Географија 5, уџбеник за пети разред основне школе

Page 1

Наташа Поповић Географија Уџбеник за 5. разред основне школе Edukapromo

Наташа Поповић

ГЕОГРАФИЈА

Уџбеник за 5. разред основне школе

ГЛАВНИ УРЕДНИК Проф. др Бошко М. Влаховић

ОДГОВОРНА УРЕДНИЦА

Доц. др Наташа Филиповић

РЕЦЕНЗЕНТИ

Ивана Мирјанић Коцић, професорка географије

Проф. др Ђурђица Комленовић Проф. Слободан Богдановић Др Наташа Вујисић Живковић

АУТОР И УРЕДНИК КАРАТА Др Милена Панић

КАРТОГРАФСКИ ИЗВОР Републички геодетски завод

ПРЕЛОМ И ДИЗАЈН „INART”, Београд

ИЛУСТРАЦИЈЕ

Данило Речевић Драшко Тубић

ЛЕКТУРА И КОРЕКТУРА

Мр Маријана Милошевић Биљана Никић

ИЗДАВАЧ

Едука д.о.о. Београд Ул. Змаја од Ноћаја бр. 10/1 Тел./факс: 011 3287 277, 3286 443, 2629 903 Сајт: www.eduka.rs; имејл: eduka@eduka.rs ЗА ИЗДАВАЧА Проф. др Бошко М. Влаховић, директор

Edukapromo

Републички геодетски завод Републике Србије је решењем бр. 034-01-1-99/2019 од 07.08.2019. године дао сагласност за издавање и стављање у промет ове публикације са картографским садржајем.

ШТАМПА Цицеро, Београд Издање бр.: 2, Београд, 2019. година Тираж: 2000

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 37.016:91(075.2) ПОПОВИЋ, Наташа, 1978Географија : уџбеник за 5. разред основне школе / Наташа Поповић ; [илустрације Данило Речевић, Драшко Тубић]. - Изд. 2.Београд : Eduka, 2019 (Београд : Цицеро).107 стр. : илустр. ; 30 cm Тираж 2.000. - Регистар појмова: стр. 105107.

ISBN 978-86-6013-332-0

COBISS.SR-ID 278250764

Министар просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије одобрио је издавање и употребу овог уџбеника Решењем број: 650-02-00083/2018-07. Није дозвољено: репродуковање, дистрибуција, објављивање, прерада или друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму или поступку, укључујући и фотокопирање, штампање или чување у електронском облику, без писмене дозволе издавача. Наведене радње представљају кршење ауторских права.

3 ВОДИЧ КРОЗ УЏБЕНИК Буди истраживач – сам/сама ћеш истраживати и испитивати неке појаве и процесе Уради/реши/посматрај – решаваћеш задатке и одговарати на питања која ће ти помоћи да лакше савладаш градиво Подсети се – користићеш знања стечена у претходним лекцијама или претходним разредима Да ли знаш? – овде се налазе занимљиви текстови или анегдоте у вези са градивом које учиш Ризница нових речи – у њој ћеш наћи објашњење свих појмова који су ти нејасни Сада знаш – у неколико сажетих реченица издвојени су најважнији делови градива које би требало да научиш Edukapromo

Човек и географија

Увод у географију ................................................................................................................. 6 Најзначајнији истраживачи ............................................................................................. 6 Географски омотачи ........................................................................................................... 9 Подела географије .............................................................................................................. 9 Географија је повезана са другим наукама ............................................................. 11 Јован Цвијић ........................................................................................................................ 11 Наша одговорност према планети Земљи...............................................................12

Васиона и Земља

Звезде ..................................................................................................................................... 14 Сазвежђа ............................................................................................................................... 16 Галаксија ................................................................................................................................. 17 Сунчев систем ...................................................................................................................... 17 Планете .................................................................................................................................. 18 Сателити 21 Астероиди ............................................................................................................................ 23 Комете.....................................................................................................................................24 Метеориди ........................................................................................................................... 25 Планета Земља

Земље

4
Садржај
Облик
и структура њене површине........................................................... 26 Димензије Земље ...............................................................................................................27 Глобус ..................................................................................................................................... 29
Последице ротације ........................................................................................................ 34 Смена обданице и ноћи ................................................................................................. 34 Привидно дневно кретање Сунца ..............................................................................35 Разлике у времену ............................................................................................................ 36 Револуција ............................................................................................................................37 Последице револуције ....................................................................................................37 Различита дужина обданице и ноћи .........................................................................37 Смена годишњих доба .................................................................................................... 39 Топлотни појасеви ............................................................................................................. 41 Календар ............................................................................................................................... 43 Унутрашња грађа и рељеф Земље Постанак Земље ................................................................................................................ 45 Edukapromo
Земљина кретања Земљина кретања ..............................................................................................................32 Ротација ..................................................................................................................................33
5
..............................................................................................................
..........................................................................................................................
............................................................................................................
...............................................................................................................
............................................................................................
...............................................................................................................
............................................................................................................
...........................................................................................................................55
Обликовање рељефа дејством спољашњих сила Спољашње силе .................................................................................................................59 Речна ерозија и акумулација ........................................................................................59 Абразија ................................................................................................................................ 62 Еолска ерозија и акумулација...................................................................................... 63 Ледничка ерозија и акумулација ................................................................................ 64 Крашка ерозија и акумулација .................................................................................... 65 Човек
Ваздушни омотач Земље
...................................................................................
..........................................................................................................
......................................................................................................................
....................................................................................................................
Воде на Земљи Светско море и његова хоризонтална подела .................................................... 84 Својства морске воде ...................................................................................................... 86 Кретања морске воде ..................................................................................................... 87 Воде на копну ..................................................................................................................... 89 Човек и вода ....................................................................................................................... 94 Биљни и животињски свет на Земљи Распрострањеност биљног и животињског света ............................................. 96 Природне зоне................................................................................................................... 97 Угроженост и заштита живог света ......................................................................... 103 РЕГИСТАР ПОЈМОВА ....................................................................................................... 105 Edukapromo
Унутрашња грађа
46 Врсте стена
48 Литосферне плоче
49 Настанак рељефа
51 Унутрашње Земљине силе
52 Веначне планине
54 Громадне планине
54 Вулканизам
Земљотреси 57
и рељеф ....................................................................................................................67
Састав и структура атмосфере
69 Временски елементи ....................................................................................................... 70 Температура ваздуха ...................................................................................................... 72 Ваздушни притисак .......................................................................................................... 72 Ветар....................................................................................................................................... 73 Влажност ваздуха и облачност .................................................................................... 74 Падавине ...............................................................................................................................76 Време и прогноза времена .......................................................................................... 77 Климатски фактори
77 Типови климе
80 Човек и клима
82

настали први примитивни картографски знаци.

Грчки научник Ератостен дао је име географији у 3. веку пре нове ере. Име географија настало је од две грчке речи: геа (Земља) + графеин (писати) = писати о Земљи, описивати Земљу. У то време Грци су познавали само један део око Средоземног мора, али су веровали да постоје и други делови света, које тек треба да упознају.

6 Увод у географију Да би се Земља могла описивати, морала се најпре истражити. Најзначајнији истраживачи били су: Географија је једна од најстаријих наука. Њене корене налазимо у далекој прошлости, у првим покушајима човека да објасни простор у коме живи и дешавања у њему. Већ тада су
Ератостен Најзначајнији истраживачи Кристифор Колумбо (1451–1506) је био син сиромашног италијанског ткача. Ступио је у службу шпанског двора са идејом да нађе поморски пут до Индије. За Колумбов подухват шпанска краљица Изабела је обезбедила три брода и 120 чланова посаде. Бродови које је Колумбо добио од шпанске краљице Покушај да напишеш своју дефиницију географије. Шта очекујеш да ћеш учити из овог предмета? Човек и географија 1 Edukapromo

Колумбо је путовао четири пута, стизао до Америке и Карипских острва, али је био убеђен да је дошао до Азије. Шпанци нису били задовољни резултатима његових пловидби јер је Колумбо доносио мале количине злата и намирница које је успут налазио, а почело се и сумњати у његове поморске способности. Нико није ни помишљао да је откривен нови континент. Колумбо је умро у највећој беди. Одрекао се свих стечених титула.

1. Замисли да можеш да разговараш са Колумбом. Која би му питања поставио? Питања напиши у своју свеску.

Васко да Гама (1469 – 1524) је био у служби португалског двора. Успео је да постигне оно што је Колумбо покушавао – опловио је Африку и пронашао морски пут за Индију. Из Индије је донео скупоцене метале, драго камење, предмете од злата и разне врсте зачина. То је подстакло не само Португалце, већ и остале Европљане да успоставе трговину са Индијом.

7
Васко да Гама креће у истраживање Пронађи на карти и у свеску напиши имена океана којима је пловио. 2. Саслушај пажљиво питања која би Колумбу поставили твоји другови и другарице из одељења. Запиши питање које сматраш најинтересантнијим.Edukapromo
8
Фернандо Магелан (1480 –1524) је први опловио свет и тиме доказао да је Земља округла. Он лично није успео да заврши започету експедицију* јер је погинуо у сукобу са домороцима Филипинских острва, али остатак његове посаде је успешно завршио путовање. Вратили су се након скоро три године. Пронађи значење нове речи: *ЕКСПЕДИЦИЈА Запиши значење овог појма у своју свеску. Америго Веспучи Фернандо Магелан Edukapromo
Америго Веспучи (1451 – 1512) је био богати трговац из Фиренце (Италија). Он је утврдио да је Америка нови континент. Данас по њему носи име. Америка се не назива по Колумбу, иако ју је он открио. Ипак, једна држава у Јужној Америци се зове слично његовом имену. Пронађи је на карти. Како се назива та држава?

целину. Када бисмо, којим случајем, остали без атмосфере, наша планета би била незаштићена од удара небеских тела. Од прејаког Сунчевог зрачења дошло би до исушивања воде на Земљи, што би довело до нестајања живог света, биосфере. Ако бисмо, на пример, остали без хидросфере, такође би нестало живог света јер је и биљкама и животињама и човеку вода неопходна за живот. Дакле, иако различити, географски омотачи се међусобно

9 Ови и многи други истраживачи допринели су проширивању наших сазнања о Земљи. Данас знамо да њу чинe четири географска омотача. Географски омотачи Подела географије ГЕОГРАФСКИ ОМОТАЧИ АТМОСФЕРА ваздушни омотач ХИДРОСФЕРА водени омотач ЛИТОСФЕРА стеновити омотач БИОСФЕРА омотач насељен живим бићима Омотачи се међусобно веома разликују, самим тим што је литосфера у чврстом стању, хидросфера у течном, а атмосфера у гасовитом стању, али су и узајамно повезани и чине нераскидиву
би могли да опстану. Да би што детаљније и успешније проучили сваки омотач појединачно, географи су извршили поделу географије на физичку, друштвену и регионалну. Физичка географија проучава природу Земље. Природу сваког предела чини рељеф, воде, клима, биљни свет, животињски свет и тло. Повежи стрелицама појмове са географским омотачима: Затим смисли појмове који се односе на географске омотаче и запиши их у свеску. Рељеф проучава физичка географија авион планина ајкула дрво литосфера хидросфера биосфера атмосфера Edukapromo
допуњавају и једни без других не
10 Друштвена географија проучава становништво, размештај и величину насеља, привреду ; дакле, све оно што је човек створио и што својим деловањем мења. ФИЗИЧКА ГЕОГРАФИЈА ГЕОМОРФОЛОГИЈА* КЛИМАТОЛОГИЈА* ХИДРОЛОГИЈА* БИОГЕОГРАФИЈА* ДРУШТВЕНА ГЕОГРАФИЈА ГЕОГРАФИЈА СТАНОВНИШТВА ГЕОГРАФИЈА НАСЕЉА ЕКОНОМСКА ГЕОГРАФИЈА РЕГИОНАЛНА ГЕОГРАФИЈА ГЕОГРАФИЈА КОНТИНЕНАТА ГЕОГРАФИЈА ДРЖАВА Насеље Шабац Регионална географија проучава географске одлике појединих територија. Географске одлике сваког насељеног простора чине: природа, становништво, насеља и привреда. Према томе, регионална географија је сложена научна дисциплина јер обједињује географска знања физичке и друштвене географије. *геоморфологија – наука која проучава облике рељефа Земљине коре *климатологија – наука која изучава климу *хидрологија – наука која изучава воде *биогеографија – наука која изучава биљни и животињски свет Наведене науке дају неопходне информације географији да би она што боље проучила простор у коме живимо и који нас окружује. Edukapromo

Јован Цвијић (1865 – 1927) је најзначајнији српски географ. Рођен је у Лозници, где је завршио основну школу, а након ње и гимназију. По завршетку гимназије, студирао је у Београду и у Бечу (Аустрија). У Бечу је докторирао на тему краса. Истраживао је кршевите пределе источне Србије и на основу тих проучавања написао више радова. *крас – појавe које су настале растварачким деловањем воде на површини и у унутрашњости кречњачких стена

Edukapromo

Јована Цвијића.

11 Географија је у тесној вези са: • геологијом, • метеорологијом, • биологијом, • физиком и другим наукама. Користећи се знањима ових наука, научници су објаснили појаве у географским омотачима Земље. Географија је повезана са другим наукама Јован Цвијић Истражи на интернету, а затим напиши која су најзначајнија дела Јована Цвијића. Статуа Јована Цвијића у Студентском парку у Београду Био је оснивач Српског географског друштва, професор и ректор Београдског универзитета, почасни доктор универзитета Сорбона у Паризу и Карловог универзитета у
Народна банка Србије је 17. септембра 2004. године пустила у оптицај новчаницу са ликом
Прагу.

Земљи

Људи загађују све сфере Земљине. Развијају се индустрија и саобраћај, градови се шире, што доприноси већем стварању отпадног материја који загађује ваздух, воду и тло. У другој половина 20. века све више су у употреби компјутери и вештачки сателити, што омогућава бржу размену података и нових сазнања. Захваљујући интернету, подаци се лакше чувају и брже обрађују. Наука и технологија сваким даном све више напредују, али су порасле и потребе човека да користи природна богатства. Наша планета постаје све загађенија, што је утицало на то да се савремена географија укључи у борбу за заштиту природе. Шири се свест о штетном утицају човека на природу. Широм света 22. априла обележава се Дан планете Земље, када се указује на проблеме и тешкоће у којима се налази наша планета и могућност

њиховог решавања. Овај дан има за циљ да подигне свест становништву Земље о значају очувања околине. Више од 150 држава широм света учествује у обележавању овог дана и скретању пажње на проблеме са којима се суочавамо. „Сат за нашу планету“ је највећа светска акција у којој милиони људи, као и многе институције, компаније и организације, гасе светла на сат времена. Акцију су започели становници Аустралије, 2007. године, када је око два милиона људи угасило светла како би подигло свест о све израженијим климатских променама. Планета Земља је једина коју имамо и свако би требало да размисли на који начин је може учинити лепшом и чистијом.

12
одговорност
Наша
према планети
„Сат за нашу планету“ у Паризу (Француска) Edukapromo

Сада знаш:

• Географији је име дао грчки научник Ератостен у 3. веку пре нове ере.

• Кристифор Колумбо је стигао до Америке, мислећи да је дошао до Индије.

• Васко да Гама је пронашао поморски пут за Индију.

• Америго Веспучи је открио да је Америка нови континент.

• Фернандо Магелан је први опловио свет и доказао да је Земља округла.

• Наша планета се састоји од четири омотача: атмосфере, хидросфере, литосфере и биосфере.

• Географија се дели на физичку, друштвену и регионалну географију.

• Географија је тесно повезана са геологијом, метеорологијом, биологијом, физиком и другим наукама.

• Јован Цвијић је најзначајнији српски географ.

Edukapromo

• „Сат за нашу планету“ је највећа светска акција у којој милиони људи, као и многе институције, компаније и организације, гасе светла на сат времена.

13

Звезде

Посматрај ноћу небо када је ведро. Видећеш безброј светлуцавих тачкица –звезда. Наравно, нису све исте. Опиши по чему се разликују једна од друге. Најбројнија васионска тела су звезде. Оне се увек налазе на небу, али их сакрива дневно плаветнило које ствара Земљин ваздушни омотач.

14
Звезде су усијане и
и топлоту и саме
енергију. Васиона је бесконачно велики
окружује
у
васионских тела
Назива
Звезде можеш посматрати и у Народној опсерваторији у Београду, која је отворена 1932. године. Када је ноћ ведра, телескопи* су доступни посетиоцима ради посматрања васионских тела. Ако си у прилици, посети је и пренеси одељењу своје искуство. Народна опсерваторија у Београду Васиона и Земља 2 Edukapromo
гасовите, имају своју светлост
производе
простор који нас
и
коме се налази безброј
.
се космос или свемир. Звезде

Иако нам изгледају као да су близу, звезде су толико далеко да растојање до њих не можемо изражавати мерама којима се

Сунце је

од Земље 150 милиона километара. Када бисмо могли авионом да долетимо до Сунца, требало би нам око 30.000 година за тај пут.

