродушан

Које речи од те три садрже и спојни самогласник -о-? _________________________________________

А која реч садржи префикс?

_________________________________________

29


Др Душка Кликовац

pr om

o

Приликом комбиноване творбе истовремено се спајају две основе речи (са спојним самогласником или без њега), или префикс и основа речи, и суфикс. Комбинованом творбом настају сложено-изведене речи. Суфикс који се додаје приликом комбиноване творбе може бити и нулти, као у речима бис�роок (бистр-о-ок-Ø), мравоје� (мрав-о-јед-Ø) и сл. Реч настала комбинованом творбом настала је, заправо, од синтагме или предлошко-падежне конструкције. На пример, безизлазан је „који је без излаза”, �обро�ушан је „који је �обре �уше”. Ако реч има више морфема, не значи да је настала комбинованом творбом: мора се погледати која јој реч претходи у творбеном ланцу. На пример, и реч заселак и реч насели�и имају по три творбене морфеме – префикс, основу и суфикс; међутим, реч заселак настала је истовременим додавањем префикса и суфикса на основу сел- (па је у питању комбиновано грађење), а реч насели�и настала је додавањем префикса глаголу сели�и (па је у питању префиксација, одн. слагање).

71. Од следећих израза начини реч комбинованом творбом:

а) „који љуби (=воли) власт”: б) „који је седе косе”: в) „који се не може избећи”: г) „онај који носи писма”: д) „зграда од више спратова”: ђ) „члан првог тима”: е) „постати здрав”: ж) „померити (некога) уназад”:

uk a

________________________; ________________________; ________________________; ________________________; ________________________; ________________________; ________________________; ________________________.

Ed

72. У следећем низу речи једна реч је саграђена другачије од осталих. Подвуци је:

глават, главешина, главобоља, главурда, главни. Она је саграђена следећим начином творбе: _____________________________.

73. Попуни празна места, уписујући у њих делове од којих су настале следеће речи

добијене комбинованим грађењем: двосмислен

30

Подели цртицама и следеће речи на делове од којих су настале: �уноле�ан: __________________________; савременик: __________________________; заокру�ли�и: __________________________.

74. Подвуци речи у којима запажаш нулти суфикс:

беспослица

а) двосмислен, гологлав, празнорук, очигледан; б) подземље, рукопис, очевидац, родослов, земљотрес.


Грађење (�ворба) речи

75. Напиши поред речи „И”, „С” или „К”, у зависности од тога да ли је настала из-

вођењем, слагањем или комбинованим грађењем: а) ветрић _________, ветрити _________, заветрина _________, ветруштина _________, б) власник _________, власнички _________, бродовласнички _________, пароброд _________,

поветарац _________, проветрити _________. бродовласник _________, бродовље _________.

76. Подвуци речи које су добијене комбинованим грађењем:

беспрекоран, североисточни, нечитљив, кратковечан.

77. Прочитај следећи текст, а затим уради задатке:

Међутим, у ономе што је Атанасије Николић чинио за полепшавање и поздрављање Београда, Вујић му је био страствени следбеник. Подржавао га је у настојањима да покестени, појаблани, заружи и одрвореди Београд.

o

pr om

(Из романа Милована Витезовића Шешир �рофесора Кос�е Вујића)

uk a

1) Подвуци глаголе настале комбинованом творбом и објасни од којих су израза настали. 2) Глагол �оз�равља�и, од којег је настала глаголска именица �оз�рављање из текста, раздели на делове од којих је постао. ________________________________________________ 3) Глагол заружи�и који налазимо у тексту значи __________________________________, а глагол наружи�и значи __________________________________. 4) Глагол �о�ржава�и је настао: а) извођењем; б) слагањем; в) комбинованом творбом. Заокружи слово испред тачног одговора.

Ed

5) Следеће речи из текста настале су слагањем: ________________________, ________________________ (допуни).

12. Чанколиз је:

а) онај који се некоме улагује из користољубља, улизица, полтрон; б) особа која много једе, из(ј)елица, прождрљивац; в) занатлија који израђује глинено посуђе, лончар.

Заокружи слово испред тачног одговора.

(Одговор на стр. 229)

Претварање У добру је лако добар бити, на муци се познају јунаци. Никад два добра. Добро се добрим враћа.

У првој пословици употребљен је придев �обар, који означава особину. Подвуци га. У истој пословици употребљена је и реч �обро, која је постала од тог придева, али није употребљена као придев.

31


Др Душка Кликовац

Иста та реч употребљена је и у другој и трећој пословици. Повежи линијом сваку пословицу са значењем које реч �обро има у њој: У добру је лако добар бити. Никад два добра. Добро се добрим враћа.

„добро дело” „повољне ствари и догађаји” „повољне, срећне околности”

pr om

o

Дакле, реч �обро у себи садржи не само значење особине него и неки именички појам. За такве придеве кажемо да су се поименичили. Како се мења поименичени придев �обро – као именица или као придев? ______________________________________________________________ Од придева су настале и именице мла�а („невеста”), с�ари („стар човек”), �ра�а („драга особа, драгана”), а од неких од њих и властита имена: Дра�а, Ле�а, Слађана. Поименичавањем придева настала су и имена неких земаља и области: Грчка, Чешка, Данска, Бачка (настала од придева �рчки, чешки, �ански, бачки). Поименичавају се и показне заменице, нпр. Ово ми је бра� или Дос�а ми је �о�а!. 78. Објасни како су настале и шта значе истакнуте речи у следећим примерима:

а) У добру се не понеси, у злу се не поведи. б) Купио је мало пољско добро, на које се повукао кад је отишао у пензију. в) Целог живота се старао о добру свог народа.

uk a

79. Подвуци поименичени придев мла�, а затим на линију поред реченице напиши

Ed

шта значи: а) Између сваке старије и млађе генерације отвара се јаз, јер се млади лакше привикавају новинама. _____________________________________ б) Мечка је учила своје младе како да изваде мед из кошнице. _____________________________________ в) Млади су ме замолили да им будем венчани кум. _________________________________

80. По каквој се промени – именичкој или придевској – мењају именице као

Словачка, Шве�ска, Турска? ___________________

81. Допуни следеће реченице именицама Мила и мила:

32

Купио је својој _________________ букет црвених ружа. – Однео је _________________ букет црвених ружа. Закључујемо: кад постане властито име, поименичена реч стиче __________________ _______________________ промену.


Грађење (�ворба) речи

82. Подвуци поименичене придевске заменице:

а) По читавом граду тога јутра само се о томе причало. б) Тај човек није у стању то да уради!

(1а) На том месту је ископан ковчег с благом. (1б) Ископано благо је одмах предато музеју. (2а) Пази да се, идући кроз шуму, не изгубиш! (2б) Једва чекам идућу недељу!

Ed

uk a

pr om

o

У првој реченици (1а) употребљен је трпни глаголски придев иско�ан, помоћу којег је саграђен перфекат пасива је иско�ан. Тај трпни глаголски придев је ту, дакле, употребљен у свом глаголском значењу. Међутим, у другој реченици (1б) он стоји уз именицу и означава особину именичког појма, тако да има функцију и значење једне друге врсте речи: _________________________ (допуни). У наредној реченици (2а) употребљен је глаголски прилог садашњи и�ући. Он означава да је та радња истовремена с радњом означеном глаголом из�уби�и се (па може да се замени са �ок и�еш). Он ту, дакле, има своје глаголско значење. Међутим, у последњој реченици (2б) он стоји уз именицу и означава особину тог појма; другим речима, и он тада стиче функцију и значење _______________________________ (допуни називом врсте речи). У другој и четвртој реченици глаголски придев, односно прилог, имају функцију и значење правих придева – попридевили су се. Може се – мада много ређе – попридевити и радни глаголски придев: набујала река, �резрело воће. Што се глаголског прилога прошлог тиче, попридевљен је само један: бивши. Кад се нова реч створи тако што из једне врсте речи пређе у другу, кажемо да је настала претварањем. Од придева, поименичавањем, постају именице, а од глаголских прилога и глаголских придева, попридевљавањем, прави (описни) придеви. Кад се од заспалог мачора добије везани мачор, да ли је и то претварање?

33


Др Душка Кликовац

83. У следећим реченицама подвуци придеве добијене претварањем и напиши од

o

ког су облика глагола добијени: а) Ходајући дуго, Мика се уморио. – Мика тако добро рачуна напамет да је прави ходајући компјутер. ____________________________ б) Млеко ми је прокисло. – Шта да радим с тим прокислим млеком? ____________________________ в) Нађене ствари треба предати чувару и рећи где су нађене. ____________________________ г) Будуће проблеме решаваћемо заједно. – Будући тако тих и миран, ником није сметао. ____________________________ д) Сви виђенији људи позвани су на саветовање. ____________________________ ђ) На питања је одговарао не трепћући. – Упали, молим те, трепћућа светла. ____________________________

pr om

84. У следећем низу глагола подвуци оне чији се трпни придеви употребљавају

само као прави придеви: видети, чути, познати, препознати, забринути, растужити.

Ed

uk a

Претварањем се могу добити и друге врсте речи. Прилози за начин као што су брзо, �рија�ељски (Помо�ао ми је брзо и �рија�ељски) настају систематски од придева у средњем (брзо возило), односно мушком роду (�рија�ељски �ос�у�ак). Неки прилози су поприложене именице у инструменталу: �рком, већином, ро�ом и сл. Од именица су настали и неки предлози. На пример, од именице мес�о (Сео је на своје мес�о) постао је предлог мес�о (Мика је �ошао мес�о Лазе); исто важи и за предлоге врх (По�ели смо се на врх бр�а – именица, Врх лива�е леб�и мирис �окошене �раве – предлог), �оче�ком (�оче�ком �о�ине), крајем (крајем века) и сл.

85. У следећим примерима подвуци реч добијену претварањем и напиши којој је

34

врсти речи припала:

а) Средином дана очекује се слаба киша. ___________________ б) Поводом посете страног државника одржана је конференција за штампу. ___________________ в) Увек се разнежим кад прођем својом бившом улицом. ___________________ г) Пошто је кум главни, он седи чело стола. ___________________ д) Оно псето из комшилука само ноћу лаје. ___________________ ђ) Кад је рекао шта мисли, Мика је поступио искрено и јуначки. ___________________


Грађење (�ворба) речи

86. Повежи линијом сваку реч с начином творбе на који је настала (један начин

творбе је вишак!): мла�а мла�ожења извођење венчање слагање сва�ба комбинована творба ску�оноша претварање венчаница Речи скривалице

o

мо�ел – од motor и hotel (па изворно значи „хотел за мотористе“). У српском језику тај начин грађења речи није сасвим непознат – њиме су настале речи �уја (од �уш�ер и змија) или лубен�иња (од лубеница и �иња) – али је до краја деведесетих година ХХ века био сасвим маргиналан. Тада постаје, под утицајем енглеског, веома продуктиван, нарочито у језику реклама. Сливенице могу бити и графичке: једна банка се, на пример, рекламира слоганом $t€dnja, један Петко је своју пекару назвао 5ко, једна продавница пилећег меса се назива QQRIQ, а једна пивница негде у Србији названа је BEER TI&JA... Данас је сливање као начин настанка нових речи веома у моди: безмало свако ко жели да о свом производу, фирми, емисији и сл. створи добру слику учиниће то и неком језичком иновацијом.

Ed

uk a

pr om

Од ког поврћа је настала ЦЕЛЕРАБА? Како би могла да изгледа животиња ЋУРАФА? Како треба да се обучемо ако је напољу КИШАВА? Да ли ћемо пожурити да у банци узмемо КРАДИТ? Шта се држи у ЛОВЧАНИКУ? Који је то падеж ЛУПАТИВ? Како изгледа кад те неко узме у НАГРЉАЈ? Да ли ћемо бити почаствовани ако нас неко назове „Ваше НИСКОЧАНСТВО“? Шта би означавао ПЛУСКВАМФУТУР? На ком делу тела се носе РОЛТИКЕ? Ко носи СНОБИЛНИ (телефон)? Истакнуте речи – које се у домаћој лингвистици најчешће називају сливенице – настале су спајањем двеју речи или њихових делова, при чему је и значење новодобијене речи најчешће комбинација значења њених делова. У српски језик (а и у друге језике) овај начин грађења речи дошао је из енглеског. Класични примери у енглеском су смо� – од smoke ’дим’ и fog ’магла’ (па би то била некаква мешавина дима и магле), или

(Више о сливеницама пронаћи ћеш у књизи Ранка Бугарског Сарма�е�он у Месо�о�аманији)

Наведи бар два разлога зашто сливенице погодују рекламама.

13. Напиши од којих су речи настале следеће сливенице: кршилак: _____________________________; кваријес: _____________________________; одокативно: _____________________________; чопоративно: _____________________________; бравугрозно: _____________________________; _____________________________; спектаклук: животињарити: _____________________________; глупантроп: _____________________________; глобалитаризам: _____________________________; демократура: _____________________________; блеферендум: _____________________________; џабатела: _____________________________.

(Одговор на стр. 229)

– Како се зове мољац у свемиру? – Ванземољац. 35


Др Душка Кликовац

Полусложенице Подсетимо се... Ако се полусложеница раставља на крају реда баш тамо где и иначе има цртицу, онда се та цртица пише и на крају горњег и на почетку доњег реда: пет-шест.

14. Погледај како је одштампана следећа реченица:

Твој цртеж је – право ремек-дело!

Објасни по чему се разликују црта и цртица.

Ако се осећа да две речи сачињавају целину, али свака задржава свој акценат и прва реч се не мења, онда се такав спој сматра полусложеницом. Између две речи се тада пише цртица. Ако су две речи спојене тако да се обједињују једним акцентом, а притом још једна од њих или чак обе нису самосталне, онда се добија сложеница. Ако се осећа да су реч и њена одредба оделите (обе имају свој акценат и могу стајати самостално), онда оне чине синтагму.

uk a

Зло�ело је спој речи који спада у сложенице, а ремек-�ело је спој који спада у полусложенице. По чему се они разликују? _____________________________________________ Који правописни знак се пише између делова полусложенице? ____________________ Како се назива спој речи �лемени�о �ело? _________________________ Чиме се он одликује? _____________________________________________________

o

корак- -два,

ремек-дело,

злòдело јек. злòдјело с рђав, лош �ос�у�ак; не�ело, злочин. рèмек-де̏ ло јек. рèмек-дје̏ ло с врхунско (обично уме�ничко) ос�варење, �ело које се ис�иче својим савршенс�вом, квали�е�ом.

pr om

угљен- -диоксид,

У Речнику ср�ско�а језика налазимо и следеће две одреднице:

(Одговор на стр. 229)

Ed

Именичке полусложенице

36

• У именичке полусложенице спадају традиционални спојеви турског порекла: са(х)а�-кула, сик�ер-кафа, ће�ен-алва (али: �уванкеса, ћорсокак, башчаршија), као и други традиционални и неки новији спојеви: с�омен-�ом, жар-��ица, рак-рана, �ол-линија, веш-машина, �обош-�ор�а, јеж-фризура, �а�ен�-оловка, шуко-у�икач, фикс-и�еја, �рим-с�аза, �енерал-мајор, �изел-мо�ор, бизнис-класа, џамбо-џе�, �о�-лис�а. Најзад, такви су и неки спојеви настали у најновије време: бар-ко�, вакуум-�аковање, веб-сај�, �рејс-�ерио�, ме�ија-цен�ар, ком�ак�-�иск, фер-�леј (али фер и�ра), онлајн-�р�овина, �анел-�искусија, нарко-�ржиш�е, мас-ме�ији, екс-Ју�ославија и др. • Са цртицом се пишу и спојеви именица код којих друга одређује прву а обе су променљиве: асис�ен�-�ри�равник, љу�и-жабе.


Грађење (�ворба) речи

87. Допуни следеће реченице именичким полусложеницама (нису наведене у горњем

списку): а) Кабина у којој је смештен туш назива се _________________________. б) Маска која се ставља на лице ради заштите од отровних материја у ваздуху назива се _________________________. в) Разговор посвећен оговарању назива се _________________________. г) Уређај који регулише температуру у просторијама назива се ________________________. д) Лифт који превози скијаше јесте _________________________. ђ) Гарнитура за шах је _________________________.

88. Додај цртицу где је то потребно:

а) Ради као лекар стажиста у Клиничком центру. б) Роњење на тако велике дубине препоручује се само људима жабама.

o

Ed

uk a

pr om

• Речи чији је први део ау�о- у значењу „само”, „сопствени” (ау�о�ор�ре�), ме�а- (ме�амарке�), макро- (макроклима), микро- (микроанализа), моно- (монокул�ура), мул�и(мул�и�исци�линаран), �оли- (�оликлиника), �ос�- (�ос�ка�и�ализам), �сихо- (�сихо�ера�ија), ре�ро- (ре�ровизор), хи�ро- (хи�роавион), фо�о- које се односи на светлост (фо�оћелија), ра�ио- кад се односи на зрачење (ра�иоак�ивнос�) пишу се спојено. • Спојеви чији је први део авио- спадају у полусложенице (авио-�ревозник). • Спојеви чији је први део ау�о- (од ау�омобил) углавном су полусложенице: ау�о-сервис, ау�о-�у� (али ау�ос�ра�а). • Речи чији је први део био-, зоо-, е�но-, �ермо- могу бити и сложенице (биоло�ија, зооло�ија, е�но�рафија, �ермоелек�рана) и полусложенице (био-�ас, зоо-вр�, е�но-с�ил, �ермо-кошуља). • Речи чији је први део аеро-, мо�о-, фо�о- који се односи на фотографију, ви�ео-, с�ерео-, ау�ио- и кино- могу бити и сложенице (аеро�ром, мо�оцикл, фо�о�рафија, ви�ео�ека, с�ереофонија, ау�ио�рам, кино�ека) и полусложенице (аеро-за�ађење, мо�о-клуб, фо�о-мон�ажа, ви�ео-си�нал, с�ерео-уређај, ау�ио-уређај, кино-сала). • Спојеви с ра�ио- које је у вези с радиом пишу се као полусложенице: ра�ио-�ријемник, ра�ио-�аласи, али одвојено кад означавају радијску установу: Ра�ио Нови Са�. • Спојеви са мини- и макси- углавном су полусложенице: мини-марке�, мини-сукња (али минибус), макси-хаљина. • Ако се први део сложенице или полусложенице појаве самостално, удвојени, пишу се одвојено и без цртице: макро и микро �лан.

37


Др Душка Кликовац

89. Тамо где је то потребно, знаком „

” спој речи на месту где стоји цртица: а) На фото-финишу се лепо видело ко је стигао први. б) Хоћемо ли ауто-бусом или мини-бусом? в) Да би се избегло аеро-загађење, требало би термо-електране заменити неким другим произвођачима енергије. Можда су био-горива добро решење. г) Ако се укључујеш у програм неке радио-станице са свог телефона, треба да утишаш звук да не би дошло до радио-фоније. д) Вечерас ће у кино-сали бити изведена једна моно-драма ауто-биографске природе.

pr om

а) Мени се допада и мини и макси-мода. б) Мени се допада и мини- и макси- мода. в) Мени се допада и мини и макси мода.

Источњачке титуле иза имена које се не мења по правилу се пишу с цртицом: Хусеин-бе�, Сулејман-�аша (Хусеин-бе�ов, Сулејман-�аше). Титуле а�а и бе� пишу се спојено с именом кад се име неке личности усталило у таквом облику: Скен�ербе�, и када су експресивно проширење личног имена: Ав�а�а. Удвојена страна имена се пишу одвојено: Гарсија Лорка, Ван Го�, осим неких изузетака: Тулуз-Ло�рек, Сен-Жис�, Римски-Корсаков. Вишечлана географска имена пишу се са цртицом само ако је први део окрњен: Шар-�ланина.

uk a

o

90. Заокружи слово испред реченице која је правилно написана:

91. Препиши правилно имена која су погрешно написана:

Мујага, Смаил ага Ченгић, Јусуф-ефендија, Ловћен планина, Шар планина.

Ed

У полусложенице спадају и хемијски термини за једињења, осим ако немају спојни вокал између саставница: на�ријум-хлори� (али у�љово�оник).

92. Подвуци правилно написане изразе:

38

угљен моноксид, угљен-моноксид, угљенмоноксид хлоро водоник, хлоро-водоник, хлороводоник.

Ако је први део споја симбол сачињен од једног слова, између њега и следеће речи пише се цртица: Т-�рофил, D-�ур, х-зраци, с-мол. Исто је и кад се симбол спелује: Те-�рофил, �е-�ур, це-мол,


Грађење (�ворба) речи

Це-ви�амин; али ако се симбол замени речју, спој се пише одвојено: икс зраци. Ако је први део споја скраћеница сачињена од великих слова, он се пише одвојено: ТВ програм, СМС порука. 93. Стави цртицу тамо где је то потребно:

А бомба, це витамин, о ноге, икс ноге, f мол, еф мол, ТА пећ, ТВ емисија.

Придевске полусложенице

uk a

pr om

o

Придевске полусложенице су спојеви придева који стоје у равноправном односу, са значењем напоредности или супротстављености: �риро�но-ма�ема�ички факул�е� (=факултет на којем се изучавају и природне науке и математика), маке�онско-�рчка �раница (=граница између Македоније и Грчке). У малом броју случајева од таквих придева се праве сложенице: �лувонем, ћириломе�о�ијевски (језик), �руш�вено�оли�ички (сис�ем). Ако је основа једне од саставница окрњена, оне се пишу спојено: ан�лосаксонски, евроазијски. Неки спојеви придева могу се схватити као да означавају један појам, у ком случају се пишу спојено, или као да означавају два појма, у ком случају се пишу с цртицом: списи који се баве књижевном историјом јесу књижевноис�оријски с�иси, а они који се баве и књижевношћу и историјом јесу књижевно-ис�оријски с�иси. 94. Допуни следеће реченице придевским полусложеницама:

Ed

а) Граница између Русије и Кине је _____________________________ граница. б) Помоћ која је и војна и политичка јесте _____________________________ помоћ. в) Речник у којем су речи са српског преведене на италијански јесте ______________ ________________________ речник. г) Рвање стилом који је истовремено и грчки и римски јесте рвање _______________ ______________________ стилом. д) Подручје које обухвата и шуме и степе јесте _____________________________ подручје.

95. Студије књижевног језика јесу _____________________________ студије, а студије књи-

жевности и језика јесу _____________________________ студије (допуни).

96. Препиши речи које су неправилно написане:

сложено изведени (придеви), западносрбијански (говори), усненозубни (сонант). _____________________________________________________________________________

39


Др Душка Кликовац

97. Да бисмо означили сарадњу између Европе и Азије, употребићемо следеће при-

деве (подвуци оне који су исправно написани):

европско азијска, европско-азијска, европскоазијска, евро азијска, евро-азијска, евроазијска.

Придеви који означавају боју пишу се двојако: (а) с цртицом, кад означавају комбинацију боја: �лаво-бела зас�ава; (б) спојено, кад прва саставница означава нијансу боје: �лавозелено море.

o

98. Препиши речи и изразе који су неправилно написани:

pr om

а) Мику су очарале Маријине јасно-плаве очи. ________________________________________ б) Који клуб има зеленобеле дресове? ________________________________________

в) Не волим те жућкасто смеђе нијансе. _________________________

99. Каква је разлика између наранџас�ожу�е и наранџас�о-

uk a

-жу�е мајице? _______________________________________________________________________

100. Растави дате полусложенице на месту где се налази цртица,

онако како се то чини на крају реда:

Ed

имејл-адреса: Шар-планина:

40

_________________ _________________ _________________ _________________


Грађење (�ворба) речи

ШТА СМО НАУЧИЛИ На основу која је добијена од мотивне речи додаје се суфикс: књиж- + -ица, књиж- + -ни, књиж- + -и- (-�и)

ИЗВОЂЕЊЕ

o

Постоје и: • моциони суфикси: минис�арка, лавица, жабац; • граматички суфикси: �илићи, класје, чеља�, �рађанин; • суфикси субјективне оцене: кућица, кућерина, ле�ушкас�, љуљушка�и.

pr om

Стварају се изведенице.

uk a

СЛАГАЊЕ

Ed

Спајају се две речи или њихове основе: • саме: бубамара, �ан�уби�и; • са спојним самогласником: �аробро�.

Префиксација: реч се спаја с префиксом: не- + �рија�ељ, о- + мален, �ро- + чи�а�и.

Стварају се сложенице. Префиксоиди и суфиксоиди: творбени елементи грчког порекла који носе значење целе речи; образују низове речи: • а�рономија, макробио�ика, фо�осин�еза, хроноло�ија; • �сихоло�ија, словенофил, библио�ека. 41


КОМБИНОВАНА ТВОРБА

Стварају се сложено-изведене речи.

pr om

o

У исто време спајају се: • две основе и суфикс: �ол- + -о- + �лав- + -Ø, �рв- + -о- + �им- + -ац; • префикс, основа и суфикс (са спојним вокалом): без- + излаз- + ан, �о- + вра�- + -ак, о- + з�рав- + и-(�и).

ПРЕТВАРАЊЕ

Ed

uk a

Реч из једне врсте прелази у другу: • придев се поименичава: �обро, мла�а, Бачка; • глаголски придев или прилог се попридевљавају: и�ући �ан, сакривено бла�о; • придеви и именице се поприложавају: брзо о�ићи, о�ићи �рком; • именице постају предлози: крај �розора, �оче�ком �о�ине.

ПОЛУСЛОЖЕНИЦЕ

То су спојеви двеју речи од којих свака задржава свој акценат, а прва је непроменљива: ремек-�ело, ср�ско-француски речник. 42

Кад се деле на крају реда, пише се цртица и на крају горњег и на почетку доњег реда: ремек- -�ело. Њихови делови се спајају цртицом.


ЛЕКСИКОЛОГИЈА (1): ШТА ЈЕ ЛЕКСЕМА И НАЈВАЖНИЈИ РЕЧНИЦИ СРПСКОГ ЈЕЗИКА

Реч лексéма преузели смо из француског језика (lexème). Потиче од грчке речи léxis, која значи „говор, реч”. Исту основу има и реч лèксика, а и лèксикōн (лексѝкōн) – који такође може означавати лексички фонд, али и неку врсту енциклопедије, па и речник (одакле, на пример, и наслов Лексикон с�раних речи и израза М. Вујаклије).

Шта је лексема

uk a

Клин се клином избија.

pr om

o

Све речи и устаљени изрази који припадају једном језику називају се речник (лексика). Њиме се бави лексикологија. Она проучава значења речи и њихове међусобне односе (синонимију, антонимију, хомонимију и сл.). Ова грана науке о језику додирује се с морфологијом, чији је предмет унутрашња структура речи, и семантиком, која истражује језичко значење. Речима се бави и лексикографија, као делатност израде речника и теорија о изради речника. Основна јединица лексикологије јесте лексема.

Ed

Од колико је речи састављена ова пословица? Можемо рећи – од четири: клин, се, клином, избија. Ту, дакле, мислимо на реч као „одсечак” текста. Можемо, међутим, рећи и да је та пословица састављена од три речи: клин, се, избија�и. Речи у том другом смислу називају се лексеме. Лексема је јединица речника (лексике) једног језика.

Ако су лексеме променљиве, у реченици се налазе у својим различитим облицима. Тако кажемо да су речи клин и клином два облика лексеме клин. Који су то облици? _____________________, _____________________ Лексеме се наводе у основном облику речи, а тај основни облик је у случају променљивих речи следећи: а) за именице и именичке заменице – номинатив једнине; б) за придеве, придевске заменице, редне бројеве – номинатив једнине мушког рода (за придеве још и неодређени вид – ако га придев има, и позитив); в) за променљиве прилоге – позитив; г) за глаголе – инфинитив.

43


Др Душка Кликовац

1. Из дате пословице препиши у табелу све речи, а затим наведи које су то лексеме

и којој врсти речи припадају:

Ко рано рани, две среће граби. Реч у реченици

Врста речи (лексеме)

pr om

o

Ko

Лексема

Ed

uk a

Колико тачно има лексема у нашем (или било ком другом) језику, тешко је рећи. Очекује се да ће највећи речник нашег језика, Речник ср�скохрва�скоī књижевноī и наро�ноī језика, имати, кад буде завршен, око 400.000 речи. Број речи у српском језику био би и већи кад би се узели у обзир и разни стручни термини (у биологији, хемији, електротехници и др.). Међутим, број речи који је у општој употреби далеко је мањи. Тако се рачуна да образован човек у савременом друштву познаје можда двадесетак хиљада речи. У тај број укључена је и тзв. активна и пасивна лексика. Активну лексику сачињавају речи које употребљавамо, а пасивну оне које само разумемо, али се сами њима не служимо.

2. У следећој строфи из песме Емина Алексе Шантића подвуци речи које познајеш

само пасивно:

Синоћ, кад се враћах из топла хамама, Прођох покрај баште старога имама; Кад тамо, у башти, у хладу јасмина, С ибриком у руци стајаше Емина.

Који глаголски облик из ове строфе више припада твом пасивном него активном знању? ________________________

3. Напиши из којих све извора човек учи нове речи: 44

__________________________________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________________________________


Лексикологија (1): шта је лексема и најважнији речници српског језика

Најважнији речници српског језика Шта је речник Речник – то је читав свет поређан по абецедном реду.

(Анатол Франс)

Кад би људи боље схватали каква се опасност крије у употреби неких речи, речници би у излозима књижара имали црвену траку с натписом: „Експлозив! Рукујте опрезно!”

(Андре Мороа)

Ed

uk a

pr om

o

Реч речник означава и књигу у којој је одређена лексика забележена и објашњена. Постоје различите врсте речника. Ако су и лексеме које се објашњавају и објашњења дати на истом језику, то су једнојезични речници; ако се пак лексеме преводе на неки други језик, такав речник је двојезични. Порекло лексема објашњава се у етимолошким речницима, а савремена лексика у речницима савременог језика. По дêлу лексике коју обухватају, речници могу бити акценатски, правописни, терминолошки, фразеолошки, речници дијалекатске лексике, страних речи итд. Реч која се у речнику објашњава назива се одредница, а текст који је тој одредници посвећен назива се речнички чланак. Одреднице су обично распоређене по азбучном, одн. абецедном реду. Први речник савременог српског језика јесте Ср�ски рјечник Вука Стефановића Караџића, чије је прво издање објављено 1818. године, а друго – проширено и усавршено – 1852. Ево како изгледа одредница кукавица у првом издању тог речника:

Прва страна Вуковог Рјечника из 1818. године

Вук уз одредницу наводи неке њене граматичке особине (род именица, вид глагола и сл.), а затим њен превод на немачки и латински. Осим речи кукавица, Вук наводи и следеће речи истог корена: кукавац, кукавичић, кукавичица, кукавичји, кукавни, кукање, кука�и, кукњава, Куку мене!, куку�ање, куку�а�и.

45


Др Душка Кликовац

pr om

o

Највећи завршени речник савременог српског језика (има више од 140.000 речи) јесте Речник ср�скохрва�скоīа књижевноī језика Матице српске, у 6 томова. Ево како тај речник обрађује реч кукавица:

4. Погледај пажљиво тај речнички чланак и одговори на питања.

1) Напиши шта значе следеће скраћенице: ж. ______________________; зоол. ________________________; бот. ______________________. 2) Каквим су словима одштампане дефиниције значења речи? ____________________ 3) Да ли овај речник даје и примере за употребу речи? _________________ 4) Како се упућује на синониме? ______________________ 5) Овај речник је: а) једнојезични; б) двојезични.

uk a

(Заокружи слово испред тачног одговора.)

Ed

Речник ср�скоīа језика, који је једнотомни, садржи више од 80.000 речи. У њему се наводе углавном само дефиниције значења речи, са мало примера.

46

Најпотпунији, али још незавршен, речник нашег језика јесте Речник ср�скохрва�скоī књижевноī и наро�ноī језика, у издању САНУ. До сада је изашло 18 томова. У тај речник уноси се и књижевна и дијалекатска лексика. Илустрације ради, навешћемо неке од речи сродне са кукавица које овај речник наводи: кукав, кукавак, кукаван, кукавац, кукавача, кукавел, кукавељ, кукавеља, кукавељица, кукавељка, кукавеша, кукавичак, кукавичан, кукавичас�, кукавичји, кукавичин, кукавичи�и, Кукавичић, кукавичић, кукавичица, кукавички, кукавичлук, кукавичнос�, кукавичњак, кукавиш�во, кукавка, кукавлук, кукавник, кукавница, кукавно,


Лексикологија (1): шта је лексема и најважнији речници српског језика

кукавнос�, кукавс�во, кукавуља, кукавча�, Кукавчанин, кукавче, Кукавчевић, Кукавчић, кукавчица, кукавш�ина, кукали, кукалица, кукало, Кукаловић, Кукаљевић, кукаљка, куканџија, кукањ, кукањац, кука�и, кукњава, кукњавина итд.

uk a

pr om

Обично се мисли да су нам у језику непознате само стране речи. Окренемо ли, међутим, било коју страницу описног „српско–српског” речника, наћи ћемо много наших, домаћих речи које или никада нисмо чули или нам њихово значење није довољно или није уопште јасно. Тако, на пример, већ на првим страницама XV тома речника САНУ можемо наћи речи као што су не�о�у�ав, не�о�у�и�, не�оћњаклук, не�оум, не�оумевало, не�оумљавање, не�оуче, не�оученик, не�охва�, не�охи�ан, не�охо�ник, не�очек, не�ра, не�рж итд. Све те речи откривене су или у писаним текстовима (књижевним делима, часописима, новинама, уџбеницима и сл.) или у народним говорима. Или, да погледамо једну, рекло би се, сасвим безизражајну реч, предлог на. Прва асоцијација је да та лексема означава

’горњи простор или површину’ на којој се нешто налази (књиīа на с�олу, ка�а на īлави и сл.). У речнику САНУ, међутим, за значење предлога на, описано на равно шест страница речника, идентификовано је преко шездесет различитих случајева у којима предлог на уопште не означава однос ’на горњој површини’, ’изнад нечега / некога’, већ сасвим друге релације: изаћи на ка�ију; с�у�ира�и на факул�е�у; би�и на �ош�и; има�и кућу на мору; īреја�и се на сунцу; с�аја�и на �розору; �розор на кући; слика виси на ексеру; би�и на сас�анку; �оћи на време; би�и на ку�ању; �оћи на ручак; �ас�и на �росјачки ш�а�; изаћи на свеж ваз�ух; �озва�и на īозбу; броја�и на �рс�е; ра�и�и на своју руку – и у многим другим, сличним, а сасвим уобичајеним случајевима.

o

Чему служи једнојезични речник

(Из рада Егона Фекетеа О�исни српско-српски речник, прилагођено)

Ed

Од речника страних речи најважнији су Лексикон с�раних речи и израза Милана Вујаклије и, већи и новији, Велики речник с�раних речи и израза Ивана Клајна и Милана Шипке. Позајмљеницама из енглеског језика посвећен је Речник новијих анīлицизама Вере Васић, Твртка Прћића и Гордане Нејгебауер.

47


Др Душка Кликовац

pr om

o

Поменућемо и Двосмерни речник ср�скоī жарīона Драгослава Андрића, Речник синонима Павла Ћосића и његових сарадника, и два етимолошка речника: Е�имолоīијски рјечник хрва�скоīа или ср�скоīа језика Петра Скока и, тек започет, Е�имолошки речник ср�скоī језика (у издању САНУ).

Ево како је једна иста реч обрађена у различитим речницима нашег језика:

Ed

uk a

бајка ба̑ јка f. књиж. „прича о невероватним догађајима, фантастичним бићима, чудноватим стварима и сл.; измишљотина, невероватна прича“, рег. и „бајање, врачање“ Херц. [...]. • Од псл. *bajьka; уп. мак. бајка, слн. bâjka, слч. bájka, чеш. bajka, пољ. bajka, глуж., длуж. bajka, рус., укр., блр. бáйка [...]. Реч ће само у значењу „бајање“ бити народна, док је бајка „fabula“ књишки бохемизам, но уп. ипак бâјка�и „причати бајке“ [...].

ба̑ јка ж а. књиж. краћа поетска прича фантастичног садржаја (о невероватним догађајима и фантастичним бићима и стварима): народна ~, уметничка ~. б. разг. невероватна прича, измишљотина; преувеличавање у причању: причати бајке.

48

бајка ж  (прича о невероватним догађајима и фантастичним бићима) легенда, мит, гатка, прича, предање, скаска, фантастика, фикција, сага, приповест, народна легенда, еп, писано предање, предаја, фантазија, кажа, приповетка, фабула, дело фам., читије арх. – суж.: научна фантастика, епска фантастика  фиī. в. измишљотина.

Е�имолошки речник ср�скоī језика

Речник ср�скоīа језика

Речник синонима


Лексикологија (1): шта је лексема и најважнији речници српског језика

5. Погледај речничке чланке из сва три речника и одговори на

питања.

1) Који је речник намењен пре свега језичким стручњацима? 2) Које податке даје само Речник ср�скоīа језика? 3) Које податке даје само Е�имолошки речник ср�скоī језика? 4) Зашто Речник ср�скоīа језика не наводи ниједан синоним за ту реч? 5) Који је синоним, по твом мишљењу, најближи речи бајка? Има ли разлике између њега и речи бајка?

„Изокренути” речник Лексеме у речнику могу бити уазбучене и од свог краја! Тако је у Обра�ном речнику ср�скоīа језика Мирослава Николића, који служи пре свега у стручне сврхе. Ево речи које се завршавају на -īлас:

6. Поређај следеће речи оним редоследом којим оне стоје у

o

речнику:

uk a

pr om

а) двојица, два, двоје, двоструко, двострук, двојина, двојак, двојство. ________________________________________________________________________ б) voziti, vožnja, vozikati, vozač, voz, vozati, vozni, vosak, voštan. ________________________________________________________________________

Ed

а се речи куuују, мање би их било.

Подвуци речи које не припадају породици речи с кореном īлас.

49


Ed

uk a

pr om

o

Др Душка Кликовац

50


ЛЕКСИКОЛОГИЈА (2): ВИШЕЗНАЧНОСТ РЕЧИ

Вишезначност (полисемија)

Ed

uk a

pr om

o

Путовао некуда поп подаље из своје нурије, па дође у незнано село. Изнад села нађе једно чобанче, па желећи да у добру кућу дође на конак, упитаће чобанче: – Ко у овоме селу најбоље стоји, дијете? – Петар ковач – одговори дијете – поваздан је уз наковањ. – Не питам те то, но ко је у овоме селу најјачи. – У мога стрица: во Зимоња. Нема у цијелу селу ниједнога вола да му море добости ја утегнути. – Ама, не питам те ни то, но ти мени кажи ко је најстарији у овоме селу. – Дуб насред села, што се пода њ искупљају сеоска говеда – одговори му дијете. Поп се на то наљути, па ће дјетету: – Хајде, дијете, с ђаволом! – И ти, попе, с богом! – рече му дијете. Пошто се поп одмаче од дјетета, предомисли се, па ће му довикнути: – Не било ти, дијете, оно што ти рекох! – Ни теби, попе, оно што ја теби рекох! – довикну му дијете, а поп се угризе за губицу. (Народна приповетка Чобанче �реварило �о�а)

ну̀ рија (грч. заст.) – црквена жупа, парохија

Шта је узрок неспоразума између попа и детета? ____________________________________________________________________________ У ком значењу је поп употребио реч с�аја�и, а у којем дете? ____________________________________________________________________________ Које су речи они још употребили у различитим значењима? ____________________, ____________________

Колико значења има реч чобанче? _______________________________

51


Др Душка Кликовац

Речи моносèмичан и полисèмичан садрже грчку реч sêma – „знак”, и речи mónos „сам, једини”, односно polýs – „много”.

Појава да једна реч има више значења назива се вишезначност (полисемија). Већина речи у језику су вишезначне (полисемичне), а једнозначне (моносемичне) речи су много ређе.

pr om

1. Подвуци једнозначне (моносемичне) речи:

o

Једнозначне речи су, на пример, неки термини (нпр. вол�, ам�ер), речи сличне терминима, нарочито оне страног порекла (бицикл, �ролејбус, сако, ин�ервју), бројеви (осим је�ан, с�о, с�о�ина, хиља�а). Просте речи су много чешће полисемичне од твореница.

десет, десетка, црнокос, црн, ловац, ловокрадица, лак, лакомислен.

2. Реч с�аја�и има и других значења осим оних у којима је употребљена у на-

пристајати, приличити

г) Притворни осмех никоме добро не стоји.

имати цену, коштати

б) Та књига ми увек стоји на столу.

в) Стајало га је доста труда да не проговори. д) Тако стоји код мене у књизи.

ђ) Времена су тешка, послови стоје.

Ed

а) Зидине старог града још стоје.

uk a

веденом тексту. Реченице у којима је та реч употребљена повежи линијама с објашњењима њених значења:

52

бити непокретан

постојати, трајати

бити написан, одштампан

бити смештен, налазити се

3. Израз у којем се налази реч јак повежи с речју (или речима) које су јој у том

изразу синонимне:

а) јак момак

тврд, чврст, отпоран

г) јак зид

неодмерен, оштар

б) јака воља в) јака партија д) јака трава

ђ) јака реч

е) јак разлог

убедљив снажан

чврст, истрајан, непоколебљив моћан, утицајан густ, бујан

У тексту народне приповетке придев јак употребљен је у значењима која су дата под словима _____________ и _____________ (допуни).


Лексикологија (2): вишезначност речи

4. Заокружи значења у којима је у том тексту употребљена реч с�ар (у суперлативу):

а) који је доживео много година, који је прошао доба највећих физичких способности; супр. мла�; б) који је временом и употребом истрошен, похабан; супр. нов; в) који је од давнина у обичају, одавно познат; г) виши у некој хијерархији; д) који је из раније сезоне (о сезонским пољопривредним производима).

Ed

uk a

pr om

o

У речнику се значења вишезначне речи наводе под различитим арапским бројевима – ако су удаљенија, или под различитим словима у оквиру истог арапског броја – ако су ближа. Ево, на пример, како су у Речнику ср�ско�а језика обрађена значења речи корен:

Шта је заједничко значењима под бројем 2, а шта онима под бројем 5? _______________________________________________________________________________ Зашто је значење „основни, нерашчлањиви део речи” дато под посебним бројем, а не заједно с неким другим значењем у оквиру неког броја? _______________________________________________________________________________

53


Др Душка Кликовац

5. Напиши број значења које реч корен има у следећим примерима (дато је мање

примера него што има значења):

а) Правопис којијем је нови буквар писан више је утврђен на коријену него на говору. _________ б) Корен Немањином васпитању у православном духу положио је још његов отац. _________ в) Она је деловала одморно, једва с којом капљицом зноја на слепоочници крај корена тамних праменова. _________

6. Погледај још једном одредницу корен и одговори на питања.

uk a

а) Које је значење речи корен основно? ______________ б) Да ли је основно значење те речи истовремено и доминантно? ______________ в) Које је значење најтеже повезати са основним значењем? ______________

Два најважнија механизма за извођење секундарних значења од основног јесу метафора и метонимија.

Ed

pr om

o

Значења вишезначне речи су међусобно повезана. Обично је једно значење основно (примарно): првобитно је (најстарије) и од њега су настала друга значења (која се зато називају секундарним). Најчешће је и доминантно – прво пада на памет кад се та реч помене. Има, међутим, случајева кад најстарије значење речи није и доминантно. На пример, глагол колеба�и се, који данас пре свега значи „бити у недоумици, двоумити се”, као првобитно значење има „покретати се тамо-амо, љуљати се, њихати се (о мору, води)”.

Метафора Лепо је видети ведро и насмејано лице. Та кућа је лицем окренута ка западу. Та тканина има два лица.

54

У првој реченици именица лице употребљена је у свом основном значењу: „предња страна човекове главе”. У другој реченици реч лице означава једну страну куће. У том случају је име једног појма – једне стране човекове главе – пренесено на други појам – на једну страну куће. На основу чега је то учињено?


Лексикологија (2): вишезначност речи

На основу чега се назив за предњи део главе употребљава да означи и једну страну тканине, као у трећој реченици?

Захваљујући таквом преношењу с једног појма на други, лексема лице стекла је и друга значења: не само што значи „предња страна човекове главе” него и „предња страна куће” и „споља окренута страна тканине” – другим речима, постала је полисемична.

Реч метàфора долази од грчке речи metaphorá – „преношење”, а ова од речи metá, која означава промену места, и phеrein – „носити”.

pr om

o

Преношење имена једног појма на други појам на основу уочене сличности међу њима назива се метафора. Кад се једна реч пренесе и на други појам помоћу метафоре, онда стиче ново значење. То друго значење назива се метафоричко.

uk a

Сличност међу појмовима која лежи у основи метафоре може бити различите врсте. Осим положаја предмета (као у случају речи лице), то може бити облик предмета (крило ��ице – крило з�ра�е), боја (сребрна виљушка – сребрне власи) или нека друга особина појма (нпр. за лукавог човека кажемо да је лисица, а за наивног да је овца). Метафоричка значења се често срећу у жаргонизмима. Тако се панталоне са широким доњим делом зову звонцаре, одећа којом се неко шепури – �ерје, а ђачка цедуљица на испиту – �ушкица.

1. Може ли паук да подигне ајкулу?

Који се кромпир може наћи у ципели?

Шта је заједничко шубари, четки, крести, шерпи, палми и сарми?

Где се могу наћи фарови осим на аутомобилу? (Одговор на стр. 230)

Ed

На послужавнику Новог Београда и овог јутра служе наполитанке нових стамбених зграда. (Душан Радовић, афоризам из збирке Бео�ра�е, �обро ју�ро)

У овом афоризму Нови Београд је проглашен за послужавник, а стамбене зграде за наполитанке. Можемо, заиста, приметити да је Нови Београд раван као послужавник, да су солитери облика квадра, као наполитанке, те да се на Новом Београду налази много солитера, баш као што на послужавник може да стане много наполитанки. Међутим, те сличности је уочио само Душко Радовић: у речнику под одредницом на�оли�анка нећемо наћи значење „висока стамбена зграда”. Дакле, ове метафоре су индивидуалне, нове и оригиналне. У том случају оне имају вредност стилских фигура.

55


Др Душка Кликовац

7. Заокружи истакнуту реч која је употребљена метафорички, а затим објасни на

основу какве сличности је име једног појма прешло на други појам:

а) Моја нога неће тамо никад више крочити! – Не седај на ту столицу, нога јој је сломљена! б) Ухватила ме промаја, па ми се укочио врат. – На кутију (резонатор) виолине наставља се врат, који је заобљен с горње стране. в) Кад немају ништа друго, вукови једу и лубенице, краставце и диње. – Па поздрављам све редом главаре, све лавове и горске вукове (Његош). г) Београд грле ... Дунав и Сава (В. П. Дис). – Мајка рашири руке, па стане грлити дете. д) Пази на нож, оштар је. – Кад је ушао, осети се оштар мирис дувана.

o

8. Лексема око, осим што значи „орган чула вида”, означава и отвор на рибарској 9. У следећем тексту подвуци метафорички употребљене речи и објасни како је

настало њихово метафоричко значење:

Танка стабљика живе у термометру поново се придигла. Пожурите да заузмете место у оној великој кади између Чукарице и Аде Циганлије. (Душан Радовић, афоризам из збирке Бео�ра�е, �обро ју�ро)

uk a

pr om

мрежи, а може се употребити и у обраћању особи: Сес�ро моја, очи моје! Објасни на основу чега је добила та два друга значења.

Ed

Превалио је већ половину пута до најближег места. Већ је превалио двадесету годину.

56

У првој реченици глагол �ревали�и значи „прећи (неко растојање)”, а у другој – „навршити (одређено доба живота)”. Овде је појам који се �реваљује, тј. прелази, конкретан (чулно доступан) само у првој реченици, док је у другој апстрактан (чулима недоступан). У том случају не можемо рећи да међу њима постоји сличност: растојање и део живота нису слични. Догађа се нешто друго: живот се разуме као пут. На основу таквог разумевања реч која именује радњу у вези с путем употребљена је да именује и радњу у вези са животом. У том случају имамо посла с метафором не само у језику него и у мишљењу: помоћу метафоре један апстрактни појам разумемо као конкретан, па о животу размишљамо као о путу; стога о њему и �оворимо као о путу, па реч �у� има и апстрактно, метафоричко значење „живот, трајање”. Метафора у мишљењу назива се често појмовна метафора и у овом случају гласи живот је пут.


Лексикологија (2): вишезначност речи

Подвуци у следећем тексту све речи које нам показују да се човеков живот метафорички разуме као пут који човек прелази: Његов животни пут није био лак. Наилазио је на свакојаке препреке и налазио се на многим раскршћима. Сад, кад је зашао у године, воли да се осврне на оно што је прошао и да поразговара с младима о животу који је пред њима. У овом тексту лексеме �у�, �ре�река, раскршће, заћи, осврну�и се, �роћи, �ре� имају апстрактна, метафоричка значења, која су заснована управо на метафори живот је пут.

pr om

o

Метафора је преношење имена једног појма на други појам и на основу разумевања тог другог појма (обично апстрактног – чулима недоступног) као оног првог (обично конкретног – чулима доступног). Разумевање једног појма као другог назива се појмовна метафора.

Ed

uk a

Људска осећања се метафорички обично разумеју као нека врста течности, ватра и сл. Тако за некога кажемо да га је �ре�лавила ра�ос� или да ври о� беса. За разумевање неких сложених апстрактних појмова потребно нам је више појмовних метафора. Тако се, на пример, љубав може разумети као чаролија (Мика је очаран Маријом), лудило (Мика је лу� за Маријом), магнетна сила (Марија Мику нео�ољиво �ривлачи) и др. Појмовна метафора стоји и у основи персонификације – приписивања људских својстава неживим појмовима (Болес� није ус�ела �а �а савла�а; Срећа му се насмешила). Наиме, у том случају се неживи појмови разумеју као људска бића.

10. У следећим примерима реч је о емоцијама. Истакнуте речи имају апстрактна

значења, заснована на одређеним појмовним метафорама помоћу којих се разумеју емоције. Допуни појмовне метафоре појмовима помоћу којих се разумеју дата осећања: а) Сав утонуо у патњу, само се питам да ли ћу изићи из овог мрачног вира који овако повремено завитла око мене сплет мојих рођених мисли, осећања, слутња, нагађања и предвиђања (И. Андрић). Патња је . б) Те речи разгореше у њему неке запретене жеље. Жеље су . в) Тињала је у њој притајена радост. Радост је . г) Осети како га захвата плима узбуђења. Узбуђење је .

57


Др Душка Кликовац

11. На основу које појмовне метафоре се у цртаним филмовима или стриповима

бесан човек приказује као да му избија пара из ушију? ________________________________________________________________________________________

појмовним метафорама из десне колоне: Лаза је велики освајач. љубав је грађевина Њихова љубав је чврста и стабилна љубав је биће Наша љубав је оживела. љубав је рат

12. Изразе из леве колоне у којима се говори о љубави повежи са одговарајућим

13. Следећи текст обилује метафорама, нарочито персонификацијама. Про-

o

читај га пажљиво и при томе подвуци изразе који су настали на основу појмовне метафоре орах је човек, а затим уради и друге задатке:

Ed

uk a

pr om

Орах је, у цветању, необично осетљив. Он том задатку приступа обазриво, најкасније што може, кад му се учини да се топло време усталило. И опет му се деси да га зима ошине репом којим, још дуго пошто се повуче у камене теснаце и ледене бестрагије, наслепо и упразно, млатара. Њему уме да нашкоди и онај глупи закаснели мразић који се испили из послепоноћне чамотиње... У два сата цваст му се спржи, као на пламену! И зумбул, и перуника, и јоргован, сви од њега отпорнији. Цвет ораха проналази студен и где је има, и где је нема. Кад би могао, орах би своје цветање одлагао до јуна, до јула, до августа! Шљива, трешња и вишња лако прегрме краћа захлађења и слабе мразеве, а ораху ће нашкодити и мало јача киша. Зачас се покуњи и одустане. Попут храста, или цера, он докле год може одлаже цветање. (Храстови касне са листањем због старачке спорости; орах, због превелике осетљивости и страшљивости.) Никад није сигуран да је изабрао прави час. До почетка маја се скањера, и опет настрада: предзору се дигне хладан ветар, са њим дође мрзла киша, и цветови се, сутрадан, покуње. Највише би му одговарали благи дани и млаке ноћи, и то три недеље непрекидно, а то је у априлу тешко удесити. Дан до подне тера у једном правцу, по подне окрене у супротном, а куд ће обноћ и сутра кренути, нико не зна. Огроман и раздрљен, насред поља, орах не уме да избегне ниједан насртај хладноће, нема куд да се склони. И мало мраза, који друге воћке не осете, њега упропасти. Нек после поноћи само мало стегне, и ево, изјутра, земља прекривена мртвим цветовима налик на угинуле длакаве гусенице! Такав је он, највећи господин међу воћкама: хоће удобност... Ако се приближавање мраза на време осети, може му се помоћи тако што ће се око њега запалити две-три ватре. У задимљен воћњак мраз не улази. (Из романа Милована Данојлића Го�ина �ролази кроз авлију)

скањéрати се – колебати се, накањивати се, оклевати

58

а) Како се у тексту разуме зима? _________________________ Заокружи део реченице у којем се то види. б) Мразић се разуме као _______________________ (допуни). в) Осим воћки, у тексту се персонификују још два апстрактна појма. Напиши који су то: ___________________, ___________________.


