Читанка за седми разред основне школе

Page 1

Гордана Влаховић Јагош Влаховић

Српски језик и књижевност

ЧИТАНКА За седми разред основне школе


Гордана Влаховић Јагош Влаховић

Српски језик и књижевност ЧИТАНКА за седми разред основне школе ГЛАВНИ УРЕДНИК

Проф. др Бошко Влаховић ОДГОВОРНИ УРЕДНИК

Доц. др Наташа Филиповић ПРЕДМЕТНИ УРЕДНИК

Др Јелена Журић РЕЦЕНЗЕНТИ

Доц. др Драгољуб Перић, Филозофски факултет у Новом Саду Др Оливера Крупеж, професор српског језика и књижевности, ОШ „Милица Павловић”, Чачак Јелена Мирковић, професор српског језика и књижевности, ОШ „Бранко Радичевић”, Панчево ЛЕКТУРА И КОРЕКТУРА

Споменка Трипковић ИЛУСТРАЦИЈЕ

Младен Анђелковић ДИЗАЈН

Иван Танић, Агенција Мани два ИЗДАВАЧ

Едука д.о.о. Београд Ул. Змаја од Ноћаја бр. 10/1 Тел./факс: 011 3287 277, 3286 443, 2629 903 Сајт: www.eduka.rs; имејл: eduka@eduka.rs ЗА ИЗДАВАЧА

Проф. др Бошко Влаховић, директор ШТАМПА

Ротографика, Суботица Издање бр.: 1, Београд, 2020. година Тираж: 6000


O лепоти и потреби читања Читајући добре писце, дешавају се пред нама чуда. Често на почетку неке реченице, кад видимо како се помаља једна мисао, ми застанемо задивљени и уплашени. И са неверицом се питамо: „Је ли могућно? Хоће ли се то што наслућујем заиста десити? Је ли ово заиста она иста мисао коју смо и ми, не једном, наслутили при додиру наше свести са светом око нас, скривени део наше унутрашње стварности? Зар има још неко да је ово овако видео и осетио?” А кад, прочитавши до краја, видимо да је заиста тако, ми остајемо над том реченицом замишљени, захвални и срећни, јер нам је пао у део највећи дар који читање може да нам пружи: осетили смо да нисмо сами никад, ни у најтежим ни у најлепшим тренуцима, ни у најгорчим недоумицама, ни у најсмелијим закључцима, него да смо повезани са другим људима многоструким и тајним везама које и не слутимо, а које нам „наш” писац открива. То је спасоносно. Иво Андрић, Знакови поред пута

ПУТОКАЗ ЗА ДНЕВНИК ЧИТАЊА

Пронађи свога писца!

► Читај дела из читанке и наслове из домаће лектире. ► Читај по препорукама својих вршњака и наставника. ► Читај по препоруци библиотекара. ► Читај по сопственом избору. ► Подвлачи и записуј док читаш; књига из које се ништа не забележи – непрочитана је књига. ► Одабери свеску која ће постати твој дневник читања. Бележи... % наслов дела, име писца, име издавача, место и годину издања; % портрете ликова – главних и споредних; % сиже дела; % смешне и драматичне ситуације; % лепе мисли, изразе и речи које по изражајности надилазе свакодневни говор. Дневник ти може послужити као подсетник за излагање на часу или за писање састава о делу, уколико добијеш такав задатак. Најважније: пронађи задовољство у читању! Забави се, насмеј се, маштај, уживај у мудрости и лепоти. Читајући, пронађи свога писца. Читанка за 7. разред | O лепоти и потреби читања

3


САДРЖАЈ ВОДИЧ КРОЗ УЏБЕНИК ..................................................................................................6 НА ЖИВОМ ИЗВОРУ НАРОДНОГ БИЋА ......................................................................7 Народна бајка Златоруни ован .........................................................................................8 Војислав Ђурић, Антологија српских народних јуначких песама (одломци из предговора) ............................................................................................14 Подела српских народних песама .................................................................................16 Епске народне песме старијих времена – покосовски тематски круг.........................17 Народна песма Диоба Јакшића ...................................................................................17 Народна песма Смрт војводе Пријезде .......................................................................21 Народна песма Болани Дојчин ....................................................................................24 Епске народне песме средњих времена ........................................................................30 Епске народне песме о хајдуцима ............................................................................. 30 Народна песма Мали Радојица ...............................................................................31 Народна песма Стари Вујадин ...............................................................................35 Народна песма Старина Новак и кнез Богосав ......................................................38 Епске народне песме о ускоцима .............................................................................. 41 Народна песма Иво Сенковић и ага од Рибника .....................................................42 Народна песма Ропство Јанковић Стојана ...........................................................49 Кратке прозне врсте усмене књижевности (пословице, изреке, питалице, загонетке)......................................................................................................................53 Осврт на српско народно стваралаштво ...................................................................60 ИЗ ТАМНИНЕ У ПРОСВЕТЉЕЊЕ ................................................................................63 Химна Светом Сави .....................................................................................................64 Избор из списа Саве Немањића .....................................................................................66 Свети Сава, Житије Светог Симеона (одломак) ........................................................67 Свети Сава у народној књижевности (избор) ................................................................70 Свети Сава и чобанин ..................................................................................................70 Свети Сава као лекар ...................................................................................................71 Свети Сава у просјацима .............................................................................................72 Савина вода ...................................................................................................................72 Ауторска поезија о Светом Сави ....................................................................................74 Јован Јовановић Змај, Свети Сава .............................................................................74 Милош Црњански, Свети Сава (одломак)..................................................................75 Десанка Максимовић, Савин монолог.........................................................................76 Васко Попа, Путовање Светог Саве ............................................................................77 Матија Бећковић, Прича о Светом Сави ....................................................................78 Вук Стефановић Караџић, Живот и обичаји народа српског (обичаји о различнијем празницима). Крсно име ........................................................................81 Осврт на дело Светог Саве и на дела о Светом Сави ...............................................85 КА СВЕТЛОЈ СТРАНИ ЖИВОТА ..................................................................................87 Рабиндранат Тагоре, Чамци од папира ..........................................................................88 Вислава Шимборска, Облаци..........................................................................................91 Игор Коларов, Дванаесто море (одломак).....................................................................94 4

Читанка за 7. разред | Садржај


Јован Јовановић Змај, Јутутунска јухахаха..................................................................98 Антоан де Сент Егзипери, Мали Принц (одломак) .....................................................101 Мирослав Антић, Плави чуперак (избор) ....................................................................106 Шашава књига (избор) ..................................................................108 Иво Андрић, Јелена, жена које нема (одломак) ...........................................................112 Јелена Ј. Димитријевић, Седам мора и три океана (одломак) ..................................118 Стеван Раичковић, После кише .....................................................................................122 Ефраим Кишон, Код куће је најгоре (избор) ................................................................125 Владимир Набоков, Лош дан (одломци)......................................................................129 Афоризми и афористичари (избор) .............................................................................138 Осврт на ауторску поезију и прозу .......................................................................... 142 ИСПОД ДУБОКИХ И БЕСКРАЈНИХ НЕБЕСА..........................................................145 Јован Дучић, Подне........................................................................................................146 Предраг Пеђа Милосављевић, Потера за пејзажима..................................................150 Михајло Пупин, Са пашњака до научењака (одломак)................................................155 Иван С. Тургењев, Шума и степа (одломци)................................................................162 Милош Црњански, Хаџилук на Крф, до Плаве гробнице (одломци)............................167 Данило Киш, Еолска харфа............................................................................................170 Алфонс Доде, Последњи час...........................................................................................174 Осврт на врсте дескрипције и на врсте стилских изражајних средстава .................................................................................................179 О СУДБИНИ ЧОВЕКОВОЈ, БЕЗ КРАЈА......................................................................181 Милан Ракић, Божур .....................................................................................................182 Јанко Веселиновић, Хајдук Станко (одломци) ..........................................................185 Стефан Митров Љубиша, Кањош Мацедоновић (одломак) ........................................194 Радоје Домановић, Вођа (одломци) .............................................................................200 Антон Павлович Чехов, Чиновникова смрт..................................................................208 Владислав Петковић Дис, Међу својима.......................................................................212 Милутин Бојић, Плава гробница....................................................................................215 Ана Франк, Дневник (одломак) ....................................................................................219 Десанка Максимовић, Крвава бајка..............................................................................222 Петар Кочић, Кроз мећаву (одломци)...........................................................................225 Осврт на теме и мотиве ауторске књижевности ....................................................231 У СВЕТУ ПАРАЛЕЛНЕ СТВАРНОСТИ........................................................................233 Јован Стерија Поповић, Покондирена тиква (одломак).............................................234 Бранислав Нушић, Власт (одломци) ...........................................................................240 Вида Огњеновић, Кањош Мацедоновић (одломак) ......................................................248 Душан Ковачевић, Свемирски змај (одломци) ............................................................253 Осврт на драмску књижевност ..................................................................................264 Провери научено на крају школске године.................................................................265 ауторска књижевност ...................................................................................................268 Читајмо и пишимо: Моја омиљена књига ...................................................................269 Како написати добар писмени задатак .......................................................................269 Речник књижевнотеоријских појмова..........................................................................270 Читанка за 7. разред | Садржај

5


ВОДИЧ КРОЗ УЏБЕНИК БЕЛЕШКА О АУТОРУ Упознај се са писцем, пронађи у Белешци још занимљивих књига вредних читања.

ПРЕ ЧИТАЊА РЕЧНИК

*** *** ***

РАЗГОВАРАМО О... Твој простор за исказивање првих утисака и размишљања о књижевном делу. ИСТРАЖИ И ПРОТУМАЧИ Читај са оловком у руци, истражуј и тумачи. ТРЕБА ДА ЗНАШ Подсети се А САДА ТИ... САЗНАЈ ВИШЕ Прочитај, промисли, сазнај више. Потражи више извора сазнања, борави у библиотеци.

w

САДРЖАЈИ СА ИНТЕРНЕТА Користи образовне садржаје са интернета. ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК Иди за својом радозналошћу, покажи своје истраживачке и стваралачке способности.

Читанка за 6. разред | Водич

КЉУЧНЕ РЕЧИ Кључне речи користи као најсажетији подсетник. ПРОВЕРИ НАУЧЕНО На крају сваке теме осврни се на научено, провери и утврди своје знање.

6


НА ЖИВОМ ИЗВОРУ НАРОДНОГ БИЋА Наша народна поезија цветала је и сазревала у самом срцу столетних ноћи. У току тамних векова створен је златни век наше књижевности, наша класика једина и права. Раздобље наше литературе које из непојамних даљина сјаји својом чудесном лепотом и које није престало и никад неће престати да обасјава песничко стварање на овој шаци земље под овим небом... Зато нам се највећи песници, из деценије у деценију, из века у век враћају вечито живим изворима народне поезије. Дубоко, ту у песничком тлу нашег језика (ван кога се не може учинити ниједан крилати корак у поезији), леже, често запретани под маховином и песком заборава, извори наших великих, прошлих и будућих, песничких токова. Васко Попа, Од злата јабука

Паја Јовановић, Гуслар


Народна бајка

ЗЛАТОРУНИ ОВАН

Б

скрхати – поломити, сломити

срдито – љутито, бесно ишпартати – обележити, повући, узорати бразде на земљишту (њиви, пољу и сл.), испресецати праволинијски, у виду бразда, избраздати

8

ио један ловац, па кад једном отиде у лов у планину, изиђе преда њ ован са златном вуном. Ловац, кад га опази, потегне из пушке да га убије, а ован се затрчи те њега пре роговима убије. Ловац падне на место мртав, и друштво његово кад га после нађе, не знајући ко га је убио, однесе га кући и укопа. После тога жена овога ловца обеси његову пушку о клин. Кад јој се син опаше снагом, он заиште од матере ону пушку да иде с њом у лов, а мати му је не хтедне дати говорећи: „Нипошто, синко! Отац је твој погинуо с том пушком, па хоћеш и теби главе да дође?” Једном он украде пушку и отиде у лов. Кад дође у шуму, онај ован са златном вуном изиђе и преда њ, па му рече: „Твога сам оца убио, па ћу и тебе.” А он се уплаши, па рекне: „Помози, Боже!”, и натегне пушку и убије овна. Сад се обрадује где је убио златоруна овна, што га у царству нема, па здере кожу с њега и однесе кући. Мало-помало, прочује се то до цара, и цар заповеди да му се донесе та кожа да види каквих још зверова има у његовом царству. Кад онај момак однесе кожу и цару покаже, цар му рече: „Ишти шта хоћеш да ти дам за ту кожу.” А он му одговори: „Нећу је продати нипошто.” У онога цара био је доглавник стриц онога момка, па своме синовцу није био пријатељ, већ злотвор. Он рече цару: „Кад он неће ту кожу теби да дâ, гледај да му скрхамо врат, заповеди му да учини што не може бити.” И тако научи цара те дозове момче и рече му да посади виноград и да за седам дана донесе с њега нова вина. Момче, кад то чује, стане плакати и молити се да он то не може учинити, нити то може бити; а цар му опет рече: „Ако за седам дана то не урадиш, није на теби главе.” Он онда плачући отиде кући и каже матери шта је и како је, а мати, кад чује, одговори му: „Јесам ли ти казала, синко, да ће теби она пушка доћи главе као и оцу твоме.” Плачући тако момче и мислећи шта ће радити и куда ће, да би га нестало, изиђе иза села и подобро се од њега удаљи. Кад наједанпут једно девојче изиђе преда њ и запита га: „Зашто, брате, плачеш?” А он јој срдито одговори: „Иди с Богом, кад ми помоћи не можеш”, и пође даље, а девојче пристане за њим и стане га молити да јој каже, „може бити”, вели, „да ћу ти помоћи”. Онда он стане па јој рече: „Казаћу ти, али сам Бог да ми помогне, други ми нико не може помоћи”, и приповеди јој све шта га је снашло и шта му је цар заповедио. Она, кад га саслуша, рече му: „Не бој се, брате, него иди и ишти у цара на ком ће месту да буде виноград, па нека ти ишпартају, а ти Читанка за 7. разред | На живом извору народног бића


узми торбу и у њу струк босиљка, па иди на оно место и лези те спавај, а за седам дана имаћеш грожђа зрела.” Он се на то врати кући и каже матери као од муке како се с девојчетом нашао и шта му је казало. А мати, кад чује, рече му: „Иди, синко, иди огледај, ионако си пропао.” Онда он отиде к цару и заиште место за виноград и да му се ишпарта ђе ће бити бразде. Цар му да све и учини како је искао; а он узме торбу о раме и у њу струк босиљка, па невесео легне онде спавати. Кад ујутру устане, а то виноград посађен; друго јутро листао, до седам дана било већ грожђе зрело у њему, а то је било време кад нигде нема грожђа. Он набере грожђа, измуља и однесе цару слатка вина и у марами грожђа. Кад цар то види, врло се зачуди, и сви у двору. Онда стриц онога момка рече цару: „Сад ћемо му заповедити друго што заиста неће моћи учинити.” Па научи цара те дозове оно момче и рече му: „Од виљевских зуба да ми начиниш двор.” Он кад то чује, отиде кући плачући и приповеди матери шта му је сад цар заповедио, и рече јој: „Ово, мајко, нити може бити, нити ја могу свршити.” А мати му одговори: „Иди, синко, опет иза села, не би ли те Бог намерио на ону девојчицу.” Он изиђе иза села, и кад дође на оно исто место где је пре ону девојку нашао, она изиђе опет преда њ па му рече: „Опет си, брате, невесео и плачан.” А он јој се стане тужити шта му је сад заповеђено. Она, кад га саслуша, рече му: „Лако ће бити и то; него иди к цару и ишти лађу и у њој триста акова вина и триста акова ракије, и уз то још двадесет дунђера, па кад дођеш на лађу ту и ту између две планине, загради воду што је онде, па успи у њу све вино и ракију. Виљеви ће онамо доћи да пију воду, па ће се опити и попадати, а дунђери онда нека им све зубе изрежу, па их носи на оно место где цар хоће да му се град сагради, па лези те спавај, а за седам дана биће град готов.” Онда се он врати кући и приповеди матери како је био опет с девојком и шта му је она казала. А мати му опет рече: „Иди, синко, не би ли Бог дао да ти опет помогне.” Он отиде к цару и изиште све, па онда отиде и сврши како му је девојка казала: виљеви дођу те се опију и попадају, а дунђери им исеку зубе и донесу на оно место где ће се град зидати; он увече метне у торбу струк босиљка, па отиде онамо и легне спавати, и тако за седам дана буде град готов. Кад цар види готов град, врло се удиви, па рече стрицу онога детета, своме доглавнику: „Е, сад шта да му радим? Ово није човек, Бог зна шта је.” А он му одговори: „Још једно да му заповедиш па ако и то сврши, заиста је нешто више од човека.” И тако опет наговори цара, те дозове момче и рече му: „Сад још да ми дадеш царску девојку из другога царства из тога и из тога града. Ако ми је не доведеш, на теби нема главе.” Момче, кад то чује, отиде матери својој и каже јој шта је цар заповедио, а она му рече: „Иди, синко, тражи опет ону девојку, не би Читанка за 7. разред | На живом извору народног бића