15 *телескоп – справа која служи за посматрање васионских тела Пронађи у енциклопедији или на интернету ко
Телескоп Звезда има преко сто милијарди, али ми их, наравно, голим
не
видети
већ само две до три хиљаде. Нама
је направио телескоп.
оком
можемо
све
најближа звезда је Сунце.
удаљено
служимо на Земљи. Зато су астрономи* увели посебну мерну јединицу – светлосну годину. Светлосна година је пут који пређе светлост за годину дана крећући се брзином од 300.000 километара у једној секунди. *астроном – научник који проучава васиону и васионска тела Звезде нам због велике удаљености изгледају као беличасте тачке. Али, у стварности, њихова боја је различита. Боја звезда зависи од температуре, која износи и до 7.000О C. Edukapromo
16 Подсети се шта си учио о звезди Северњачи. Како је препознајеш на небу? Звезде су огромни извори светлости, али до Земље, због њихове велике удаљености, допире веома мала количина. Све у природи има свој век трајања. Тако и звезде настају, трају и нестају. Већина звезда свој пут заврше огромним експлозијама. Сазвежђа Да би се лакше оријентисали на небу, астрономи су најсјајније звезде груписали у сазвежђа. Сазвежђа су звезде које су повезане у фигуре, онако како их је видела људска машта. Сазвежђа има укупно 88 и свако сазвежђе има одређене границе. Позната су: Велики и Мали медвед, Велика и Мала кола, Лабуд, Рак, итд. Када је ноћ ведра, јасно се виде сазвежђа Велики и Мали медвед. Покушај да их пронађеш на небу. Сазвежђа Велики и Мали медвед Сазвежђа Велика и Мала колаEdukapromo

Галаксија

кривудава трака. Чине је звезде које су толико близу једна другој да се не могу разликовати. Астрономи су, поред наше, открили велики број других галаксија. Крај космичком простору се нигде не назире. Реч галаксија потиче од грчке речи г алак т ос , што значи млеко. Наша галаксија је добила назив Млечни пут јер подсећа на траг просутог млека.

17
Звезде
*галаксија – звездани
преко
милијарди
Наша
– Млечни пут Утврђено је да наша галаксија има од 200 до 300 милијарди
У народу је називају и Кумова слама због легенде по којој су кум и кума украли нарамак сламе. Док су је носили на леђима, слама је испадала и остављала траг на небу. Спирална галаксија Сунчев систем Сунце је звезда средње величине у васиони, али је за нас најважнији извор светлости и топлоте. Ова усијана, гасовита лопта има пречник који је око 109 пута већи од пречника Земље. Запремина му је 1.300.000 пута већа од запремине Земље. Edukapromo
су, осим у сазвежђа, груписане и у галаксије*. Галаксија је много већи звездани скуп. Свака галаксија има више стотина милијарди звезда. Галаксија којој припада Земља назива се Млечни пут или Кумова слама.
скуп од
стотину
звезда
галаксија
звезда. Голим оком се види као беличасто-плава

*Сунчев систем – део васионе у коме се налазе васионска тела која обилазе око Сунца *планете – већа васионска тела која обилазе око неке звезде *сателити – мања васионска тела која обилазе око планета *астероиди – мале планете веома неправилног облика *комете – васионска тела која се састоје од камења, прашине, залеђених гасова

18
и
*метеори
Сунчев систем* чине: · планете* · сателити* · астероиди* · комете* · метеори* Планете Сателит Астероид Кометa Метеор Планете Планете су хладна и тамна васионска тела лоптастог облика. Планете круже око звезда. Њихово кружење се одвија по елипсастим путањама, а трајање једног обиласка зависи од њихове удаљености од звезде. Око Сунца кружи осам планета. То су: Меркур Венера Земља Марс Јупитер Сатурн Уран Нептун Венера Земља Марс Јупитер Сатурн Уран Нептун Распоред планета у Сунчевом систему Меркур Edukapromo
магличастог репа
– мала васионска тела која лебде у васиони и немају одређену путању

Без деветог путника

Некада је у Сунчевом систему била и планета Плутон. Међутим, августа 2006. године, научници су закључили да Плутон не може бити планета јер је сувише мала. Сада наука Плутон сврстава у групу тзв. патуљастих планета. Патуљастим планетама припада и Ерис (УБ313), која је откривена 2005. године.

Меркур, Венера и Марс су по грађи планете сличне Земљи. Јупитер, Сатурн, Уран и Нептун имају тврдо језгро обавијено гасовима.

Користи слику на којој се види распоред планета Сунчевог система и у свесци напиши имена планета од највеће до најмање.

Путање планета око Сунца

Меркур је планета најближа Сунцу. Има температуру 350 оC. Најудаљенија планета

19
од Сунца је Нептун, температуре –220 о C. Температура планета се смањује удаљавањем од Сунца. На Земљи просечна температура
Назив планета потиче од грчке речи п лане т ас , што значи лу т алица . Назив је настао у време када су стари народи приметили да нека небеска тела мењају свој положај на небу. Једна од небеских луталица Планета Земља Размисли и затим одговори зашто планете круже баш око Сунца, а не, на пример, око Земље. (Подсети се шта је то гравитација.) Земља је јединствена зато што вода прекрива већи део њене површине. На другим планетама нема воде. На Земљи има живих бића. Научници нису пронашли жива бића ни на једној другој планети. Edukapromo
износи 15оC.
20 Површина Меркура подсећа на површину Месеца, због мноштва кратера који су направили метеори. Меркур Венера се окреће другачије од свих осталих планета, супротно од наше – код ње Сунце излази на западу а залази на истоку. Венера Марс има црвену боју због црвеног песка који прекрива читаву планету. На њему су чести ветрови и јаке олује. Марс Највећа планета Сунчевог система је Јупитер. Толико је велики да би могао у себе да прими све остале планете. Уран једном обиђе око Сунца за 84 године. Односно, година на Урану је дуга као 84 године на Земљи, па годишња доба трају по 21 годину. Јупитер Сатурнови прстенови су од леда и камења. Највећи комади камења су величине мање куће. Сатурн На Нептуну настају олује које захватају простор величине целе планете Земље. Нептун УранEdukapromo
21 Сателити Сателити су васионска тела које планете привлаче својом гравитацијом. Они су природни пратиоци планета. Меркур и Венера немају сателите, а Земљин пратилац је Месец. Највећи природни сателитски систем од 63 сателита има Јупитер, а затим Сатурн –40. Марс има два сателита, Уран 27, а Нептун 8. Земљин сателит
Месец је удаљен од Земље
Он нема ваздушни омотач као
Месец у фази прве четврти – Присети се и напиши како се назива Земљин ваздушни омотач. – Када месец пишемо великим, а када малим словом? Научио си шта су планете. Сада ћеш научити нешто више о васионским телима која круже око њих – сателитима. Због тога што нема ваздушни омотач, на Месецу не постоје појаве којих има на Земљи –нема неба, облака, ветрова, на њему не пада ни киша ни снег. Према томе, време се на Месецу не мења. Са Месеца се могу истовремено видети Сунце, Земља и звезде. На његовој површини нема траве, дрвећа, нити било каквог растиња – само прашина и стене. Прашина је мека као брашно, у њој је остао отисак стопала космонаута* као траг у снегу. Отисак стопала космонаута на Месецу Edukapromo
је Месец
380.000 km.
Земља.
22 Месец је по површини четрнаест пута мањи од Земље. Време које му је потребно да обиђе око своје осе износи 27,3 дана. Друга два кретања Месеца су око Земље
и заједно са Земљом око
Месец је увек истом страном окренут ка
светлост
и зато ће му увек једна половина бити осветљена а друга тамна. У зависности од положаја Месеца, Земље и Сунца, ми видимо четири месечеве мене (фазе). *космонаут – члан посаде васионског брода који истражује свемир Месечеве мене млад месец последња четврт пун месец прва четврт Месечеве мене (фазе) млад месец млад месец прва четврт пун месец последња четврт Замисли да си ти космонаут. Напиши које би васионско тело истражио. Све четири месечеве мене заједно трају 27,3 дана. Израчунај и напиши колико траје једна месечева мена. Када дођеш кући, ако је ноћ ведра, пронађи Месец на небу. Нацртај у којој се фази тренутно налази. Осим природног сателита – Месеца, Земљу обилази и велики број вештачких сателита. Вештачке сателите су направили људи и њихова намена је различита. Они служе за истраживање васионе, атмосфере, користе се у војне сврхе... Edukapromo
(29,5 дана)
Сунца (365 дана).
Земљи. Месец, као и Земља, добија
од Сунца

1961. први

полетео у свемир. То је био Рус Јуриј Гагарин, који је у свемиру провео 1 сат и 48 минута. Године 1969. први човек се спустио на Месец у склопу америчке експедиције Аполо 11. То је био Американац Нил Армстронг, који је крочивши на Месец рекао: „Ово је мали корак за човека, али велики за човечанство”.

23 Први вештачки сателит направљен је у Русији
Вештачки сателит Године
Космонаут на Месецу Астероиди Астероиди су састављени од стена које су веома неправилног облика. Због мале масе, њих околна небеска тела привлаче својом гравитацијом. Највећи број астероида кружи између Марса и Јупитера. Астероиди су васионска тела мања од сателита. Називају се и мале планете или планетоиди. Величина може да им буде од неколико стотина метара до неколико километара. Астероиди Размисли због чега астероиди круже баш између Марса и Јупитера. Сети се шта си учио о Јупитеру. Edukapromo
1957. године. Звао се Спутњик 1.
човек је

Астероидима се дају имена државника, научника, земаља (нпр. Коперник, Србија, Југославија итд.).

Астероид Коперник

Комете

Комете имају два дела: језгро или главу и дуг, магличаст реп. Због тога се другачије називају и звезде репатице. Тек када се приближе Сунцу, комете постају видљиве. Тада њихов сјај премашује и најсјајније звезде. Удаљавањем од Сунца комета губи сјај, тамни и на крају потпуно нестаје. Комете су у прошлости изазивале страх код људи. Веровало се да оне најављују кугу, смрт, избијање рата, пропаст краља или државе.

Edukapromo

Комета

Халејева комета је последњи пут виђена 1986. године, а појављује се сваких 76 година.

24
Халејева комета Израчунај када ће се поново појавити Халејева комета. Реч комета на грчком језику значи дугокоса. Од комета које се појављују у близини Земље најпознатија је Халејева
комета.

Метеори

Метеор је васионско тело које лебди у

Edukapromo

Величина метеора је различита: могу бити као зрно прашине, а могу бити тешки и неколико хиљада килограма, па чак и тона. Ако су ноћи ведре, често можемо видети као да варница прелети преко неба или као да је са неба пала звезда. То се дешава када метеори великом брзином улете у Земљину атмосферу. Тада се усијају и испаре. Када падну на Земљу, називају се метеорити*.

• Земљи најближа звезда је Сунце. • Сазвежђа су звезде које су повезане у фигуре, онако како их је видела људска машта. • Сунчев систем чине: планете, сателити, астероиди, комете и метеори. • Планете су хладна и тамна васионска тела лоптастог облика.

које

својом гравитацијом,

25
Један од великих метеорита Сада
• Звезде су усијана и гасовита
тела која
своју
васиони, а кад уђе у атмосферу Земље сагори и распрсне се у њој, а може и да падне на земљину површину. Кад падну на земљу, називају се метеорити, а у народу се називају звезде падалице. а може *метеорит – остатак метеора који је пао на Земљу
знаш:
васионска
имају
светлост, топлоту и саме производе енергију.
• Сателити су васионска тела
планете привлаче
они су њихови природни пратиоци. • Астероиди су мале планете веома неправилног облика. • Комете су тамна васионска тела која се састоје од камења, прашине, залеђених гасова и магличастог репа. • Метеори су мала васионска тела која лебде у васиони и немају одређену путању. Метеори

Подсети се и напиши у свеску шта су вештачки сателити. су

Неки стари народи мислили су да је Земља равна плоча коју на леђима носе слонови, Сателитски снимак Земље

Монголи (народ из Азије) су веровали да Земљу на леђима носи џиновска жаба. Сваки пут кад жаба поклекне под теретом који носи, настају земљотреси. а њих по бесконачном путу води џиновска корњача.

Облик Земље и структура њене површине Edukapromo

је у 1. веку пре нове ере допунио Аристотелове доказе. Посматрао је кретање брода на морској пучини.

26 Планета Земља 3 Научио си да су бројни морепловци својим путовањима допринели проширивању сазнања о Земљи. Снимци из вештачких сателита показали су каквог је облика Земља. Данас знамо да је Земља лоптастог облика, али људи у прошлости то нису знали. Земља је замишљана у разним облицима све до Аристотела у 4. веку пре нове ере. Он је приметио да при делимичном помрачењу Месеца, Земља на Месец баца сенку кружног облика. Само лоптаста тела могу имати кружан облик сенке, што га је навело на закључак да је Земља лопта. Плиније
Аристотел учи ђаке

Магеланов једрењак Када се брод удаљава

би

науке и технологије дошло се до необоривих доказа да је Земља лопта.

27
геометријско тело које се назива геоид*. Геоид Одступање Земље од облика правилне лопте није велико, па се у већини случајева занемарује. Димензије Земље *ротациона оса – замишљена линија која пролази кроз Земљине полове и око које се Земља окреће *полови – крајње тачке које се налазе на Земљиној ротационој оси а најближе су Земљином средишту *елипсоид – лоптасто, благо спљоштено тело *геоид – заталасани елипсоид Посматрај глобус који имаш код куће или у учионици, а затим одговори: Да ли је израђен у облику правилне лопте? Научио си да је Магелан први кренуо на пут око света. Његова експедиција је успешно опловила Земљу и тиме доказала да је она кружног облика. Каснијим усавршавањем
од обале, са видика се најпре губе његови нижи делови а затим виши. То се дешава због Земљине закривљености. Да је Земља равна, брод се не
постепено губио са
Земља нема облик правилне лопте. Она се окреће око своје ротационе осе* и због тога је на екватору мало испупчена, а на половима* спљоштена. Такво геометријско тело назива се елипсоид*. С обзиром на то да на Земљи постоје неравнине, њен облик није ни правилан елипсоид. Стварни облик Земље је Брод се постепено губи са хоризонта
хоризонта.
Edukapromo

Дакле, облик Земље је приближан облику лопте, а како то да онда не спаднемо са ње? Научио си да Сунце својом гравитацијом „држи” на окупу небеска тела која круже око њега. Управо је гравитација заслужна за то што стојимо на Земљи. Удаљавањем од центра Земље, гравитација је све слабија – већа је на површини мора него на врху неке планине. У горњим слојевима Земљине атмосфере гравитација је слабија него у доњим слојевима, а у свемиру непостоји. Због тога астронаути који путују свемиром „лебде” –не држи их гравитација. ОКЕАНИ – по величини Велики или Тихи океан – Пацифик Атлантски Индијски Северни ледени

Јужни океан

Edukapromo

Када је утврђен облик Земље, израчунате су и њене димензије: – обим износи 40.000 km – површина је 510.000.000 km2 Од укупне Земљине површине, око 2/3 чини вода (71%), а око 1/3 копно (29%). На Земљи постоје пет океана и седам континената. Океани су највеће водене површине на Земљи. Међусобно су повезани и једним именом се називају Светско море или Светски океан . Континенти су велике копнене целине чије обале излазе на један или више океана.

континената и океана

а

b Дужи пречник (а) износи 12 756 km Краћи пречник (b) износи 12 714 km

28
КОНТИНЕНТИ Азија Африка Северна Америка Јужна Америка Антарктик Европа Аустралија Распоред
} }

Азија и Европа чине јединствену копнену целину и једним именом називају се Евроазија. Ови континенти, иако спојени, међусобно се веома разликују и због тога их посматрамо као одвојене целине. Најтоплији континент је Африка, а најхладнији Антарктик, који је и једини ненасељени континент.

Континенти се на основу времена када су откривени деле на континенте Старог и Новог света.

Најмањи континент, Аустралија, откривена је тек крајем 18. века. Последњи откривени континент је Антарктик у 19. веку.

29
копна и воде, односно континената и океана, најверније се приказује на глобусу*. Глобус је модел на коме је приказана умањена слика Земљине површине. Земљин пречник је на глобусима умањен обично од 30 до 80 милиона пута. Физичко-географски глобус Edukapromo
Глобус *глобус – модел Земље Распоред

Док посматрамо глобус, јасно видимо облик Земље, положај њене ротационе осе и полова и распоред океана и континената. На глобусима су приказани континенти, океани, мора, рељеф, реке, језера.

Пречник му је само 7,3 центиметра.