Лексикологија (2): вишезначност речи

Исправи словну грешку: Вина је било напретек, али ја сам трезвењак и попио сам само две кофе.

Метонимија

pr om

Боли ме рука у лакту. Хучу у руке од хладноће. На коверти је препознао руку свог сина. Изгледа да је ова кућа остала без руку.

o

(Иван Клајн, из књиге И филозофи су л/љу�и – Ан�оло�ија смешних ш�ам�арских �решака)

У свакој реченици лексема рука употребљена је у другачијем значењу. У првој реченици она означава човеков горњи екстремитет, од рамена до врхова прстију. У другој реченици она означава само крајњи део тог екстремитета; њен синоним би гласио .

uk a

У трећој реченици уместо лексеме рука писац је могао употребити реч . Речју рука, дакле, означава се оно што је настало њеном активношћу. У последњој реченици рука означава човека способног да ради.

Ed

Основно значење лексеме рука – оно из прве реченице – и сва остала значења повезана су на нарочит начин. Рука с једне стране и рукопис с друге стоје у тзв. егзистенцијалној вези: рука ствара рукопис, рукопис је њен производ. Рука с једне стране и шака с друге стоје у односу целина–део, а рука и човек стоје у односу део–целина. Преношење имена једног појма на други појам кад ти појмови стоје у егзистенцијалној вези (постоје заједно, један уз други у простору или времену) назива се метонимија. Врста метонимије у којој два појма стоје у односу дела и целине назива се синегдоха. Метонимија (укључујући и синегдоху) начин је на који лексема стиче нова значења. Та се значења називају метонимијска.

Реч метонѝмија долази од грчке речи metōnymía, а ова од речи metá, која означава промену места, и ónyma – „име”. Реч синегдòха долази од грчког synekdoкhе̄,́ што је значило „ставити целину за део; разумети једно помоћу другог”, а дословно „примати истовремено”.

59


Др Душка Кликовац

Егзистенцијалне везе које стоје у основи метонимије могу бити различите. Повежи парове примера са егзистенцијалном везом која постоји међу истакнутим појмовима:

Саградили су кућу на периферији. Смири се, дигао си целу кућу на ноге!

део тела – мера за дужину део тела – део одеће који се на њему налази

Додај ми, молим те, ту шољу. Хоћеш ли шољу чаја?

Не гледај у под, дигни главу! Мика је за главу виши од Лазе.

аутор – дело

pr om

Приповетку Мос� на Же�и написао је Андрић. Андрић ми је код друга. Орем једно јутро цело јутро

посуда – количина која стаје у посуду

o

Лаза има модрицу на колену. Лазина тренерка има рупу на колену.

Ed

uk a

Шта значи ју�ро у реченици Засејао сам �шеницом �есе� ју�ара земље? Реч је о јутру као мери за површину замље – тачно 5754 квадратна метра. Названа је ју�ро зато што се отприлике толика површина земље могла обрадити за једно јутро, тј. за један дан. Као јединице мере за дужину у прошлости су се употребљавале и речи �алац, с�о�а, �лан, �е�аљ, лака� и сл. Наиме, док није било метра, заиста се мерило палцем, стопом, дланом, педљем и лактом. Палцем

место – људи на том месту

се обично мерила даска, а стопом дужина скока удаљ. Платно, сукно, кудеља, конопац итд. мерили су се лактом, који је износио отприлике пола метра. Неки народи су и данас задржали такве називе. Тако Американци и Енглези имају с�о�у, а енглеско инч и немачко цол значе „палац”. (Подаци узети из књиге Милана Шипке Приче о речима)

И везе на основу којих настаје синегдоха могу бити различите. Повежи примере са везом део–целина која постоји између истакнутих појмова:

Наша кућа има црвени кров. Важно је имати свој кров.

део човековог тела – човек

Види како је леп овај цвет! Целу ливаду прекрио је цвет.

део предмета – цео предмет

Дигни главу! Колики нам је приход по глави становника?

60

једнина за множину


Лексикологија (2): вишезначност речи

14. Основно значење речи реч јесте „језичка јединица која има одређени гласовни

склоп, значење и функцију у реченици”, као у примеру Писац је сковао нову реч. Осим тог значења, реч има и нека метонимијска значења. За свако значење напиши синонимну реч или израз:

а) Пре него што ћу поћи у гимназију, отац ми је одржао једну дужу реч (Б. Нушић). _______________________________________ б) Осети да га оставља разум и свест о томе где се налази ... Одузе му се реч потпуно (И. Андрић). _______________________________________ в) Гледаћу да не прекршим реч. _______________________________________ г) Сви о томе треба да кажу своју реч. _______________________________________ Објасни како су та значења настала.

pr om

којима говори о скупљању харача за време Турака:

o

15. Објасни значење истакнутих речи у следећим стиховима Ивана Мажуранића, у

...па од главе по жут дукат иште, а од огња по дебела овна.

Глава значи _____________________________, а о�ањ _____________________________. Објасни на основу какве егзистенцијалне везе су настала та значења.

16. Подвуци делове човековог тела (одн. његовог укупног бића) који могу бити

uk a

употребљени да означе целог човека: врат, глава, лице, нос, уста, рука, нога, душа, дух. Смисли одговарајуће реченице за сваку ту реч. Од чега зависи која ће реч означити целог човека? ____________________________________________________________________

17. У следећим примерима свака је реч употребљена у три значења. Поред сваког

значења напиши да ли је основно, метафоричко или метонимијско:

Ed

а) Злато може, у зависности од примеса, бити и других боја осим жуте. ____________________________ Колико злата она носи на себи! (=накита од злата) ____________________________ Ти си моје злато! ____________________________ б) Трепћући црвеним очима локомотиве, воз се примицао. ____________________________ Докле око сеже, простире се равница. ____________________________ Ако читаш под слабим светлом, изгубићеш брзо очи. ____________________________ Очи су јој поцрвенеле од силнога плача. ____________________________ Предомишљао сам се, али сам, провиривши кроз око на вратима, отворио. ____________________________ в) После кише зелена боја лишћа блеснула је свом снагом. ___________________________ Још је он млад и зелен! (=„неискусан”) ____________________________ Лубеница нимало није слатка, још је зелена. (=„недозрела”) ___________________________

61


Др Душка Кликовац

18. Основно значење придева снежан јесте „који је од снега”, као у изразу снежни

наноси. Заокружи слова испред израза у којима тај придев има метонимијско значење: а) снежни облаци („који доносе снег”); б) снежни лабудови („који су бели”); в) снежне ципеле („које се носе кад је снег”).

19 Поред сваког примера напиши да ли је значење истакнуте речи добијено мета-

фором или метонимијом:

o

а) Купила је нове штикле. (=ципеле са високом штиклом) ______________________________________

б) Иде закрпљених лаката. ______________________________________

pr om

в) Кад се тесто испече, преко њега треба посути снег од два беланца. ______________________________________

г) Скинули су га с власти. ______________________________________

д) Мика гори од жеље да види Марију. ______________________________________ ђ) Цео град је изашао на улице. ______________________________________

Ed

uk a

е) Пекинг се с тим не слаже. ______________________________________

62


Лексикологија (1): шта је лексема и најважнији речници српског језика

ШТА СМО НАУЧИЛИ

o

Значења су међусобно повезана.

Обично је једно значење основно (примарно): првобитно је и од њега су настала друга значења – секундарна. Обично је и доминантно.

uk a

У речнику се наводе под различитим арапским бројевима (ако су удаљенија) или под различитим словима у оквиру истог броја (ако су ближа).

Ed

На основу сличности међу појмовима или разумевања једног појма као другог – метафора: лице човека – лице куће, лице �канине; �у� �у� – �у� живо�.

Вишезначне (полисемичне): �есе�ка, црн, ловац.

Лексеме

pr om

Једнозначне (моносемичне): �есе�, црнокос, ловокра�ица.

Преношење имена једног појма на други појам

Важна подврста: персонификација – приписивање људских својстава неживим појмовима (Срећа му се насмешила).

Два најважнија механизма за извођење секундарних значења: метафора и метонимија.

На основу егзистенцијалне везе међу појмовима – метонимија: керамичка шоља – По�ио је шољу чаја, лака� на руци – лака� на рукаву.

Важна подврста: синегдоха – преношење имена на основу односа део–целина: црвени кров – има�и кров на� �лавом (=имати кућу).

63


Ed

uk a

pr om

o

Др Душка Кликовац

64


ЛЕКСИКОЛОГИЈА (3): ОДНОСИ МЕЂУ РЕЧИМА

Синонимија

o

Жали нам се један пријатељ: Ја сам луд што сам глуп па увек испаднем блесав.

pr om

(Душан Радовић, афоризам из збирке Бео�ра�е, �обро ју�ро)

ДВОСТРУКО

Ed

uk a

Око подне и око дванаест нашао сам се и попео на платформу и на задњу терасу једног аутобуса и једног аутомобила за превоз путника који је био попуњен и крцат [...]. Тада видех и спазих једног младића и једног момка доста смешног и прилично гротескног: врат дуг и издужена шија, трака и пантљика око шешира и клобука. После метежа и гужве он рече и просикта гласом и тоном плачљивим и болећивим да га његов сусед и сапутник намерно и из ината гурка и удара када путници силазе и излазе. Изговоривши и рекавши ово, он се упути и крену према једном слободном и незаузетом месту и седишту. Два сата касније и сто двадесет минута затим поново га опет сретох и спазих [...]. Налази се са и у друштву с једним пријатељем и другом који му саветује и који га упућује да би требало да дода и пришије једно дугме и једно пуце на свој капут и гуњ. (Из књиге С�илске вежбе Ремона Кеноа, превео Данило Киш)

грòтескан (фр. grotesque) – необичан, претеран, смешан, неприродан кло̏ бӯк1 – мехур, кло̏ бӯк2 – шешир пу̏ це – дугме

У својој књизи С�илске вежбе француски писац Ремон Кено један исти догађај испричао је на деведесет девет начина – у деведесет девет варијација. У овој варијацији појмови који се у причи јављају именовани су двапут. На пример, на самом почетку приче исти тренутак у току дана именован је и речју �о�не и изразом �ванаес� [са�и]. Подвуци и друге речи и

65


Др Душка Кликовац

изразе којима се један исти појам двапут именује. Размотри значења тих речи и израза. Иза сваког пара речи напиши да ли те речи у датом контексту имају сасвим исто или само слично значење: момак – младић доста – прилично смешан – гротескан врат – шија трака – пантљика сусед – сапутник силазити – излазити

______________________________ ______________________________ ______________________________ ______________________________ ______________________________ ______________________________ ______________________________

uk a

pr om

o

Речи у некима од тих парова имају сасвим исто значење и ван контекста. Подвуци такве парове. Шта закључујемо: да ли речи чешће имају иста значења у контексту или саме по себи? __________________________ Речи �у�ме и �уце не разликују се по значењу. По чему се разликују? ______________________________________________ Да ли се речи ка�у� и �уњ разликују по значењу? ________________________________ Која је стилски обојена? ___________________________________ Има ли лексема које стоје у пару а немају ни слично значење, чак ни у овом контексту? ___________________________________________ Речи које имају исто или слично значење називају се синоними. Према блискости значења деле се на истозначнице (апсолутне синониме) – речи истог значења, и блискозначнице (релативне синониме) – речи сличног значења или истог значења а различите стилске припадности или обојености.

Ed

Реч синòним (и синòнӣм) долази од грчке речи synṓnymon, а ова је састављена од syn „са” и ónyma „име”.

66

Истозначнице су у језику ретке. Такви су најчешће парови термина од којих је један домаћег, а други страног порекла, нпр. сла�ање и кон�руенција. Стилске разлике између релативних синонима истих по значењу могу бити различите природе: у пару �рама�ика – �исменица друга реч је застарела, у пару мајка – мама друга реч је име одмила, а у пару журка – жураја друга реч припада жаргону. Синоними су нарочито чести у експресивној лексици – оној која исказује емоционални став, субјективну оцену (чешће негативну него позитивну) говорника: речи чан�ра�и – чан�риза�и – �унђа�и – закера�и – занове�а�и имају слично значење. Такве лексеме су у речницима обележене скраћеницом екс�р. (=експресивно).


Лексикологија (3): односи међу речима

pr om

2. Напиши синониме следећих речи (можеш употребити и синониме са истим

префиксом или синониме истог корена, као и експресивне или жаргонске речи): а) тврдица: ___________________________________________________; б) лењивац: ___________________________________________________; в) намрштити се: ___________________________________________________; г) брбљати: ___________________________________________________.

uk a

врло – веома, ићи – корачати, гледати – пиљити, домовина – отаџбина, акценат – нагласак.

3. Објасни каква је разлика – семантичка, стилска, или и једна и друга – између

следећих релативних синонима: а) отперјати – отићи: ________________________________________________; б) отац – тата: ________________________________________________; в) живети – таворити: ________________________________________________; г) дреждати – чамити: ________________________________________________; д) ижџикљати – порасти: ________________________________________________; ђ) динар – динџа: ________________________________________________.

Ed

1. Подвуци парове истозначница:

o

Синоними се у једнојезичним речницима српског језика наводе на крају дефиниције значења одређене речи, а понекад стоје и уместо саме дефиниције. Постоје и два специјализована речника синонима: Речник синонима Павла Ћосића и његових сарадника и, знатно старији, Синоними и сро�не речи ср�скохрва�ско�а језика Миодрага Лалевића.

Ако су лексеме синонимне и ван контекста, онда су оне прави синоними (нпр. ученик – ђак). Правим синонимима иста су или блиска основна (примарна) значења. Међутим, много је чешћа неправа (контекстуална) синонимија, кад су лексеме синоними само у одређеном контексту: Публика је била о�ушевљена – Сала је била о�ушевљена или То �е�е је анђео – То �е�е је зла�о. Код неправих синонима у синонимски однос улазе примарно значење једне лексеме и секундарно значење друге (�ублика – сала у значењу „публика”), одн. секундарна значења обеју лексема (анђео – зла�о – обе речи у значењу „добар”).

67


Др Душка Кликовац

Заокружи слово испред тачног одговора.

1) Заокружи слова испред контекстуалних истозначница. 2) Подвуци апсолутне истозначнице. а) метеж – гужва; б) рећи – просиктати; в) глас – тон; г) изговорити – рећи; д) слободно – незаузето (место); ђ) срести – спазити; е) додати – пришити.

6. Прецртај реч која не припада синонимском низу и објасни

Заокружи слово испред тачног одговора.

(Одговори на стр. 231)

Ed

5. Дати су још неки парови лексема из текста Ремона Кеноа.

усмено по чему се разликује: а) награисати, наудити, награбусити, настрадати; б) спадало, обешењак, пришипетља, враголан; в) врдалама, забушант, ветропир, никоговић; г) кочоперити се, кобељати се, копрцати се, батргати се, мигољити се.

uk a

2. Прћија је: а) девојка која има прћаст нос; б) мираз, имовина коју супруга приликом удаје доноси свом мужу; в) птица која се оглашава са „прћ, прћ”.

топао – срдачан, врућ – врео, енергичан – ватра, приметити – уочити.

o

4. Подвуци парове правих синонима:

pr om

1. Чалабрчак је: а) оно што се поједе на брзину, покоји залогај; б) чворак брбљивац; в) брз ударац одапетим прстом, чвока, чврга, чвркац.

Синоними се често не јављају само у паровима него и у групама – образују тзв. синонимске низове, нпр. кућа – вила – �ашчара – колиба. Такав низ најчешће има доминанту – неутрални члан, помоћу којег се дефинишу остали чланови. У датом низу неутрални члан је кућа. Шта је вила? ______________________________ А шта �ашчара? ______________________________ Међутим, синонимски низ не мора имати доминанту: за�ази�и – уочи�и – �риме�и�и.

7. Заокружи слово испред синонимског низа који има доминанту, а ту доминанту

подвуци: а) оленити се – проленити се – разленити се – уленити се – узленити се; б) табанати – ићи – вући се – корачати – пешачити; в) неистина – лаж – превара – обмана.

8. Подвуци доминанту у синонимском низу:

доделити, даровати, пружити, дати, уручити, позајмити.

68

9. У следећим примерима у напоредном односу стоје синоними. Размисли и на-

пиши зашто су ипак употребљене обе речи, а не само једна. Хтео је да и у тим мутним временима остане чист и неукаљан. Вешт и спретан у пословима, брзо се обогатио. _____________________________________________________________


Лексикологија (3): односи међу речима

10. Лексема �рос� има различита значења. Објасни зашто се у следећим контек-

стима активирају њена различита значења: Увек је био прост и неотесан. Она је једна чиста и проста душа.

Размисли о томе да ли су речи лу�, �лу� и блесав у афоризму Душка Радовића наведеном уз наслов ове лекције истозначнице или блискозначнице. Образложи своје мишљење.

pr om

У црној земљи бијело жито роди. Лако је научити, него је мука одучити. Што трезан мисли, то пијан говори. Кад највише грми, најмање кише пада. Риба од главе смрди, а од репа се чисти.

o

Антонимија

У каквом међусобном односу стоје значења истакнутих речи у свакој пословици? _______________________

uk a

Речи чија се значења супротстављају једно другом називају се антоними. Оне сачињавају антонимски пар.

Реч антòним (или антòнӣм) долази од грч. antónymon, што је постало од antí „противан, супротан” и ónyma „име”.

Ed

Појмови означени антонимима могу се супротстављати по својим унутрашњим особинама: �ан – ноћ, љубав – мржња, Драги колега, ис�ина – лаж, висок – низак, али и по особинама које су с обзиром на то да су у нашој стекли у оквиру одређене културе: небо – земља, ум – срце, култури мачка и миш љути �уша – �ело, анђео – ђаво и сл. непријатељи, о чему сведоче и Антоними могу имати исти коизрази играти се мачке и миша, рен: моралан – неморалан, закоживети као миш и мачка и сл., да ли мислите да се МИШ ни� – �ро�ивзакони�, �ло�ан – и МАЧКА могу сматрати бес�ло�ан, или различит: �их – �лаантонимима? сан, �оче�ак – крај. Истокоренски антоними могу настати с префиксима не-, без-, а- и сл., али не важи и обрнуто: тим префиксима не образују се увек антоними.

69


Др Душка Кликовац

11. Подвуци антонимске парове:

бистар – мутан, бистар – прозиран, јутро – подне, јутро – вече, лево – десно, лево – право, смањивати се – расти, смањивати се – скупљати се.

12. Напиши истокоренске антониме следећих речи:

а) смислен: б) логичан: в) антидржавни:

______________________________; ______________________________, ______________________________; ______________________________.

13. Подвуци антонимске парове:

истина – неистина, веран – неверан, пријатан – непријатан, поверљив – неповерљив.

pr om

o

14. У неким пословицама је, ради јачег утиска, направљена нова реч да би била ан-

тоним већ постојећој речи, а понекад су чак сковане нове речи да би послужиле као антоними постојеће речи. Допуни пословице антонимом истакнуте речи:

а) Ако правда не помаже, ______________________ неће помоћи. (Сагради антоним од антонима придева �рав.)

б) Какав поздрав, такав и ______________________. (Антоним има исту основу, али различит префикс.)

г) Бог помаже ______________________ као и тежаку. (Антоним се разликује само по првом слову.)

uk a

в) Колико је узгорица, толико и ______________________. (Сагради антоним тако што ћеш заменити префикс уз- антонимним префиксом.)

Ed

70

Рецѝпрочан однос (од латинског reciprocus) је однос двеју страна по начелу узвраћања једнаком мером, однос узајамности.

Ако две лексеме стоје у антонимном односу и ван контекста, онда су то прави антоними (такви су били досад навођени примери). Код правих антонима супротстављена су њихова основна значења. Ако су неке лексеме антоними само у одређеном контексту, онда су то неправи антоними. На пример, сув и сиров су антоними само ако се односе на лексему �рво, али не и ако се односе нпр. на лексему ру�а. Код неправих антонима обично се супротстављају примарно значење једне лексеме (сув) и секундарно значење друге (сиров у значењу „влажан”). Антонимске парове сачињавају и неке лексеме које се налазе у реципрочном односу: ако је Мика дао Ани књигу, онда је Ана узела књигу од Мике. Ако је Мика старији од Ане, онда је Ана млађа од Мике. Међутим, реципрочни однос не мора подразумевати супротност: ако је Ана Микина мајка, Мика је Анин син (мајка и син нису антоними).


Лексикологија (3): односи међу речима

15. Од истакнутих антонимских парова у пословицама с почет-

ка лекције један пар је сачињен од неправих антонима; то су _____________________ и _____________________.

16. Објасни зашто ле� и неле� нису прави антоними.

_____________________________________________________________________

17. Подвуци парове антонима који стоје у реципрочном односу:

Дволичне речи

(Одговори на стр. 231)

се претпоставља да се у пећини блага крију или да се не крију. У овом случају се та двосмисленост разрешава прозодијом (прочитај реченицу на два начина, тако да има оба значења). Енантиосемична реч је и захвали�и се: Мика се захвалио на �ону�и може да значи и да је понуду прихватио и да ју је одбио. Бесцен значи да нема цене – али то може бити зато што је претерано, непроцењиво скуп или зато што је претерано јефтин. Мрак у жаргону може изражавати и крајње негативну оцену нечега, али и позитивну, итд.

uk a

pr om

Дешава се – мада ретко – да једна реч има значења која су међусобно супротна. Та се појава назива енантиосемија. На пример, Мика је �озајмио велику сво�у, �а са� не зна ш�а �а ра�и може да значи и да је много дужан, тј. да је велику своту узео на зајам, и да је неко њему дужан, тј. да је велику своту �ао на зајам. Та двосмисленост се разрешава у контексту, па значење речи �озајми�и постаје јасно с допуном о� неко�а одн. некоме. Слично томе, у реченици Мно�и научници сумњају �а се у �ећини крију значајна археолошка бла�а не знамо да ли

o

продати – купити, обути – изути, послати – примити, гост – домаћин, жена – мушкарац, слуга – господар, испод – изнад, унутра – споља.

3. Иако су �ун и �разан антоними, сложенице саграђене од њих могу бити синоними, а не антоними. Како мора гласити први део тих сложеница? ____________________________

Ed

Погледај у речнику страних речи шта значи реч санкциониса�и и објасни зашто је енантиосемична.

Хомонимија

Иду два вука улицом. Један завија, а други одвија.

Чујеш ли ту лупу у ово доба ноћи? Дај ми, молим те, ту лупу да прочитам ова ситна слова.

Шта значи реч лу�а из прве реченице? ______________________________ А шта значи лу�а у другој реченици? _______________________________ Да ли су та значења међусобно повезана? ___________________________ Пошто су у питању сасвим различита значења, сматрамо да постоје две речи са истим гласовним склопом.

71


Др Душка Кликовац

Реч хомòним (или хомòнӣм) долази од грч. homṓnymos, што је постало од homós „једнак, сличан” и ónyma „име”.

Како знамо које значење треба да припишемо низу гласова лу�а у датим реченицама? ____________________________________________ Речи које имају исти гласовни склоп а чија су значења неповезана називају се хомоними, а одговарајућа појава – хомонимија. Хомоними настају случајно, током историјског развитка, или преузимањем речи из других језика. Потенцијална двосмисленост коју хомонимија може изазвати разрешава се захваљујући контексту.

18. Придев барски може настати од четири лексеме. Напиши како гласе и која зна-

o

чења имају:

Значење

pr om

Лексема

19. Начини контексте у којима ће бити јасно шта значи гласовни склоп час�, који

uk a

Постоји неколико врста хомонима. Прави хомоними припадају истој врсти речи и подударају се у свим облицима, и у говору и у писању; нпр. лу�а1 и лу�а2. Лексеме које се подударају само у неким својим облицима, те не морају ни припадати истој врсти речи, називају се хомоформи; тако 2. л. јд. императива глагола броја�и и ном. јд. именице број гласе исто: број. Хомографи су речи које се исто пишу, али се у говору разликују, нпр. лу̑ к (оружје за бацање стрела) – лу̏ к (врста поврћа). Речи које се исто изговарају, али различито пишу, називају се хомофони, нпр. о�це�и�и – „откинути, отргнути” и оце�и�и – „извршити цепљење, вакцинацију” или Далма�инац (становник Далмације) – �алма�инац (врста пса). Због фонолошке природе нашег правописа, хомофони су у српском језику ретки. Хомоними се у речницима обележавају тзв. степеновањем – ситном бројком на крају речи: лупа1 и лупа2. Тако се обележавају и прави хомоними и они хомоформи чији основни облици гласе исто (нпр. би�и чији је презент бијем и би�и чији је презент бу�ем).

Ed

може имати два различита, међусобно неповезана значења: ________________________________________________________________________________________________ ________________________________________________________________________________________________

72


Лексикологија (3): односи међу речима

Полисемија или хомонимија?

o

фигури – владару у Персији, земљи у којој је настала; али нама данас та веза више није уочљива, тако да шах са значењем „врховни владар у неким земљама” и шах са значењем „игра с фигурама” сматрамо двема лексемама, тј. хомонимима. Слично томе, данас имамо две лексеме са гласовним склопом конац: једна значи „нит, влакно”, а друга „крај”; међутим, обе су настале од истог индоевропског корена: *ken-. Па чак и три лексеме са гласовним склопом коса, које означавају власи, врсту пољопривредне алатке, одн. падину брега, настале су од истог прасловенског корена – cos-, који је значио „грепсти, чешати”.

pr om

Пошто је повезаност значења ствар језичког осећања, некада није лако рећи да ли је реч о полисемији или хомонимији – тј. да ли су у питању два значења исте лексеме или две различите лексеме. Од помоћи нам може бити историјски критеријум: ако два значења имају заједничко порекло, онда припадају истој лексеми; ако пак немају, онда припадају двема лексемама. На пример, лу�а1 је у вези с глаголом лу�а�и, а лу�а2 долази из француског (loupe). Међутим, значења која су некад била повезана то више, по данашњем језичком осећању, не морају бити. Рецимо, игра шах добила је име по својој главној

20. Зàмрзну�и у значењу „учинити да се нешто заледи” и „замрзети” у речнику се

наводи овако (заокружи слово испред тачног одговора): а) зàмрзнути1 учини�и �а се неш�о зале�и зàмрзнути2 замрзе�и б) зàмрзнути 1. учини�и �а се неш�о зале�и. 2. замрзе�и. в) зàмрзнути 1.а. учини�и �а се неш�о зале�и. б. замрзе�и.

21. Заокружи слово испред оних парова речи које ће у једнојезичном речнику нашег

uk a

језика бити означене степеновањем (по обрасцу реч1 и реч2): а) живо�иња „живо биће које се креће и осећа” – живо�иња „некултурна особа”; б) �ос�оја�и „бити, егзистирати” – �ос�оја�и „провести кратко време стојећи”; в) и�ла „танка метална шипчица с оштрим врхом” – и�ла „лишће четинара”; г) бор „род четинарских дрвета Pinus” – бор „хемијски елеменат са ознаком В”.

Ed

22. Наведена су три значења: „ метално оруђе за затварање и отварање браве”,

„средство, начин за решење каквог проблема”, „клобук који избија при врењу воде или јела”. Та значења и одговарајуће речи у речнику треба навести на следећи начин (заокружи слово испред тачног одговора): а) кључ 1.а. метално оруђе за затварање и отварање браве. б. средство, начин за решење каквог проблема. 2. клобук који избија при врењу воде или јела б) кључ1 1. метално оруђе за затварање и отварање браве. 2. средство, начин за решење каквог проблема. кључ2 клобук који избија при врењу воде или јела в) кључ1 метално оруђе за затварање и отварање браве кључ2 средство, начин за решење каквог проблема кључ3 клобук који избија при врењу воде или јела г) кључ 1. метално оруђе за затварање и отварање браве. 2. средство, начин за решење каквог проблема. 3. клобук који избија при врењу воде или јела.

73


Др Душка Кликовац

23. Истакнуте речи у реченицама На, носи ово! и Пази �а не с�анеш на �рабуље по

међусобном односу су следећа врста хомонима: ____________________________.

24. Напиши како гласе инфинитиви истакнутих глагола, акцентуј их, а онда напиши

којој врсти хомонима припадају:

Морам хитно да обавим један посао. Обавиј нечим повређену руку. _________________________________

_______________________ _______________________

25. Истакнуте речи у реченицама На �ој слици има �ревише црвене боје и

o

Деца воле �а боје сликовнице по међусобном лексичком односу називају се ____________________________.

pr om

26. Објасни зашто су истакнуте речи у следећим реченицама хомографи:

а) Једва чекам да мало одем из града на село. – Воће је прошле године јако страдало од града. б) Наш комшија зида ограду. Половину зида још није сазидао. в) На овај патос треба ставити неку простирку. – Кад рецитује поезију, он то чини с великим патосом.

27. Речи шес�о и шес�с�о су по међусобном односу врста хомонима који се нази-

uk a

вају _________________________ (допуни).

Лажно пријатељство међу речима

Ed

Дешава се да речи из различитих језика звуче исто, одн. веома слично, а значења су им потпуно различита. Тако руско живо� не значи „живот”, него „желудац”; руско красный не значи „красан”, него „црвен”; француско progressif не мора да значи само „прогресиван” него и „постепен”; енглеско human не значи „хуман (човечан)”, него „људски, човечји”; енглеско margin не значи само „маргина” него и „предност”; енглеско minister не значи само „министар” него и „свештеник” итд. Такве речи називају се лажни парови или лажни пријатељи;

74

у питању је, заправо, међујезичка хомонимија. Лажни парови „маме” на погрешан превод. А ако се такав превод понови довољно пута, домаћа реч стиче – сасвим непотребно – ново значење. Тако је ли�ер (према енг. leader) заменио прво во�еће� �ржавника, а онда и �ре�во�ника. Тим путем је кренуо и шам�ион, који је, под утицајем енг. champion, почео да означава не само првака него и заговорника, поборника, бранитеља (као у изразима шам�ион мира, обес�рављених маса и сл.). Да би сачувао свој, човек мора добро познавати страни језик...


Лексикологија (3): односи међу речима

Хиперонимија Наш парк је пун птица. Највише има голубова и врана, али нађе се и понека сеница и детлић.

голуб

врана

птица

pr om

o

Појам птица општији је од појмова голуб, врана, сеница и детлић и обухвата их: и голуб, и врана, и сеница, и детлић сврставају се у категорију птица. Зато кажемо да је појам птица надређен (суперординиран) појму голуб, врана, сеница и детлић, а да су ови појмови њему подређени (субординирани). Надређени појам (као и лексема која га означава) назива се хипероним, а подређени појам (и лексема која га означава) – хипоним. Са своје стране, појмови голуб, врана, сеница и детлић (као и те лексеме) по свом односу према надређеном појму равноправни су и називају се кохипоними. Однос надређености једних лексема другима један је од најважнијих односа међу лексемама и назива се хиперонимија.

детлић

сеница

uk a

Хиперонимија је такав однос међу појмовима (и лексемама) где је један, општији појам (или лексема) надређен другим појмовима (и лексемама) и обухвата их.

Ed

У односу хипонимије најчешће стоје именице, али могу и неке друге врсте речи. Тако глаголи ходати, трчати, летети, пливати, возити се као свој хипероним имају глагол кретати се. На односу хипонимије засноване су и дефиниције: један појам се дефинише помоћу најближег вишег појма (genus proximum) и специфичне разлике (differentia specifica). Тако се слон може дефинисати као сисар (најближи виши појам – хипероним) који има сурлу и кљове (специфичне разлике у односу на друге кохипониме).

28. Упиши хипероним за следеће хипониме:

а)

ујак

тетка

стриц

брат од тетке

75


Др Душка Кликовац

б)

клавир

в) млатнути

харфа

обоа

виолина

чвркнути

шутнути

ошамарити

o

pr om

29. Лексема родитељ има два хипонима: _________________ и _________________.

30. Како гласи хипероним, а како неки кохипоними лексемa кујунџија и јорганџија?

Хипероним: ____________________; кохипоними: ________________________________________________.

31. Дефиниши помоћу најближег вишег појма и специфичне разлике појам (и реч)

uk a

лонац. Која је специфична разлика у односу на кохипоним шерпа?

76

Где вам је хипероним, молићу?

Неки појмови у једном језику имају хипероним, а у другим језицима немају. На пример, у немачком језику појмови (Bruder) и сестра (Schwester) имају хипероним Geschwister, којег у српском језику нема. Или, у српском језику све што се гради – зграда, аеродром, тунел, хидроцентрала, базен – има хипероним објекат, док енглески такав хипероним нема.

Ed

4. Сами префикси хипер- и хипо- у лексемама хипероним и хипоним стоје у следећем односу: а) синонимије; б) антонимије; в) хипонимије. (Одговори на стр. 231)

Има неколико врста хипонимије. Ако хипоним означава појам који је врста онога што значи хипероним, у питању је таксономија. Такав однос је између птице и голуба (голуб је врста птице), животиње и пса (пас је врста животиње) и сл. Таксономска формула је „А је врста Б-а”. У таксономије спадају и класификације живог света у биологији. Још једна врста хипонимије јесто меронимија, која подразумева однос између целине и дела. На пример, корен, стабло, лист, цвет и плод су мероними лексеме биљка; за лексему биљка се каже да је њихов холоним. Меронимијска формула је „А је део Б-а”, или „Б има А”.


Лексикологија (3): односи међу речима

32. Поређај следеће лексеме тако да сачињавају таксономију животињских врста:

сисар – горила – кичмењак – мајмун – животиња – примат ___________________________________________________________________________________________

33. Напиши како гласи холоним за дате мерониме:

а) темељ, зид, кров, прозор, врата: _______________________; б) рука, нога, труп, глава: _______________________.

34. Наведи мерониме карактеристичне за лексему птица:

_______________________________________.

35. Напиши како гласе хипоними и мероними лексеме столица:

o

а) хипоними: ____________________________________________________________________________; б) мероними: ____________________________________________________________________________.

pr om

Ed

uk a

Један објекат може се категоризовати (убрајати у категорије) на различитим нивоима. На пример, једну исту животињу можемо назвати пудла, пас, четвороножац, животиња, биће. Међутим, од свих тих нивоа један је основни: у свакодневном животу је најчешћи, деца га усвајају најпре, реч која га означава је обично најкраћа, тај појам изазива јасну менталну слику итд. За тај појам каже се да припада основном нивоу категоризације. Категоризација на нивоу вишем од основног – тј. називање једне појаве њеним хиперонимом – једна је од особина административног, односно бирократског језика. Такво називање често није неопходно, а њиме исказ губи сликовитост, јер хипероними не изазивају (јасне) менталне слике као појмови на основном нивоу категоризације.

36. Подвуци реч која припада основном нивоу категоризације:

а) предмет – део намештаја – сто – кухињски сто; б) биљка – поврће – купус – футошки купус.

Идем да прошетам свог кичмењака. Бојим се само да не залаје на неког пролазника.

37. Објасни зашто је следећи исказ необичан:

38. Подвуци појмове који су категоризовани на нивоу вишем од основног:

а) Сутра се очекују падавине у вишим планинским пределима. б) На улазу у објекат дочекало нас је службено лице.

39. Зашто је следећа реченица унутар себе стилски несагласна:

У нашој улици чукнула су се путничко возило и теретно возило.

Која реч припада ниском нивоу категоризације? ______________________ А која реч припада нивоу категоризације вишем од основног? ____________________

77


Др Душка Кликовац

Паронимија Ја нисам баш велики љубитељ колача. Мој кућни љубимац је папагај Коле.

Наши родитељи нас штедро обасипају поклонима за Нову годину. Наши родитељи нас штедљиво дарују за Нову годину.

Некад се под паронимима подразумевају само речи које имају исти корен (као љубитељ – љубимац), али постоји и шире схватање, према којем се у парониме убрајају и речи које нису творбено повезане (штедар – штедљив). Независно од тога, употреба једне речи уместо друге језичка је грешка.

uk a

pr om

Овај није наш љубитељ, а богме ни наш љубимац!

У овим двама паровима реченица употребљене су лексеме које имају сличан гласовни склоп, а различито значење. Такве речи називају се пароними, а сама појава – паронимија.

o

Штȅдар – „који радо даје, поклања, дарежљив”.

40. Упиши на сваку линију по једну реч из датог паронимског пара:

а) Прошлог месеца смо платили за струју више него што је требало. Али зато ћемо овог месеца дати мање новца, јер имамо ________________________. (претплата – преплата) б) Са људима из _____________________ куће треба одржавати добре _____________________ односе. (суседски – суседни) в) Многи људи су се обогатили купујући акције, али многи ________________________ су на тај начин и пропали. (акцијаш – акционар) г) Хирург је успешно оперисао пацијента, уз ____________________ свог млађег колеге. (асистентура – асистенција) д) У тексту има језичких елемената који би могли указати на _______________________ (= порекло) преписивача. (провинција – провенијенција) ђ) Покварио ми се ________________________ у машини за веш, морам да позовем мајстора. (програмер – програматор) е) Финансијску контролу мора извршити ________________________. (ревизор – ревизиониста) ж) Остави Милану да уради тај посао. Он се за то школовао и то му је ________________________. (специјалитет – специјалност) з) То правило важи ________________________, што значи да се примењује не само на нове случајеве него и за оне из прошлости. (ретроактивно – ретроградно)

Ed

78


ШТА СМО НАУЧИЛИ

pr om

o

Синоними: речи истог или сличног значења

Могу образовати синонимске низове, који обично имају доминанту: кућа – вила – �ашчара – колиба.

Ed

uk a

Према блискости значења могу бити: • Истозначнице (апсолутни синоними): момак – мла�ић, врло – веома, сла�ање – кон�руенција; • Блискозначнице (релативни синоними): �ле�а�и – �иљи�и, мајка – мама.

Према томе која значења улазе у антонимски однос: • прави антоними: мушкарац – жена, бис�ар – му�ан; • неправи антоними: сув – сиров.

Према томе која значења улазе у синонимски однос, могу бити: • прави синоними: ученик – ђак; • неправи (контекстуални) синоними: �ублика – сала, анђео – зла�о.

Антоними: речи супротног значења.

Образују антонимске парове.

Неке лексеме које стоје у реципрочном односу такође могу бити антоними: �а�и – узе�и, с�арији – млађи, ис�о� – изна�.

Могу бити истог корена (ис�ина – неис�ина) или различитог (ис�ина – лаж).

79


Изазивају двосмисленост, која се разрешава у контексту.

Хомоними: речи које имају исти гласовни склоп а значења су им неповезана.

Ed

uk a

Хиперонимија: општији појам (лексема) надређен је другим појмовима (лексемама) и обухвата их.

Пароними: лексеме које имају сличан гласовни склоп, а различито значење. 80

Хомографи: исто се пишу, али различито изговарају: �ра̑ � – �ра̏ �.

pr om

Хомоформи: подударају се само у неким облицима: број може бити облик гл. броја�и и именице број.

o

Прави хомоними: припадају истој врсти речи и подударају се у свим облицима, у говору и у писању: лу�а1 и лу�а2. У речнику се обележавају степеновањем.

Општији појам се назива хипероним, подређени појмови – хипоними.

Хомофони: исто се изговарају, али различито пишу: шес�о – шес�с�о.

„А је врста Б-а”: таксономија.

„А је део Б-а”, или „Б има А”: меронимија.

Целина: холоним; део: мероним.


ЛЕКСИКОЛОГИЈА (4): СТИЛСКА И УПОТРЕБНА ВРЕДНОСТ ЛЕКСЕМА

pr om

o

Лексика српског језика – као ни лексика других језика – није хомогена, једнообразна. Неке лексеме су „за сваку прилику”, а неке имају нарочиту употребну вредност, која зависи од њиховог значења, емоционалног набоја који се у њих уноси, намере с којом се употребљавају, порекла, времена кад су ушле у језик, области људске активности у којој се употребљавају, друштвене групе која их употребљава, територије на којој се употребљавају итд. Другим речима, осим неутралних речи, у српском језику постоје и речи које су на различите начине стилски обојене.

Термини

uk a

Реченица Сунце је рано зашло састоји се од следећих конституената: граматичког субјекта, предиката и прилошке одредбе за време. Предикат је зашло слаже се (конгруира) са субјектом сунце у лицу, броју и роду.

Ed

У овом тексту, који би лако могао потицати из неког уџбеника за српски језик, употребљено је неколико речи одн. израза који означавају појмове карактеристичне за науку о језику. То су следеће речи одн. изрази: реченица, конс�и�уен�, �рама�ички субјека� и др. Подвуци све такве речи у примеру. Може ли неко ко никад није учио граматику да зна шта те речи значе?

У датом примеру налазимо и лексеме сас�оја�и се, о�, и, са. Да ли смо значења тих речи усвојили тако што нас је неко експлицитно њима подучавао? ________________________________ Речи (или синтагме) које се употребљавају да означе појмове којима се служи нека наука одн. струка називају се термини. Њихово значење је експлицитно утврдила та научна одн. стручна заједница; стога је оно тачно одређено и мора се посебно учити.

81


Др Душка Кликовац

Скуп термина у једној научној дисциплини или струци назива се терминологија.

Термини

o

Област

Изабери три области (нпр. математика, хемија, биологија, информатика, право, филозофија...) и наведи по неколико термина из њих:

Ed

uk a

pr om

Однос између термина и фонда свакодневних речи може бити различит. Најпре, термини могу бити речи које не постоје у свакодневном језику. Затим, термини могу бити и речи које постоје у свакодневном језику, али у оквиру струке имају уже, прецизније значење. Најзад, реч која постоји у свакодневном говору може као стручни термин имати сасвим другачије значење.

82

Значења термина у одређеним областима објашњена су у специјализованим терминолошким речницима. У домаћој лингвистици се користи Енцикло�е�ијски рјечник лин�вис�ичких назива Рикарда Симеона, а у науци о књижевности Речник књижевних �ермина.

1. Разврстај следеће термине у дате групе:

глагол, слагати се, скраћеница, прилог, предлог, спона, број, корен (речи).

а) Речи које не постоје у свакодневном језику: ____________________________. б) Речи које постоје у свакодневном језику, али као термини имају уже значење: ___________________________________________. в) речи које постоје и у свакодневном језику, али са сасвим различитим значењем: _______________________________________________.


Лексикологија (4): стилска и употребна вредност лексема

2. У Речнику ср�ско�а језика овако изгледа чланак под одредницом о�ерација:

оперáција ж лат. 1. мед. хируршки захва�, ин�ервенција којом се о�клања или ос�особљава оболели, ош�ећени �ео �ела, ор�ана и �р. 2. вој. акција борбених је�иница ра�и �ос�изања с�ра�е�ијско� циља. 3. извођење какво� с�ручно� �ос�у�ка, низа ра�њи �рема о�ређеном �лану, �равилу и �р.: финансијска ~, индустријска ~, математичка ~. 4. сложен �осао, смишљена акција, �ос�у�ак уо�ш�е.

pr om

o

Упиши бројеве под којима су дата терминолошка значења те речи: _______, _______. Које су области делатности у питању? _________________________, ________________________. Која су значења нетерминолошка? ________, ________. Ако кажемо да треба да извршимо ком�ликовану о�ерацију �рављења �обош-�ор�е, да ли смо реч о�ерација употребили као термин? _______________

Ed

uk a

У идеалном случају термини су једнозначни. Међутим, у пракси су често вишезначни. У лингвистици је, на пример, такав већ њен основни термин – језик. Он може означити општељудску способност међусобног општења помоћу гласовних симбола, али и неки поједини језик, као конкретизацију те опште људске способности (нпр. ср�ски језик, норвешки језик, ла�ински језик итд.). Тако се може рећи да сви људи имају језик, али да немају сви исти језик. Понекад за један исти појам постоје два термина; тада је обично један домаћи (мада често настао дословним преводом неке стране речи), а други међународни. Тако је један исти појам означен терминима само�ласник и вокал, на�ласак и акцена�, извођење и �еривација итд. У тим случајевима домаћи и страни термин су апсолутни синоними.

3. Поред терминолошких значења у оквиру лингвистике (која су малочас обја-

шњена), термин језик постоји и у анатомији. Тада означава _______________________ ___________________________________.

4. Подвуци лингвистичке термине који су једнозначни:

граматика, падеж, две тачке, реченица, вид, речник, презент, граматичка основа.

5. Пронађи у примеру с почетка лекције два синонимична термина.

83


Др Душка Кликовац

6. У следећим паровима или групама термина подвуци домаће термине:

прилог – адверб једнина – сингулар полисемија – вишезначност подређеност – хипотакса – субординираност партицип – глаголски придев

pr om

o

Термине треба разликовати од лексема које означавају опште појмове којима се служе различите струке и чије се значење не мора посебно дефинисати: �роблем, чињеница, закључак, �ре��ос�авка, својс�во, класификација, врс�а, �орекло, анализа, �роцес и сл.

7. У следећем тексту подвучене су неке речи и изрази. Ако су термини, заокружи их.

uk a

Најкраће дефинисани, префиксоиди су творбени елементи који као први члан улазе у састав модерних сложеница научног и техничког карактера. Углавном су грчког и латинског порекла, двосложни (ређе тросложни), а настају тако што се од неке класичне речи (нпр. гр. psyché) образују сложенице у којима је завршетак замењен спојним вокалом о (ретко и), нпр. �сихоло�ија, па се затим тако добијен први део употребљава за стварање нових сложеница (�сихо�рама, �сихо�ес�, �сихосоцијалан итд.). (Из чланка Ивана Клајна „О префиксоидима у српском језику”)

Ed

Пронађи у Речнику ср�ско� језика одредницу сло� и уочи која су значења терминолошка и којим струкама припадају, као и значење које није терминолошко. Утврди која су значења данас помало застарела и објасни зашто. Одговори на следеће питање: у ком се значењу од наведених реч сло� употребљава у изразу (�олу)масни сло�?

Архаизми и историзми За тридесет година мога кметовања оваког непочинства није било! ... Јуче је, браћо, у нашем селу учињена крађа! (Из романа Јанка Веселиновића Хај�ук С�анко)

84

У овом тексту се употребљавају две речи које данас нису обичне. Ево како се у Речнику ср�скохрва�ско� књижевно� и наро�но� језика


Лексикологија (4): стилска и употребна вредност лексема

дефинише реч не�очинс�во, а затим и како гласи одговарајуће значење речи кме�, од које је изведен глагол кме�ова�и:

непочи́ нство и непòчи̅ нство с заст. не�оличан, не�рис�ојан, не�риличан �ос�у�ак, �ос�у�ак за осу�у, неваљалс�во; не�ело, �рес�у�. кме̏ т м (у ранијем сис�ему у�раве) сеоски с�арешина, кнез. Да ли су ти те речи познате?

Ниједна од њих се данас више не користе у свакодневном животу – застареле су. Међутим, оне се по нечему разликују. У ком случају је застарела само реч, а у ком случају је застарео и појам означен речју? ____________________________________________________

pr om

o

Кад би данас неки књижевник у свом делу уместо речи �рес�у� употребио реч не�очинс�во, какав би стилски ефекат она имала? ____________________________________ А када би употребио реч кме�, да ли би то изазвало исти ефекат? ___________________

Ed

uk a

Речи које се више не употребљавају зато што су их замениле друге речи с истим значењем називају се архаизми. Стилски су обојени – чине да текст има старински призвук. У речницима се означавају скраћеницама арх. (=архаизам, архаично) и зас�. (=застарело). Архаизми могу бити не само речи него и граматичке појаве. Речи које означавају застареле појмове називају се историзми. Такве речи обично нису стилски обојене. У речницима се означавају скраћеницом ис�. (=историја, историјски).

Архаизми су још и речи женик (данас мла�ожења), ђу̀ мрук (данас царина), наравоученије (данас �оука), раб (данас роб), Васкрсеније (данас Васкрс), ђенерал (данас �енерал) и др. Како видимо, архаизми могу бити и страног порекла (нпр. ђумрук је пореклом из турског), а и црквенословенског (раб, Васкрсеније); неки су замењени сасвим различитим речима (женик, ђумрук, наравоученије), а некима се само делимично изменио лик (раб, Васкрсеније, ђенерал). Архаично може бити само једно значење речи (то су тзв. семантички архаизми). На пример, Вук, говорећи о Хрватима, каже „наша браћа римскога закона” – мислећи не на закон у данашњем смислу, него на римокатоличку веру. Реч закон постоји и данас, али је то значење изгубила. У историзме спадају и речи ма̏ рјāш („стари ситан метални новац”), хàрāч („порез који се плаћао турској царевини”),

Реч архаѝзам долази од грчког archaîsmós, а ова од archaios – „стар, древан”. У широј употреби може означавати не само застарелу реч него и застарели обичај, начин понашања и сл. Архàичан је „стар, древан, старински”, па и „застарео”, а архàизовати значи „(у)чинити нешто архаичним, старинским” (нпр. архаизова�и језик или �екс�).

85


Др Душка Кликовац

�ла�ѝјā�ор („у старом Риму професионални борац који се у арени борио с дивљим зверима или другим гладијаторима”), �èрон� („у старој Грчкој старији угледни грађанин; члан већа стараца”) итд. Које су ти од тих речи познате? _____________________________________________________________________________ 8. Подвуци у следећем тексту, који је писан у другој половини XIX века, речи које

се данас доживљавају као архаичне и напиши које се речи данас употребљавају уместо њих.

(Из романа Јакова Игњатовића Вечи�и мла�ожења)

____________________________________, ____________________________________ ____________________________________, ____________________________________

9. На Капетан Мишином здању (задужбини капетана Мише Анастасијевића) у

Београду стоји следећи натпис:

Миша АнастасиΙєвићь свомъ отєчєству.

Данас не кажемо о�ечес�во, него __________________________________ (допуни).

uk a

pr om

o

Шамика има велика познанства. Многи странци су к њему у госте долазили. Његова кућа је била као гостионица, само што већ нема ни дућана ни биртије господара Софре. Укус Шамикин и Шамикин карактер познати су надалеко. Коју фрајлу Шамика похвали, та се мора удати; ког момка покуди, тај се неће скоро оженити.

10. Присети се пуног назива првог издања Вуковог Ср�ско� рјечника и напиши шта

значи реч ис�олкова�и: _________________________.

Ed

11. Напиши које би се речи употребиле данас уместо истакнутих семантичких ар-

хаизама:

а) Књигу пише Жура Вукашине... Дође књига љуби Момчиловој, Књигу гледа љуба Момчилова, Ону гледа, другу ситну пише... (нар. песма).

___________________________________

б) Старац Фочо од стотину лета (нар. песма).

___________________________________

___________________________________

в) Жеље целокупне ове колоније Грка ... [биле су] да новорођени младенац осветла образ и родитељима и нацији (С. Сремац).

86


Лексикологија (4): стилска и употребна вредност лексема

Неологизми Одржана је приредба у којој је учествовало осам београдских „забависта”.

(Часопис НИН, 1959. година)

pr om

o

Реч забавис�(а) забележена је у Речнику ср�скохрва�ско�а књижевно� језика и дефинисана овако: „извођач забавног програма на приредбама”. При томе је уз њу стављена ознака неол. – неологизам. То значи да је процењена као нова и неустаљена. Та реч се никад није ни усталила: данас за њу не знамо. Али зато се појавио нов неологизам с истом основом – забавњак – која означава извођача популарних забавних мелодија, односно саме те мелодије. Да ли ће она потрајати – видећемо. Насупрот застарелим речима стоје речи које су у језику сразмерно нове – неологизми. У речнику се обележавају скраћеницом неол. (=неологизам).

(Одговор на стр. 232)

Ed

uk a

Неки неологизми имају кратак животни век, а неки остану у језику. Занимљиво је да се у малочас поменутом речнику, дакле пре шездесетак година, као неологизми означавају и следеће речи: бла�обран, ва�иче�, ве�ровка, високо�ра�ња, висококвалификован, з�равс�во, �ло�оре�, целовечерњи (нпр. уз именицу филм), �линово�, самоле�. Као што видимо, нису сви преживели до данас.

1. Од којих је грчких речи скована реч неоло�изам? ________________________ и __________________________

12. Напиши које су се речи усталиле уместо следећих речи:

плиновод: самолет:

___________________________________________ ___________________________________________

13. Наведи неколико речи које су се у српском језику појавиле у последњих триде-

сетак година (на пример, откад су се појавили компјутери или откако су почеле масовно да се користи увозне намирнице и „брза” храна): _______________________________________________________________________________________________.