шпартати – обележавати, повлачити бразде измуљати – гњечењем претварати у полутечну, житку масу, смуљати; муљајући исцедити сок из нечега виљеви – слонови виљевски зуби – слоновске кљове, слоновача аков – стара мера за течност, око 50 литара; посуда, ведро дунђер – дрводеља, тесар

доглавник – помоћник, саветник неког поглавара, владара, старешине

9


галија – брод на весла, с једрима трг – трговачка роба калфа – помоћник мајстора у занатској радњи заискати – затражити краљушт – крљушт: љуска, рожнати слој на телу рибе искати се – тражити допуштење, молити излазак

обзнанити – објавити, огласити; казати, јавити

ли Бог дао да те опет избави.” Он отиде иза села и нађе ону девојку, па јој приповеди шта му је опет заповеђено. Девојка, кад га саслуша, рече му: „Иди ишти у цара галију, и у њој да се начини двадесет дућана, и у свакоме дућану да буде трг од друге руке, све бољи од бољега; и ишти да се изберу најлепши момци, па нека их лепо обуку и наместе за калфе, у сваки дућан по један. Па ћеш онда ти поћи на тој галији и срешћеш, прво и прво, човека а он носи живу орлушину, па га питај хоће ли је продати; он ће казати да хоће, а ти му подај што год заиште. После ћеш срести другога где носи шарана у чуну, све су му златне краљушти, и тога шарана купи поштопото. Трећега ћеш срести а он носи жива голуба, и за голуба подај што год заиште. Од орла ћеш из репа ишчупати једно перо, од шарана краљушт, а од голуба из левога крила једно перо, па ћеш их пустити све. Кад отидеш у друго царство под онај град, а ти отвори све дућане и нареди нека сваки момак пред својим дућаном стоји. Онда ће доћи сви грађани и гледаће трг и дивиће се, а девојке које дођу по воду, говориће по граду: ’Говоре људи: откако је овога града, још оваке галије није било ни овака трга.’ То ће зачути и царева девојка, па ће се искати у оца да је пусти да и она види. Кад она дође са својим другарицама у галију, ти је води све из дућана у дућан, и износи трг свакојаки преда њу, све лепши и лепши, и све је забављај док се мало посумрачи, па кад се посумрачи, а ти крени галију; у тај ће мах пасти тама да се ништа не види. У девојке ће бити тица на рамену што је увек код себе има, па кад види да лађа иде, она ће пустити ону тицу с рамена свога да обзнани у двору шта је и како је. А ти онда запали перце од орла, те ће ти орао одмах доћи, а ти му кажи нека ухвати тицу, и орао ће је ухватити. После ће девојка бацити један камичак у воду, те ће галија одмах стати, а ти онда узми краљушт од шарана и запали је, и шаран ће ти одмах доћи, а ти му кажи да нађе и прогута онај камичак, шаран ће га наћи и прогутати, а галија ће одмах поћи. После ћете дуго путовати на миру, па ћете најпосле доћи између две планине: онда ће се галија окаменити и велики ћете страх претрпети, и девојка ће те терати да јој донесеш живе воде, а ти онда од голуба перце запали, и голуб ће ти одмах доћи, а ти му подај стакленце и он ће ти донети живе воде; потом ће се одмах галија кренути и доћи ћеш сретно кући с царском девојком.” Пошто момче саслуша девојку, отиде кући и каже матери све, па онда отиде к цару и заиште све што му је требало; цар му није могао одрећи, него му да, и тако Џон Стобарт, Пре олује (1972)

10

Читанка за 7. разред | На живом извору народног бића


се он крене с галијом. Путујући тако, сврши на путу све као што му је речено, и дође под онај град у другоме царству, и као што му је девојка казала, он учини све, дочепа се царске кћери и сретно с њоме дође натраг. У граду цар и његов доглавник с царевих пенџера угледају галију издалека где иде, пак рече доглавник цару: „Сад га погуби како изиђе из галије, друкчије му не можеш досадити.” Кад галија већ стане у крај, онда стану излазити на брег сви редом, најпре девојка са својим другарицама, па онда момци, а најпосле он, а цар намести џелата те, како се помоли из галије, одсече му главу. Цар је мислио ону царску кћер за себе узети, те како она изиђе из галије, он прискочи к њој те је стане миловати, а она се окрене од њега па рече: „Камо онај што се трудио за мене?” А кад види да му је глава одсечена, одмах узме живу воду, те га прелије и стави главу, и он опет оживи као што је и био. Кад цар и његов доглавник опазе да је он оживео, рече доглавник цару: „Тај ће сад још више знати него што је знао, јер је био и мртав па опет оживео.” Цар зажели дознати да ли се заиста више зна кад се наново проживи, па заповеди да и њему одсеку главу, и да га девојка живом водом проживи. Пошто цару одсеку главу, царска кћи не хтедне ни да зна за њега, него одмах напише оцу књигу и каже све како је било и да она хоће да пође за оно момче, а отац њезин отпише да народ прими оно момче за цара; ако ли неће, да ће он дигнути крајину на њих. Народ одмах призна да је право да он узме цареву кћер и да царује. И тако оно момче ожени се царевом девојком и постане цар, а остали момци што су с њим ишли ижене се оним девојкама што су биле поред царске кћери и постану велика господа.

пенџер – прозор

крајина – крајња, гранична област, насељена војницима, крајишницима, цариницима

Разговарамо о... бајци *** Укратко изнеси своје утиске о бајци Златоруни ован. *** Упореди ову бајку са бајкама које су ти познате одраније. *** Испричај какав је твој однос према бајци као књижевној врсти. Ако имаш омиљене

бајке, наведи њихове наслове и образложи шта ти се у њима допада. Образложи свој став и ако не волиш да читаш бајке. Какав је твој однос уопште према књижевним делима са елементима чудесног, натприродног? Истражи и протумачи *** Наведи нека основна обележја бајки. Подсети се како је ову врсту приповедака на-

зивао Вук Караџић. На примеру бајке Златоруни ован уочи и издвој главна обележја ове књижевне врсте. ПОДСЕТИ СЕ Усмена/ народна бајка јесте вишеепизодична прича у којој се збивања нижу хронолошки уобличена, према устаљеним композиционим обрасцима, а карактерише је елеменат чудесног. Композиција бајке (као и композиција сваког епског дела) заснива се на ликовима (јунацима) и збивању, које се одвија у времену и простору. Догађаји се, по правилу, нижу хронолошки (фабула и сиже се поклапају), линеарно; време збивања је прошло; ликови су претежно неименовани, карактерише их пол, занимање, социјални и породични статус, узраст. Честа у композицији бајке јесу и понављања и паралелизам делова, док је расплет увек срећан. Проф. др Љиљана Пешикан Љуштановић Читанка за 7. разред | На живом извору народног бића

11


*** Анализирај композицију бајке: испитај у којој су мери сви елементи бајке подређени

радњи. Истражи: • типску карактеризацију јунака (храбар, домишљат, леп...); • одсуство мотивације поступака ликова зарад развоја радње; • неименовање ликова (некакав човек), односно именовање занимањем (један ловац), полом (жена, девојка, кобила, коњ, петао), врстом (човек, гавран, соко, коњ, пас...), социјалним статусом (газда, цар, слуга), породичним статусом (син, отац, муж) и карактеризација самим делањем. • Испитај како је представљен простор: неодређен, назначен само линијом кретања јунака, без прецизнијег географског ситуирања радње. • Уочи и неодређеност времена у бајци, њену ванвременост. А сада ти... *** Зашто девојка помаже момку у испуњавању готово немогућих задатака? *** Зашто му саветује да у торбу стави босиљак? Какво значење се приписује босиљку?

Какву моћ има босиљак у народном веровању? Користи дело Павла С. Нишевљанина Главније биље у народном веровању и певању код Срба или Речник српских народних веровања о биљкама Веселина Чајкановића, који можеш пронаћи у Антологији српске књижевности, на интернету.

Треба да знаш Женске и мушке приповетке

w Антологијa српске књижевности http://www.antologija srpskeknjizevnosti.rs/ ASK_SR_Azbucnik Pisaca.aspx

У предговору књизи Српске народне приповјетке 1833. године Вук Стефановић Караџић пише: „Женске су приповјетке оне у којима се приповједају којекаква чудеса, што не може бити. Мушке су оне у којима нема чудеса него оно што се приповиједа рекао би човјек да би заиста могло бити.” Женске су, по ономе како их је Вук одредио, бајке, а мушке су новеле. Бајке се јављају у народној и ауторској књижевности. Писци ауторских бајки на самосвојан, уметнички начин, обликују садржај таквих приповедних дела (Александар Пушкин, Ханс Кристијан Андерсен, Гроздана Олујић, Стеван Раичковић, Десанка Максимовић и други). Епизода – догађај или део радње који представља мање или више заокружену приповедну цели­ну унутар целине књижевног дела. Хронолошко приповедање – казивање о догађа­јима оним редоследом којим су се одиграли. Композиција дела – начин на који су одређена обележ­ја књижевног дела: догађаји, ликови, теме, си­туације и мотиви повезани у јединствену умет­ничку целину. Сиже – план, скица, редослед и начин на који су догађаји у књижевном делу представљени. Фабула – целокупни, хронолошки и узрочно-последични збир догађаја који су се одиграли у књижевном делу.

12

Читанка за 7. разред | На живом извору народног бића


Сазнај више Бајка долази из сна и жеље Кажу да бајка долази из сна, или потиче са истог места са којег се сан јавља. Али сви који смо у сну били, знамо, сан није слободан, у сну се не догађа све што желимо. Зато је бајка ту, да испомогне сан, да га допуни и доврши. Оно што се у сну прекида наставља се у бајци, у причи. Миодраг Павловић

У бајкама живи човекова нејасна, али неуништива жеља за правдом, за другачијим животом и бољим временима. Иво Андрић

Аргонаути и златно руно Аргонаути су грчки јунаци који су, под Јасоновим вођством, отпловили у Колхиду да би се домогли златног руна. Име су добили по лађи Арго. Кад је Пелији обећао да ће му донети златно руно из Колхиде, Јасон је одмах позвао највеће грчке јунаке да му се придруже у овом великом подухвату. (Из Речника грчке и римске митологије Александрине Цермановић Кузмановић и Драгослава Срејовића)

Лоренц Коста, Арго

Ако желиш да сазнаш више, прочитај у наведеном речнику одредницу о Аргонаутима и о њиховој узбудљивој потрази за златним руном. После тога можеш да прочиташ и роман Роберта Гревса Златно руно. Изабери задатак *** Опиши свог омиљеног јунака/своју омиљену јунакињу из света бајки. *** Нацртај насловну страну једне књиге бајки. *** Припреми се за усмено препричавање бајке по свом избору. Потруди се да твоје ка-

зивање буде изражајно и занимљиво. Можеш да изабереш један од следећих начина: – према претходно постављеном плану текста; – са проширивањем; – из перспективе 1. лица главног јунака и/или његовог помоћника (девојчета); – сa измењеним завршетком. *** У Речнику грчке и римске митологије прочитај о Аргонаутима и о њиховој потрази за златним руном и на основу тога напиши причу. *** Замисли да си јунак/јунакиња бајке: • испричај причу у првом лицу једнине; • наслови причу са „Шетња кроз Млечни пут” (или самостално смисли тему).

Кључне речи: народна бајка, „женске приповетке”, епизода, хронолошко приповедање, композиција, фабула, сиже. Читанка за 7. разред | На живом извору народног бића

13


Војислав Ђурић (1912–2006) – историчар књижевности, универзитетски професор, академик. Оснивач је Катедре за општу књижевност и теорију књижевности Филозофског факултета Београдског универзитета и Института за теорију књижевности и уметности. Прво издање његове Антологије народних јуначких песама објављено је 1947. године. Од 2001. године та важна антологија објављује се под насловом Антологија српских народних јуначких песама.

Војислав Ђурић

Антологија српских народних јуначких песама (одломци из предговора)

К

ад је започето стварање наших епских песама, не може се тачно знати, јер прве јасније вести о њима имамо тек од XVI века, али је природно претпоставити да су оне – као и код других народа – певане много раније, пре појаве феудалаца, у вези са другим личностима и догађајима. Вук Караџић тако нешто и претпоставља. „Ја мислим”, каже он, „да су Србљи и прије Косова имали и јуначких пјесама од старине, но будући да је она премјена тако силно ударила у народ, да су готово све заборавили што је било донде, па само оданде почели наново приповиједати и пјевати.”

Песме дугог и кратког стиха Епске песме, према стиху у коме су испеване, деле се на две групе: гусларске и бугарштице. Прве су у десетерцу (кратком стиху), с цезуром* после четвртог слога, и без припева**. Друге су у дугом стиху, најчешће од петнаест или шеснаест слогова, с цезуром после седмог или осмог слога (а ако је стих краћи од петнаестерца или дужи од шеснаестерца, онда са цезуром иза петог или шестог и иза деветог или десетог слога), и често са „припевом” иза сваког, или сваког другог, или сваких неколико стихова (припев је од шест, ређе од пет слогова, и „понајвише не додаје стиху иза кога се налази ништа ново, него га само раширује”). Гусларске песме добиле су назив по томе што се певају уз гусле. Међутим, назив бугарштица је мутан: по једнима, реч бугарштица значи тужна песма (од бугарити – тужно певати); по другима, то је carmen vulgare, тј. пучка*** песма. Бугарштице су се певале у XVI и XVII веку у Дубровнику, Далмацији и западној Хрватској, и тада су и забележене. Гусларске песме певале су се на много ширем подручју и одржале су се до најновијих времена. [...] * Цезура представља ритмички одмор усред стиха, паузу, пресек. ** Припев је рефрен – стихови који се понављају у песми. *** Пучка – народна (од речи пук – народ).

14

Читанка за 7. разред | На живом извору народног бића

Паја Јовановић, Гуслар


Гусларских песама има много више и о већем броју тема. Према њима извршена је подела епских песама на циклусе (кругове): неисторијски, преткосовски, косовски, Марка Краљевића, Бранковића и Јакшића, Црнојевића, Угричића и јунака Хрваћана, хајдучки, ускочки, муслимански, ослобођења Црне Горе, ослобођења Србије. По једној другој подели, која потиче од Вука Караџића, нашу епику чине песме старијих времена (тј. о догађајима пре хајдучког и ускочког војевања), песме средњих времена (тј. о хајдуцима и ускоцима) и песме новијих времена (тј. о ослобођењу Црне Горе и Србије). Разговарамо о... антологији *** Шта је Вук Караџић казао о старости српских народних песама? *** Како је поделио народне епске песме? Наведи тематске кругове (циклусе) гуслар-

ских песама. *** Наведи основне одлике гзсларских песама (због чега се тако зову, какав је стих у

ком су испеване).

Треба да знаш Антологија – збирка изабраних књижевних дела или одломака. Реч је пореклом из грчког језика, а њено дословно значење јесте сакупљање цвећа, цветна збирка.

Певање уз гусле, као део нематеријалног културног наслеђа Србије, уписано је на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства.

Истражи и протумачи *** Потражи у библиотеци Антологију српских народних јуначких песама Војислава Ђу-

рића. Прегледај садржај књиге. Обрати пажњу на то како је он издељен. Забележи наслове песама које су ти досад познате. *** Пронађи песме покосовског тематског круга и песме о хајдуцима и ускоцима и забележи њихове наслове. *** Издвој из предговора неке од основних одлика српских народних песама и упиши их у свој дневник читања. *** Обрати пажњу на напомене и на Речник на крају књиге. Летимичним читањем утврди које су ти речи (њихова значења) познате, а које не.

w Антологијa српске књижевности http://www.antologija srpskeknjizevnosti.rs/ ASK_SR_Azbucnik Pisaca.aspx

Сазнај више Потражи на интернету Антологију српске књижевности, дигитално издање које је приредио Учитељски факултет Универзитета у Београду, јер ћеш и тако моћи да читаш вредна дела српске књижевности, од којих су многа уврштена у школску лектиру.