Колика је разлика дужег и краћег пречника Земље. физичко-географски

Edukapromo

30 Глобуси се на основу садржаја који приказују деле на географске и астрономске. Политичко-географски глобус Звездани глобус Индукциони глобус Највећи глобус израђен до сада имао је пречник од 12,5 метара. Направљен је 1889. године. Један од најмањих глобуса је Јагеловски глобус из Кракова из 1507. године.
31
у настави географије. На њих се кредом наносе разни садржаји. Један од најстаријих глобуса Земље потиче из 1492. године. Њега је направио Мартин Бехајм. · Земља је до Аристотела замишљана у разним облицима. · Аристотел је први дао сигурније доказе да би Земља могла бити округла. · Магелан је први опловио свет и тиме доказао да је Земља кружног облика. · Земља нема облик правилне лопте. Њен стваран облик је тело које се назива геоид. · На Земљи постоје пет океана и седам континената. · Глобус је модел на коме је приказана умањена слика Земљине површине. · Глобуси могу бити географски и астрономски. Сада знаш:Edukapromo
Глобус Мартина Бехајма На физичко-географским глобусима приказани су природни и друштвени географски елементи. На политичко-географским глобусима приказује се подела света на државе. Индукциони глобуси су црне или зелене боје. Они су потпуно празни, без икаквог садржаја. Користе се за вежбање
32 4 Земљина кретања Земљина
Као што се некад сматрало да је Земља равна плоча, тако се и погрешно веровало да је Земља центар васионе. У другом веку грчки научник Клаудије Птоломеј изнео је мишљење да се око Земље окрећу сва остала небеска тела. Овакво учење названо је геоцентрични
све до 16. века. Средином 16. века, пољски научник Никола Коперник је исправно закључио да Земља, заједно са осталим небеским телима, обилази око Сунца. Његово учење названо је хелиоцентрични систем*. Католичка црква забранила је Коперниково учење, а све присталице хелиоцентричног система почела је јавно да прогони. Сунце као центар хелиоцентричног система Никола Коперник Обртање Земље око своје осе назива се ротација, а обилажење око Сунца је револуција. Edukapromo
кретања
систем*. Геоцентрични систем је подржала црква. Клаудије Птоломеј Веровање да је Земља центар васионе трајало је

Сунце.

Ђордано Бруно

Бруно је био италијански научник, присталица Коперникове идеје. Он није желео да се одрекне веровања да се Земља не налази у центру васионе, због чега га је католичка црква осудила на смрт и спалила на ломачи 1600. године на Цветном тргу у Риму (Италија). Галилео Галилеј је био присталица исте теорије, али се повукао из јавног живота да би избегао осуду цркве. Међутим, своје уверење никад није променио, а на самрти је изјавио: „Ипак се окреће”.

Edukapromo

Земља се окрене око своје замишљене осе за један дан, односно за 24 часа. Ротира од запада према истоку. Стари народи, који нису били упознати са законима природе, веровали су у оно што су видели – да Земља стоји, а да Сунце, Месец и звезде обилазе око ње. Ротација Земља се увек окреће од запада ка истоку *геоцентрични систем –теорија по којој је Земља центар васионе *хелиоцентрични систем –теорија по којој Земља заједно са осталим планетама обилази око Сунца На првој слици приказана је Земља као центар васионе, а на другој
слика 2 слика 1
W E
је то
Ђордано

обданице и ноћи

На страни Земље која је окренута ка Сунцу је обданица, а на супротној, која је неосветљена, ноћ је.

Када би Земља само обилазила око Сунца, а не и око своје осе, онда би једна страна стално била осветљена а друга тамна. Граница која дели осветљену од тамне Земљине половине назива се граница осветљености*.

Edukapromo

Граница осветљености Обданицу не смењује ноћ нагло, већ постепено Не ротирају сва места на Земљиној површини истом брзином. Места која се налазе на екватору, приликом обртања Земље око своје осе, имају најдужи пут. Места у близини полова имају најкраћи пут. Полови се не крећу. Дакле, Северни и Јужни пол не учествују у Земљиној ротацији.

34 Земља за један дан направи пун круг, односно окрене се за 360o. Израчунај колико степени се Земља окрене за један час, а колико за три часа? Последице Земљине ротације су: · смена обданице и ноћи, · привидно дневно кретање Сунца, · разлике у времену. Последице ротације Смена обданице и ноћи Смена
*граница осветљености – линија која дели Земљу на осветљену и тамну страну прелази у сумрак, па тек онда у ноћ. Исто тако, ни ноћ се не завршава одједном, већ преко зоре прелази у обданицу. Граница осветљености није оштра јер се обданица и ноћ не смењују нагло, већ постепено. Сунчеви зраци осветљавају само једну Земљину половину
35 Смена обданице и ноћи веома је значајна појава на Земљи. За време обданице, Сунчеви зраци обасјавају и загревају Земљину површину и повећавају активност човека и осталих живих бића. Привидно дневно кретање Сунца Ротацију Земље не можемо непосредно опажати, већ само у односу на нека друга небеска тела. Док посматрамо Сунце, запажамо да се оно помера по небеском хоризонту. Ујутру је на истоку, у подне достиже највећу висину, а затим полако залази ка западу. Да ли је кретање Сунца стварно или привидно? Упери батеријску лампу у глобус који се налази у замраченој просторији. Полако окрећи глобус од запада ка истоку и прати како се у Европи смењују обданица и ноћ. Напиши у свеску своје запажање. Која тачка прелази дужи пут? В А Знамо да се Земља креће око Сунца а не обрнуто, што значи да је Сунчево „кретање” по небеском своду привидно, односно да је то још једна последица Земљине ротације. Сунце, као и остале звезде, мирује. Edukapromo

време. Земља се

осе

запада према истоку због

се

привидно кретање Сунца од истока ка западу. Када је Сунце у својој највишој тачки, тачно изнад нас, кажемо да је подне. У свим местима која се налазе на истој замишљеној линији као и ми, северније и јужније од нас, подне је у исто време. Значи, исто време имају и све афричке државе које се налазе јужније од Србије, а такође исто време имају и европске државе које се налазе северније од наше. Почетна зона је на приказаној карти означена нулом. Путујући

36 Разлике у локалном времену Распоред часовних зона Земља је замишљеним линијама подељена на 24 дела, а сваки део представља једну зону – 1 час. Због Земљине ротације, сва
на
ка истоку, у свакој следећој зони додајемо један сат, а путујући ка западу, свакој следећој зони одузимамо по један сат. Границе зона нису праве линије јер често следе државне границе.
места
Земљи имају различито локално
око своје
окреће од
чега
јавља
Edukapromo

Револуција

Поред тога што се окреће око своје замишљене осе, Земља обилази и око Сунца. То обилажење назива се револуција. Земља изврши једну револуцију, тј. обилазак око Сунца за 365 дана и 6 часова. Сваким обиласком око Сунца, она пређе пут од 940 милиона километара.

Учио си о планетама и њиховим путањама. Која планета пређе најдужи пут када обилази око Сунца?

Путање планета

Путања по којој се Земља креће око Сунца није правилан круг већ елипса . Ова елипсаста путања назива се еклиптика. Научио си да је Земљина ротациона оса косо нагнута. Она са равни еклиптике гради угао од 66,5O. Њен положај се никад не мења – и док се окреће око

37
Сунца и око своје
увек се
Последице револуције Последице Земљине револуције су: · различита дужина обданице и ноћи, · смена годишњих доба, · различито загревање појединих делова Земљине површине и формирање Меркур Венера Земља Марс Јупитер Сатурн Уран Нептун *равнодневица – дан када обданица и ноћ трају једнако, по 12 часова Различита дужина обданице и ноћи Када би Земљина ротациона оса са равни еклиптике градила угао од 90O а не од 66,5O, тада би Сунце подједнако загревало и северну и јужну Земљину полулопту. Самим тим, обданица и ноћ би увек трајале по 12 часова. Међутим, како је Земљина оса нагнута, обданица и ноћ не трају једнако. Само два пута годишње трајање обданице и ноћи се изједначи на целој Земљи. То се догађа 21. марта и 23. септембра на северној и јужној полулопти. Ове датуме називамо равнодневицама*. топлотних појасева. Edukapromo
осе
окреће под истим углом.

дели хемисферу на северну и јужну. Од 21. марта, на северној полулопти обданице су све дуже, а ноћи све краће. Већи део северне полулопте 21. јуна је осветљен, а мањи део је у тами. Овог датума настаје летња дугодневица* за северну полулопту, тј. обданица је тада најдужа а ноћ најкраћа. Обданица траје близу 16 часова, а ноћ нешто дуже од 8 часова.

Edukapromo

38 Пролећна равнодневица, 21. март Краткодневица, 22. децембар Дугодневица, 21. јун Јесења равнодневица, 23. септембар Различита дужина обданице и ноћи на северној полулопти После 21. јуна, обданица се све више скраћује а ноћ се продужава до 23. септембра, када ће се оне изједначити. Након тога, Сунчеви зраци ће све мање осветљавати северну, а све више јужну Земљину полулопту. Краткодневица* је 22. децембра. Тада је ноћ најдужа и траје 16 часова, а обданица је најкраћа и траје 8 часова. Посматрај и закључи да ли, док учиш ово градиво, обданица постаје дужа или краћа. *дугодневица – дан са најдужом обданицом у години *краткодневица – дан са најкраћом обданицом у години Сунчеви
на кружну линију која
зраци за време равнодневица падају под правим углом
39
Аљаска је земља поноћног Сунца У периоду
ротациона оса је нагнута према Сунцу. Северни пол тада непрекидно обасјавају Сунчеви зраци, тј. на њему обданица без прекида траје шест месеци. У исто време, Јужни пол је заклоњен од Сунца и на њему је тада ноћ , која траје шест месеци. На самим половима постоји само један поларни дан и једна поларна ноћ. Поларни дан и поларна ноћ Смена годишњих доба Смена годишњих доба Годишња доба настају због неједнаке расподеле Сунчеве топлоте на Земљиној површини. У зависности од јачине загревања Земљине површине, постоје четири годишња доба: ПРОЛЕЋЕ ЛЕТО ЈЕСЕН ЗИМА Поларна светлост је трајна појава у поларним областима. Има облик зракастог светла које може бити различитих боја. У северним деловима Канаде јавља се и до 240 пута годишње. Настаје изненада и траје од неколико минута до неколико сати. Њена јачина је као сјај пуног Месеца.Edukapromo
На јужној Земљиној полулопти увек се дешава супротно од оног на северној: када је на северној дугодневица, на јужној ће бити краткодневица. Када је пролећна равнодневица на северној, на јужној полулопти ће бити јесења равнодневица. Овај циклус Земљиног кретања око Сунца непрекидно се понавља.
између пролећне и јесење равнодневице, на северној полулопти,

На северној полулопти пролеће почиње када и пролећна равнодневица – 21. марта. Обданица тада постаје све дужа а ноћ све краћа, а загревање је све јаче.

сваким даном расту а на јужној опадају. Пролеће траје до 21. јуна, када га замењује лето Земљина површина се више загрева него што се хлади. На северној полулопти постаје све топлије. Најтоплије годишње доба, лето, траје до 23. септембра.

Edukapromo

Јесен почиње 23. септембра. Тада је јесења равнодневица, након чега се обданица скраћује. Краћи дан значи и слабије загревање Земљине површине. Вреле летње дане замењују прохладни јесењи.

Најмање топлоте северна полулопта прима од 22. децембра, када настаје зима. Обданица је тада најкраћа и тло се најмање загрева. Након 22. децембра, обданица је све дужа, а загревање

40
цео процес
из почетка. Утицај годишњих доба на вегетацију Да би сазнао које годишње доба најдуже траје, израчунај код куће уз помоћ календара колико дана трају: пролеће, лето, јесен и зима. Упореди добијене резултате са друговима из одељења. На северној полулопти температуре ваздуха
се лагано повећава до 21. марта, када
почиње
41 Топлотни појасеви Земља је подељена на пет топлотних појасева: СЕВЕРНИ ХЛАДНИ СЕВЕРНИ УМЕРЕНИ ЖАРКИ ЈУЖНИ УМЕРЕНИ ЈУЖНИ ХЛАДНИ северни поларник јужни поларник јужни повратник северни повратник Смена годишњих доба утиче на људски живот, на активност биљног и животињског света и на многе друге процесе и појаве на Земљи. Годишња доба утичу на ниво воде у рекамаEdukapromo
42
Хладни појасеви се налазе између поларника и полова. Овде је загревање најслабије, а ближе половима влада вечита хладна зима. Места која се налазе у близини поларника имају кратко и прохладно лето, које не траје дуже од два месеца, а зиме су дуге и хладне. Пингвинима у јужној поларној области не смета вечита зима *повратници (23,50 S, N) и поларници (66,50 S, N) су замишљене кружне линије које обавијају Земљу од запада ка истоку. Пронађи уз помоћ карте Европе у атласу у ком топлотном појасу се налази наша држава. Edukapromo
Жарки појас се налази између северног и јужног повратника*. Овде Сунчеви зраци стално падају под великим углом, и због тога у жарком појасу нема смене годишњих доба – влада вечито лето. Умерени појасеви се налазе од северног и јужног повратника до северног и јужног поларника*. У умереним појасевима Сунчеви зраци падају под мањим углом, па се подлога слабије загрева. Овде се смењују сва четири годишња доба.

од Вавилонаца. Код њих је тај дан била недеља, коју су посветили злом богу Нинибу. Недељом нису ништа радили да не би изазвали бес страшног бога.

Година има 365 дана и 6 часова. Ради лакшег рачунања, трајање године се заокружује на 365 дана. Остатак од 6 часова се сваке године сабира и након четири године добије се још један дан. Дакле, сваке четврте године, година траје 366 дана. Оваква година назива се преступна година. Преступна година је увек дељива са бројем 4. На пример: 2004, 2008, 2012, 2016. итд.

43 Један дан више који има преступна година додаје се месецу фебруару. Због тога фебруар сваке четврте године има 29 дана. Када година није преступна, фебруар има 28 дана. Особа која је рођена 29. фебруара била је у прилици да прослави свој рођендан сваке четврте године. Када тој особи буде 16 година, колико је рођендана прославила? Израчунај. Основне временске јединице календара* су: Календар ДАН СЕДМИЦА (НЕДЕЉА) МЕСЕЦ ГОДИНА *календар – начин рачунања времена Веровање да једног дана у седмици не треба радити потиче
Израчунај и напиши у свеску да ли је година твог рођења била преступна. ОКТОБАР П У С Ч П С Н Edukapromo

Постоје две врсте календара: јулијански и грегоријански.

Јулијански календар је добио назив по Јулију Цезару који га је увео 45. године п. н. е. Представљао је реформу и замену за римски календар.

Грегоријански календар је увео папа Гргур XIII, 1582. године. По овом календару године се броје од године рођења Исуса Христа.

· Грчки научник Клаудије Птоломеј сматрао је да се око Земље окрећу сва остала небеска тела. Овакво учење је названо геоцентрични систем.

· Пољски научник Никола Коперник исправно је закључио да Земља, заједно са осталим небеским телима, обилази око Сунца. Његово учење је названо хелиоцентрични систем.

· Обртање Земље око своје осе назива се ротација, а обилажење око Сунца је револуција.

ротације су: смена

44
Дочек Нове године
·
обданице и ноћи, смена годишњих доба и различито загревање појединих делова Земљине формирање топлотних појасева. · Основне временске јединице календара су: дан, седмица, месец и година. · Постоје две врсте календара: јулијански и грегоријански. Сада знаш:Edukapromo
· Последице
обданице и ноћи, привидно дневно кретање Сунца и разлике у времену.
Последице револуције су: различита дужина

рељеф Земље

Сматра се да је Земља настала пре око 4,6 милијарди година. Постоји неколико теорија које објашњавају на који начин је настала Земља. По једној теорији, најпре је постојала огромна, усијана, гасовита маглина која се лагано окретала. С временом се она хладила, скупљала и све брже окретала. Материја у овој маглини се најпре груписала у гасовиту, затим течну и на крају

45 5 Унутрашња
грађа и
чврсту лопту – планету. Током много милиона година, овај поступак се поновио девет пута и на тај начин је од централног дела настало Сунце, а од преостале материје планете Сунчевог система. Постанак Земље По једној теорији, на почетку је постојала гасовита маглина Постепеним хлађењем, маглина се скупљала По другој теорији, пре много милијарди година поред Сунца је прошла џиновска звезда, која је од Сунца откинула део масе. Од отргнуте материје настала су васионска тела у Сунчевом систему. У новије време сматра се да Сунце и остале планете нису настале од топле, већ од хладне материје. Edukapromo

простор. Људи су стигли до Месеца, који је удаљен 380.000 km, а у дубину Земље нису успели да се спусте више од 12 km. У Русији је тражена нафта до дубине од 12 km, а у Африци злато на дубини од 3 km. Али, оно што су за нас велике дубине, у стварности су тек „огреботине” јер се омотач њеног језгра налази на недостижних 2.900 km.