87


Др Душка Кликовац

Поетска лексика Узвисити своје боле ... стрести негве с душе, с ноге ...

(Ј. Ј. Змај)

У овим стиховима појављује се реч не�ве, која се овако објашњава у Речнику ср�скохрва�ско�а књижевно� језика: не̏ гве, не̏ гāвā и не̏ гвӣ ж мн. заст. и песн. окови.

o

У наведеним стиховима постоји и једна уобичајена реч, али у мање обичном облику, такође карактеристичном за поезију: ________________________, уместо обичног ________________________.

pr om

Зашто је употребљен тај облик уместо уобичајеног?

__________________________________________________________________________

Постоје речи или облици речи који су одлика књижевних текстова – обично поезије. У речницима се обележавају скраћеницом �есн.

uk a

У поетске речи спадају и жал („жалост, сета, туга”), кам (камен), зефир („поветарац”), засни�и („заспати, уснути” или „почети сањати”) итд.

14. Подвуци поетске речи у следећим стиховима и напиши којој уобичајеној речи

Ed

одговарају:

а) Турчин клети ... српску крвцу лије (Љ. Ненадовић). б) Крупно сунце пржи пуно плама (Ј. Дучић). в) Рујни вечерњи зраци ... чаробно трепере (А. Шантић). г) Заљубљени, руке сплетене не расплићите, не растављајте жедне зене (Д. Максимовић). д) И поколење крви тад се роди ... и груну пољем што у бесмрт води (М. Бојић).

88

________________________ ________________________ ________________________

________________________

________________________

Да би изразио своју мисао или осећање, или свој исказ обојио шаљиво, иронично или некако другачије, песник одн. писац може стварати и нове речи – понекад чак и веома необичне (каквима је, на пример, био склон Лаза Костић). Већина тих кованица се, међутим, не устаљује у језику.


Лексикологија (4): стилска и употребна вредност лексема

15. У следећим одломцима из романа О�а мањем злу Воје Чолановића подвуци

пишчеве кованице и напиши шта значе:

а) У својеврсном мимотрку, прошао је поред Мекдоналдса и, омаловаживши Славију, заждио наниже Немањином.

_____________________________________

_____________________________________

_____________________________________

_____________________________________

_____________________________________

_____________________________________

o

б) С осећањем да подсмех на његов рачун напредује, док стварност узмиче, Јанко Ђапа је, немајући другог избора, оставио за леђима перон I левог колосека и назовишетним кораком кренуо натраг, ка простору испред чекаоница.

pr om

в) Тај стручњак за прекрајање живог [...] имао је овог часа тик уза се ону исту неодољивицу у коју се малтене клиначки затрескао још првог дана боравка у Салцбургу. г) Негде у висини кафане Лион, закључио је да то у чему се возе и није такси, него врашки иритирајући споромобил (што нам само облапорно једе време).

uk a

д) [...] он и његова саучесница у салцбуршкој прељуби сад су, ваљда накратко, застали; тек колико да се огледну, ћутке и недодирке.

Ed

ђ) Пред запрепашћениковим очима одједаред се смрачило као да су га злодуси пренели у најцрњу пећину. е) Извинивши се равнодушном особљу, прошушкорио је да би он и дама у његовом друштву желели да нешто поједу.

_____________________________________

ж) Да изнађе тему вредну разговора; исприча нешто што би Мину макар забавило; или да јој излукави било какав исповедни текст.

_____________________________________

_____________________________________

з) Е, па жене о�ис�а свашта знају, потурио јој је Ј. Ђ. шаљиво опризвучен одговор.

89


Др Душка Кликовац

Дијалектизми и регионализми И моја Јуца исто тако. Зна вам та свашта. Али, кажем вам, слатка, само једаред да види како се нешто готови, одмах ти она, ’рâно моја, трчи кући да проба. Има једну књигу пуну исписану. Лепе корице и пише на њима Poesie, што јој је купио за спомен на презент господин Шандор, јурат из Кикинде, а нема ништа труковано, него све празни листови. А она, слатко дете моје, села па написала у њу све сосове, цушпајзе и мелшпајзе како се правиду. Све излењирала и написала, слатко дете моје. Пише кô канцелариста какав; исти њен отац! Ко је узме, слатка, тај ће бар знати да има једну добру виртшафтерку.

o

(Из романа Стевана Сремца По� Ћира и �о� С�ира)

pr om

У тексту је употребљена реч је�аре�. Она је својствена говору којим се користе ликови Сремчевог романа и у књижевном језику има нешто другачији лик: ____________________.

У тексту има и речи страног порекла. Подвуци их. Да ли их разумеш? ________________ Ево њихових значења:

uk a

прéзент и прèзент – дар ју̀ рāт (лат.) – студент права, правник тру̏ ковати – штампати цу̏ шпајз – јело од поврћа, вариво ме̏ лшпајз – посластице од теста (пите, колачи) ви̏ ртшафтерка – домаћица

Оне су пореклом углавном из ____________________ језика.

Ed

У тексту постоји реч којој недостаје глас х: ___________________, а и један облик речи неправилан са гледишта књижевнојезичке норме: ____________________. Неке речи и изрази не употребљавају се на целом простору који заузима српски језик, него су ограничене на један дијалекат – то су тзв. дијалектизми, односно на област која обухвата више од једног дијалекта – тзв. регионализми. У речницима се означавају скраћеницама �иј. (=дијалекатски, дијалекат), �окр. (=покрајински), нар. (=народски; регионално, покрајински).

90

У дијалектизме се убрајају не само лексеме (лексички дијалектизми) него и гласовне и граматичке појаве карактеристичне за дијалекте.


Лексикологија (4): стилска и употребна вредност лексема

Лексички дијалектизми и регионализми су понекад дијалекатске варијације речи које постоје у књижевном језику (нпр. вребац или ребац уместо врабац, �уш�и�и уместо �ус�и�и), а могу бити и локалне, нераспрострањене речи (нпр. меџ�аник – „јело од изгњеченог пасуља”, ћуков – „пас”, иска – „вриска, бука”). Некад, међутим, они могу бити и извор богаћења књижевног језика. Кафа испратница

o

ту справу и одмах је крсти својом речју: све�локаз. [...] Један „Политикин” репортер случајно је ухватио прелеп народни израз: ис�озаборављасмо се, и то би се, нажалост, могло рећи неизбројним нашим народним речима: авај, испозаборављасмо се!

pr om

Наши грађани више од једног века пију у касне сате „сик�ер-кафу”, и не сањају да одмах ту у суседству сељаци сркућу своју дивну кафу ис�ра�ницу. И секу ти грађани и трговци рес�лове од тканина, и не помишљајући да сељак и за то има своју реч: крајац. Сви смо одавно и заувек прихватили семафоре, а сељак дође у град, погледа

(Из текста Драгише Витошевића Ис�озаборављасмо се)

uk a

Регионализми су често и варваризми – речи страног порекла које се не сматрају прихватљивима у књижевном језику; такве су нпр. речи �енџер (=прозор), вака� (=време, доба), које су турског порекла, или мала�и (=фарбати), ш�ацира�и (=шетати), које су немачког порекла.

Ed

16. Напиши како следећи дијалектизми гласе у књижевном језику:

а) јербо, јере: б) свуђ: в) божитњи: г) њеки:

______________________________; ______________________________; ______________________________; ______________________________.

17. Подвуци дијалектизме (дијалекатске речи и изразе, као и дијалекатске облике

речи) у следећим примерима из призренско-тимочког дијалекта (из дела Стевана Сремца): а) Гледа ме на окаљке, а не познава ме... не сећа ме се! б) Ако ли, комшијо, да си примакнем и турим џезвенце?

91


Др Душка Кликовац

18. Прочитај следећи одломак из романа Стевана Сремца По� Ћира и �о� С�ира,

подвуци дијалектизме и регионализме, а затим уради задатке:

o

Авлија пространа, да једва можеш довикати онога с другог краја авлије. А у авлији свачега; једно богатство достојно зависти. Ту су шупе, амбари, голубињаци. Три камаре сламе, камара гањева и шапурика од којих се добијала добра жеравица за „штогл” којим се пеглале фрајла Јулине беле сукњице са шлингерајем, и гомила орезане лозе спремљене за печење јагањаца којима је почешће поп Спира омастио брк. Ту је даље у авлији био бунар са дивном хладном водом у којој је поп Спира хладио вино и лубенице. Уз бунар је стојао нов валов око кога се непрестано гуркала и џакала живина, а нарочито патке и пачићи, а онај стари већ олупани валов био је привезан за доњи крај ђерма да се лакше вуче огроман кабао из бунара.

pr om

кàмара (грч.) – гомила; стог, пласт гáњеви (мн., мађ.) – комади горива направљеног од говеђег измета и сламе, измешане па исушене шапу́ рика – окруњени клип кукуруза, шепурина вáлōв (мађ.) – дрвено или камено корито за храњење и појење домаћих животиња, особито свиња џа̏ кати (тур.) – грајати, жагорити кàбао, -бла – дрвени или лимени суд за извлачење воде из бунара, за ношење воде и сл., ведро, кофа; овећи суд са два уха, чабар

1) Један дијалектизам је мало другачији лик једне речи која постоји у књижевном језику; он гласи _______________________ (допуни).

uk a

2) Препиши дијалектизме одн. регионализме турског порекла: ____________________, ____________________.

3) Речи ђерам и бунар су турског порекла, а реч валов мађарског. Зашто се оне не могу убројати у дијалектизме одн. регионализме?

___________________________________________________________________________________________

Ed

4) Заокружи регионализме немачког порекла. Ако неки разумеш, напиши шта значи: ___________________________________________________________________________________

5) Реч кабао се употребљава у једном разговорном изразу који означава јаку кишу: лије ____________________________________ (допуни). Да ли ту реч треба сматрати дијалектизмом (образложи)? _______________________________________________ ___________________________________________________________________________________________

92


Лексикологија (4): стилска и употребна вредност лексема

Жаргонизми

o

Моја мама је баш кул!

pr om

Сећам се година кад је мом матором ишло наопако: нисмо имали ловуџе ни за једно пристојно место под капом небеском, али стари „Чамац” је увек био некако ту, под руком, и увек би се нашло толико ловијановића за два сендвича са саламом или нечим сличним. Изгледа да су мог маторог исфурали са свих места осим са Аде. Седели бисмо тако на прамцу и махали свим чамцима и шлеповима што су пропловљавали покрај нас. Били смо права правцата екипа махача. Неко би нас позвао на кувани кукуруз, неко други би опет на примусу скувао кофијановић. Нигде човек не може тако дуго да се гребе као на Ади Циганлији. Били смо савршено уигран тим адаџијских гребатора.

uk a

(Из романа Моме Капора Белешке је�не Ане, прилагођено)

Како се назива варијетет којим је написан овај текст? ______________________________ Ко се највише служи тим варијететом? __________________________ . Подвуци у тексту речи по којима препознајеш тај варијетет.

Ed

Речи карактеристичне за жаргон називају се жаргонизми. У речницима се означавају скраћеницама жар�., ша�р. (шатровачки), а неке од њих и ђач. (=ђачки).

У тексту налазимо жаргонизам ма�ори, која значи ______________ _____________________. Како је настао? ______________________________________ Којим се лексемама из текста означава новац? _______________________________, _______________________________. Још један жаргонизам је реч која не постоји у књижевном језику; он има следеће значење: _______________________________. Један жаргонизам употребљен у тексту постоји и у књижевном језику, али у другачијем значењу; то је жаргонизам ______________________________. У тексту је употребљена и именица од ње изведена: ________________________________. Да ли она постоји у књижевном језику? ___________________

93


Др Душка Кликовац

Реч а�аџијски је придев од именице а�аџија, изведене од именице А�а (Ци�анлија) суфиксом ___________________. Тај суфикс је пореклом из _____________________________ језика и означавао је носиоце занимања. Данас је „васкрснуо” у жаргону. Којим субјективним ставом он „боји” реч која је од њега настала; другим речима, који „тон” додаје речи а�аџија? ______________________________________________. У двема речима је употребљен један исти суфикс, карактеристичан само за жаргонизме: _______________________________. Омладински жаргонизми настају на различите начине; за сваки начин дали смо по један пример, а ти додај још понеки:

pr om

o

а) тако што реч из стандардног језика промени своје значење (често помоћу метафоре): кр�ица (доушник), _________________________, _________________________, ___________________________;

б) тако што се преузимају речи из других језика, данас најчешће из енглеског: фаца, ______________________, ______________________, ______________________;

Ed

uk a

Еј, тебра, кувам суљпа, ђидо.

Ае!

в) тако што слогови или гласови постојећих речи промене места: �ебра, ___________________________, ___________________________, ___________________________;

г) тако што се постојеће речи скраћују (при чему се на тако скраћену реч може додати и нека врста суфикса): факс, ___________________________, ___________________________;

д) тако што се уместо речи употреби њен иницијал: за џ, ___________________________, ___________________________; ђ) сливањем: чо�ора�ивно, ___________________________.

94

Ипак, жаргонизми најчешће настају суфиксацијом. При томе суфикси којима се стварају жаргонизми могу постојати у књижевном језику (лажњак, ком�ју�ерџија, цвикераш), али могу бити и само жаргонски (кошуљишка, �и�усанер).


Лексикологија (4): стилска и употребна вредност лексема

19. Замени у датој речи суфикс или додај суфикс (на пуну или окрњену основу)

тако да добијеш жаргонизам: а) џемпер в) уживање д) филм

_________________________; _________________________; _________________________;

б) спавање _________________________; г) динар _________________________; ђ) пајташ _________________________.

а) Студентски град б) на брзину в) тенис патике г) мини-сукња

_________________________; _________________________; _________________________; _________________________.

o

20. Замени синтагму жаргонизмом који има исто значење као та синтагма:

21. Напиши што више жаргонизама са следећим значењем:

pr om

а) „одлично”: ______________________________________________________________; б) „досада”: ______________________________________________________________.

Да ли ти жаргонизми носе, по твом мишљењу, и неку разлику у значењу? ___________ Ако сматраш да има значењских разлика, објасни их.

22. Замени жаргонизам што већим бројем речи из књижевног језика:

_________________________________________ _________________________________________ _________________________________________ _________________________________________

uk a

а) Филм је био екстра. б) Тај мобилни је лудило. в) Тај дечко је авион. г) Журка је била очајна.

Ed

Вулгаризми

У речнику има и речи са ознаком вул�. – вулгаризам. Сама реч вул�аризам дефинисана је као „проста, непристојна реч или израз”. Те речи означавају неке телесне функције, претерано јело и пиће, дају негативне квалификације људи и поступака, неуљудне су, увредљиве, грубе и сл. У вулгаризме спадају и опсцене – непристојне, скаредне речи, као и псовке. Оне се у великим једнојезичним речницима нашег језика не наводе, него се планира да се објаве у посебном тому. Вулгаризми се, ипак, могу срести не само у разговорном језику него и у медијима и уметничким делима. Тако слободно почели су се употребљавати, код нас као и у свету, шездесетих година ХХ века. Дотад се у медијима, у позоришту и на филму нису могли прочитати нити чути.

Реч вулгарѝзам означава не само просту, непристојну реч него и простачки, неваспитан поступак. У вези је речју ву̏лгāран, која је постала од латинског vulgaris, а ово од vulgus „народ, светина”. Реч о̏ псцен (од лат. obscenus) значи „непристојан, бестидан, скаредан; који изазива стид, простачки”. Ска̏ редан (од руског скаре�ный) значи „наказан, поган, прљав; безобразан, неваспитан”. 95


Др Душка Кликовац

Читам и размишљам... (2)

Ed

o

uk a

pr om

Ла̏ сци̅ ван (од лат. lascivus) – „бестидан, разуздан, путен, који наглашава, истиче сексуалност”.

Псовање је омиљена и неискорењива навика нашег света. Њу упражњавају и стари и млади, образовани и необразовани, по градовима и селима. Псују мушкарци, псују жене [...]. На улици и у кафани, за послом и при одмарању, у оштром спорењу и пријатељском ћаскању, свуда се псује. [...] Винавер, распусник језика, у преводу Гар�ан�уе, те у Хиља�у и је�ној ноћи, уме да буде раскошно ласциван, али ни код њега нема сирових речи и вулгарности. Он нам показује како се све тајне Ероса могу исказати а да се оних десетак именица и глагола не рекну. Писање је, између осталог, игра заснована на поштовању извесних конвенција. Наши су преци преко одређених речи бацили вео, као што су око бедара опасали крпе, па су нам тако завештали неке обичаје чијим се укидањем много више губи него што се добија. [...] Глаголи који казују сексуалне радње, или именице које у тим радњама играју кључну улогу, спадају у „јаче” речи сваког језика. Псовкама је, додуше, основно значење тих глагола искривљено, идеја уживања замењена је идејом мучења. Псовач би желео да све што му није по вољи баци на постељу и мужјачки изгази, понизи, смрви! [...] Од ових се израза [...] уздржавамо кад смо са старијима и непознатима, и уопште, са особама достојним поштовања. [...] Ако смо обузети бољим осећањима и узвишенијим мислима, псовање само од себе отпада... Искорењивање псовки претпоставља, дакле, извесно оплемењивање живљења и мишљења. Псовке се повлаче са кроћењем дивљине, са савлађивањем нагонских трзаја: псовка је истоветна са рефлексом узвраћања ударца. Непрестано смо спремни да одговоримо на напад: на напад вербални, или физички, готово је исто. Уметност такве импулсе може показивати и приказивати, али их не би смела подстицати, или се превише на њих ослањати. Слободном употребом псовки укида се један облик хипокризије, поништавају се разлике између приватног и јавног, кућног, уличног и књижевног језика. Употреба непристојних речи не мора да значи раскид са вишим мерилима културе. Кад псовку употреби истински уметник, ми је некако примимо. Само, истински уметник је у стању да све преобрази и оплемени. У свакодневном животу, граница између културе и некултуре и даље је видна и јасна. Нема здравог устројства света без одређених правила, па и забрана.

Хипокрѝзија (од грчког hypókrisis – „глума”) значи „претварање да неко има особине и уверења каква заправо нема, глумљење добрих намера с циљем да се неко превари; лицемерност, дволичност”. 96


Лексикологија (4): стилска и употребна вредност лексема

Сваки пут кад се у дијалогу, или у опису, учини да би се „непристојна реч” могла изоставити а да спис не изгуби на снази и изражајности, са изостављањем не треба оклевати. Псовку користе добри, али, још више, лоши писци; они који су лењи и неспособни да нађу тачну и јаку реч, па посежу за дивљином. Они који иду линијом најмањег отпора. (Из књиге Милована Данојлића Мука с речима)

o

pr om

2. Како разумеш реченицу да су „наши преци преко одређених речи

бацили вео”? _________________________________________________________________________________________

3. Подвуци у тексту идеје које ти се чине занимљивима. Одабери неку идеју

с којом се слажеш или не слажеш и изнеси аргументе за њу, односно против ње.

uk a

а) Наш свет воли да псује. б) Псовке служе само да би се одговорило на вербални напад. в) Псовке је немогуће искоренити. г) У уметничком делу се псовке могу користити.

Ed

1. Заокружи слова испред тврдњи које је аутор изнео у тексту:

97


Др Душка Кликовац

ШТА СМО НАУЧИЛИ

Разговорна лексика: намеш�аљка, ћефну�и се.

uk a

Стилски обојена лексика

Ed

Термини – речи које означавају појмове у оквиру неке науке или струке и чије је значење експлицитно утврђено: �рефикс, синонимија, �ре�ика�.

98

Поетска лексика: �лам, не�ве, мимо�рк.

o pr om

Вулгаризми – непристојне, простачке речи, опсцене речи, псовке.

Жаргонизми – лексеме карактеристичне за жаргон: кул, лова, �реба�ор.

Дијалектизми и регионализми – речи карактеристичне за дијалекте одн. веће области: је�аре�, ћуков, �уш�и�и, авлија.

Неологизми – нове речи: чизбур�ер, не�, серијал.

Архаизми – застареле речи, данас замењене другима (�исменица, женик, раб); историзми – речи које означавају застареле појмове (марјаш, харач).


ЛЕКСИКОЛОГИЈА (5): РЕЧИ И ИЗРАЗИ СТРАНОГ ПОРЕКЛА Речи страног порекла

uk a

pr om

o

У додиру с другим народима и њиховим културама, чланови једне друштвене заједнице преузимају од њих различите појмове, а заједно с њима и речи којима се ти појмови означавају. Тако се и у српском језику, осим основне, прасловенске лексике, нашло и много речи из других језика. Оне су фонетски и граматички прилагођене нашем језику. Речи из других језика у српски језик су улазиле у складу са историјским околностима. До доласка Турака најјачи је био утицај грчког; с падом под турску власт па све до почетка XVIII века – турског; после тога – европских језика, нарочито немачког, руског и француског; и данас, као и свугде у свету, енглеског. У зависности од тога колико су преузете речи одомаћене, а и од тога какав је став према њима, те речи се називају варваризми, �уђице, с�ране речи, �озајмљенице или речи с�рано� �орекла. Који термини истичу негативан став према таквим речима? _____________________________________________

Ed

Основни лексички слој у српском језику чине речи наслеђене из прасловенског језика (рачуна се да их у словенским језицима има око две хиљаде). Оне означавају људе и сродничке односе (човек, жена, мајка, о�ац, �е�е), делове тела (�лава, �ело, рука, но�а) и многе свакодневне појмове – алатке, делатности, производе, животиње, биљке и сл. (жи�о, �шеница, �иква, ре�а, �рах, јабука, крушка, шљива, вишња, орах, лешник, ора�и, ко�а�и, сеја�и, мле�и, бра�и, крава, бик, свиња, коњ, риба, сом, ш�ука, у�ица, мрежа, вуна, лан, �ка�и, ши�и, �рес�и, железо, олово, сребро, зла�о, �усле, �иш�аљка, свира�и, �ева�и, �леса�и, �у�, с�аза, се�ло, вози�и, јаха�и, лађа, чун, весло итд.), основне верске појмове (бо�, све�и, вера, жр�ва, �рех) итд.

1. Објасни по чему се разликује позајмљивање неке ствари и „позајмљивање” неке речи. (Одговор на стр. 233)

И прасловенски је имао стране речи...

И неке прасловенске речи су биле несловенског порекла. На пример, речи *polъ (=sexus), *jama, *kobyla су праугрофинског порекла; *bogъ, *bogatъ, *nebo, *rајь, *slovo, *čaša – иранског; *xlěbъ, *popъ, *kotьlъ (=котао), *plugъ – германског; *sluga – келтског; *konopla, *palata, *poganъ – латинског итд. (латиницом и звездицом обележавају се реконструисане прасловенске речи).

99


Др Душка Кликовац

2. Синоним за лицемер је: а) хипокрит; б) хипократ; в) хипокористик; г) хипнотизер.

Заокружи слово испред тачног одговора.

(Одговор на стр. 233)

uk a

pr om

o

Овом основном фонду придружене су, по доласку на Балкан, речи створене од словенских корена према новим потребама, у сфери друштвеног уређења и права (�ос�о�ар, �рес�о, �вор, влас�елин, себр, рабо�а, �анак, наме�ак, �рав�а, закон, убис�во, крађа, ми�о, �оро�а, казни�и, вла�алац, царина итд.), у сфери писмености (стари корени �ис- и чи�-, који су имали нешто значење „шарати, украшавати”, одн. „обраћати пажњу, уважавати, поимати; бројати”, добили су оно значење које имају и данас), занатства (�рво�еља, ковач, зла�ар, �рнчар, се�лар, �кач, ру�ар) и др. Од домаћих језичких средстава речи су стваране и касније, а то се понекад чини и данас. Доселивши се на Балкан (од IV до VI века), Словени су ту затекли романско становништво, и од њих – тј. из локалних дијалеката латинског језика – преузели неке речи које и данас користимо: маз�а, �аун, је�уља, ро�ква, �уња, босиљак, ловор, вр�, коно�ац, јарбол, мрамор, са�ун, уље, врч, рачун итд. Следећи слој позајмљеница били су гр(е)цизми – речи из грчког језика. Неке је српски језик добио с доласком на Балкан (�раз(илук), с�анаћ, цвекла, шкор�ија), а многе с писменошћу и хришћанством, али и касније, под утицајем византијске културе, па и после пада српских земаља под турску власт: а�ос�ол, анђео, ђаво, јерес, �а�ријарх, калуђер, монах, манас�ир, ћелија, икона, �амјан, ман�ија, ли�ур�ија, хар�ија, мајс�ор, кома�, лива�а, �о�рум, �и�а, �р�еза, хиља�а, јеф�ин, ма�арац, �и�ањ...

Ed

Из старословенског је српски језик преузео, и на основу њега даље стварао, не само речи за многе верске појмове (бо�оро�ица, �ророк, мученик, �равославан, �ричес�и�и се, служба) него и појмове из етичке и психичке сфере: �ух, �нев, заве�, разум, смисао, узрок, љубав, моћ, �вар, савес�, с�рас�, кро�ос�, му�рос�, клеве�а, салва, срећа, срџба, у�еха, �обро�а, сује�а, је�инс�во, својс�во итд.

Како се зове оно што нема почетка?

100

У многим појединостима средњовековни језик је располагао изражајним могућностима које недостају данашњем језику. Као илустрација могу послужити тешкоће на које наилазимо ако желимо да преведемо једном речју изразе као �вар („оно што је створено”) или безначелије (од безначелан – „који нема почетка”). Догађа се и да преводи наоко постоје, али да стара реч има дубље или шире значење од садашње. Реч љубимик значила је „вољен човек” (у духовном смислу) и не може се свести на „љубимац”,

док је љуби�ељ био „човек који воли”, нпр. у споју љуби�ељ ниш�им – „човек који воли сиромашне (и помаже им)”, што значи да је данашња реч љуби�ељ неадекватна као превод. Наш модерни језик поготову заостаје за старим у погледу употребе сложеница, које су у средњем веку обилато стваране по грчком узору: бла�оличије, бо�о�ос�ављен, мла�оуман, мно�о�невно, различноверни, самови�ац итд. (Из књиге Павла Ивића Пре�ле� ис�орије ср�ско� језика, прилагођено)


Лексиколо�ија (4): речи и изрази с�рано� �орекла

3. Турцизам мàј�ан значи: а) украс; б) рудник; в) подрум; г) двобој.

Заокружи слово испред тачног одговора.

4. Ду̏ вāр је: а) зид; б) граница; в) безизлазан положај; г) опасност. Заокружи слово испред тачног одговора.

o

С падом под турску власт долазе нам и турцизми. Они обухватају не само речи пореклом из турског језика него и оне које су дошле посредством турског, а пореклом су из арапског и персијског. Неки турцизми су толико одомаћени да и не знамо да смо их однекуд преузели: �арче, кајсија, лимун, �у�, ракија, џи�ерица, бубре�, марама, чара�а, чизма, �орба, јас�ук, �ушек, ку�ија, мираз, кашика, чекић, мер�евине, амбар, бунар, чесма, оџак, ка�ија, �орба, �о�, ку�ија, �амук, боја, мајмун, аж�аја, бу�ала, муш�ерија, кусур, ба�ава, ћелав, мамуран, сака�, баја�, хај�е, бар, чак, баш, јок, ем итд. Неки турцизми су данас стилски обојени (конак, �ушманин, ћу�рија, ба�ава), а неки су застареле или покрајинске речи. Турског порекла су и неки суфикси, нпр. -џија, -лија, -лук, -ана, који су се толико усталили да се додају и на домаће одн. одомаћене основе (рачунџија, новајлија, безобразлук, ци�лана). Заједно с турцизмима у српски језик је ушао и нови глас – џ.

pr om

обојени: таван, капија, касапин, сокак, бекрија, будала, јоргован, бакшиш, баталити, бегенисати.

2. Како доживљаваш разлику између не и јок?

____________________________________________________________________

uk a

1. Подвуци турцизме који су ти мање обични или стилски

3. Подвуци речи које су настале додавањем турских суфи-

кса на домаћу основу:

алваџија (=продавац алве), силеџија, Нишлија, османлија, несташлук, мезелук, апсана, солана.

Ed

5. У изразу окрену�и ћурак нао�ако истакнута реч значи:

Од краја XVII века део српског народа који се доселио у Аустроугарску суочио се с цивилизацијом пуном нових појмова. Тако у српски језик улазе позајмљенице из немачког – германизми. Они из области војне терминологије и друштвеног уређења нису надживели аустријску владавину, али неки из сфере материјалне културе и занатства јесу (�лех, ш�оф, �ан�љика, шнала, флас�ер, флека, рам, ш�риц, шоља, ци�ла, кром�ир, рош�иљ, целер, �у�ер, фарба, �ар, ва�а, �лац). Касније је српски језик примио и друге германизме: роле�на, симс, шал�ер, лус�ер, кофер, �е�ла, кри�ла, �ацна, ваз(н)а, рерна, лас�иш, рајсфершлус, �ер�ла, есцај�, рајсне�ла, зихерна�ла, шмир�л(а), шминка. Из немачког језика дошао је и глаголски суфикс -ира-.

а) огртач; б) капа; в) сабља.

Заокружи слово испред тачног одговора.

6. Од следећих турцизама само један не означава одевни предмет. Подвуци га: �олама, чакшире, чибук, фереџа.

(Одговор на стр. 233)

101


Др Душка Кликовац

а) иманентан; б) имагинаран; в) имагинативан.

Заокружи слово испред тачног одговора.

8. Заокружи слово испред речи која значи „противречан”: а) контраиндикован; б) контрахован; в) контрадикторан; г) контрастан.

У истом периоду у језик Срба улазе и речи из мађарског језика – хунгаризми. Неки су с временом ишчезли, неки остали као дијалектизми или регионализми, а неки су се задржали до данас: бун�а, кецеља, ци�ела, ам, ас�ал, ашов, бокор, шар�аре�а, ша�ор, соба, варош, вашар, �аз�а, ло�ов, чо�ор, фиока итд.

Ed

uk a

9. Вир�уоз је: а) човек пун добрих особина, врлина; б) човек који је у музици достигао техничко савршенство; в) човек који постоји само виртуелно, на компјутеру; г) човек болестан од вирусне болести.

Преко немачког, у српски језик су ушле и речи из француског језика – галицизми: �енерал, маршал, официр, армија, бал, мо�а, �ама, бале�, ложа, �ор�ре�, роман, �ринц, �лан, биро, ин�ересан�ан, �ар�он. Утицај француског биће нарочито велики крајем XIX и почетком XX века, кад су се многи српски интелектуалци школовали у Француској и кад је, под утицајем тог језика, формиран и нов, урбани облик српског књижевног језика – београдски стил. Из тог доба потичу позајмљенице као �ејзаж, сиже, фељ�он, есеј, жанр, нијанса, шарман�ан, бон�он, �арфем. Такође преко немачког, али и непосредно из италијанског, долазе италијанизми: балкон, бан�ера, бомба, боца, ка�е�ан, �ош�а, �иш�ољ, �ијаца, сала�а, салве�а, си�уран, су�а, о�ера, арија, �енор, флау�а, ш�ам�а, мафија... Непосредно из латинског или преко немачког примљени су и латинизми – �ефек�, �ок�ор, �у�ли, инс�румен�, ка�и�ал, кон�ра�икција, лици�ација, ме�ицина, милиција, фамилија, фи�ура, форма, фун�амен�... Речи пореклом из романских језика – латинског, француског, италијанског, шпанског – називају се романизми.

o

7. Који има способност замишљања, уображавања јесте:

плајваз, цимет, шпиковати, штриковати, шустер, флаша.

pr om

4. Подвуци германизме који су ти данас мање обични или сасвим непознати:

Заокружи слово испред тачног одговора.

102

(Одговор на стр. 233)

Из домаће кухиње

Лингвисти су утврдили да прелажење речи из језика у језик не иде насумце, него је у датом раздобљу готово увек „једносмерно”. У одређеној појмовној области, сваки језик је или „давалац” или „прималац”, не и једно и друго. Ако се дотични народ посебно истиче у тој сфери људске делатности, он ће своје термине позајмљивати другим језицима; у противном, узимаће их са стране. За наше народе у прошлости заиста је немогуће тврдити да су били велики гастрономи и сладокусци, као Французи или Италијани. Знајући услове под којима су живели и борили се наши преци, не бисмо ни очекивали да се истакну на том пољу. Није случајно што је готово цео наш кухињски речник страног порекла, од грчке �и�е и �асуља, преко турских ћева�чића, ђувеча и сарми, мађарског �а�рикаша и �алачинки, немачке шунке, виршли, кеља и кром�ира, па до италијанске саламе и качкаваља... (Из књиге Ивана Клајна Језик око нас)


Лексиколо�ија (4): речи и изрази с�рано� �орекла

У том периоду у нашу средину, углавном преко немачког, француског и италијанског језика, улазе и интернационализми – речи које потичу из грчког и латинског језика а налазе се у готово свим европским језицима. Ево само неколико примера на а: ака�емија, але�орија, анализа, анало�ија, анархија, а�о�ека, ари�ме�ика, арома, ас�рономија, а�мосфера, аксиом, ак�, а�е�и�, а�с�рак�ни, архив, ас�ек�, ау�ор, ау�ори�е�...

Заокружи слово испред тачног одговора.

(Одговор на стр. 233)

11. Парафраза је: а) отрцана фраза; б) пародија; в) узгредна опаска; г) другачија формулација.

pr om

o

Српски језик је преузимао и црквенословенизме – речи из српскословенског, рускословенског и славеносрпског језика. Иако су у Вуково доба те позајмљенице великим делом нестале, неке су се задржале до данас, променивши мало свој гласовни облик: �росве�и�ељ, зас�у�ник, нас�авник, љуби�ељ, случај, о�ш�ина, клеве�а, саве�, �о�ви�, не�ос�а�ак, у�овољи�и, ва�и�и, вас�и�а�и, безумни, бес�и�ан, �нусни, �уховни, не�рохо�ан, �ло�оносан, �о�земни, свемо�ући, чу�есни итд. У XVIII веку је на српски језик снажно утицао руски – било непосредно, било преко рускословенског. У другој половини XIX века у српски језик улази нови талас русизама: личнос�, уч�ивос�, �о�аник, �уковник, �ре�ос�рожнос�, обмана, с�рој, за�е�а, искрен, савршен, о�важан, о�мен, о�роман, о�асан, нео�хо�ан, на�ра�и�и, не�о�ова�и и др.

10. Група звезда у одређеном распореду зове се: а) констелација; б) констатација; в) константа; г) конституција.

У другој половини XIX века долази, преко хрватског али и непосредно, један број бохемизама – речи из чешког језика: наслов, околнос�, уло�а, часо�ис, чи�анка, �осле�ан, би�ан. За неке речи се не може рећи да ли су русизми или бохемизми: наречје, �ово�, образац, обре�, �ре�ме�, �риро�а, слој, �лу�, �ослован, �розрачан. Преузимање речи из европских језика настављено је и касније, у ХХ веку. Данас српски језик, као и већина језика у свету, највише речи преузима из енглеског језика. Нешто старији англицизми су, на пример, ле�и, џен�лмен, с�ор�, бокс, нокау�, ва�ер�оло, �ренер, бриџ, џокер, џез, ин�ервју, вес�ерн, фарма, �ролејбус, блеф, �ранс, �рил, ау�сај�ер, ли�ер, линч, �иџама, �икник, виски, биф�ек, �унел, �ранзис�ор, шоу, хи�и, флер�, �рик и многе друге. У најновије време англицизми долазе у толиком броју да им је посвећен и

Заокружи слово испред тачног одговора.

(Одговор на стр. 233)

12. Подвуци најближи синоним речи ин�уиција: осећај, осећање, осет.

(Одговор на стр. 233)

Ed

uk a

У другој половини XIX века у српски језик улазе и кроатизми – речи из хрватске средине, у којој се нарочито инсистира на превођењу немачких речи: бројка, з�равс�во, �ре��ла�ник, �ус�олов. Преузимања из хрватске средине биће нарочито између два светска рата: уређај, возило, �о�ра�а, �ласина, �рворе�, ре�осле�, �емељи�, наво�но, �рехла�а, с�у�ањ, �ос�о�ак, некре�нина, смеће, конобар, �о�у�, �ласило...

13. Једногласна одлука до које се дошло договором назива се: а) консензус; б) консолидација; в) конспирација; г) консалтинг.

Заокружи слово испред тачног одговора.

(Одговор на стр. 233)

103


Др Душка Кликовац

pr om

o

један речник: Du yu speak ан�лоср�ски? Речник новијих ан�лицизама Вере Васић, Твртка Прћића и Гордане Нејгебауер. Највећи речници страних речи јесу Велики речник с�раних речи и израза Ивана Клајна и Милана Шипке и, старији, Лексикон с�раних речи и израза Милана Вујаклије.

Читам и размишљам… (3)

Ed

uk a

Англицизама је у нашем језику из дана у дан све више. Они се преузимају без икаквог видљивог система и размишљања – и онда када је то објективно потребно, и онда када није. Под „објективном потребом” подразумева се допринос неког англицизма изражајности српског језика, тако што се у његов систем уводи нов појам који се датим англицизмом именује. Такви су, на пример, милкшејк, �аблои�, скенер, мо�ем, ЦД-РОМ, ДВД, хар�вер, соф�вер, ин�ерне�, бес�селер и многи други, који су српски језик обогатили не само новим обликом, тј. самом речју, него и новим и до сада непознатим садржајем, тј. значењем. Њихова употреба је отуда у потпуности добродошла и оправдана (уколико се, наравно, одвија према правилима правописа, изговора и граматике српског језика). Међутим, насупрот овима налази се немали број англицизама који уопште не уносе нов садржај, него служе за то да би се изразио од раније познат садржај заоденут у нов или само привидно нов облик. Ти англицизми, услед своје све учесталије и нападније употребе, полако али сигурно потискују, па и сасвим истискују, уобичајене и устаљене домаће речи (укључујући овде и одомаћене „стране” речи, попут мо�а, �и�лома, шминка, реализација, конкурс). Већ сада се може говорити о мешању српског језика с енглеским, те о учвршћивању једне нове, хибридне врсте српског језика који (све више) одступа од својих норми и (све више) бива употребљаван према нормама енглеског језика, а коме због тога пристаје један помало поспрдан назив – ан�лоср�ски језик. Овде ваља имати на уму како англосрпски никако не обухвата сваки утицај енглеског језика на српски, него само оно што чини неоправдане и објективно непотребне иновације настале под утицајем енглеске норме, укључујући и употребу објективно непотребних англицизама. Стога, оправдани и објективно

104


Лексиколо�ија (4): речи и изрази с�рано� �орекла

Ed

uk a

pr om

o

потребни англицизми, попут оних наведених на почетку, спадају у српски, а не у англосрпски језик. Под термином ан�лицизам овде ће се подразумевати, прво, свака реч из енглеског језика која је преузета у српски (нпр. бес�селер), при чему таква реч не мора нужно бити енглеска по свом крајњем пореклу, и друго, свака реч која се у српском користи под енглеским утицајем (нпр. охрабри�и). Кад је у питању коришћење англицизама у англосрпском језику, у нашој свакодневној пракси уочавају се две опште тенденције: једна би се могла назвати струковном употребом, а друга статусном. У наставку, обе поменуте употребе биће размотрене на одабраним примерима англосрпско-српских синонима; издигнуто мало слово а испред конкретне речи указиваће на узорак англосрпског језика, тј. на објективно непотребан англицизам. Струковна употреба англицизама најчешће је мотивисана недовољно утемељеним, али зато све увреженијим, веровањем стручњака из готово свих области да су у данашње време једино термини из енглеског језика они који на прави, аутентичан и убедљив начин изражавају одређено стручно значење, док се постојеће домаће речи или игноришу или се, што је чешће (али и поразније), за њих уопште и не зна. Тако, рецимо, можемо сазнати да је неко добио инфекцију арес�ира�орних, а не �исајних, органа, да је важну одлуку донео аменаџмен� неке фабрике, а не њено �ослово�с�во, у�рава или руково�с�во, да је неопходна боља сарадња с Хашким а�рибуналом, а не са су�ом. Надаље, у компјутерским продавницама нуде нам се акер�риџи (ке�риџи или кер�иџи), а никако касе�е или �а�роне, с тонером за ласерске штампаче, те аин�ерни и аекс�ерни (у ценовницима често и externi) модеми, а никако уну�рашњи и с�ољни, који ће нам омогућити да успоставимо аконекцију, а никако везу, с интернетом. Због своје очигледне звучности посебно се „цене” вишесложни изворни латинизми који се завршавају на -ација, као што су а�ликација, асоцијација, е�укација, евалуација, финализација, хармонизација, им�лемен�ација, но�ификација, �ар�ици�ација, с�екулације, те глаголи који су с њима творбено повезани, попут е�укова�и, евалуира�и, финализива�и, им�лемен�ира�и, �ар�ици�ира�и и других. С друге стране, статусна употреба англицизама најчешће је мотивисана неутемељеним, али зато врло чврстим, веровањем неких људи да је њихово повремено или стално коришћење у говору и писању модерније, отменије и елегантније, јер ствара утисак припадности надмоћнијем англофоном културном и језичком обрасцу, у првом реду америчком као најпожељнијем. Тако, рецимо, туристичке агенције организују путовања ради ашо�ин�а, а не ку�овине, у иностранству; глумце, певаче и спортисте салећу њихови афанови, а не обожаваоци; пријатељи позивају пријатеље да дођу на њихов а�ар�и, а не на журку, забаву или �ријем. Они који желе да купе телевизор или компјутер не могу да оду у �ро�авницу или ра�њу по њега, него у ашо�, док пословни људи не раде у канцеларији, бироу или уре�у, него у аофису, јер је то сада акул, односно врло мо�ерно, о�мено, еле�ан�но итд. Кад се види и чује све ово лексичко кулирање, неупућеном човеку дође да од милине не узвикне више А-у! или Охо!, него аВау!, да би (п)остао аин, односно у мо�и, ак�уелан или �о�уларан. Но, виши степен

105


Др Душка Кликовац

„кулности” представља писање оваквих и сличних англицизама (а понекад и оних струковних) у изворном енглеском облику, не само у латиничким него и у ћириличким текстовима: shopping, party, shop, office, coolирање, Wow!, што је у потпуној супротности с правилима нашег Правописа. При томе, посебну пажњу привлаче речи које готово и немају свој домаћи писани облик, као што је а fashion week (тј. не�еља мо�е), а још више оне код којих је изворни правописни облик комбинован с домаћим суфиксима, као што су аcoolирање и аbookирати (тј. резервиса�и). (Из чланка Твртка Прћића „И ми реч за трку имамо – српски насупрот англосрпском”, Све� речи, 19–20, 2005, прилагођено)

o

1. У наслову овог текста постоји игра речи којом се евоцира један фразеологизам, који гласи __________________________________________________.

pr om

2. Заокружи у тексту оне реченице у којима се дефинише термин ан�лоср�ски језик. 3. Под англицизмом аутор подразумева:

а) сваку реч преузету из енглеског језика; б) реч онако како гласи у енглеском језику; в) реч која је постала у енглеском језику и из енглеског дошла у српски; г) српску реч која се у одређеном значењу користи под енглеским утицајем.

uk a

Заокружи слова испред тачних одговора.

4. Речи као што су милкшејк, �аблои�, бес�селер и сл., по ауторовом мишљењу: а) спадају у англосрпски језик; б) не спадају у англосрпски језик; в) некад спадају, а некад не, зависно од контекста.

Ed

Заокружи слово испред тачног одговора.

5. Погледај прву реченицу 3. пасуса и заокружи слово испред тачне тврдње:

106

Реч �ен�енција аутор би сврстао у: а) англосрпски језик; б) српски језик; в) енглески језик.

6. Говорећи о речима које се завршавају на -ација а које су изворно постале у латинском језику, аутор каже да се оне „цене” и ту реч ставља под наводнике, исказујући тиме свој ироничан став према њој. Подвуци у тексту и друга места на којима можеш препознати ауторову иронију.

7. Напиши у свесци резиме овог текста.


Лексиколо�ија (4): речи и изрази с�рано� �орекла

5. Замени непотребни англицизам српском речју (која може бити и страног

порекла):

а) Сви су осудили тај терористички акт. _________________

б) Тај експерт за правна питања члан је многих интернационалних асоцијација. ___________________, __________________, __________________

в) Важно је да нам исхрана буде добро избалансирана и да уносимо храну с високом нутритивном вредношћу. ____________________. ____________________ г) Сада смо у иницијалној фази имплементације споразума.

_____________________, __________________

д) Да би изашли на кастинг, модели морају да имају савршен мејкап. _____________________, ___________________, __________________

o

pr om

ђ) Морамо се фокусирати на хармонизацију односа и на попуштање политичких тензија, изјављено је на прес-конференцији.

е) По завршетку тренинга добићете сертификат.

ж) Стопирајте тај пројекат, неће бити профитабилан и нећемо из њега извући никакав бенефит. з) Иако је хумани геном углавном познат, неке круцијалне чињенице у вези с наслеђивањем научници још не разумеју.

uk a

и) У једном резервату у Боцвани лавица је не само поштедела малог бабуна него и одлучила да га чува и штити. То је дефинитивно најчуднија прича о животињама икада!

6. Англицизми обухватају не само речи и изразе него и елементе правописа и

граматике преузете из енглеског. Замени непотребне англицизме исправним облицима:

Ed

а) штетно за здравље (од harmful for one’s health): __________________________________; б) сир пита (од cheese pie): __________________________________;

в) не-можете-без-њега-уређај (од can’t-do-without-it gadget): __________________________________;

г) под тешком кишом (од under heavy rain): __________________________________; д) Питао ме је да се удам за њега (од He asked me to marry him):

__________________________________;

ђ) Мој име је... (од My name is…): __________________________________;

е) Београдско Драмско Позориште: __________________________________; ж) филм Вуди Алена: __________________________________;

з) 10:15 (=десет сати и петнаест минута): _________________; и) 5.5 (=пет и по): _________________.

107


Др Душка Кликовац

Јапански, српски и српски јапански у редоследу А И У Е О. Захваљујући тој фонетској сличности, говорници српског језика у шали кују речи које по структури слога и прозодији личе на јапанске, али то, наравно, нису: Како се зове најпознатнији јапански кројач? – Сашими Сако. Како се зове најбржи воз у Јапану? – Тошиба колудо. Како се на јапанском каже „Мислим да смо се изгубили?” – Јао кудасада.

o

(Подаци узети из чланка Дивне Тричковић „Нинџа и Иманеко ваки Кавасаки? – Српски јапански”, Све� речи, 25–26, 2008)

pr om

У српском језику из јапанског потичу следеће речи: кара�е, ка�а, �ан, џу�о, ђиуђицу, аики�о, нинџа, караоке, нин�ен�о и сл. То су углавном речи везане за борилачке вештине или неки савремени тип забаве. И реч цунами, која означава огроман талас, изворно је јапанског порекла, а познате су и речи као што су самурај, �ејша, шо�ун, �ајкун и сл. Поред њих постоје и речи у вези са традиционалним и аутохтоним јапанским уметностима: икебана, хаику и др. Јапански језик има готово искључиво отворене кратке слогове. Има и пет самогласника, као и српски, који се наводе

Калкови

Ако страну реч упоредимо са увезеном робом, онда би калк био „домаћи производ по иностраној лиценци”.

uk a

Калк или дословна преведеница јесте реч настала од домаћих елемената, али по угледу на структуру стране речи. На пример, реч железница настала је од енглеског railway или railroad – „пут од трачница”, али преко француског слободнијег превода chemin de fer – „гвоздени пут”, који је преведен у готово свим европским језицима. Израз �невни ре� (који постоји и у другим европском језицима) настао је у Енглеској у XVIII веку као део парламентарне терминологије (order of the day). Да калкови стално пристижу, показује и сасвим скорашњи – и непотребан – израз кра�ка �рича (од short story) уместо речи сасвим истог значења �ри�ове�ка. Постоје и семантички калкови – случајеви кад већ постојећа реч добије ново значење по угледу на одговарајућу страну реч. На пример, именица звез�а, која је означавала само врсту небеског тела, стекла је значење „популарна личност” по угледу на такво значење енглеске речи star; а изрази левица и �есница стекли су значење политичког опредељења по узору на француско gauche и droite, који су такво значење добили у време Француске револуције. Калкирањем се могу добити и вишечлани изрази и реченичне конструкције: �оћи �о речи, с�ави�и у �окре�, узе�и реч, у�ас�и у реч, ићи на руку, �ос�ави�и �и�ање, узима�и у обзир, има�и смисла за неш�о, све у свему, у �ом �о�ле�у...

Ed

Реч калк потиче од француске речи calque, што значи „отисак”.

108

(Иван Клајн, из књиге Раз�овори о језику).


Лексиколо�ија (4): речи и изрази с�рано� �орекла

Читам и размишљам... (4)

Ed

uk a

pr om

o

Кад су у САД крајем прошлог века почели да зидају зграде с много спратова, назвали су их sky-scraper, од sky, „небо”, и scrape, „гребати”. Као калк те речи јавиле су се одговарајуће сложенице у француском, руском и другим европским језицима, па међу њима и наш небо�ер. Немци су је превели мало слободније, замењујући „небо” „облаком”, што је дало Wolkenkratzer, а дослован превод те немачке сложенице је наше облако�ер. Као што показује овај последњи пример, калк често није само приватна ствар двеју нација, него ствара цео ланац између разних језика. Многи од таквих ланаца започели су још у старом веку, када су грчке речи послужиле као обрасци за стварање нових речи у латинском. У новије време те латинске речи су преведене на велике европске језике, пре свега француски и немачки, а ови су опет утицали на своје суседе. Отуда, кад проучавамо историју неког израза који нам се одувек чинио чисто домаћи, дешава се да са изненађењем откријемо да је поникао у земљи Хомера или Јованке Орлеанке и да је обишао малтене целу Европу док је дошао до нас. Наше речи у�ицај односно у�лив имају у основи глагол �ећи односно �лива�и. Какве везе имају течење и пливање са утицајем који може бити и сасвим сувоземни? Историчари језика нам кажу да су обе речи (друга посредством чешког) настале преводом немачког Einfluss, а ово је превод латинског influentia, чије је првобитно значење било „оно што утиче, што се улива”. Именица савес�, која садржи словенски корен ved-, „знати” (као и вес�, веш�, све�ок итд.), стари је калк грчког synéidesis (од syn, „са”, и óida „знам”). Слично томе, грчко perístasis преведено је на латински са circumstantia, што је – непосредно или преко немачког Umstand – дало нашу реч околнос�. Патријархални Латини први су појам домовине везали за оца (pater), стварајући изведеницу patria, одакле немачко Vaterland, руско о�ечес�во, наше о�аџбина. Латинско praesidens, дословно „онај који седи напред”, дало је немачко Vorsitzende, наше �ре�се�ник и �ре�се�авајући. За препечени хлеб Французи су још пре много векова сковали реч biscuit (bis – двапут, cuit – печен). С нешто измењеним значењем, ми смо ту реч позајмили (бискви�), док су је Немци превели са Zwieback, а ми опет немачку реч са �во�ек. [...] Могли бисмо навести још безброј примера. Пре�ме�, �о�ме�, у�исак, изузе�ак, на�моћ, изле�, ре�осле�, равно�ежа, �риручник, �раво�ис, из�авач, �осло�авац, �ласно�оворник, во�ово�, рачунар, �ерорез, бро�олом, меро�аван, милоср�ан, о��оворан, немо�ућан, �о�ређен, увиђаван, је�нообразан, хла�ни ра�, ме�ени месец, ничија земља, за�ња мисао, �обра воља – сви ти и још многи други распрострањени и општепознати изрази настали су превођењем грчких, латинских, француских, немачких или енглеских узора. (Из књиге Ивана Клајна Раз�овори о језику)

109


Др Душка Кликовац

1. Прочитај текст и одговори на питања:

а) Колико калкова има наш језик за означавање зграде са много спратова? ____________________

б) Како изгледа ланац језика преко којег нам је дошла реч у�лив?

в) Реч околнос� је изворно настала у _________________________ језику (допуни).

o

а) Реч савес� је постала од речи вес�. б) Калк од латинског patria гласи �омовина. в) Речи �ре�се�ник и �ре�се�авајући имају исто значење. г) Zwieback је калк француског biscuit. д) Реч рачунар је калк.

3. Размисли и одговори на следеће питање: да ли су европски језици – па и

српски међу њима – у новије време склонији калкирању или преузимању страних речи? _________________________________________________________________________________________

Да ли је, по твом мишљењу, боље калкирати страну реч или је дословно преузети? Образложи своје мишљење писмено, састављајући кратак аргументативни текст.