Кључне речи: антологија, гусле, тематски кругови (циклуси), песме дугог и кратког стиха. Читанка за 7. разред | На живом извору народног бића

15


ПОДЕЛА СРПСКИХ НАРОДНИХ ЕПСКИХ ПЕСАМА ВУК СТЕФАНОВИЋ КАРАЏИЋ Хронолошко-тематска подела ПЕСМЕ СТАРИЈИХ ВРЕМЕНА

Данашња подела ТЕМАТСКИ КРУГОВИ (према темама и личностима о којима песме говоре) ПРЕТКОСОВСКИ (о Немањићима и Мрњавчевићима) Свети Саво Женидба Душанова Женидба краља Вукашина Зидање Скадра Урош и Мрњавчевићи КОСОВСКИ (о Косовском боју) Бановић Страхиња Клетва кнежева Цар Лазар и царица Милица Кнежева вечера Косанчић Иван уходи Турке Пропаст царства српскога Косовка Девојка Смрт Мајке Југовића ПЕСМЕ О МАРКУ КРАЉЕВИЋУ Марко Краљевић и орао Марко Краљевић познаје очину сабљу Марко пије уз рамазан вино Марко Краљевић и Муса Кесеџија Марко Краљевић и бег Костадин Марко Краљевић укида свадбарину Орање Марка Краљевића Смрт Марка Краљевића ПОКОСОВСКИ (о времену и личностима после Косовског боја) Диоба Јакшића Смрт војводе Пријезде Болани Дојчин Смрт војводе Кајице Женидба Максима Црнојевића

ПЕСМЕ СРЕДЊИХ ВРЕМЕНА

ХАЈДУЧКИ (о хајдуцима) Мали Радојица Стари Вујадин Старина Новак и кнез Богосав Рашта Новак оде у хајдуке УСКОЧКИ (о ускоцима и крајишницима) Иво Сенковић и ага од Рибника Ропство Јанковић Стојана Смрт Сењанина Иве

ПЕСМЕ НОВИЈИХ ВРЕМЕНА

16

ПЕСМЕ О ОСЛОБОЂЕЊУ СРБИЈЕ И ЦРНЕ ГОРЕ Почетак буне против дахија Бој на Чокешини Три сужња

Читанка за 7. разред | На живом извору народног бића

Бој на Мишару Бој на Салашу Кнез Иван Кнежевић


ЕПСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ СТАРИЈИХ ВРЕМЕНА – ПОКОСОВСКИ ТЕМАТСКИ КРУГ Усмена традиција о покосовском периоду приказује све дубље продирање Турака у унутрашњост земље као историјску неизбежност којој се српски деспоти и војводе опиру свом силином својих трагичних живота чувајући косовски завет. Нада Милошевић Ђорђевић

 Јер ако човек и сав свет стече, а душу изгуби, каква је корист? Из Јеванђеља по Матеју

ДИОБА ЈАКШИЋА ►

Браћа Јакшићи су јунаци већег броја песама покосовског тематског круга. Сачувани су историјски подаци о Дмитру и Стефану Јакшићу, док су неки други епски ликови овог круга песама плод маште народних певача. У приказивању њихових ликова постоје одступања од историјских чињеница.

М

јесец кара звијезду Даницу; „Ђе си била, звијездо Данице? Ђе си била, ђе си дангубила, дангубила три бијела дана?” Даница се њему одговара: „Ја сам била, ја сам дангубила више б’јела града Биограда, гледајући чуда великога ђе дијеле браћа очевину, Јакшић Дмитар и Јакшић Богдане. Лијепо се браћа погодише, очевину своју поделише: Дмитар узе земљу Каравлашку, Каравлашку и Карабогданску и сав Банат до воде Дунава; Богдан узе Сријем – земљу равну, Сријем земљу и равно Посавље и Србију до Ужица града; Дмитар узе доњи крај од града и Небојшу на Дунаву кулу; Богдан узе горњи крај од града и Ружицу цркву насред града. О мало се браћа завадише, да око шта, веће ни око шта: око врана коња и сокола; Читанка за 7. разред | На живом извору народног бића

Јакшићи (браћа) – Стефан и Дмитар, синови Ђурђевог војводе Јакше. Стефан (у песми Шћепан) „ретко је учествовао у борбама, него је управљао и унапређивао породични иметак”, који су он и млађи му брат Дмитар добили од угарског краља Матије (пошто су после пада Смедерева напустили свој завичај Јагодину и прешли у Угарску). Дмитар је учествовао у многим бојевима и истакао се као велики јунак. Стефан је живео до 1489, а Дмитар је умро 1486. од ране коју му је задао „у близини Смедерева, на мосту речице Језаве, његов непријатељ Гази Мустафа” (Војислав Ђурић). диоба – деоба коњ и соко – јуначки атрибути, али и симболи наследног племићког достојанства звијезда Даница – најсјајнија звезда на небу, Венера Каравлашка – влашка област у данашњој Румунији Карабогданска – Молдавија, област у Румунији

17


Дмитар иште коња старјешинство – Дмитар тражи да њему као старијем припадне коњ сиња кукавица – у пренесеном значењу: жалосна, ојађена особа чаша молитвена – чаша из које пију невеста и младожења на венчању и коју невеста чува као најдражу успомену утва златокрила – птица из породице патака чекмек-ћуприја – покретни мост којим се улазило у тврђаву карати – кудити, грдити иште – тражи узја – узјаха покор – срамота, стид војно – муж скут – доњи део одеће (мушког капута или огртача као и женске хаљине или сукње) заврже – забаци себи на раме буздован перни – буздован с металним перима; према броју пера, постојали су троперац, шестоперац (шестопер) итд.

Дмитар иште коња старјешинство, врана коња и сива сокола, Богдан њему не да ни једнога. Кад ујутру јутро освануло, Дмитар узја вранца великога и он узе сивога сокола, пак полази у лов у планину, а дозива љубу Анђелију: „Анђелија, моја вјерна љубо, отруј мени мог брата Богдана! Ако ли га отровати нећеш, не чекај ме у бијелу двору!” Кад то зачу љуба Анђелија, она сједе брижна, невесела, сама мисли, а сама говори: „Што ће ова сиња кукавица! Да отрујем мојега ђевера, од бога је велика гријота, а од људи покор и срамота; рећи ће ми мало и велико: видите ли оне несретнице ђе отрова својега ђевера! Ако ли га отровати нећу, не см’јем војна у двору чекати.” Све мислила, на једно смислила: она оде у подруме доње те узима чашу молитвену, саковану од сувога злата, што је она од оца донела; пуну рујна наточила вина, пак је носи својему ђеверу, љуби њега у скут и у руку и пред њим се до земљице клања: „На част теби, мој мили ђевере! На част теби и чаша и вино, поклони ми коња и сокола!” Богдану се на то ражалило, поклони јој коња и сокола. Дмитар лови цијел дан по гори

и не може ништа уловити; намјера га предвече нанесе на зелено у гори језеро, у језеру утва златокрила; пусти Дмитар сивога сокола да ухвати утву златокрилу, она му се не да ни гледати, него шчепа сивога сокола и сломи му оно десно крило. Кад то виђе Јакшић Димитрије, брже свлачи господско од’јело, пак заплива у тихо језеро, те извади сивога сокола, па он пита сивога сокола: „Како ти је, мој сиви соколе? Како ти је без крила твојега?” Соко њему писком одговара: „Мени јесте без крила мојега као брату једном без другога!” Тад се Дмитар бјеше осјетио ђе ће љуба брата отровати, па он узја вранца великога, брже трчи граду Биограду, не би л’ брата жива затекао. Кад је био на чекмек-ћуприју, нагна вранца да преко ње пређе, пропадоше ноге у ћуприју, сломи вранац обје ноге прве. Кад се Дмитар виђе на невољи, скиде седло с вранца великога пак заврже на буздован перни, брже дође граду Биограду. Како дође, он љубу дозива: „Анђелија, моја вјерна љубо! Да ми ниси брата отровала?” Анђелија њему одговара: „Нијесам ти брата отровала, веће сам те с братом помирила.”

Разговарамо о... песми *** Укратко испричај о чему песма говори. *** Издвој сцену која је на тебе оставила најснажнији утисак и образложи свој избор. *** Издвој елементе помоћу којих се, према твом мишљењу, постиже напетост у песми.

18

Читанка за 7. разред | На живом извору народног бића


Истражи и протумачи *** Прочитај уводне стихове у којима је садржан дијалог између Месеца и звезде Данице.

Размисли о томе какву улогу у песми има персонификовани дијалог небеских тела (митолошки елемент). Каква се важност придаје догађајима о којима је реч? *** Шта звезда Даница посматра? На који начин звезда Даница сведочи о догађајима којима је присуствовала (назива их чудом великим)? Зашто је диоба браће чудо велико? Како они деле очевину? У каквој је вези њихова деоба са судбином читавог народа? Које су вредности пољуљане њиховом завадом? Око чега су се браћа завадила? *** Шта симболишу коњ и соко? Зашто су браћи важни? *** Дмитар реагује непримерено. Које особине испољава? *** На који је начин Дмитрова жена Анђелија успела да спречи породичну трагедију? *** Обрати пажњу на значење израза молитвена чаша. Када се и где она користила? У чему се састоји симболичка вредност молитвене чаше? У каквој су вези златна чаша и Анђелијино име са њеним поступком? *** Упореди ликове Дмитра и Богдана. У којим се ситуацијама истичу њихове најзначајније карактерне особине? Наведи особине ликова представљенe у песми. Анализирај ситуације у којима се они огледају и начин на који су представљени. У којим се ситуацијама мења Дмитров лик? До каквог сазнања долази? *** Које вредности у лику Анђелије народни певач ставља изнад борбе за превласт и моћ? *** Размисли о чињеници да у песми постоје два тока радње. Где се дешавају паралелне радње? Потруди се да објасниш шта је тиме у песми постигнуто. *** Означи етапе драмске структуре песме: 1. митолошки оквир песме; 2. подела земље и градова; 3. завада браће; 4. Анђелијина драма одлучивања и племенити поступак љубе; 5. лов у гори; 6. измирење браће (као расплет песме). молитвена чаша

А сада ти... Протумачи мисао из Јеванђеља по Матеју: Јер ако човек и сав свет стече, а душу изгуби, каква је корист?

Подсети се Песма почиње разговором Месеца и звезде Данице. Стилско средство помоћу којег је обликован тај дијалог зове се персонификација. Подсети се да се таквим поступком појавама и предметима дају особине људи. Подвуци још неке примере за персонификацију у овој песми. Контраст – стилско средство којим се исказује изразита различитост, супротност; остварује се на нивоу језичког израза, мотива, ликова и радње. Читанка за 7. разред | На живом извору народног бића

19


Сазнај више баладичан тон – тужан, трагичан тон

w Послушај како драмски уметник Гојко Шантић говори песму Диоба Јакшића https://youtu. be/-cTIRBl9Dhg

Обрати пажњу на то како песму интерпретира народни гуслар Бошко Вујачић https://youtu.be/ 11scRxsUCGc

Песме о урушавању српске државе Песме покосовског тематског круга настајале су после косовске трагедије (1389), када се урушавала српска држава. На једној је страни приказана слаба снага последњих српских великаша и немогућност одбране од турске најезде, а на другој потреба да се пружи достојанствен отпор сили и неправди. Време неизвесности и стрепње одражавало се и на мотиве и атмосферу у песмама овог тематског круга који су неуобичајени за народну епику (породичне свађе, трагични сукоби, самоубиства...). У њима преовладава баладичан тон. Гете је читао Диобу Јакшића О високим естетским и етичким вредностима ове песме сведочи запис Вука Караџића о интересовању које је за њу показао велики немачки песник Гете: „Пошто се послије многих комплимената посадимо на канапе (софу), на које је стајало Гримово писмо развито и превод Диобе Јакшића и једна отворена свезана новина, (Гете) рече: ’Видите да нијесте Ви данас први пут у мојој соби. Ви сте већ одавно код мене.’ Кад ја бацим очи на новине, а то рецензија моје прве Српске граматике. Сами мислите, какав је то тријумф за мене био. Потом смо се много разговарали о нашим пјесмама, и читао ми је Диобу Јакшића, и питао ме ђекоје стихове како је у оригиналу, и казао је да ће је он дати да се наштампа.”

Грб Јакшића

Изабери задатак *** Уз помоћ наставника истражите историјске чињенице о времену после Косовског

боја у Србији и представите резултате свог истраживања. *** Потражите на мапи географске појмове поменуте у песми. Истражите где се у Београду налазе кула Небојша и црква Ружица. *** Илуструј најзначајније сцене у песми. *** Означи дијалоге у песми; обрати пажњу на Анђелијин монолог. Драматизуј песму. Можеш проширити број ликова или увести наратора. *** Замисли и напиши како замишљаш завршни дијалог између Месеца и звезде Данице. *** На основу своје драматизације поставите комад на школску сцену. Размислите и о могућностима за луткарску представу.

Кључне речи: покосовски тематски круг, мотив заваде међу браћом, мотив женског посредовања у мирењу, драмска композиција, митолошки елементи. 20

Читанка за 7. разред | На живом извору народног бића


СМРТ ВОЈВОДЕ ПРИЈЕЗДЕ

Честе књиге иду за књигама;

од кога ли, коме ли долазе? Од Мемеда, од цара турскога, а долазе до Сталаћа града, до Пријезде, војводе сталаћке: „О Пријезда, војводо сталаћка, пошљи мени до три добра твоја: прво добро – сабљу навалију, која сече дрвље и камење, дрво, камен и студено гвожђе; друго добро – ждрала коња твога, који коњиц може прелетети засобице и по два бедена; треће добро – твоју љубу верну.” Гледи књигу војвода Пријезда, ону гледи, другу ситну пише: „Цар-Мемеде, турски господару, купи војске колико ти драго, под Сталаћа кад је теби драго, удри Сталаћ како ти је драго, ја ти добра не дам ниједнога: ја сам сабљу за себе ковао, а ждрала сам за себе ранио, а љубу сам за себе довео; па ти не дам добра ниједнога.” Диже војску турски цар Мемеде, диже војску оде под Сталаћа; био Сталаћ три године дана,

нит му одби дрва ни камена, нит га како може освојити, ни пак како може оставити. Једно јутро уочи недеље попела се Пријездина љуба на бедена малена Сталаћа, па с бедена у Мораву гледи, ал’ Морава мутна испод града, па беседи Пријездина љуба: „О Пријезда, драги господару, ја се бојим, драги господару, нас ће Турци лагумом дигнути.” Ал’ беседи војвода Пријезда: „Мучи, љубо, муком се замукла! Гди ће бити лагум под Моравом?” Потом дошла та недеља прва, и господа отишла у цркву, и божју су службу остајали; кад господа изишла из цркве, тад беседи војвода Пријезда: „О војводе, моја десна крила, крила моја, с вама ћу летети, да ручамо, да се напијемо, да на граду врата отворимо, да на Турке јуриш учинимо, па што нама бог и срећа даде!” Па Пријезда љубу дозиваше: „Иди, љубо, у пивнице доње,

Читанка за 7. разред | На живом извору народног бића

Цар Мемед – Мехмед (Мухамед) II Освајач (1429–1481) књига – писмо Сталаћ – градић у близини Крушевца, где се спајају Јужна и Западна Морава навалија – врста старинске сабље ждрал – коњ сиве длаке засобице – једно за другим беден – бедем: висок заштитни зид; заштита, брана пивнице доње – подрум за држање пића (вина и ракије) лагум – подземни ходник, тунел мучати – ћутати; мучи – ћути, не говори

21


кондир – суд у којем се држи пиће и из кога се точи

те донеси вина и ракије.” Узе Јела два кондира златна, па отиде у пивнице доње. Кад госпођа пред пивницу дошла, ал’ пивница пуна јаничара: папучама пију вино ладно а у здравље Јелице госпође, с покој душе Пријезде војводе. Кад то виде Јелица госпођа, та кондиром о камен удари, па отрча у господске дворе: „Зло ти вино, драги господару! Зло ти вино, а гора ракија! Пивница ти пуна јаничара: папучама пију вино ладно, а за моје здравље намењују, а тебека жива сарањују, сарањују, за душу ти пију.” Онда скочи војвода Пријезда, те на граду отвори капију, па на Турке јуриш учинише, те се бише и секоше с Турци, док погибе шездесет војвода, њи шездесет, иљаде Турака. Тад се врати војвода Пријезда, па за собом затвори капију, па потрже сабљу навалију, ждралу коњу одсијече главу:

„Јао ждрале, моје добро драго! Та нека те турски цар не јаше!” Преби бритку сабљу навалију: „Навалија, моја десна руко! Та нека те турски цар не паше!” Па отиде госпођи у дворе, па госпођу привати за руку: „О Јелице, госпођо разумна, или волиш са мном погинути, ил’ Турчину бити љуба верна?” Сузе рони Јелица госпођа: „Волим с тобом часно погинути нег’ љубити на срамоту Турке; нећу своју веру изгубити и часнога крста погазити.” Узеше се обоје за руке, па одоше на беден Сталаћа, па беседи Јелица госпођа: „О Пријезда, драги господару, Морава нас вода одранила, нек Морава вода и сарани!” Па скочише у воду Мораву. Цар је Мемед Сталаћ освојио, не освоји добра ниједнога. Љуто куне турски цар Мемеде: „Град Сталаћу, да те бог убије! Довео сам три иљаде војске, а не водим него пет стотина.”