46 Земљино
планета,
од
све
Земље,
Температура у унутрашњости језгра веома је висока, око 5.000 O C. Највећим делом састављено је од гвожђа (Fe) и никла (Ni). Унутрашњи део језгра је у чврстом, а спољашњи у растопљеном стању. Унутрашње Земљине сфере ЗЕМЉИНА КОРА ОМОТАЧ ЈЕЗГРА СПОЉАШЊЕ ЈЕЗГРО УНУТРАШЊЕ ЈЕЗГРО Унутрашња грађа Земљина унутрашњост је много мање истражена него безгранични космички
На
универзитета, научници су израчунали да у Земљином језгру има довољно злата да би се могла позлатити читава планета
Edukapromo
језгро је, као и наша
лоптастог облика. Простире се
дубине од 2.900 km па
до средишта
на дубини од 6.370 km.
једном од аустралијских
у висини од једног метра! Али, колике су нам шансе да стигнемо до дубине од 2.900 km и обогатимо се, када је досадашњи учинак само 12 km? У Земљиној унутрашњости издвајају се: · Земљино језгро, · омотач језгра. Земљина кора или литосфера је спољни омотач Земље. Аустралијски научници су дошли до запањујућих открића

Омотач језгра је слој између Земљине коре и Земљиног језгра. Он лежи на дубини између 70 и 2.900 km. Омотач има мању температуру од језгра, која износи око 1.400 O C. Дели се на спољашњи и унутрашњи омотач. Земљина кора је површински, чврст и стеновит омотач Земље. Она није свуда једнаке дебљине. Земљину кору чине континентална и океанска кора. Дебљина континенталне коре је од 30 до 70 km. Она је старија и сложеније је грађе од океанске. Океанска

47
Дубина унутрашњих Земљиних сфера Земљина кора и површински део омотача језгра, до дубине од 200 km, чине јединствену целину која се назива литосфера. 70 км 2.900 км 5.300 км 6.370 км омотач језгра језгро Земљина кора Поред литосфере, Земља има још три географска омотача. Подсети се њихових назива. Омотач језгра се назива и мантл или мантија. На грчком језику мантија значи спољна одећа, огртач. Edukapromo
је много тања и износи од 5 до 10 km.

Врсте стена

Земљина кора је сложене грађе. Чине је три врсте стена: · магматске, · седиментне, · метаморфне.

Магматске стене су најстарије на Земљи. Настале су од магме*. Могу бити површинске и дубинске. Површинске стене настају избијањем и хлађењем магме на Земљиној површини. Најраспрострањенија површинска стена је базалт. Хлађењем магме у унутрашњости настају дубинске магматске стене. Типична таква стена је гранит. У стенама се некад могу пронаћи и фосили – окамењени остаци биљака и животиња, настали у далекој прошлости. Фосили помажу да се прецизније утврди старост стена. Фосил шкољке

тог разлога ове стене имају слојевиту грађу. Кречњак је седиментна стена која је настала таложењем остатака изумрлих организама.

Edukapromo

48 Захваљујући фосилима, утврђено је да су Земљу некад насељавали диносауруси Гранит *магма – ужарена течна маса која избија из Земљине унутрашњости Седиментне стене настају од различитог материјала који се наталожи у воденим басенима и на
су наслагани једни преко других, па из
копну. Слојеви
49
Литосферне плоче Литосфера није јединствена целина, она је рашчлањена на веће и мање делове који се називају литосферне плоче. Значи, садашњи распоред континената и океана није трајан, он ће у далекој будућности бити сасвим другачији. Научио си да Земља има двојако кретање. Али, не креће се само Земља.Континенти који се на њој налазе такође се крећу и то по неколико центиметара годишње. Гнајс Edukapromo
Истражи, а затим напиши у свеску шта се све прави од мермера. Кварцит Метаморфне стене настају преображајем магматских и седиментних стена под утицајем високих температура и притисака који владају у Земљиној унутрашњости. На овај начин се од иловаче образује глиновити шкриљац, а од кречњака мермер.
50 Литосферне плоче су најкрупнији делови
тосфере. Оне су различитог облика, величине и
кретања. Брзина кретања литосферних плоча износи свега неколико центиметара годишње. Неколико центиметара годишње изгледа потпуно безначајно, али
протекну милиони година, ова безначајна бројка потпуно промени изглед рељефа. Положај континената и океана на Земљи током времена Када се литосферне плоче размичу, стварају се пукотине на дну океана. Уколико из њих избија магма, могу настати гребени у океану. Када се плоче сударе, једна плоча се подвлачи под другу и могу настати дубоки морски ровови. Плоче могу да клизе једна поред друге – тада се оне мимоилазе. Литосферне плоче могу да се размичу, сударајуи подвлаче и мимоилазе. размицање мимоилажење сударање и подвлачење пре 250 милиона година пре 200 милиона година пре 135 милиона годинапре 65 милиона година садашњи изглед Земље ПАНГЕА ЛАУРАЗИЈА ГОНДВАНА ТЕТИС Edukapromo
ли-
начина
кад

је само један континент. Њега су чинили сви данашњи континенти спојени у једну целину која се звала Пагнеа. Пагнеа је била окружена океаном који се звао Тетис. С временом се овај јединствени континент раздвајао на мање целине.

51 На идеју о постојању јединственог континента дошао је немачки географ Алфред Вегенер још док је похађао средњу школу. Из старог атласа је маказама
као све континенте и закључио да
ви слагалице, могу да се склопе
Јединствено
У
Анализирај слику на страни 50. Континенти се још увек нису трајно „сместили”. Африка се приближава Европи, а Аустралија Азији. Северна и Јужна Америка се постепено удаљавају од Европе и Африке. ПАЦИФИК ЈУЖНА АМЕРИКА ИСТОЧНИ АНТАРКТИК ИНДИЈА АФРИКА ПАЦИФИК АУСТРАЛИЈА ЕВРОАЗИЈА СЕВЕРНА АМЕРИКА Настанак рељефа Рељеф је изглед Земљине површине, а чине га сва узвишења и удубљења – планине, низије, брда, котлине итд. Рељеф је настао и непрекидно се мења заједничким радом унутрашњих (ендогених) и спољашњих (егзогених) сила. Унутрашње силе стварају најкрупније облике рељефа: континенте, океанске и морске басене, планине, котлине, низије итд. Спољашње силе обликују и мењају рељеф који је настао радом унутрашњих сила. Данашњи изглед рељефа створен је међусобним деловањем ових сила. ових Опиши у својој свесци какав је рељеф места у коме живиш. Равничарски рељеф Планински рељефEdukapromo
исе-
сви, као дело-
у једну целину.
копно
далекој прошлости постојао

Унутрашње силе Земље

Унутрашње Земљине силе су топлота Земљине унутрашњости и Земљина гравитација.

Гравитација привлачи масе ка центру Земље, као што магнет привлачи предмете од гвожђа. Њеним деловањем се истовремено скупља материја која чини нашу планету.

Због скупљања и притиска који притом настаје, температура у Земљиној унутрашњости расте.

Значи, захваљујући Земљиној гравитацији, настала је друга унутрашња сила –Земљина топлота.

Покрети који настају деловањем унутрашњих Edukapromo

Гравитација привлачи масе ка центру Земље

Планине Алпи у Европи

52
Планином називамо узвишења са врховима вишим од 500 m. Ако је висина планине до 1.000 m, сматрамо је ниском. Ако су високе од 1.000 до 2.000 m, то су планине средње висине, а високе планине имају врхове преко 2.000 метара. сила називају се тектонски покрети*. Тектонски покрети могу бити хоризонтални и вертикални. Хоризонталним покретима настају веначне или набране планине, а вертикалним раседне или громадне планине. *тектонски покрети – померања Земљине коре која су настала због деловања Земљине топлоте и гравитације Пронађи на карти Србије планине Фрушку гору, Авалу и Копаоник. Приметићеш да се уз називе ових планина налазе и бројеви. Рељеф има три димензије: дужину, висину и ширину

1.627

Највећу надморску

се депресије*. Највећа депресија је Мртво море, чији се ниво налази 403 метра испод нивоа мора.

53 Број
Надморска висина планине Златар у Србији је 1.627 m, а планине Маљен је 980 m. Израчунај колико износи релативна висина. Удубљења на површини Земље
поред картографског знака за планински врх ознaчава његову надморску висину. Вертикално растојање између нивоа мора и неке тачке на копну назива се надморска висина. Релативна висина је разлика између две надморске висине.
чијa днa лежe испод нивоа мора називају
висину на Земљи има врх Монт Еверест на Хималајима (Азија). Она износи 8.850 метара. Највећа дубина океана измерена је у западном делу Тихог океана, код Маријанских острва, и износи 11.033 метра. Највиши врх на свету је Монт Еверест Пронађи нa карти Србије у атласу планину која је најближа твом месту. Запиши у свеску колико износи њена надморска висина. Ниво мора Релативна висина Надморска висина А В Edukapromo

Веначне планине

Веначне или набране планине настају набирањем слојева седиментних стена. Набирање је хоризонтално померање слојева под утицајем бочног притиска, при чему се стварају боре и набори великих димензија.

Веначне планине се пружају у виду венаца или ланаца. Могу имати дужину од неколико стотина до неколико хиљада километара. Оне су стрмих страна и оштрих врхова.

У ову групу се убрајају најдуже и највише планине на Земљи: Пиринеји, Алпи, Апенини, Карпати у Европи; Анди у Америци; Хималаји у Азији и друге.

Набирање и стварање бора можеш и сам приказати уз помоћ паковања папирних марамица. Стави више марамица једну преко друге, па их са обе стране лагано потискуј. У зависности од јачине потискивања, добићеш различите наборе. На сличан начин врши се набирање и у Земљиној кори. Громадне планине

Карпати Јастребац За разлику од веначних, Edukapromo

54
Громадне или раседне планине стварају се приликом вертикалног издизања и спуштања земљишта. Тада ће настати велике пукотине, које се називају раседне линије. Од делова који се издигну настају планине, а од спуштених котлине. Фрушка гора громадне планине имају благе падине и заобљене врхове. Издижу се у виду громада, а раздвојене су котлинама. У громадне планине убрајају се: Родопи у Бугарској, Вогези и Централни масив у Француској, а у Србији: Цер, Фрушка гора, Јастребац и др.

Магма се креће кроз пукотине у дубини Земље, проширује их и ствара гротло*. На површини, магма избија кроз кратер* вулканске купе. Када лава истиче из вулкана, настају потоци лаве. Они могу да достигну дужину и до 80 km, прекривајући велике површине пре него што се охладе. Процес избијања вулканског материја (гасови, водена пара, пепео, вулканско камење) на земљину површину назива се вулканска ерупција.

55
Поток лаве *гротло – канал у унутрашњости Земље кроз који се креће магма *кратер – отвор на врху вулкана *ерупција – избијање магме, врелих гасова, водене паре и пепела уз снажне експлозије ерупција кратер гротло магма вулканска купа Делови вулкана Вулканизам Вулкани су купаста узвишења на површини Земље која су са њеном унутрашњошћу повезана каналима и пукотинама. Кроз те канале повремено или стално избијају врели гасови, пепео и лава*. *лава – охлађена и очврсла магма која је избила из вулкана на површину Земље Ерупција вулкана Edukapromo

Када се лава и други избачени вулкански материјал нагомилају на Земљиној површини, тада настају узвишења у облику купе. Оваква узвишења се називају вулканске купе. Картографски знак за вулкан на карти је . Покушај у свом атласу на карти света да пронађеш неке вулкане.

Вулкани могу бити активни и угашени. Активни (живи) вулкани су они који стално или повремено раде. Угашени вулкани су они за које се поуздано зна да у дужем историјском периоду нису активни. Активних вулкана има око 1.300. Неки од њих су: Етна на Сицилији у Европи, Сен Хеленс у Северној Америци, Кључевскаја сопка у Русији и др. Већина вулкана налази се у Тихом океану, у области која се назива Ватрени појас Пацифика. Осим на Земљиној површини, вулкани се налазе и на океанском дну. Вулкани су веома опасни када прораде, али људи и даље насељавају њихова подножја. Разлог за то је што се уз вулканске области налази веома плодно тло, разне врсте минерала и лековити извори.

Најпознатија ерупција свих времена догодила се у близини Напуља у Италији, 79. године пре нове ере. За Везув нико није ни слутио да је вулкан. Када је прорадио, становници римских градова били су потпуно неприпремљени. Врели пепео и лава падали су по граду Помпеји сатима, док га нису потпуно прекрили. Ветар је ужарени пепео однео и до града Херкуланеума, који је остао затрпан. Ови градови су били потпуно заборављени до 18. века, када је отпочело њихово ископавање. Данас су ту значајна археолошка налазишта.

Најбројнији вулкани на Земљи налазе се на Хавајима. Велики број хавајских плажа има, због вулканског Кратер на вулканској купи Edukapromo

56
Древни град Помпеја пепела, црни песак. Хавајци верују да у вулкану живи богиња Пеле и да ће некога, ако узме комад вулканске стене као сувенир, пратити несрећа, јер ће тиме изазвати гнев и освету богиње.

Земљотреси

Земљотреси или трусови су изненадна, краткотрајна подрхтавања Земљине коре. Током земљотреса, земљиште се издиже

и спушта или се хоризонтално помера.

два сата пре земљотреса, лавови су се неуобичајено оглашавали. Скопље, главни град Македоније, разрушен је у земљотресу 1963. године. ПРЕ ПОСЛЕ Сеизмограф Edukapromo

Земљотреси изазивају велике материјалне штете и људске жртве

Земљина кора стално негде подрхтава. Већину потреса људи не осете, али их забележе инструменти за мерење земљотреса, који се називају сеизмографи.

57
Хипоцентар и епицентар Земљотресе прво осете животиње. Инстинктивно наслуте опасност, због чега се узнемире или се специфично понашају. У зоо-врту у Скопљу,
Земљотреси настају у хипоцентру. Хипоцентар је место у дубини Земље, најчешће на 70 km или мање. Место на Земљиној површини, изнад хипоцентра, где се земљотрес најјаче осећа је епицентар. Земљотрес у епицентру траје од 15 до 30 секунди. Удаљавајући се од епицентра, његово трајање је све дуже. Земљотреси се најчешће јављају у Ватреном појасу Пацифика и у областима веначних планина. Ни вулканске ерупције ни земљотреси се не могу са сигурношћу предвидети. У Србији је сеизмички најактивније подручје Шумадије, а најмање активни су Војводина, Косово, западна и источна Србија. Епицентар Хипоцентар

Ако си доживео земљотрес, запиши у свеску своје искуство. Ако ниси, интервјуиши неког од старијих ко је доживео земљотрес. Запиши запажања у своју свеску.

Шта предузети у случају земљотреса? Ако се нађете у затвореном простору, најсигурније место је шток од врата или простор испод стола. Земљотрес траје кратко и обично не даје могућност напуштања зграде, али ако сте у кући, најбезбедније је изаћи на чистину. Последице земљотреса

• Већина новијих теорија о настанку Земље сматра да је Земља постала од хладне материје која је била састављена од космичке прашине и разних врста гасова.

• У унутрашњој грађи Земље издвајају се сфере: Земљино језгро, омотач језгра.

• Земљину кору чине три врсте стена: магматске, седиментне и метаморфне.

58
• Фосили помажу да се прецизније утврди старост стена. • Литосферне плоче су најкрупнији делови литосфере. • Рељеф је настао деловањем унутрашњих (ендогених) и спољашњих (егзогених) сила. • Унутрашње Земљине силе су унутрашња топлота и Земљина гравитација. • Вулкани су купаста узвишења на површини Земље која су са њеном унутрашњошћу повезана каналима и пукотинама. • Земљотреси су изненадна, краткотрајна подрхтавања Земљине коре. Сада знаш: Edukapromo

Под утицајем Сунчеве топлоте стене се загревају, хладе и распадају, вода кружи у природи, креће се у рекама, а у морима, океанима и језерима се стварају таласи. Ветар, вода и лед под утицајем Сунчеве енергије мењају и обликују рељеф који је настао радом унутрашњих сила. Разарање и одношење стеновите подлоге назива се ерозија. Облици рељефа који настају

где се стене преко дана загреју и преко 50 O C, а ноћу охладе и испод 0OC. На распадање утичу и биљке које својим корењем продиру у унутрашњост стена и стварају пукотине. На тај начин стене се уситњавају, а након тога су изложене ветру, води и леду, који их даље обликују.

59 Обликовање рељефа
6
дејством спољашњих сила
настају акумулативни облици. Спољашње силе Сунце спољашњим силама даје основну енергију. Ерозија разара стене Стене у пустињи Током обданице стене се загревају и шире а ноћу се хладе и скупљају. Наизменично ширење и скупљање с временом доводи до пуцања и распадања стена. Распадање стена је најинтензивније у пустињским областима,
Речна ерозија и акумулација Текуће воде су главни вајари Земљине површине. Енергија којом река располаже зависи од количине воде, брзине којом се креће, као и од чврстине стена са којима долази у додир. Облици настали радом река могу бити ерозивни и акумулативни. Ерозивни облици су речно корито и речна долина. Edukapromo
на тај начин су ерозивни облици. Таложење и нагомилавање разореног материјала назива се акумулација. Акумулацијом

Речно корито је жлеб којим река тече. Корито чине дно и стране. Река усеца корито механичком снагом воде и материјалом који носи и котрља по дну. Ерозивним деловањем река продубљује речно корито и проширује речну долину. Река у свом току наилази на стене различите Edukapromo

60
Слапови реке Крке у Хрватској тврдоће. На додиру мекших и чврстих стена може образовати водопаде*, слапове* и брзаке*. *водопад – вертикални одсек у речном кориту са кога вода пада са веће или мање висине *слапови – места у речном кориту где вода пада преко низа мањих водопада и брзака *брзак – краћи део речног тока који има велики пад, због чега у њему вода брже тече Највиши водопад на свету је Анђеоски водопад у Јужној Америци на реци Чурун. Висок је 1.054 m. Име је добио по Џејмсу Енџелу (енг. angel – анђео), истраживачу злата, који је сасвим случајно открио водопаде у Венецуели.