Ed

2. Заокружи слова испред тврдњи које су изнете у тексту:

pr om

____________________ → ____________________ → ____________________ → српски.

uk a

110


ШТА СМО НАУЧИЛИ

Русизми: личнос�, савршен, на�ра�а.

Кроатизми: бројка, возило, �рворе�, �о�у�.

pr om

o

Бохемизми: наслов, уло�а, чи�анка.

Интернационализми: ака�емија, а�мосфера, ау�ор...

Англицизми: �ренер, ин�ервју, �рик, ин�ерне�.

Речи страног порекла

uk a

Гр(е)цизми: анђео, лива�а, �р�еза...

Црквенословенизми: случај, саве�, љуби�ељ, чу�есни.

Ed

Турцизми: лимун, чесма, хај�е, ћу�рија, авлија...

Германизми: флас�ер, фарба, �е�ла, есцај�.

Галицизми: �ру�а, жанр, ниво, мо�а.

Хунгаризми: ци�ела, соба, варош.

Латинизми: �а�ум, информација, нација. Италијанизми: балкон, боца, �ош�а, сала�а.

Калкови (дословне преведенице): облако�ер, у�ицај, �невни ре�, узе�и реч, све у свему. 111


uk a

Ed o

pr om


ЛЕКСИКОЛОГИЈА (6): УСТАЉЕНИ ВИШЕЧЛАНИ ИЗРАЗИ Фразеологизми

o

Данас ће бити родитељски састанак и после тога сам обрао бостан! Моја мајка ће ставити знак једнакости између моје добре оцене из математике и одласка с друговима на летовање. Још кад би знала да и та двојка стоји на стакленим ногама! Мораћу да стиснем зубе, засучем рукаве и узмем да вежбам задатке!

1. Човек који с�авља �лаву у �орбу је: а) похлепан; б) неопрезан; в) шаљивџија; г) радознао.

pr om

У првој реченици налазимо израз обра�и бос�ан (може да гласи и обра�и зелен бос�ан). Он се састоји од две (или три) речи, али има јединствено значење, несводиво на значење појединачних речи од којих се састоји: „лоше проћи, настрадати, награбусити”. Да ли можемо рећи обра�и лубенице и �иње а да значење остане исто? _________________ Такав устаљени израз назива се фразеологизам. Подвуци у тексту и друге фразеологизме и објасни шта значе.

Ed

uk a

Фразеологизми су устаљене језичке јединице (што значи да се у њима не могу мењати ни речи ни њихов редослед) које се састоје од најмање две речи и које имају јединствено значење (што значи да се оно не може свести на збир значења употребљених речи). Скуп устаљених израза у једном језику, а и лингвистичка дисциплина која их проучава, назива се фразеологија.

1. Заокружи слово испред реченице у којој је употребљен

фразеологизам с речју завеса: а) Треба подићи завесу са свих тих тајни. б) Подигли су завесу и представа је почела. в) Изашло је сунце и сива завеса магле се подигла.

2. Заокружи слово испред реченице у којој постоји фразе-

ологизам с речју ва�ра: а) Ватра је прогутала шуму. б) Болесник има велику ватру и бунца. в) Пао је у ватру и свашта је изговорио. г) У огњишту се разбуктала ватра.

Заокружи слово испред тачног одговора.

2. Кад се некоме у животу осмехне велика срећа, каже се да му је �ала ___________________ у ме� (допуни фразеологизам одговарајућом речју). 3. Допуни следеће фразеологизме са глаголом бежа�и: а) бежа�и �лавом _______________________; б) бежа�и (о� неко�а / нече�а) као ____________________ о� ____________________.

4. Допуни фразеологизам одговарајућом речју: ком о�анци, _____________________________ („како коме буде”). (Одговори на стр. 233)

113


Др Душка Кликовац

Заокружи слово испред тачног одговора.

(Одговори на стр. 233)

а) Гледа све у носеве својих опанака. б) Она има симпатичан прћаст нос. в) Сви га само варају и вуку за нос.

Фразеологизми се могу разликовати по функционалностилској припадности. Неки су настали или се употребљавају у оквиру појединих професија (нпр. с�ус�и�и ло��у – „бити скромнији у својим захтевима” – долази из спорта, �рва виолина – „онај који има главну реч у нечему” – из музике, с�ави�и на �невни ре� – „почети разматрати или решавати нешто” – из администрације, а заје�нички имени�ељ – „заједничка одлика” – из математике), а неки су изразито разговорно обојени (нпр. с неба �а у ребра – „изненада”, �реси�а�и из шу�ље� у �разно – „бавити се бескорисним послом”). Ови последњи су врло често експресивни – сликовити су и изражавају говорникова осећања. Велики број фразеологизама је, међутим, стилски неутралан – употребљавају се у различитим функционалним стиловима: наћи заје�нички језик (с неким), изне�и / изаћи на све�лос� �ана, и�ра�и уло�у итд. Један број фразеологизама преузет је из предања или старих књижевних творевина и чини део европске традиције: јабука раз�ора (=предмет спора), �ресећи Гор�ијев чвор (=велики и сложен проблем решити на једноставан начин) итд.

uk a

фразеологизма:

o

6. Ако се нешто догађа с мéне �а на уш�а�, онда се догађа: а) често; б) ретко; в) повремено.

3. Заокружи слово испред реченице у којој је реч нос део

pr om

5. За оне који се међусобно потпуно слажу у мишљењу или поступцима каже се да �увају у ис�у _______________________ (допуни фразеологизам).

Ed

Зашто се каже мла�и�и �разну сламу?

114

У стара времена жито се врхло на два начина – помоћу коња и млаћењем. Вршидба помоћу коња изгледала је овако. После жетве снопови би се свозили на гумно (место где се врше) и полагали око једног стуба или стожера. Затим би за стожер везали једног или два коња и терали их у круг по житу тако да би својим копитима крунили класје и одвајали зрно од стабљика. Потом су подизали сламу, а жито би превејавали на ветру да се ослободи чахурица и осја. Тако се добијало чисто зрно. Они који нису имали коња, својим су рукама млатили пожњевено жито и тако одвајали зрневље од класја. То су обично

чинили служећи се једноставном справом, која се звала мла�ило, мла�ка, мла�ац или мла�ач. Тако се, ето, некад млатило жито. Тај посао имао је свој пуни смисао и сврху, јер се на тај начин добијало чисто зрно. Али млатити по празном, већ овршеном снопљу, од којег је остала само слама без зрневља, нема стварно никаквог смисла. То је узалудан посао, посао без сврхе. По томе је онда и настао устаљени израз мла�и�и �разну сламу, који значи: „бавити се нечим бескорисним”, „узалуд се трудити”, „радити јалов посао”, а онда и „говорити упразно, без смисла и сврхе”, „трућати којешта”. (Из књиге Милана Шипке Заш�о се каже?)


Лексиколо�ија (3): ус�аљени вишечлани изрази

а) извести на оптуженичку клупу: б) добити прелазну оцену: в) неуралгична тачка: г) свирати прву виолину:

5. Напиши:

__________________________________________________; __________________________________________________; __________________________________________________; __________________________________________________.

а) какав је то лаконски о��овор: __________________________________________________; б) шта излази из Пан�орине ку�ије: __________________________________________________; в) какво је место Ахилова �е�а: __________________________________________________; г) чему служи Арија�нина ни�: __________________________________________________.

6. Подвуци разговорне и жаргонске фразеологизме, а затим напиши шта значе:

Ни једноставнијег објашњења ни инвентивније пљачке. Момак о коме је реч наручио је на рачун кредитне картице извесног Американца (чије је податке, добро јутро, мазнуо са интернета) разну робу, па и ову јакну од микрофибера. При том електронском „пазару”, испоручиоцу је, место сопствене адресе, дао адресу свог деде у селу Том и Том крај Аранђеловца, али је место Yugoslavia откуцао Greece... нимало случајно, уосталом, будући да у Сједињеним Државама и врапци знају за лоповлуке југохакера, па на ту врсту поруџбина више нико оданде и не реагује. Е, сад: у Грчкој, где се обрео пакет послат преко Велике Баре, забуна очигледно није дуго трајала; што би значило да се на њиховој Пошти морао наћи неко ко је ускликнуо: „Слушајте, људи, не правимо се Енглези. Као, појма немамо да на 1000 километара северно одавде, у драгој нам Србији, постоји мали милион градова чија се имена завршавају на вац. Због чега би тај Аранђеловац био изузетак?” (Из романа Воје Чолановића О�а мањем злу)

_________________________________, _________________________________, _________________________________, _________________________________.

Ed

uk a

pr om

o

4. Напиши из којих професија одн. области делатности потичу следећи фразеологизми:

Велики број фразеологизама настао је метонимијом или метафором.

Фразеологизам сле�ну�и раменима значи „изразити немоћ или помиреност с нечим”. Значење тог фразеологизма настало је тако што човек изражава своју немоћ или помиреност с нечим управо слегањем рамена; немоћ одн. помиреност и слегање раменима стоје, дакле, у егзистенцијалној вези. Стога је то значење настало метонимијом. Фразеологизам са�ера�и (неко�а) у мишју ру�у значи „учинити (некога) беспомоћним, онемогућити”. То

Ћутаћемо, да не испадне да му говоримо иза леђа!

115


Др Душка Кликовац

значење је настало на основу сличности између положаја у којем се налази миш пошто је сатеран у рупу и положаја у којем се налази човек кад је беспомоћан. Другим речима, у питању је метафора.

8. Објасни зашто је значење следећих фразеологизама настало метафором:

а) добити крила („добити подстрек, подстицај, добити полет”); б) (радити нешто) иза кулиса („(радити нешто) у тајности, прикривено”); в) пресипати из шупљег у празно („бавити се узалудним, бескорисним послом”).

o

а) спустити нос („снуждити се, покуњити се”); б) трљати руке („изражавати задовољство”); в) засукати рукаве („прихватити се посла”).

pr om

7. Објасни зашто је значење следећих фразеологизама настало метонимијом:

9. Напиши како се зове значењски механизам помоћу којег је настало значење

следећих фразеологизама:

uk a

а) окренути нови лист („почети поступати другачије, супротно од претходне праксе”): __________________________; б) бацити копље у трње („одустати од сукоба”): __________________________; в) стајати на стакленим ногама („бити слаб, несигуран”): __________________________; г) ухватити се за главу („наћи се у чуду”) __________________________.

Ed

Пословице и сличне творевине

Гнóма (од грч. gnṓmē – „мисао, дух, памет”) – кратка мудра изрека, пословица. Сентèнц(иј)а (од лат. sententia) – изрека, реченица моралног садржаја, мудра изрека. Макси́ ма (лат.) – сажето исказана мисао, гномска изрека, сентенција. Афорѝзам (од грчког aphorismós, што долази од aphorízein – „одредити, дефинисати”) – кратка, језгровита мудра и духовита изрека. 116

Постоје устаљени изрази који су по структури реченице, а не њихови делови. У њих спадају пословице (гноме, сентенције), максиме, афоризми и друге мудре изреке. 10. Доврши пословице:

а) Ако коза лаже, _____________________________. б) Први се кучићи _____________________________. в) Свака птица _____________________________. г) Ко у небо пљује, _____________________________. д) Ко се у коло хвата, _____________________________. ђ) У лажи је _____________________________.


Лексиколо�ија (3): ус�аљени вишечлани изрази

Клишеи Клѝшē (од фр. cliché) у штампарству означава металну или дрвену плочу на којој је утиснута или угравирана слика или цртеж за штампање. Одатле се развило и значење „образац, калуп, шаблон уопште” – па и онај који се среће у језику и понашању. Ба̏ нāлан (од фр. banal) – обичан, отрцан, безвредан.

pr om

o

Клишеи су овештали (излизани, отрцани, банални) или шаблонски изрази. Они се могу срести у књижевности (нпр. клиширани епитети), али и у јавном језику. Ови други се често преузимају из језика администрације. Карактеристични су, на пример, изрази у којима, повезани везником и, стоје речи које означавају исте појмове: како и на који начин, безбе�нос� и си�урнос� и сл. Бирократски клишеи су и изрази �оћи �о и у циљу (који захтевају глаголске именице у генитиву), глаголи ос�вари(ва)�и, у�ица�и, �о�рине�и / �о�риноси�и, уна�ре�и�и, израз би�и �рису�ан итд. Неки од њих су и помодни и временом се замењују новим клишеима (такав је, на пример, израз сис�емска решења, који се данас не среће тако често као пре двадесетак година).

11. Замени истакнуте клишее природнијим изразима одн. склопом реченице:

а) Поштовани, Молим Вас да ми одговорите како и на који начин да саставим пуномоћје, у циљу вађења пасоша и личне карте за малолетну децу. б) Новине кажу да је до избијања инцидента можда дошло зато што је путнички авион каснио 13 минута приликом полетања са аеродрома.

uk a

в) Пројекат „Урбани џепови Београда” настао је 2008. године. У циљу реализације пројекта ауторском тиму се придружило још девет колегиница и колега, чиме је радни тим обогаћен и унапређен. г) Данас је присутно и тајно договарање међу учесницима на тржишту.

д) У преради хемијских производа остварен је пад производње за 11,4 одсто.

Ed

ђ) У спречавању и пресецању узрока ових појава посебно место припада породици.

е) Родитељи често мисле да ће њихово збијање шала с дететом утицати на то да се оно лакше избори са каснијим задирикивањем вршњака.

117


ШТА СМО НАУЧИЛИ

pr om

Фразеологизми

Састоје се од најмање две речи, али имају јединствено значење, несводиво на значење тих појединачних речи.

Ed

uk a

Устаљене језичке јединице: не могу се у њима мењати ни речи ни њихов редослед.

Пословице, гноме, сентенц(иј)е, максиме, афоризми...

Клишеи

118

Могу бити неутрални (наћи заје�нички језик (с неким)) или стилски обојени, експресивни (с мене �а на уш�а�); могу припадати различитим функционалним стиловима или књижевној традицији.

o

Често настају метонимијом (с�ус�и�и нос) или метафором (�оби�и крила).

Устаљени изрази који су по структури реченице. По садржини су мудре изреке.

Овештали или шаблонски изрази, у књижевности или у јавном језику (често бирократски): како и на који начин, би�и �рису�ан, �оћи �о.


СИНТАКСА (1): СИНТАКСИЧКЕ ЈЕДИНИЦЕ

pr om

(1) комуникативна реченица; (2) предикатска реченица; (3) синтагма; (4) реч.

o

Јединице синтаксе су – почев од највише па до најниже – следеће:

Комуникативна и предикатска реченица у акваријуму на мом столу плива златна рибица

Ed

uk a

Ово је низ речи, али не било какав: oрганизован је око предиката – глагола у личном облику. Подвуци тај предикат. Захваљујући предикату, дати низ речи сачињава синтаксичку јединицу која се назива ___________________________________. Тај низ речи изговарамо с таквом интонацијом која га обједињује у једну целину: најпре расте, а затим пада. Ако га записујемо, прво слово пишемо велико, а на крају стављамо тачку: У акваријуму на мом столу плива златна рибица. Тако смо добили једну __________________________ реченицу. Предикатском реченицом у акваријуму на мом столу плива златна рибица пружа се обавештење; њоме се, дакле, постиже неки комуникативни циљ. Такве предикатске реченице називају се ________________________.

У акваријуму на мом столу плива златна рибица, а у великом кавезу поред мог кревета спава морско прасе.

Од колико се независних предикатских реченица састоји та комуникативна реченица? ___________ Оне су повезане напоредним односом, означеним везником ___________. Тај напоредни однос је: а) саставни; б) раставни; в) супротни. (Заокружи слово испред тачног одговора.)

119


Др Душка Кликовац

Ево целог текста (реченице су, ради лакшег сналажења, обележене бројевима):

(1) У акваријуму на мом столу плива златна рибица, а у великом кавезу поред мог кревета спава морско прасе. (2) Оно има ћубу на глави и веома је умиљато. (3) Ујутру ми не треба будилник, јер ме оно буди већ у зору. (4) Волела бих да је већа спавалица.

o

У 4. комуникативној реченици запажамо целину �а је већа с�авалица. Пошто садржи глагол у личном облику, и то је једна ______________________ реченица. Да ли она може да стоји сама? _____________ Она служи као допуна глаголу ___________________. Почиње зависним везником ____________.

Ed

uk a

pr om

Синтаксичка јединица која је образована помоћу предиката, тј. глагола у личном облику, назива се предикатска реченица. Ако има комуникативну функцију (тј. ако се њоме може пружити обавештење, поставити питање, издати заповест и сл.), она може стајати сама и назива се независна предикатска реченица. Ако не може стајати самостално, него има конституентску функцију, тј. члан је неке више синтаксичке јединице, назива се зависна предикатска реченица. Кад се независна предикатска реченица изговори с одговарајућом интонацијом, односно напише великим словом на почетку и са завршним знаком интерпункције на крају, добија се најмања комуникативна јединица – комуникативна реченица. Комуникативна реченица се мора састојати најмање од једне независне предикатске реченице. Ако их има више, оне стоје у напоредном односу.

Ако ли вас се само дочепам...

Ово је једна зависна реченица... 120

...зато што зависи од нас!


Син�акса (1): син�аксичке је�инице

1. Прочитај 2. комуникативну реченицу из текста и уради задатке.

а) Препиши независне предикатске реченице од којих се она састоји (пази: предикатска реченица је само ниска речи, без великог слова на почетку и тачке на крају!): __________________________________, __________________________________. б) Те две независне предикатске реченице стоје у ______________________ напоредном односу, који је обележен везником __________ (допуни).

2. Допуни табелу, одређујући састав:

а) 4. комуникативне реченице из текста: Волела бих �а је већа с�авалица. �а је већа с�авалица

предикат

o

[Ја]

pr om

Како гласи реченични члан Која је функција тог члана

б) 3. комуникативне реченице из текста: Ују�ру ми не �реба бу�илник, јер ме оно бу�и већ у зору. не �реба

логички субјекат

uk a

Како гласи Ују�ру реченични члан Која је функција тог члана

јер ме оно бу�и већ у зору

граматички субјекат

3. Прочитај следећи афоризам Душка Радовића и уради задатке:

Ed

Један од наших суграђана затворио се у својих четрдесет зидова и покушава да се сети шта му још фали. а) Усправном цртом подели комуникативну реченицу на независне предикатске реченице (напоредни везник прикључи реченици која следи). б) У оквиру једне од тих независних предикатских реченица постоји зависна, а у оквиру те зависне још једна. Препиши зависне реченице: ______________________________________________________________, ____________________________.

4. Напиши од колико се независних предикатских реченица састоје следеће кому-

никативне реченице (примери су узети из Ау�обио�рафије Бранислава Нушића):

а) Тражио сам на све стране у коју бих се заљубио и, када сам једнога дана срео пред школом једно плаво девојче које горко плаче, одлучио сам да се у њу заљубим. _________________ б) Али ја бих био нескроман кад бих рекао да су горњи разлози једини који су ме натерали да напишем аутобиографију. ________________

121


Др Душка Кликовац

Реч као синтаксичка јединица Лексеме и морфосинтаксичке речи Ко пре девојци, њему девојка.

pr om

o

Колико речи има у овој пословици? Одговор на то питање зависи од тога шта подразумевамо под речју. Ако подразумевамо лексему – као јединицу речника (лексике) – онда можемо рећи да има четири речи: ко, �ре, �евојка, он. Знамо да се лексеме, према свом значењу и граматичком понашању, деле на врсте: именице, придеви, глаголи итд. Синтаксичка правила се односе на врсте речи (лексема), а не на појединачне лексеме; на пример, именица у функцији субјекта мора стајати у номинативу било која именица да је у питању. Или, ако реченица садржи субјекат, глагол који има функцију предиката – било која глаголска лексема да је у питању – мора конгруирати са субјектом.

5. Лексеме се наводе у основном облику речи. У случају променљивих речи тај

uk a

основни облик је следећи (допуни како смо започели): а) за именице и именичке заменице: номинатив једнине; б) за придеве: ____________________________________________________________; в) за придевске заменице, редне и др. променљиве бројеве: ________________________________________; г) за променљиве прилоге: ________________________; д) за глаголе: _______________________.

Ed

Под речју можемо подразумевати и лексему онако како је употребљена у тексту – у одређеном граматичком облику који одговара њеној употреби у датој реченици. У том смислу у нашој пословици има пет речи: ко, �ре, �евојци, њему, �евојка. У питању су облици променљивих лексема �евојка, ко и он, а и реч �ре, која није променљива. Од чега зависи облик који променљива реч има у реченици? ___________________________________________________

122

Под речју можемо подразумевати лексему или морфосинтаксичку реч. Лексема је јединица речника (лексике). Морфосинтаксичка реч је лексема онако како је употребљена у тексту. Ако је у питању променљива лексема, онда се она налази у реченици у одређеном облику, који одговара њеној синтаксичкој функцији. Кад су у питању непроменљиве речи, морфосинтаксичка реч гласи исто као и лексема.


Син�акса (1): син�аксичке је�инице

6. Попуни табелу уписујући морфосинтаксичке речи и лексеме употребљене у

датим пословицама и одређујући врсту лексеме: а) У лажи су кратке ноге. Морфосинтаксичка реч Лексема

Врста лексеме

pr om

o

б) Човек се учи док је жив. (Пази на то како гласи инфинитив глагола!) Морфосинтаксичка реч Лексема Врста лексеме

Конституентске и помоћне речи Мика иде кући. Мика иде у. Лаза креће чим заврши посао. Лаза креће чим.

uk a

1а. 1б. 2а. 2б.

Ed

Које су реченице прихватљиве, а које нису? ___________________________________________________________________________ Видимо да неке речи могу бити реченични чланови – Мика, Лаза, кућа, �осао, ићи, кре�а�и, заврши�и, а неке не могу – у, чим. Оне прве се називају конституентске речи. Шта оне означавају? _______________________________________________ Речи у и чим убрајају се у помоћне речи. Речи у и чим имају апстрактнија значења. Реч у означава однос између два објекта. Уз коју реч стоји? ________________________ На почетку које синтаксичке јединице стоји реч чим? _________________________ Какав однос између двеју ситуација она означава? ________________________________ Конституентске речи су оне које могу имати функцију реченичних чланова. Оне најчешће имају пуно лексичко значење – означавају бића и предмете, њихова својства или број, различите радње и стања, својства радњи итд. Помоћне речи имају апстрактнија лексичка значења или граматичка значења. Не могу саме бити реченични чланови. То су предлози, везници и речце.

123


Др Душка Кликовац

Конституентске речи су распоређене у групе према својим граматичким особинама. Оне обухватају: а) именичке речи – које могу имати самосталне функције у реченици и за које је битан пре свега падеж; то су: • именице (Мика, �расе, соба), • именичке заменице (ја, он, ко, неш�о), • бројеви који се деклинирају као именице (с�о�ина, �есе�орица);

pr om

o

б) придевске речи – које одређују именичке речи и конгруирају с њима у роду, броју и падежу; то су: • придеви (�обар), • придевске заменице (мој, �ај, онакав, колики), • редни бројеви (�рви), • други бројеви који разликују род (је�ан, �ва, �воји); в) прилошке речи – које се не мењају по роду, броју и падежу; то су: • прилози (брзо, мно�о, ов�е), • непроменљиви бројеви (�есе�, �есе�оро); г) глаголе – који имају нарочиту промену (конјугацију): ићи, �иса�и.

uk a

7. Прочитај следећу реченицу и уради задатке:

Али пастирче, не питајући их, узе орах и разби га каменом.

Ed

а) Препиши помоћне речи: _______________, _______________, _______________. б) Испиши све именичке речи: __________________, __________________, ___________________, ____________________, ____________________.

8. Повежи сваки број са врстом конституентских речи којој припада:

је�ан

шес�

хиља�а

именичка реч

прилошка реч

придевска реч

9. Заменице су према свом граматичком понашању сврстане у две врсте консти-

туентских речи: _____________________ и _____________________ (допуни).

10. У следећем низу лексема подвуци све придевске речи:

124

година, онај, стално, колики, колико, пет, пети, наш, нов.


Син�акса (1): син�аксичке је�инице

11. Разврстај следеће речи на придевске и прилошке:

Прилошке речи

o

Придевске речи

увек чији обичан обично седморо два онако онакав

pr om

Синтагма Шта је синтагма и врсте синтагми

Увече, шетајући се, спазих на кући осветљен прозор. Касно увече, шетајући се својом улицом, спазих на напуштеној кући јарко осветљен прозор.

Ed

uk a

По чему се разликују ове две реченице? Подвуци реч којом је у другој реченици одређена именица кућа. Којој врсти припада та реч? ____________________________ Подвуци и реч којом је у другој реченици одређен придев осве�љен. Којој врсти речи припада та реч? ____________________________ Чиме је у другој реченици одређен прилог увече? ______________ __________________________ Глагол ше�ајући се у другој реченици одређен је прилошком одредбом за __________________________. Тиме што су именици, придеву, прилогу и глаголу у облику глаголског прилога садашњег додате одредбе, добијене су синтагме – именичка, придевска, прилошка и глаголска. У првој реченици је такође употребљена једна именичка синтагма: ______________________________.

Синтагме се стварају додавањем не само одредби него и допуна. Сачини синтагме допуњавајући дате придеве и прилоге речима које одабереш, слично ономе како је започето:

Реч сѝнтагма долази од грчке речи sýntagma, која значи „састав” и постала је од глагола sintássein, који значи „сложити заједно”.

• придевске синтагме: достојан пажње, пун ___________________, сличан ___________________; • прилошке синтагме: (трчи) брже од зеца / него што очекујеш, (говори) спорије _____________________, (поступио је) слично _____________________.

125


Др Душка Кликовац

Именичке речи и именичке синтагме назваћемо једним термином именичке јединице. Придевске речи и придевске синтагме обухватићемо термином придевске јединице. Прилошке јединице обухватају прилошке речи и прилошке синтагме.

pr om

o

Значење именица, придева, прилога и глагола може бити одређено или допуњено значењем речи и других синтаксичких јединица које се за њих везују. Тако се стварају синтагме. Синтагма је синтаксичка конструкција која се састоји од главне речи (центра) и једног или више зависних чланова. Главна реч је носилац синтаксичке функције синтагме и често ту функцију може вршити и сама. Врста синтагме одређује се према врсти њене главне речи.

uk a

Да би глагол био главна реч синтагме, мора стајати у облику инфинитива или глаголског прилога (садашњег или прошлог). Наиме, кад стоји у личном глаголском облику, од глагола се образује ___________________________ реченица; а кад стоји у облику глаголског придева, онда се од њега прави сложени глаголски облик или се употребљава као прави придев. Дакле, ако предикатску реченицу преобликујемо у глаголску синтагму, све допуне и одредбе глагола остају:

Ed

Предикатска реченица Мачка је хитро претрчала улицу. Киша је падала целу ноћ.

Глаголска синтагма хитро претрчавши / претрчати улицу падајући / падати целу ноћ

12. У следећим реченицама истакнуте су неке синтагме. Заокружи њихове главне

речи и напиши која је то врста синтагме:

а) На ивици шуме налази се фудбалско игралиште, на које одлазим врло често. _______________________, _______________________, _______________________

б) Мој пријатељ ми је, сасвим нехотице, поставио веома добро питање. _______________________, _______________________, _______________________

в) Кажу да је поетски нагон једна врста кијавице која је врло прилепчива. _______________________, _______________________ 126

г) Говорећи то, Карађоз је притискивао уза зид готово обезнањеног Јерменина. _______________________, _______________________


Син�акса (1): син�аксичке је�инице

13. У следећим примерима подвуци синтагме и попуни табелу:

а) Заобилазио сам улице одлазећи у школу, прескакао плотове да бих избио на другу улицу, проводио по читаве сате скривен на тавану... Како гласи синтагма

Главна реч синтагме

Врста синтагме

Главна реч синтагме

Врста синтагме

pr om

Како гласи синтагма

o

б) Кад сутрадан сване, крене се путник даље својим путем да проси у краља девојку. Идући кроз планину, сретне чобанина и, назвавши му божју помоћ, рече...

14. Подвуци придевске синтагме и заокружи њихове главне речи:

Постао је лаком на новац и зараду, суревњив на свој положај у служби, раздражљив и накрај срца, брз на свађу [...], груб, сујеверан и плашљив у себи.

uk a

(Из романа Иве Андрића Травничка хроника)

15. У сваком примеру подвуци придевске синтагме и заокружи њихове главне речи,

а затим препиши прилошку синтагму:

Ed

а) Моја сестра је луда за неким рок саставом, чију музику пушта невероватно гласно. Кад јој кажем да ми тако гласна музика смета, она је нељубазна према мени и каже ми да је много смарам. ______________________________

б) Из ораха брзо попут муње искочи човечуљак мали као палац, огрнут зеленом доламицом, и попе се пастиру на раме.

______________________________

127


Др Душка Кликовац

Именичке синтагме

Преко зелених чистина, преко уских пролаза, по глатком и смеђем ћилиму од лишћа, играла је овчица Аска, лака као бела врбова маца коју носи ветар, сивкаста кад би ушла у прамен танке магле, а светла, као изнутра обасјана, кад би се нашла на чистини преливеној сунцем. А за њом је, нечујним кораком, ишао матори курјак, дугогодишњи и невидљиви крвник њеног стада. (Из приповетке Иве Андрића Аска и вук, прилагођено)

uk a

pr om

o

У овом тексту има више именичких синтагми. У 1. реченици запажамо именичку синтагму зелених чис�ина (испред ње стоји предлог �реко, с којим она чини предлошко-падежну конструкцију). Њена главна реч је именица чис�ина, а зависни члан придев _____________________. Он с именицом чис�ина конгруира у _________________, _________________ и _________________. У првој реченици постоји још једна синтагма са структуром придев + именица, а у даљем тексту још две. Подвуци их. Где стоји придев у односу на именицу коју одређује? _____________________ У тексту налазимо и именичку синтагму чис�ина �реливена сунцем. Главна реч је именица чис�ина, а зависни члан придевска ____________________ �реливена сунцем. Где стоји та синтагма у односу на именицу коју одређује? _____________________ Сваки зависни члан именичке синтагме назива се атрибут. Атрибут може бити придевска реч, конгруентна са именицом у роду, броју и падежу. Она по правилу стоји испред именице. Атрибут може бити и придевска синтагма, чија главна реч – придев – такође конгруира с именицом. Таква синтагма може стајати и иза именице. Такви атрибути се називају придевски или конгруентни. Они одређују именицу.

Ed

Реч атрѝбӯт долази од латинске речи attributus, а ова од attribuere, што значи „придавати”. Ван лингвистике значи „карактеристично обележје, особина, својство”.

Леūа реч и īвозgена враша ошвара.

128

У 1. реченици налазимо и синтагму �ла�ком и смеђем ћилиму о� лишћа. У њој је главна реч именица ћилим. Она има два конгруента атрибута, који стоје у напоредном односу: повезани су везником ___________. Подвуци их. Међутим, појму ћилим приписује се још једно својство: материја од које је начињен. То се чини предлошко-падежном конструкцијом _____________________, која такође има функцију атрибута. Где стоји тај атрибут у односу на именицу коју одређује? _____________________.


Син�акса (1): син�аксичке је�инице

Структуру те синтагме можемо представити дијаграмом овако:

Конгруентни атрибут: придев

�ла�ком

и

смеђем

ћилиму

о� лишћа

Конгруентни атрибут: придев

Главна реч: именица

Падежни атрибут: именица у констр. о� + генитив

o

Атрибут може бити и именичка јединица у неком зависном падежу или предлошко-падежној конструкцији. Такав атрибут назива се падежни и по правилу стоји иза именице.

pr om

У тексту постоје још две именичке синтагме које садрже (и) падежни атрибут. Допуни следеће дијаграме који их описују: Главна реч: именица

�анке ма�ле

Падежни атрибут: именичка синтагма у генитиву.

неви�љиви

uk a Конгруентни атрибут: _________________

Ed

Конгруентни атрибут: придев

и

______________ ______________: именица

Падежни атрибут: _______________________ у _____________________

Дакле, именичка синтагма (као што је �анке ма�ле) може бити део шире синтагме. Падежни атрибути могу имати:

• придевско значење – описно (атрибут долази на питање Какав? – нпр. ћилим смеђе боје), градивно (атрибут долази на питање О� че�а? – нпр. ћилим о� лишћа) или присвојно (атрибут долази на питање Чији? – нпр. крвник њено� с�а�а); • прилошко значење – тј. одређивати именички појам по месту (ле�овање на мору), времену (сас�анак у �о�не), узроку (ра�ос� збо� ус�еха) и сл.;

• функцију допуне – обично глаголским именицама: сећање на �рошлос�, с�рах о� висине, �рича о �у�овању.

129


Др Душка Кликовац

16. Заокружи главну реч синтагме, подвуци њен атрибут и напиши која је то врста

атрибута – конгруентни или падежни: а) прва награда б) порука од мог друга в) веома добро питање г) јама ископана под деблом д) столица на расклапање

_________________________________ _________________________________ _________________________________ _________________________________ _________________________________

17. У сваком примеру заокружи главну реч најшире именичке синтагме, препиши

из ње атрибуте и одреди њихову врсту:

Врста атрибута

pr om

Атрибут

o

а) телефонски позив за моју млађу сестру

б) крупне и сјајне очи наше другарице из прве клупе Атрибут

Врста атрибута

uk a

в) наше другарице из прве клупе Атрибут

Врста атрибута

Ed

18. У пословици Бибер је зрно малено, али �ре� �ос�о�у излази атрибут мале-

но стављен је иза именице зрно, а не испред ње. Шта је тиме постигнуто? __________________________________________________________________________________________________

19. Допуни дијаграме, уписујући врсте ширих и ужих синтагми:

130

а) уморан од дугог хода

б) корпа пуна свежег воћа

уморан од

дугог хода

корпа пуна свежег воћа


Син�акса (1): син�аксичке је�инице

20. На исти начин као што је то учињено у претходном задатку прикажи шире и

уже синтагме у следећим примерима:

а) врло тежак задатак б) човек спреман на свакојаке подухвате

21. Повежи падежни атрибут с његовом функцијом одн. значењем:

излет у недељу

ограда од кованог гвожђа бављење спортом цвет необичног мириса

роман непознатог писца

одредба с придевским значењем одредба с прилошким значењем допуна

o

књига на столу

pr om

У тексту налазимо и именичку синтагму овчица Аска. Главна реч је име Аска, а атрибут је такође именица: ____________________. Како синтагма гласи у генитиву? ________________________

uk a

Именица у функцији атрибута назива се атрибутив.

Има више врста атрибутива.

Ed

• Једну врсту сачињавају именице које стоје после главне речи и сужавају њено значење: у именичкој синтагми ��ица селица главна реч је ��ица, а именица селица стоји иза ње и прецизира врсту птице. Такве су и синтагме �ас лу�алица, јабука кожара и сл. Таква именица увек стоји у истом падежу као главна реч (не каже се да конгруира, јер конгруирају само придевске речи). • Другу врсту атрибута сачињавају титуле, називи сродства и сл. Оне стоје испред имена или презимена. У синтагми �ос�о�ин Јоца главна реч је Јоца, а �ос�о�ин је атрибутив. Такве су и синтагме �ок�ор Николић, баба Вишња и сл. Чак и кад је први део непроменљив, између атрибутива и главне речи не пише се цртица: о� чика Јове. • Атрибутиви су и називи књига, уметничких дела, листова, институција... На пример, у именичкој синтагми роман „Травничка хроника” главна реч је роман, а Травничка хроника је атрибутив. Сличне су и синтагме хо�ел „Москва”, бале� „Лабу�ово језеро” и др. Овакви атрибутиви по правилу стоје под наводницима (или су написани курзивом).

131


Др Душка Кликовац

22. Подвуци атрибутиве:

отровна змија – змија отровница камен темељац – камен спотицања једини син – син јединац писци реалисти – писци реализма

Дај ми једну ______________________________. (јабука кожара) Како се понаша именица у функцији атрибута? ________________________________________________________________________________________________

тетка Јованка, професор Николић, чика Жарко

23. Стави именичку синтагму у загради у одговарајући падеж:

o

24. Заокружи главне речи именичких синтагми и подвуци њихове атрибутиве:

pr om

25. Стави именичку синтагму дату у загради у одговарајући падеж:

а) Ово је кабинет ______________________________. (директор Јовановић) б) То сам добио од ______________________________ / ______________________________. (тетка Ружа)

Како се изговара атрибутив �е�ка кад је променљив, а како кад је непроменљив? ________________________________________________________________________________________________

26. Заокружи главне речи следећих именичких синтагми и подвуци атрибутиве:

часопис „Моја башта”, приповетка „Мост на Жепи”, филм „Господар прстенова”.

uk a

27. Стави именичку синтагму дату у загради у одговарајући падеж:

Ed

а) То је одломак из ______________________________. (роман „Беснило”) б) Одсео је у ______________________________ / _______________________________. (хотел „Москва”)

Закључујемо да у оваквим синтагмама атрибутив обично стоји у облику __________________________________, али у неким случајевима може стајати у ____________ _____________________________ као главна реч.

У тексту се налази и именичка синтагма бела врбова маца коју носи ве�ар. Она има два придевска атрибута. Главна реч је именица ____________________, а два придевска атрибута су ____________________ и ____________________. Међутим, у тој синтагми постоји и зависна реченица у функцији атрибута. Подвуци је.

132

У функцији атрибута могу бити и зависне реченице (најчешће односне).


Син�акса (1): син�аксичке је�инице

28. Подвуци зависне реченице у функцији атрибута и заокружи именице чији су

то атрибути. Слаба видљивост и потпуна тишина стварале су зачаран предео у ком простор и даљина нису имали мере и у ком је време губило своје значење. Аска је њушила старе нагнуте букве обрасле маховином која опија као прича о необичном доживљају, претрчавала светле зелене чистине [...]. И кад је била на једној од таквих чистина – нашла се одједном лице у лице са страшним вуком. Искусан, стар и дрзак, он се био привукао све до тих крајева у које иначе вукови у то доба године не силазе. Његово олињало крзно [...] омогућило му је да се изједначи са јесењим буквама и травом која почиње да вене.

29. Прочитај следећи текст, а затим уради задатке:

o

(Из приповетке Иве Андрића Аска и вук)

pr om

Чули сте, куће нема. На мом је узглављу израсла јабука. Једно квргаво, повијено стабло без плода. Соба мог детињства претворила се у леју с луком, а на месту на којем је стајала сингерица моје мајке – бокор ружа. Поред баште се уздиже нова троспратница, у њој станује професор Смердел. (Из приповетке Данила Киша Улица �ивљих кес�енова, прилагођено)

uk a

1) У једну синтагму је уметнута енклитика. То је синтагма ________________________. 2) Препиши атрибутив: _________________________. 3) Главна реч синтагме која је издвојена као посебна реченица гласи ______________________. 4) У синтагми син�ерица моје мајке атрибут је: а) одредба с придевским значењем; б) одредба с прилошким значењем; в) допуна. Заокружи слово испред тачног одговора.

Ed

5) Атрибут именице леја је по врсти _______________________ (допуни). 6) Подвуци зависну реченицу у функцији атрибута. 7) Напиши колико има атрибута синтагма чија је главна реч соба. ________________

Партитивне синтагме

На столу је стајало седам тањирића, седам кашичица и седам малих чаша, велика чинија чорбе и векна хлеба. Снежана је појела тањир чорбе и попила чашу воде.

У овом тексту налазимо синтагму се�ам тањирића. На плану значења, број се�ам одређује именицу �ањирић, зато што говори колико има појмова означених том именицом. Међутим, на плану структуре, број се�ам захтева да именица �ањирић стоји у одређеном падежу: _______________________. Зато је, синтаксички

Колико љуgи, шолико ћуgи. 133


Др Душка Кликовац

гледано, број се�ам главна реч те синтагме. Подвуци и друге синтагме чија је главна реч основни број се�ам. Слично је и са синтагмом �ањир чорбе, само што главна реч није број, него _______________________. Она означава количину нечега и захтева као допуну именицу у облику _______________________. Подвуци и другу такву синтагму у тексту.

o

Реч па̏ ртитӣван долази од латинског partitivum, а ово од partire – „поделити”.

Синтагме чија главна реч означава број или количину нечега (тзв. партитивна реч), а допуна је именица у облику генитива, назива се партитивна синтагма. Именица у генитиву у њој има функцију партитивне допуне. На значењском плану је главни појам онај који је означен именицом, зато што се говори о броју одн. количини онога што именица означава.

pr om

У следећим партитивним синтагмама истакли смо главну реч. Испод сваке групе синтагми напиши врсту којој припада главна реч:

мрвица хлеба кап воде стог сена

пет дана петорица ђака петоро људи

неколико дана мало хране сувише кише

uk a

Реченице које се на српском језику не могу формулисати

Главне речи партитивних синтагми могу бити именице, бројеви и прилози.

Ed

Допуни (ако можеш!) реченице партитивним синтагмама у загради: а) Писао сам ________________________. (тројица пријатеља) б) Послала сам поруке ________________________. (пет другарица) в) Дали смо јабуке ________________________. (десеторо деце) Које се реченице не могу формулисати? ____________________________ Објасни зашто. 134

30. У следећој реченици подвуци партитивне синтагме и за-

окружи њихове главне речи: Поједосмо ванглу свеже мешане салате, тањир куваних јаја, котур сира и пола црног сомуна.

31. Напиши којој врсти бројева припадају главне речи сле-

дећих партитивних синтагми: а) десеторица војника: б) десеторо деце: в) десет питања:

______________________________; ______________________________; ______________________________.


Син�акса (1): син�аксичке је�инице

32. С именицом неколицина такође се образује партитивна синтагма. Та именица

може да стоји:

а) само уз именице које означавају особе; б) само уз именице које означавају неживе појмове; в) и уз именице које означавају особе и уз именице које означавају неживе појмове.

Заокружи слово испред тачног одговора.

Паукалне синтагме

o

Снежана је појела два залогаја хлеба и из чаше отпила три гутљаја воде. На дну чаше остало је три капи воде. Затим се опружила преко четири креветића и заспала.

Башина има gва краја.

pr om

Свако чуgо за шри gана.

Подвуци именице које стоје иза бројева �ва, �ри и че�ири. Три именице су _____________________ рода. Оне стоје у облику који се завршава на -а и назива се _____________________. Именица женског рода иза броја �ри стоји у облику ________________________ множине.

uk a

Синтагме које се састоје од бројева �ва, оба, �ри и че�ири и именице називају се паукалне синтагме. Именице мушког и средњег рода у њима стоје у облику паукала, а именице женског рода у облику номинатива множине.

Ed

Кад испред паукалне синтагме стоји предлог, она се обично не деклинира: Добио сам �оклон о� �ва �ру�а и �ве �ру�арице каже се много чешће него ...о� �вају �ру�ова и �веју �ру�арица. Међутим, кад испред такве синтагме нема предлога, она се деклинира – нарочито ако треба да буде у облику датива или инструментала (Позајмила сам књи�е �вема �ру�арицама), а норма препоручује и облик генитива (о�носи �веју земаља боље него о�носи �ве земље). Међутим, број че�ири се практично никад не деклинира – тј. понаша се као прилог. У паукалној синтагми је главна реч именица, а бројеви �ва, оба, �ри и че�ири имају функцију паукалног атрибута.

33. Допуни реченицу одговарајућим обликом паукалне синтагме дате у загради:

а) Дивим се __________________________________________________. (те две жене) б) Мика се бави __________________________________________________. (три врсте спорта) в) То је поклон __________________________________________________. (моја три друга) г) Он се много бави __________________________________________________. (своја два сина)

135


ШТА СМО НАУЧИЛИ Синтаксичке јединице

Комуникативна реченица

• Лексема – јединица речника.

Предикатска реченица

Најмања комуникативна јединица, која се састоји од најмање једне независне предикатске реченице. Почиње великим словом и завршава се знаком интерпункције, одн. изговара се с одговарајућом интонацијом: Мика учи. Мика се�и и слуша музику. Учи ли Мика?

pr om

o

Синтагма

uk a

Синт. јед. образована око предиката – глагола у личном облику.

Ed

Независне предикатске реченице – имају комуникативну функцију: Мика учи, учи ли Мика.

136

Реч

Зависне предикатске реченице – имају конституентску функцију: ка� Мика учи, �а Мика учи, ако Мика учи...

Синт. јед. која се састоји од главне речи (центра) и једног или више зависних чланова.

• Морфосинтаксичка реч – лексема онако како је употребљена у тексту.

• Конституентске речи – именичке, придевске, прилошке речи и глаголи – могу бити реченични чланови. • Помоћне речи – предлози, везници, речце.

По врсти главне речи: • именичке: велика кула о� кара�а; • придевске: веома висок, �ун во�е, бео као сне�; • прилошке: (�рчи) брзо као муња / брже о� муње; • глаголске: �ажљиво чи�а�и / чи�ајући / �рочи�авши књи�у.

Нарочите врсте: • партитивне – главна реч је партитивна реч: �е� / мно�о љу�и, зрно �еска; • паукалне – садрже број �ва, оба, �ри, че�ири: �ва човека, �ри жене.


СИНТАКСА (2): СТРУКТУРА ПРЕДИКАТСКЕ РЕЧЕНИЦЕ Основни модели предикатске реченице Марија ћути. Марија је откуцала поруку. Марија је послала поруку Мики.

pr om

o

Ситуација означена глаголом ћу�а�и подразумева само један појам: онога ко врши означену радњу. Тај вршилац радње је (једини) учесник у ситуацији која је означена глаголом ћу�а�и. Ситуација означена глаголом о�куца�и подразумева два појма: неког ко би откуцао и нешто што би било откуцано. У тој ситуацији Марија је вршилац радње, а �орука – трпилац (порука, заправо, самом радњом и настаје). А ситуација означена реченицом Марија је �ослала �оруку Мики подразумева три учесника: вршиоца (Марија), трпиоца (�оруку) и примаоца (Мику).

Ed

uk a

Свака предикатска реченица описује некакву ситуацију (под којом подразумевамо радњу, стање, збивање). Већина тих ситуација укључује учеснике – бар једног, обично два, а понекад и три. Улоге које учесници имају у ситуацији називају се семантичке улоге. Најчешће семантичке улоге јесу вршилац радње, носилац стања, трпилац радње, прималац, средство и др.

Ситуација и њени учесници приказују се реченицом. При томе се семантичке улоге пресликавају на реченичну структуру помоћу одговарајућих реченичних чланова; управо захваљујући томе реченица за нас има смисла. Којим реченичним чланом је исказан вршилац радње у реченици Марија је �ослала �оруку Мики? _______________________ Трпилац радње је исказан _____________________, а прималац је исказан _____________________. У реченици Порука је �осла�а, опет је �орука трпилац радње. Међутим, тај трпилац није исказан правим објектом, него _________________________. Улоге учесника у ситуацији одсликавају се у реченици помоћу реченичних чланова. Тако субјекат реченице типично (тј. у активној реченици) исказује вршиоца радње, а прави објекат – трпиоца радње.

137


Др Душка Кликовац

1. За сваки реченични члан напиши који је то члан и коју семантичку улогу означава:

Мика �розор ло��ом

Семантичка улога

б) Мика је саопштио Лази вест.

в) Лаза се обрадовао. Лаза

Семантичка улога

Који је то реченични члан

Који је то реченични члан

pr om

Мика Лази вес�

Семантичка улога

Који је то реченични члан

o

а) Мика је разбио прозор лоптом.

Ed

uk a

Захваљујући броју учесника у ситуацији коју означава, глагол се и синтаксички понаша на одређен начин. На пример, глагол о�куца�и подразумева два учесника, па на плану реченичне структуре тражи субјекат и прави објекат; глагол ћу�а�и подразумева само једног учесника, па на плану реченичне структуре тражи само субјекат. Особина глагола да за себе везује одређене реченичне чланове („отвара место“ за њих) назива се глаголска валенца. Тако је глагол ћу�а�и једновалентан (јер отвара место само за субјекат), а глагол о�куца�и двовалентан (отвара место за субјекат и прави објекат). Какав је по валенци глагол �осла�и? __________________________ Постоје и глаголи нулте валенце: у реченици Свиће глагол сви�а�и не отвара место ни за један реченични члан.

Да ли се валенца глагола јурити мења ако јурим једног или два миша?

138

Од значења глагола, тј. од броја учесника у ситуацији означеној глаголом, зависи валенца глагола – особина глагола да „отвори места“ за одређене реченичне чланове.


Син�акса (2): с�рук�ура �ре�ика�ске реченице

2. Одреди какви су по валенци истакнути глаголи:

а) Мика је угледао Тању. _______________________ б) Мика се насмешио. _____________________ в) Тања је махнула Мики. ______________________ г) Мика личи на свог брата. ______________________ д) Мику су другови прогласили најбољим гитаристом. ______________________ ђ) Мика је Пери добацио лопту. ______________________ е) Мики се допада Марија. ______________________ ж) Севало је. ______________________

3. Дате глаголе разврстај у одговарајуће групе:

pr om

Једновалентни

o

поносити се, побледети, болети, исплести, послати, смркавати се, признати, ћутати. Глагол нулте валенце

Двовалентни

Тровалентни

Ed

uk a

Од валенце глагола зависи које ће чланове имати предикатска реченица – другим речима, по ком ће моделу (обрасцу) бити саграђена. Модел садржи предикат и оне реченичне чланове које захтева тај предикат – а то су граматички и логички субјекат и допуне (од којих су најважније прави и неправи објекат). Осим чланова модела, реченица може садржавати и прилошке одредбе, којима се реченична конструкција проширује.

4. Повежи линијама сваку реченицу с моделом по којем је саграђена:

1)

2)

Сева.

Милан није понео кишобран.

Милан ће покиснути.

Милан је одустао од шетње.

Милан је разуман.

Милану се не шета.

а) ГРАМАТИЧКИ СУБЈЕКАТ, ПРЕДИКАТ

б) ГРАМАТИЧКИ СУБЈЕКАТ, ПРЕДИКАТ, ПРАВИ ОБЈЕКАТ в) ПРЕДИКАТ

а) ГРАМАТИЧКИ СУБЈЕКАТ, КОПУЛА, ИМЕНСКИ ДЕО ПРЕДИКАТА б) ЛОГИЧКИ СУБЈЕКАТ, ПРЕДИКАТ в) ГРАМАТИЧКИ СУБЈЕКАТ, ПРЕДИКАТ, НЕПРАВИ ОБЈЕКАТ

139


Др Душка Кликовац

Субјекат

Неколико тренутака чобани су стајали као скамењени од чуда, али онда су се прибрали. Кад је Аска дошла до првих дрвета и ту нагло променила облик и ритам игре, а вук се налазио још на чистини, старији чобанин је скинуо пушку, нанишанио и опалио […]. На крају чистине десила се неочекивана ствар. Из свог прекинутог покрета, као птица погођена у лету, пала је – Аска, а вук је као зелена сенка клиснуо у шуму.

pr om

o

(Из приповетке Иве Андрића Аска и вук, прилагођено)

Подвуци у одломку предикате и заокружи субјекте. Које семантичке улоге означава већина тих субјеката? __________________ _______________________

uk a

Који су субјекти исказани именицама, а који именичким синтагмама? И именице и именичке синтагме у функцији субјекта стоје у следећем падежу: _______________________. Предикати конгруирају с њима у следећим граматичким категоријама: _____________ _____________________.

У већини реченица у тексту субјекат стоји испред предиката. Упореди сада ове две реченице:

Ed

На крају чистине десила се неочекивана ствар. Неочекивана ствар десила се на крају чистине.

Постави питања на која ове реченице долазе као одговор. Која реченица долази као одговор на питање Ш�а се �есило на крају чис�ине? Шта закључујемо – где у реченици стоји субјекат кад се њиме износи нова информација? ______________________ Пронађи још један пример у тексту да управо субјекат износи нову информацију.

140

Прва комуникативна реченица се састоји од две предикатске реченице. У првој је субјекат чобани, а предикат су с�ајали. У другој субјекат није изречен, али се подразумева: био би такође чобани. Прочитај целу комуникативну реченицу тако да изговориш субјекат и у другој предикатској реченици. Да ли та реченица у српском језику звучи природно? __________________ Пронађи у тексту и друге случајеве да је субјекат изостављен.