Разговарамо о... песми *** Изнеси своје утиске и прва размишљања о песми. *** Објасни како разумеш поступке војводе Пријезде и његове жене Јелице. *** Шта је, по твом мишљењу, херојско а шта трагично у песми Смрт војводе Пријезде?

Истражи и протумачи *** Шта у писму цар Мехмед, цар турски, тражи од војводе Пријезде? Шта он тиме жели

да постигне? Шта се на основу његових захтева може закључити о војводи Пријезди? *** Анализирај положај у којем се нашао војвода Пријезда, као јунак и као бранитељ Сталаћа. Због чега се он сукобљава са царем? Шта њему значе јуначка одличја коњ и сабља? Какву му увреду наноси цар тражећи његову жену? Какву симболичку вредност имају та три добра? Које његове особине долазе до изражаја у одговору упућеном турском цару? *** Опиши опсаду Сталаћа. Који детаљ одражава историјско сећање на средњовековно освајање града? Шта у тим догађајима представља кулминацију? Како то даље усмерава одлуке и деловање главних јунака? 22

Читанка за 7. разред | На живом извору народног бића


*** Анализирај радње, поступке, понашање и ставове госпође Јелице. Шта је Пријездиној

љуби вредније од живота? Издвој стихове у којима је то исказано. Објасни контраст у њеним речима упућеним мужу: Морава нас вода одранила, нек Морава вода и сарани. *** Завршни стихови представљају клетву. Упореди завршне стихове са почетним стиховима. Шта сазнајемо из клетве турског цара? Објасни значење израза Пирова победа. *** Објасни како разумеш моралну дилему и избор који су начинили епски јунаци војвода Пријезда и његова жена. *** Истражи драмске елементе у песми: анализирај етапе у развоју радње. *** Објасни трагичан крај песме.

ПОДСЕТИ СЕ У песми читамо стихове: ... те се бише и секоше с Турци, док погибе шездесет војвода, њи шездесет, иљаде Турака. И досад смо се сретали са стилским средством којим се преувеличава појам, појава, особина, ситуација... Јавља се у књижевности, али и у свакодневном говору – када говорник нешто преувеличава или наглашено умањује, једном речи претерује. То средство се зове хипербола. Њиме се граде упечатљиве слике и преносе јака осећања. Веома је честа у народним епским песмама.

Сазнај више О лепоти Мораве Трагична одлука госпође Јелице садржана је у стиховима: „О Пријезда, драги господару, Морава нас вода одранила, нек Морава вода и сарани!” О лепоти Мораве сведоче многи описи у књижевним текстовима. О томе колико река Морава значи становницима њених обала, сведоче многобројни поетски записи. Посебно је о њој у више наврата писао Добрица Ћосић. У тексту Из летописа о Морави (1957) каже, између осталог: „Морава живи, умире и траје једући њиве и људе. На њеним обалама одувек су живели за смрт најхрабрији.”

А сада ти... Мислиш ли да је постојало неко друго решење за главне јунаке осим изабраног? Образложи свој одговор. Објасни емотивно стање јунака и песничку слику којом је оно сугерисано. Изабери задатак *** Скицирај плакат за филм који би могао да буде снимљен према мотивима песме

„Смрт војводе Пријезде”. Издвој елементе песме који би, по твом мишљењу, били кључни у писању филмског сценарија. *** Окушајте се у техничком и сугестивном описивању Мораве. Истражите географске одреднице три Мораве и опишите Мораву код Сталаћа. Потом се потрудите да је сугестивно дочарате. *** Организујте у одељењу вежбу аргументовања (дебатни разговор) о етичким схватањима војводе Пријезде и госпође Јелице. Потрудите се да објасните зашто епски јунаци бирају смрт уместо недостојног живота.

Кључне речи: покосовски тематски круг, мотив одбране града и личног достојанства, трагичан крај. Читанка за 7. разред | На живом извору народног бића

23


Болани дојчин

Разбоље се војвода Дојчине

заточник – заступник, заменик, онај који за другога излази на мегдан мејдан – мегдан, болани – болесни аџамија – неискусан, невешт кондир – суд у којем се држи пиће и из кога се точи ђерђеф – оквир од дрвета у који се ставља платно на коме се везе

јалов ован – придев јалов значи „неплодан”, а овде је употребљен у значењу „млад” фуруна – пећ жежен – овде у значењу печен (жежена ракија)

24

У Солуну граду бијеломе, Боловао за девет година; Пo Солуна не зна за Дојчина, Они мисле да је преминуо. То се чудо надалеко чуло, Чак далеко у земљу aрапску, Зачуо је Усо Арапине, Једнак чуо, једнак седла вранца, Право оде ка Солуну граду, Те он паде под Солуна града, Под Солуна у поље широко, Усред поља шатор разапео, Од Солуна иште заточника, Да изиђе њему на мејдана, Да јуначки мејдан подијеле. У Солуну не има јунака Да изиђе њему на мејдана: Дојчин био, па се разбољео; Био Дука, па га боли рука; Јест Илија, луда аџамија, Оно боја није ни виђело, А камоли с киме учинило, Та ако би оно и изишло, Ал’ му не да остарила мајка: „Не, Илија, луда аџамијо! Тебе хоће Арап преварити, Те ће ми те луда погубити, Оставити саморану мајку.” Кад то виђе црни Арапине, Ђе јунака у Солуну нема Да изиђе њему на мејдана, На Солун је порез ударио: Све на двора по јалова овна, По фуруну љеба бијелога, И по товар вина црвенога, И по кондир жежене ракије, И по двадест жутијех дуката, И по једну лијепу ђевојку, Ја ђевојку, ја невјесту младу, Којано је скоро доведена, Доведена, јоште нељубљена.

Читанка за 7. разред | На живом извору народног бића

Сав је Солун порез изредио, Редак дође двору Дојчинову; Али Дојчин никога не има, До имаде љубу вијерницу И Јелицу, своју милу сеју; Оне јадне порез састављале, Ал’ га нико да однесе нема, Јер га Арап приватити неће Без Јелице, лијепе ђевојке. Оне су се јадне узмучиле; Сједе Јела брату више главе, Рони сузе низ бијело лице, Те је брату лице покапала; Тад се јадан Дојчин разабрао, Па бесједи болани Дојчине: „Двори моји, огњем сагорели! А каде ми брже прокапасте? Да ми није умријети с миром.” Проговара Јелица ђевојка: „О мој брате, болестан Дојчине! Нису твоји двори прокапали, Но су сузе Јелице сестрице.” Тад говори болестан Дојчине: „Што је, селе, ако Бога знадеш! Ал’ је вама љеба нестануло? Али љеба, ал’ црвена вина? Али злата, ал’ бијела платна, Немаш чиме на ђерђефу вести, Немаш чиме, ал’ немаш по чему?” Проговара Јелица ђевојка: „О мој брате, болани Дојчине! Доста имам љеба бијелога, А још више вина црвенога; Доста злата и бијела платна, Имам чиме на ђерђефу вести, Имам чиме, и имам по чему; Болани Дојчин, сцена из серијала стрипова Никад робом бр. 61, „Мегдан под бедемима”


Ал’ да видиш и друге невоље! Јест дошао Усо Арапине Под Солуна у поље широко, Од Солуна иште заточника Да изиђе њему на мејдана; У Солуну не има јунака, Да изиђе њему на мејдана; А кад виђе црни Арапине, Он удари порез на Солуна: Све на двора по дебела овна, По фуруну љеба бијелога, И по товар црвенике вина, И по кондир жежене ракије, И по двадест жутијех дуката, И по једну лијепу ђевојку, Ја ђевојку, ја невјесту младу; Сав је Солун порез изредио, Редак дође на твоје дворове: Ти не имаш брата никаквога, Да саставља порез Арапину, Но смо јадне саме састављале, И ми јесмо порез саставиле, Ал’ га нико однијети нема, Јер га Арап приватити неће Без Јелице, баш твоје сестрице; А чу ли, ме, болестан Дојчине, Ја не могу љубит Арапина, Чу ли брате, за живота твога.” Тадa рече болани Дојчине: „Хеј, Солуне, огњем сагорео! Ђе у тебе не има јунака, Да изиђе Арапу на мејдан, Но ми не би умријети с миром. Па дозива љубу Анђелију: „Анђелија, моја вјерна љубо! Јел’ ми јоште у животу доро?” Проговара љуба Анђелија: „Господару, болестан Дојчине! Јесте тебе доро у животу, И добро сам угојила дора.” Тад бесједи болани Дојчине: „Анђелија, моја вјерна љубо! Иди узми дора дебелога, Те га води моме побратиму, Побратиму Петру налбантину, Да ми кује вересијом дора,

Хоћу исти Арапу на мејдан, Хоћу исти, ако доћи нећу.” Једнак њега љуба послушала, Она узе дора дебелога, Одведе га Петру налбантину, Кад је виђе Перо налбантине, Још је њојзи био говорио: „Снахо моја, танка Анђелија! Зар је мене побро преминуо, Те ти водиш дора на продају?” Ја говори дилбер Анђелија: „Мој ђевере, налбантине Перо! Није тебе побро преминуо, Но је тебе побро поздравио Да му кујеш вересијом дора, Да он иде Арапу на мејдан; Кад се врати, да ти потков плати.” Проговара налбантине Перо: „Анђелија, моја снахо мила! Ја не кујем коње вересијом; Да ми дадеш твоје оке чарне Да их љубим док се побро врати И док мене потковицу плати.” Анђелија љута и проклета, Она плану, како ватра жива, Па одведе некована дора, Те доведе болесну Дојчину. Вели њојзи болани Дојчине: „Анђелија, моја вјерна љубо! Јел’ ми побро дора потковао?” Писну Анђа, како љута гуја: „Господару, болани Дојчине! Бог убио твога побратима! Он не кује коња вересијом, Но он иште моје очи црне, Да их љуби, док му потков платиш; Ја не могу налбанте љубити, Та, Дојчине, за живота твога.” Кад то чуо болестан Дојчине, Он говори вијерници љуби: „Анђелија, моја вјерна љубо! Оседлај ми дора дебелога, Изнеси ми копље убојито.” Па дозивље сестрицу Јелицу: „О Јелица, моја мила сејо! Донеси ми једну крпу платна, Читанка за 7. разред | На живом извору народног бића

товар – 100 ока (у песмама најчешће означава неодређену велику количину); турска ока је износила 1,28 кг дилбер – леп, мио чарни – црни; чарне очи – црне очи

љуба вијерница – верна љуба (жена)

налбантин – поткивач вересија – зајам

25


бедра – бедро: бутина, део ноге од кукова до колена разминути се – разићи се ласно – лако

сабља аламанка – немачка сабља

дорин – дорат: коњ смеђе длаке

јолдаш – друг

Утегни ме, селе, од бедара, Од бедара до витих ребара, Да се моје кости не размину, Не размину кости мимо кости.” Хитро су га обје послушале: Љуба седла дебела дората, И износи копље убојито; А сеја је доносила платно, Утегоше болана Дојчина Од бедара до витих ребара, Припасаше сабљу аламанку, Приведоше дора од мејдана, Турише га дору на рамена, Додаше му копље убојито, Познаде га доро од мејдана, Па му оде силан поиграват. Окрену га Дојчин низ чаршију, Колико му силан подиграва, Из калдрме искаче камење. Ал’ говоре солунски трговци: „Вала Богу! Вала јединоме! Од како је Дојчин преминуо, Није бољи јунак проишао Кроз Солуна града бијелога, Ни бољега коња пројахао.” Оде Дојчин у поље широко Ка шатору црна Арапина. Кад га виђе црни Арапине, Од страха је на ноге скочио, Па говори црни Арапине: „Ој Дојчине, да те Бог убије! Јоште ли си, море, у животу? Ходи, јолдаш, да пијемо вино, Опсада солуна, илустрација из рукописа Мадридски Скилица, ХI век

26

Читанка за 7. разред | На живом извору народног бића

А прођи се кавге и ђавола, Џаба тебе порез од Солуна.” Ал’ говори болани Дојчине: „Изиђ’ курво, црни Арапине! Изађи ми на мејдан јуначки, Да јуначки мејдан дијелимо, А ласно је пити рујно вино И љубити солунске ђевојке” Вели њему црни Арапине: „Богом брате, војвода Дојчине! Ти се прођи кавге и ђавола, Но одјаши да пијемо вино, Џаба тебе порез од Солуна, И џаба ти солунске ђевојке; Кунем ти се Богом истинијем, Да ти овђе никад доћи нећу.” Кад то виђе болестан Дојчине, Ђе му Арап изићи не смије, Он нагони дебела дорина, На његова бијела шатора, На копљу му шатор претурио. Кад да видиш чуда под шатором! Под шатором триест ђевојака, Међу њима црни Арапине. Ја кад виђе црни Арапине, Ђе га с’ Дојчин оканити неће, Он се вати вранцу на рамена, А у руку копље убојито; Изиђоше у поље широко, Наљутише коње од мејдана. Проговара болестан Дојчине: „Удри курво, црни Арапине, Удри прије да ти жао није!”


Баци копље црни Арапине Да удари болесна Дојчина, Ал’ се доро боју научио, Клече доро до зелене траве, Високо га копље претурило, Те удара у земљицу црну, Пола копља у земљу нагнао, А пола се одломило било, Кад то виђе црни Арапине, Плећи даде бијежати стаде, Право бјежи к бијелу Солуну, А за њиме болани Дојчине. Таман Арап на врата солунска, А стиже га болани Дојчине, Па потеже копље убојито, Прикова га Солуну за врата, Па повади сабљу аламанку, Те Арапу одсијече главу, Па на сабљи главу дохитио, Арапове очи извадио, Очи зави у танка јаглука, Баци главу у зелену траву. Па он оде тамо уз чаршију, Кад је био побратиму своме, Побратиму Петру налбантину, Он дозивље свога побратима: „Изиђ’, побро, да ти потков платим, Што си мене коња потковао, Потковао вересијом дора.” Проговара Перо налбантине: „Побратиме, болани Дојчине! Нијесам ти дора потковао: Ја се, брате, мало нашалио, Анђелија љута и проклета, Она плану, како ватра жива, Па одведе некована дора.” Њему вели болесан Дојчине: „Изиђ’ амо да ти потков платим.”

плећи даде – удари у бекство, поче бежати

Болани Дојчин, сцена из серијала стрипова Никад робом бр. 61, „Мегдан под бедемима”

Он изиђе пред свога дућана, Ману сабљом болани Дојчине, Налбантину одсијече главу, Па на сабљи главу дохитио, Извадио очи налбантину, Очи зави у јаглука танка, Главу баци на мермер-чаршију, Право оде двору бијеломе, Пред двором је дора одсједнуо, Па он сједе на меку ложницу, Па извади очи Арапове, Те их баци својој милој сеји: „Ето, селе, очи Арапове, Нека знадеш да их љубит нећеш, Селе моја, за живота мога.” Па извади очи налбантове, Те их даје љуби Анђелији: „Нај ти, Анђо, очи налбантове, Нека знадеш да их љубит нећеш, Љубо моја, за живота мога.” То изусти, а душу испусти.

јаглук – марамица мермер-чаршија – трг поплочан каменом ложница – место на коме се спава

некован (доро) – непоткован

Разговарамо о... песми *** Опиши како замишљаш главног јунака. *** Наведи најважније карактерне особине јунака Дојчина. *** Издвој шта је, по твом мишљењу, најдраматичније у песми Болани Дојчин.

Читанка за 7. разред | На живом извору народног бића

27


Истражи и протумачи *** Анализирај почетак песме. Колико година болује војвода Дојчин? Замисли атмосферу

у граду који је имао великог јунака, а сада је уверен да је остао без њега (Они мисле да је преминуо.) Народни певач истиче како се то чудо надалеко чуло. Шта то говори о значају јунака Дојчина? *** Ко је чуо за смрт солунског јунака и шта је одмах предузео? *** Какве захтеве Арапин поставља? Како спроводи терор у Солуну? Шта то говори о његовом карактеру? *** Како Дојчин сазнаје за невољу која је снашла Солун и његову породицу? *** Шта нагони болесног Дојчина да изађе на мегдан Арапину? *** У чему се састоје његове припреме за мегдан? *** Анализирај лик Петра налбантина са моралног становишта. *** Какве реакције изазива Дојчинова појава? Какав је био Дојчин пре него што се разболео? На основу чега то можеш да закључиш? *** Како изгледа мегдан између Дојчина и црног Арапина? Анализирај Арапинов лик на основу његовог понашања. Како се понаша тиранин када се суочи са истинским јунаком? *** Шта симболише чин бацања Арапинових и налбантинових очију пред ноге сестре и жене? Објасни његову мотивацију за тај поступак. *** Протумачи нагли завршетак у песми и утисак који се тиме оставља на читаоца. У чему се састоји величина јунака који је извео херојски подвиг уставши са самртне постеље?