Кањон реке Колорадо (САД) је највећи кањон на свету. Дужина овог кањона је 466 km, највећа ширина је 29 km, а највећа дубина

Викторијини водопади на реци Замбези (Африка)

Речне долине су издужена, ужа или шира удубљења, са обе стране речног корита. Равничарске реке имају спорији ток и ширу долину. За разлику од њих, планинске реке имају бржи ток и ужу речну долину. Клисуре су дубоке речне долине стрмих страна, а кањони су уске и дубоке долине готово вертикалних страна.

Кањон Увца (Србија)

Ђердапска клисура (Србија)

61
У свом доњем току, река спорије тече јер је нагиб њеног корита мањи. Због тога ће она овде
еродирани материјал из горњег тока
створиће акумулативне облике
алувијалне равни,
Edukapromo
је преко 1.800 m.
таложити
и
рељефа:
делте и аде.

Алувијалне равни су уже или шире наносне равнице поред река. Оне настају изливањем река и таложењем материјала који река носи. Делте настају на ушћу реке у море или језеро. На ушћу река таложи сав материјал који је до тада носила. Сталним нагомилавањем донетог материјала, делта постаје све већа. Делта

Edukapromo

Речна острва (аде) настају таложењем речног наноса (песка, муља, шљунка) у коритима равничарских река на месту где се услед мање брзине воде он таложи. Аде могу настати на ушћу реке у неку другу реку. Познатије аде код нас су Велико и Мало ратно острво у Београду на ушћу Саве у Дунав.

који настају абразијом су абразиони облици. Они могу бити ерозивни и акумулативни.

62
Абразија је механичко деловање океанских, морских и језерских таласа на
снагом, таласи ударају о обале, руше их и обликују. На тај начин море све више осваја копно. Облици рељефа
Абразија
обалама. Својом разорном

клифа. С временом се у подножју клифа ствара удубљење, које се назива таласна поткапина. Акумулативни

63 Ерозивни
облици настају од наталоженог материјала који су донели таласи. Радом таласа, стеновит материјал се све више уситњава и ствара ниску песковиту обалу, која се назива жало. Еолска ерозија и акумулација Еолска ерозија За разлику од морске и речне воде, ветар је присутан на целој Земљиној површини. Механички рад ветра назива се еолска ерозија . Он се састоји у развејавању и преношењу честица прашине, котрљању песка, шљунка и ситнијих делова стена. Када ослаби снага ветра, ношени растресити материјал таложи се и нагомилава. Овај процес назива се еолска акумулација. Edukapromo
облици су клиф и таласна поткапина , а акумулативни песковита обала – жало. Клиф настаје разорним радом таласа који ударају у високе стеновите обале. Стеновите масе се на тај начин обрушавају, обала постаје све стрмија и претвара се у одсек тј. клиф. Клиф Таласна поткапина Најјачи удар таласа је у подножју

Дине су пешчани бедеми висине од 10 до 20 m. Некада њихова висина може да пређе и 100 m. Под утицајем ветрова, дине могу да мењају свој облик и положај и да се премештају.

Дине се не налазе искључиво у пустињским областима. Њих има свуда где постоје велике пешчане површине и где дува јак ветар. У нашој земљи, дина има у Делиблатској пешчари у Банату. За разлику од пустињских, ове дине нису покретне јер је песак од кога су изграђене обрастао вегетацијом.

или леднички облици. Ледник који настаје у пространом удубљењу високе планине назива се цирк. Излазећи из

64 Пешчане дине у пустињи Сахари у Африци
ерозија
је најизразитији
Ледничка
и акумулација Рад ветра
у пустињама. У њима нема речних токова или се они јављају повремено, после ретких киша. Због оскудне вегетације, разорени материјал је лако покретљив.
На високим планинама и у поларним пределима снежне масе нагомилане током зиме не успевају да се отопе за време кратког и прохладног лета. Вишегодишњим таложењем снега на местима где се он не топи настаје ледник*. *ледник – маса леда која се креће Рад ледника назива се глацијална или ледничка ерозија. На местима где се ледник отапа таложи се сав материјал који је дотле ношен и настају акумулативни глацијални
цирка, ледник се креће по ледничкој долини, која се назива валов Валов је сличан речној долини. Има стрме стране и широко дно, које испуњава ледничка маса. Када се ледник спусти испод снежне границе, почиње да се отапа. Снежна граница се налази на надморској висини изнад које се снег и лед никад не отапају. Висина снежне границе на Земљиној површини је различита. Ледничка долина – валов Edukapromo
65
доба, пре око 10.000 година, ледници су постојали и на нашим високим планинама, Шар-планини и Проклетијама. Елементи ледника ледник чеона морена валов цирк Већина ледника се веома споро креће. Највећу брзину има ледник на Гренланду, који се креће 38 метара на дан. Крашка ерозија је процес растварања кречњака под утицајем воде. Крашка ерозија и акумулација Површински облици крашког рељефа су: шкрапе, вртаче, увале и крашка поља, а подземни: пећине и јаме. О кречњаку си учио у претходном поглављу. Присети се којој врсти стена припада кречњак. Крашком ерозијом се на кречњачким теренима стварају површински и подземни облици рељефа. Edukapromo
Ледник носи велику количину разареног стеновитог материјала преко подлоге по којој се креће. Сав материјал који ледници са собом носе назива се моренски материјал. На месту где се ледник отапа, моренски материјал таложи се у виду полукружног бедема, који се назива чеона морена. За време последњег леденог

често теку подземне реке. Пећина може имати само један канал, али често има читаву мрежу канала и дворана који су распоређени у више нивоа. Због тога, дужина појединих пећина износи и више стотина километара.

66 Шкрапе Вртача Крашко поље Пећине и јаме су подземни облици крашког рељефа. Улаз се и код једних и код других налази на површини. Код јама улаз и канали су вертикални, док су код пећина хоризонтални ходници – канали. Пећине су пространи, хоризонтални подземни канали, ходници и дворане, којима
Јама
су уски жлебови који су међусобно одвојени оштрим гребенима. Вртаче су удубљења у кречњаку у облику круга или елипсе. Увале су веома издужена удубљења која настају спајањем више вртача. Крашка поља су велика издужена, затворена удубљења у кречњачким теренима, стрмих страна и заравњеног дна. Увала Edukapromo
Пећина Шкрапе

пећине у нашој земљи. Да ли у твом крају постоји нека пећина или јама? Ако постоји, напиши њен назив. Највећи

Edukapromo

Како би олакшао себи живот, човек мења природу око себе. То доводи до позитивних и негативних промена. Ако човек крчи шуму на земљишту које се одликује већим нагибом, киша и вода од отопљеног снега сливаће се преко површине и односити растреситу подлогу. Сечом шуме, земљиште више нема природну заштиту и због тога вода може без препреке да однесе његов горњи слој. Ова појава се назива денудација*.

и гасова, тешких метала у текуће воде загађује се хидросфера.

67 У пећинама вода раствара кречњак и ствара тзв. пећински накит. На тај начин настају акумулативни крашки облици. Основни облици пећинског накита су сталагмити и сталактити. Сталактит је пећински накит који у виду кристалне свеће виси са пећинске таванице. Сталагмит је кристални стуб који се диже са дна пећине. Пећински накит Пронађи на географској карти Србије, а затим напиши у свеску које су најпознатије
пећински систем на свету има лавиринт Мамутске пећине у САД, који достиже дужину од 560 km. Пећински канали су распоређени на неколико спратова. Најдубља јама на свету је Жан Бернар у Француској. Њена дубина износи 1.535 m. Човек и рељеф Преграђивањем реке и изградњом брана успоравају се брзина и снага реке. На тај начин се прекидају ерозивни и подстичу акумулативни процеси. Река преграђена браном Због чега људи граде бране на рекама? Чему оне служе? Експлоатацијом руда у рудницима и камена у каменолому ствара се ситна прашина, коју ветар развејава. На тај начин се загађује и мења изглед дотадашњег рељефа. Индустрија загађује атмосферу и биосферу, а испуштањем отпадних вода, нафте

Денудација

*денудација – одношење површинског растреситог слоја процесом спирања и постепено огољавање стена под дејством атмосферских падавина Како заштитити природу од даљег загађивања? Не треба загађивати природну средину отпадом, треба рециклирати отпад, штедети воду у свом дому, садити нова стабла, употребљавати соларну енергију, развијати свест о значају природе за наш даљи опстанак.

· Сунце спољашњим силама даје основну енергију.

· Разарање и одношење стеновите подлоге назива се ерозија, а таложење и нагомилавање разореног материјала је акумулација.

· Ерозивни речни облици су речно корито и речна долина. Акумулативни речни облици су алувијалне равни, делте и речна острва (аде).

· Абразија је механичко деловање океанских, морских и језерских таласа на обалама.

· Ерозивни облици су клиф и таласна поткапина, а акумулативни ниска песковита обала – жало.

· Механички рад ветра се назива еолска ерозија. Када ослаби снага ветра, таложи се материјал који је дотле ношен. Овај процес се назива еолска акумулација.

· Вишегодишњим таложењем снега на местима где се он не топи настаје ледник.

68
· Крашка ерозија је процес растварања кречњака под утицајем воде. · Таложењем кречњака настаје пећински накит (сталактити и сталагмити). · Човек својим деловањем утиче на природне процесе и мења их. Сада знаш: Edukapromo
69 Ваздушни омотач Земље 7 Атмосфера је смеса гасова коју највећим делом чине азот (78%) и кисеоник (21%). Остали гасови (угљен-диоксид, озон) заступљени су у веома малим количинама (1%). Састав и структура атмосфере Сети се шта си научио о Земљином сателиту – Месецу. Због чега на њему нема кише, снега, муња и громова? Атмосфера је Земљин ваздушни омотач. Она је провидна, слојевита и безбојна. Када би Земља остала без атмосфере, њена површина би била слична Месечевој – не би се образовале падавине, мора и океани би пресушили, остали бисмо без кисеоника. Не би се чуо никакав звук, а небо би било потпуно црно. Атмосфера штити Земљу од претераног загревања и хлађења, чува је од удара метеора и других небеских тела. Облаци у атмосфери Састав атмосфере кисеоник У атмосфери се дешавају многи процеси значајни за живот на Земљи: ваздух се загрева и хлади, вода испарава, стварају се облаци* и излучују падавине*. *облаци – видљиви скуп ситних капљица воде и честица леда у вишим слојевима атмосфере *падавине – облици кондензоване водене паре, у течном или чврстом стању, који из облака доспевају на тло азот угљен-диоксид остали гасови Атмосфера има своје границе. Њена доња граница је јасно одређена – то је површина копна и површина Светског мора. Горња граница није тако прецизно одређена зато што атмосфера на великим висинама постепено прелази у разређен, међупланетарни простор. Сматра се да је горња граница на висини од око 3.000 km. Edukapromo

Не загревају се сви делови Земљине површине подједнако. Море се спорије загрева од копна, али дуго задржава примљену

Edukapromo

70 Атмосфера се дели на пет слојева: тропосферу, стратосферу, мезосферу, термосферу и егзосферу. Најнижи и најгушћи слој атмосфере је тропосфера. У њој настају облаци, падавине, ветрови. Дебљина тропосфере је 10 km изнад полова, а 20 km изнад екватора. Елементи времена Температура ваздуха* опада са порастом надморске висине –просечно на сваких 100 m за 0,6O C. *температура ваздуха – степен загрејаности ваздуха *инсолација – дужина сијања Сунца током дана, месеца или године Хелиограф Нижи слојеви атмосфере не загревају се директно Сунчевим зрачењем. Сунце најпре загрева Земљину површину, она потом отпушта топлоту и загрева ваздух изнад себе.
загрејати
топлоту. Колико ће се
Земљина површина, зависи од трајања Сунчевог сјаја тј. инсолације*. Инсолација се изражава у часовима, а мери инструментом који се назива хелиограф*. Атмосферу проучавају науке климатологија и метеорологија. Метеорологија проучава елементе времена. Море се спорије загрева од копна
71 Најзначајнији елементи времена су: инсолација температура ваздуха ваздушни притисак* ветар* влажност ваздуха* облачност* падавине *ваздушни притисак – притисак који ваздух врши на Земљину површину *ветар – хоризонтално кретање ваздуха *влажност ваздуха – степен засићености ваздуха воденом паром *облачност – прекривеност неба облацима Елементи времена су међусобно повезани и зависе један од другог. Данас је топао и сунчан дан. Замисли да после неког времена почне да пада киша. Тада ће се смањити инсолација, снизиће се температура ваздуха, повећаће се облачност. Односно, због промене једног и остали елементи времена се мењају. Значи, промена једног елемента времена изазива и промену осталих? На који начин? Edukapromo

Средња дневна температура ваздуха израчунава Edukapromo

Стави термометар напоље на место које није директно изложено Сунчевом зрачењу. Запиши температуре које си забележено: 7, 14 и 21 час. се када се саберу температуре ваздуха које су измерене у 7 и 14 часова. Овом резултату се додаје температура која је измерена у 21 час помножена са 2. Затим се целокупан резултат подели са бројем 4. Ваздушни притисак Ваздушни притисак је притисак који ваздух врши на Земљину површину. Изражава се у милибарима (mb), а мери се барометром*. Барометар

На основу добијених података, у свесци израчунај средњу дневну температуру ваздуха. *барометар – инструмент за мерење ваздушног притиска Нормалан ваздушни притисак је на нивоу мора, на 45 температури од 0 већи од 1.013 mb, онда је повишен , а ако је мањи, онда је снижен.

72 Температура
Температура ваздуха не мења се само са порастом надморске висине, већ се мења и током дана и ноћи, као и током годишњих доба. У току дана, најтоплије је у 14 часова, а најнижа температура ваздуха је пред сам излазак Сунца. Температура се изражава степенима Целзијусовим (О C ), а мери се инструментом који се назива термометар*. Први термометар са живом конструисао је Габријел Фаренхајт 1724. године. Жива у термометрима се користи скоро три века. термометар На основу средњих дневних добијају се средње месечне
ваздуха
температуре. Најпре се саберу све средње дневне температуре, а затим се поделе са бројем дана у месецу. Сабирањем средњих месечних температура и дељењем са бројем 12 добија се средња годишња температура.
73 Ветар Разлике у ваздушном притиску стварају хоризонтално кретање ваздуха, ветар. Ако је разлика већа, ветар има већу брзину и јачу снагу. Правац ветра се одређује помоћу ветроказа*, а брзина се мери анемометром*. Брзина ветра се изражава у метрима у секунди (m/s). Ветар Стални ветрови дувају током целе године на великом простору из истог правца. Називају се и планетарни. У хладним топлотним појасевима дувају источни ветрови, у умереним западни, а у жарком пасати. Периодични ветрови дувају у једном истом месту из супротних праваца, а у различитим годишњим добима. Зими периодичан ветар дува са копна на море, а лети са мора на копно. Најпознатији периодичан ветар је монсун. Локални ветрови су карактеристични само за поједине мање области на Земљи. Такви ветрови су кошава, бура и југо. *ветроказ – инструмент за одређивање правца ветра *анемометар – инструмент за мерење брзине ветра Ветроказ Анемометар Према трајању и простору на коме дувају, ветрови се деле у три групе: · стални (планетарни), · периодични (сезонски), · локални.Edukapromo

Кошава дува у источној Србији, Шумадији и Војводини из правца истока и југоистока.

Бура дува са Динарских планина према Јадранском мору. Овај ветар је у стању да преврће камионе и железничке вагоне, а на мору подиже високе таласе и омета бродски саобраћај.

Југо дува по уздужној оси Јадранског мора.

Дејство ветра може бити позитивно и негативно. Ветрови великих брзина могу изазвати катастрофалне последице за човека и његову околину. Међутим, у великим градовима, где има смога и издувних аутомобилских гасова, ветрови су чистачи загађеног ваздуха. Када вода под дејством Сунчеве топлоте испари са површине Земље доспева у атмосферу као

Бура

74
водена пара. Количина водене паре у ваздуху представља влажност ваздуха . Ваздух који садржи велику количину водене паре је засићен воденом паром. Ваздух презасићен воденом паром, враћа се у атмосферу где се стварају облаци. Влажност ваздуха изражава се у процентима (%), а мери се хигрометром*. Влажност ваздуха и облачност Хигрометар Edukapromo

Облаци су видљиви скупови ситних капљица воде и честица леда у вишим слојевима атмосфере. Облачност се процењује голим оком осматрањем неба – за њено мерење не постоје инструменти. Облачност се изражава делом неба који није покривен облацима. Видљиви део неба подели се на 10 једнаких делова, а затим се одреди колико таквих делова прекривају облаци. Ако на небу нема облака, време

Небо прекривено облацима

75
је
је
потпуно прекривено облацима облачност је 10. Цируси су високи паперјасти или праменасти облаци, који најављују лепо време. Стратуси су облаци који се састоје од хоризонталних слојева и најављују кишу. Кумулуси су облаци у облику торња или купе, који најављују промену времена. При повратку из школе, уколико има облака, погледај која је врста облака заступљена. Покушај да утврдиш какво ће време бити наредног дана. Edukapromo
је ведро (облачност 0). Ако
половина неба прекривена облацима тада је умерено облачно (облачност је 5). Ако
небо

куглица.