Син�акса (2): с�рук�ура �ре�ика�ске реченице

Реч су̀ бјек(а)т долази од латинске речи subiectum, која значи „оно што је подметнуто” и калк је од грчког hypokeímenon (oдговарајући домаћи калк, �о�ме�, више се у граматици не употребљава). Осим у граматици, тај се термин употребљава и у филозофији, где значи „биће које спознаје и делује”, психологији – „носилац својстава и доживљаја”, а и праву (где се говори о �равном субјек�у – особи као носиоцу неког права). Који се односи на субјекат је су̀ бјекатскӣ, а који посматра или расуђује из угла сопственог интереса, који је пристрасан и није објективан, јесте су̏ бјектӣван. Филозофска теорија по којој је читаво сазнање субјективно назива се субјективѝзам.

o

Субјекат је реченични члан који у активним реченицама најчешће означава вршиоца радње или носиоца стања. Најчешће се исказује именичким јединицама (именицама, именичким синтагмама или именичким заменицама) које стоје у номинативу и с којима конгруира глагол који има функцију предиката. Кад означава појам који нам је познат, стоји испред предиката; кад управо он носи нову информацију у реченици, стоји обично на крају реченице. Субјекат не мора бити изречен, него се може подразумевати. То се догађа кад је субјекат лична заменица 1. и 2. лица или кад је исти као субјекат претходне реченице.

pr om

У функцији субјекта може бити и партитивна или паукална синтагма, инфинитив (одн. инфинитивна синтагма) и зависна реченица: На полици стоји много књига. Читати је занимљиво. Да је историја учитељица живота, свима је познато.

5. Прочитај следећи афоризам Душка Радовића и допуни табелу уписујући у њу

uk a

предикате и њихове субјекте, а затим одговори на питања.

Једна зграда у Кондиној улици личи на машину за прање рубља. У њу су синоћ ушла прљава деца. Очекујемо да се јутрос појаве чиста.

Ed

Предикат личи

Субјекат

[изостављен: ми]

1) Која синтаксичка јединица врши функцију субјекта у 1. реченици?

___________________________________

___________________________________________________________________

2) Зашто субјекат у 2. реченици стоји на крају?

3) У трећој реченици су субјекти изостављени, али по облику предиката можемо да их реконструишемо: __________________ и __________________. Објасни зашто су изостављени.

141


Др Душка Кликовац

6. Пронађи у тексту предикате и субјекте, упиши их у табелу, па одговори на питања.

У једном од најпријатнијих доба године, скоро преко ноћи, расцвјетао би се у баштици крај наше куће црни сљез и љупко просинуо иза копљасте поцрњеле ограде. Он је у мирна сунчана јутра зрачио тако повјерљиво и умиљато да то није могло измаћи чак ни дједову оку и он би удобровољено гунђао мајући се по дворишту: – Пази, сва се башта модри као чивит. (Из романа Бранка Ћопића Баш�а сљезове боје, прилагођено)

Субјекат

pr om

o

Предикат

uk a

1) Објасни зашто се субјекат црни сљез у 1. реченици налази иза предиката расцвје�ао би се. ___________________________________________________________________ 2) Објасни зашто је субјекат предиката �росинуо [је] изостављен. ___________________________________________________________________ 3) Препиши поименичену заменицу у функцији субјекта: _______________. 4) У последњој реченици изостављен је субјекат глагола �ази�и. Он би гласио _______________.

7. У следећим примерима (узетим из Ау�обио�рафије Бранислава Нушића) подву-

Ed

ци предикате и заокружи субјекте: а) Тврдње мојих биографа да сам се родио 1866. године отпале су благодарећи брижљивом испитивању професора Г. Миленковића. б) А стећи матурантску сведоџбу није тако обична и тако мала тековина.

8. У следећем тексту подвуци субјекте, па одговори на питања:

Разуме се, мене нису интересовала једноставна питања, већ сам се старао да она буду што компликованија и чинило ми је нарочито задовољство да онога коме постављам питања доведем у што већу забуну. – Јесу ли сунце и месец муж и жена? – Учи ли магарац школе? – Ко је натакао волу рогове? – Зашто госпа Станка има надут трбух? И још маса таквих питања киптела је из мене.

142

1) Заокружи зависну реченицу у функцији субјекта. 2) Пронађи два субјекта који стоје у напоредном односу: _________________, __________________.


Син�акса (2): с�рук�ура �ре�ика�ске реченице

pr om

ако је бицикл мој – ја возим свој бицикл; ако је бицикл твој – ти возиш свој бицикл; ако је бицикл Микин – он вози свој бицикл, итд.

o

Субјекат – као и предикат – спада у главне реченичне чланове. Његова важност у реченици не огледа се само у томе што предикат конгруира с њим него и у томе што се реченични чланови који се на њега односе исказују заменицама за свако лице – себе и свој. На пример, ако Мика посматра свој одраз у огледалу, рећи ћемо Мика �ле�а себе у о�ле�алу – исто као Ја �ле�ам себе у о�ле�алу и Ти �ле�аш себе у о�ле�алу. Другим речима, које год лице да врши функцију субјекта, биће употребљена повратна заменица себе. Такође, ако присвојна заменица означава припадање субјекатском појму, мора се употребити присвојна заменица за свако лице:

Реченични чланови који се односе на субјекат исказују се заменицама за свако лице (повратним заменицама) – именичком (себе) и присвојном (свој).

uk a

9. Ако у новинама прочитамо да је синоћ на књижевној трибини Петар Петровић

говорио о свом стваралаштву и да је говорио о ње�овом стваралаштву, у ком случају је аутор књижевних дела тај исти Петар Петровић? ____________________________________________

Ed

10. Објасни чија су документа у питању ако службеник на шалтеру каже странки:

а) Донесите ми своја документа. ______________________________ б) Донесите ми ваша документа. ______________________________

11. Подвуци заменице за свако лице и објасни зашто су употребљене:

По свету се писало и причало и певало о том како је овчица Аска надиграла и преварила страшног вука. Аска сама никад није говорила о свом сусрету са звером ни о својој игри у шуми. Јер, о највећим и најтежим стварима свога живота нико не воли да говори. Тек кад је прошло неколико година и кад је у себи преболела своје тешко искуство, Аска је по својој замисли поставила чувени балет, који је увек називала „Игра за живот”. (Из приповетке Иве Андрића Аска и вук, прилагођено)

143


Др Душка Кликовац

Предикат Предикат је – поред субјекта – један од два главна реченична конституента. По томе какав глагол садржи, предикат може бити глаголски и копулативни. А по томе колико глагола садржи, може бити прост и сложен.

Глаголски предикат

Сунце блеска у небу, одсјајкује у реци, хладној и плаветној, која се од пре неколико дана избистрила. Прошле недеље се распукао лед, и три дана је хујало као да се обале разламају. Онда се река смирила.

o

(Из романа Милована Данојлића Го�ина �ролази кроз авлију, прилагођено)

Ed

uk a

pr om

У предикатској реченици сунце блеска у небу предикат је глагол блеска�и. Пошто се састоји од пунозначног глагола (тј. глагола који има лексичко значење), такав предикат назива се глаголски. Објасни значење глагола блеска�и или пронађи за њега неки синоним: ____________________________________________________ ______________________________________________________________________________. Глагол блеска�и стоји у следећем глаголском облику: __________________________. Тиме се ситуација коју тај глагол означава смешта у следећи временски одсечак: __________________________. Да ли предикат означава да се ситуација дешава или не дешава? _______________________ По чему то знамо? _______________________ ________________________________________________________________________________ Ситуација означена глаголом блеска�и приписује се субјекту реченице – именици ____________________. Како то знамо? ____________ ______________________________________________________________________________ Стрелицама повежи предикате са субјектима са којима конгруирају. Један предикат не конгруира; зашто? ____________________ _____________________ Један предикат конгруира са заменицом који; он гласи ______________________.

144

Предикат који се састоји од пунозначног глагола назива се глаголски. Он чини следеће: 1) именује ситуацију; 2) конкретизује ту ситуацију на временско-модалном плану (тј. смешта ту ситуацију у неки временски одсечак или је посматра као иреалну) и на плану потврдности одн. одричности (износи је или као да се она остварује или као да се не остварује); 3) ту ситуацију (у типичном случају) приписује субјекатском појму.


Син�акса (2): с�рук�ура �ре�ика�ске реченице

Глаголски предикат је, дакле, глагол у личном облику, потврдном или одричном, и конгруентан са субјектом. 12. У следећем тексту сви су предикати глаголски. Подвуци их и стрелицама означи

с којим субјектима конгруирају (прва је већ стављена):

o

Сунце залази дуго, крварећи; на крају се претвори у хладну звезду која светли са дна велике баре, подно воћњака. Бара је остала од сечења цигле. [...] Првих дана по отапању снега жестока и дивља, бара се сад припитомљује, навикава се на свет, хвата са њим мале, потајне везе. Од прошле недеље по њој се мувају две жабе. Вода се преко дана узмлачи, а чим сунце зађе, врати јој се зимска леденост. (Из романа Милована Данојлића Го�ина �ролази кроз авлију)

Сви предикати конгруирају са субјектом у _________________ и _________________, а само један конгруира и у роду; препиши га: _________________________.

pr om

Копулативни предикат – именски и прилошки

[Звони телефон. Мама диже слушалицу.]

uk a

Мама: Здраво, Милане. Јоца је код куће, али је у кревету. Не, не, није болестан, само неиспаван. Синоћ је био на неком рођендану. Сад ћу га звати. [Јован узима слушалицу.] Јован: Е, где си, шта радиш?... ’Ајде, важи. За пола сата сам тамо. [Спушта слушалицу.]

Ed

Мама: Је л’ то био онај твој друг из разреда? Јоца: Ма да, бићемо мало напољу.

У реченици Јоца је неис�аван субјекатском појму, који је означен именицом Јоца, приписује се извесно својство, које је означено придевом неис�аван. То својство се приписује преко глагола јесам. Глагол јесам је значењски „празан” и служи томе да се преко њега неки садржај припише субјекатском појму. Стога он у реченици има функцију споне (копуле). Реченицу Јоца је неис�аван пребаци у перфекат, а затим у футур. У том случају копула није више глагол јесам, него глагол ________________. Заокружи у тексту копуле у перфекту и футуру.

Глагол јесам конгруира са субјектом у _______________________ и ______________, а глагол би�и још и у ________________. Својство означено придевом болес�ан Јоци се не приписује; то видимо по томе што глагол јесам стоји у _____________________ облику.

145


Др Душка Кликовац

Предикат који садржи спону (копулу) назива се копулативни. Функцију споне врши глагол јесам (у презенту), одн. би�и (у другим глаголским облицима). Ти глаголи стоје у личном глаголском облику, конгруирају са субјектом и могу стајати у потврдном или одричном облику. Копулативни глагол је значењски „празан” и служи само томе да се субјекатском појму припише неки садржај.

uk a

Ко је gужан, шај је шужан. Гgе је сила īосūоgар, ūравgа је слуīа.

pr om

o

Придев неис�аван означава садржај који се приписује субјекту и има функцију именског дела предиката (или именског копулативног предикатива). Он стоји у следећем падежу: ______________________, и конгруира са субјектом у ______________ и ______________. У ком виду мора да стоји (можемо ли рећи Јоца је неис�авани)? _________________________ У тексту се налази још један именски део предиката. Подвуци га. Предикативима болес�ан и неис�аван износи се особина субјекатског појма – он се квалификује (предикативи долазе на питање Какав?). У тексту је употребљен и један именски копулативни предикатив којим се субјекатски појам идентификује (тај предикатив долази на питање Ко?). Подвуци га у тексту. Функцију тог предикатива врши именичка _____________________ чија је главна реч именица _____________________. У реченици Јоца је ко� куће субјекатском појму – Јоца – приписује се, конструкцијом ко� куће, једно прилошко значење – значење места. Та конструкција има функцију прилошког дела предиката (или прилошког копулативног предикатива). У тексту има још пет прилошких дела предиката; два су исказана предлошко-падежним конструкцијама, а три прилозима (два су заменички!): ________________________, ________________________, _________________________, ________________________, ________________________.

Ed

Нијеgна мука није gовијека.

146

Садржај који се преко споне приписује субјекатском појму исказује се копулативним предикативом, који може бити именски и прилошки. Именским копулативним предикативом (именским делом предиката) субјекту се приписује неко својство или се он идентификује. У функцији именског дела предиката најчешће стоји именичка јединица у номинативу или придевска јединица у номинативу која конгруира са субјектом у роду и броју. Придев који има функцију именског дела предиката мора, ако разликује вид, стајати у неодређеном виду.


Син�акса (2): с�рук�ура �ре�ика�ске реченице

Прилошким копулативним предикативом (прилошким делом предиката) субјекту се приписује неки прилошки садржај (место, време, околности, намена итд.). Копула са именским одн. прилошким делом предиката образује именски одн. прилошки предикат.

Функцију именског дела предиката може вршити и именица или именичка синагма у таквом облику (падежу или предлошко-падежној конструкцији) који јој даје описно значење: ______________________________________

pr om

У ком падежу стоји истакнута именичка синтагма?

o

Мика је увек доброг здравља.

13. Повежи реченице са врстом предиката која у њима постоји:

Рас�ус� није �алеко.

Рас�ус� још није �очео.

Рас�ус� је свима мио.

глаголски предикат

именски предикат

прилошки предикат

uk a

14. У следећем тексту је употребљено више именских предиката. Пронађи их, споне

заокружи, а именске делове предиката подвуци. Затим уради задатке.

Ed

Не знам зашто сам мислила да је тај калуђер-видар висок сув старац дуге беле браде, повијеног носа и продорног погледа. Можда зато што су сви говорили о њему да је свемоћан и да зна лека од сваке болести. Овај који је к нама дошао врло је млад, верујем – мој вршњак. Уопште, тако је необичан. (Из романа Доро�еј Добрила Ненадића, прилагођено)

1) Као копулативни глагол употребљен је глагол ___________________, који са субјектом конгруира у __________________ и __________________ (допуни). 2) У функцији именског дела предиката употребљене су две придевске синтагме. Препиши их: ____________________________ и ____________________________. 3) Именским деловима предиката у овом тексту субјекатски појам се:

а) идентификује; б) квалификује.

Заокружи слово испред тачног одговора.

147


Др Душка Кликовац

15. Подвуци именске делове предиката, а затим допуни табелу:

Везир, који је био хром у десну ногу, ишао је жустро и брзо. Тако је и пришао конзулу и срдачно га понудио да седне. Између њих, али једну степеницу ниже, сео је тумач Давна. Био је пресамићен, руку скрштених у крилу, оборена погледа. (Из романа Иве Андрића Травничка хроника, прилагођено)

Врста речи или синтагме која врши ту функцију придевска синтагма

�ресамићен

у номинативу и конгруентна са субјектом везир у роду и броју у генитиву

pr om

именичке синтагма

Облик речи или синтагме

o

Именски део предиката како гласи у тексту

16. У следећим афоризмима Душана Радовића подвуци копулативне предикативе:

а) Поклони су ретки и јефтини. Све друго је подмићивање. б) Температура у Београду је испод сваке нуле. Заокружи слово испред афоризма у којем се налази прилошки предикатив.

а) Продавница је за углом. б) Овај поклон је за тебе! в) Рођендан ми је за три дана.

uk a

17. Подвуци прилошки предикатив и напиши које прилошко значење има:

_____________________ _____________________ _____________________

Ed

Прост и сложен предикат

Мика учи. – Мика хоће да учи. Мика је спремио собу. – Требало је да Мика спреми собу. Мика иде на летовање с другарима. – Мика може ићи на летовање с другарима.

148

У сваком пару реченица, у првој реченици предикат означава ситуацију која се стварно догађа, у садашњости или прошлости. Друга реченица у пару означава ту исту ситуацију, али модализовану – изнесену не као стварну, него као неку за коју постоји воља, која је потребна, за коју постоји могућност и сл. Та ситуација се модализује модалним глаголима, од којих су најважнији моћи, мора�и, х�е�и, сме�и и �реба�и.


Син�акса (2): с�рук�ура �ре�ика�ске реченице

На синтаксичком плану, модални глагол се допуњава пунозначним глаголом. Тај други глагол стоји у презенту с везником �а (то је тзв. конструкција �а + презент) или у ___________________________. Оба облика су подједнако правилна, а инфинитив је чешћи у ијекавским говорима него у екавским. Модални глагол и пунозначни глагол који га допуњује образују сложени предикат.

Ко хоће gа шшеgи, нек зарана ūочне. Не можеш gланом сунце заклониши.

Марија чита поруку. – Марија почиње да чита поруку. Марија залива цвеће. – Марија наставља да залива цвеће. Марија је ишла често у позориште. – Марија је престала ићи у позориште.

pr om

o

Сложени предикат се образује још с једном групом глагола – онима који означавају фазу (почетну, средишњу или завршну) у којој се налази нека радња, па се називају фазни. Подвуци фазне глаголе у примерима. Какви су по виду глаголи који их допуњавају? ___________________________________

Ed

uk a

Предикат који садржи само један глагол назива се прост. Сложени предикат се састоји од два глагола: од модалног или фазног глагола и њихове допуне – пунозначног глагола у облику конструкције �а + презент или инфинитива. Тај други глагол има функцију допунског дела предиката. Најважнији модални глаголи с којима се образује сложени предикат јесу моћи, мора�и, х�е�и, сме�и и �реба�и, а фазни – �оче�и одн. �очиња�и, с�а�и (у смислу „почети”), нас�ави�и одн. нас�авља�и, �рес�а�и одн. �рес�аја�и. Допуна фазним глаголима морају бити глаголи несвршеног вида.

18. У следећем низу глагола подвуци модалне глаголе с којима се образује сложени

предикат:

желети, хтети, захтевати, морати, моћи, намеравати, требати, смети, дозволити.

19. У следећем тексту заокружи модалне и фазне глаголе, а њихову допуну подвуци.

Од тог доба овај је момак једнако ишао и Тројана бријао, и за свако бријање добијао по дванаест дуката, и није никоме казивао да цар има козије уши. Али га најпосле стане мучити и гристи где не сме никоме да каже, те се почне губити и венути. Мајстор то опази, па га стане питати шта му је, а он му на много запиткивање најпосле одговори да има нешто на срцу, али не сме никоме казати. (Из нар. приповетке У цара Тројана козје уши)

У свим случајевима осим у једном допунски део предиката стоји у облику ___________________________ (допуни називом глаголског облика).

149


Др Душка Кликовац

20. У следећим реченицама подвуци сложене предикате и напиши какав глагол –

модални или фазни – стоји у његовом првом делу и од чега се састоји допунски део предиката.

а) Пијући на извору, пчела паде у воду и стаде се борити с таласима, који хтедоше да је утопе. _________________________, _________________________ б) Ишла нека девојка на пазар и на глави носила један каблић млека, па путем сама са собом разговарала на који би начин најбоље могла стећи новац купујући и препродајући ствари на којима се може зарадити. _________________________, _________________________ _________________________, _________________________

pr om

o

в) Међутим, на моје велико изненађење, Јово Шкандал поново спусти очи на споменар и настави да чита, кадикад суздржано уздишући. _________________________, _________________________

21. Глагол х�е�и може бити и помоћни (кад се од њега гради футур I) и модални

(кад има значење блиско глаголу желе�и). Повежи линијом пример са одговарајућом употребом глагола х�е�и (имај у виду да норма не препоручује у футуру конструкцију �а + презент!):

uk a

а) Хоћеш ли вечерас изаћи? б) Вечерас нећу нигде да идем. модални глагол в) Вечерас нећу нигде ићи. г) Хоћемо ли о томе разговарати? помоћни глагол д) Нећемо о томе да разговарамо.

Глагол �реба�и може, зависно од свог значења, да се употребљава и самостално и у оквиру сложеног предиката. Он стоји сам кад означава нечију потребу за нечим; оно за чим постоји потреба има функцију субјекта, а глагол �реба�и конгруира с њим – дакле, употребљава се као личан:

Ed

Ко куūује шша му не шреба, ūроgаваће и оно шшо му шреба.

150

Правилно

Требала ми је једна књига. Треба ми једна књига. Требале су ми књиге. Требају ми књиге.

Реченице Треба ми је�на књи�а и По�ребна ми је је�на књи�а подједнако су правилне.

Кад означава обавезу да се оствари нека ситуација, глагол �реба�и се допуњава другим глаголом и мора бити безличан – тј. стајати у 3. л. јд. средњег рода. Међутим, да би био безличан, мора стајати испред субјекта:


Син�акса (2): с�рук�ура �ре�ика�ске реченице

Правилно

Неправилно

Требало је да (ти) дођеш.

Требао си да дођеш. Ти је �ребало да дођеш. Ти си �ребало да дођеш.

Треба и они да кажу своју реч.

И они �ребају да кажу своју реч. И они је �ребало да кажу своју реч. И они су �ребало да кажу своју реч. Требао сам нешто да урадим. Ја би �ребало нешто да урадим. Ја бих �ребало нешто да урадим.

o

Требало би нешто да (ја) урадим.

Правилно

Неправилно

Ту су сви који је �ребало да дођу. Ту су сви који су �ребало да дођу.

uk a

Ту су сви који су �ребали да дођу.

pr om

Међутим, некад глагол �реба�и који је допуњен другим глаголом мора да дође иза субјекта. То се нарочито дешава у односним реченицама у којима је субјекат заменица који. Као што сваки предикат мора да конгруира са субјектом, мора и глагол �реба�и:

Али: Ту су сви које је �ребало �а �озовемо – глагол �реба�и је безличан јер који није субјекат, него прави објекат.

Ed

Глагол �реба�и је, наравно, безличан и кад се допуњава инфинитивом (тада се обавеза да се нешто уради не приписује никоме одређеном):

Не шреба квоцаши, неīо јаја носиши.

Требало је нешто урадити. Треба пазити. Требало би разговарати с њима.

22. На линијама напиши задате облике глагола �реба�и, који у датим примерима

означава нечију потребу за нечим:

а) ______________________ ми нове патике. (презент)

б) Њему ____________________ твоја помоћ. (перфекат)

в) _______________________ ми, а нисте били ту. (перфекат) г) Тој књизи _______________________ индекс. (потенцијал)

151


Др Душка Кликовац

23. У следећим примерима глагол �реба�и је део сложеног предиката. Напиши

његове задате облике:

а) ______________________ нешто важно да ти кажем. (перфекат) б) ______________________ да поразговарамо. (презент) в) ______________________ да ми нешто помогнеш. (потенцијал) г) ______________________ да знамо. (перфекат) д) Мој друг који ______________________ да се јави није се јавио. (перфекат) ђ) Упознао си све које ______________________ да упознаш. (перфекат)

24. Како ћеш доказати да је у реченици Треба ми је�ан чекић глагол �реба�и личан?

________________________________________________________________________________________________

o

uk a

а) Треба ми оловка. _______________________________ б) Треба да одем на пијацу. _______________________________ в) Није требало то да кажеш. _______________________________ г) Није ми ноћас требало то ћебе. _______________________________ д) Јавио се друг који треба вечерас да дође. _______________________________ ђ) Јавио се друг којег треба вечерас да видиш. _______________________________ Врсте предиката представићемо у следећој табели: Глаголски

Прост

Мика учи.

Сложен

Мика мора да учи. Мика почиње учити.

Ed

или као безличан:

pr om

25. Напиши да ли је у следећим примерима глагол �реба�и употребљен као личан

Копулативни

Мика је вредан. Мика је овде.

Мика мора да буде вредан. Мика мора да буде овде.

26. У следећем афоризму Душка Радовића подвуци сложене копулативне

152

предикате:

Будимо искрени и прецизни кад се обраћамо младима. Они треба да буду онакви какви смо ми некад били. А тек кад остаре, могу бити овакви какви смо данас.


Син�акса (2): с�рук�ура �ре�ика�ске реченице

27. У следећем тексту пронађи сложене предикате и попуни табелу онако како је

o

започето: У данашњим приликама – француска војска је већ годину дана у Далмацији, Србија не престаје да се буни – једна оваква нејасна вест била је довољна да узнемири и збуни и иначе забринуте бегове. Узмучили се и забринули бегови, иако се то по њиховим лицима и мирним димовима које одбијају не би могло да примети. Споро и неодлучно говоре, један по један, и нагађају шта би то могло бити и колико има лажи а колико истине у овим вестима, шта би требало предузети да се ствар извиди и можда већ у зачетку спречи. Једни су мишљења да су то измишљене и претеране вести којима неко хоће да их узнемири и заплаши. Други опет кажу, са горчином у гласу, да су таква времена дошла и да се такве ствари дешавају и у Стамболу и у Босни и у целом свету, да се ничему не треба чудити и да на све треба да буду спремни. Трећи се опет теше да је ово Травник – Травник! – а не која му недраго касаба и паланка, и да се њима не мора и не може десити оно што се другима дешава.

pr om

Врста: глаголски Модални или или копулативни фазни глагол глаголски фазни

uk a

Сложени предикат како гласи у тексту не престаје да се буни

(Из романа Травничка хроника Иве Андрића)

Ed

Прави објекат

Облик допунског дела предиката �а + презент

Пробирач нађе оширач.

Свако вече, чим би кир Герас затворио дућан, наложио би у мангали ватрицу, и спрам светлости те ватре насекао би бајата хлеба на кришчице, мале и танке као кремење, за попару. Затим би прелио то врућом водом. (Из приповетке Стевана Сремца Кир Герас, прилагођено)

ма̑ нгала и ма̏ нгала – (тур.) зделаста метална посуда са ногарима у којој се држи распаљени угаљ или жар за загревање просторија и др.

Подвуци у тексту прелазне глаголе, а затим заокружи њихове праве објекте. Коју семантичку улогу означавају ти прави објекти? _________________________ Три права објекта у тексту стоје у акузативу, а један стоји у ______________________________. Да ли се и тај падеж може заменити

153


Др Душка Кликовац

акузативом? ____________________________ Како се тиме мења значење? _____________________________________________________________ Које врсте речи и која врста синтагми стоје у функцији правог објекта у тексту? ____________________, ____________________, ______________________ Пронађи у тексту именичку синтагму која стоји у акузативу без предлога а није прави објекат. Она означава __________________ вршења радње.

o

У реченици Кир Герас кува �о�ару употребљен је прелазни глагол кува�и. Да ли се његов прави објекат – вечера – мора навести? ________________ Да ли се морају навести прави објекти прелазних глагола употребљених у горњем тексту? ___________________________

pr om

uk a

Лва се бију, а шрећи gобија.

На плану значења, прави објекат је реченични члан који типично означава трпиоца радње означене глаголом. На плану реченичне структуре, то је допуна прелазним глаголима. У функцији правог објекта стоје именичке јединице у акузативу без предлога или у генитиву који се може заменити акузативом. Уз неке прелазне глаголе прави објекат се не мора изрећи, него се његово значење подразумева. Такви глаголи називају се факултативно прелазни.

Ed

Реч рèкција долази од латинског rectio, што значи „управљање”.

Појава да неки глагол као допуну тражи именичку јединицу у одређеном облику – а у овом случају тај облик је акузатив без предлога – назива се рекција. Таква допуна назива се рекцијска допуна. Прелазни глаголи спадају, дакле, у глаголе који траже рекцијску допуну – тзв. рекцијске глаголе. Згромићу их, смлавићу их, избацићу их...

?!

154

Ма пусти га! Увежбава типичне прелазне глаголе!


Син�акса (2): с�рук�ура �ре�ика�ске реченице

28. Подвуци праве објекте:

Рекавши то, чобанче одреши торбу и просу орахе на траву.

29. У следећим пословицама подвуци прелазни глагол, а његов прави објекат

заокружи: а) Ко неправду сеје, невољу жање. б) Чувај беле новце за црне дане. в) Кад ти злотвор лепу реч даје, онда је нешто наумио. б) Кога змија уједе, и гуштера се боји.

времена подвуци: а) Мика је целу ноћ писао писмо Марији. б) Јоца је цело преподне играо кошарку.

o

30. Прави објекат заокружи, а синтагму у акузативу без предлога која има значење

pr om

31. У следећем низу подвуци факултативно прелазне глаголе (покушај да их до-

бијеш као одговор на питање Ш�а ра�иш?): јести, правити, припремати, певати, читати, поправљати.

32. У следећем тексту подвуци прелазне глаголе допуњене правим објектима, а те

uk a

Изабрао би затим једну лепу чисту свећицу од марјаша, која је сломљена па је не би нико купио; ту би свећицу преполовио. Из једне половине извадио би стењак и дао би га своме љубимцу мачку, а лој би бацио на попару, која се пушила и жудно растапала ону у њу бачену половину, и онда би једнако мешао, да би се сва попара подједнако раскошно и богато замастила. Тек тада би запалио ону другу половину. Соба би синула, и кир Герас би се пријатно и топло осећао у лепо осветљеном собичку свом, у коме он сада после рада и напора вечера. (Из приповетке Стевана Сремца Кир Герас, прилагођено)

ма̏ рјāш – некадашњи ситан метални новац стéњак – фитиљ

Ed

праве објекте заокружи:

У тексту су употребљена, без правог објекта, и два факултативно прелазна глагола: __________________ и _________________ (препиши их).

Какву разлику запажаш између следећих реченица: Кир Герас би насекао бајата хлеба на кришчице. Кир Герас би насекао бајат хлеб на кришчице. Шта генитив означава? ___________________________ Како се такав генитив зове? ________________________________ Упореди следеће реченице: Кир Герас је појео хлеб. Кир Герас је појео хлеба. Кир Герас се најео хлеба.

155


Др Душка Кликовац

У ком случају се партитивни генитив не може заменити акузативом? ________________ Да ли је глагол најес�и се прелазан? ______________________ Прави објекат може бити у облику деоног (партитивног) генитива, који означава извесну количину неког појма. Тај се генитив може, кад је у функцији правог објекта, заменити акузативом; кад је у функцији неправог објекта (тј. кад је допуна непрелазним глаголима) – не може.

33. Подвуци праве објекте у облику партитивног генитива:

Домаћица је изнела свакаквих ђаконија, али је гост узео само поврћа и воћа.

o

34. У следећој реченици подвуци именицу у облику партитивног генитива:

Попиј чашу воде! Она има следећу синтаксичку функцију: а) субјекта; б) правог објекта;

pr om

в) партитивне допуне.

Заокружи слово испред тачног одговора.

35. Подвуци праве објекте у партитивном генитиву (пази: није сваки партитивни

генитив у функцији правог објекта!):

uk a

Дође некакво дијете код једне удовице на конак, и било гладно, па се замоли да му да круха, а она му да; Па кад му даде круха, замоли се да му да и мало сира, а жена му да, али врло мало. Кад дијете поједе сир, остаде му још хљеба, те се замоли да би му дала варенике да присмочи онај хљеб. Али се жена наљути и рече: – Е, моје дијете, ма ти много нешто тражиш! Ја ти нећу дати и хљеба и варенике, јер обоје много је, него кажи ми: хоћеш ли хљеба или млијека?

Ed

Погледајмо следећу реченицу: Марија није рекла ни речи. Прави објекат – именица реч – не стоји у акузативу, него у __________________. Да ли се уместо тог падежа може употребити акузатив а да се значење не промени? _______________ У датој реченици прави објекат у генитиву стоји као допуна глаголу у одричном облику. То је некад било обавезно у свим словенским језицима, па се такав генитив зове словенски. Данас се у српском језику јавља углавном у неким устаљеним изразима и као допуна глаголу има�и у одричном облику (Немам времена), а у другим употребама се осећа као архаичан.

Којој воgи не знаш īаза, немој је īазиши. 156

Тзв. словенски генитив јавља се – у савременом језику не често – као допуна глагола кад они стоје у одричном облику.


Син�акса (2): с�рук�ура �ре�ика�ске реченице

36. У следећем вицу подвуци прави објекат у облику словенског генитива:

– Коју аждају је најтеже пробудити? – Ону која целу ноћ није ока склопила.

37. Подвуци праве објекте у облику акузатива, а оне у облику словенског генитива

заокружи:

а) Ако царев син не зна никаква заната, ја му не дам своју кћер. б) Био један удовац, па се ожени по други пут и узме злу, врло злу жену, а имао је од прве жене једног сина. Ова друга жена није могла очима гледати тога дјетета, а ништа јој није криво учинио.

38. Подвуци у следећој реченици (из приповетке Аска и вук Иве Андрића) праве

o

Аска није осећала на себи здрава мишића ни жилице која није болела.

pr om

објекте:

Функцију правих објеката врше: а) именице; б) именичке синтагме;

в) именичке заменице.

Заокружи слово испред тачног одговора.

39. За некога ко нема баш ништа каже се да нема ни куће ни _________________, односно

ни куче�а ни __________________.

uk a

Упореди следеће реченице: Реци једну реч! – Реци шта ти лежи на срцу!

У првој реченици функцију правог објекта врши именица ________________, а у другој зависна реченица. Подвуци ту зависну реченицу.

Ed

Функцију правог објекта могу вршити и зависне реченице (најчешће изричне).

40. У следећим примерима из народних приповедака заокружи глаголе опажања,

мишљења и говорења, па подвуци зависне реченице у функцији њихових правих објеката:

а) Слушај добро што ћу ти казати. Кад дође аждаја, питај је куда иде и где је њезина снага... б) Мој синко, ти мислиш да је овај човек какав мајстор... Није он опаки мајстор, него ђаво. Него послушај ме што ћу ти казати. Ја ћу тебе учити свему његову занату, и он, кад год дође, питаће те јеси ли што научио, а ти му свагда кажи да ниси ништа... в) Домаћин му рече да седне до њега, па га стане питати откуда је и куда иде, а он му све приповеди како је био газда, и како је осиромашио, па како сад иде усуду... Потом запита домаћина зашто он толико силно јело готови...

157


Др Душка Кликовац

Неправи објекат

Ко се речи не боји, не боји се ни башине.

Мало-помало, мирила се овца-мајка са ћеркином жељом и почињала другачије да гледа на ствар. Она се питала шта, на крају крајева, може бити ружно у уметности. А игра је најплеменитија од свих вештина, једина код које се служимо искључиво својим рођеним телом. Своје чудне и опасне навике да лута далеко од овчијих пашњака и пландишта Аска није могла да се ослободи никада. И једнога дана десило се оно чега се Аја увек прибојавала.

o

(Из приповетке Иве Андрића Аска и вук, прилагођено)

uk a

pr om

Глагол мири�и се, употребљен у првој реченици овог текста, значи „прихватити нешто као природно, навикавати се, саживљавати се с нечим“. У ситуацији коју означава глагол постоје, дакле, два учесника: онај који се на нешто навикава, који се с нечим саживљава, и оно на шта се он навикава. Зато глагол мири�и се отвара места за два реченична члана: субјекат и допуну. Та се допуна налази у предлошко-падежној конструкцији ______________________. Такве допуне глаголима које нису исказане акузативом без предлога називају се неправи објекти. Напиши у којим облицима стоје неправи објекти следећим глаголима у тексту: �ле�а�и: ___________________________; служи�и се: ___________________________.

Ed

У другом пасусу су употребљена још два неправа објекта. Подвуци их.

боје ме се, потчињавају ми се, клоне ме се…

Догађа се да један глагол може имати допуне у различитим облицима. При томе глагол може, али не мора донекле да промени значење. У којим све облицима може бити допуна глаголу �ле�а�и? __________________________, ______________________, ______________________.

Не брини, увежбава непрелазне рекцијске глаголе! 158


Син�акса (2): с�рук�ура �ре�ика�ске реченице

Неправи објекат је допуна глаголу исказана именичком јединицом која стоји у неком зависном падежу, осим у акузативу без предлога (одн. генитиву који се може заменити акузативом). Њен облик зависи од значења глагола. И глаголи који траже неправи објекат спадају у рекцијске глаголе.

41. У следећим пословицама подвуци неправе објекте и напиши у којем падежу

стоје:

pr om

o

а) Ко се дима не надими, тај се ватре не нагреје. ________________________, ________________________ б) Ко се људи не стиди, ни Бога се не боји. ________________________, ________________________ в) Чега се паметан стиди, тиме се луд поноси. ________________________, ________________________ г) Ко се мраза боји, нек не сади винограда. ________________________ Именица вино�ра� у последњем примеру има следећу синтаксичку функцију: ________________________.

uk a

42. У сваком пару глагола подвуци онај који захтева неправи објекат:

желети – зажелети се, осећати – саосећати, чезнути – волети, напасти – насрнути, захвалити – хвалити.

43. У следећем низу подвуци два глагола који траже неправи објекат у генитиву

заљубити се, жудети, латити се, определити се, размишљати, најести се.

Ed

без предлога:

44. Заокружи слова испред парова израза међу којима не примећујеш никакву зна-

чењску разлику, а у осталим случајевима објасни у чему се разлика састоји: а) саветовати некога – саветовати некоме б) помагати некога – помагати некоме

в) стремити нечему – стремити ка нечему

г) плашити се некога – плашити се за некога

д) бринути се за некога – бринути се о некоме ђ) бојати се некога – бојати се од некога е) веровати некоме – веровати у некога

159


Др Душка Кликовац

45. У следећем тексту пронађи неправе објекте, а затим попуни табелу како је

започето: Тај његов начин опхођења са ђацима утицао је на нас и другачије. Свако од нас почео је полако, неосетно и постепено да се привикава имену које је носио, па и особинама дотичне животиње. У почетку се, разуме се, свако бунио, али се затим навикао, па онда измирио и најзад подао, док није навика већ постала тако јака да је почела да прелази у природу… Тај утицај зоолошких имена која смо носили био је општи, те смо му се сви, вољно или невољно, потчињавали и прилагођавали се карактеру који томе имену одговара. Облик неправог објекта

o

на + акузатив

У тексту постоји и четири глагола који могу имати неправи објекат, али он није изречен. Један је глагол буни�и се (�ро�ив нече�а). Наведи и остале, с облицима њихових могућих допуна: _____________________________, _____________________________, _____________________________.

uk a

Неправи објекат како гласи у тексту на нас

pr om

Глагол који тражи неправи објекат у�ицао је

(Из романа Ау�обио�рафија Бранислава Нушића)

Ed

Неправи објекат могу имати не само непрелазни глаголи (као у досадашњим примерима) него и прелазни. Типични глаголи који осим правог имају и неправи објекат јесу они који означавају давање и говорење, нпр. �а�и, ос�ави�и, уручи�и, �осла�и (некоме неш�о); рећи, �овори�и, сао�ш�и�и, ис�рича�и (некоме неш�о) итд. Има и других прелазних глагола који могу имати и неправи објекат: лиши�и неко�а нече�а, ш�и�и�и неко�а о� нече�а, обавес�и�и неко�а о нечему итд. Глаголи са две објекатске допуне називају се дворекцијски.

46. Подвуци у следећој реченици неправе објекте:

160

Упамтите, ако неко макар једну реч о овоме каже коме, кад се дочепам планине, прво ћу се њему осветити! Један глагол има и прави и неправи објекат; препиши га: __________________ .

47. У следећој реченици изостављен је глагол рећи. Подвуци његов неправи објекат,

а прави заокружи:

Чуј, имам с тобом један разговор, али ником ни ријечи, јер ћеш страдати.


Син�акса (2): с�рук�ура �ре�ика�ске реченице

48. Напиши, по датом моделу, како гласе допуне следећим дворекцијским глаголима:

а) упутити некога у нешто б) обавезати ____________________ ____________________ в) обавестити ____________________ ____________________ г) лишити ____________________ ____________________ д) штитити ____________________ ____________________

тражити / узети нешто ____________________ / ____________________.

а) два неправа објекта; б) два права објекта; в) један прави и један неправи објекат.

pr om

50. Глагол �и�а�и може имати:

o

49. Прелазни глаголи �ражи�и и узе�и могу имати неправи објекат у два облика:

Заокружи слова испред тачних одговора.

51. Подвуци израз којем недостаје прави објекат:

мислити на некога – мислити о некоме.

52. Допуни следеће реченице одговарајућим обликом речи одн. синтагме која је

а) Захваљујем вам се ____________________________ (помоћ). б) Наменили смо ту помоћ ___________________________ (избеглице). в) ____________________________ ће председавати заменик председника (ова седница). г) Овај крај обилује ____________________________ (воће).

uk a

дата у загради:

Ed

Састав реченице Мика се ла�ио учења можемо приказати следећом табелом: Реченични члан субјекат Јединица која властита именица врши службу тог Мика у ном. јд. члана и њен облик

предикат глагол ла�и�и се у 3. л. јд. м. р. перфекта, потврдни облик

неправи објекат глаголска именица учење у ген. јд.

53. Прикажи табелом састав следећих реченица:

а) Определи се за нешто! б) Саопштићу му нашу намеру. в) Председник се обратио скупу бираним речима.

161


Др Душка Кликовац

Допунски предикатив (1) Мика је довитљив. Лаза је весељак. (2) Мика је постао довитљив. Лаза је постао весељак. (3) Мику професори сматрају довитљивим. Лазу другови сматрају весељаком.

pr om

o

И глагол јесам (у реченицама под 1) и глагол �ос�а�и (у реченицама под 2) имају исту улогу: преко њих се садржај придева �ови�љив, односно именице весељак, приписује субјекатском појму Мика одн. Лаза. Међутим, глагол јесам је семантички „празан” – нема сопствени садржај, док глагол �ос�а�и има некакво лексичко значење, али не потпуно. Стога њему треба допуна – придев �ови�љив одн. именица весељак. Такав глагол назива се семикопулативни, а његова допуна – допунски предикатив. Какав је по прелазности глагол сма�ра�и? ______________________ Да ли се у 3. реченици садржај придева �ови�љив и именице весељак приписује субјекатском појму (�рофесори одн. �ру�ови) или објекатском појму (Мика одн. Лаза)? __________________________

Ed

uk a

Глаголи непотпуног значења преко којих се садржај именичке или придевске јединице приписује субјекатском појму (ако је глагол непрелазан) или објекатском појму (ако је глагол прелазан) називају се семикопулативни глаголи. Њихова допуна назива се допунски предикатив.

Семикопулативни глаголи означавају стицање или давање некоме или нечему својства, стања, положаја, имена и сл.: �ос�а�и / �ос�аја�и, учини�и (се), (на)�рави�и се, (на/�ро)зва�и се, назива�и (се), �ро�ласи�и (се), сма�ра�и, изабра�и, �ос�ави�и, именова�и, из�ласа�и, �ризна�и, из�ава�и се итд. Ти глаголи захтевају допуне у нарочитим облицима.

162

У ком падежу стоје допунски предикативи у реченицама под 2? _________________________ У ком падежу још могу стајати, иако то звучи архаично? _________________________ А у ком падежу стоје допунски предикативи у реченицама под 3? _________________________ У којој предлошко-падежној конструкцији могу још стајати? _________________________ У ком виду стоји придев �ови�љив у реченицама под 1 и 2? _________________________


Син�акса (2): с�рук�ура �ре�ика�ске реченице

Допуни следеће реченице одговарајућим обликом речи одн. синтагме која стоји у загради: Михајла зову ______________________ / ______________________. (Мика) Мику је растанак учинио _______________________. (тужан) Марија се направила _______________________ / _______________________. (равнодушан) Лазу су другови прогласили ______________________ / ______________________. (капитен) Немој се издавати _______________________, кад сви знамо да ниси! (храбар)

Ко не gржи браша за браша, шај ће шуђина за īосūоgара.

pr om

o

Допунски предикатив може стајати у следећим падежима: номинативу или инструменталу без предлога, или пак у конструкцији за+акузатив. Код неких глагола неки од тих облика могу и алтернирати. Ако је у функцији допунског предикатива придев у номинативу, он стоји у неодређеном виду (ако разликује вид).

54. Подвуци семикопулативне глаголе, а њихове допунске предикативе заокружи и

uk a

кажи да ли могу стајати и у неком другом облику: а) Та хипотенуза постала ми је толико одвратна да сам је почео сматрати за увредљиву реч. б) Лаза на часовима математике покушава да се учини невидљив.

55. Подвуци семикопулативне глаголе, њихове допунске предикативе заокружи, а

Ed

затим уради задатке: Сушта противност Тахир-бегова и његов непомирљиви и немоћни противник био је хазнадар Баки, кога су у Конаку звали Каки. [...] По навици више него по потреби он је био одавно постао тамо неопходан. [...] Није знао за шалу и разоноду. [...] Са заносом је ослушкивао и посматрао себе и све што је сматрао својим. [...] Борио се против трошка и расипања, против сваког задовољства и сваке радости, готово против сваке активности уопште, сматрајући не само веселе и безбрижне него и разговорне и предузимљиве људе беспослењацима и опасним распикућама. [...] И како би тај његов сабеседник намерно и даље хвалио Травничане и правдао њихов раскош у оделу, хазнадар би падао у све већу ватру. Његове плаве очи, забринуте и у исти мах неодољиво смешне, постајале су одједном олујно љубичасте, зле и сјајне. (Из романа Иве Андрића Травничка хроника, прилагођено) хазнадар – благајник

1) Препиши придевску синтагму у функцији допунског предикатива: ______________________________. 2) Како гласи прелазни семикопулативни глагол чија је допуна именица у номинативу? __________________________ 3) Колико има именичких синтагми у функцији допунског предикатива? _______________________

163


Др Душка Кликовац

56. Допуни табелу, представљајући структуру реченице Ова мува је �ос�ала �рава

на�ас�.

Реченични члан

предикат

Јединица која врши службу тог члана и њен облик

именичка синтагма �рава на�ас�, у ном. јд.

pr om

Не īори образ оg сунца, већ оg ūошшених љуgи.

Јоца је пожелео бубњеве.

o

Прилошке одредбе

Предикат ове реченице – глагол �ожеле�и – двовалентан је: отвара место за субјекат (Јоца) и прави објекат (бубњеве). Дакле, та реченица је саграђена по моделу субјекат–предикат–прави објекат. Међутим, та основна информација може се проширити: Пред рођендан, Јоца је жарко пожелео бубњеве.

Ed

uk a

Реченични чланови �ре� рођен�ан и жарко имају прилошка значења – времена, одн. начина – и њима се даље развија, проширује основна информација исказана члановима модела; то су прилошке одредбе. Оне могу имати и различита друга прилошка значења: месно, узрочно, околносно, допусно, циљно, значења средства, изузимања итд. На пример, наведена реченица могла би се развијати и даље: Пред рођендан, Јоца је одједном осим гитаре жарко пожелео бубњеве, да би се укључио у бенд свог другара Мике.

Напиши које прилошко значење имају новопридодате прилошке одредбе: одједном: ___________________; осим гитаре: ___________________; да би се укључио у бенд свог другара Мике: ___________________.

164

Прилошке одредбе су реченични чланови којима се проширује основна информација исказана члановима модела а који имају различита прилошка значења – места, времена, начина, узрока, циља, услова, околности, средства, намене, изузимања, допусно значење итд.


Син�акса (2): с�рук�ура �ре�ика�ске реченице

Прилошке одредбе могу бити исказане прилошком јединицама (жарко, о�је�ном), именичким јединицама у одговарајућем облику (�ре� рођен�ан, осим �и�аре), зависним реченицама (�а би се укључио у бен� сво� �ру�ара Мике), као и глаголским синтагмама (нпр. желећи �а се укључи у бен� сво� �ру�ара Мике). 57. Повежи линијом истакнуту прилошку одредбу с врстом којој припада:

Зашто пишеш тупом оловком?

Поскочила сам од радости.

Поступили су тако упркос општем противљењу.

допусна

за узрок за циљ

pr om

Мирно ме је посматрао.

за начин

o

за средство Учини то ради мене! 58. У свакој пословици подвуци прилошку одредбу и напиши које значење има: а) Клин се клином избија. б) Од једног ударца дуб не пада. в) По јутру се дан познаје. г) Пре зоре не може сванути. д) Свака птица своме јату лети.

_______________________________ _______________________________ _______________________________ _______________________________ _______________________________

uk a

59. Напиши која прилошка значења имају истакнуте зависне реченице, употребље-

а) Ако се предомислиш, јави се. б) Пошто се ниси јавио, забринула сам се. в) Где он удари, трава не расте. г) Кад она проговори, сви заћуте.

Ed

не у функцији прилошких одредби:

_______________________________ _______________________________ _______________________________ _______________________________

60. Подвуци прилошке одредбе, а затим уради задатке:

Преко зелених чистина, преко уских пролаза, између сивих и тешких букових дрвета, играла је овчица Аска. А за њом је, нечујним кораком и не одвајајући погледа од ње, ишао матори курјак, дугогодишњи и невидљиви крвник њеног стада. (Из приповетке Иве Андрића Аска и вук, прилагођено)

1) Напиши колико има прилошких одредби за место: ________________. 2) Напиши које прилошко значење има: а) глаголска синтагма: ____________________; б) именичка синтагма у инструменталу без предлога: ____________________; в) предлошко-падежна конструкција за+инструментал: ____________________.

165


Др Душка Кликовац

61. Прочитај следећи текст, подвуци прилошке одредбе (има их тринаест!) и уради

задатке:

На северном рубу села, дуж вијугаве узвишице, сметови су највиши. Око подне, кад накратко отопли, снег заблиста, али се не топи. Звезде су онамо, у лето, најкрупније и најбројније, а од септембра до марта, због сталног дувања, и оне се љуљају... Крајем новембра, онде се саберу сви ветрови; једни дувају свом силом, а други се повремено, трчећи у круг, заигравају. (Из романа Милована Данојлића Го�ина �ролази кроз авлију, прилагођено)

pr om

o

1) Препиши: а) зависну реченицу у функцији прилошке одредбе за време: _______________________; б) прилошку одредбу за учесталост радње: ______________________; в) прилошку одредбу за начин исказану именичком синтагмом у инструменталу без предлога: ______________________.

2) Допуни тврдње:

uk a

а) У функцији прилошке одредбе за узрок је предлошко-падежна конструкција с предлогом ______________ (допуни). б) Глаголском синтагмом је исказан прилошка одредба за ___________________.

3) Напиши колико има прилошких одредби за место: ___________________,

а колико за време: ___________________.

62. Допуни следећу табелу, приказујући синтаксичку структуру реченице Заш�о

Ed

ниси �ошао на време? Реченични члан Јединица која врши функцију тог члана и њен облик

166

прилог за узрок заш�о

граматички субјекат

именица време у констр. на+акузатив


Син�акса (2): с�рук�ура �ре�ика�ске реченице

Aпозитивне одредбе: апозитив и апозиција Прочитај наглас следеће три реченице. Води рачуна о значењу друге и треће реченице, које је назначено у загради. У тим реченицама недостаје један интерпункцијски знак; допиши га на свим местима где је потребно.

(1) Занесени гитариста није примећивао ништа око себе. (2) Занесен гитариста није примећивао ништа око себе. (=„Пошто је био зане-

сен, гитариста није примећивао…”)

(3) Гитариста занесен музиком није примећивао ништа око себе. (=„Гитариста,

пошто је био занесен музиком, није примећивао…”)

pr om

o

Друга реченица се изговара с паузом после речи занесен (на том месту се тон и подиже); тој паузи одговара запета у писању. Придев занесен одређује именицу гитариста и стоји уз њу, али је притом одвојен од ње (и издвојен из реченице) паузом у говору, одн. запетом у писању. У чему придев конгруира с именицом? ____________________________ У ком виду стоји? ____________________________ У трећој реченици паузама у говору, па онда и запетама у писању, издвојена је једна придевска синтагма. Заокружи је. Прочитај сад и следећи пар реченица и у другу реченицу упиши запете тамо где у читању правиш паузе:

uk a

Познати гитариста Мика свираће нам вечерас. Мика познати гитариста свираће нам вечерас.

Ed

У другој реченици именицу Мика одређује именичка синтагма �озна�и �и�арис�а. И она стоји уз именицу Мика, али је одвојена од ње (и издвојена из реченице) паузама, одн. запетама. У ком падежу стоји именичка синтагма �озна�и �и�арис�а? ___________________________ Упиши сад исту синтагму у следећу реченицу: Једва чекамо да чујемо Мику, ____________________________________. У ком падежу сад стоји? _____________________________________ Именице се могу одредити и апозитивним одредбама – онима које стоје уз њу, али су од ње одвојене паузом у говору, односно запетом у писању. Постоје две врсте таквих одредби. Апозитиви су најчешће исказани придевима или придевским синтагмама. Тада придеви конгруирају с именицом у роду, броју и падежу, и, ако разликују вид, стоје у неодређеном виду. Апозитиви квалификују именицу, а често имају узрочно значење. Апозиције су обично исказане именичком синтагмом, која стоји у истом падежу као именица коју одређује.

167


Др Душка Кликовац

Функцију апозитива може вршити и именица или, чешће, именичка синтагма у таквом облику (падежу или предлошко-падежној конструкцији) који јој даје описно значење: Очију сјајних од узбуђења, гитариста се поклонио публици. У ком падежу стоји истакнута именичка синтагма? __________________________________________

У функцији апозитива може бити и односна зависна реченица – у оним случајевима кад је именички појам и без ње довољно одређен, па она само даје додатну информацију. Она се обавезно издваја запетама:

o

Мику, који одлично свира гитару, увек радо позивају у друштво.

pr om

Апозиција може квалификова�и именички појам, тј. износити неку његову особину: Мика, �озна�и �и�арис�а… Међутим, може га и �о�а�но и�ен�ификова�и, тј. на други начин означавати исти појам који означава и именица:

Мика, онај момак што свира гитару, увек је у центру пажње.

