Читанка за други разред основне школе by Izdavačka kuća Eduka

КА

Миланка Берковић и Натали Шарић

ЕД У

ЧИТАНКА за други разред основне школе

Миланка Берковић Натали Шарић ЧИТАНКА УЏБЕНИК ЗА ДРУГИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ ГЛАВНИ УРЕДНИК Проф. др Бошко М. Влаховић

КА

ОДГОВОРНА УРЕДНИЦА Доц. др Наташа Филиповић

РЕЦЕНЗЕНТИ Љиљана Ђуровић, професорка разредне наставе, ОШ Момчило Настасијевић, Горњи Милановац Др Јелена Журић, професорка српског језика и књижевности Ивана Милошевић, педагог ДИЗАЈН Марија Хајстер

ЕД У

ЛЕКТУРА И КОРЕКТУРА Споменка Трипковић

ИЗДАВАЧ Едука д. о. о. Београд Ул. Змаја од Ноћаја бр. 10/1 Тел. /факс: 011 3287 277, 3286 443, 2629 903 Сајт: www. eduka. rs; имејл: eduka@eduka. rs ЗА ИЗДАВАЧА Проф. др Бошко М. Влаховић, директор Штампа Ротографика, Суботица

Издање бр.: 1, Београд, 2019. година Тираж: 1000

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 37.016:821-82(075.2) ЧИТАНКА : за други разред основне школе / [приредиле] Миланка Берковић и Натали Шарић. - Изд. бр. 1. - Београд : Eduka, 2019 (Суботица : Ротографика). 128 стр. : илустр. ; 26 cm Текст ћир. и лат. - Тираж 1.000. ISBN 978-86-6013-407-5 1. Берковић, Миланка, 1971- [приређивач, сакупљач] 2. Шарић, Натали, 1971- [приређивач, сакупљач] COBISS.SR-ID 278269964

Министар просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије одобрио је издавање и употребу овог уџбеника Решењем број: 650-02-00182/2019-07.

Није дозвољено: репродуковање, дистрибуција, објављивање, прерада или друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму или поступку, укључујући и фотокопирање, штампање или чување у електронском облику, без писмене дозволе издавача. Наведене радње представљају кршење ауторских права.

ВОДИЧ КРОЗ ЧИТАНКУ

ИГРЕ КОЈЕ СЕ ПАМТЕ

КА

КЉУЧНЕ РЕЧИ

ПОДСЕТИ СЕ И САЗНАЈ

КУТАК ЗА ЧИТАЊЕ И КРЕАТИВНО ПИСАЊЕ

СТВАРАЈМО

ИСТРАЖИМО

ПССТ, ЧИТАМ

ДА ЛИ ЗНАШ?

БЕЛЕШКЕ ИЗ ЂАЧКЕ СВЕСКЕ

ЕД У

ОБРАДА ТЕКСТА

САДРЖАЈ КОЛАРИЋУ — ПАНИЋУ

КА

Драган Лукић, Школа 8 Ана Миловановић, Слатка математика 10 Мирослав Антић, Тајна 12 Александар Поповић, Два писма 14 Градимир Стојковић, Деда Милоје 17 Гвидо Тартаља, Оцене 20 Сада знам 24

ЦАРЕ, ЦАРЕ ГОСПОДАРЕ

ЕД У

Бранко Ћопић, Огласи „Шумских новина“ (одломци) 26 Војислав Илић, Први снег 28 Драган Лукић, Равнотежа 30 Су Ју Ђин, Свитац тражи пријатеља 32 Јован Јовановић Змај, Пролећница 34 Feliks Salten, Bambi (odlomak) 36 Тоде Николетић, Шума живот значи 38 Сада знам 42

АРЈАЧКИЊЕ БАРЈАЧКИЊЕ

Бранко Ћопић, Болесник на три спрата 44 Душко Трифуновић, Два јарца 46 Народна песма, Да вам певам што истина није 48 Народна басна, Бик и зец 50 Доситеј Обрадовић, Пас и његова сенка 52 Десанка Максимовић, Бајка о лабуду 54 Сада знам 58

КЛИКЕРИ

Душан Радовић, Мама 60 Grigor Vitez, Dohvati mi, tata, Mjesec 62 Народна приповетка, Седам прутова 64 Народна прича, Свети Сава и отац и мати са малим дететом 66

Ђани Родари, Кад дедица не зна да прича приче 68 Мирјана Стефановић, Златне рибице не праве штету 70 Гроздана Олујић, Шаренорепа 74 Народна песма, Мајка Јова у ружи родила 78 Душан Радовић, Лепо је све што је мало 80 Сада знам 82

ДЕЦИ У НАСЛЕЂЕ (популарни и информативни текстови)