Треба да знаш Обрати пажњу на заступљеност сталних епитета у песми. Радња се одиграва у Солуну, граду бијеломе, ту је црни Арапин, тражи љеба бијелога, вина црвенога, кондир жежене ракије, невјесту младу, а Дојчин има љубу вијерницу и милу сеју...

А сада ти... Колико му дорин поиграва, из калдрме искаче камење. Објасни емотивно стање јунака и песничку слику којом је оно сугерисано.

Сазнај више... Златна борба узорних јунака  Епске песме су најчешће казиване уз гусле. Седи гуслар певајући уз њих оне дивне народне песме, које су пуне морала, истине, правде, и других врлина, будио је у народу заспалу клицу храбрости, певајући му златну борбу узорних јунака... Исидора Секулић, Исидорина бројаница

28

Читанка за 7. разред | На живом извору народног бића


Болани Дојчин је један од најоригиналнијих и најреволуционарнијих ликова читаве наше народне епике. Изможден деветогодишњом болешћу, утегнут платном од бедара до витих ребара да му се не размину кости мимо кости, са копљем у руци, на бесном дорату испод чијих копита искаче камење и збуњује солунске трговце, он је отелотворена жудња за осветом угњетених и понижених маса. Он не може да умре, нема када да умре док на свету постоји такав крвник као што је Усо Арапин и такав нитков као што је Петар налбантин. У светској књижевности нема таквог лика као што је Дојчинов. Њега је могао да створи само народ који је столећима војевао против намета, увреда и бешчашћења. Војислав Ђурић, Антологија јуначких народних песама

одломак из стрипа Болани Дојчин, из серијала стрипова Никад робом бр. 61, „Мегдан под бедемима”

Изабери задатак *** У договору с наставником, послушајте изабрану гусларску интерпретацију песме

и разговарајте о њеној уметничкој вредности.

w Уколико имаш могућности, погледај ТВ филм Чудо, који је по мотивима епске песме Болани Дојчин режирао Ђорђе Кадијевић (1971. године), и за који је написао и сценарио. https://youtu.be/ EXAiab-iAcw

стрип Болани Дојчин, из серијала стрипова Никад робом бр. 61, „Мегдан под бедемима” https://striputopija. blogspot.com/2017/ 06/061_28.html

*** Упореди лик јунака Дојчина са ликовима из других песама покосовског тематског

круга. Установи шта им је заједничко у отпору и борби против понижења које намеће ропство. *** Изабери најупечатљивије стихове песама покосовског тематског круга и научи да их изражајно казујеш. *** Опиши јунака који ти је најдражи. Образложи свој избор. *** Групни рад Анализирајте женске ликове у песмама овог тематског круга. Образложите искушења у којима су се нашле, њихова осећања и морална уверења, као и поступке у односу на деловања јунака (мушких ликова).

Кључне речи: покосовски тематски круг, епска песма, интернационални мотив „боланог” јунака, стални епитети. Читанка за 7. разред | На живом извору народног бића

29


ЕПСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ СРЕДЊИХ ВРЕМЕНА ЕПСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ О ХАЈДУЦИМА Вук Караџић о хајдуцима хаљине – одећа јатак – онај који скрива људе прогоњене од власти и брине о њима; пријатељ и заштитник хајдука

Н

арод наш мисли и пјева да су у нас хајдуци постали од турске силе и неправде. Да речемо да гдекоји отиде у хајдуке и без невоље, да се наноси хаљина и оружја по својој вољи*, или коме да се освети, али је и то цијела истина да што је год влада турска боља и човјечнија, то је и хајдука у земљи мање, а што је гора и неправеднија, то их је више [...] Хајдуци љети живе по шумама и долазе јатацима те се хране [...] Кад дође зима, они се растану и отиду сваки своме каком пријатељу на зимовник, али најприје уговоре кад ће се на прољеће и гдје састати. На зимовницима гдјекоји леже дању по подрумима или по другијем зградама, а ноћу се часте и пјевају уз гусле, а гдјекоји преобучени у просте хаљине чувају стоку као слуге. Ако који у одређено вријеме на рочиште не би дошао, друштво иде те га тражи, па ако би се догодило да јатак хајдука на зимовнику изда или убије, то сваки хајдуци гледају да освете [...] опет се кашто догађало да су их хватали и убијали: кога убију ономе пандури одсијеку главу и однесу је у град, те се на коцу метне на бедем, а кога Турци жива у руке докопају, онога набију на колац.

Дивљење народних певача

Х кадри – способни (нешто учинити)

ајдука је било у свим нашим крајевима; све време турске владавине људи су се одметали од власти. Народним певачима је хајдучки живот био добро познат, знали су и за добре и за лоше стране хајдучког живота, опевали су и светлу и тамну страну хајдучке борбе. [...] Хајдуци се у песмама већином понашају беспрекорно, кажњавају и робе насилнике, светећи се за нанету им неправду. У неким песмама, међутим, они су лакоми на благо, њихови поступци не одговарају у свему витешким правилима. Херцеговци у заседи, Ипак, у многим песмама хајдуци су опевани као јунаци посебног детаљ, илустрација за кова; тежак живот у гори и муке којима су били изложени, ако би били магазин Српскa зорa, 1876. г. ухваћени, одводили су у гору само оне који су били кадри „стићи и утећи и на страшну мјесту постојати”. [...] У хајдучким дружинама, онако како су оне опеване у народним песмама, владали су посебни закони: хајдук није смео издати друга ни јатака. Издаја се кажњавала, а дивљење народних певача и њихових слушалаца пратило је оне који су муке издржали и храбро се понашали у свакој прилици. [...] Сликањем ликова познатих хајдука и описивањем њихових подвига народни певачи су изражавали свој однос према животу, своју веру у потребу борбе и отпора. *

30

др Марија Клеут, Хајдуци у народним песмама

Оружје и хаљине зелене боје раја није смела носити.

Читанка за 7. разред | На живом извору народног бића


МАЛИ РАДОЈИЦА

М

или боже, чуда големога! Јали грми, јал’ се земља тресе? Ја се бије море о мраморје? Ја се бију на Попина виле? Нити грми, нит се земља тресе, ни се бије море о мраморје, ни се бију на Попина виле; већ пуцају на Задру топови, шенлук чини ага Бећир-ага, уватио Малог Радојицу, па га меће на дно у тавницу. У тавници двадесет сужања, а сви плачу, један попијева, те остало друштво разговара: „Не бојте се, браћо моја драга! Еда бог да каквагођ јунака, који ће нас јунак избавити.” А кад к њима Радојица дође, сви у једно грло заплакаше, Радојицу љуто проклињаху: „Радојица, допаднуо мука! И ми смо се и уздали у те да ћеш ти нас кадгођ избавити, ето и ти саде к нама дође! Тко ли ће нас јунак избавити?” Вели њима Мали Радојица: „Не бојте се, браћо моја драга, већ ујутро, кад данак осване, ви дозов’те агу Бећир-агу, па му каж’те да ј’ умро Раде не би ли ме ага закопао.” Кад свануло и сунце грануло, а повика двадесет сужања: „Бог т’ убио, ага Бећир-ага! Што доведе к нама Радојицу? Јер га синоћ објесио ниси, већ се код нас ноћас преставио, хоће ли нас поморити смрадом?” Отворише на тавници врата, изнесоше пред тавницу Рада; онда вели ага Бећир-ага: „Нос’те сужњи, те га закопајте.” Ал’ говори Бећирагиница:

„Ев’, бога ми, ниј’ умро Раде, ниј’ умро, већ се ућутио: налож’те му ватру на прсима, хоће ли се помакнути, курва.” Ложе њему ватру на прсима, ал’ је Раде срца јуначкога, ни се миче, ни помиче Раде. Опет вели Бећирагиница: „А, бога ми, ниј’ умро Раде, ниј’ умро, већ се ућутио; већ уват’те змију присојкињу, те турајте Раду у њедарца, хоће ли се од ње уплашити, неће ли се, курва, помакнути.” Уватише змију присојкињу, па турају Раду у њедарца, ал’ је Раде срца јуначкога, ни се миче, ни се од ње плаши. Опет вели Бећирагиница: „А, бога ми, ниј’ умро Раде, ниј’ умро, већ се ућутио; већ узмите двадесет клинаца, удрите их под ноктове Раду, хоће ли се помакнути, курва.” И узеше двадесет клинаца ударају под ноктове Раду, и ту Раде тврда срца био, ни се миче, ни душицом дише. Опет вели Бећирагиница: „А, бога ми ниј’ умро Раде, ниј’ умро, већ се ућутио; сакупите коло дјевојака, и пред њима лијепу Хајкуну, хоће ли се насмијати на њу...” Сакупише коло дјевојака и пред њима лијепу Хајкуну; на Рада је коло наводила, преко Рада ногама играла. А каква је да је бог убије! Од свију је и већа и љепша, љепотом је коло зачинила, а висином коло надвисила; стоји звека на врату ђердана, Читанка за 7. разред | На живом извору народног бића

мраморје – камен, мрамор Попине – поље испод Велебита курва – погрдно: лукава особа; особа непоузданог, превртљивог карактера шенлук (тур.) – весеље, забава присојкиња – змија која обитава на присојној (сунчаној) страни кадуна (тур.) – госпођа турати – стављати

преставити – умрети

ђердан – огрлица

31


гаће (од сандала) – димије, шалваре јаглук (тур.) – марама ашлук (тур.) – трошак сужањ – роб

ага – турски старешина

клинац – мањи, обично гвозден штапић, шиљаст при врху и обично с главицом на супротном крају; клин, чавао, ексер њедарца – недра, груди тал’јер – талир: стари сребрни новац пенџер – прозор

сербес – без страха, слободно хака главе доћи – уништити некога

32

стоји шкрипа гаћа од сандала. Кад је згледа Мали Радојица, лијевијем оком погледује, деснијем се брком насмијава; а кад вид’ла Хајкуна дјевојка, она сними свилена јаглука, њиме покри Рада по очима, а да друге не виде дјевојке; па је своме баби говорила: „Јадан бабо, не гријеши душе, већ носите сужња, закопајте.” Онда вели Бећирагиница: „Бре, немојте закопати курве, већ га бац’те у дебело море, те наран’те рибе приморкиње лијепијем хајдучкијем месом.” Узе њега ага Бећир-ага, па га баци у дебело море. Ал’ је Раде чудан пливач био, далеко је Раде отпливао, па изиђе на бријегу мора, па повика из грла бијела: „Јао, моји б’јели ситни зуби, повад’те ми клинце из ноката! И он сједе и ноге прекрсти, и повади двадесет клинаца, па их метну себи у њедарца. Опет неће да мирује Раде: кад је тавна ноћца постанула, иде двору аге Бећир-аге, па постоја мало код пенџера; истом ага за вечеру сио, па с кадуном својом бесједио: „Моја кадо, моја вјерна љубо, ево има девет годин’ дана, как ј’ отишо Раде у хајдуке да не могох сербес вечерати – све од страха Малог Радојице; богу хвала кад га данас нема и кад њему хака главе дођох! И оно ћу двадес’т објесити док ујутру бијел дан осване.” А то Раде и слуша и гледа, па у собу к њему улетио, за вечером агу уватио, увати га за врат до рамена, Читанка за 7. разред | На живом извору народног бића

истрже му главу из рамена; па увати Бећирагиницу, па потеже клинце из њедара, удара их под ноктове кади: док јој пола клина ударио, и душу је, кучка, испустила; њој говори Мали Радојица: „Нека знадеш, Бећирагинице, да каква је мука од клинаца!” Па увати Хајкуну дјевојку: „О Хајкуна, срце из њедара, дај ми нађи од тавнице кључе да испустим двадесет сужања.” Нађе Хајка од тавнице кључе, он испусти двадесет сужања. Опет јој је Раде говорио: „О Хајкуна, душо моја драга, дај ми нађи од ризнице кључе да што мало за ашлука тражим; далеко ми ј’ дому путовати, треба ми се путем понапити.” Отвори му сандук од тал’јера; онда јој је Раде бесједио: „О Хајкуна, срце моје драго, што ће мени таке плочетине? Коња немам да с њима поткивам?” Отвори му сандук од дуката, он на друштво дукате дијели. Па увати Хајкуну ђевојку, одведе је у земљу Србију; доведе је у бијелу цркву, Од Хајкуне гради Анђелију, па је узе за вјерну љубовцу.

Харамбаша из Далмације (око 1875. године)


Разговарамо о... песми *** Хајдук Мали Радојица поседује многе особине које је народни певач приписивао

хајдуцима, бранитељима угњетених и немоћних. Међутим, он у песми није описан. Како га ти замишљаш? Издвој и образложи његове најистакнутије особине (које запажаш већ после првог читања). *** Опиши сцену која ти је била најузбудљивија. *** Објасни како је на тебе деловао сâм крај песме. Истражи и протумачи *** Анализирај почетак песме. Какву улогу, по твом мишљењу, имају постављање питања, давање негативних одговора па позитивног одговора? Које чулне утиске (визуелне, звучне) сугеришу почетни стихови? Шта се тиме наговештава? *** Одреди тему песме. *** Ко слави, а ко је разочаран Радојичиним утамничењем? На који начин Радојица охрабрује сужње (затворенике)? Опиши његов план за избављење. *** Ко су љути противници Малог Радојице? Колико дуго траје њихово настојање да га ухвате? Ко је од њих промућурнији и лукавији? *** Како је у песми описано мучење хајдука Радојице? Опиши своја осећања у вези са тим сценама и закључи шта је народни певач постигао њиховим постепеним низањем. *** Које су муке за младог хајдука најтеже? Опиши сцену у којој се Мали Радојица умало није одао и изложио смртној пресуди. Издвој стихове који описују тренутну слабост Малог Радојице и објасни их. Шта то говори о њему, о његовим младим годинама? *** Анализирај поступак младе Хајкуне. Како је у песми приказана њена лепота? *** Анализирај како је приказана суровост Бећирагинице, која нема поверења ни у мртвог хајдука. Какав утисак се тиме оставља на читаоце? Какво дејство на читаоца има понављање стихова у којима она инсистира на даљем мучењу? Опиши лик Бећирагинице на основу њених поступака. *** Опиши начин на који се Мали Радојица спасава. *** Шта он чини одмах по избављењу? На који начин испуњава обећање дато заточеницима на почетку, када се нашао у тамници? *** Објасни поступке Малог Радојице према његовим непријатељима: Бећир-аги и Бећирагиници. Према коме је суровији и због чега? Објасни како ти разумеш и тумачиш његово понашање. *** Закључи на основу речи и поступака свих ликова у песми због чега је Мали Радојица био чувени хајдук, неухватљив девет година. *** Како разумеш стих: „Од Хајкуне гради Анђелију”? Образложи како се у песми развија мотив љубави. *** Поступним низањем догађаја по јачини песник остварује стилско средство градацију. Уочи градацију у песми и објасни какав се ефекат њоме постиже. *** Запази и подвуци устаљене изразе у песми. А сада ти... 1. Опиши како разумеш следеће стихове: „Орах, копах, поједоше Турци, чувах овце, поклаше их вуци, узех пушку, одох у хајдуке.” 2. Објасни народну изреку: „Глава за главу, образ ни за главу.” Читанка за 7. разред | На живом извору народног бића

33


Треба да знаш Градација – стилска фигура у којој се постепено појачавају (или умањују) одређене појединости и изражајна обележја (слике, осећања) у књижевном делу. Словенска антитеза Уводни стихови песме најављују значајан догађај, хватање чувеног хајдука. Састоје се из три дела: Мили боже, чуда големога! I Јали грми, II јал’ се земља тресе? III Ја се бије море о мраморје? IV Ја се бију на Попина виле? ПИТАЊЕ (МОГУЋНОСТ, ПРЕТПОСТАВКА) I Нити грми, II нит се земља тресе, III ни се бије море о мраморје, IV ни се бију на Попина виле; НЕГАЦИЈА (ОДБАЦИВАЊЕ ПРЕТПОСТАВКИ) већ пуцају на Задру топови, шенлук чини ага Бећир-ага, уватио Малог Радојицу, па га меће на дно у тавницу. ПРАВИ ОДГОВОР (РАЗЈАШЊЕЊЕ) Стилско средство које следи после стереотипног почетка (Мили боже, чуда големога!) зове се словенска антитеза. Антитеза – зато што је реч о супротстављању, контрастирању (тврдњи), а словенска – јер се јавља у поезији словенских народа. Слoвeнскa aнтитeзa je пo прaвилу увoднa фoрмулa: њена улога је дa нa пoчeтку пeсмe прoизвeдe утисaк, дa зaинтeрeсуje зa збивaњe, дa свojим прoтиврeчним пoрeдбeнo-aнтитeтичким знaчeњeм привуче пaжњу. Овде се, у песми, она уобличава као звучна слика. Сазнај више

w Стрип о Малом Радојици https://striputopija. blogspot. com/2017/07/068 _10.html

Мали Радојица није познат историји. Задар није био под турском, него под млетачком влашћу. у XVII веку је био ускочки центар. Уз стих удрите их под ноктове Раду Вук каже: „У говору би се казало под нокте”. Изабери задатак *** Илуструј стихове по сопственом избору. *** Научи да изражајно говориш песму или њен одабрани део. *** Напиши причу по мотивима ове песме: изабери за наратора Малог Радојицу, или

Хајкуну, или једног од Радојичиних непријатеља, Бећир-агу или Бећирагиницу. *** Замисли да си режисер филма о Малом Радојици. Покушај да песму преточиш у

филмски сценарио – да скицираш све етапе драмске радње, да осмислиш време и место радње, улоге главних и споредних ликова. *** Нацртај стрип о Малом Радојици.