Апозицијом се могу додатно идентификовати и други појмови, а не само именички:

uk a

Одмор проводим овде, у учионици. – У учионици означава исто место које означава и прилог ов�е, па је то апозиција том прилогу. Данас, на празник, улице су пусте. – На �разник означава исто време које и означава и прилог �анас, па је то апозиција том прилогу.

Ed

Мишићи, најдражи моји пријатељи…

Кад оздрави, промениће апозицију…

168


Син�акса (2): с�рук�ура �ре�ика�ске реченице

63. Подвуци апозитивне одредбе:

а) Неки стихови из Горског вијенца, великог Његошевог спева, постали су пословице. б) Маратонац после трке никако није могао да поврати дах. Дуго су га, тако исцрпљеног, грејали и масирали. в) Крупних очију и умиљатог осмеха, Марија се допала Мики. г) Видећемо се сутра, у суботу.

64. Упиши запете које недостају, издвајајући апозитивне одредбе:

o

Јоца мој брат већ дуго тренира кошарку. Висок и прецизан добро убацује „тројке”. Међутим, кад игра с Миком својим другом из улице, не зна се ко ће победити. Мика знатно нижи и бржи често му украде лопту кад се овај најмање нада.

65. У следећем примеру подвуци апозитиве:

pr om

И кад је била на једној од таквих чистина – нашла се одједном лице у лице са страшним вуком. Искусан, стар и дрзак, он се био привукао све до тих крајева у које иначе вукови у то доба године не силазе. Његово олињало крзно, зеленкасто и смеђе, омогућило му је да се изједначи са јесењим буквама и травом која почиње да вене. (Из приповетке Иве Андрића Аска и вук)

66. Напиши да ли апозиција у следећим реченицама квалификује или додатно иден-

тификује именички појам:

uk a

а) Стеван Стојановић Мокрањац, српски композитор, родио се 1856. године у Неготину. _______________________________ б) Марији се свиђа Мика, онај момак у плавом џемперу. _______________________________

67. У следећим примерима (из приповетке Иве Андрића Аска и вук) подвуци апози-

тивне одредбе и одреди њихове врсте:

Ed

а) Кад је Аја, крупна овца тешког руна и округлих очију, ојагњила своје прво јагње, оно је изгледало као и сва остала новорођенчад: шака влажне вуне која почиње да кмечи. _________________________________

б) Аска је тога дана била нарочито ведра и живахна и – расејана. Занесена свежином дана, зашла је мало-помало све до ивице удаљене букове шуме, па чак и у њу. _________________________________

в) Тако се – ново чудо! – и вуково чуђење претварало све више у дивљење, ствар потпуно непознату у вучијем роду, јер кад би вукови могли да се ичем на свету диве, они не би били оно што су. А то непознато осећање дивљења обезнанило је вука толико да га је ова изгубљена овчица, мртва од страха од смрти, вукла за собом као да га води на невидљивој али чврстој узици, везаној за невидљиву алку која му је протурена кроз њушку. _____________________________ _____________________________ ________________________________

169


Др Душка Кликовац

68. У следећем тексту су запетама издвојени неки реченични чланови. Поред сваког

упиши који је то члан:

Био је у трећем разреду основне школе кад је нешто начуо о том. А начуо је случајно. Под вењаком је, једне мајске недеље после подне, седело друштво и разговарало уз вино и мезе. Дечак се, непримећен, увукао у стару разгранату лозу и ту је седео на дебелој савијеној грани, покривен лишћем. а) једне мајске недеље после подне: б) непримећен: в) покривен лишћем:

_________________________________ _________________________________ _________________________________

o

(Из приповетке Иве Андрића У зава�и са све�ом)

69. Узрочне зависне реченице замени апозитивима (апозитив при томе не мора да

pr om

остане на истом месту у реченици!):

а) Пошто је тако тврдоглав, тешко је доказати му нешто. б) Пошто је био тако уплашен, дошло ми је да га загрлим. в) Пошто је тако неспретан и спор, не треба с њим ићи на планинарење.

70. Објасни зашто се у првој реченици од следеће две запете морају, а у другој не

смеју употребити:

uk a

Стеван Стојановић Мокрањац, српски композитор, родио се 1856. године у Неготину. – Српски композитор Стеван Стојановић Мокрањац родио се 1856. године у Неготину.

71. Следеће три реченице се разликују по значењу; објасни како:

а) Најбољи Лазин задатак је награђен. б) Најбољи, Лазин задатак је награђен. в) Најбољи, Лазин, задатак је награђен.

Ed

170

Придев најбољи има у тим реченицама следеће синтаксичке функције: а) __________________________; б) __________________________; в) __________________________.


ШТА СМО НАУЧИЛИ

Семантичке улоге То су улоге које имају учесници у ситуацији која је означена глаголом: вршилац радње, носилац стања, трпилац радње, прималац, средство...

pr om

o

Одсликавају се у реченици помоћу реченичних чланова.

uk a

Валенца глагола

Ed

То је особина глагола да „отвори места” за одређене реченичне чланове. Од ње зависи реченични модел.

Зависи од броја учесника у ситуацији означеној глаголом.

• Глаголи нулте валенце: смркава�и се.

• Једновалентни: ићи, ћу�а�и, �озли�и. • Двовалентни: �иса�и, �оноси�и се, боле�и. • Тровалентни: �а�и (некоме неш�о), сма�ра�и (неко�а некаквим).

171


Др Душка Кликовац

Предикат Према томе колико глагола садржи:

Према томе какав глагол садржи:

• Именски део предиката: Мика је с�ре�ан. Мика је кошаркаш. Мика је �обре воље. • Прилошки део предиката: Мика је ко� куће. Рођен�ан је су�ра.

Сложен – садржи модални или фазни део предиката и допунски део предиката.

• Модални део: моћи, мора�и, сме�и, х�е�и, �реба�и. • Фазни део: �оче�и / �очиња�и, нас�ави�и / нас�авља�и, �рес�а�и / �рес�аја�и.

Допунски део: • инфинитив; • �а+презент.

Ed

uk a

Копула: глагол јесам / би�и. Преко њега се субјекатском појму приписује садржај предикатива.

pr om

Копулативни – састоји се од споне (копуле) и именског или прилошког дела предиката.

Прост – садржи један глагол: Мика и�ра кошарку. Мика је кошаркаш.

o

Глаголски – глагол у личном облику, потврдном или одричном, конгруентан са субјектом: Мика и�ра кошарку.

Типичне семантичке улоге: вршилац радње (Мика �лива), носилац стања (Мика је весео). 172

Субјекат

Именичка јединица у номинативу.

Реченични чланови који се на њега односе исказују се заменицама за свако лице (себе, свој): Марија �ле�а себе у о�ле�алу; Марија вози свој бицикл.


o

Рекцијске допуне глагола – именичке јединице у облицима које захтева глагол.

Неправи објекат

Ed

uk a

Синтаксички: рекцијска допуна непрелазним рекцијским глаголима или дворекцијским прелазним глаголима.

Прави објекат

pr om

Типична семантичка улога: трпилац радње. Синтаксички: рекцијска допуна прелазним глаголима.

Именичка јединица: • у акузативу без предлога: Мика �ише �оруку; • у партитивном генитиву: Мика је �о�ио во�е; • у словенском генитиву: Мика није рекао ни речи.

Именичка јединица у било ком зависном падежу осим акузатива без предлога (одн. генитива који се може заменити акузативом): ла�и�и се �осла, захвали�и се �ролазнику, жу�е�и за рас�ус�ом, размишља�и о �оруци.

Допунски предикатив

Допуњава семикопулативне глаголе: Михајла зову Мика / Миком и сма�рају �а �обрим �ру�ом / за �обро� �ру�а.

Именичка или придевска јединица у следећим облицима: • номинатив; • инструментал; • за+акузатив. 173


Прилошке одредбе

• Прилошка јединица: ов�е, јуче, за�о, �алеко о�ав�е;

o

Имају прилошка значења: места, времена, начина, узрока, циља, намене, средства, услова, околности...

Њима се проширује основна информација исказана члановима модела.

Ed

uk a

pr om

• Именичка јединица у облику који јој даје прилошко значење: Свако� �ана возим бицикл; Гране су се савиле о� �ло�а; Пу�ујем ра�и о�мора...

Апозитив: најчешће придевска јединица конгруентна с именицом: Забрину�, Мика је �ро�рљао чело.

174

То су додатне одредбе именице – издвојене паузама одн. запетама.

Апозитивне одредбе

Апозиција: именичка јединица у истом облику као именица коју одређује: Мика, мој најбољи �ру�, сјајан је �и�арис�а.


СИНТАКСА (3): НАРОЧИТИ ТИПОВИ ПРЕДИКАТСКИХ РЕЧЕНИЦА

Безличне реченице

дан, а данас је хладније.

pr om

o

[Јоца се спрема да изађе из куће.] Марија: Јоцо, понеси кишобран! Види како се натуштило. Јоца: Ма не, разведриће се. Марија: Јоцо, знаш како је синоћ пљуштало! Јоца: Па добро, али јуче је и дувало, а сад не дува. Онда, јуче је било спарно цео Марија: Али види како је мрачно! Јоца: Па мора да буде мрачно кад се смркава. Марија: Добро, видећеш кад ти загрми...

Ed

uk a

Реченица На�уш�ило се необична је по томе што нема један од главних реченичних чланова: _______________________. Пошто не конгруира, глагол који има функцију предиката стоји у тзв. неутралном (или безличном) облику: у ____________________ лицу једнине _____________________ рода. Подвуци и друге такве предикате у тексту. Употребљени су следећи глаголи: на�уш�и�и се, _________________________, ___________________________, _________________________, ___________________________, ___________________________. Они су употребљени као безлични (имперсонални) глаголи – тј. они којима се исказују неки процеси или збивања који се не приписују никаквом носиоцу. Покушај да с њима формулишеш реченице које имају субјекат. С којим од употребљених глагола то није могуће? __________________________

У реченици Јуче је било с�арно цео �ан такође нема субјекта, па предикат стоји у безличном облику. Међутим, тај предикат није глаголски, него прилошки: састоји се од глаголског и од прилошког дела. Глаголски део је сачињен од глагола ___________________, а прилошки од прилога ___________________. Подвуци и друге прилошке предикате у тексту. Реченице у чијој структури не постоји субјекат називају се безличне. Какве ситуације оне означавају? ________________________ _________________________

175


Др Душка Кликовац

У српском језику постоје безличне (имперсоналне) реченице. То су реченице у чијој структури нема субјекта. Због тога предикат не стоји у конгруентном, него у тзв. неутралном или безличном облику – 3. лицу једнине средњег рода. Безличне реченице могу имати глаголски предикат, саграђен од безличног глагола, или прилошки предикат, који се састоји од глаголског дела (глагола јесам/би�и у безличном облику) и прилога. Безличне реченице означавају најчешће дешавања у атмосфери, која се не приписују никаквом вршиоцу. Већина безличних глагола могу бити употребљени и као лични (персонални).

1. Подвуци глаголе у безличном облику:

а) Или грми, ил’ се земља тресе! (Нар. песма) б) У том свану и сунце ограну (Нар. прип.). в) Али док се спремисмо, бејаше се развиделило (И. Вукићевић). г) Поче да снијежи изријетка..., па убрзо загусти (Б. Ћопић).

2. Подвуци глаголе који не могу бити употребљени као безлични:

uk a

pr om

o

Каg највише īрми, најмање кише ūаgа.

отоплити, сванути, читати, врети, рећи, закувати се, пазити.

3. Прочитај текст и подвуци предикате у безличном облику, а затим уради задатке.

Ed

Исакович је, за то време, био пошао [...] алејом [...]. До школе јахања није било далеко. Иако је могла бити поноћ, иако је из мрачних облака грмело и севало, Исаковић је ишао право, према светлости оних фењера у даљини, а није марио кишицу, која га је ударала у лице својим капљицама, јер је летње кише волео. Иако је већ био септембар, у зеленилу Леополдштата било је још лето, а непогода је пролазила. Муње су још биле честе и грмело је још, али је киша била при крају. (Из романа Милоша Црњанског Сеобе)

1) У тексту су употребљена два безлична глагола: __________________ и __________________.

2) Један прилошки предикат у безличном облику не означава атмосферске појаве, него некакво стање ствари, околности; он гласи __________________________. 176

3) Објасни како можемо закључити да глагол би�и у реченици Било је још ле�о није у безличном облику.


Син�акса (3): нарочи�и �и�ови �ре�ика�ских реченица

Реченични члан

Јединица која врши функцију тог члана и њен облик

глагол о�о�ли�и

у ________________________________ облику

б) Напољу је веома хладно. Реченични члан

Јединица која врши функцију тог члана и њен облик

прилог за место на�ољу

глаголски део предиката

o

а) Отоплило је.

pr om

4. Допуни табелу, представљајући структуру следећих реченица:

Реченице с логичким (семантичким) субјектом Логички субјекат који означава носиоца стања

uk a

Субјекат, како смо видели, типично именује вршиоца радње или носиоца стања – најчешће човека. Онај субјекат који је у номинативу назива се граматички. Човека – носиоца стања може означавати и логички субјекат – који стоји у дативу или акузативу без предлога. [Микин тата разговара телефоном.]

Ed

Тата: Не, лежи. Каже, никако му се не устаје, није му добро, сева га у глави и сузе му очи. Не, не знам да ли га брине сутрашњи писмени... [Виче Мики у другу собу.] Марији је жао што нећеш вечерас на рођендан... [Опет говори у слушалицу.]

Аха, чини ми се да му је мало боље, ево сад ће...

У реченици Мики није �обро Мики – дакле, особи – приписује се одређено стање. Именица Мика има функцију логичког (семантичког) субјекта. У ком падежу она стоји? _______________________________ Стави глагол у перфекат. Да ли је он у личном или безличном облику? __________________________________ У реченици Сузе му очи заменица му је такође у функцији логичког субјекта. Коју синтаксичку функцију има именица очи (погледај у ком падежу стоји и да ли одређује лице глагола): __________________________________________. Подвуци у тексту и друге логичке субјекте у дативу.

177


Др Душка Кликовац

Коме није вијека, није му ни лијека.

У реченици Сева �а у �лави логички субјекат стоји у другом падежу: __________________________. Да ли та реченица има граматички субјекат? _________________ Пронађи у тексту реченицу са логичким субјектом у акузативу која има и граматички субјекат. Логички субјекат може означавати особу – носиоца стања и тада стоји у дативу или акузативу без предлога. Реченица с логичким субјектом у дативу и у акузативу може бити безлична или може имати и граматички субјекат.

o

5. У следећем тексту подвуци логичке субјекте:

pr om

Младића је почела да хвата нека врелина и тежак дремеж. Настојао је да схвати свој положај: негде усред Босне, завејан снегом, присиљен на ненавиклу препирку на страном језику, са овим чудним фратром. Очи су му се саме склапале. Прозебле руке су му гореле. Дим га је натеривао на кашаљ и штипао га за очне капке. Мучили су га сан и борба са сном, као да је на стражи... Кад су га пробудили, требало му је неколико тренутака да се освести и разабере где је. (Из романа Иве Андрића Травничка хроника, прилагођено)

uk a

субјекте заокружи:

а) Једу ми се колачи. в) Мики се врти у глави. д) Лазу боли стомак.

178

б) Лази се иде на море. г) Треба ми твоја помоћ. ђ) Радује ме твој успех.

7. Допуни табелу, приказујући синтаксичку структуру следећих реченица:

Ed

6. У следећим реченицама подвуци логичке субјекте, а евентуалне граматичке

а) Марији је лакнуло. Реченични члан Јединица која врши службу тог члана и њен облик

именица Марија у дативу без предлога

б) Мику боли глава. Реченични члан

Јединица која врши службу тог члана и њен облик

Именица Мика у акузативу без предлога

предикат

граматички субјекат


Син�акса (3): нарочи�и �и�ови �ре�ика�ских реченица

8. Напиши коју синтаксичку функцију имају истакнуте заменице у следећем тексту:

а) вам: б) нама: в) га:

(Из романа Иве Андрића Травничка хроника)

_____________________________; _____________________________; _____________________________.

pr om

Логички субјекат у егзистенцијалним реченицама

o

Немојте никоме казати ово што вам кажем, али знајте да нама, док год у Травнику Турци владају, бољег пута не треба. Између нас речено, кад га Турци и оправе, наши људи га код прве кише или снега испроваљују и раскопају. То бар донекле одвраћа нежељене госте.

Велика је била радост на Стрмим Ливадама. Било је честитања, граје и певања, и прекора и суза и поцикивања и веселог блејања без краја и конца. (Из приповетке Иве Андрића Аска и вук)

uk a

Реченицом Било је чес�и�ања говори се само о постојању (у прошлости) појма чес�и�ање. Реченице којима се говори о (не)постојању неког појма називају се егзистенцијалне.

Ed

Функцију предиката у тој реченици има глагол _________________ ____________, а именица чес�и�ање има функцију логичког субјекта. Стави предикат у презент. Сада у функцији предиката није више глагол би�и, него глагол __________________________. У ком облику стоје глаголи има�и одн. би�и? _____________________________

Подвуци у тексту и друге логичке субјекте у генитиву.

Логички субјекат у генитиву без предлога исказује појам чије се постојање тврди или пориче. Функцију предиката тада имају глагол има�и (ако је употребљен презент), одн. би�и (ако је употребљен неки други глаголски облик). Ти глаголи стоје у неутралном (безличном) облику – облику 3. л. јд. средњег рода. Реченице с логичким субјектом у генитиву спадају у егзистенцијалне реченице.

Е̏ гзистенцијāлан је „који се тиче егзистенције”, а егзистèнција је „бивствовање, постојање”. У основи ове друге речи стоји латински глагол existere – „постојати” (у нашем језику гласи егзисти́ рати), који је настао од stare – „стајати”. У филозофији постоји правац егзистенцијалѝзам.

Гgе има gима, има и вашре. 179


Др Душка Кликовац

9. У следећем тексту има два логичка субјекта у генитиву. Подвуци их:

– Ове зиме је језеро било смрзнуто? – Четрдесет два дана. Младићи су одржавали пролаз кроз језеро, таман колико да се провуче једна барка. Требало је дан и ноћ одржавати га. Не би иначе било хлеба. Риба је већ била под ледом. – Морали сте грдно пропатити? – И колико! После десет дана нико више није имао ни пет пара у џепу. Несрећа је била што зими нема никога у замку. (Из романа Растка Петровића Љу�и �оворе)

10. У афоризму Душана Радовића подвуци логичке субјекте у генитиву:

o

Да ли примећујете да има струје? Не примећујете. А чим је нема, ви приметите, је л’ тако? Чудни смо ми. Лакше нам је да приметимо оно чега нема него оно чега има.

pr om

11. Допуни табелу, приказујући структуру реченице Данас нема кише.

Реченични члан

uk a

Јединица која врши службу тог члана и њен облик

прилошка одредба за време

Именица киша у ген. јд.

12. Напиши коју синтаксичку функцију имају подвучене речи:

а) Има ли у шољи чаја? ___________________________ б) Имаш ли у шољи чаја? ___________________________

Ed

Пасивне реченице Укућани су очистили башту.

Подвуци именицу која означава вршиоца радње. Она има функцију ________________________. Заокружи именицу која означава трпиоца радње. Она има функцију _____________________________. У ком глаголском стању стоји глагол очис�и�и? _________________________.

180

Реченице у којима субјекат означава вршиоца, а објекат трпиоца радње, називају се активне. У њима глагол стоји у активу.


Син�акса (3): нарочи�и �и�ови �ре�ика�ских реченица

Упореди сада ту реченицу са следећом: Башта је очишћена.

o

Трпилац радње је исти: исказан је именицом баш�а. Та именица, међутим, у овој реченици стоји у следећем падежу: _____________________, и с њом глагол (предикат) конгруира; дакле, она има функцију ____________________. Да ли је исказан вршилац радње? ________________ У ком глаголском стању стоји глагол очис�и�и? _____________________ Облик пасива је очишћена саграђен је од трпног придева (за који постоји и латински термин �ар�ици�), па се назива партиципски пасив.

pr om

Реченице у којима субјекат означава трпиоца радње, а глагол стоји у пасиву, називају се пасивне.

Прочитај текст из којег је, с малим изменама, преузета малочас наведена реченица и подвуци у њему све облике пасива:

uk a

Баште су припремљене за риљање, очишћене успут, на почетку Великог поста; засноване су онамо где су лане биле, али је, као и сваке године, њихов простор мало преусмерен и проширен. На површини сува и већ прашњава, земља је, изнутра, натопљена хладном водом, која је испунила каналиће и шупљине. (Из романа Милована Данојлића Го�ина �ролази кроз авлију)

Ed

У тексту се помиње само један „вршилац” радње исказане пасивном реченицом: земља је на�о�љена хла�ном во�ом. То, међутим, није типичан вршилац радње; зашто? ________________ ____________________ Ко су вршиоци осталих радњи које су у тексту исказане пасивом? __________________ Зашто се они не помињу? ________________________________________________________ Пасивним реченицама се у средиште пажње ставља трпилац радње и о њему се износи нека информација. Вршилац радње се одстрањује зато што је непознат, неважан или се подразумева.

Вршилац радње – агенс – може и да се искаже. За то служи одредба о� (с�ране) + генитив. Такве конструкције се срећу пре свега у административном језику: Пословање је преиспитано о� с�ране У�равно� о�бора.

181


Др Душка Кликовац

13. Преиначи активне реченице у пасивне:

а) Урадићемо све на време. ________________________________________ б) Поставили су брану. ________________________________________ в) Тако и урадише. ________________________________________

14. Подвуци глаголе у пасиву, а затим уради задатке:

Осам мушких одраслих чланова те породице доведено је у Проклету авлију. Ту су ти црномањасти и угојени људи удесили свој живот како богати људи под свима условима могу и умеју да га удесе. Довучене су читаве гомиле намештаја и простирке, доношена им је свакодневно обилна храна. Нико их није дирао ни испитивао.

o

(Из романа Иве Андрића Прокле�а авлија)

pr om

1) Да ли би друга реченица могла бити преиначена у пасивну? __________________ Објасни зашто. _______________________________________________________ 2) Преиначи последњу реченицу у пасивну: ________________________________________________________

uk a

Грабуљају се воћњаци.

Ed

И ово је пасивна реченица: субјекат – именица воћњаци – стоји у следећем падежу: , и означава ___________________________ радње. Да ли је исказан вршилац радње? _______________ Да ли га је могуће исказати? _____________

Који се хрш силом у лов воgи, зеца не хваша.

182

Који је глаголски облик �рабуљају се? ___________________ Ком временском одсечку припада та радња (прошлости, садашњости или будућности)? ________________________ Облик пасива �рабуљају се саграђен је помоћу повратне речце се, па се назива рефлексивни пасив. Постоје два облика пасива: партиципски (саграђен од трпног придева) и рефлексивни (саграђен с повратном речцом се). Уз партиципски пасив могуће је именовати вршиоца радње одредбом; с рефлексивним пасивом то није могуће. Ситуације које припадају садашњости могу се исказати само рефлексивним пасивом.


Син�акса (3): нарочи�и �и�ови �ре�ика�ских реченица

Прочитај текст из којег је, с малим изменама, преузета малочас наведена реченица и подвуци и преостале облике рефлексивног пасива:

Ових недеља риљају се баште, мотикама се мрви и разбија бусење, крче се шибљаци, грабуљају ћошкови авлија и воћњака, пали се коров. Пред вече, село мирише као огромна кадионица чији се дим диже право у прохладна небеса. (Из романа Милована Данојлића Го�ина �ролази кроз авлију, прилагођено)

У тексту је употребљен и један повратни глагол: __________________________________________.

pr om

o

Каквог вршиоца радње подразумева рефлексивни пасив (да ли је то човек или неживи појам; да ли је то један човек или више њих)? ________________________________________________________________.

15. Следеће активне реченице преобликуј у пасивне, употребљавајући рефлексивни

а) Жене ове године носе дугачке сукње. б) Ми у нашој породици водимо дугачке разговоре. в) У нашем комшилуку вечерас славе рођендан.

Зашто се не може употребити партиципски пасив? ______________________________________________________________________________________

uk a

пасив:

16. У следећем тексту једном линијом подвуци партиципске, а двема рефлексивне

пасиве. Затим уради задатке.

Ed

Пред Младенце се заложи авлијска крушна пећ. Спаљено је све што је на земљи прележало зиму – сламке и травке, гранчице и лишће, иверје, свињска длака, и све друго што су зупци грабуља закачили. Дим је растерао змије и болести из кућног окружења. Авлија је доведена у ред, узриљана је и нађубрена башта, поправљена су она места у плоту која су се преко зиме раздрмала и накривила, па се може испробати и авлијска фуруна, у којој од октобра ништа није печено. Већ се, помало, почело заборављати зашто је сазидана и чему служи.

крушни – хлебни

(Из романа Милована Данојлића Го�ина �ролази кроз авлију, прилагођено)

Напиши како гласи субјекат следећих предиката:

а) се заложи: ____________________________________________________; б) поправљена су: _________________________________________________________________________; в) није печено: ___________________________________________.

183


Др Душка Кликовац

Читам и размишљам... (5) НИШТА НИЈЕ ДОГОВОРЕНО, РЕШЕЊЕ СЕ ТРАЖИ

Београд – Јуче је код председника Владе М.М., у коректној атмосфери, одржан получасовни састанак на коме су учествовали министар П.П. и шефови синдиката А.А. и Б.Б. и чији је једини сигуран резултат да је више пута најављена убрзана процедура за усвајање измена Закона о раду – успорена.

pr om

o

„У овом моменту решење немамо и тражимо га”, рекао је П.П., председник Савеза самосталних синдиката Србије. Представници синдиката су одмах на почетку састанка одбили предлог да седница Социјално-економског савета буде одржана у петак, јер није нађено решење кључних проблема. [...] Представници Владе Србије би већ данас могли да понуде известан компромис синдикатима око проширеног дејства колективног уговора, уколико се утврди да је то једини услов да остала решења – отпремнине, рад на одређено време, минимална цена рада... – буду прихваћена. „Ако је то цена да ова остала решења буду прихваћена, можда би требало учинити тај уступак”, речено је у Влади. Саговорници нашег листа у Немањиној 11 сматрају да је питање проширеног дејства колективних уговора ионако пренаглашено, јер „неких великих финансијских ефеката ионако нема”. (Из штампе, прилагођено)

uk a

1) Подвуци у тексту облике пасива. Сви облици пасива осим једног су облици ________________________ пасива (допуни).

Ed

2) У другом пасусу један облик пасива је вишак: уместо �а се�ница Социјално-економско� саве�а бу�е о�ржана у �е�ак могло се рећи, краће и без пасива, следеће: _________________________________________________________________________________________ 3) У трећем пасусу употребљен је партиципски пасив глагола �рихва�и�и: уколико се у�вр�и �а је �о је�ини услов �а ос�ала решења ... бу�у �рихваћена.

184

Замени га рефлексивним пасивом: ______________________________________________________________ Има ли значењске разлике међу њима? ________________ Који од њих звучи формалније, званичније? __________________________

Наведи разлог за то.

4) Пасив омогућава да се реченица формулише а да се не искаже вршилац радње. Покушај да сваки пасив замениш активом. Који се облик пасива не може заменити активним? _______________________________________________________________


Син�акса (3): нарочи�и �и�ови �ре�ика�ских реченица

5) Пасив глагола наћи, �рихва�и�и и �рена�ласи�и могуће је заменити активом. Учини то: ___________________________________________________________ ___________________________________________________________ ___________________________________________________________

Каква је стилска разлика између пасивних и активних реченица (како звуче пасивне, а како активне; које реченице ситуацију износе одређеније и јасније, и сл.)? _________________________________________________________________________________________

pr om

Обезличене реченице (реченице с безличном конструкцијом)

o

Укућани седе крај пећи. – Седи се крај пећи.

uk a

У обема реченицама предикат је глагол се�е�и. Тај глагол је лични – подразумева _____________________ радње. У првој реченици вршилац радње је исказан субјектом – именицом _________________________. Да ли друга реченица има субјекат? _____________ Шта стоји уместо њега? _________________ Стави другу реченицу у перфекат. У ком облику стоји глагол? ____________________________ Уклањањем субјекта и стављањем глагола у безлични облик, реченица је обезличена.

Ed

Реченице из којих је вршилац радње одстрањен тако што је субјекат изостављен а глагол стављен у безлични облик с повратном речцом се, називају се обезличене реченице (или реченице с безличном конструкцијом).

Прочитај текст из којег је преузета друга реченица и подвуци у њему све обезличене глаголе: Крај пећи се седи, преде и плете, обедује и дрема, ту се ишчекују смркнућа и дочекују глува доба.

Какав се вршилац радње подразумева у обезличеним реченицама (да ли је то човек или неживи појам; да ли је један или више њих)? _____________________________________________________________.

185


Др Душка Кликовац

У безличном облику употребљена су три факултативно прелазна глагола: ________________________, ________________________, ________________________. Два глагола стоје у пасивном облику; заокружи их. Обезличеним реченицама се исказује уопштени или колективни вршилац радње. Такође се подразумева да је то човек (човек уопште, одн. колектив).

Упореди безличну и обезличену реченицу и објасни по чему су сличне, а по чему се разликују: Грмело је. – Седело се крај пећи.

pr om

o

У ком облику стоје предикати? ____________________ Какав је глагол �рме�и, а какав је глагол се�е�и? ________________________________ __________________________________________________ Сад упореди реченицу с рефлексивним пасивом и обезличену реченицу: Пали се ватра. – Седи се крај пећи.

Обезличене реченице се, за разлику од безличних, граде од личних глагола. За разлику од пасивних реченица, граде се од непрелазних глагола (али се могу градити и од факултативно прелазних глагола).

uk a

Поклоњеном коњу се у зубе не īлеgа.

Какав је по прелазности глагол �али�и, а какав је глагол се�е�и?

Ed

17. Прочитај следећи текст и једном линијом подвуци облике рефлексивног пасива,

186

а двема обезличене глаголе: О љубави се, на селу, говори врло ретко, и с устезањем. [...] Та се реч, у Буковим Водама, упорно избегава, поготово кад су у питању мушко-женски односи. Пријатељ пријатељу ће рећи: Учини ми �о, љубави ра�и! или: Њих �војица су у великој љубави, где се мисли на велику блискост и пријатељску оданост, ни на шта друго. То што се збива између младића и девојке јесте нешто луцкасто и постидно, чему се не може дати право име. У варошима то називају љубављу из господске бестидности, док се овде о томе ћути. Љубав није никакво освештано право, ни општеусвојена вредност, о којој се даде тако лако, и са било ким, разговарати! Необична стидљивост: на једној страни, људи се ту не устежу од најгрубљих псовки, а на другој, не успевају да преко језика превале реч љубав! Псовка је широко усвојен образац, а на љубав се ухо није навикло. (Из романа Милована Данојлића Го�ина �ролази кроз авлију)

Какав се вршилац радње подразумева тим облицима? _______________________________________________


Син�акса (3): нарочи�и �и�ови �ре�ика�ских реченица

18. Прочитај следећи текст (редови су, ради лакшег сналажења, обележени броје-

вима, а затим уради задатке:

То су безбројне стазе које као конци и гајтани шарају брда и падине око вароши [...]. Ту се тешко и полази и иде и враћа. Ту се седи на камену и заклања под дрветом, на суву месту или у оскудну хладу, ради одмора, ради молитве или сељачког пребрајања пазара. На тим стазама, које ветар мете и киша пере а сунце окужује и раскужује, на којима се срета само измучена стока и људи ћутљиви, тврда лица, ту сам ја засновао своју мисао о богатству и лепоти света. Ту сам, неук и слаб и празних руку, био срећан опојном срећом до несвести, срећан од свега онога чега ту нема, не може да буде и никад неће бити.

o

(Из текста Иве Андрића С�азе)

1) Подвуци обезличене глаголе.

[1] [2] [3] [4] [5] [6] [7] [8] [9]

pr om

2) Реченица на којима се сре�а само измучена с�ока и љу�и ћу�љиви, �вр�а лица јесте: а) активна; б) пасивна; в) обезличена. Заокружи слово испред тачног одговора.

3) Напиши коју синтаксичку функцију имају следеће речи и изрази:

а) на камену (2. ред):

_________________________________;

б) ради одмора, ради молитве, [ради] сељачког пребрајања пазара (3. и 4. ред): _________________________________;

uk a

в) ћутљиви (6. ред): _________________________________;

г) неук, слаб, празних руку (7. ред): _________________________________;

д) срећан опојном срећом до несвести (7. ред и 8. ред): ____________________________.

Ed

4) Препиши из последње реченице сложени предикат: ____________________________ ____________________________________________________________________. 5) У именичкој синтагми своју мисао о бо�а�с�ву и ле�о�и све�а (6. и 7. ред) главна реч је ________________________. Она има следеће атрибуте (препиши их): ___________________________________________________________________________________________.

6) Одреди чланове синтагме о�ојном срећом �о несвес�и (8. ред):

187


ШТА СМО НАУЧИЛИ

Глагол стоји у неутралном (безличном) облику: 3. л. јд. средњег рода.

Ed

uk a

Означава особу – носиоца стања; стоји: • у дативу: Мики се с�ава; • у акузативу: Мику сврби нос.

o

Безличне (имперсоналне) реченице

pr om

У њиховој структури нема субјекта.

Могу имати: • глаголски предикат: Смркава се; Севало је целу ноћ; • прилошки предикат: Хла�но је.

Логички субјекат

Означава појам чије се постојање тврди или пориче – у безличним егзистенцијалним реченицама; стоји у генитиву: Било је ма�ле, а са� је нема.

Може се јавити у безличним реченицама: Мики се с�ава, Мику сева у леђима, или личним: Мики сузе очи, Мику боли �лава.

188


Активне реченице: Комшије �ра�е кућу. У�овор су �о��исале обе вла�е.

Пасивне реченице

o

Субјекат означава вршиоца радње, прави објекат означава трпиоца радње.

Субјекат означава трпиоца радње.

pr om

Глагол стоји у активу.

Глагол стоји у пасиву.

Ed

uk a

Реченице с партиципским пасивом: Кућа је са�рађена. У�овор је �о��исан о� с�ране обеју вла�а.

Обезличене реченице: Се�и се крај �ећи.

Субјекат је изостављен.

Реченице с рефлексивним пасивом: Кућа се у�раво �ра�и.

Подразумева се да је вршилац радње човек уопште или одређена група људи.

Глагол је стављен у безлични облик с повратном речцом се.

189


Ed

uk a

pr om

o

Др Душка Кликовац

190


СТИЛИСТИКА: РАЗГОВОРНИ ФУНКЦИОНАЛНИ СТИЛ Језик се остварује у два медијума: говору и писању. Говор (разговорни функционални стил) типично се остварује у дијалогу. Размотримо један дијалог забележен у стварној ситуацији:

pr om

o

(1) А: Е, били смо на оним слаповима. (2) Б: Јесте ли се сликали? (3) А: Јесте. Ту смо се сликали, али је било неко мутно време, тако да не знам оће ли испасти... (4) Б: Је л’ онај мали апарат? (5) А: Не, ћалетов велики... Углавном смо се на Плитвицама исликали знаш колико. Јер је било... био је фантастичан дан. Било је сунце. Јао, ноге су ми отпале. Ми смо сва језера обишли...

Реч ме̑ дијум (може да гласи и м̑ едӣј) долази од латинске речи medium – „средство, посредник” и у нашем језику задржала је у основи исто значење. У природним наукама значи „средина у којој се нешто налази, окружење; средина у којој се обавља неки оглед, преносник”. Реч м̑ едӣј означава и средство комуникације и изражавања (нпр. реч, музика, карикатура), а и средство јавног информисања (новине, радио, ТВ, интернет).

(Пример из књиге Весне Половине Лексичко-семан�ичка кохезија у разīоворном језику)

Ed

uk a

Учесници у дијалогу су у непосредном контакту: чују се и виде. Стога се у говору значење не преноси само вербалним средствима (речима) него и невербалним – гестовима и мимиком. У говору се широко користе и прозодијска средства (интонација, јачина гласа, темпо итд.). У последњој реплици у дијалогу подвуци речи које су посебно наглашене (на које пада реченични акценат). О узвицима вала, море и бре У обичном говору наших људи – на улици, пијаци или другдје, у свакидашњим разговорима, препиркама, весељима, па чак и у пјесми, врло често могу се чути узвици „вала”, „море” и „бре”. Те су ријечи толико честе да су понегдје постале праве правцате узречице: употребљавају се по навици. Рјечцу „вала” примили смо из турског језика (гдје, отприлике, значи исто што и наше „богами”). Ми ту рјечцу употребљавамо у значењу „заиста”, „доиста”, „богме” (или „боме”). „Море” је узвик грчког поријекла. Некад, у старом грчком језику, то „море” значило

је „Будало!”. Данас, чак ни у самих Грка, израз „море” нема тако погрдно значење, али се извјесна оштрина ипак задржала, па њиме најчешће изражавамо пријетњу, љутњу или негодовање. Кад неко некоме жели да запријети, обично повишеним гласом, у љутњи каже: – Море, �оказаћу ја �еби! Узвик „бре” примили смо од Турака. Тешко је утврдити шта је та ријеч некад значила, али данас се њоме у говору најчешће изражава пријетња или чуђење; њоме се скреће и пажња саговорнику на нешто што се у говору жели истаћи.

(Из књиге Милана Шипке Приче о ријечима, прилагођено)

191


Др Душка Кликовац

o

pr om

1. Подвуци неформалне, разговорне речи и изразе:

а) подвала – намештаљка б) оставити (некога) на миру – оканити се (некога) в) раскусурати се – обрачунати се г) прохтети се – ћефнути се д) Ма какви! – Нипошто! ђ) Не мари! – Нема везе!

Ed

uk a

Реч хипèрбола долази нам од грчког hyperbolе̄́, а ова је постала од две речи: hypér, која је значила „изнад, горе, преко”, и bállein, „бацати”.

Захваљујући поменутим средствима, а и томе што оба саговорника познају предмет разговора, њихове реченице могу остати недовршене а да се смисао изреченог ипак разуме. Подвуци у тексту недовршене реченице (пази: три тачке не обележавају само недовршеност!). Пошто саговорник може да „обради” само реченице ограничене дужине, реченице у говору су сразмерно кратке и синтаксички једноставне. Колико у тексту има зависних реченица? ___________________ Да би био сигуран да ће саговорник примити информацију, говорник је често понавља или парафразира (исказује другим речима). Пронађи такво место у 5. реплици. У разговору се често среће хипербола. У последњој реплици има две хиперболе: �ан је био ____________________; ноīе су ми ___________________. Једно од својстава разговорног функционалног стила јесу и узвици. У тексту има два; један служи за скретање пажње: ______________, а други за изражавање осећања: ______________. У наведеном дијалогу постоје и два супстандардна облика речи: оће и је л’. Како би говорник рекао у некој формалној прилици, кад би пазио на књижевнојезичку норму? __________, ___________ (Пази: да ли је је л’ увек скраћено је ли?!) Употребљен је, такође, и један жаргонизам: ____________________. Његови стандарднојезички синоними су _______________________ и ____________________.

192

2. Дата су по два значења исте речи. Подвуци значења која та реч има само у не-

формалном, разговорном језику: а) црн: б) завитлавати се: в) давити: г) доћи:

који је боје угљена или чађи – опаљен сунцем несвршено према зави�ла�и се – шалити се, измотавати се бити несносан, досадан, досађивати – стезати некога за гушу стићи, доспети – бити у сродству с неким


Стилистика: разговорни функционални стил

Радили смо цео дан све у шеснаест а да смо једва нешто презалогајили. А бар да смо се опарили, него смо остали шворц као што смо и били! 1) Подвуци неформалне, разговорне речи и изразе.

2) Препиши текст замењујући их неутралним речима и изразима: ___________________________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________________________.

o

3) Објасни шта је тим „преводом” изгубљено: ___________________________________________________________________________________________.

_________________________________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________________________________

Сада упореди та два текста и упиши који језик (говорени или писани) има следеће особине:

uk a

пример, написао у писму):

pr om

4. Оно што изговара саговорник А уобличи у писани језик (онако како би он, на

а) експлицитан је (изричито се износе све околности): ________________________; б) имплицитан је (многе ствари се подразумевају): ________________________; в) језичка средства су пажљивије одабрана ________________________; г) јаче изражава осећања: ________________________.

Ed

3. Прочитај следећи текст и уради задатке:

Забележи један краћи разговор из свакодневног живота и уочи у њему особине разговорног стила.

193


Ed

uk a

pr om

o

Др Душка Кликовац

194


ОПШТА ЛИНГВИСТИКА: НАСТАНАК И РАЗВОЈ ПИСМА

Ed

uk a

pr om

o

Језик се може остварити у медијуму звука (и то је говорење, које је упућено на чуло слуха) и у медијуму графичких знакова (и то је писање, које је упућено на чуло вида). Говорењу припада првенство и кад се посматра филогенеза (човек говори откад постоји, а пише тек око пет миленијума) и кад се посматра онтогенеза (сваки појединац научи да прво говори, а тек онда да пише). У свим људским заједницама увек се говорило, али многе ни данас не знају за писмо. С друге стране, на писању почива свеколика цивилизација на нашој планети. Писање није пука графичка представа говора, него је писани језик донекле и самосталан. Стога можемо рећи да су говор и писмо два равноправна средства језичког изражавања, од којих свако има своја преимућства. Та важна улога припала је писму захваљујући томе што је оно што је написано трајно и преносиво – може трајати дуго времена и преносити се на велике даљине. Другим речима, ако се постанак човека везује за развој говор(ењ)а, онда се почетак цивилизованог човека може повезати са настанком писма. Претечама писма могу се сматрати неки симболички поступци: уписивање у рабош служи као евиденција о задужењу, а резови на штапу или чворови на ужету као белешка о броју грла стоке која су изведена на пашу. У претече писма могу се убројати слике и цртежи праисторијског човека на зидовима пећина, који су могли бити и поруке – нпр. у вези с ловом.

Ра̑ бош је комад дрвета на којем су се зарезима, цртама бележила дуговања и потраживања. Израз (за)бележи�и, зарез(ив)а�и, у�ис(ив)а�и некоīа у/на рабош значи „запамтити некога по нечем (обично лошем)”.

Цртеж на коме је представљен лов дивљачи (пећина Магура, Бугарска)

195


Др Душка Кликовац

Прва фаза у развоју писма је пиктографско или сликовно писмо, где је писани знак – цртеж. На пример, таласасте линије могу приказивати море или реку. Пиктографски симболи (тзв. пиктографи или пиктограми) пронађени су у многим крајевима света где су откривени остаци старих народа – нпр. у Египту и Месопотамији (из периода око Диск из Фестоса (Крит), исписан 3000. године пре н. е.) и у Кини пиктографским писмом, досад (из периода око 1500. г. пре н. е.). само делимично дешифрованим Човек и данас користи пиктограме, као што је следећи саобраћајни знак:

Следећа фаза у развоју писма јесте идеографско или појмовно писмо, где знак (идеограф или идеограм) више нема јасну сликовну везу са означеним појмом, из два разлога: његов облик може бити знатно измењен, и његово значење може бити проширено на појмове који се не могу непосредно представити сликом. На пример, у раном сумерском писму слика звезданог неба означавала је „ноћ”, „таман” и „црн”, а слика стопала – „ићи”, „стајати” и сл.

uk a

Неки од пиктограма са печата и таблица из раноминојског периода на Криту (III миленијум пре н. е.)

pr om

o

Старији Млађи пиктограм пиктограм

Вероватно је да се писмо развило независно у различитим периодима и у разним крајевима света – у Месопотамији, Кини, Средњој Америци и другде.

У пиктографском и идеографском писму представљени појам се може препознати и без употребе језика: слика се може „прочитати” на било ком језику. Међутим, о писму у правом смислу речи говоримо онда кад писани знаци почну да представљају јединице о�ређених језика. Ако су такве јединице речи, такво писмо се назива логографско. Најпознатији пример јесте кинеско писмо и из њега изведено јапанско писмо канџи. Логографски систем садржи неколико хиљада графема, а у савременом кинеском језику за основну писменост их је потребно око 2000. Логограми (или логографи) употребљавају се у већини језика и данас, нарочито у логици и математици. То су знаци који имају вредност речи, као што су +, –, =, <, º и сл. Логографско писмо се даље развијало тако што су знаци почели да означавају гласовне скупове у појединим речима, слично као у ребусима – нпр. као кад би цртеж стола почео да означава не само сто него и след гласова с-�-о у било којој речи, нпр. с�о-ка.

Ed

Хетитски идеограми из II миленијума пре н. е.

Идеограми се употребљавају и данас:

hùo „невоља”

196

bù „не”

da̅ n „дан”

xing „радити”

Пословица Невоља ника� не �олази сама написана кинеским писмом


Општа лингвистика: настанак и развој писма

Следећа фаза је силабичко или слоговно писмо, у којем симболи представљају слогове неког језика. Њих обично има од педесетак до неколико стотина. Такве системе налазимо од најстаријих времена, а постоје и у данашње време – нпр. јапанско писмо катакана.

Од 11 до 74 Како се чини, најмањи алфабет је онај којим се служи језик ротокас, са Соломонских полуострва: има 11 слова. Највећи алфабет је кмерски, са 74 слова.

pr om

o

Најзад, најсавршенији облик писма је алфабетско или гласовно, у којем један знак представља један глас датог језика. То писмо је и најекономичније: већина алфабета садржи између 20 и 30 симбола. У савршено правилном систему свакој фонеми одговара једна графема. Већина алфабета који се данас употребљавају одступају од тога – зато што писање није пратило промене у изговору, или зато што неки језик употребљава алфабет који прКипарско слоговно писмо, вобитно није био за њега планиран. VI–III век пре н. е.

Ed

uk a

У неким језицима записују се само сугласници – нпр. у арамејском, хебрејском и арапском; самогласници се обележавају помоћу надредних знакова, и то необавезно. Најстарији познати алфабет је северносемитски, настао око 1700. године пре н. е. у Сирији и Палестини. Имао је 22 слова, којим су бележени само сугласници. На том моделу заснивали су се хебрејски, арапски и феничански алфабет, а овај последњи је око 1000. године пре н. е. послужио као модел за грчко писмо, у које су укључена и слова за самогласнике. Грчко писмо је, даље, постало модел за етрурско (око 800. г. пре н. е.), одакле су дошла слова за староримски алфабет, а одатле и за све западне алфабете. Из грчког писма су настала и два словенска писма – најпре глагољица, а затим и ћирилица. Данас је најраширеније светско писмо латиница. У већини писама знакови се пишу слева надесно. Ипак, има и одступања: у семитским писмима пише се здесна налево, у најстаријим грчким споменицима наизменично у оба смера, а у кинеском писму – одозго надоле.

Тзв. клинасто писмо настало је у IV миленијуму пре н. е., а назив је добило по техници која је коришћена за писање – притиском стилуса на плочицу од меке глине, тако да се добијао

Зашто се А пише баш тако? Слово А приказује преокренуту воловску главу, јер је тим гласом почињала хебрејска реч aleph – во.

Знак за глас а у неким раним и савременим алфабетима

Купопродајни уговор из Месопотамије написан клинастим писмом, око 2600. г. пре н. е. 197


Др Душка Кликовац

низ кратких правих црта. Најпре су се њиме бележили пиктографски симболи, а касније речи, слогови и фонетски елементи. То писмо је изумрло пре доласка хришћанске ере.

Писмо (као и језик) може бити симбол националне припадности. Тако је и ћирилица, као прво и традиционално српско писмо, један од симбола српског националног идентитета.

pr om

o

Хијероглифи

У Египту се око 3000. г. пре н. е. развио облик пиктографије који је касније назван хијероглифско писмо. Неки хијероглифи су идеограми, неки замењују појединачне сугласнике или сугласничке групе (по систему данашњих ребуса), а неки нису имали фонолошку вредност, него су служили да одреде врсту значења речи. Хијероглифско писмо је замењено писмом заснованим на коптском у раној хришћанској ери.

1. Да ли би било пожељно да човек говори као што пише? __________________ А да пише као што говори? ___________________ Образложи своје мишљење.

2. Да ли је бацање рукавице симболички поступак? Објасни.

3. Која писма се могу „читати” на сваком језику? _______________________, _______________________

uk a

4. У логографском писму знакови означавају __________________, у силабичком означавају __________________, а у алфабетском __________________ (допуни).

5. Поређај следеће алфабете по хронолошком редоследу: феничански, грчки, ћирилични, северносемитски, староримски, етрурски.

Ed

6. Напиши ком типу припадају следећи знакови:

> (математички знак) ______________________________________

198

______________________________________ ______________________________________


Син�акса (3): нарочи�и �и�ови �ре�ика�ских реченица

ШТА СМО НАУЧИЛИ

o pr om

Пиктографско (сликовно): писани знак је цртеж.

Алфабетско (гласовно): знак означава гласове датог језика.

Писмо

Ed

uk a

Идеографско (појмовно): знак више нема јасну сликовну везу с појмом.

Слоговно (силабичко): знак означава слогове.

Логографско: знак означава речи.

199


Ed

uk a

pr om

o

Др Душка Кликовац

200


ПРАВОПИС

Прилагођено писање имена из страних језика (транскрипција) Реч транскрѝпција (лат. transcriptio) – „прилагођавање начина писања речи у једном језику изговору у другом језику” – садржи префикс �ранс- (пореклом од латинског trans), који значи „преко, иза, с оне стране”. Он се налази и у речи транслитерáција (која садржи и лат. реч littera – „слово”), што значи „преношење знакова једног писма знаковима другог писма”. На пример, грчке речи се обично транслитеришу у латиницу – као кад уместо λόγος пишемо lόgos.

1. Подвуци имена која су написана прилагођено:

а) Jacqueline, Жаклина, Жаклин, Žaklina, Žaklin. б) Петар, Пјотр, Пëтр, Petar, Pjotr.

Ed

uk a

pr om

o

Страна властита имена пишу се у српском стандардном језику на два начина: прилагођено (транскрибовано) – што значи да је писање прилагођено српском изговору, и, ређе, изворно – онако како се изворно пишу на том језику (обично ако је у питању неки европски језик који се служи латиницом). У ћириличном тексту пишу се обично транскрибовано (нпр. Минхен, Шекс�ир), а у латиничном и транскрибовано (Minhen, Šekspir) и – пре свега у стручним текстовима – изворно (München, Shakespeare). У ћирилици се прилагођено пишу и имена написана на другим ћириличким писмима. Изузетно, и у ћириличком тексту понеко име може се навести и у изворној латиници (нпр. кад не можемо знати како се чита и преозвучава). Ако се таквом имену додаје наш наставак, он се пише ћирилицом и одваја цртицом: Huet-а, Huet-ово�.

2. Препиши правилно реч која је неправилно написана:

Међу именима налазе се и Geeraerts и Cuyckens, а Cuyckensovo име помиње се чак више пута. __________________________

Приликом транскрипције страних имена морају се поштовати нека правила.

(1) Главна је потреба да се сва важнија имена пишу постојано и једнообразно. То значи и да се укорењени облици не мењају, чак ни ако су у међувремену промењена правила транскрипције – па остаје Пекин�, Чан� Кај Шек (из кинеског), Рио �е Жанеиро, Ма�елан (из португалског) и сл. (2) Начелно, приликом транскрипције полази се од изговора имена у страном језику, тако што се изворни гласови замењују нашим одговарајућим или блиским гласовима. Међутим, често

201


Др Душка Кликовац

pr om

o

није најважније да наша реч буде што ближа изворном изговору, него су важнија друга мерила. а) Избегавају се склопови гласова који су за наше језичко осећање тешки за изговор или неприродни, као и ликови речи који нису погодни за нашу граматичку промену. На пример, аспировани сугласници (они који се изговарају с појачаним дахом, тако да дају акустички утисак сличан гласу х) из хиндија транскрибују се без х (Ган�и, а не Ган�хи), а шведско rg на крају слога преноси се као р� (како се пише), а не као рј (како се изговара): Бер�ман, а не Берјман. б) Често се од изворног изговора одступа тако да се транскрибована реч усклади с изворним начином писања. Тако се руско Вол�о�ра� транскрибује као Вол�о�ра�, а не као Вал�а�ра� (како се изговара), француско Paris транскрибује се као Париз, а не као Пари (како се изговара), енглеско London транскрибује се као Лон�он, а не као Лан�н (како се изговара). (3) Обавезно се пише међусамогласничко ј по правописном правилима (ија, ије, ију), а удвојени сугласници преносе се као једноструки: Дијаз (а не Диаз), Мухаме� (а не Мухамме�) итд. Од тога се одступа само на саставу речи које се уочавају као сложене (обично на граници префикса и основе).