од величине зрна, град може да проузрокује велику штету. При јаком невремену, зрно може да достигне и величину кокошјег јајета. Град пада најчешће десетак минута, ретко када дуже.

Ниске падавине су роса, слана, иње и поледица.

Падавине се мере помоћу кишомера*. *роса – ниска падавина која настаје кондензовањем водене паре на површини земље *слана – кристали воде који се стварају

76
Ако су капљице веома
Падавине Снег Снег се излучује у виду снежних пахуљица
температури мањој од 0О C.
Падавине су сви облици кондензоване и сублимиране водене паре у ваздуху која на Земљину површину доспева у течном или чврстом облику. Падавине могу бити ниске и високе. Ниске се образују при тлу, а високе се излучују из облака. У високе падавине се убрајају киша, снег и град. Киша је атмосферска падавина која настаје кондензовањем водене паре у облацима.
ситне, настаје сипећа киша или измаглица.
које настају спајањем ледених кристала на
Град је падавина у облику ледених
У зависности
при тлу и прекривају све што се на њему налази *иње – ледене иглице које настају при ниској температури ваздуха у зимском периоду *поледица – танка ледена кора на тлу која се формирала смрзавањем воде при температури испод 00 С. *кишомер – метална посуда цилиндричног облика помоћу које се мери висина падавина Иње Поледица Град Слана Роса Edukapromo

одређеном простору, у току неког

временску прогнозу или си читао о њој у дневним или недељним новинама. Ваздух се састоји од ваздушних маса, које могу бити топле и хладне. Кретање ваздушних маса доводи до промене времена. Ако се ваздушне масе задрже одређени период

Веома су значајне недељне прогнозе које најављују нагле промене времена: изненадна захлађења, појаву града, грмљавину, маглу, јаку кишу или мраз.

једном
тада
мењати. Приказ ваздушних маса Климатски фактори Време се може одредити у релативно кратком року, али за одређивање климе* потребан је много дужи период, најмање десет година. Клима се одређује на основу средњих вредности климатских елемената: температуре ваздуха, ваздушног притиска, ветрова, падавина и облачности. Климатске факторе* чине: · удаљеност места од линије која дели Земљу на северну и јужну хемисферу, · распоред копна и мора, · морске струје и ветрови, · надморска висина и рељеф, · вегетација, · човекова делатност . – просечан вишегодишњи режим времена неке области на – чиниоци 77 Слушај на вестима временску прогнозу и запиши за колико се дана она унапред предвиђа. Веома су значајне недељне прогнозе које најављују нагле
времена:
захлађења,
маглу, јаку кишу или мраз. *временска прогноза – предвиђање промене атмосферских прилика на одређеном простору, у току
Време
прогноза
За појам време, чуо си из свакодневног живота. Слушао си сигурно
на једном месту, време се тада неће мењати. Време је тренутно стање тропосфере у тренутку када се мере и осматрају временски елементи. Сателитски снимак ваздушних маса Климатски фактори Време се може одредити у релативно кратком року, али за одређивање климе* потребан је много дужи период, најмање десет година. Клима се одређује на основу средњих вредности климатских елемената: температуре ваздуха, ваздушног притиска, ветрова, падавина и облачности. Климатске факторе* чине: · удаљеност од екватора према северу или југу, · распоред копна и мора, · морске струје и ветрови, · надморска висина и рељеф, · вегетација, · човекова делатност . *клима – просечан вишегодишњи режим времена неке области на Земљи *климатски фактори – чиниоци који одређују климу неког места Edukapromo
Време и прогноза времена За појам време, чуо си из свакодневног живота. Слушао си сигурно некад временску прогнозу или си читао о њој у дневним или недељним новинама. Ваздух се састоји од ваздушних маса, које могу бити топле и хладне. Кретање ваздушних маса доводи до промене времена. Ако се ваздушне масе задрже одређени период на
месту, време се
неће
промене
изненадна
појаву града, грмљавину,
неког временског периода
и
времена
некад

Због Земљиног лоптастог облика, Сунчеви зраци неравномерно загревају њену површину. Удаљавањем од линије која дели Земљу на северну и јужну хемисферу крећући се према северу или југу, температура опада, а клима постаје све хладнија.

Због свог лоптастог облика, Земља се не загрева равномерно

Близина или удаљеност неког места од мора важан је климатски фактор. Места која су у близини мора имају климу са благим зимама и топлим летима него места која се налазе у унутрашњости континента.

Морске струје личе на огромне реке које теку у морима. Могу бити топле и хладне. Топле морске струје загревају субполарне области, а хладне расхлађују тропске области.

На климу утичу и ветрови. Ветрови који дувају са мора на копно доносе облачност и падавине. Ветрови који дувају са копна доносе суво и ведро време.

Edukapromo

Температура ваздуха опада са порастом надморске висине. На планинама које су високе преко 5.000 m, средња годишња температура ваздуха не прелази 0oC. Високи планински венци који се пружају паралелно са обалом мора отежавају или потпуно спречавају продор топлих и влажних ваздушних маса у унутрашњост копна. Високи планински венци мењају климу

78
79
IIIII IV V VI VIIVIII IX X XIXII Температура (0 C) 236 12 15 19 22 21 17 13 81 0 C 25 20 15 10 5 I IIIII IV V VI VIIVIII IX X XIXII mm 100 80 60 40 20 I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII На исти
се добија и дијаграм
I
40 35 42 55 75 80 61 33 46 60 54 47 Температура ваздуха Падавине Edukapromo
За одређивање климе у неком месту најважније су средње месечне температуре ваздуха и висина падавина за дужи период. Подаци о средњим месечним температурама приказују се у табели, а на основу табеле се црта дијаграм температуре ваздуха. Температурне вредности приказујемо тачкама. Месец I
начин
средње месечне висине падавина. Месец
IIIII IV V VI VIIVIII IX X XIXII Висина пад. (mm)

Немогуће је описати климу сваког места на Земљи и зато се области са сличном климом сврставају у исту групу, односно у исти тип климе. У жарком појасу постоји неколико климатских типова: средоземни, екваторијални, тропски и пустињски климатски тип. У северном и јужном умереном појасу у највећем делу су заступљене континентална и умереноконтинентална клима. Атлантска клима је карактеристична за области северног умереног појаса, а планинска за жарки и умерене топлотне појасеве. Хладни појасеви се одликују субполарном и поларном климом.

Годишња количина падавина прелази 2.000 mm. Падавине се највише излучују у поподневним часовима. Често су праћене непогодама. Прашума

Средоземна клима је добила име по Средоземном

80 Типови климе mm 100 80 60 40 20 I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII На клима-дијаграму су приказане и температура ваздуха и падавине. 0 C 25 20 15 10 5 Екваторијална клима заступљена је у областима са обе стране кружне линије која дели Земљу на северну и јужну хемисферу. Одликује се веома високим температурама и повећаном влажношћу ваздуха.
мору, уз чије обале је и заступљена. Заступљена је и на мањим подручјима Северне и Јужне Америке, на крајњем југу и северу Африке и у Аустралији. Лета су топла и сува, зиме благе и кишовите, а снег је ретка појава. Клима-дијаграм Edukapromo
81 Пустињска клима је заступљена
северног и јужног повратника. Карактеришу је висока дневна температура ваздуха (до 60 О C), а ноћу се спушта и до 0 О C и мала количина падавина. Долина смрти у Северној Америци Вегетација тропске области Тропска клима заступљена је у пределима северно и јужно од
око
екваторијалне климе. Одликује се кишовитим летом и сувом зимом. Падавине се, као и у екваторијалној области, излучују готово свакодневно.
ветра. Организам се након пар месеци прилагођава оваквим условима. Вегетација умереноконтиненталне области У пустињи Сахари 1922. године забележена је највиша температура ваздуха на Земљи, која је износила 57,8О C. Континентална клима је заступљена у областима између 40° и 60° географске ширине које су удаљене од мора. Лета су топла, а зиме су хладне. Количина падавина је мала (испод 300 mm). Карактерише се умерено топлим летима и умерено хладним зимама. То је умереноконтинентална клима. Планинска клима је на планинама умереног и жарког топлотног појаса. Зиме су дуге и хладне са падавинама у облику снега, а лета кратка и свежа. Edukapromo
Европљани тешко подносе високе температуре ваздуха и велику влажност ваздуха, често без дашка

Атлантска клима је заступљена у приморском појасу северне и северозападне Европе. Количина падавина је велика (преко 2 000 mm) и правилно је распоређена током године. Лета су свежа, а зиме благе, са честим маглама. Субполарна клима влада у областима северног и јужног поларника, односно у најсевернијим областима Евроазије и Северне Америке. Зиме су дуге и хладне, трају око 10 месеци, а лета су кратка и свежа. Субполарна клима је прелазни климатски тип ка поларној клими која је зона вечитог снега и леда.

који настаје потрошњом фосилних горива (угља, нафте, природног гаса). Угљен-диоксид задржава топлоту са Земљине површине

Edukapromo

настају кисела једињења, која се заједно са кишом излучују на Земљу. Фабрике загађују атмосферу

82
На
године забележена
температура на
Човек
мењао климу
Човек
У атмосферу доспевају све
и доводи до повећања температуре ваздуха на Земљи. Данас је утицај човека на климу добио глобалне размере. Озонска
кише настају од гасова које избацују термоелектране и аутомобили. Спајањем ових гасова са воденом паром у ваздуху
Поларна област
Антарктику је 1983.
најнижа
Земљи, -88,3О C. -88,3
је
још од времена када је узорао прву бразду и крчио шуме да би проширио пашњаке или добио земљу за обраду.
и клима
веће количине угљен-диоксида
рупа Највећи проблем је уништавање озонског омотача, који штити Земљу од штетног Сунчевог зрачења. Киселе

Киселе кише изазивају сушење шума и уништавање живог света у језерима. Смањују плодност земљишта и повећавају његову киселост. Нагризају фасаде зграда, а одражавају се негативно и на здравље људи.

Ради заштите атмосфере, научници предлажу да се смањи коришћење угља и нафте као енергетских извора. Неопходно је усмерити се на друге изворе енергије који не уништавају атмосферу. Постављање посебних филтера на фабричке димњаке омогућава да мање штетних гасова доспе у атмосферу. Коришћење земљишта, шума, заштита воде од загађивања омогућавају бољу будућност целом човечанству.

Киселе кише уништавају шуме

· Атмосфера је смеса гасова коју највећим делом чине азот и кисеоник.

· Најзначајнији временски елементи су: инсолација, температура ваздуха, ваздушни притисак, ветар, влажност ваздуха, облачност и падавине.

· Температура ваздуха је степен загрејаности ваздуха.

· Ваздушни притисак је притисак који ваздух врши на Земљину површину.

· Ветар је хоризонтално кретање ваздуха.

· Влажност ваздуха је количина водене паре у ваздуху.

· Облаци су видљиви скуп ситних капљица воде и кристала леда у вишим слојевима атмосфере.

Edukapromo

83
водене паре у ваздуху која на Земљину површину доспева у течном или чврстом облику. ·Време је тренутно стање тропосфере у тренутку осматрања метеоролошких елемената и појава. · Клима је просечан вишегодишњи режим времена неке области на Земљи. · Климатске факторе чине: удаљеност места од линије која дели земљу на северну и јужну хемисферу
· Падавине су сви облици кондензоване и сублимиране
према северу или југу, распоред копна и мора, морске струје, ветрови, надморска висина, рељеф, вегетација, човекова делатност. · Основни типови климе су: екваторијална, средоземна, планинска, пустињска, тропска, континентална, умереноконтинентална, атлантска, субполарна и поларна. Сада знаш:

на Земљи

Вода се налази свуда око нас, у једном од три агрегатна стања - чврстом, течном или гасовитом. Има је у океанима, морима, рекама, језерима, затим у ледницима, тлу по коме се крећемо, атмосфери, живим организмима.

Наука која се бави проучавњем воде на Земљи назива се хидрологија.

Разгледај географску карту света. Уочићеш највеће водене површине на Земљи, које се називају океани . Мора су делови океана. Светски океан је међусобно повезан систем океанских вода на Земљи.Чине га пет океана и око 80 мора. Он заузима 71% Земљине површине, а копно 29%.

вода

Вода чини око 2/3 Земљине површине

Edukapromo

Под утицајем Сунчеве топлоте загрева се Светски океан. Испаравањем воде са Земљине површине, у атмосферу доспева велика количина водене паре. Део се враћа на копно у виду падавина. Највећи део воде са копна отиче рекама до Светског океана и на тај начин се обавља непрекидан процес кружења воде у природи. Утврди да ли је Светски океан јединствена целина. Изабери било коју тачку на океану. Користи се глобусом да утврдиш да ли се може опловити Земља и поново се вратити до исте тачке. Океани на Земљиној површини

84 8 Воде
Светско море и његова
хоризонтална подела
копно

Пронађи у свом атласу Атлантски океан. Којим континентима је окружен? Пронађи и остала четири океана и утврди између којих континената се налазе.

шпанском заставом. на овог миран, чега

Године 2000. Међународна хидролошка организација дефинисала је и Јужни океан. Он се пружа шездесетим упоредником јужно од линије која дели земљу на северну и јужну хемисферу и обухвата најјужније делове Тихог, Атлантског и Индијског океана. Пацифику је име дао Магелан, португалски истраживач који је пловио под шпанском заставом. Магелан је прошао кроз пролаз Огњена земља, острво на крајњем југу Јужне Америке познато по снажним олујама. Доспевши до овог океана, учинио му се врло миран, због чега га је и назвао Пацифик (на француском pacifique значи миран).

Мора су мањи или већи делови океана. Према положају у односу на океан и копно, мора могу бити:

• средоземна (унутрашња);

• ивична;

• међуострвска.

Edukapromo

Средоземна (унутрашња) мора могу бити окружена копном једног континента и тада се називају континентална мора (нпр. Јадранско, Балтичко). Ако се налазе између више континената, називају се интерконтинентална мора (Средоземно, Црвено). Средоземно море окружују Европа, Африка и Азија и због тога га сврставамо у интерконтинентална мора. Ивична мора се налазе уз континенте, а од океана су одвојена острвима или полуострвима (Охотско, Северно, Берингово и друга).

85
Међуострвска мора су од
острва.
Унутрашња мора
океана одвојена низом
Највише их има у југоисточној Азији (Сулу, Целебеско, Јаванско). Пронађи у атласу на географској карти света: Чукотско, Јапанско, Тиморско и Персијско море. Затим у свеску напиши којим групама наведена мора припадају.

Својства морске воде

Морска вода се разликује по: сланости, температури, боји и провидности. Сланост (салинитет) представља количину растворених соли у води. Изражава се у промилима (‰). Салинитет показује колико је соли у грамима растворено у 1 kg морске воде. Просечан салинитет морске воде износи 35‰. Најсланије море на Земљи је Црвено море (42‰), које се налази између Африке и Азије.

Температура морске воде је степен загрејаности морске воде и зависи од броја сунчаних дана. Вода се загрева од површине ка дубини. На дубинама од једног метра, топлота Сунчевих зрака је 100 пута мања него на површини. За загревање дубљих слојева воде значајно је мешање воде таласањем и морским струјама. У тропским областима просечна температура морске воде износи и до 30ОС, а у поларним морима се спушта испод 0 О С. Просечна температура воде Светског океана је 17,5ОС.

На боју морске воде утиче угао под којим Сунчеви зраци падају на њену површину, дубина мора, и његов биљни и животињски свет.

Топла, дубока и изразито слана мора имају плаву боју. Хладнија, плића и мање слана мора са мноштвом планктона имају зелену боју.

На боју морске воде утиче и њена чистоћа. Чиста мора су плава, а та боја воде у тропским морима прелази у тамно плаву.

Опиши какав укус има морска вода. Да ли се она користи за пиће? Да ли се морском водом може наводњавати земљиште?

Скица површинске температуре Светског мора (˚С)

Црно море је добило име по стенама на морском дну. Бело море, као део Северног леденог океана, добило је име по леду који се у њему налази. Црвено море понегде има црвенкасту боју од мноштва алги, док је Жуто море заиста жуто, од песка и муља које доноси кинеска река Хоангхо.

86
боје, биљног и животињског света у њему. Већа је на пучини него уз обалу. Поред обала је мања због речних наноса са копна. Највећа је у тропским и суптропским морима. У Јадранском мору износи 33 m. Највећу провидност има Саргашко море у Атлантском океану, чак 67 m. 10 18 23 27 16 16 2 5 5 5 13 26 23 23 18 10 27 22 13 13 16 27 7 -1,5 -1,3 25 24 8 8 -1 11 7 5 -1 Планктони су микроскопски ситни организми који лебде у мору или у копненим водама. Edukapromo
Провидност мора зависи од његове дубине,

Кретања морске воде

Морска вода никад не мирује. Она се крећe на три начина: у виду таласа, плиме и осеке (морских мена) и морских струја.