Кључне речи: тематски круг песама о хајдуцима, мотив неустрашивог јунака који подноси сурова мучења, мотив ослобађања јунака из тамнице, градација, словенска антитеза. 34

Читанка за 7. разред | На живом извору народног бића


СТАРИ ВУЈАДИН

Ђевојка је своје очи клела:

„Чарне очи, да би не гледале! Све гледасте, данас не виђесте ђе прођоше Турци Лијевљани, проведоше из горе хајдуке, Вујадина са обадва сина. На њима је чудно одијело: на ономе старом Вујадину, на њем бињиш од сувога злата, у чем паше на диван излазе; на Милићу Вујадиновићу, још је на њем љепше одијело; на Вулићу, брату Милићеву, на глави му чекркли-челенка, баш челенка од дванаест пера, свако перо од по литру злата.” Кад су били бијелу Лијевну, угледаше проклето Лијевно, ђе у њему бијели се кула. Тад говори стари Вујадине: „О синови, моји соколови, видите ли проклето Лијевно, ђе у њему бијели се кула? Онђе ће нас бити и мучити: пребијати и ноге и руке,

и вадити наше очи чарне. О синови, моји соколови, не будите срца удовичка, но будите срца јуначкога; не одајте друга ниједнога, не одајте ви јатаке наше, код којих смо зиме зимовали, зимовали, благо остављали; не одајте крчмарице младе, код којих смо рујно вино пили, рујно вино пили у потаји.” Ка дођоше у Лијевно равно, метнуше их Турци у тавницу; тавноваше три бијела дана, док су Турци вијећ’ вијећали како ће их бити и мучити. Кад прођоше три бијела дана, изведоше старог Вујадина, пребише му и ноге и руке; кад стадоше вадит очи чарне, говоре му Турци Лијевљани: „Казуј, курво, стари Вујадине! Казуј, курво, дружину осталу, и јатаке, куд сте доходили, доходили, зиме зимовали,

Читанка за 7. разред | На живом извору народног бића

литра злата – либра; староримска мера за тежину која се користила и у појединим средњовековним јужнословенским земљама; обично су коришћене две либре: танка, од 328 г, за мерење бисера, сребра и злата, и дебела, од 358 г, за осталу робу бињиш (тур.) – огртач, плашт чекркли-челенка – сребрно или златно перо на капи које се окреће према ветру јатак – човек који скрива хајдуке потаја – скривеност, тајност Лијевљани – људи из Ливна; Лијевно (Ливно) – варош у Босни, за време турског господства важно седиште власти диван – веће; кућа или одаја у којој се држи диван паша – турска титула вијећ’ вијећали – саветовали се, договарали се

35


зимовали, благо остављали; казуј, курво, крчмарице младе код којих сте рујно вино пили, пили рујно вино у потаји!” Ал’ говори стари Вујадине: „Не лудујте, Турци Лијевљани! Кад не казах за те хитре ноге, којено су коњма утјецале,

и не казах за јуначке руке којено су копља преламале и на голе сабље ударале – ја не казах за лажљиве очи, које су ме на зло наводиле гледајући с највише планине, гледајући доље на друмове, куд пролазе Турци и трговци.”

Разговарамо о... песми *** Опиши какав је утисак на тебе оставио лик Старог Вујадина. *** Одреди тему песме. *** Има ли нечега у песми што ти је остало нејасно? Уколико је тако, наведи питања

која заокупљају твоју пажњу. *** Да ли је ова песма продубила твоје знање о хајдуцима? Образложи свој одговор.

Истражи и протумачи *** Објасни значење девојчине клетве с почетка песме. Шта је то девојка пропустила да

види? Не заборави да она у песми исказује став народа, па тиме и самог народног певача. Какав закључак можеш извести о односу народа према хајдуцима? *** Обрати пажњу на опис њиховог спољашњег изгледа у почетним стиховима. Опиши како су хајдуци обучени. Шта је у томе необично? Зашто се у песми каже: На њима је чудно одијело? *** Вујадинове поруке синовима садрже основне моралне вредности које хајдук мора да има. На шта их Вујадин припрема? Шта од њих тражи? *** Којом речју бисмо заменили синтагму „срца удовичка”? *** Посматрај градацију у песми и објасни зашто је градацијски низ изневерен. Како разумеш израз „лажљиве очи”? На какву су неопрезност навеле Вујадина? *** Наведи особине старог Вујадина и аргументуј своја запажања примерима из песме. Издвој његова морална уверења и образложи у каквој су вези са његовим понашањем током мучења. *** Истражи какво значење у песми – од почетка према крају – има мотив очију.

ПОДСЕТИ СЕ *** Подсети се песме Мали Радојица и начина на који је

приказано његово мучење. Упореди са тим како на­ родни певач набраја муке којима је изло­жен Стари Вујадин. Анализирај и одговор Старог Вујадина и објасни нарочити ефекат постигнут употребом градације. 36

Читанка за 7. разред | На живом извору народног бића

А сада ти... Како на основу песме тумачиш израз чарне очи?


Сазнај више Већ самом девојачком клетвом придаје се очима велики значај, као и тиме шта клетва подразумева: да очи саме имају неку своју логику кретања и бирања онога што ће видети или превидети, па се стога могу и клети. Заправо, оне су овде метафора целог човека, који је нешто пропустио да види. Лако је запазити да та почетна клетва, као реторско-епски обрт, може да се односи на самог гуслара, јер он пева и прича о збивањима која није видео, а о којима говори са појединостима као да је имао прилике да их добро види. Епска функција уводне клетве у сваком случају изврсно је обављена: истиче се значај догађаја о коме се пева – очи које су све гледале, а ово нису виделе, да су клете, јер ништа дотле није било важније, или потресније. [...] Хајдук је прво прежалио себе, па онда очи. Не хотећи да жали за очима, он показује да је сам највише у њима био. Одрицањем уместо туговања он твори још једно јунаштво, које га чини спремним за прави крај и за неминовну смрт. Непосредно пре смрти Вујадин је стигао да прежали своју телесност. Личи то на неко јуначко покајање, после којег је смрт мирна, оправдана, а живот сређен, рачуни сведени, искушења отклоњена, боравак у смрти бесповратан. Јуначки излазак из живота. Вид је заправо био живот. И за гуслара такође, који у слепилу напола живи своју смрт и из ње тек може да сачини песму о виђеном. Песма гуслара је видовитост за видљиво. Миодраг Павловић, Стари Вујадин или расправа о очима

Изабери задатак *** Означи стихове који су по твом мишљењу најупечатљивији и образложи своје ми-

шљење. *** Групни рад

Уз помоћ наставника историје истражите ко су били хајдуци, како су и против кога ратовали, из чега се састојао њихов морални кодекс, а како су их заробљавали и кажњавали. Представите резултате свог истраживања. Уочите како су у роману Хајдук Станко описани хајдучки живот, али и недаће које га прате. *** Вероватно ти је већ познато да су хајдуци морали да буду „кадри стићи и утећи,

и на страшном месту постојати”. Упореди лик младог и старог хајдука – Малог Радојице и Старог Вујадина. Нека ти као помоћ послуже речи Војислава Ђурића: „Стари Вујадин и Мали Радојица имају улогу победника на мукама, али сваки на свој начин. Вујадин је миран, озбиљан, непоколебљиво решен. Пребијених ногу и руку, он се подсмева Турцима који би му за признање оставили очи. Он с поносом цео умире да би цео остао човек пред друговима и пријатељима. – Мали Радојица није мање храбар, а много је виталнији, један од највиталнијих типова у нашој епици, прожет безграничном вером да може и да мора остати жив, жив и слободан. – У време борбе с Турцима и један и други служили су као узори и као опомена како треба да се држе часни људи.”

Кључне речи: тематски круг песама о хајдуцима, мотив хватања и мучења хајдука, хајдучки морални кодекс. Читанка за 7. разред | На живом извору народног бића

37


СТАРИНА НОВАК И КНЕЗ БОГОСАВ Старина Новак – или Баба Новак, историјска је личност из 16. века; један од најпознатијих хајдука, истакао се у многим борбама против Турака, а слави се и у српској и у румунској књижевности и култури.

Јерина – Јерина Бранковић (1400–1457), пореклом Гркиња, била је српска деспотица, жена деспота Ђурђа Бранковића; у народној традицији позната као Проклета Јерина, сурова владарка, највише због градње Смедерева аргатлук – рад под надницу пенџер – прозор вилајет – покрајина, област; турска највећа административна јединица будак – оруђе за копање; крамп, пијук кадуна – турска госпођа канџија – бич лула од тумбака – већи напрстак од месинга

38

Вино пију Новак и Радивој

а код Босне, код воде студене, код некога кнеза Богосава. А кад су се вина понапили, кнез Богосав стаде бесједити: „Побратиме, Старина Новаче, кажи право, тако био здраво, са шта, брате, оде у хајдуке? Каква тебе оћера невоља врат ломити, по гори ходити, по хајдуци, по лошу занату, а под старост, кад ти није вриме?” Вели њему Старина Новаче: „Побратиме, кнеже Богосаве, кад ме питаш, право да ти кажем – јест ми било за невољу љуту. Ако мореш знати и памтити кад Јерина Смедерево гради, па нареди мене у аргатлук, аргатовах три године дана, а ја вукох дрвље и камење све уз моја кола и волове – и за пуне до три годинице ја не стекох паре ни динара, ни заслужих на ноге опанке. И то бих јој, брате, опростио! Кад сагради Смедерева града, онда стаде па и куле зида, позлаћује врата и пенџере, па наметну намет на вилајет, све на кућу по три литре злата – то је, брате, по триста дуката! Ко имаде, и предаде благо; ко предаде, онај и остаде. Ја сам био човјек сиромашан, не имадох да предадем благо, узех будак, с чим сам аргатово, па с будаком одох у хајдуке, па се ниђе задржат не могох у држави Јерине проклете, већ побјегох до студене Дрине, па се маших Босне камените.

Читанка за 7. разред | На живом извору народног бића

Урош Предић, Старина Новак

А кад дођох близу Романије, ту сам турске сватове сусрео – они воде кадуну ђевојку. Сви сватови с миром пролазили, заостало Туре младожења на дорату, коњу великоме, оно не шће да пролази с миром, већ потеже троструку канџију (три су на њој луле од тумбака) па удара мене по плећима. Трипут сам га Богом побратио: ’Молим ти се, Туре младожења, а тако ти среће и јунаштва, и тако ти сретнога весеља, прођи ме се, хајде путем с миром – видиш да сам човјек сиромашан!’ Опет Туре да с’ окани неће.


Кад је мене мало забољело, и ја сам се врло ражљутио, па потегох будак са рамена те ударих Туре на дорату. Како сам га лако ударио, умах сам га с коња оборио, и к њему сам онда прилетио; ударих га још два и три пута док сам њега с душом раставио. Ватих му се руком у џепове, код њег’ нађох до три кесе блага, па их пушти себи у њедарца; отпасах му сабљу од појаса, њем’ отпасах, а себи припасах; оставих му будак више главе, да чим ће га закопати Турци,

па посједох његова дората, одох право гори Романији. То гледају сви турски сватови, не шћедоше мене ни ћерати, ја не шћеше, ја ли не смједоше. Ево има четр’ест година, Романију гору обикнуо, боље, брате, него моје дворе; јер ја чувам друма кроз планину, дочекујем Сарајлије младе, те отимам и сребро и злато и лијепу чоху и кадифу, одијевам и себе и друштво; а кадар сам стићи и утећи и на страшну мјесту постајати – не бојим се никога до Бога!”

обикнуо – навикао

чоха – врста меке и чврсте вунене тканине кадифа – врста меке свилене баршунасте тканине

Разговарамо о... песми *** Укратко испричај о чему песма говори. *** Опиши лик хајдука Старине Новака. *** Предложи наслов који би, по твом мишљењу, такође одговарао песми.

Истражи и протумачи *** Размисли о теми песме Старина Новак и кнез Богосав. По чему се

она у основи разликује од већине епских јуначких песама које су ти досад познате? *** Истражи композицију песме: увод, питање које кнез Богосав поставља Старини Новаку и одговор Старине Новака. У чему се суштински разликују њихови погледи на хајдучију? Не заборави да је Богосав кнез, посредник између раје и Турака. *** Размотри који су кључни догађаји у аутобиографској исповести Старине Новака пресудни за његов одлазак у хајдуке. Како су историјске околности предодредиле његов животни пут? *** Шта се о Јерини (деспотици Јерини Бранковић, односно Ирини Кантакузин, историјској личности) сазнаје у овој песми? *** Опиши Новаков сусрет са младожењом Турчином. Шта је Новак урадио да би избегао сукоб? Зашто у томе није успео? Размисли о симболичкој замени будака сабљом? Шта се тиме сугерише? *** Како изгледа живот Старине Новака откада је аргатовање заменио хајдуковањем? *** Шта о себи каже на крају? Протумачи значење његових речи: „[...] а кадар сам стићи и утећи и на страшну мјесту постајати – не бојим се никога до Бога!”

Споменик Старини Новаку у Клужу (Румунија) Читанка за 7. разред | На живом извору народног бића

39


Треба да знаш Речи аргатар, аргатија, аргатин, аргатлук, аргатовање, аргатовати нашле су се и у првом издању Српског рјечника (1818) Вука Караџића. Уз реч аргатовати Вук Караџић је навео стихове из песме „Старина Новак и кнез Богосав”: па нареди мене у аргатлук, / аргатовах три године дана. Аргат/аргатар/ аргатин био је надничар, радник који је за надницу (плату, обично врло ниску) радио тешке послове и био израбљиван.

 Признаћу вам: народна свест и етика имали су далеко снажнији утицај на ме. Иво Андрић, Писац говори својим делом

Епски лик – може потпуно да припада имагинацији стваралаца, а може настати и на основи историјске грађе и чињеница. „У неким случајевима када у епску песму улазе историјска имена, њихови носиоци се потчињавају законима епске поетике и постају епски ликови” (Владимир Проп). Упореди, на пример епски лик Марка Краљевића са историјским чињеницама о Марку Мрњавчевићу.

А сада ти... На примеру ове епске песме објасни значење народне пословице коју је Вук Караџић забележио: Хајдучке куће нема. Објасни и значење изреке Кад је морање, није питање. Сазнај више У историјским изворима несумњиво је утврђено постојање Баба Новака који је четовао у Банату за време Дугог рата, и у војсци влашког војводе Михаја Храброг (Mihai Viteazul) у 16. веку. [...] Епска биографија хајдука почиње његовим изласком у гору. Време које претходи хајдуковој епској иницијацији неутрално је, сижејно мртво време. Отуда хајдучка песма не инсистира на мотивима који се баве јунаковим пореклом, стицањем снаге и оружја. У средишту пажње народног певача налазе се узроци хајдуковог одметања који се, у складу са опозицијом своје: туђе као темељном опозицијом фолклорне културе, тумаче националним, али не мање и класно-социјалним разлозима. У хајдуке се одлази превасходно због турских зулума или намета. Старина Новак одлази у хајдуке услед кулука који намеће „проклета” Јерина приликом зидања Смедерева, али и због обести турских сватова (Вук, СНП III, бр. 1). Бошко Сувајџић, „Хајдуци и ускоци у народној поезији” (одломак)

Изабери задатак *** Напиши кратку причу о себи као јунаку/јунакињи. *** Издвој стихове из одређених епских песама о хајдуцима који ти се највише допа-

дају и образложи свој избор. Зашто су они, по твом мишљењу, антологијски? *** Из овог тематског круга издвој јунака који ти је најдражи и напиши причу о њему.

Истражи историјске податке о Јерини, Ирини Кантакузин (уз помоћ наставника историје; погледај емисију РТС-а Смедерево – престоница средњовековне Србије; потражи историјске податке у књизи Деспот Ђурађ Бранковић и његово доба Момчила Спремића и др.). Уочи разлику и сличност у историјском и епском приказу Јерининог лика. *** Групни рад: Истражите које су историјске личности могле послужити као предложак за настанак епске биографије Старине Новака.