Ed

uk a

(4) Имена из живих језика (за разлику од оних из класичних језика) не прилагођавају се граматички; изузетак су женска имена. Њима се може додати завршно -а у номинативу – било да су у питању имена женских особа (Жане�а, Жана – у овом другом случају да би се разликовало од мушког имена Жан), или имена покрајина или река (Бре�ања, Рона, а не Бре�ањ, Рон). И кад номинатив остаје неприлагођен, у падежној промени (нарочито у дативу) и у присвојном придеву додају наши наставци: А�нес – А�неси – А�несин, Клио – Клији (старогрчко име) итд. Имена из словенских језика граматички се прилагођавају више него несловенска имена.

Прислушкивати или не?

202

Добра транскрипција не сме се заснивати на „методу прислушкивања”, како га је сликовито назвао један лингвиста. Другим речима, није једини циљ максимална верност страном изговору, него се фонетска сличност мора ускладити најмање с још три друга чиниоца – страном графијом, нашом традицијом и погодношћу облика за изговор и падежну промену. Примера ради, руска имена не пишемо „Барађино”, „Харкаф”, „Аљиксеј”, „Дастајефскиј” –

како би гласио највернији могући запис оригиналног изговора – него Боро�ино, Харков, Алексеј, Дос�ојевски, обликом који више одговара и руском начину писања и структури нашег језика. Енглеска имена пишемо Лон�он, Велс, Чика�о, Алиса, Ар�ур, Линколн, Холмс итд., а не буквално према изговору „Ландн”, „Уејлз”, „Шикагоу”, „Елис”, „Атер”, „Линкн”, „Хоумс”. Слични примери могли би се наћи и за друге језике.

(Иван Клајн, из Ср�ско� језичко� �риручника, прилагођено)


Право�ис

а) Габриела: _________________________; в) Нориега: _________________________; д) Кристиан: _________________________;

б) Биариц: _________________________; г) Сиетл: _________________________; ђ) Хариет: _________________________.

4. Транскрибуј француско име Brigitte у следећим реченицама:

а) Дошла ми је у посету другарица ___________________ / ___________________. б) Позајмила сам ___________________ своју карту за превоз. в) Ово ми је поклон од ___________________. г) Даћу ти ______________________ адресу. (Изведи присвојни придев од имена.)

o

3. Препиши правилно следећа неправилно транскрибована страна имена:

uk a

pr om

Што се тиче транскрипције словенских имена, примењују се, између осталих, и следећа правила. • У одредбама двочланих имена обично задржавамо придевско-заменичку промену ако их наше језичко осећање схвата као променљиве одредбе (чак и онда ако номинатив није прилагођен): Великије Луки (руски град) – у Великим Лукама. • Словенска презимена придевског облика често се и код нас деклинирају као придеви: Лобачевски – Лобачевско� (пољски), Черни – Черно� (чешки), Трубецки – Трубецко� (руски) итд.; међутим, поједина руска презимена на -ой код нас се мењају као именице: Толс�ој – Толс�оја. Од презимена на -ски не могу се правити присвојни придеви, па се мора рећи роман Црњанско� (а не Црњанскијев роман).

Ed

Женска презимена саграђена од мушких презимена на -ов, -ин и -ски мењају се такође по придевској промени: Жуковска – Жуковске – Жуковској.

• Усвојене традиционалне облике чувамо и кад одступају од системске транскрипције: Пе�ар (руски изговор Пјо�р), Лав (руски Лев), Пра� (чешки Праха) итд. За руско Пе�ербур� или Санк� Пе�ербур� могу се употребљавати и ти облици, али и традиционални српски облик Пе�ро�ра�.

5. Стави дате изразе у одговарајући облик:

а) Овог месеца у нашем граду гостују солисти _________________________. (Бољшој театар) б) У шаховском свету сви знају за _________________________________. (Виктор Корчној) в) Прича о ___________________________ на све је оставила дубок утисак. (Ана Карењина)

6. Ако хоћемо да кажемо „музика коју је написао Стравински”, та ће синтагма гла-

сити ___________________________________________________________.

203


Др Душка Кликовац

7. Напиши како се на српском зову следећи македонски градови:

а) Скопје: ____________________________;

б) Битола: ____________________________.

Што се других језика тиче, ево неколико правила.

Ed

uk a

pr om

o

• У италијанским и шпанским именима, глас који је звуком негде између нашег ч и ћ транскрибује се са ч: Ме�ичи, Да Винчи, Беа�риче, Пучини, односно Чиле, Санчо, Манча. Насупрот томе, глас који се изговара између ђ и џ транскрибује се као ђ: Микеланђело, Ђенова (изузетак је Борџија). • У деловима енглеских речи Mc-/Mac-, -am, -an, -man, -land и сл. а се транскрибује као а, а не као е: Мак�онал� (од McDonald – при чему се део Mc одн. Mac припаја другом делу презимена), Саливан (Sullivan), Гришам (Grisham), Кар�лан� (Cartland) итд. • Суфикс -shire у називима енглеских грофовија има редукован изговор, приближно „ш(и)р”, за разлику од именице shire „срез, област”, која се изговара „шај(е)р”. То значи да је правилна транскрипција Јоркшир (јоркширски, јоркширац), а не Јоркшајр. Детаљна правила у вези с транскрипцијом страних имена из различитих језика могу се наћи у Право�ису, а транскрипцији имена из енглеског језика посвећени су Нови �ранскри�циони речник ен�леских личних имена Твртка Прћића и Ен�леско-ср�ски речник �ео�рафских имена, истог аутора.

8. Препиши правилно имена која су погрешно транскрибована:

а) Амерички глумац Ал Паћино има италијанско презиме. _________________________ б) У североисточној Италији налази се град Вићенца. _________________________

204

9. Транскрибуј следећа енглеска лична и географска имена:

а) William: ____________________________; в) Goodman: ____________________________; д) Devonshire: ____________________________.

б) McAdam: ____________________________; г) Midlands: ____________________________;


Право�ис

Читам и размишљам... (6)

pr om

o

Известан број страних имена, презимена и имена градова среће се у облику који је резултат грубе омашке или чистог непознавања изворног изговора [...]. То су на пример Урлих уместо Улрих (нем. Ulrich), Мигуел ум. Мигел (у шпанском и порт. Miguel слово u се не изговара), Рејмон, ум. Ремон (фр. Raymond), Гиј ум. Ги (фр. Guy), Ендрју и Ендрјус ум. Ендру, Ендрус (енгл. Andrew, Andrews), Данев ум. Денев (фр. Deneuve), Џилберт и Џибсон ум. Гилберт, Гибсон (енгл. Gilbert, Gibson), Карнеџи ум. Карнеги (енгл. Carnegie), Присли ум. Пресли (енгл. Presley), Мајлер ум. Мејлер (енгл. Mailer), Бачер и Бач ум. Бучер, Буч (енгл. Butcher, Butch); Дизелдорф ум. Диселдорф (Düsseldorf), Индијанополис ум. Индијанаполис, Нојшател ум. Нешател, Сао Паоло ум. Сао Пауло, Чернобил ум. Чернобиљ, Шћећин ум. Шчећин и тако даље. Не треба губити наду да се овакве грешке могу исправити, као што нам показује пример деценијама широко распрострањене грешке „Лос Анђелос”, која је после Олимпијских игара 1984. у том граду практично нестала из наше штампе (мада се још чује у говору) и уступила место правилном облику Лос Анђелес. (Иван Клајн, из Ср�ско� језичко� �риручника)

1) На основу претходног текста подвуци правилне облике: а) Ендру – Ендрју (од енг. Andrew); б) Мајлер – Мејлер (од енг. Mailer); в) Чернобиљ – Чернобил; г) Индијанаполис – Индијанополис; д) Лос Анђелос – Лос Анђелес; ђ) Сао Пуло – Сао Паоло.

uk a

Ed

2) Пуно име и презиме шпанског писца који је написао роман Дон Кихо� јесте ___________________________________________. 3) Извуци следеће закључке:

а) Удвојено s у немачком (ss) чита се као _______________. б) Француско ay чита се као: е, еј, ај. (Подвуци тачнан одговор.)

4) Ако је тврдња тачна, иза ње напиши „Т”, а ако није, напиши „Н”:

а) Свако g се у енглеском чита као џ. ________ б) Немачко ü чита се као у. ________ в) Немачко ch чита се као ш. ________

205


ШТА СМО НАУЧИЛИ

uk a

Прилагођено (транскрибовано): и у ћирилици (Минхен, Шекс�ир), и у латиници (Minhen, Šekspir).

pr om

o

Писање страних властитих имена

Ed

Полази се од страног изговора, али уз додатна правила.

206

Изворно (ређе): München, Shakespeare – обично у стручним текстовима.

У ћирилици мора стајати цртица: Shakespeare-ов.


КОЛИКО ЗНАМ Ако не знаш како да урадиш неки од ових задатака, врати се на лекцију!

o

Грађење (творба) речи 1. Допуни тврдњу одговарајућим речима:

pr om

а) Оне речи које нису настале од других називамо _______________________, а оне које су настале од других називамо _______________________. 2. 1) Напиши како се називају следећи делови речи алуминијумски: а) алиминијум-: ______________________________; б) -ски: ______________________________.

uk a

2) За придев алуминијумски именица алуминијум је ______________________ реч (допуни). 3) Начин творбе на који је настала реч алуминијумски називамо _______________________. 3. Напиши како се назива део речи �о- у речи �ослужи�и: _________________________. Начин творбе на који је настала реч �ослужи�и назива се ____________________________ (допуни).

Ed

4. Такав начин творбе приликом којег се истовремено спајају две основе (или префикс и основа) и суфикс назива се ___________________________________ (допуни).

5. Допуни тврдњу: Приликом творбе претварањем реч из једне врсте речи ________________________________. 6. Раздвој усправном цртом сваку реч на творбену основу и суфикс: књижар, младеж, градња, својина, десетица. 7. Спој линијом сваку групу суфикса са њиховим значењем: -лац, -�ељ -јанин, -анин, -анац, -јанац -иш�е, -лиш�е, -оница, -ик

место

вршилац радње житељ

207


Др Душка Кликовац

8. Напиши које се именице граде следећим суфиксима:

а) -ост, -ота, -оћа, -ина: б) -ад, -је, -ство: в) -је, -ње, -ба, -ва, -ак, -Ø… г) -ић, -ица, -че, -ак… д) -ина, -чина, -чуга, -уљина…

_______________________________; _______________________________; _______________________________; _______________________________; _______________________________.

9. Подвучени суфикс у речи жабац служи за промену природног рода именице. Такви суфикси називају се ________________________________ (допуни).

o

10. Суфикси којима се творе збирне именице и којима се мења граматички број именице називају се ________________________________ (допуни).

pr om

11. Напиши како гласи граматички суфикс који служи за образовање облика једнине неких именица мушког рода: ______________. 12. Раздвој дате придеве на творбену основу и суфикс: Миланов, Анин, ваљевски, министарски, пчелињи, радостан, кршевит, округласт.

13. Подвуци придеве субјективне оцене:

змијињи, бесан, плавкаст, кожни, слабуњав, блистав.

uk a

14. Уобичајено је да:

Ed

а) описни придеви развијају присвојно значење; б) присвојни придеви развијају описно значење; в) присвојно и описно значење не буду у вези.

Заокружи слово испред тачног одговора.

15. Суфиксацијом глагола може да се деси следеће:

а) несвршени глаголи постају свршени; б) свршени глаголи постају несвршени; в) несвршени глаголи остају несвршени; г) свршени глаголи остају свршени.

Заокружи слова испред тачних одговора.

16. Најпродуктивнији именички суфикс страног порекла јесте _____________ (допуни).

208

17. Двовидски глаголи се изводе помоћу три суфикса: _____________, _____________, _____________ (допуни).


Колико знам

18. Префикси су настали од: а) предлога; б) прилога;

в) везника.

Заокружи слово испред тачног одговора.

19. Префикси чине са несвршеним глаголима следеће:

а) стварају од њих глаголе свршеног вида; б) не мењају им вид, него само уносе другачије лексичко значење; в) уносе нијансу субјективне оцене; г) могу им променити прелазност.

Заокружи слова испред тачних одговора.

20. Заокружи слово испред тачне тврдње:

o

pr om

а) Префикси страног порекла долазе највише из енглеског језика. б) Префикси страног порекла најчешће се спајају с основама које су и саме страног порекла.

21. Повежи префикс страног порекла с његовим значењем: ре- поново, изнова, опет �е- одсуство, немање онога што значи основна реч а- радња супротна од оне означене основном речју ко- заједништво, веза, напоредно деловање

uk a

22. Префиксоиди и суфиксоиди су најчешће пореклом из:

а) модерних европских језика; в) грчког;

б) старофранцуског; г) латинског.

Заокружи слово испред тачног одговора.

Ed

23. Заокружи слова испред тачних тврдњи:

а) Префиксоиди и суфиксоиди се од префикса и суфикса разликују пре свега по томе што су од њих дужи. б) Префиксоиди се типично завршавају на о-. в) Префиксоиди и суфиксоиди не могу бити самосталне речи.

24. За речи ан�лофил и ан�лофоб важи следеће: а) то су синоними; б) то су антоними; в) не могу се довести у међусобну значењску везу.

Заокружи слово испред тачног одговора.

25. Подели реч равно�ушан на делове чијим је истовременим спајањем настала:

_________________________________. По начину творбе, реч равно�ушан се назива __________ _________________________ (допуни).

209


Др Душка Кликовац

26. Напиши од којих врста речи могу у творби претварањем постати: а) именице: _____________________________; б) придеви: _____________________________, _____________________________; в) прилози: _____________________________, _____________________________; г) предлози: _____________________________.

27. Заокружи слово испред глаголског облика који се систематски може попридевити:

а) глаголски прилог садашњи; б) глаголски прилог прошли; в) радни глаголски придев, г) трпни глаголски придев.

o

28. Напиши у ком се роду могу поприложити придеви: _______________ и ________________.

pr om

29. Напиши три предлога настала претварањем: _________________________________________. 30. Ако је тврдња тачна, иза ње напиши „Т”, а ако није, напиши „Н”: а) Оба дела полусложенице задржавају свој акценат. ______ б) Између делова полусложенице пише се црта. ______

31. На месту где јој се налази цртица, полусложеница се раставља на крају реда: а) тако што се само на крају горњег реда пише цртица; б) тако што се само на почетку доњег реда пише цртица; в) тако што се цртица пише и на крају горњег и на почетку доњег реда; г) без икакве цртице, као да су у питању одвојене речи.

uk a

Заокружи слово испред тачног одговора.

Ed

Лексикологија (1): шта је лексема и најважнији речници српског језика 1. Одговори на питања: а) Шта је лексема, а шта лексика? б) Каква је разлика између активне и пасивне лексике? в) Чему служе једнојезични речници? г) Шта је у речнику одредница, а шта речнички чланак? 2. Допуни реченице:

210

а) Једнотомни једнојезични речник српског језика носи наслов _______________________________. б) Највећи, иако незавршен, једнојезични речник српског језика носи наслов _____________________________________________.

Досад је изашло ___________________________ томова.


Колико знам

Лексикологија (2): вишезначност речи 1. Реч �е� има само једно значење. Такве се речи називају једнозначне или _______________________. Реч с�о�ина има више значења. Такве речи називају се вишезначне или _______________________ (допуни).

2. У речнику се значења вишезначне речи наводе: а) као различите одреднице; б) у оквиру исте одреднице, под различитим римским бројевима; в) у оквиру исте одреднице, под различитим арапским бројевима; г) у оквиру исте одреднице, под различитим словима. Заокружи слова испред тачних одговора.

o

pr om

3. Ако је тврдња тачна, иза ње напиши „Т”, а ако је нетачна, напиши „Н”: а) Једнозначних речи има много више него вишезначних. б) Значења вишезначне речи су међусобно повезана.

__________ __________

4. Оно значење лексеме које је најстарије и од кога су настала друга значења назива се ________________________________________. Оно значење које прво пада на памет кад се изговори лексема назива јесте њено ________________________________ значење (допуни).

uk a

5. Допуни дефиницију: Метафора је преношење _______________________ једног појма на други појам, на основу _______________________ међу појмовима или на основу _______________________ једног појма као другог.

Ed

6. Заокружи слова испред тачних тврдњи: а) Сличност међу појмовима која лежи у основи метафоре може бити само визуелна. б) Метафора је стилска фигура онда кад су уочене сличности међу појмовима нове и оригиналне. в) Персонификација подразумева разумевање неживих појмова као особа.

7. Допуни дефиницију: Метонимија је преношење ________________________ једног појма на други појам кад ти појмови стоје у __________________________ вези. 8. У примеру Син му Лале �рихва�и и нас�ави �осао. Иако мла�, он се �оказа �обар ра�ник и о�ржа очеву муш�ерију (И. Андрић) истакнута реч је у јединини, а има значење множине. Таква лексичка појава назива се ________________________ (допуни).

211


Др Душка Кликовац

Лексикологија (3): односи међу речима 1. Повежи термин с његовим значењем:

речи блиског значења

релативни синоними

речи истог значења, али различите стилске обојености

апсолутни синоними

речи истог значења и исте стилске обојености

o

2. Објасни по чему се разликују прави и неправи синоними: __________________________________________________________________________________________________

pr om

3. Шта је то експресивна лексика? __________________________________________________________________________________________________

4. Неутрални члан синонимског низа – онај помоћу којег се дефинишу остали чланови – назива се ______________________ (допуни).

5. Истакнуте речи у пословици Какав �оз�рав, �акав и о�з�рав по међусобном значењском односу називају се _____________________.

Ed

uk a

6. Заокружи слова испред тачних тврдњи: а) Речи које стоје у антонимном односу чине антонимски пар. б) Кад се префикс не- дода некој речи, увек се ствара антоним. в) Појмови означени антонимима могу да се разликују и по својствима које су стекли унутар одређене културе. г) Ако постоји реципрочни однос међу појмовима, речи које означавају те појмове стоје у антонимном односу.

7. Допуни тврдњу: Прави антоними стоје у антонимном односу и ван __________________________, а неправи антоними стоје у антонимном односу само __________________________. 8. Ка�а може значити: „суд за купање“ и „кадуна (хипокористично)“. С обзиром на то да та два значења нису међусобно повезана, у питању је појава која се назива __________________________ (допуни).

9. Номинатив једнине именице женског рода сло�а и генитив једнине именице мушког рода сло� гласе исто. Такве речи су једна врста хомонима и називају се ___________________________ (допуни). 212

10. Речи које се различито пишу а исто изговарају називају се: а) прави хомоними; б) хомоформи; в) хомофони;

Заокружи слово испред тачног одговора.

г) хомографи.


Колико знам

11. Напиши која је врста хомонима веома ретка у нашем језику захваљујући фонолошком правопису: ___________________________.

12. Хомоними се у речницима обележавају ситним бројкама на крају речи; тај се поступак назива __________________________ (допуни). 13. Однос који постоји између појмова пиће на једној страни и вода, лимунада, сок, пиво, чај на другој назива се _______________________________. 15. Антоним речи мероним гласи ________________________.

o

14. У односу на појам лук, појам црни лук је његов ______________________, а појам љуска је његов _______________________.

Лексикологија (4): стилска и употребна вредност лексема

pr om

16. Речи одлетети и облетети, који имају сличан гласовни склоп а различито значење, називају се ________________________.

uk a

1. Заокружи слово испред тврдње којом се износи својство по којем се термини разликују од осталих речи: а) њихово значење је прецизно утврђено; б) има их мало; в) то су речи страног порекла.

Ed

2. Заокружи слова испред тачних тврдњи:

а) Термини су искључиво једнозначне речи. б) Једна иста реч може бити и термин у некој струци и имати нетерминолошко значење. в) Једна иста реч може као термин у различитим струкама имати различито значење.

3. Скуп термина у некој области назива се __________________________ (допуни).

4. Некадашња реч �исменица замењена је речју �рама�ика, те се по својој стилској припадности назива _____________________ (допуни).

5. Речи које означавају данас застареле појмове, као што су нахија, �анак и сл., називају се _______________________ (допуни).

213


Др Душка Кликовац

6. Заокружи слова испред тачних тврдњи:

а) Историзми су углавном стилски обојени – чине да текст добије старински призвук. б) У архаизме се убрајају не само застареле лексеме него и застареле граматичке појаве. в) Архаизми могу бити и речи страног порекла.

7. Наведи два примера за семантичке архаизме: ___________________________________.

o

8. Речи које су недавно ушле у језик, најчешће да би означиле неки нов појам, као нпр. бо�и, кас�ин�, Моб�ел, називају се _____________________ (допуни).

pr om

9. Речи као што су �лам, жал, зефир спадају у ________________________ лексику (допуни).

10. У дијалектизме се убрајају:

а) локалне, нераспрострањене речи; б) речи чији се лик разликује од књижевног; в) гласовне и граматичке појаве својствене дијалектима.

Заокружи слова испред тачних одговора.

11. Објасни разлику између жаргона и жаргонизма.

uk a

________________________________________________________________________________________________

12. Наведи како су настали следећи жаргонизми: а) фарови („очи”): б) ШББКББ: в) типусанер: г) вопи: д) кул: ђ) бус:

Ed

214

_______________________________________; _______________________________________; _______________________________________; _______________________________________; _______________________________________; _______________________________________.


Колико знам

Лексикологија (5): речи и изрази страног порекла 1. Повежи линијом сваку групу речи са њиховим називом према пореклу:

ци�ела, варош, хај�ук

чара�а, ку�ија, оџак

ман�ија, лива�а, �о�рум

џинс, фармер, хамбур�ер

мо�а, �лан, бале�

хунгаризми

германизми турцизми

галицизми

англицизми грцизми

o

ш�оф, флас�ер, ци�ла

pr om

2. За следеће речи напиши како се зову према свом пореклу, тј. језику из којег су преузете: хај�е, баш, чак: икона, кома�, јеф�ин: савес�, случај, не�ос�а�ак: искрен, нео�хо�ан, о�роман: �ош�а, сала�а, флау�а: соба, чо�ор, бун�а: �ор�ре�, роман, �енерал:

_________________________________; _________________________________; _________________________________; _________________________________; _________________________________; _________________________________; _________________________________.

uk a

Ed

3. Напиши како се зову речи које су пореклом: а) из чешког језика: _____________________________; б) из романских језика: _____________________________.

4. Речи које потичу из грчког и латинског језика а налазе се у готово свим европским језицима називају се ______________________________ (допуни). 5. Наведи три примера за калк. __________________________________________________________________________ 6. Милан Вујаклија је аутор:

а) речника турцизама; в) речника англицизама;

б) речника страних речи и израза; г) речника синонима.

Заокружи слово испред тачног одговора.

215


Др Душка Кликовац

Лексикологија (6): устаљени вишечлани изрази 1. Ако је тврдња тачна, иза ње напиши „Т”, а ако није, напиши „Н”: а) Фразеологизми морају да имају најмање три речи. б) Ред речи у фразеологизмима се може мењати. в) Фразеологизам има јединствено значење, несводиво на збир значења појединачних речи. г) Фразеологизми могу бити различито стилски обојени.

2. Допуни називима одговарајућих значењских механизама:

__________ __________ __________ __________

pr om

o

Фразеологизам баци�и ко�ље у �рње („одустати од сукоба”) настао је _________________________, а фразеологизам засукати рукаве („прихватити се посла”) настао је _________________________.

3. Изрази у циљу или �рису�но је, за којима обично следи глаголска именица, употребљавају се шаблонски у јавном језику. Такви изрази називају се _____________________ (допуни).

uk a

Синтакса (1): синтаксичке јединице

1. Наброј синтаксичке јединице, од најниже до највише:

Ed

(1) ________________________, (2) ________________________, (3) ___________________________________________________; (4) ___________________________________________________.

Комуникативна и предикатска реченица

2. Напиши прецизан назив сваке синтаксичке јединице: спустила се нека густа магла ___________________________________ Спустила се нека густа магла. ___________________________________ Спустила се нека густа магла и ништа се не види. ___________________________________ ако се спусти магла ___________________________________

3. Допуни тврдње:

216

а) Независне предикатске реченице имају ____________________________ функције, јер се њима може пружити _______________________, поставити _________________________, издати ______________________ и др. Зависне предикатске реченице имају _______________________ функције, јер су чланови неких виших синтаксичких _______________________________.


Колико знам

б) Зависне предикатске реченице почињу _________________________ везницима (понекад и другим речима и изразима). в) Ако се комуникативна реченица састоји од двеју независних предикатских реченица, или више њих, оне се морају налазити у _________________________ односу. Он се може обележавати __________________________ везницима. Реч као синтаксичка јединица

o

4. Напиши које су све лексеме употребљене у следећој пословици: Дрво се на дрво наслања, а човек на човека. ___________________, ___________________, ___________________, ___________________, ___________________ Напиши колико у тој пословици има морфосинтаксичких речи: ____________________.

pr om

5. Допуни следећу дефиницију: Лексема је јединица ______________________________, а морфосинтаксичка реч је ________________________ у тексту.

6. Објасни разлику између конституентских и помоћних речи. __________________________________________________________________________________________________

8. Допуни табелу:

Именичке

Ed

Граматичке особине

uk a

7. У помоћне речи спадају следеће врсте речи: _____________________, _____________________ и _____________________.

У њих спадају следеће (под)врсте речи

Конституентске речи

Одређују именичке речи. Разликују род, број и падеж.

Глаголи

Прилози и непроменљиви бројеви.

9. Заокружи слова испред тачних тврдњи: а) Бројеви су сврстани у једну врсту речи према свом значењу: означавају колико нечега има на броју или који је неки појам по реду. б) Бројеви су сврстани у једну врсту речи према свом граматичком понашању: сви бројеви се деклинирају. в) Бројеви као врста речи могу припадати именичким, придевским и прилошким конституентским речима. г) Број је�ан је прилошка реч.

217


Др Душка Кликовац

Синтагма 10. Синтагма се састоји од __________________________ и једног или више __________________________ (допуни).

11. Поред сваке синтагме напиши којој врсти (према врсти главне речи) припада: а) леп дан: б) врло леп: в) (изгледа) врло лепо: г) пишући поруку другу:

__________________________; __________________________; __________________________; __________________________.

13. Напиши шта је атрибут.

б) презента; г) глаголских придева.

pr om

а) инфинитива; в) глаголских прилога;

o

12. Глаголска синтагма се образује од глагола у следећем облику: Заокружи слова испред тачног одговора.

___________________________________________________________________ 14. Напиши какви су по врсти истакнути атрибути:

uk a

а) дугачко путовање: б) изузетно пријатно путовање: в) путовање на море: г) птица селица: д) балет „Дон Кихот”:

__________________________; __________________________; __________________________; __________________________; __________________________.

Ed

15. Заокружи слова испред тачних тврдњи:

а) Падежни атрибути стоје испред именице. б) Падежни атрибути могу имати функцију одредбе или допуне. в) Придевски атрибути имају функцију одредбе. г) Функцију атрибута могу вршити и зависне реченице.

16. Синтагме као што су �есе� љу�и, мно�о �и�ања, �омила земље називају се ___________________________________ (допуни).

17. Напиши зашто се синтагме као што су �ва човека, �ри села, че�ири жене називају паукалне.

218

___________________________________________________________________________________________________


Колико знам

Синтакса (2): структура предикатске реченице Основни модели предикатске реченице 1. Допуни следећу реченицу: Улоге које имају учесници у некој ситуацији називају се _______________________ улоге и одсликавају се у реченици помоћу _____________________________________.

вршилац радње

субјекат

прави објекат

семантичка улога

pr om

o

2. Линијама повежи сваки појам са групом којој припада:

трпилац радње

реченични члан

носилац стања

логички субјекат

3. Особина глагола да за себе веже одређене реченичне чланове, тј. да „отвори место” за њих, назива се _____________________________________________.

uk a

4. Заокружи слова испред тачних тврдњи:

а) Структура реченице зависи од валенце глагола. б) Глаголска валенца зависи од значења глагола. в) Глагол мора отворити место за неки реченични члан.

Ed

5. Реченични модел се проширује: а) прилошким одредбама; б) правим и неправим објектом; в) граматичким и логичким субјектом.

Заокружи слово испред тачног одговора.

Субјекат

6. Заокружи слова испред типичних семантичких улога које означава субјекат у активним реченицама: а) вршилац радње; в) носилац стања;

б) трпилац радње; г) средство.

219


Др Душка Кликовац

7. Заокружи слова испред синтаксичких јединица које могу бити у функцији субјекта: а) именичка синтагма; б) придевска синтагма; в) прилошка синтагма; г) глаголска синтагма са глаголом у инфинитиву; д) зависна реченица.

pr om

9. Субјекат се изоставља кад је: а) исти као у претходној реченици; б) исти као у наредној реченици; в) сувише дугачак.

o

8. Именица, именичка заменица или именичка синтагма у функцији субјекта стоје у следећем падежу: __________________________ (допуни).

Заокружи слово испред тачног одговора.

10. Допуни тврдњу речима ис�ре� или иза: Субјекат обично стоји ________________ предиката, а _______________ њега стоји онда кад управо он исказује нову информацију у реченици.

uk a

11. Допуни тврдњу: Реченични чланови који се односе на субјекат исказују се заменицама _________________________________________, које гласе ______________________ и ______________________. Предикат

Ed

12. Према томе какав глагол садржи, предикат може бити _____________________________ и _____________________________ (допуни). 13. Допуни реченице:

Глаголски предикат: а) ___________________ ситуацију; б) конкретизује ту ситуацију на _____________________________ плану и на плану _________________________________; в) ту ситуацију ___________________ субјекатском појму.

14. Напиши кад се као копулативни глагол употребљава глагол јесам, а кад глагол би�и. Глагол јесам: глагол би�и: 220

_________________________________________; _________________________________________.


Колико знам

15. Напиши чему служи:

а) именски део предиката: _______________________________________________________; б) прилошки део предиката: _______________________________________________________.

16. У функцији именског дела предиката придев, ако разликује вид, мора стајати у __________________________ виду (допуни).

17. Предикат који садржи само један глагол назива се _________________________ (допуни).

o

18. Конструкција чији први део сачињава модални или фазни глагол, а други конструкција �а+презент или инфинитив назива се _______________________________________ (допуни).

pr om

19. Подвуци фазне глаголе: почети, зауставити се, престати, наставити, застати.

20. У следећим паровима реченица заокружи модални глагол и подвуци конструкцију �а + презент: Мика не сме да игра кошарку. – Мики није дозвољено да игра кошарку. Хоћу вечерас да изађем. – Желим вечерас да изађем. Намеравам да научим математику. – Треба да научим математику. Идемо да се прошетамо. – Можемо да се прошетамо.

uk a

21. Реченица Требају ми нове �а�ике је:

Ed

а) неправилна; б) сасвим правилна; в) правилна, али мање него реченица По�ребне су ми нове �а�ике.

Заокружи слово испред тачног одговора.

22. Заокружи слова испред правилних реченица:

а) Сада би требало нешто рећи. б) Сад требаш нешто да кажеш. в) Сад треба нешто да кажеш. г) Јуче је требало нешто да кажеш. д) Јуче си требала нешто да кажеш. ђ) Ти си јуче требало нешто да кажеш. е) Ти је јуче требало нешто да кажеш.

221


Др Душка Кликовац

Прави објекат 23. Прави објекат типично означава следећу семантичку улогу: _______________________________ (допуни). 24. Прави објекат стоји у следећим облицима:

а) акузативу без предлога; б) акузативу, без обзира на то да ли је с предлогом или без предлога; в) генитиву који се може заменити акузативом; г) генитиву, без обзира на то да ли се може заменити акузативом или не.

Заокружи слова испред тачних одговора.

pr om

o

25. У функцији правог објекта могу стајати два типа генитива: _________________________ и _________________________ (допуни). 26. Појава да неки глагол као допуну тражи именичку јединицу у одређеном облику (падежу или предлошко-падежној конструкцији) назива се ______________________ (допуни). Неправи објекат

uk a

27. Допуни следећу тврдњу: Неправи објекат може стајати у свим облицима осим у _______________________________, односно _____________________________________________.

Ed

28. Ако је тврдња тачна, иза ње напиши „Т”, а ако није, напиши „Н”: а) Неправе објекте могу имати и прелазни и непрелазни глаголи. б) Кад неки глагол има допуне у различитим облицима, његово значење се обавезно мења. в) Ако један глагол има две допуне, једна мора бити прави објекат.

_________ _________ _________

29. Глагол �а�и има и прави и неправи објекат (�а�и некоме неш�о). Такви глаголи називају се ___________________________ (допуни). Допунски предикатив

222

30. Ако је тврдња тачна, иза ње напиши „Т”, а ако није, напиши „Н”: а) Семикопулативни глаголи могу бити прелазни и непрелазни. б) Семикопулативни глаголи су семантички непотпуни. в) Придеви у функцији допунског предикатива морају стајати у одређеном виду. г) У функцији допунског предикатива могу стајати прилози и прилошке синтагме.

________ ________ ________ ________


Колико знам

31. Заокружи слова испред облика у којима могу стајати допунски предикативи: а) конструкција за+акузатив; б) акузатив без предлога; в) генитив без предлога; г) номинатив; д) инструментал без предлога; ђ) конструкција за+инструментал. Прилошке одредбе

_________________________________ _________________________________ _________________________________ _________________________________ _________________________________

pr om

33. Одреди врсту истакнуте прилошке одредбе: а) Допутовао је авионом. б) Закаснили смо због гужве у саобраћају. в) Говорио је тихо, али одлучно. г) Хлеб купујем у овој пекари. д) Недавно се доселила у наш крај.

o

32. Ако је тврдња тачна, иза ње напиши „Т”, а ако није, напиши „Н”: а) Прилошке одредбе спадају у реченични модел. ________ б) У функцији прилошких одредби могу стајати придевске јединице. ________ в) У функцији прилошких одредби могу стајати зависне реченице. ________

Апозитив и апозиција

uk a

34. Апозитивне одредбе типично одређују следећу врсту речи: ____________________ (допуни).

35. Допуни следећу тврдњу: Апозитивне одредбе су издвојене _______________________ у говору, а _________________________ у писању.

Ed

36. Иза тврдње напиши за коју врсту апозитивне одредбе – апозитив или апозицију – она важи: а) то је придев или придевска синтагма, која конгруира са именицом у роду, броју и падежу: __________________________; б) то је именичка синтагма, у истом облику као именица коју одређује: ________________________; в) то је именичка синтагма у неком зависном падежу или предлошко-падежној конструкцији који јој дају описно значење: __________________________; г) може да додатно идентификује именицу: __________________________. 37. Допуни следеће реченице: а) Придев у функцији апозитива, ако разликује вид, мора стајати у _______________________________ виду. б) И апозитив и апозиција могу да _______________________________ именицу, тј. да искажу особину појма који она означава.

223


Др Душка Кликовац

Синтакса (3): нарочити типови предикатских реченица Безличне реченице 1. Заокружи слова испред безличних реченица: а) Напољу ври као у котлу. б) Данас је хладно. в) Време је отоплило. г) У ово доба године рано се смркава.

2. Објасни какви су то безлични глаголи. ___________________________________________________________________________________________________

pr om

o

3. У безличним реченицама глагол је у 3. л. јд. средњег рода: а) зато што је субјекат именица у средњем роду; б) зато што субјекта нема, па глагол не конгруира; в) зато што субјекат није изречен, иако се подразумева.

Заокружи слово испред тачног одговора.

4. Напиши како се зове предикат употребљен у следећој реченици и који су његови делови: Су�ра ће би�и вруће. Такав предикат се зове ____________________________. Делови: ће би�и: _________________________, вруће: _________________________.

uk a

Реченице с логичким (семантичким) субјектом

5. Логички субјекат је сличан типичном граматичком субјекту по следећем: а) означава особу; б) означава носиоца стања; в) стоји у истом облику.

Заокружи слова испред тачних одговора.

Ed

6. Ако је тврдња тачна, иза ње напиши „Т”, а ако није, напиши „Н”: а) Ако у реченици постоји логички субјекат у дативу или акузативу, не може постојати граматички субјекат. ________ б) Ако у реченици постоји логички субјекат у генитиву, реченица мора бити безлична. ________

7. Подвуци егзистенцијалне реченице с логичким субјектом у генитиву: а) Имате ли неко питање? – Има ли неких питања? б) Такву прилику више нећеш имати. – Такве прилике више неће бити. в) Нема више времена за предомишљање. – Немам више времена за предомишљање. Пасивне реченице

224

8. У активној реченици субјекат означава ______________________ радње, објекат означава ______________________ радње, а глагол стоји у ______________________ облику (допуни).


Колико знам

9. Напиши које су реченице пасивне: __________________________________________________________________________________________________. 10. Наведи по један пример за партиципски и рефлексивни пасив. Партиципски пасив: ___________________________________________ Рефлексивни пасив: ___________________________________________

o

11. Заокружи слова испред тачних тврдњи: а) У реченици с партиципским пасивом може се навести вршилац радње конструкцијом о� (с�ране) + генитив. б) У реченици с рефлексивним пасивом не може се навести вршилац радње. в) Само партиципски пасив може изражавати радњу која се одвија у садашњости. Обезличене реченице (реченице с безличном конструкцијом)

pr om

12. У обезличеним реченицама вршилац радње је одстрањен тако што је изостављен _______________________, а глагол је стављен у _______________________ облик с речцом ____________ (допуни). 13. Обезличене реченице подразумевају вршиоца радње који је: а) човек уопште; б) група људи; в) група неживих појмова.

Заокружи слова испред тачних одговора.

uk a

14. Обезличене реченице се граде: а) само од прелазних глагола; б) само од непрелазних глагола; в) од непрелазних и факултативно прелазних глагола; г) од непрелазних и већине прелазних глагола.

Ed

Заокружи слово испред тачног одговора.

Стилистика: разговорни функционални стил 1. Допуни реченице:

а) Језик се остварује у два медијума; то су _____________________ и _____________________. б) У говору се значење преноси не само __________________ средствима него и гестовима и мимиком.

2. Објасни зашто су реченице у говору често недовршене, кратке и синтаксички једноставне.

225


Др Душка Кликовац

Општа лингвистика: настанак и развој писма 1. Заокружи слова испред тачних тврдњи:

а) Говорење претходи писању и у онтогенези и у филогенези. б) Писмо се развило различитим местима на Земљиној кугли, али у исто време. в) И говорење и писање имају своја преимућства. в) Све људске заједнице данас знају за писмо.

pr om

3. Математички знаци као ∫, ≤, ≠ јесу: а) идеограми; б) логограми;

o

2. Обележи редним бројевима фазе у развоју писма: идеографско, алфабетско, пиктографско, силабичко, логографско. ______ ______ ______ ______ ______ в) пиктограми.

Заокружи слово испред тачног одговора.

uk a

4. Иза сваке тврдње напиши „Т” ако је тачна, а „Н” ако је нетачна: а) У идеографском писму значење знакова је јасно препознатљиво. б) Сликовно писмо се може прочитати на сваком језику. в) Силабичко писмо не постоји више нигде у свету. г) Алфабет је најекономичније писмо. д) У неким писмима пише се здесна налево. ђ) Клинасто писмо је названо по начину писања, а не по типу писма. е) Сви хијероглифи су идеограми.

Ed

5. Кинеско писмо је по типу:

а) сликовно; в) логографско;

______ ______ ______ ______ ______ ______ ______

б) појмовно; г) слоговно.

6. Одговори на следећа питања:

Заокружи слово испред тачног одговора.

а) З ашто у свим алфабетским писмима једној фонеми не одговара по једна графема? б) Који је најстарији познати алфабет?

226


РЕШЕЊА ЗАДАТАКА

ГРАЂЕЊЕ (ТВОРБА) РЕЧИ

o

20. а) -ина, -уљина, -ур�а, -уш�ина, -чина, -е�ина б) -чић, -ак, -ица, -енце, -ешце, -че 21. ручица / рукица, ручер�а, ручур�а, руче�ина, ручурина 22. в) 23. �ле�ање, зи�ање, за�варање 24. а) -ња, б) – Ø, в) -ва, г) -ба, д) Ø, ђ) -ак пèчēње, печéње. Глаголска именица је померила значење, тако да означава резултат радње.

pr om

1. а) �уж-ина, б) �лех-ан, в) бу�ар-ски 2. а) о-би�и, б) из-�лива�и, в) �о-служи�и. Несвршени глаголи преведени су у свршене. 3. �онека� 4. а) На граматичку основу речи лака� – лак�– додат је префикс �о�- и суфикс -ица; или, краће: �о�- + лак�- + -ица. б) На граматичу основу речи мес�о – мес�- – додат је префикс на- и суфикс и- (и наставак за облик -�и). Краће: на- + мес�- + -и-(�и). 5. обијене (�леђи); на�укли (�рвењак) 6. ци�л-ана, из�ај-ица, и�рач-ица, вра�-ар 7. с�вара-лац, снима-�ељ, �искара-ло, �реки�-ач, броји-ло, креш�а-лица 8. �ивљак – �ивљи – придев, ниш�ак – ниш�а – заменица, излазак – излази�и – глагол, цве�ак – цве� – именица 9. а) �се�о, б) �ас 10. а) од трпног глаголског придева, б) од радног глаголског придева 11. креве�ац – креве� – деминутив, �исац – �иса�и – вршилац радње, белац – бео – човек или животиња (коњ) који имају дату особину, јунац – јуне – млада мушка животиња (во), Ваљевац – Ваљево – житељ 12. белешка – бележи�и – предмет који настаје радњом коју означава глагол, белка – бео – животиња (овца, коза, крава) која има особину означену мотивним придевом, Парижанка – Парижанин – женска особа житељ, минис�арка – минис�ар – женска особа носилац занимања (архаично: министрова жена) 13. а) Пироћанац, -јанац, б) Краљевчанин, -чанин, в) Нишлија, -лија, г) Врањанац, -анац, д) Зрењанинац, -ац 14. а) старац / ста̏ рина, б) старост, в) старѝна Дрвењак: дрвени тањир, �воз�ењак: гвоздени тањир. Значење суфикса -ак: предмет или особа који се одликују особином коју исказује мотивни придев. 15. Срби, А�ињани, граматичке 16. а) �рађанс�во, -с�во, б) иверје, -је, в) унуча�, -а� 17. а) лабу�ица, слоница, б) самац 18. -ка, -иња, -ица, -киња 19. суфикси субјективне оцене

Читам и размишљам… (1)

Ed

uk a

а) Вуче је младунче вука, а вучић је деминутив од вук (а може да означава и младог вука) б) Лавче је младунче лава, а лав(ч)ић је деминутив од лав. в) ме�вече, зече г) сомче, мајмунчић, јешче, вевер(и)че – веверичић

25. а) сес�рина, б) бра�овљеву, в) синовља / синовска 26. а) стил којим је писао Иво Андрић, б) стил налик на стил Иве Андрића 27. а) �е�е�ов, б) �ечји, �е�ињи 28. а) мо�рикас�, мо�ричас�, мо�рикав, б) риђас�, рићкас�, в) �анушан, �анахан, �анан, г) слабуњав, слабашан, д) �ебељушан, �ебељушкас� 29. а) целца�, целција�, б) ис�ија� 30. Мотивна реч против со лето гомила

Изведени глагол противити се солити летовати гомилати

Суфикс -и-и-ова-а-

31. корача�и, �арова�и 32. а) крцка�и, б) крцну�и 33. а) �ос�ева�и, -ева-, б), јавља�и, -ја-, в) савија�и, -ија34. а) ра�уцка�и, б) бирка�и, в) љуљушка�и / љуљка�и, г) кашљуца�и 35. а) �о�амнело, �о�амнила, б) осле�ио, осле�ео

227


Др Душка Кликовац

o

70. а) ис�орио�рафија, б) ксенофобија, в) ау�окра�ија, г) �ран�оманија / ме�аломанија, д) сцено�раф, ђ) инсек�ици�, е) хроноло�ија 71. а) влас�ољубив, б) се�окос, в) неизбежан, г) �исмоноша, д) вишес�ра�ница, ђ) �рво�имац, е) оз�рави�и, ж) уназа�и�и 72. �лавобоља; комбинованом творбом 73. �в-о-смисл-ен, без-�осл-ица, �ун-о-ле�-ан, савремен-ик, за-окру�л-и-(�и) 74. а) �оло�лав, �разнорук, б) руко�ис, ро�ослов, земљо�рес 75. а) ве�рић И, ве�ри�и И, �ове�арац К, заве�рина К, ве�руш�ина И, �рове�ри�и С. б) власник И, власнички И, бро�овласник С, бро�овласнички И, �аробро� С, бро�овље И 76. бес�рекоран, кра�ковечан 77. 1) �окес�ени, �ојаблани, заружи, о�рворе�и. Настали су од израза украси�и / заса�и�и кес�еновима / јаблановима / ружама / �рворе�има. 2) �о-з�рав-ја-(�и) 3) „украсити / засадити ружама”, „учинити ружним” 4) а) 5) међу�им, Бео�ра� 78. Истакнуте речи су настале поименичавањем придева. а) Добро значи „повољне, срећне околности (прилике)”, а зло „неповољне, непријатне околности (прилике)”. б) Добро значи „посед, имање”. в) Добро значи „добробит, благостање”. 79. а) мла�и; „млађи нараштај, омладина, младеж”, б) „младунче”, в) „момак и девојка, вереници” 80. придевској 81. Кад постане властито име, поименичена реч стиче именичку промену. 82. а) �оме, б) �о 83. а) хо�ајући ком�ју�ер; од глаголског прилога садашњег б) �оле�ла �шеница; од радног глаголског придева в) Нађене с�вари; од трпног глаголског придева г) Бу�уће �роблеме; од глаголског прилога садашњег д) виђенији љу�и; од трпног глаголског придева ђ) �ре�ћућа све�ла; од глаголског прилога садашњег 84. чу�и, �озна�и, забрину�и 85. а) Сре�ином, предлозима, б) �ово�ом, предлозима, в) бившом, придевима, г) чело, предлозима, д) ноћу, прилозима, ђ) искрено, јуначки, прилозима 86. мла�а – претварање, мла�ожења – комбинована творба, венчање – извођење, сва�ба – извођење, ску�оноша – комбинована творба, венчаница – извођење

Ed

uk a

pr om

36. дијагноСТика, пролетАријат, афорИСТичар, концИпирати, перцЕпција, протекцИОНизам, ауторитАтиван, импоЗантан, интуиТиван, елипТичан, екстаТичан, галакТички -и�е�, -а�ор, -ација, -анција, -ија�а, -ажа 37. а�солу�ис�(а), ван�ал, �рими�ивац, �а�рио�(а), комунис�(а), сноб 38. �рама�ур�, �еле�а�(а), арис�окра�(а), социоло�, с�ра�е� 39. а) �иску�ан�, б) мани�улан� / мани�ула�ор, в) аранжер, г) корек�ор, д) цензор 40. ин�ри�ан�ан, фасцинан�ан, инс�ира�иван 41. ци�а�, фалсифика�, фил�ра� 42. а) С�ецијали�е� – нарочита, истакнута врста неког производа (нпр. јело у ресторану, али и друго); с�ецијалнос� – ужа струка, уже стручно знање. б) С�ерили�е� – неплодност; с�ерилнос� – одсуство заразних клица. в) Ло�ички – који је у вези с логиком (то је основно значење тог придева, мада може значити и исто што и ло�ичан); ло�ичан – који је у складу са законима логике. 43. аплауДирати, короДирати, анекТирати, депрИМирати, колаБирати, евоКАЦија 44. мон�ира�и, сабо�ира�и, �е�ра�ира�и, концен�риса�и, и�ен�ификова�и, с�ецијализова�и / с�ецијализира�и 45. с�рук�урира�и, с�рук�уриса�и 46. �воброј, �лувонем, �рећеразре�ни, �аробро� 47. а) �уликожа, б) ис�ичу�ура, в) му�иво�а 48. јаукну�и 49. разбаца�и, разљу�и�и 50. живе�и – �оживе�и, ле�е�и – на�ле�е�и, ћу�а�и – оћу�а�и, с�ава�и – ус�ава�и 51. на�рас�и, �рерас�и 52. �ра-, међу-, �ре�-, на�-, �о-, �о�-, �ри53. су�рађанин, са�у�ник, саи�рач / суи�рач, самилос�, сувласник 54. а) чиста негација (одрицање), б) супротност, в) „лош, зао”, г) „незгодан, неприкладан” 55. �ри�рос�, накисео, �росе�, онизак, �рохла�ан 56. у-, на-, �о57. а) цве�, �роцве�а�и, б) ближи�и, �риближи�и 58. аморалан, а�и�ичан, асиме�ричан 59. �еблока�а 60. ан�ибио�ик, ан�и�еза 61. ре�ефиниција 62. а) 63. а�ро-, �ео-, космо-, библио-, �оли-, ме�ало65. микро-, макро66. нео67. филмо�ека; институција или одељење институције у којима се чувају филмови; колекција филмова 68. словенофил; љубав према словенским народима 69. �рафија, �раф (=графикон), фобија, манија

228


Решења заgа�ака

Ако се сливеница нађе у реклами или у називу производа, ресторана и сл., потрошач довитљивост приписује не творцу рекламе (као што би требало), него произвођачу – па ако је он тако духовит и креативан, онда и његов производ мора бити добар... Реклама коју морамо да одгонетамо дуже држи нашу пажњу, па ћемо је боље и запамтити. Најзад, људи воле загонетке, а и осећај задовољства који имају кад пронађу решење. 87. а) �уш-кабина, б) �ас-маска, в) �рач-�ар�ија, г) клима-уређај, д) ски-лиф�, ђ) шах-�арни�ура 88. а) лекар-с�ажис�а, б) љу�има-жабама 89. б) ау�обусом, минибусом, в) �ермоелек�ране, г) ра�иофоније, д) моно�рама, ау�обио�рафске 90. в) 91. Смаил-а�а Чен�ић, Шар-�ланина 92. у�љен-монокси�, хлорово�оник 93. А-бомба, Це-ви�амин, о-но�е, икс но�е, f-мол, еф-мол. 94. а) руско-кинеска, б) војно-�оли�ичка, в) ср�ско-и�алијански, г) �рчко-римским, д) шумско-с�е�ско 95. књижевнојезичке, књижевно-језичке 96. сложено-изве�ени, уснено-зубни 97. евро�ско-азијска, евроазијска 98. а) јасно�лаве, б) зелено-беле, в) жућкас�осмеђе

99. Наранџас�ожу�а мајица је једнобојна и има боју која је између наранџасте и жуте; наранџас�о-жу�а мајица је шарена и има на себи обе боје – и наранџасту и жуту боју. 100. имејл- -а�реса, Шар- -�ланина

1. ко – ко – (односна) именичка заменица рано – рано – прилог (за време) рани – рани�и – глагол gве – gва – (основни) број среће – срећа – (апстрактна) именица �раби – �раби�и – глагол 3. Највише из писаних извора (књига, часописа, новина, речника), али и од других људи. 4. 1) ж.: женски род; зоол.: зоолошки; бот.: ботанички 2) Курзивом. 3) Даје (нпр. Удовица сам ти, кукавица сам ти). 4) Ознаком „исп.” (што значи „испореди”), нпр. „исп. кукавац (1)”. 5) а)

5. 1) Е�имолошки речник ср�ско� језика 2) Даје примере за употребу речи. 3) Како реч гласи у другим словенским језицима и одакле потиче. Наводи и једно регионално значење речи које Речник ср�ско�а језика не помиње. 4) Зато што прави синоним не постоји. 5) Најближи синоним је, вероватно, ле�енgа. Међутим, легенда је најчешће о неком важном догађају, о животу познате личности, о животу светаца и сл. 6. а) два, двојак, двоје, двојина, двојица, двојство, двострук, двоструко б) vosak, voštan, voz, vozati, vozikati, voziti, vozni, vožnja

1. �есе�, црнокос, ловокра�ица, лакомислен 2. а) �ос�оја�и, �раја�и, б) би�и смеш�ен, налази�и се, в) има�и цену, кош�а�и, г) �рис�аја�и, �риличи�и, д) би�и на�исан, о�ш�ам�ан, ђ) би�и не�окре�ан

3. а) снажан, б) чврс�, ис�рајан, не�околебљив, в) моћан, у�ицајан, г) �вр�, чврс�, о��оран, д) �ус�, бујан, ђ) нео�мерен, ош�ар, е) убе�љив Под словима а) и в). 4. а), г)

uk a

pr om

o

Квиз 1. а) 2. б) 3. а) 4. магнетица 5. а) 6. а) 7. а) 8. б) 9. б) 10. в) 11. б) 12. а) 13. крш + кадилак, квар + каријес, одока + апроксимативно, чопор + колективно, бравурозно + грозно, спектакл + простаклук, животиња + животарити, глуп + питекантроп, глобализација + тоталитаризам, демократија + диктатура, блеф + референдум, џабе + багатела 14. Црта је дужа од цртице и пише се размакнута од претходне и следеће речи, а цртица је краћа и пише се без размака.