Морски таласи су провидно кретање површинских слојева морске воде. Настају под дејством ветрова, подводних земљотреса и вулканских ерупција. Просечна висина таласа је од 3 до 4 m, а дужина око 100 m. За време ветрова олујне јачине таласи могу достићи висину и преко 20 m. У водама око Антарктика забележена је висина таласа од 25 m.

Цунами су велики таласи који разорно утичу на приобаље. Стварају их вулканске ерупције и земљотреси, а могу их изазвати и удари метеора. Цунами чини низ таласа, од којих је обично први најразорнији. Могу достићи брзину млазних авиона (око 800 km/час). Најчешћи су уз тихоокеанску обалу Азије, у Ватреном појасу Пацифика. Плима и осека представљају наизменично издизање и спуштање нивоа мора. Називају се морска доба или морске мене . Плима је издизање нивоа мора и надирање воде на копно, а осека спуштање нивоа мора и повлачење воде ка пучини. Оне се смењују приближно на сваких шест часова, а настају под утицајем Сунчеве и Месечеве гравитације. Месец има већи утицај од Сунца

87
бити од неколико центиметара до неколико метара. Највећа је у заливу Фанди у Северној Америци (20 m). Под утицајем сталних ветрова настају морске струје, односно хоризонтално кретање морске воде. Оне личе на огромне реке које се крећу у морима. Исто место фотографисано за време плиме и осеке Подсети се који облици рељефа настају радом морских таласа. Морски таласи Плима Осека Edukapromo
јер је ближи Земљи. Разлика између нивоа мора за време плиме и за време осеке може

Према температури воде, морске струје делимо на топле и хладне. Топле струје се крећу од екватора ка половима, загревају обале уз које се крећу, док их хладне расхлађују. Хладне струје су богате рибом и планктонима и крећу се најчешће из умерених и хладних ка тропским и супропским областима (Лабрадорска струја која тече преко западне обале Гренланда).

Голфска струја је топла морска струја. Настаје у Мексичком заливу, тече преко Атлантског океана уз источну обалу Америке до острва Њуфаундленд где се рачва на три дела. Узан појас копна поред мора назива се морска обала. Уколико обала одступа од праве линије тада је она разуђена. Најразуђенију обалу имају Европа, Азија и Северна Америка. Најмањом разуђеношћу обала одликују се Африка и Аустралија. Облици разуђености обала су мореузи, заливи, острва, полуострва и земљоузи.

Мореузи су уске водене површине које спајају два мора, а раздвајају два копна.

Земљоузи су уски појасеви копна између две морске површине. Заливи су делови мора или океана који залазе у копно. Разликују се по облику, величини и начину постанка. Фјордови су заливи који дубоко залазе у копшно и имају уске и стрме стране. Највише их има у Северној Европи (Норвешка). Естуари су потопљена речна ушћа левкастог облика. Обалски плићаци који су одвојени од мора пешчаним спрудовима називају се лагуне. Острва

88
Континентална острва су некад била делови континента, а сада се налазе у њиховој близини. Овој групи припадају највећа острва на свету: Гренланд, Нова Гвинеја, Мадагаскар. Вулканска острва су настала од подводних вулкана, док су корална створили корали, ситне морске животиње. Вулканска острва су Хаваји, Друштвена острва, а корална Туамоту, Каролинска и Маршалска острва. Морске струје топле морске струје хладне морске струје Острво Бискајски залив, Европа Edukapromo
су делови копна које окружује вода са свих страна. Разликујемо континентална, вулканска и корална острва.

Уз помоћ карте света у свом атласу уочи са којим континентима су некада била спојена острва Гренланд, Мадагаскар и Борнео.

Гренланд у преводу значи зелена земља. Име му ни у ком случају не одговара јер је 81% Гренланда покривено ледом. Овом острву је име дао викинг Ерик Црвени, желећи да на тај начин

Полуострва су делови копна које са три стране запљускује море, док су четвртом страном припојена континенту. Највеће полуострво на свету је Арабијско и налази се у југозападној Азији. Наша држава се налази на Балканском полуострву.

89
је дуга скоро као обим наше
Групу острва називамо архипелаг
је Јадрански. Архипелаг Река понорница Воде на копну Воде на копну чине површинске и подземне воде. У површинске воде убрајамо: реке, језера, мочваре, леднике, потоке. Подземне воде чине све воде које се налазе у Земљиној унутрашњости.
кроз земљиште и заустављају се изнад стена које не пропуштају воду. Вода раствара минерале који граде Земљину кору. На тај начин настају минералне воде . Када минералне воде избију на површину, стварају се минерални извори. Пронађи на интернету које флаширане минералне воде постоје у нашој земљи. Где се производе? Edukapromo
привуче што више досељеника. Обала Гренланда
планете.
. Највећи архипелаг на свету налази се у Тихом океану и називамо га Малајски архипелаг. Већи архипелаг у Европи
Подземне воде Воде које теку испод површине Земље називају се подземне. Оне настају од падавина које пролазе

Атмосферска вода понире у Земљину унутрашњост све док не наиђе на непропустљив слој кроз који не може да прође (нпр. глину). Тада се вода зауставља и испуњава све шупљине у стенама, образујући слој подземне воде који се назива издан.

Количина изданске воде се мења током године. У кишном периоду издан обилује водом, која се током сушног периода смањује. Извор је место на којем подземна вода избија на површину Земље.

Edukapromo

Подземне воде су здравије и чистије од површинских,

кроз растресите слојеве и на

90
јер теку
тај
се
Површинске воде Која река протиче кроз твоје место или кроз најближе веће место? Где извире, а где се улива? Које су њене највеће притоке? Река је природни водоток кога чине корито и водена маса која кроз њега тече Разликујемо горњи, средњи и доњи ток реке. У горњем току, реке имају малу количину воде и велике падове у речном кориту. У
Потајнице или мукавице су посебна врста извора. Ови извори једно време дају воду, а затим потпуно пресуше (извори „умукну”, по чему су и добили име), да би после неког времена поново прорадили. Мукавице су карактеристичне за кречњачке пределе. току, пад је мањи, док је у доњем току
начин
природно пречишћавају.
средњем
најмањи, са највећом количином воде. У доњем току, реке често кривудају. Те кривине се називају меандри.

Река Дунав

Пронађи у атласу на карти света: Нил (Африка), Амазон (Јужна Америка) и Јангцекјанг (Азија). Којим морским/океанским сливовима оне припадају?

Сви водени токови једне територије чине речну мрежу. Постоји нпр. речна мрежа Србије, Балканског полуострва, Европе, итд.

На карти су приказани речни системи наших река. Они заједно чине речну мрежу Србије. Пронађи на карти Европе у атласу реку Дунав и наведи

Река са својим притокама чини речни систем . Речни систем је добио име по главној реци – оној која је најдужа или најбогатија водом. Речни слив је територија са које све воде отичу према неком језеру, мору или океану. Реке Србије припадају сливовима Црног, Јадранског и Егејског мора. Развође је узвишење на копну које раздваја два суседна слива.

91
њене притоке у Србији. Језера Језера су већа или мања удубљења на копну испуњена водом. Удубљење у којем се налази језерска вода назива се језерски басен. Процењује се да језера заузимају 1,8% површине копна. У Финској их има преко 100.000. Језеро добија воду (храни се) на више начина: излучивањем падавина, рекама које се у њега уливају, подземним водама. Воду губи испаравањем и отокама (рекама које из њега отичу). Речна мрежа Србије Edukapromo

Охридско језеро се налази на граници Македоније и Албаније. Највећа ширина износи 14 km, а дужина језера је 30 km. Његова дубина достиже 289 m. Сливу Охридског језера припада 40 река, од којих 23 на албанској и 17 на македонској територији.

Охридско језеро

НАЈВЕЋА ЈЕЗЕРА СВЕТА Име (локација) Површина (km2)Дужина (km) Каспијско (Азија, Европа)371 0001 172 Горње (Северна Америка)83 270564 Викторија (Африка) 68 800363 Аралско (Азија) 65 500 379 Мичиген (Северна Америка)58 020495

Подела језера

на интернету које је најдубље језеро на свету, а које има највећу надморску висину.

Према начину постанка језерског басена, језера се деле на природна и вештачка . Природна

92
Истражи
језера су: тектонска, вулканска, ледничка, крашка, речна, акумулативна. Вештачка језера (акумулативна) створили су људи за своје потребе (снадбевање становништва и индустрије водом,спречавање поплавних таласа, туристичке сврхе). Највеће вештачко језеро у нашој земљи је Ђердапско на Дунаву. Брана на Дунаву Edukapromo

Тектонска језера налазе се у котлинама које су настале спуштањем Земљине коре. Тектонска језера су дубока. То су: Охридско и Преспанско на Балканском полуострву, Бајкалско у Азији, Тангањика у Африци, Велика језера (Горње, Ири, Онтарио, Хјурон и Мичиген) у Северној Америци, Каспијско језеро на граници Европе и Азије и друга.

Вулканска језера су настала у кратерима угашених вулкана које је испунила вода. Највише их има на Исланду (Европа), полуострву Камчатки (Азија) и у Јапану (Азија).

Ледничка језера су настала у удубљењима која су створена радом ледника. Налазе се на високим планинама које су за време леденог доба биле под ледницима (Алпи, Пиринеји, Проклетије, Шар-планина). Таква језера су Бледско у Словенији, Плавско језеро у Црној Гори и др. Крашка језера настају када вода испуни крашко удубљење. Овој врсти језера припада Скадарско језеро и Жагубичко врело. Речна језера су напуштени меандри равничарских река. Називају се мртваје и имају изглед потковице. Једно од речних језера је Обедска бара, напуштени меандар реке Саве. Оваквих језера има и поред Дунава, Тисе, Велике Мораве (ту се називају и „моравишта”), Дрине („дрињаче”). Акумулативна речна језера настају у проширењима речних

93
долина, где се акумулира већа количина воде (нпр. Плитвичка језера у Хрватској). Вулканско језеро на Исланду Ледничко језеро у Алпима Крашко језеро – Скадарско Подручје Обедске баре једно је од најстаријих заштићених подручја у свету, још од 1874. године. Налази се у југоисточном Срему. Познато је по разноврсним биљним и животињским врстама: белом и жутом локвању, мочварној орхидеји, барској папрати, змији шарки (јединој отровници у овим крајевима), куни златици, видри итд. Бели локвањ Edukapromo

Човек и вода

Све је мање пијаће воде на Земљи. Узрок томе су канализационе мреже и велика индустријска постројења која испуштају отпадне воде у реке, језера или приобални појас мора.

Пољопривредници користе разноврсна хемијска средства да би заштитили своје културе од штеточина. Кишница спира ове јаке отрове, који доспевају у реке, језера и подземне воде. Насеља, најчешће велики градови, своје отпадне воде испуштају у реке и мора и тиме нарушавају еколошку равнотежу. Велики загађивач мора је нафта. Некада се деси да се танкери који превозе нафту оштете, а нафта коју су носили да заврши у мору. Може доћи и до експлозије танкера, што такође доводи до еколошке катастрофе.

У развијеним земљама, индустријска предузећа морају да уграде уређаје за пречишћавање отпадних вода које настају приликом производње. Уређаји за пречишћавање вода имају велики значај у развијеним деловима света. Пример је река Темза у Западној Европи. Пре неколико деценија, ова река је остала без риба, али након пречишћавања, данас је поново чиста и богата рибом. Неке

94
Угинуле рибе у загађеној реци
реке су толико загађене да су потпуно без живих организама. Уређаји за пречишћавање отпадних вода Заштити вода мора се посветити посебна пажња како би се сачувало здравље човека и осталих живих бића. Нафтне мрље Edukapromo

На нашој планети има два пута више воде него копна. Али, само мали проценат воде је употребљив за пиће и за наводњавање. Залихе чистих речних вода све више се смањују услед загађивања.

Некада се сматрало да је вода драгоцена само у пустињама. Због прекомерног загађивања, развоја привреде и пораста броја становника на Земљи, последњих деценија вода постаје све значајније природно богатство.

У Африци влада несташица воде за пићеједан становник у просеку троши мање од 20 литара дневно. Европљани троше више од 150 литара, док становници Северне Америке највише расипају воду, трошећи чак 300 литара воде дневно. Саудијска Арабија има постројења којима прерађује слану морску воду у слатку пијаћу и транспортује је цевима до насеља.

Становништво Индије користи воду за прање из загађених река, што је узрок многих зараза. У интересу човечанства је да се спречи прекомерна потрошња воде, како би је сви имали довољно.

Становник Африке

Индија такође оскудева у води за пиће

Сада знаш: • Сва мора и океани заједничним именом називају се Светско море или Светски океан. • Према положају у односу на океан и копно, мора могу бити: средоземна (унутрашња), ивична и међуострвска. • Својства морске воде су: сланоћа (салинитет), температура, боја и провидност.

• Морска вода се креће: таласима, плимом и осеком (морске мене) и морским струјама.

• Воде на копну чине површинске и подземне воде. Површинске воде чине: реке, језера, мочваре, ледници, потоци. Подземне воде чине

95
све воде које се налазе испод површине Земље. • Река је природни водоток кога чине корито и водена маса која кроз њега тече. • Река са својим притокама чини речни систем. Територија са које вода са површине и подземним путем дотиче у речни систем назива се речни слив. • Развође је узвишење на копну (брдо, гребен, плaнина) које раздваја два суседна слива. • Језера су већа или мања удубљења на копну испуњена водом. • Према начину постанка језерског басена, језера се деле на природна и вештачка. Природна језера су: тектонска, вулканска, ледничка, крашка, речна, акумулативна. Вештачка језера су створили људи за своје потребе. • Због прекомерног загађивања, пораста броја становника и развоја привреде, количине воде за свакодневну употребу нагло се смањују. Edukapromo
96 9 Биљни и животињски свет на Земљи Распрострањеност биљног и животињског света на Земљи Биосфера је Земљин омотач коју чини сав живи свет. На распрострањеност живог света утиче неколико фактора: вода, рељеф, земљиште, клима и узајамни односи биљака, животиња и човека. Вода је неопходна свим организмима за живот. Океани су станишта разноврсног живог света. У екваторијалним пределима, разнобојни корални гребени уздижу се са дна океана. Ајкуле и раже живе у површинским деловима мора и океана. Китови и џиновске лигње живе у дубљим водама, а у највећим дубинама рибе пецачи. Распрострањеност живот света зависи од рељефа и његове надморске висине. Земљиште је важан фактор јер представља подлогу на којој се развијају биљне врсте. Земљиште насељавају многобројне животињске врсте, од микроскопских као што су бактерије до већих животиња (нпр. кртице). Делфини Кртица Морска звезда Edukapromo

Природне зоне

На Земљи постоји неколико природних зона (појасева). У свакој је заступљен специфичан биљни и животињски свет. На приказаној слици уочићеш које се природне зоне налазе на копну наше планете.

Тропска (кишна) шума

Тропске шуме се простиру са обе стране екватора: у Африци, Јужној Америци и Азији. У Јужној Америци се називају селваси, а у Азији џунгле. Велика количина падавина и високе температуре ваздуха условљавају убрзан раст биљака. Дрвеће је испреплетано бројним пузавицама и лијанама. У тропским шумама расту: каучуково и какаово дрво, кафа, кокос, банане. Скупоцене врсте дрвета су: махагони, сандалово и тиково дрво. Већина ових шума је уништена, како због потреба дрвне индустрије, тако и због стварања простора за пољопривреду, путеве, руднике. Већина животиња која насељава тропске шуме живи у крошњама дрвећа, јер је кретање кроз подножје

97
Природне зоне Тропска (кишна) шума Животињски свет тропске шуме Edukapromo
шуме отежано, мрачно и загушљиво, а ваздух је устајао. У тропским шумама живе: мајмуни, анаконде, пантери, тигрови, тукан, ара, рајска птица, колибри и други.

Савана

Саване се пружају северно и јужно од зоне тропских шума, у Средњој и Јужној Америци, Африци и на северу Аустралије. У Јужној Америци се називају љаноси. Савана значи т равната равница. Покривена је високом травом, ретким стаблима и понеким грмом. Трава у просеку расте до 1 m висине, али може достићи и 3 до 4 m. Овако висока трава назива се слонова трава.

У савани се смењују два периода: кишни и сув. Током кишног периода, савана се зелени од високе траве и олисталог дрвећа. За време сушног периода, дрвеће остаје без лишћа, трава се суши, па цела савана добија жуту и мрку боју.

Овде расту специфичне врсте дрвећа. Баобаб је дрво широког стабла. Пречник стабла у подножју достиже и до 10 m, а у висину не расте више од 20 m. Баобаб унутар стабла прави резерве воде и може достићи старост од неколико хиљада година. У савани расте и највише дрво на нашој планети. То је еукалиптус, чија висина може бити и преко 100 m. Животињски свет је разноврстан: чине га носорог, зебра, жирафа, лав, слон, леопард, хијена, антилопа и многе друге животиње.