Кључне речи: епски лик, Старина Новак, тематски круг песама о хајдуцима, разлози за одметање у хајдуке, хајдучки живот. 40

Читанка за 7. разред | На живом извору народног бића


ЕПСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ О УСКОЦИМА (избор)

И

сењски и котарски ускоци били су, као и хајдуци, храбри борци. Ускакали су са својих станишта копном и морем на турске територије, водили веће и мање бојеве и брзо се повлачили с пленом, заробљеницима и рањеним друговима. У томе је и битна разлика између хајдука и ускока, а у свему другом они су врло слични: ускочка чета није се разликовала од хајдучке ни по начину борбе ни по неписаним законима понашања. Ускоци су Ускоци, напад на млетачки брод, гравура из XVI века нападали изненада, у мањим групама, из бусије; живели су више од плена, који су након борбе делили праведно, но од војничке плате. Ухваћеног ускока чекала је иста судбина као и хајдука; некад су још били продавани као робови на галије. Ускоци су бринули о својим рањеним, погинулим и заробљеним друговима и више волели да храбро погину но да срамотно живе. [...] Најпознатији јунаци у ускочком кругу песама јесу Иван Сењанин, Тадија Сењанин, Јуриша Сењанин, Стојан Јанковић, Илија Смиљанић и други. Сви су они постојали у стварном животу и били храбри ратници, али њихова слика у народним песмама не одговара у свему ономе што се дешавало у збиљи. Народни певачи градили су ликове ускока и крајишника од делића стварног живота, од онога што су у том животу сматрали важним – а то су били јуначки подухвати, пре свега, различити облици борбе, јуначка женидба и погибија – и од своје маште, од слике о узорном јунаку, коју су носили у себи. [...] Ускочка и хајдучка борба и велики јунаци у тој борби опевани су у врло великом броју народних песама, у најбољима од њих врло живописно. Тако је у народу одржавано уверење о потреби борбе за слободу и исказивана свест о хајдуцима и ускоцима као носиоцима те борбе.

бусија – заседа

крајишник – становник на граници, борац граничар (од речи крајина, која у народним песмама значи и граница и ратиште)

др Марија Клеут, Ускоци и крајишници у народним песмама

Читанка за 7. разред | На живом извору народног бића

41


ИВО СЕНКОВИЋ И АГА ОД РИБНИКА

Књигу пише ага од Рибника,

Иво Сенковић – историјска личност, сењски ускок и војвода, поглавар сењских ускока, чије је право име Иван Влатковић (погубљен 1612). Песма би могла да буде реминисценција (подсећање, евоцирање) на историјски догађај – његов двобој с Ахмет-агом Цукариновићем. књига (арх.) – писмо кудити – ружити рисовина – крзно од риса самуровина – крзно од самура бојно копље вуком покројено – обавијено вучјом кожом бабо – отац тестир (тур.) – одобрење, дозвола руво – одећа, одело, хаљина

42

па је шаље Сенковићу Ђурђу: „О, јуначе, Сенковићу Ђурђу, ја сам чуо и људи ми кажу да си добар јунак од мејдана, а и мене не куди дружина. Ако с’ Ђурђу, јунак од мејдана, од мејдана и од сабље бритке, оди к мени под бела Рибника, од’ на мејдан, да се огледамо; ако л’, Ђурђу, на мејдана нећеш, преди мени гаће и кошуљу, нек ја знадем да си ми покоран.” Гледа књигу Сенковићу Ђурђе, гледа књигу, а сузе пролива, ал’ га пита Сенковићу Иво: „Родитељу, што сузе проливаш? Досад су ти књиге долазиле и кроз твоје руке пролазиле, али ниси суза проливао.” Ал’ беседи Ђурађ Сенковићу: „Драго чедо, Сенковићу Иво, јесу досад књиге долазиле, ал’ овака нигда дошла није; ако ли је кад и дошла ’вака, а баба је онда млађи био, па се није од књига плашио. Ово ј’ књига аге од Рибника, ага мене на мејдан зазива. Ја сам, сине, врло остарио, не могу се ни коња држати, камол’ терат по мејдану с Турци; а прести се нисам научио, Турком прести не могу кошуља.” Ал’ беседи Сенковићу Ива: „Родитељу, Сенковићу Ђурђу, ако с’, бабо, остарио врло те не можеш на мејдан изићи, од бога си мене испросио, бог је мене теби поклонио; ја ћу, бабо, на мејдан изићи, оћу твоју заменити главу.” Ал’ му Ђурађ поче беседити: „Драго чедо, Сенковићу Иво, Читанка за 7. разред | На живом извору народног бића

можеш, сине, на мејдан изићи, отићи ћеш, ал’ ми доћи нећеш; јер си, сине, јако неразуман, још ти нема ни шеснаест лета, а Турчин је јунак од мејдана, да му нема у крајини пара. На њему је руво страховито, рисовина и самуровина, а на коњу сама међедина, бојно копље вуком покројено, само ћеш се рува поплашити, а камоли кад подвикне Турчин и поцикне коњиц под Турчином; од стра’а ћеш пасти са коњица, и своју ћеш изгубити главу, па што ћ’ тужан после тебе баба? Ко л’ ће бабу лебом доранити – ко л’ по смрти стара саранити?” Ал’ говори Сенковићу Иво: „Што б’ се, бабо, рува поплашио? Ја с’ не бојим ни жива курјака, а камоли мртви кожетина; ако може Турчин подвикнути, и ја могу, бабо, подвикнути! Већ дај мени тестир и благослов да Турчину на мејдан изиђем; док је, бабо, твога чеда Иве, нећеш Турком ти прести кошуље.” То се Ђурђу на ино не може; свог му добра дору оседлао, дору седла, испод гриве љуби: „Ао, доро, врло добро моје, доста ли смо, доро, војевали, из Турака робље изводили, од Турака глава доносили; сад сам, доро, остарио врло, ја не могу више војевати, сад те шиљем с главом неразумном, са Иваном, са јединим сином; Ива ј’, доро, глава неразумна, чувај, доро, моје чедо, Иву.” Па Ивана оправио лепо: све му своје руво обукао и своју му сабљу припасао,


па Ивана лепо световао: „Ао, Иво, моје чедо драго, пођи, сине, пошо у добри час! Тамо, сине, добре среће био, Бог те здраво и мирно носио, од душманске руке заклонио, грдне ране и руке душманске! И крепка ти десна рука била, и оштра ти бритка сабља била, слободне ти очи на Турчина! Кад ти дођеш под Рибника бела, ти се немој поплашити, сине, оштро гледај, а оштро беседи, оштро агу на мејдан зазивај. Кад с Турчином на мејдан изиђеш, немој доре уздом забунити; ја сам дору боју научио, вешт је дора боју и мејдану, дора ће те собом заклањати, испод бритке сабље уклањати.” А кад Иван примио благослов, љуби бабу у скут и у руку, и у земљу гди он чизмом стаје; стару мајку целива у руку: „Простите ми, моји родитељи!” Па се Ива коња приватио, па на мејдан оде певајући; родитељи осташе плачући. Кад је био на пољу рибничком, угледа се један шатор бели; пред шатором копља ударена, а за копља коњи повезани; под шатором ага од Рибника, седи ага, пије малвасију, с њиме пију два пашина сина. Кад је дорат коње угледао, завриштао дорат под Иваном; ал’ беседе два пашина сина: „Господине, аго од Рибника, ето старца Сенковића Ђурђа! Сад ћеш, аго, изгубити главу, данас ћеш се с нама растанути.” Кад погледа ага од Рибника, ал’ угледа Сенковића Иву: „Не бојте се, моја браћо драга! Оно није Ђурађ Сенковићу, већ је оно Сенковићу Ива;

у зô час га бабо оправио, лудо ти ће данас погинути! Ал’ га, браћо, погубити нећу, јер је Ива дете неразумно, већ га оћу жива уватити; а у Ђурђа млого кажу блага, за њ ћу узет шест товара блага.” У том Ива пред шатора дође, божју помоћ Турком називао: „Божја помоћ, Рибничани Турци!” Лепо Турци помоћ приватише: „Здрав, јуначе, Сенковићу Иво! Које добро, Сенковићу Иво, које добро, што си до нас дошо?” Ал’ беседи Сенковићу Иво: „Ко је овде ага од Рибника, нека мени на мејдан изиђе. Агине ми књиге досадише, родитеља на мејдан зазива; родитељ је врло остарио, он не може на мејдан изићи, ја сам дошо за мог родитеља.” Ал’ беседи ага од Рибника: „Ман’ се, Иво, врага и мејдана, још мејдана ни видио ниси, а камоли да си излазио; већ од’, Иво, да пијемо вино. Греота је тебе погубити, јер си теке на свет настануо; већ се предај, Сенковићу Иво, и без ране и без мртве главе. А ево ти тврду веру дајем да ти ништа учинити нећу: у твог бабе млого кажу блага, подај благо па откупи главу.” Ал’ беседи Сенковићу Иво: „О, Турчине, аго од Рибника, нисам дошо да ти се предајем, већ сам дошо да се огледамо и јуначки мејдан поделимо; већ на мејдан, ако жена ниси, јер ми није дуго за стајање!” Цикну ага кано змија љута, па он скочи на ноге јуначке, па се добра вранца приватио, па беседи ага од Рибника: „О, јуначе, Сенковићу Иво, Читанка за 7. разред | На живом извору народног бића

товар – стара мера за тежину

дора, дорат (покр.) – коњ смеђе боје, са црном гривом и црним репом ино – друкчије

малвасија – врста вина

43


калпак (тур.) – кацига, шлем

44

играј коња, па удри на мене!” Ал’ беседи Сенковићу Ива: „О, Турчине, аго од Рибника, ја сам мога заморио дору из далеке земље путујући, па не могу дору заиграти, већ ти оћу стати на белегу; играј вранца, па удри на мене, с белеге се уклонити нећу, јуначки ћу тебе дочекати.” То Турчину врло мило било, па разигра вранца по мејдану, па потрже бојно копље оштро, па повикну као змај планински: „Држ’ се добро, Сенковићу Иво, немој рећи да је пријевара!” На Ивана јуриш учинио, гледа копљем у срце јунака; клече дорат у зелену траву, Иву копље високо надмаши, не може му калпак оборити, а камоли ранити јунака. Ману сабљом Сенковићу Ива, аги копље до руке просече. А кад види ага од Рибника да му ништа нема од мејдана, даде плећа, стаде бијегати, да утече у бела Рибника. За њим Ива напусти дората; колико се дорат уморио, брзо дорат вранца састигао, на сапи му главу наслонио, аги кида ките на појасу. Ал’ беседи ага од Рибника: „Боже мили, гди ћу погинути! Од јунака да би погинуо, не би мени ни по јада било, већ од добра коња Иванова!” Ал’ је Иван дете неразумно, он се сабљом не маша Турчина, неће њему да одсече главу, веће ради да увати жива, да га води баби за поштење. У том с’ Турчин пушке досетио, преко себе пушку опалио, ал’ бог даде, не погоди Иве, већ дората међу очи чарне; Читанка за 7. разред | На живом извору народног бића

паде дорат у зелену траву, а Иван се на ноге дочека. А кад види ага од Рибника да ј’ Ивана с коњем раставио, врати вранца натраг на Ивана: „Шта сад мислиш, Сенковићу Иво, шта сад мислиш, чему ли се надаш? С добрим сам те дором раставио; већ предај се, Сенковићу Иво, робом икад, а гробом никада!” Цичи Иван, ка и змија љута: „О Турчине, аго од Рибника, жив се теби ја предати нећу. Ако си ме с коњем раставио, са сабљом ме раставио ниси; ево сабље родитеља мога која ј’ доста на мејдану била, одсекла је доста турски глава, бог је добар, и данас ће твоју.” Цикну Турчин ко и змија љута, натерује вранца на Ивана; ал’ је Иван јунак од мејдана, не теде се с пута уклонити, ни с’ Турчину теде покорити, већ јуначки чека на мејдану, ману сабљом и десницом руком, добру вранцу главу одсекао. Паде вранац и притиште агу, насмеја се Сенковићу Иво:


„Што сад мислиш, аго од Рибника, што сад мислиш, чему ли се надаш?” Поче ага Иву братимити: „Богом брате, Сенковићу Иво, немој мене данас погубити, ишти блага колико ти драго.” Ал’ беседи Сенковићу Ива: „Волим твоју једну мртву главу него благо цара честитога.” Ману сабљом, одсече му главу, метну главу у јанкесу пасу; брже с аге поскида одело, с аге скиде, на себе обуче. Угледаше два пашина сина гди погибе ага од Рибника, пак беседе два пашина сина: „Да душмана жива не пустимо, да ми нашег агу осветимо!” Брзо Турци коње уседоше, па Ивана брзо потераше; бежи Иван као горско звере, док бог даде, у гору замаче. Ето Турком невоље велике – на коњма га терати не могу; добре Турци коње одседоше, па за јелу коње повезаше, пак пешице терају Ивана.

Ал’ је мудра глава у Ивана: он је Турком очи заварао, докле њега протрчаше Турци. Онда с’ Иван коњма повратио, па одреши два коња витеза, једног јаше, а другога води; кличе Ива кроз луг попевати: „Фала, Турци, два пашина сина, кој’ ми данас коње поклонисте!” Кад зачуше два пашина сина, брже трче на друм пред Ивана али на друм не смеше изићи, већ из горе братише Ивана: „Богом брате, Сенковићу Иво, врати нама два коња витеза, даћемо ти шест стотин’ дуката.” Ал’ беседи Сенковићу Иво: „Не будал’те, два пашина сина! Волим ова два коња витеза него благо од вашег Рибника; не могу вас кроз гору терати, не би вама коњи требовали; ено вама вранца и дората, који није на крајини било.” Оде Иван двору певајући, осташ’ Турци у гори плачући. Кад је Иван близу двора био, угледа га стара мила мајка, па свог сина познати не може, јер је Иван руво променио, променио руво и коњица; пак запишта као љута змија, проли сузе низ бијело лице, она трчи у дворове Ђурђу: „Јао, Ђурђу, драги господару, у зô час си Иву оправио, оправио да т’ замени главу! Иво нам је тамо погинуо, ево иде ага од Рибника; сад ће наше дворе поарати, а нас оће, Ђурђу, заробити, да под старост служимо Турчина!” А кад Ђурађ саслушао речи, проли сузе низ јуначко лице; пак он ђипи на ноге јуначке, пак припаса мача зеленога, пак он брже на чаире трчи, Читанка за 7. разред | На живом извору народног бића

метну главу у јанкесу пасу – стави главу у торбу која је висила о појасу са стране

поарати – порушити

чаир – ливада

45


бедевија – кобила арапске пасмине

диван (тур.) – разговор

те увати стару бедевију, нејма каде да седлом оседла, већ се голој на рамена баци; пак излети Ђурађ пред Ивана, ал’ свог сина познати не може, јер је Иво руво променио, променио коња и одело; пак повика Сенковићу Ђурђу: „Стани, курво, аго од Рибника, ласно ти је дете погубити, коме нема ни шеснаест лета; ал’ од’, аго, те погуби старца!” Ал’ беседи Сенковићу Иво: „Бог ми с тобом, родитељу Ђурђу! Нисам, бабо, ага од Рибника, ја сам, бабо, твоје чедо Ива.” Од жалости јунак и не чује, он не чује што беседи Ива, већ салети своје чедо Иву, салети га да одсече главу. Ето Иви големе невоље, оће јунак да изгуби главу, да од кога, већ од бабе свога! А кад види да ће погинути, даде плећа, пак стаде бегати; за њим Ђурађ пусти бедевију: „Стани, аго, утећи ми нећеш!” Брзо Ђурађ сустигао Иву,

и оће му да одсече главу. Кад се види Ива на невољи, он се маши у јанкесу пасу, баци главу аге од Рибника, баци главу пред свог родитеља: „Бог ми с тобом, родитељу Ђурђу, ето т’ главе аге од Рибника!” Кад је Ђурађ угледао главу, баци мача у зелену траву; пак он скочи с бедевије старе, под Иваном коња приватио, своје чедо на руке привати; пак Ивана и грли и љуби: „Вала, Иво, моје чедо драго, који с’ баби заменио главу, свој господи образ осветлао, свој господи и нашој крајини! Ал’ што с’ турско руво облачио? Мало бабо душу не огреши, мало тебе не погуби, сине!” Али Ива поче беседити: „Родитељу, Сенковићу Ђурђу, по чем би се могао познати да сам био тамо на мејдану кад с господом у диван изиђем? Господа ми не би веровала да сам тамо био на мејдану, да оданде обележја немам.”