Ed

ЛЕКСИКОЛОГИЈА (1): ШТА ЈЕ ЛЕКСЕМА И НАЈВАЖНИЈИ РЕЧНИЦИ СРПСКОГ ЈЕЗИКА

ЛЕКСИКОЛОГИЈА (2): ВИШЕЗНАЧНОСТ РЕЧИ

229


Др Душка Кликовац

склони, највећи господине међу воћкама, хоће удобност, може му се помоћи а) зима је (репата) животиња. да га зима ошине репом којим, још дуго пошто се повуче у камене теснаце и ледене бестрагије, наслепи и упразно, млатара б) пиле в) дан, мраз 14. а) беседа, говор, б) способност говора, в) обећање, г) мишљење, став, гледиште, суд. Та су значења настала на основу егзистенцијалне везе између речи и онога што се њоме изражава (обећање, мишљење), између речи и онога што је састављено од речи (говор) и између речи и способности да се она изговори (способност говора). 15. човек (чељаде), кућа / домаћинство. На основу везе део–целина. 16. глава, лице, уста, рука, душа; од тога шта желимо да нагласимо, који аспект човека нам је важан у датој ситуацији 17. а) основно, метонимијско, метафоричко, б) метафоричко, метонимијско, метонимијско, основно, метафоричко, г) основно, метафоричко, метонимијско 18. а), в) 19. а) метонимија, б) метонимија, в) метафора, г) метафора, д) метафора, ђ) метонимија, е) метонимија

1. врло – веома, �омовина – о�аџбина, акцена� – нагласак 2. а) шкр�ац, шкр�ица, циција, џимрија, с�и�са... б) ленш�ина, ленчу�а, �ембел, �ру�, лезилебовић... в) намрачи�и се, намр�о�и�и се, на�уш�и�и се, на�мури�и се, смркну�и се... г) накла�а�и, на�лаба�и, блебе�а�и, �орока�и; �рућа�и, лу�е�а�и, �рабуња�и, �р�ља�и... 3. а) О�ићи је неутрално, а о��ерја�и се од о�ићи разликује и семантички („веома брзо отићи”) и стилски (експресивно је); б) Разликују се стилски: о�ац је неутрално (и формално), �а�а је име одмила (и неформално). в) Разликују се по значењу: �авори�и значи „живети оскудно”.

pr om

o

5. а) 4, б) 3.а, в) 2.а. 6. а) Оно под бр. 1. б) Јесте. в) Значење под бр. 5. 7. а) у питању је доњи део столице, вертикално постављен, на који се ослања њен горњи део (и таквих делова има обично више), б) у питању је танак и издужен део виолине, в) храброст, д) обухватање с обе стране, ђ) јако погађа чуло мириса као што оштар предмет повређује кожу 8. Отвор на рибарској мрежи означава на основу сличности по изгледу (величини и облику), а особу може да означи на основу њеног својства драгоцености за особу која јој се обраћа. 9. Стуб живе у термометру се види као стабљика, на основу тога што је усправан и танак. Језеро на Ади Циганлији се види као када, на основу тога што је то вода у којој се људи купају. 10. а) течност (вода), б) ватра, в) ватра, г) вода (море) 11. бес је врела течност у експрес-лонцу 12. Лаза је велики освајач. – љубав је рат, Њихова љубав је чврста и стабилна. – љубав је грађевина, Наша љубав је оживела. – љубав је биће 13. орах је биће / човек: је ... необично осетљив, задатку приступа обазриво, може, му се деси, проналази, би могао, би одлагао, се покуњи и одустане, докле год може одлаже цветање, због превелике осетљивости и страшљивости, није сигуран да је изабрао прави час, се скањера, настрада, покуње, би му одговарали, раздрљен, не уме да избегне, нема куд да се

Ed

uk a

Квиз 1. Може, ако је паук дизалица, а ајкула врста аутомобила. Прст који вири кроз поцепану чарапу. Све су то врсте фризура. На лицу (очи).

ЛЕКСИКОЛОГИЈА (3): ОДНОСИ МЕЂУ РЕЧИМА

230

г) Обе лексеме су експресивне, али су донекле различите по значењу: �реж�а�и значи „чекати дуго на једном месту досађујући се”, а чами�и „боравити негде у чами (тмурном, суморном расположењу)” или чак „боравити у сужањству”. д) Разлика је и семантичка и стилска: �орас�и је неутрално, а ижџикља�и значи „нагло, брзо порасти” и експресивно је, сликовито. ђ) Лексеме су исте по значењу, али се разликују по стилској припадности: �инџа припада жаргону, а �инар је неутрално. 4. врућ – врео, �риме�и�и – уочи�и 5. 1) а), б), в) г), д), е) 2) а), г) 6. а) нау�и�и (значи „нанети некоме штету”, а не „лоше проћи”) б) �риши�е�ља (значи „досадан човек, наметљивац”, а не „шаљивџија”),


Решења заgа�ака

27. хомофони 28. а) рођак / сродник б) музички инструмент в) ударити 29. отац, мајка 30. занатлија; пекар, златар, сајџија, кројач, обућар, јорганџија... 31. Лонац је дубља посуда (суд) која служи за кување. Лонац је дубок суд, шерпа је (сразмерно) плитка. 32. животиња – кичмењак – сисар – примат – мајмун – горила 33. а) кућа, б) тело 34. кљун, перје, крила 35. а) столица за љуљање, кухињска столица, зубарска столица, фотеља...; б) седиште, ноге, наслон за леђа (обично), наслон за руке (евентуално) 36. а) сто, б) купус 37. Зато што је употребљена лексема којом се појам пса категоризује на вишем нивоу него што је то уобичајено у свакодневној комуникацији. 38. а) падавине, пределима, б) објекат, службено лице 39. Зато што је реч чукнути се неформална и сликовита (и припада нижем нивоу категоризације у односу на реч сударити се), а реч возила (која припада нивоу категоризације вишем од основног) општег значења и својство је административног, формалног језика. 40. а) преплату, б) суседне, суседске, в) акционари, г) асистенцију, д) провенијенцију, ђ) програматор, е) ревизор, ж) специјалност, з) ретроактивно

1. а) �ла�ол, скраћеница; б) сла�а�и се, с�она, број; в) �рило�, �ре�ло�, корен (речи) 2. Терминолошка значења: 1, 2. У питању су медицина и војна делатност. Нетерминолошка значења су дата под бр. 3 и 4. У датом примеру реч о�ерација нисмо употребили као термин. 3. орган у усној дупљи који служи за осећање укуса, за жвакање и (код човека) за говор 4. �а�еж, �ве �ачке, �резен�, �рама�ичка основа 5. сла�ање, кон�руенција 6. �рило�, је�нина, вишезначнос�, по�ређенос�, �ла�олски �ри�ев

7. Термини: �рефиксои�и, сложеница, спојним вокалом 8. �ос�ионица – ресторан, кафана; �ућан – радња, продавница; бир�ија – кафана; фрајла – госпођица 9. о�аџбина 10. про�умачи�и, ис�умачи�и 11. а) �исмо, б) �одина, в) �ете 12. �асово�, авион 14. а) кле�и – �рокле�, мрзак; крвцу – крв, б) �лама – �ламен, в) рујни – црвенкас�, руменкас�, г) зене – зеница, д) бесмр� – бесмр�нос�

Ed

uk a

pr om

o

в) нико�овић (значи „особа из породице без друштвеног угледа”, а не „нестална, лакомислена особа”), г) кочо�ери�и се (значи „правити се важан”, а не „мицати телом (ради кретања или извлачења из лошег положаја)” 7. б) ићи 8. а) �а�и 9. ради наглашавања именоване особине 10. Употребљена је у напоредном односу с различитим придевима као синонимима. 11. бис�ар – му�ан, ју�ро – вече, лево – �есно, дуг – кра�ак 12. а) бесмислен, б) нело�ичан, ало�ичан в) �ро�ржавни 13. ис�ина – неис�ина, веран – неверан, �рија�ан – не�рија�ан 14. а) крив�а, б) о�з�рав, в) низ�орица, г) лежаку 15. �лава, ре� 16. Неле� је онај који није леп, што може значити да је ружан, али и не мора (може да значи „који није ни леп ни ружан”). 17. �ро�а�и – ку�и�и, �осла�и – �рими�и, �ос� – �омаћин, слу�а – �ос�о�ар, ис�о� – изна� 18. бар – мања кафана, бар – јединица за мерење атмосферског притиска, Бар – лука у Црној Гори, бара – мања плитка стајаћа вода 20. а) 21. б), г) 22. б) 23. хомографи 24. обави�и, обави�и, хомографи 25. хомоформи 26. а) Прва реч �ра� има дугосилазни акценат, а друга краткосилазни. б) Обе речи имају исти акценат (дугосилазни), али зи�а (о�ра�у) има дужину на последњем слогу, јер је у питању презент глагола зи�а�и, а (�оловину) зи�а ту дужину нема. в) Прво �а�ос има краткоузлазни акценат, а друго – дугосилазни.

Квиз 1. а) 2. б) 3. Полу-. 4. б)

ЛЕКСИКОЛОГИЈА (4): СТИЛСКА И УПОТРЕБНА ВРЕДНОСТ ЛЕКСЕМА

231


Др Душка Кликовац

су то једине речи које означавају те појмове, 4) ш�о�л, фрајла, шлин�ерај, 5) лије као из кабла, Не треба: нема ничег неправилног у вези с њом и није локална. 19. а) џемперишка, б) спавањац, в) уживанција, г) динџа; д) филмчуга, ђ) пајтос 20. а) Студењак, б) на брзака; в) тениске, г) минић, мињак Читам и размишљам... (2) 1. а), г)

Квиз 1. Néos „нов”, lógos „реч”

o

15. а) мимо�рку – трк мимо (поред) неког места (подсећа на мимохо�), б) назовише�ним – који подсећа на шетњу, в) нео�ољивицу – неодољива женска особа, г) с�оромобил – спор аутомобил, д) не�о�ирке – не додирујући се, ђ) за�ре�ашћеником – запрепашћена особа, е) �рошушкорио је – тихо изговорити, ж) излукави – измамити лукавством, з) о�ризвучен – којем је дат призвук 16. а) јер, б) сву��е, в) божићни, г) неки 17. а) окаљке (=наочаре), �ознава (=познаје), б) Ако ли (=Је ли слободно?), �урим (=ставим), џезвенце (=џезвица) 18. Дијалектизми: авлија, камара, �ањеви, ша�урика, ш�о�л, фрајла, шлин�ерај, џакала. 1) ша�урика, 2) авлија, џака�и, 3) Зато што

pr om

ЛЕКСИКОЛОГИЈА (5): РЕЧИ И ИЗРАЗИ СТРАНОГ ПОРЕКЛА

3. силеџија, нишлија, нес�ашлук, солана

5. а) чин, б) с�ручњак / с�ецијалис�(а), међунаро�них, у�ружења, в) уравно�ежена, хранљивом, г) �оче�ној, спровођења / �римене, д) ау�ицију, манекени / манекенке, шминку,

uk a

Читам и размишљам… (3)

Ed

1. и ми коња за �рку имамо 2. ...о учвршћивању једне нове, хибридне врсте српског језика који (све више) одступа од својих норми и (све више) бива употребљаван према нормама енглеског језика... ...англосрпски никако не обухвата сваки утицај енглеског језика на српски, него само оно што чини неоправдане и објективно непотребне иновације настале под утицајем енглеске норме, укључујући и употребу објективно непотребних англицизама. 3. а), г) 4. б) 5. б) 6. Струковна употреба англицизама најчешће је мотивисана недовољно утемељеним, али зато све увреженијим, веровањем стручњака из готово свих области… Надаље, у компјутерским продавницама нуде нам се акер�риџи (ке�риџи или кер�иџи), а никако касе�е или �а�роне…, те аин�ерни и аекс�ерни (у ценовницима често и externi) модеми, а никако уну�рашњи и с�ољни, који ће нам омогућити да успоставимо аконекцију, а никако везу, с интернетом.

232

ђ) усмери�и се / �осве�и�и се, усклађивању, на�е�ос�и / за�е�ну�ос�и, конференција за ш�ам�у, е) обука, �и�лома / све�очанс�во ж) заус�ави�и, уносан, корис�, з) љу�ски, би�не / кључне / суш�инске, и) �авијана, заси�урно / несумњиво, коју смо ика� чули / (која је) ика� забележена

С друге стране, статусна употреба англицизама најчешће је мотивисана неутемељеним, али зато врло чврстим, веровањем неких људи… Они који желе да купе телевизор или компјутер не могу да оду у �ро�авницу или ра�њу по њега, него у ашо�… …пословни људи не раде у канцеларији, бироу или уре�у, него у аофису, јер је то сада акул… Кад се види и чује све ово лексичко кулирање, неупућеном човеку дође да од милине не узвикне више А-у! или Охо!, него аВау!, да би (п)остао аин… Но, виши степен „кулности” представља писање оваквих и сличних англицизама… 7. [Један од резимеа могао би да гласи овако:] У српском језику се данас употребљава све више англицизама. Неки од њих су објективно оправдани, јер се њима уводи нови појам, а неки су неоправдани, јер исказују већ постојећи садржај. Те објективно непотребне иновације можемо назвати ан�лоср�ски језик. Оне настају из два разлога: из веровања стручњака да су термини из енглеског језика погоднији од домаћих (тзв. струковна употреба непотребних англицизама) и из веровања неких људи да су англицизми отменији (тзв. статусна употреба). Понекад се англицизми пишу у изворном, енглеском облику, што је супротно нашим правописним правилима.


Решења заgа�ака

Читам и размишљам... (4) 1. а) два (небо�ер и облако�ер), б) латински → немачки → чешки, в) грчком 2. г), д)

ЛЕКСИКОЛОГИЈА (6): УСТАЉЕНИ ВИШЕЧЛАНИ ИЗРАЗИ

pr om

1. а) 2. в) 3. в) 4. а) судство / правничка струка, б) школство, в) медицина, г) музика 5. а) кратак и добро смишљен, ефектан, б) свакојака зла, несреће, невоље, в) слабо, повредљиво, г) проналажењу излаза из замршене ситуације 6. �обро ју�ро – „наравно, дакако”, Велика Бара – „Атлантски океан”, �рави�и се Ен�лез – „изигравати необавештеност, правити се невешт”, мали милион – „веома много” 7. а) Кад је тужан или потиштен, човек спусти главу. б) Кад изражава задовољство нечим, човек трља руке. в) Кад жели да започне неки посао, човек често прво заврне (засуче) рукаве, да се не би испрљали. 8. а) Кад се осећа подстакнутим да нешто уради, човек се осећа пун енергије и осећа као да лети (осећа се �оле�но). б) Кад се нешто тајно ради, то је као да се ради на скривеном месту (а простор иза кулиса је управо такво скривено место). в) Кад се неко бави бескорисним послом, то је као да пресипа из шупљег у празно.

o

Квиз 1. Народ који „позајмљује” реч другом народу не даје за то пристанак; тај народ се ничега не лишава; позајмљена реч се не може вратити. 2. а) 3. б) 4. а) 5. а) 6. чибук 7. в) 8. в) 9. б) 10. а) 11. г) 12. осећај 13. а)

6. а) штетно по здравље, б) пита од сира, в) уређај без којег не можете, г) по пљуску, д) Запросио ме је, ђ) Зовем се / Ја сам…, е) Београдско драмско позориште, ж) Вудија Алена, з) 10.15, и) 5,5

Ed

uk a

9. а) метафора, б) метонимија, в) метафора, г) метонимија 10. а) ро� не лаже, б) у во�у бацају, в) своме ја�у ле�и, г) на образ му �а�а, д) у но�е се уз�а, г) �ли�ко �но 11. а) како; да бих извадио / извадила пасоше и личне карте за малолетну децу б) …да је инцидент можда избио зато што… (или: да се инцидент можда догодио зато што…) в) Да би се пројекат реализовао; појачан г) Данас се учесници на тржишту и тајно договарају. д) …производња је пала за 11,4 одсто ђ) У спречавању узрока е) …да ће, ако буду збијали шале са дететом, оно моћи лакше да се избори са… Квиз 1. б) 2. секира 3. а) без обзира, б) ђаво, крс�а. 4. а) ком обојци 5. �икву 6. б)

СИНТАКСА (1): СИНТАКСИЧКЕ ЈЕДИНИЦЕ

1. а) оно има ћубу на �лави, веома је умиља�о б) саставном, и 2. а)

Како гласи реченични члан Која је функција тог члана

б)

Како гласи реченични члан Која је функција тог члана

Ују�ру

[Ја] субјекат

прилошка одредба за време

ми

волела бих предикат

логички субјекат

�а је већа с�авалица прави објекат

не �реба

бу�илник

јер ме оно бу�и већ у зору

предикат

граматички субјекат

прилошка одредба за узрок

233


Др Душка Кликовац

г) Главна реч: јама, атрибут: иско�ана �о� �еблом, придевски д) Главна реч: с�олица, атрибут: на раскла�ање, падежни 17. а) Главна реч: �озив, атрибути: �елефонски – придевски, за моју млађу сес�ру – падежни б) Главна реч: очи, атрибути: кру�не – придевски, сјајне – придевски, наше �ру�арице из �рве клу�е – падежни в) Главна реч: �ру�арице, атрибути: наше – придевски, из �рве клу�е – падежни 18. Наглашено је значење придева у функцији атрибута. 19. а) уморан о� �у�о� хо�а – придевска, �у�о� хо�а – именичка б) кор�а �уна свеже� воћа – именичка, �уна свеже� воћа – придевска, свеже� воћа – именичка 20. а) врло �ежак за�а�ак – именичка, врло �ежак – придевска б) човек с�реман на свакојаке �о�ухва�е – именичка, с�реман на свакојаке �о�ухва�е – придевска, свакојаке �о�ухва�е – именичка 21. на с�олу – одредба с прилошким значењем, о� ковано� �вожђа – одредба с придевским значењем, у не�ељу – одредба с прилошким значењем, спор�ом – допуна, необично� мириса – одредба с придевским значењем, непозна�о� �исца – одредба с придевским значењем 22. а) о�ровница б) �емељац в) је�инац г) реалис�и 23. јабуку кожару Стоји у истом падежу као именица у функцији главне речи. 24. тетка Јованка, професор Николић, чика Жарко 25. а) �ирек�ора Јовановића, б) �е�ке Руже / �е�ка Руже; Кад је променљив, изговара се наглашено (има свој акценат), а кад је непроменљив, изговара се неакцентовано 26. в) часопис „Моја башта”, приповетка „Мост на Жепи”, филм „Господар прстенова” 27. а) романа „Беснило” б) хо�елу „Москва” / хо�елу „Москви” номинатива, у истом падежу 28. Зависна реченица у Именице

o

Ed

uk a

pr om

3. а) Је�ан о� наших су�рађана за�ворио се у својих че�р�есе� зи�ова / и �окушава �а се се�и ш�а му још фали. б) �а се се�и ш�а му још фали, ш�а му још фали 4. а) од две, б) од једне 5. б) номинатив једнине мушког рода, неодређени вид, позитив, в) номинатив једнине мушког рода, г) позитив, д) инфинитив 6. а) у – у – предлог лажи – лаж – (апстрактна) именица су – јесам – глагол кра�ке – кра�ак – (описни) придев но�е – но�а – (заједничка) именица б) човек – човек – (заједничка) именица се учи – учи�и се – глагол �ок – �ок – везник је – јесам – глагол жив – жив – (описни) придев 7. а) али, не, и б) �ас�ирче, их, орах, �а, камен 8. је�ан – придевска реч, шес� – прилошка реч, хиља�а – именичка реч 9. именичке, придевске 10. онај, колики, �е�и, наш, нов 11. Придевске речи: чији, обичан, �ва, онакав Прилошке речи: увек, обично, се�моро, онако 12. а) ивици шуме – именичка, фу�балско и�ралиш�е – именичка, врло чес�о – прилошка б) мој �рија�ељ – именичка, сасвим нехо�ице – прилошка, веома �обро – придевска в) �ое�ски на�он – именичка, врло �риле�чива – придевска г) �оворећи �о – глаголска, �о�ово обезнањено� – придевска 13. а) о�лазећи у школу – о�лазећи – глаголска �ру�у улицу – улицу – именичка чи�аве са�е – са�е – именичка скривен на �авану – скривен – придевска б) својим �у�ем – �у�ем – именичка и�ући кроз �ланину – и�ући – глаголска назвавши му божју �омоћ – назвавши – глаголска божју �омоћ – �омоћ – именичка 14. лаком на новац и зараду, суревњив на свој положај у служби, брз на свађу, плашљив у себи 15. а) лу�а за неким рок сас�авом, �ако �ласна, нељубазна �рема мени; прилошка синтагма: неверова�но �ласно б) мали као �алац, о�рну� зеленом �оламицом; прилошка синтагма: брзо �о�у� муње 16. а) Главна реч: на�ра�а, атрибут: �рва, конгруентни б) Главна реч: �орука, атрибут: о� мо� �ру�а, падежни в) Главна реч: �и�ање, атрибут: веома �обро, придевски

234

функцији атрибута у ком простор и даљина нису имали мере у ком је време губило своје значење која опија као прича о необичном доживљају у које иначе вукови у то доба године не силазе која почиње да вене

предео предео

маховином крајева травом


Решења заgа�ака

29. 1) мом уз�лављу 2) �рофесор 3) с�абло 4) а) 5) падежни 6) на којем је с�ајала син�ерица моје мајке 7) један

30. ван�лу свеже мешане сала�е, �ањир куваних јаја, ко�ур сира, �ола црно� сомуна 31. а) бројним именицама на -ица, б) збирним бројевима, в) основним бројевима 32. а) 33. а) �им �вема женама, б) �рима врс�ама с�ор�а, в) мојих �рију �ру�ова, г) својим �вама синовима

СИНТАКСА (2): СТРУКТУРА ПРЕДИКАТСКЕ РЕЧЕНИЦЕ 2) Зато што је исти као субјекат претходне реченице. 3) �о 4) �и 7. а) предикат: о��але су, субјекат: Твр�ње мојих био�рафа �а сам се ро�ио 1866. �о�ине б) предикат: није �ако обична и �ако мала �ековина, субјекат: с�ећи ма�уран�ску све�оџбу 8. Субјекти: је�нос�авна �и�ања; она; �а оно�а коме �ос�ављам �и�ања �ове�ем у ш�о већу забуну; сунце, месец; ма�арац; Ко; �ос�а С�анка; маса �аквих �и�ања 1) �а оно�а коме �ос�ављам �и�ања �ове�ем у ш�о већу забуну 2) сунце, месец 9. Ако је говорио о свом стваралаштву. 10. а) само документа те странке, б) документа и те странке и неког другог 11. свом (сусрету са звером), својој (игри у шуми), свога (живота), (у) себи, своје (тешко искуство), (по) својој (замисли) Сусре� и и�ра у шуми односе се на субјекат реченице – Аску; живо� се односи на субјекат реченице – нико�а; (у) себи подразумева субјекат реченице – Аску, а на исти субјекат се односе и �ешко искус�во и замисао. 12. се претвори → сунце, светли → која, је остала → бара, се припитомљује, навикава се, хвата → бара, се мувају → две жабе, се узмлачи → вода, зађе → сунце, врати се → зимска леденост Сви предикати конгруирају у лицу и броју; у роду конгруира је ос�ала. 13. Распуст није �алеко. – прилошки предикат Распуст још није �очео. – глаголски предикат Распуст је свима мио. – именски предикат 14. је висок сув старац дуге беле браде, повијеног носа и продорног погледа; је свемоћан; је врло млад, мој вршњак; је тако необичан 1) јесам, лицу, броју, 2) врло мла�, �ако необичан, 3) б) 15. хром у �есну но�у – придевска синтагма – у номинативу и конгруентна са субјектом везир у роду и броју; �ресамићен – придев – у номинативу, конгруентан са субјектом Давна; руку скрш�ених у крилу – именичка синтагма – у генитиву; оборена �о�ле�а – именичка синтагма – у генитиву

o

6.

је�на з�ра�а у Кон�иној улици �рљава �еца [изостављен: ми] [изостављен: �еца]

Ed

личи су ушла очекујемо се �ојаве

uk a

pr om

1. а) Мика – вршилац радње – (граматички) субјекат �розор – трпилац радње – прави објекат ло��ом – средство радње – прилошка одредба средства б) Мика – вршилац радње – (граматички) субјекат Лази – прималац – неправи објекат вес� – трпилац радње – прави објекат в) Лаза – носилац стања – субјекат 2. а) двовалентан, б) једновалентан, в) двовалентан, г) двовалентан, д) тровалентан, ђ) тровалентан, е) двовалентан, ж) глагол нулте валенце 3. Једновалентни: �обле�е�и, ћу�а�и. Двовалентни: �оноси�и се, боле�и, ис�лес�и. Тровалентни: �осла�и, �ризна�и. Глагол нулте валенце: смркава�и се. 4. 1) Сева. – в), Милан није �онео кишобран. – б) Милан ће �окисну�и. – а) 2) Милан је о�ус�ао о� ше�ње. – в), Милану се не ше�а. – б), Милан је разуман – а) 5. Предикат Субјекат

1) именичка синтагма 2) Зато што управо он носи нову информацију (реченица одговара на питање Ко је синоћ у њу ушао?). 3) ми, �еца. Субјекат ми је изостављен зато што се заменица за 1. као субјекат обично изоставља. Субјекат �еца је изостављен зато што је исти као субјекат претходне реченице. Предикат расцвје�ао би се [би] �росинуо је зрачио није мо�ло измаћи би �унђао Пази се мо�ри

Субјекат црни сљез [изостављен: црни сљез] он �о он [изостављен: �и] сва баш�а

1) Зато што се црни сљез уводи као нов појам.

235


Др Душка Кликовац

27. Сложени предикат како

28. �о, �орбу, орахе 29. Прелазни глаголи: а) сеје, жање, б) чувај, в) �аје, је наумио, г) ује�е; прави објекти: а) не�рав�у, невољу, б) беле новце, в) ле�у реч, неш�о, г) Ко�а. 30. а) писмо, целу ноћ, б) кошарку, цело преподне 31. јес�и, �ева�и, чи�а�и 32. Изабрао би затим једну лепу чисту свећицу од марјаша, која је сломљена па је не би нико купио; ту би свећицу преполовио. Из једне половине извадио би стењак и дао би га своме љубимцу мачку, а лој би бацио на попару, која се пушила и жудно растапала ону у њу бачену половину, и онда би једнако мешао по шерпењи, да би се сва попара подједнако раскошно и богато замастила. Тек тада би запалио ону другу половину. Соба би синула, и кир Герас би се пријатно и топло осећао у лепо осветљеном собичку свом, у коме он сада после рада и напора вечера. Факултативно прелазни глаголи: меша�и, вечера�и. 33. свакаквих ђаконија, �оврћа, воћа 34. во�е, в) 35. да му да круха; кад му даде круха; да би му дала варенике; Ја ти нећу дати и хљеба и варенике; хоћеш ли хљеба или млијека

Ed 236

o

Врста: глаголски или копулативни глаголски глаголски именски глаголски глаголски глаголски именски глаголски глаголски

uk a

гласи у тексту не �рес�аје �а се буни не би могло �а �риме�и ш�а би могло би�и би �ребало �ре�узе�и хоће �а узнемири и за�лаши се не �реба чу�и�и на све �реба �а бу�у с�ремни се не мора [�еси�и] [се] не може �еси�и

24. Глагол �реба�и стоји у 3. л. једнине зато што конгруира са именицом чекић, која стоји у једини; кад бисмо је ставили у множину, променио би се и број глагола: Требају ми чекићи. Дакле, употребљен је као лични. 25. а) личан (стоји самостално и конгруира са оловка, иако му се облик подудара са безличним), б) безличан (допуњава се другим глаголом и стоји испред (подразумеваног) субјекта), в) безличан (стоји у безличном облику и налази се испред (подразумеваног) субјекта), г) личан (самосталан је и конгруира са ћебе, иако му се облик подудара са безличним), д) личан (конгруира са који, иако му се облик подудара са безличним), ђ) безличан (допуњава се другим глаголом и стоји испред (подразумеваног) субјекта) 26. �реба �а бу�у онакви какви смо ми некад били; мо�у би�и овакви какви смо �анас

pr om

16. а) ре�ки, јеф�ини, �о�мићивање, б) ис�о� сваке нуле. б) 17. а) за у�лом – место, б) за �ебе – намена, в) за �ри �ана – време 18. х�е�и, мора�и, моћи, �реба�и, сме�и 19. с�ане мучи�и и �рис�и, не сме ... �а каже, се �очне �уби�и и вену�и, с�ане �и�а�и, не сме ... каза�и; инфинитива 20. а) с�а�е се бори�и, фазни, инфинитив, б) би … мо�ла с�ећи, модални, инфинитив, се може зара�и�и, модални, инфинитив, в) нас�ави �а чи�а, фазни, констр. �а+презент 21. а) помоћни глагол, б) модални глагол, в) помоћни глагол, г) помоћни глагол, д) модални глагол 22. а) Требају, б) је �ребала, в) Требали с�е, г) би �ребао 23. Требало је, б) Треба, в) Требало би, г) Требало је, д) је �ребао, ђ) је �ребало

Модални или фазни глагол фазни модални модални модални модални модални модални модални модални

Облик допунског дела предиката �а + презент �а + презент инфинитив инфинитив �а + презент инфинитив �а + презент инфинитив инфинитив

36. ока 37. а) Прави објекат у облику акузатива: своју кћер. У облику генитива: никаква зана�а. б) Прави објекти у облику акузатива: злу, врло злу жену; је�но� сина; ниш�а. У облику генитива: �о�а �је�е�а. 38. з�рава мишића, жилице која није болела; б) 39. кућиш�а, маче�а 40. Глаголи Њихови прави објекти опажања и говорења а) Слушај питај б) мислиш послушај питаће кажи в) рече питати приповеди запита

што ћу ти казати куда иде; где је њезина снага да је овај човек какав мајстор што ћу ти казати јеси ли што научио да ниси ништа да седне до њега откуда је; куда иде како је био газда; како је осиромашио; како сад иде усуду зашто он толико силно јело готови

41. а) �има, ва�ре, б) љу�и, Бо�а, в) Че�а, �име, г) мраза; �раво� објек�а 42. зажеле�и се, саосећа�и, чезну�и, насрну�и, захвали�и


Решења заgа�ака

�релази смо се �о�чињавали �рила�ођавали [смо] се о��овара

карак�еру који �оме имену о��овара �оме имену

неправог објекта на + акузатив датив без предлога датив без предлога

pr om

[се �ривикава]

како гласи у тексту на нас имену које је носио особинама �о�ичне живо�иње у �риро�у му

у + акузатив датив без предлога датив без предлога датив без предлога

uk a

тражи неправи објекат у�ицао је се �ривикава

То су следећи глаголи: навићи се (на неш�о), измири�и се (с нечим), �о�а�и се (нечему). 46. коме, �ланине, њему; глагол каза�и (у облику каже) 47. Неправи објекти: ником; о �оме; прави објекат: ријечи. 48. б) неко�а на неш�о, в) неко�а о нечему, г) неко�а нече�а, г) неко�а о� нече�а 49. о� неко�а / некоме 50. б) �и�а�и неко�а неш�о, в) �и�а�и неко�а о нечему, �и�а�и неко�а за неш�о 51. мисли�и о некоме 52. а) на �омоћи, б) избе�лицама, в) овој се�ници, г) воћем 53. а) Реченични члан субјекат предикат

Ed

Јединица која врши службу тог члана и њен облик

б) Реченични члан

в) Реченични члан

54. а) �олико о�вра�на, може и �олико о�вра�ном (инструментал), за увре�љиву реч (може и увре�љивом речју (инструментал) б) неви�љив, може и неви�љивим (инструментал) 55. су звали, Каки; је постао, неопходан; је сматрао, својим; сматрајући, беспослењацима, опасним распикућама; постајале су, олујно љубичасте, зле, сјајне 1) олујно љубичас�е, 2) зва�и, 3) једна 56. (граматички) субјекат – именичка синтагма ова мува, у ном. јд.; предикат – глагол �ос�а�и у 3. л. јд. перфекта, ж.р. потврдни облик; допунски предикатив – именичка ситнагма �рава на�ас�, у ном. јд. 57. �у�ом оловком – за средство, Мирно – за начин, о� ра�ос�и – за узрок, у�ркос о�ш�ем �ро�ивљењу – допусна, ра�и мене – за циљ 58. а) клином, средство, б) О� је�но� у�арца, узрок, в) По ју�ру, начин, г) Пре зоре, време, д) своме ја�у, место 59. а) услов, б) узрок, в) место, д) време. 60. �реко зелених чис�ина, �реко уских �ролаза, између сивих и �ешких букових �рве�а, за њом, нечујним кораком, не о�вајајући �о�ле�а о� ње 1) четири, 2) а) начинско, б) начинско, в) месно 61. 1) а) ка� накра�ко о�о�ли, б) �овремено; в) свом силом. 2) а) збо�, б) начин 3) четири прилошке одредбе за место, пет прилошких одредби за време 62. прилошка одредба за узрок – прилог за узрок заш�о; граматички субјекат - [�и]; предикат – глагол �оћи у 3. л. јд. перфекта м. р., одрични облик; прилошка одредба за време – именица време у констр. на+акузатив 63. а) велико� Ње�ошево� с�ева, б) �ако исцр�љено�, в) Кру�них очију, умиља�о� осмеха, г) у субо�у 64. Јоца, мој брат, већ дуго тренира кошарку. Висок и прецизан, добро убацује „тројке”. Међутим, кад игра с Миком, својим другом из улице, не зна се ко ће победити. Мика, знатно нижи и бржи, често му украде лопту кад се овај најмање нада.

o

43. латити се, најес�и се 44. Нема никакве значењске разлике између изразима у паровима в) и ђ). а) Саве�ова�и неко�а може да значи и „бити нечији саветник” (као професија). б) Пома�а�и неко�а подразумева новчану или материјалну помоћ, а �ома�а�и некоме подразумева помоћ у сваком погледу. г) У �лаши�и се неко�а неправи објекат означава особу која проузрокује страх; у �лаши�и се за неко�а означава особу на коју је страх усмерен. д) Брину�и се за неко�а значи „бити забринут”, брину�и се за неко�а значи „старати се, водити рачуна”. е) Верова�и некоме значи „сматрати да неко говори истину”; верова�и у неко�а значи „поуздавати се у некога (да је у стању нешто добро да уради и сл.)”. 45. Глагол који Неправи објекат Облик

Јединица која врши службу тог члана и њен облик Јединица која врши службу тог члана и њен облик

[лична заменица глагол о�ре�ели�и се за 2. л. јд. �и] у 2. л. јд. императива, потврдни облик субјекат властита именица Мика у ном. јд. субјекат

предикат глагол сао�ш�и�и у 1. л. јд. футура, потврдни облик

предикат

неправи објекат неодређена именичка заменица неш�о у констр. за + ак.

неправи објекат лична заменица за 3. л. он у дат. јд. без предлога, енкл. облик неправи објекат

прави објекат им. синтагма наша намера у ак. јд. без предлога

прилошка одредба за начин заједничка име- глагол обра�и�и се у заједничка именичка синтагма ница �ре�се�ник 3. л. јд. м. р. перфекта, именица ску� у дат. биране речи у инстр. у ном. јд. потврдни облик јд. без предлога без предлога

237


Др Душка Кликовац

70. У првој реченици синтагма ср�ски ком�ози�ор је апозиција, јер додатно квалификује (одређује) појам С�еван С�ојановић Мокрањац. У другој реченици синтагма ср�ски ком�ози�ор нема исто значење као С�еван С�ојановић Мокрањац, него много шире (јер српских композитора има више), па ово друго не може тој синтагми да буде апозиција. 71. а) Лаза има више задатака, а награђен је онај најбољи; најбољи има функцију атрибута; б) Лазин задатак је награђен зато што је био најбољи; најбољи има функцију апозитива; в) Награђен је најбољи задатак, а то је био Лазин; Лазин има функцију апозиције придеву најбољи.

o

65. Искусан, с�ар и �рзак; зеленкас�о и смеђе 66. а) квалификује, б) додатно идентификује 67. а) кру�на овца �ешко� руна и окру�лих очију – апозиција, б) Занесена свежином �ана – апозитив, в) с�вар �о��уно не�озна�у у вучјем ро�у – апозиција, мр�ва о� с�раха о� смр�и – апозитив, везаној за неви�љиву алку која му је �ро�урена кроз њушку – апозитив 68. а) прилошка одредба за време, б) апозитив, в) апозитив 69. а) Тако тврдоглавом, тешко му је нешто доказати. б) Дошло ми је да га, тако уплашеног, загрлим. в) С њим, тако неспретним и спорим, не треба ићи на планинарење.

pr om

СИНТАКСА (3): НАРОЧИТИ ТИПОВИ ПРЕДИКАТСКИХ РЕЧЕНИЦА

Ed

uk a

1. а) �рми, б) свану, в) бејаше се разви�елило, г) �оче 2. чи�а�и, рећи, �ази�и 3. а) �рме�и, сева�и, б) није било �алеко, в) У тој реченици субјекат је именица средњег рода ле�о, због чега предикат – глагол би�и – стоји у 3. л. јд. средњег рода. Кад ту именицу заменимо неком именицом другог рода, и предикат прелази у други род: Била је зима. У тексту је употребљена још једна таква конструкција: Иако је мо�ла би�и �оноћ. 4. а) предикат – глагол о�о�ли�и у безличном (неутралном) облику б) прилошка одредба за место – прилог за место на�ољу; глаголски део предиката – глагол јесам у безличном облику (3. л. јд.); прилошки део предиката – прилошка синтагма веома хла�но 5. Младића, Очи су му се саме склапале, Прозебле руке су му гореле, Дим га је натеривао на кашаљ и штипао га за очне капке, Мучили су га сан и борба са сном, требало му је неколико тренутака 6. Логички субјекти: а) ми, б) Лази, в) Мики, г) ми, д) Лазу, ђ) ме; граматички субјекти: а) колачи, г) �воја �омоћ, д) с�омак, ђ) �вој ус�ех. 7. а) логички субјекат – именица Марија у дативу без предлога; предикат – глагол лакну�и у перфекту, безлични облик (3. л. јд. средњег рода), потврдни облик б) логички субјекат – именица Мика у акузативу без предлога; предикат – глагол боле�и у 3. л. јд. презента, потврдни облик; граматички субјекат – именица �лава у ном. јд.

238

8. а) неправи објекат, б) логички субјекат, в) прави објекат 9. Не би иначе било хлеба; зими нема никога у замку 10. ...да има струје; А чим је нема...; ...оно чега нема него оно чега има 11. прилошка одредба за време – прилог за време �анас; предикат – гл. има�и у презенту, безл. облик, потврдни облик; логички субјекат – именица киша у ген. јд. 12. а) логички субјекат, б) прави објекат 13. а) Све ће би�и урађено на време. б) Брана је �ос�ављена. в) Тако и би урађено. 14. �ове�ено је, Довучене су, �оношена је 1) Не би, зато што је битан податак о вршиоцу радње: он се описује (црномањас�и и у�ојени љу�и), а затим се у вези с њима даје коментар (како бо�а�и љу�и �о� свима условима мо�у и умеју �а �а у�есе). 2) Нису �ирани ни ис�и�ивани. 15. а) Ове године се носе дугачке сукње. б) У нашој породици се воде дугачки разговори. в) У нашем комшилуку се вечерас слави рођендан. Зато што се ситуација смешта у садашње време. 16. Партиципски пасив: С�аљено је, је �ове�ена, узриљана је, нађубрена [је], �о�рављена су, није �ечено, је сази�ана; рефлексивни пасив: се заложи, се може ис�роба�и, се �очело заборавља�и. а) авлијска крушна �ећ, б) она мес�а у �ло�у која су се �реко зиме раз�рмала и накривила, в) ниш�а


Решења заgа�ака

pr om

1) Наслов: није �о�оворено, се �ражи, I пасус: је ... о�ржан, је ... ус�орена, II пасус: бу�е о�ржана, није нађено, III пасус: бу�у �рихваћена (двапут), речено, је �рена�лашена партиципског 2) да седница ... буде у петак 3) �а се ос�ала решења .... �рихва�е (исто и у следећој реченици: �а се ова ос�ала решења �рихва�е) Значењске разлике нема. Партиципски пасив звучи формалније. 4) речено је (јер се не зна ко је рекао) 5) Вла�а и син�ика�и нису нашли решење...; �а син�ика�и �рихва�е ос�ала решења; �а син�ика�и �рена�лашавају �и�ање колек�ивно� у�овора Пасив исту информацију износи на увијенији начин (еуфемистички) и звучи формалније.

17. Рефлексивни пасив: Та се реч ... у�орно избе�ава; чему се не може �а�и �раво име; Обезличени глаголи: О љубави се, на селу, �овори врло ре�ко; ��е се мисли на велику блискос� и �рија�ељску о�анос�; �ок се ов�е о �оме ћу�и; о којој се �а�е [=може] �ако лако, и са било ким, раз�овара�и. Подразумева се уопштени вршилац радње (уопште човек на селу). 18. 1) Ту се тешко и полази и иде и враћа. Ту се седи на камену или заклања под дрветом... 2) б) 3) а) прилошка одредба за место, б) прилошке одредбе за циљ, в) атрибут, г) апозитиви, д) именски део предиката 4) не може �а бу�е именски, сложен 5) Главна реч: мисао; атрибути: своју; о бо�а�с�ву и ле�о�и све�а. 6) о�ојном: конгруентни атрибут, срећом – главна реч, �о несвес�и – падежни атрибут

o

Читам и размишљам... (5)

СТИЛИСТИКА: РАЗГОВОРНИ ФУНКЦИОНАЛНИ СТИЛ

3) Текст је изгубио емотивни набој и говорник није истакао своју блискост са саговорником. 4. У писању би текст могао гласити овако: Били смо на слаповима. Тамо смо се сликали, али пошто је време било облачно, не знам да ли ће слике бити добре. Понели смо татин велики фото-апарат. Нарочито много смо се сликали на Плитвицама. Био је диван, сунчан дан. Обишли смо сва језера, па су ме много заболеле ноге. а) писани језик; б) говорени језик; в) писани језик; г) говорени језик.

uk a

1. а) намеш�аљка, б) окани�и се (неко�а), в) раскусура�и се, г) ћефну�и се, д) Ма какви!, ђ) Нема везе! 2. а) о�аљен сунцем, б) шали�и се, измо�ава�и се, в) би�и несносан, �оса�ан, �осађива�и, г) би�и у сро�с�ву с неким 3. 1) све у шеснаес�, �резало�ајили, смо се о�арили, шворц 2) Ра�или смо цео �ан �уном �аром а �а смо је�ва неш�о окусили. А бар �а смо �обро зара�или, не�о смо ос�али без новца као ш�о смо и били!

ОПШТА ЛИНГВИСТИКА: НАСТАНАК И РАЗВОЈ ПИСМА

Ed

1. Не би било пожељно ни једно ни друго. Говорени језик одговара потребама усмене, неформалне комуникације, и било би неприродно, а и ометало би успешну усмену комуникацију, кад би се неко непрекидно изражавао дугачким, потпуним, заокруженим реченицама и формалном лексиком. С друге стране, писани језик служи као оруђе културе – науке, администрације, публицистике, књижевности,

ПРАВОПИС

1. а) Жаклина, Жаклин, Žaklina, Žaklin б) Петар, Пјотр, Petar, Pjotr 2. Cuyckens-ово 3. а) Габријела, б) Бијариц, в) Норијега, г) Сијетл, д) Кристијан, ђ) Харијет 4. а) Брижита / Брижит, б) Брижити, в) Брижите, г) Брижитину 5. а) Бољшог театра, б) Виктора Корчноја, в) Ани Карењиној 6. музика Стравинског 7. а) Скопље, б) Битољ

те мора имати нека језичка средства која говорени језик нема. 2. То јесте симболички поступак, јер означава позив на двобој. 3. пиктографско, идеографско 4. речи, слогове, фонеме 5. северносемитски, феничански, грчки, етрурски, староримски, ћирилични 6. логограм, пиктограм, идеограм

8. а) Пачино, б) Виченца 9. а) Вилијам, б) Макадам, в) Гудман, г) Мидландс, д) Девоншир Читам и размишљам... (6)

1. а) Ендру, б) Мејлер, в) Чернобиљ, г) Индијанаполис, д) Лос Анђелес, ђ) Сао Пауло 2. Мигел де Сервантес 3. а) с, б) е 4. а) Н, б) Н, в) Н

239


Ed

uk a

pr om

o

Др Душка Кликовац

240


РЕЧНИК

Овај речник садржи речи чије су значење, а најчешће и порекло, објашњени поред текста лекције. Иза речи је број стране на којој се реч појављује.

o

протекторат, протектор 19 рабош 195 рекција 142 реципрочан (однос) сентенц(иј)а 90 синегдоха 61 синоним 44 синтагма 113 скаредан 82 субјек(а)т, субјекатски, субјективан, субјективизам 129 транс-, транскрипција, транслитерација 179 хипербола 192 хипокризија 83 хипокористик 13 хомоним 53 штедар 78

Ed

uk a

pr om

аматер 20 антоним 47 архаизам, архаичан, архаизовати 75 атрибут 116 аугментатив 13 афоризам 90 баналан 91 вулгаризам, вулгаран 82 гнома 90 деградација 22 деминутив 13 евокација 22 егзистенцијалан, егзистенција, егзистирати, егзистенцијализам 167 екстаза 19 епигон 14 импоновати 19 интригирати 21 калк 102 клише 91 концепција 19 куриозитет 19 ласциван 83 лексема, лексика, лексикон 43 максима 90 медијум, медиј 191 метафора 57 метонимија 61 моносемичан 50 опсцен 82 партитиван 122 пејоратив 13 полисемичан 50

241


242

uk a

Ed o

pr om


РЕГИСТАР ПОЈМОВА

Ed

Б

блискозначнице в. и синоними бохемизми 103 бројеви 52, 124, 134, 135

В

варваризми 91 везници 123, 136 вршилац радње 137, 171, 172, 181, 182, 185, 186, 189

Г

генитив 117, 129, 131, 134, 135, 154, 155, 159, 173, 179, 181, 188 деони 156 партитивни 173 в. и деони словенски 156, 173 германизми 101 главна реч синтагме 126, 128, 131, 134, 135, 136, 146 в. и центар синтагме глагол �реба�и 150, 151 глаголи безлични 175, 176 двовидски 21 дворекцијски 160, 173 имперсонални в. безлични копулативни 147 лични 176, 185, 186 непрелазни 14, 18, 23, 156, 160, 173 несвршеног вида 18, 21, 149 прелазни 14, 18, 23, 154, 155, 160, 163, 173, 186 рекцијски 173 свршеног вида 18

uk a

англицизми 103, 104, 105 антоними 70, 71, 79 прави 79 неправи 79 антонимија 43, 76 антонимски пар 70, 79 атрибут 128 атрибути конгруентни в. �ри�евски падежни 129 придевски 128, 129 атрибутив 131 аугментативи 13

галицизми 102

семикопулативни 162, 163 факултативно прелазни 154 глаголска валенца 138 глаголски део предиката 175, 176, 177 гр(е)цизми 100

pr om

А

o

Овај регистар садржи важније појмове који се појављују у књизи и допуна је садржају. Они појмови који се појављују у садржају овде се наводе само ако се о њима опширније говори и на неком другом месту у књизи, и у том случају се не понављају бројеви страна дати у садржају.

Д

деминутиви 13 доминанта синонимског низа 68 допунски део предиката 149, 150, 172

Е

експресивна лексика 44

Ж

жаргонизми 57, 81, 85

З

зависна реченица 108 у функцији атрибута 132 у функцији субјекта 141, 142 у функцији правог објекта 157

243


Др Душка Кликовац

И

јединице именичке 126, 154, 162, 173 придевске 126, 162 прилошке 126

К

Ed 244

неутрални в. и безлични одрични 144, 145, 146, 156, 172

П

партитивна допуна 134 реч 134, 136 паукал 135 пејоративи 13 персонификација 63 позајмљенице 101, 102, 103 поименичавање придева 33, 42 показних заменица 33 попридевљавање глаголских придева 33, 42 поприложавање именица 42 прасловенски језик 99 предикат глаголски 176, 188 прилошки 176, 188 предикатив 172 именски копулативни в. именски део предиката прилошки копулативни в. прилошки део предиката допунски 162, 163, 173 предлози 23, 34, 42, 123, 136 предлошко-падежна конструкција 30, 128, 129, 146, 147, 158, 162, 168 претварање 9, 33 префикс 8, 9, 23, 26, 29, 30, 41, 42, 69, 202

o

комбинована творба 8, 29 конгруенција 81, 122, 124, 128, 131, 140, 141, 143, 144, 145, 146, 151, 167, 172, 174, 175, 176, 181 копула 145, 172 в. и спона кроатизми 103

Л

латинизми 102 лексема 55, 59, 63, 66, 67, 75, 80, 84, 122, 136

М

метафора 54, 55 појмовна 56, 57 као стилска фигура 55 модални глаголи 148 део предиката 149, 172 мотивна реч 7, 19

uk a

изведеница 10, 11 извођење 7, 8, 10, 11, 16, 17, 29, 31, 35, 41, 63, 83 в. и суфиксација именице апстрактне 10, 11 глаголске 14, 117 збирне 12 са значењем вршиоца радње 10, 20 са значењем глаголске радње 19 са значењем житеља 11 са значењем места 10, 11 са значењем мушке особе 10 са значењем онога што настаје гл. радњом 10 са значењем особе 10 именски део предиката 139, 146, 172 интернационализми 103, 114 истозначнице 66, 79 в. и синоними, апсолутни италијанизми 102, 111

Ј

pr om

зависни члан синтагме 126, 128, 136 заменице 10, 23 именичке 43, 122, 124 придевске 33, 43, 122, 124 значење лексеме архаично 85, 162 метафоричко 55, 56, 61 метонимијско 61, 62 основно 54, 61, 62, 63, 96 примарно в. основно секундарно 67

Н

напоредни однос 119 неодређени вид придева 43 носилац стања 137, 171, 172

О

облик глагола безлични 175, 176, 185, 189 в. и неутрални лични 119, 120, 126, 136, 145, 146, 150, 172, 176, 186


Ре�ис�ар имена и �ојмова

Ed

uk a

рекција 154 рекцијска допуна 154, 173 реципрочни однос између лексема 70 реченице безличне 175, 176 егзистенцијалне 179 активне 180 реченични чланови 123, 136, 143, 164 главни 143 речи именичке 124, 126, 136, 154 неутралне 81 придевске 124, 136 прилошке 124, 136 просте 7 стилски обојене 81, 85 страног порекла 25, 66, 85, 90, 91, 99, 111 речце 123, 136 романизми 102 русизми 103

С

семантичке улоге 137, 172 синегдоха 59, 60, 63 синоними 79, 192

терминологија 82 терминолошки речници 45, 82 турцизми 91

Ф

фазни глаголи 149 део предиката 149, 172 фразеологија 113 функција синт. јединица комуникативна 120 конституентска 120

o

Р

апсолутни 79, 83 в. и истозначнице контекстуални в. неправи неправи 67, 79 прави 67, 79 релативни 79 в. и блискозначнице синонимски низ 68, 79 синтагма придевска 128, 167 слагање [као начин грађења речи] 8, 23, 26, 29, 30 слагање 81 в. и конгруенција сливање 35, 94 сложенице 22, 27, 36, 39, 41, 109 сложено-изведене речи 30, 42 спојни самогласник 9, 22, 29 спона 145, 172 в. и копула старословенски језик 100 степеновање 72, 80 стране речи 47, 83, 99, 104, 108 субјекат 122, 137, 138, 140, 143, 151 суфикс 7, 9, 10, 29, 30, 41 нулти 30 суфиксација 7, 8, 10, 24, 94 в. и извођење суфикси 11, 15, 16, 18, 41, 94, 101, 106 граматички 12, 41 моциони 12, 41 субјективне оцене 13, 41

Х

хипокористици 13, 15 хомографи 72, 80 хомоними 72, 80 прави 72, 80 хомофони 72, 80 хомоформи 72, 80 хунгаризми 102

pr om

префиксација 8, 23, 24, 29, 41 префикси страног порекла 24, 25 придеви 16, 20, 23, 42, 122, 124, 167, 203 описни и други 16, 33 присвојни 16 субјективне оцене 23 прилошке одредбе 139, 164 прилошки део предиката 146, 147, 172

Т

творбена основа 7 творенице 7

Ц

центар синтагме в. и главна реч синтагме црквенословенизми 103 цртица 36, 38, 42, 131, 206

245


uk a

Ed o

pr om


uk a

Ed o

pr om

Белешкe


uk a

Ed o

pr om