98
Користи знање из биологије па животињске врсте саване подели на биљоједе и месоједе. Афричке саване су познате по сафарију. Некада је сафари подразумевао: лов животиња, а данас су то туристички обиласци и уживање у природи и животињама и њихово фотографисање. Савана Баобаб Сафари Edukapromo

Пустиња

Пронађи највеће пустиње на карти света у атласу. Да ли постоје континенти на којима нема пустиња?

Пустиње заузимају приближно 1/3 копна. Налазе се у областима тропског и умереног појаса. Одликују се песковитим или каменитим тлом, високим дневним и ниским ноћним температурама ваздуха, одсуством воде и пешчаним олујама. Највећа пустиња на свету је Сахара у Африци, а веће су пустиње Гоби и Такла Макан у Азији, Велика Викторијина пустиња у Аустралији. У пустињама опстају само најотпорније биљке. То су кактуси, агаве, бодљикаво жбуње. Ове биљке чувају воду у листовима, корену или стаблу, да би могле да преживе у најсуровијим условима. Ипак, пустиња није потпуно безводна. На местима где плитке подземне воде избијају на површину, налази се релативно бујна вегетација. Оваква места називају се оазе. Најзаступљеније дрво у оазама је урмина палма. Урмина палма може да достигне висину од 30 m и да живи и до 200 година. Грба код камиле јсе састоји од масти, које су спојене за везивно

Edukapromo

99
ткиво. У грби се налази залиха хранљивих материја, неопходних за време оскудице у храни и води. Камила може да издржи две недеље без воде и месец дана без хране. Камила Пустиња Суптропска (средоземна) шума Суптропске шуме заступљене су уз обале Средоземног мора и простиру се у Јужној Африци, Аустралији и Јужној Америци (Чиле). У овим шумама преовлађује зимзелено дрвеће и жбуње које је прилагођено честој суши. Стабла се одликују смоластом кором и игличастим
или тврдим лишћем које чува влагу. Ту расте чемпрес, храст плутњак, бор, кедар. Најзаступљенија вегетација је макија – тешко проходна, жбунаста зимзелена вегетација.

Edukapromo

100
Маслина Чемпреси Дивокоза Дивокоза се храни планинском травом и младим лишћем жбунастих биљака. Тежина мужјака може прећи и 40 kg, док су женке мање и лакше. Природни непријатељ им је вук, а за
Степа Степа је, као и савана, травната равница, али је за разлику од ње обрасла ниском травом. У овој природној зони заступљена је континентална клима са малом количином падавина (испод 400 mm). Простиру се у централном делу Северне Америке, на југу Јужне Америке, у Европи, Азији и Аустралији. У Северној Америци степе се називају прерије, а у Јужној пампаси. У степи расту разне врсте трава и биљке са подземним стаблом. Степе највећим делом године имају изглед полупустиње, јер се биљни покривач осуши чим настане
Ради стварања плодног земљишта,
су претворене у обрадиво земљиште. У степи живе змије, гуштери,
Антилопа
Становници су у великој мери искрчили средоземне шуме, а делом су уништене и честим пожарима. На искрченом земљишту, створене су велике плантаже на којима се гаји маслина, винова лоза, смоква, поморанџа и лимун. Животињски свет чине гмизавци (змије, гуштери), инсекти, птице, мањи глодари (зечеви, мишеви). На планинама су настањене дивокозе.
младунце опасност представља орао. Дивокозе могу живети до 20 година.
суша.
степе
мишеви, антилопе, којоти, преријски кунићи, дивљи зечеви, хрчци, кртице, разне врсте птица (соко, орао, фазан, суп).

Степа

су претворене у фарме.

Шума умереног појаса

Шуме умереног појаса јављају се у северном умереном топлотном појасу. Овде расте листопадно дрвеће: храст, буква, липа, кестен, јавор. За разлику од густих тропских шума, листопадно дрвеће пропушта светлост до тла, што омогућава и раст приземне вегетације. У влажнијим областима, дрвеће је обрасло густом, зеленом маховином. Листопадну шуму насељавају јелени, срне, дивље свиње, куне, разне врсте птица и глодари (веверице,

101
је бизон. Данас га има само у законом заштићеним територијама – резерватима. Последњих стотинак година човек је уништио
Којоти живе у Северној Америци и деловима Централне Америке. Обично се крећу у мањим чопорима, а најчешће лове сами. Живе између 5 и 10 година. Северноамерички којот је послужио као инспирација за настанак цртаног филма Којот и птица тркачица (1948. године у САД). Најкрупнија животиња степе
велике површине травнатих равница. Најбољи пример је Северна Америка, у којој је прерија знатно смањена, јер
мишеви). Куне се хране мишевима, птицама и њиховим јајима. Једу и храну биљног порекла: малине, купине, боровнице, јагоде. Спретно се пењу по дрвећу захваљујући оштрим канџама. Северније од северног поларника клима постаје све хладнија па листопадне шуме смењују четинарске. На северу Русије простране четинарске шуме називају се тајге. У тајгама расте бор, јела, смрча, оморика. Животињски свет чине топлокрвне живо тиње: зец, мрки медвед, ласица, вук, јелен. Листопадна шума Оморика Наведи име нашег ботаничара који је открио оморику на планини Тари. Жир Кестен Edukapromo

Тундра

Тундра је заступљена у областима субполарне климе, на крајњем северу Европе, Азије и Северне Америке, као и на југу Јужне Америке. Зиме трају по десет месеци током године, а просечна јануарска температура ваздуха спушта се и до –20 О С. Током кратког и прохладног лета тло се накратко одмрзне на површини. У оваквим суровим условима, од биљних врста опстају само маховине, лишајеви и патуљасто жбуње. И животињски свет је оскудан. Чине га ирваси, поларни зечеви, снежне сове, поларне лисице. Као и код већине птица, очи сове су непокретне

Како би постигле добро видно поље, сове морају да окрећу главу. Виде на великој удаљености, нарочито ноћу. Међутим, не могу да виде ништа што је ближе од десетак центиметара.

Северни јелен – ирвас Снежна сова Поларна пустиња

Поларна пустиња је заступљена на Гренланду, Арктичком архипелагу, Антарктику и острвима у њиховој

102
у очним дупљама.
близини. Хладну поларну климу карактеришу снег и лед током читаве године. За време врло кратког лета отапа се само
Ова
одликује
вегетације. Острва Северног леденог океана насељавају поларни медвед, туљан и морж, а на Антарктику живе пингвини и албатроси. Пингвини имају неколико слојева густог перја и дебео слој поткожног сала, који их штите од смрзавања у леденој води. Хране се рибом и лигњама, а у води се крећу помоћу крутих крила, налик перајима. Поларни медвед Царски пингвини Edukapromo
уски приобални појас.
област
се потпуним одсуством

Вертикална и хоризонтална зоналност

Са повећањем надморске висине долази до смене природних зона. Вертикална зоналност представља смењивање биљних врста са порастом надморске висине од подножја до врха планине. Хоризонтална зоналност је простирање биљних врста у односу на висину. У умереном појасу, нижи делови планина су под листопадним шумама. Оне на већим висинама прелазе у четинарске. Изнад четинара пружа се појас планинских пашњака, камењара и сталног снега – ако се део планина налази изнад снежне границе (нпр. Хималаји у Азији). У подножју су обрадиве површине. Затим следе појасеви листопадних и мешовитих шума (листопадних и четинарских).

103
Изнад њих су појасеви четинарских шума, а изнад четинара су планински пашњаци. На највишим деловима планине је вечити снег. Вертикална зоналност тропска шума листопадна шума четинарска шума пашњак вечити снег Угроженост и заштита живог света Свака биљна и животињска врста на нашој планети има свој значај, као и станиште на коме живи. Мењајући природно окружење, човек угрожава живе организме и приморава их да се прилагођавају његовим потребама. Неке животиње прилагодиле су се новим стаништима (градови, пољопривредна имања), док је живот других врста доведен у опасност. Болест која је напала биљку Edukapromo

Уместо на дрвећу, птице свијају гнезда на крововима, олуцима и димња-цима. Иако им је природно станиште пећина, слепи мишеви се окупљају на топлим таванима или у напуштеним објектима. Шуме, мочваре и травнате равнице замењене су обрадивим пољима и пашњацима. Зечеви, мишеви и многе врсте птица хране се и праве скровишта међу усевима на пољопривредном земљишту. Животиње које се нису прилагодиле потпуно су нестале. Програмима очувања природе људи настоје да спасу што је могуће више врста биљних и животињских заједница. Угрожене или ретке биљне и животињске врсте заштићене су у националним парковима. Национални парк је област која је заштићена од људског утицаја, а налази се у власништву државе. Води се рачуна о најугроженијим врстама биљака

Edukapromo

Основни разлог смањења броја дивљих мачака је њихово скупоцено крзно. У прошлости је тигар насељавао област од

обала Русије и Кине, као и Индонежанска острва. Од 1950. године три врсте тигра су потпуно истребљене

у две мале области у Португалији и Шпанији. Пума је некада живела у већем делу Северне, Централне и Јужне Америке. У последњих 500 година нестала је са већине својих некадашњих станишта. Одрасле пуме су једнобојне жућкастосмеђе боје, сличне боји јелена, које лове. Највеће опасности које прете пумама су недовољно хране, болести и загађеност околине.

Каспијски

проблем

лов. На

кости и делови тела тигра користе се у традиционалној медицини. Иберијски линкс је дивља мачка која је толико угрожена да би могла да буде потпуно истребљена. Према подацима,

104
и животиња тако што се предузимају мере за њихову заштиту. О биљном и животињском свету можеш више сазнати ако посетиш Ботаничку башту и зоолошки врт у Београду. Ако си их већ посетио, испричај одељењу своје запажање. Слон у београдском зоолошком врту Ботаничка башта у Београду Животиње на граници истребљења – дивље мачке Постоји преко 30 врста дивљих мачака. Оне су грабљивци и месождери оштрих чула и боја које се уклапају у њихово природно окружење.
Турске до
(тигар са Балија,
тигар и тигар са Јаве). Највећи
је противзаконит и прекомеран
Далеком истоку
Сибирски тигар Иберијски линкс

Сада знаш:

• На распрострањеност живог света утиче неколико фактора: вода, рељеф, земљиште, клима и узајамни односи између живих бића.

• На Земљи постоји неколико природних зона (појасева). То су: тропска (кишна) шума, савана, пустиња, суптропска (средоземна) шума, степа, шума умереног појаса, тундра и поларна пустиња.

• Вертикална зоналност представља смењивање биљних врста одређеним редом од подножја до врха планине. • Програмима очувања природе људи настоје да спасу што је могуће више врста биљних и животињских заједница. алге – скуп претежно водених, фотосинтетичких организама (од једноћелијских до вишећелијских) налик на биљке анемометар – инструмент за мерење брзине ветра архипелаг – група острва на мањој међусобној удаљености астероиди – мала небеска тела веома неправилног облика астроном – научник који проучава васиону и васионска тела која се у њој налазе барометар – инструмент за мерење ваздушног притиска биогеографија – наука која изучава биљни и животињски свет биосфера – Земљин омотач који обухвата целокупан живи свет на површини Земље, до извесне дубине у њеној кори, у води и у ваздуху ботаничка башта – простор у коме се одгајају и проучавају ретке биљке ваздушни притисак – сила којом ваздух потискује Земљину површину ветар – хоризонтално кретање ваздуха ветроказ – инструмент за одређивање правца ветра влажност ваздуха – степен засићености ваздуха воденом паром водопад – вертикални одсек у речном кориту преко кога

105
се река стропоштава у дубину временска прогноза – поступак којим се предвиђа стање атмосфере за одређени временски период галаксија – звездани скуп од преко стотину милијарди звезда геоид – заталасани елипсоид геоморфологија – наука о облицима у рељефу Земље геоцентрични систем – теорија по којој је Земља центар васионе глобус – модел Земље граница осветљења – линија која дели Земљу на осветљену и тамну страну гротло – канал у унутрашњости Земље кроз који се креће магма денудација – огољење стена у подлози и одношење горњег растреситог слоја депресије – места на копну чија је висина испод нивоа мора дугодневица – дан са најдужом обданицом у години екватор – замишљена кружна линија која обавија Земљу од запада ка истоку. Представља највећу паралелу или упоредник и дели Земљу на северну и јужну полулопту елипсоид – лоптасто, благо спљоштено тело ерупција – избијање магме уз снажне експлозије РЕГИСТАР ПОЈМОВА Edukapromo

естуар – потопљено левкасто речно ушће које је широко отворено према мору залив – део океана или мора који залази у копно земљиште – тло настало распадањем стена под заједничким утицајем климе и вегетације извор – место на коме подземна вода избија на Земљину површину издан – подземна вода изнад вододрживих стена (најчешће глине) инсолација – дужина сијања Сунца током дана, месеца или године језеро – веће или мање удубљење у копну, испуњено водом

календар – начин рачунања временских јединица кишомер – метална посуда помоћу које се мери висина падавина клима – просечан вишегодишњи режим времена неке области на Земљи климатологија – наука која изучава климу климатски фактори – географски услови који одређују климу неког места комете – тамна васионска тела која се састоје од камења, прашине и гасова кондензација – процес преласка воде из гасовитог у течно агрегатно стање корали – морске животиње које живе колонијално у свим морима, и тропским, и поларним; колоније могу бити разних величина, од веома малих до висине од неколико метара космонаут – члан посаде васионског брода који истражује свемир кратер – отвор на врху вулкана краткодневица – дан са најкраћом обданицом у години лава – магма која је избила на површину Земље ледник – маса леда која се креће магма – ужарена течна маса која избија из Земљине унутрашњости макија – средоземна вегетација коју чине жбунови и шибље меандар – кривудави део корита код равничарских река метеорит – остатак метеорида који је пао на Земљу метеорид – мало васионско тело које нема одређену путању минерални извор – извор воде који садржи растворене минералне соли море – део океана ограничен копном или острвима мореуз – уски водени пролаз који спаја две водене површине (два мора, море са океаном или два океана), а раздваја два копна морске струје – кретање водене масе у океанима и морима, условљено различитим силама морски таласи – хоризонтално кретање водене масе које стварају ветрови, подводни земљотреси или вулканске ерупције мртваја – речно језеро настало у пресеченим и напуштеним меандрима река

106
национални парк – област која је заштићена од људског утицаја, а налази се у власништву државе оаза – област бујне вегетације у пустињи, где се јавља вода обала – узан појас копна уз море, језеро или реку који запљускује вода облаци – атмосферске појаве које се састоје од капљица воде и кристала леда облачност – степен покривености видљивог неба облацима океан – највећа водена површина на Земљи осека – спуштање нивоа Светског мора настало под утицајем Месечеве и Сунчеве гравитације острво – део копна који је са свих страна окружен водом падавине – облици кондензоване водене паре, у течном или у чврстом стању, који из ваздуха доспевају на тло Edukapromo

планете – већа васионска тела која обилазе око неке звезде плима – подизање нивоа Светског мора настало под утицајем Месечеве и Сунчеве гравитације повратници и поларници - замишљене кружне линије које обавијају Земљу од запада ка истоку полови – крајње тачке које се налазе на Земљиној ротационој оси и најближе су Земљином средишту полуострво – дуг део копна који залази у море пустиња – стеновита или песковита област која услед недостатка падавина има слабо развијену вегетацију равнодневица – дан када обданица и ноћ трају по 12 часова речна мрежа – сви водени токови неке области који међусобно не морају да буду повезани речни систем – главна река са притокама речни слив – територија са које вода са површине и подземним путем дотиче у речни слив ротациона оса – замишљена линија која пролази кроз Земљине полове и око које се Земља окреће савана – травнaта заједницa тропског и суптропског поднебља, са ретким дрвећем и грмљем, којa се простирe између области тропских кишних шума и пустиња сателити – мања васионска тела која обилазе око планета слапови – степенасто поређани водопади средоземна шума – област са зимзеленим биљкама које расту у условима средоземне климе степа – област ниске траве без шума сублимација – процес преласка воде из гасовитог у чврсто агрегатно стање Сунчев систем – део васионе у коме се налазе васионска тела која обилазе око Сунца тајга – четинарска шума телескоп – справа која служи за посматрање небеских тела тектонски покрети – померања Земљине коре настала због сучељавања Земљине топлоте и гравитације температура ваздуха – степен загрејаности ваздуха термометар – инструмент којим се мери температура ваздуха тундра – природна зона чији биљни свет

107
чине
– замишљене кружне
запад–исток хигрометар – инструмент којим се мери влажност ваздуха хидрологија – наука која изучава воде хелиограф – инструмент којим се мери дужина сијања Сунца хелиоцентрични систем – теорија по којој Земља обилази око Сунца цунами – велики рушилачки таласи изазвани земљотресима или вулканским ерупцијама на морском или океанском дну Edukapromo
лишајеви, маховине и патуљасто жбуње упоредници
линије које обавијају Земљу правцем