Разговарамо о... песми *** Основно обележје епског дела, па и епске песме, јесте догађај. Препознај главни

догађај у песми. *** Шта претходи главном догађају? *** Којим речима ага од Рибника хоће да понизи остарелог Ђурђа? Шта значи његова порука у оквиру јуначког погледа на свет? *** Који разлози наводе младог Иву, „коме нема ни шеснаест лета”, да пође на мегдан Турчину? *** Шта осећају отац и син пред Ивин одлазак? *** Који ти се део песме највише допао? Зашто? Истражи и протумачи *** Какав је противник Иве Сенковића? *** Зашто народни певач каже за Турчина „да му нема у Крајини пара”? Шта постиже

оваквим описом противника? *** Којим се разлозима ага од Рибника руководи у сукобу? *** Којим је речима Иво натерао агу да се лати оружја? 46

Читанка за 7. разред | На живом извору народног бића


*** Објасни појам „главе неразумне”. Зашто је млади Ђурђев наследник неразуман? *** Наведи ситуације у којима се потврђује Ђурђева стрепња о „неразумности” сина. *** Наведи особине Иве Сенковића, илуструј их примерима из песме и закључи да ли је

његов лик уверљиво приказан у песми. У каквом су односу његова младост и његово јунаштво? *** Ђурађ Сенковић неколико пута пролива сузе „низ јуначко лице”. Из којих су осећања оне потекле на почетку и на крају песме? Означи у песми стихове којима се он обраћа свом сину. Анализирај синовљево обраћање оцу. Закључи на основу тога какви су породични односи и атмосфера у дому Сенковића. *** Син замењује остарелог оца да би сачувао част породице. Можеш ли том јуначком настављању борбе да даш и шире значење? Образложи свој одговор. *** Објасни однос који постоји између јунака и његовог коња на примеру обраћања старог Ђурђа дорату. Протумачи благослов остарелог оца, којим он испраћа сина. *** Обележи у песми мотиве карактеристичне за приказивање мегдана (двобоја): 1. изазов; 2.прихватање тог изазова упркос упозорењу или несигурности; 3.опремање и одлазак у непријатељски табор; 4. узајамно морално подбадање (подругивање, омаловажавање); 5. борба и победа; 6. награда или плен. *** Уочи два догађаја који нису у непосредној вези са самим мегданом: 1. потеру (са два пашина сина) и 2. сукоб јунака са рођеним оцем, који га не препознаје. Опиши свој читалачки доживљај тих догађаја. Да ли оне успоравају или убрзавају радњу, да ли је чине узбудљивијом или не, да ли се на тај начин нешто више сазнаје о јунаку или не? Образложи своје одговоре, поткрепи их примерима из текста. *** На колико се песничких целина (слика) може поделити главни догађај – мегдан између Иве Сенковића и аге од Рибника? Које стилско средство уочаваш у низању тих слика? Издвој сцену која је по твом мишљењу најдраматичнија, обележи је у тексту и образложи своја запажања. Треба да знаш Лик младог ускока Иве Сенковића приказан је изузетно уверљиво у низу његових поступака током свих етапа радње: – у уводу (стереотипном, устаљеном почетку са пристизањем „књиге” и одговором на њу) приказана је његова спремност да замени остарелог оца на мегдану и одбрани очеву ускочку част од увреде која му је нанета агиним писмом; – у заплету (који чини интернационални мотив о поласку недораслог дечака на мегдан са искусним ратником) долазе до изражаја његова младалачка неустрашивост и безбрижност упркос опасности у коју се упушта; – у врхунцу заплета (кулминацији) приказан је сâм мегдан, а у поступцима младог ускока уједињене су и изузетна храброст, али и несмотреност неискусног мегданџије; – у преокрету (обрту, перипетији) победник са мегдана умало не страда на кућном прагу, од руке рођеног оца, јер стиже на турском коњу и, желећи да има доказ о победи, обучен у одело непријатеља; – у расплету (на крају) поново се успоставља равнотежа која је на почетку песме поремећена увредљивим агиним писмом; дечак с почетка песме на крају се враћа као јунак и ужива у породичној срећи и ускочком поносу. У песми су приказана и два догађаја изван главног тока приповедања о мегдану који се могу назвати епизодама: епизода са пашиним синовима и епизода родитељског непрепознавања јунака пошто се обукао у непријатељево рухо. Ти догађаји су у функцији карактеризације лика, а истовремено доприносе и логици и узбудљивости саме радње. Тако, догађај са два пашина сина карактерише споредне ликове (Турке) и наспрам њиховог нејуначког понашања снажније Читанка за 7. разред | На живом извору народног бића

47


истиче јунаштво и домишљатост главног јунака, а на плану радње мотивисан је чињеницом да јунак мора да прибави коња, јер је свог изгубио у мегдану. Други догађај је у функцији карактеризације младог јунака који из прве борбе жели да има обележје и, уједно, карактеризације ускочке породице, у којој владају пожртвованост, оданост и љубав. Мотив првог мегдана (двобоја) и првог подвига у функцији је представљања епског лика ускока као младог јунака: иако готово још дете, Иво Сенковић храбро наступа бранећи достојанство и част свога оца, али тиме и свих ускочких јунака. Положивши испит ратничке спремности, он постаје пуноправни члан те ратничке дружине. При смени генерација и сâм постаје део јуначке традиције, која се њиме наставља.

Подсети се Епизода – део радње или догађај који је са целином лабаво повезан, па представља дигресију (скретање од главне теме) у односу на главни ток радње (у роману, драми, епу, епској песми и другим делима). Благослов – у народној епској поезији има функцију откривања психолошких и етичких (моралних) односа између ликова (као у песми Урош и Мрњавчевићи, у којој цар Урош благосиља Марка Краљевића). У песмама које говоре о каснијим периодима, благослов је само емотивна заштита од евентуалних зала, која могу онемогућити јунака, с јаком примесом осећајности. Радмила Пешић, Нада Милошевић Ђорђевић, „Благослови” у: Народна књижевност, прилагођено

А сада ти... Размисли о људској потреби за доказивањем. На примеру поступака Иве Сенковића покажи како је таква потреба посебно својствена младим људима. Протумачи завршне стихове у светлу првог подвига младог ускока. Подсети се како обично слични докази изгледају у бајкама. Шта можеш да закључиш о томе?

Сазнај више Песму Иво Сенковић и ага од Рибника Вук Караџић је забележио од слепе Живане, о којој се веома мало зна. Вук је о њој прибележио да је „... седела у Земуну, а родом је била однекуд из Србије, и као слепица ишла је чак и по Бугарској”.

Изабери задатак *** Сазнај нешто више о ускоцима из историјске читанке, енциклопедије или са ин-

тернета и прибележи у свесци најважније податке. *** Упореди ликове два епска јунака, из песама хајдучког и ускочког тематског круга

– по сопственом избору.

Кључне речи: ускоци, интернационални мотив о поласку недораслог дечака на мегдан са искусним ратником, први мегдан (испит ратничке спремности и укључивање у ратничку дружину), одбрана породичне и јуначке части, етапе епске радње. 48

Читанка за 7. разред | На живом извору народног бића


РОПСТВО ЈАНКОВИЋ СТОЈАНА

К

адно Турци Котар поробише, поараше дворе Јанковића, заробише Смиљанић Илију, заробише Јанковић Стојана. У Илије млада оста љуба, млада љуба од петнаест дана; у Стојана млађа оста љуба, млађа љуба од недеље дана. У Стамбол и одведоше Турци, поклонише цару честитоме. Тамо били за девет година и десете за седам месеци, тамо и је царе потурчио, код себе им дворе саградио. Ал’ беседи Смиљанић Илија: „Ој Стојане, да мој мили брате, сутра јесте петак, турски светац, цар ће отић с Турцима у шетњу, а царица с булама у шетњу; већ ти кради кључе од ризница, ја ћу красти кључе од арова, пак да пуста блага награбимо, да узмемо два добра коњица, да бежимо у Котаре равне, да гледамо робље неробљено, да љубимо лице нељубљено.” И ту су се браћа послушала. Кад освану петак, турски светац, оде царе с Турцима у шетњу, а царица с булама у шетњу; Стојан краде кључе од ризница, а Илија кључе од арова, награбише небројена блага, па узеше два добра коњица, побегоше у Котаре равне. Кад су били близу до Котара, ал’ говори Јанковић Стојане: „О Илија, да мој мили брате, иди, брате, двору бијеломе, а ја идем моме винограду, винограду, моме рукосаду, да прегледам мога рукосада: ко га веже, ко ли га залама,

коме ли је допао у руке.” Од’ Илија двору бијеломе, Стојан оде своме винограду; нађе мајку Јанковић Стојане, нађе мајку у свом винограду. Косу реже остарила мајка, косу реже, па виноград веже, а сузама лозицу залива, и спомиње свог Стојана сина: „Ој Стојане, јабуко од злата, мајка те је већ заборавила, снае Јеле заборавит нећу – снао Јело, неношено злато!” Божио је Јанковић Стојане: „Божја помоћ, сиротицо стара! Зар ти немаш никога млађега да тебека виноград уради, већ посрћеш стара и невољна?” Она њему боље одговара: „Жив ми и здрав, делијо незнана! Немам, рано, никога млађега, до Стојана јединога сина; њега једног заробише Турци, а и њега и Илију мога, Стојанова брата стричевића. Од Илије млада оста љуба, млада љуба од петнаест дана; мог Стојана млађа оста љуба, млађа љуба од недеље дана. Моја снаша, адамско колено, чекала га за девет година и десете за седам месеци, данас ми се млада преудаје; ја не мого од јада гледати, већ побего саду винограду.” Кад је Стојан разумео речи, брзо оде двору бијеломе; заста тамо кићене сватове. Лепо су га свати дочекали – како с коња, таки за трпезу. Кад се Стојан вина понапио, поче Стојан тијо беседити: Читанка за 7. разред | На живом извору народног бића

була (тур.) – муслиманска жена арахар (тур.) – коњушница, одаја рукосад – засађено руком власника адамско колено (фиг.) – жена изразите доброте и племенитости (води порекло од Адама) застанути – затећи

49


тестир – допуштено

50

„Браћо моја, кићени сватови, је ли тестир мало попевати?” Говоре му кићени сватови: „Јесте тестир, делијо незнана, јест тестир, а да зашто није?” Кличе Стојан танко гласовито: „Вила гњиздо тица ластавица, вила га је за девет година, а јутрос га поче да развија; долети јој сив-зелен соколе од столице цара честитога, па јој не да гњиздо да развија.” Том се свати ништа не сећају; досети се љуба Стојанова, отпусти се од ручна девера, брзо оде на горње чардаке, па дозива сеју Стојанову: „Заовице, рођена сестрице, ево т’ браца, господара мога!” Кад зачула сеја Стојанова, она стрча доле низ чардаке; трипут совру очима прегледа док је брацу лице угледала; а кад брацу лице угледала, руке шире, у лице се љубе, једно друго сузама умива од радости и од жеље живе. Ал’ говоре кићени сватови: „Господару, Јанковић Стојане, а шта ћемо ми за наше благо? Ми смо млого истрошили блага док смо твоју љубу испросили.” Беседи им Јанковић Стојане: „Стан’те, браћо, кићени сватови, док се мало сестрице нагледим; ласно ћемо ми за ваше благо, ласно ћемо – ако јесмо људи.” Кад се Стојан сестрице нагледа, лепо Стојан свате даровао: ком мараму, ком кошуљу танку, младожењи рођену сестрицу. И одоше кићени сватови. Кад увече о вечери било, иде мајка у двор кукајући; она кука као кукавица, и спомиње свог Стојана сина: Читанка за 7. разред | На живом извору народног бића

„Ој Стојане, јабуко од злата, Стоју мајка већ заборавила; снае Јеле заборавит нећу. Снао Јело, неношено злато, ко ће стару дочекати мајку, ко пред мене стару ишетати? Ко ће стару запитати мајку: ’Јеси ли се уморила, мајко?’ Кад зачула љуба Стојанова, ишетала пред дворе бијеле; прима мајку на господске руке, и говори својој старој мајци: „Ти не кукај, моја стара мајко, тебе стару огрејало сунце: ево теби твог Стојана сина!” Кад угледа остарила мајка, кад угледа свог Стојана сина, мртва мајка на земљицу паде. Лепо Стојан оправио мајку, како царски ваља и требује.


Разговарамо о... песми *** Укратко испричај о чему говори песма. *** Издвој најузбудљивији тренутак радње. *** Објасни шта је по твом мишљењу најлепше у песми.

Истражи и протумачи *** Како два ускока беже из турског ропства? *** Зашто Стојан прво одлази у виноград? Како се понаша пошто се уверио да га мајка

није препознала? Објасни како разумеш његово понашање. *** Мати тужи због јада који ју је задесио. Шта је мајци најтеже? Зашто? *** Стојан стиже на свадбу своје жене. По чему га она препознаје? На какав однос народ-

ни певач жели да укаже песничком сликом? *** Антички јунак Одисеј ће, по повратку из Тројанског рата, затекавши пуну кућу проса-

ца, оружјем решити проблем. Како се Стојан Јанковић понаша у тој ситуацији и како је разрешава? *** Шта о јунаку закључујеш из његових поступака? Наведи његове карактерне особине. *** Обрати пажњу на значење мајчине тужбалице на крају песме. За ким она тужи и због чега? Како тумачиш изненадну мајчину смрт? Образложи свој одговор. *** Анализирај како се ликови у песми међусобно ословљавају, на који начин говоре једни о другима. У каквој су вези са тим њихови поступци? Опиши и објасни њихов однос дубоке привржености и блискости. ПОДСЕТИ СЕ Тужбалица – посебна врста обредних народних лирских песама; њоме се оплакује умрли, исказују се љубав и похвале и истиче туга за њим. Треба да знаш Народни певач употребио је неколико стилских средстава. У Стојановом обраћању има пренесеног значења речи, замене појмова по сличности. „Тица ластавица” је Стојанова љуба, а „сив-зелен соколе” је Јанковић Стојан. Такво пренесено значење речи представља стилску фигуру која се зове метафора. Метафора се често тумачи и као скраћено поређење – уместо да се пореде по сличности, два појма замењују места, при чему изостаје оно што се пореди, а остаје само оно са чим се пореди. Како разумеш метафоре у мајчиној тужбалици: Стојан – „јабука од злата”, а снаха Јела – „неношено злато”? Ако се метафорично казивање прошири на целу песничку слику, настаје стилска фигура која се зове алегорија: „Вила гњиздо тица ластавица, вила га је за девет година, а јутрос га поче да развија;

долети јој сив-зелен соколе од столице цара честитога, па јој не да гњиздо да развија.”

Алегорији у народној књижевности својствено је удвајање дословног и пренесеног значења. Она се тумачи као нека врста шифроване поруке, упућене само одређеној особи (Том’ се свати ништа не сећају, / Досети се љуба Стојанова). Сети се примера из других књижевних дела у којима се запажа алегорија. Обрати пажњу на то да су и басне алегоријске приче. Читанка за 7. разред | На живом извору народног бића

51


А сада ти... *** Објасни значење народне изреке Ласно ћемо ако јесмо људи. У чему се састоји

вредност ове хуманистичке поруке коју исказује Стојан Јанковић?

Сазнај више Историјска чињеница јесте да је ускок Стојан Јанковић (1635–1687), вођа српских ускока у Далмацији, заиста провео у турском ропству четрнаест месеци, а затим се вратио у Котаре. Тај податак послужио је народном певачу да обради тему о повратку дуго одсутног мужа. Реч је, заправо, о једном од интернационалних мотива епског песништва формулисаног као муж на свадби своје жене. Исти мотив садржан је у једном од најзначајнијих епова светске књижевности – у Хомеровој Одисеји. Портрет Стојана Јанковића Одисеј је био краљ Итаке. Захваљујући његовој сналажљивости, Грци су успели да у десетој години рата освоје Троју помоћу тројанског коња. Поднео је десет година лутања пре него што се вратио кући, где су га двадесет година чекали верна жена Пенелопа и син Телемах. У кући затиче просце који чекају Пенелопину одлуку о томе за кога ће се од њих удати. Одисеј организује такмичење у гађању из лука и заједно са својим сином побије све просце. Упореди поступке ова два јунака и образложи своје тврдње. Кула Јанковић Стојана у селу Ислам Грчки код Задра

Изабери задатак *** Анализирај лик Стојана Јанковића: уочи његове особине, образложи их и поткрепи

примерима из песме. *** Напиши састав (песму, причу, анализу песме) са насловом „Ласно ћемо ако јесмо људи”. *** Напиши краћи текст у којем ћеш се послужити стилским средствима метафором и алегоријом.

Кључне речи: ускоци, спасавање из ропства, интернационални мотив: муж на свадби своје жене, метафора, алегорија. 52

Читанка за 7. разред | На живом извору народног бића


Issuu converts static files into: digital portfolios, online yearbooks, online catalogs, digital photo albums and more. Sign up and create your flipbook.