КА

Доситеј Обрадовић, Коњ и магаре 84 Симо Тесла, Шта се крије у грудви снега 87 Истраживачко читање 89 90 Сада знам

РЕЧ ПО РЕЧ (читање у наставцима)

Александар Сергејевич Пушкин, Бајка о рибару и рибици 92

ОД ПОЛИЦЕ ДО ПОЛИЦЕ (домаћа лектира)

ЕД У

Кратке народне умотворине 98 Ханс Кристијан Андерсен Принцеза на зрну грашка. 100 Царево ново одело 102 Devojčica sa šibicama 104 Десанка Максимовић Како су пужу украли кућу 105 Ако је веровати мојој баки 108 Истраживачко читање 109 Љубивоје Ршумовић 110 Вук и овца Вуче, вуче, бубо лења 112 Драгомир Ђорђевић Кад сам био мали 114 Ја сам био срећно дете 115 Избор кратких прича за децу Branko Stevanović, Priča iz ormana 117 Весна Видојевић Гајевић, Бркљача 119 Дејан Алексић, Једном је један дечко зевнуо 121

ИГРЕ КОЈЕ СЕ ПАМТЕ 124

ЕД У КА

КА

КОЛАРИЋУ — ПАНИЋУ ИГРЕ КОЈЕ СЕ ПАМТЕ

Научите правила игре Коларићу — Панићу која се налазе на крају Читанке.

ЕД У

Уз весело заплитање и расплитање, пријатељства непрестано расту. Проверите.

Коларићу — Панићу, у трен ока сазнаћу:

Шта се множи? Шта се дели? Како расту праве звезде? Где настају шу-шу тајне? Да ли се у срцу гнезде? Како дете да постане

добар човек — знаће деда! У љубави и у раду,

свуда нека буде реда.

Драган Лукић

Школа Школе су велике мирне овце које окаче велико звонце па звоне, звоне и децу гоне у жуте мале авионе.

КА

гоне, гонити пожуривати

Кључне речи: песма, строфа, стих

Школе су велике и добре маме, стотину деце негују саме, напамет знају сву своју децу, и бајке причају о месецу. паљба пуцњава

Сваког септембра кад јесен ступи по два су борца у школској клупи.

ЕД У

сабља врста хладног оружја

Школе су велики чудни дворци које освоје храбри основци сваког септембра пушчаном паљбом и оловкама — дугачком сабљом.

ступи, ступити појавити се

О ВЕЛИКИМ ДВОРЦИМА

Зашто песник каже да су школе велике мирне овце? Шта у песми представљају жути мали авиони?

Драган Лукић школе упоређује са великим добрим мамама. Прочитај ту строфу. Подвуци реч која описује основце. Које их још особине одликују? Шта мислиш за шта се боре борци у школским клупама?

КУТАК ЗА ЧИТАЊЕ И КРЕАТИВНО ПИСАЊЕ Прочитај песму изражајно, смирено и разумљиво. За песника су школе мирне овце, добре маме и чудни дворци. Док машташ, замисли какву би школу желео/желела. Мисли подели са борцем из своје клупе.

КА

Усправном линијом подели страницу у својој свесци. Са леве стране напиши како изгледа твоја школа, а са десне напиши шта би ти у њој променио/променила.

БЕЛЕ Ш ЂАЧК КЕ ИЗ Е СВЕ СКЕ

ПОДСЕТИ СЕ И САЗНАЈ

ЕД У

Стих је један ред у песми. Два, три стиха или више стихова могу да чине једну целину у песми. Таква целина зове се строфа.

Сваког септембра кад јесен ступи

по два су борца

„Дечја игр се не иг а је кад раш сам .” „Другар ст је дечји во на разонод чин е.”

стих

строфа

у школској клупи.

__ __ __ __ __

Л=Р

__ __ __ __ решење ребуса — ДЕЧЈА ИГРА

Ана Миловановић

Слатка математика

драмски текст, улога, глумац.

ЛИЦА: МИРКО, ВЕСЕЛА МИРКО: Хууу. (Замишљен је. Држи чоколаду у руци.)

КА

Кључне речи:

ВЕСЕЛА: Ћао, Миркић. Што си ми се тако замислио?

МИРКО: Ништа специјално. Размишљам нешто о математици. ВЕСЕЛА: Ух, што си нашао тему за мозгање.

МИРКО: Нашла би и ти да ти је учитељица рекла: ,,Да, Мирко, ако не научиш шта је половина, а шта четвртина, добићеш јединицу као врата”. ВЕСЕЛА: Их, што је то тешко: половина и четвртина. Хоћеш да ти ја покажем шта је то? МИРКО: Како да нећу, Весела.

ЕД У

ВЕСЕЛА: Дај ми ту чоколаду.

МИРКО: Паа, ако ти баш треба.

ВЕСЕЛА: Наравно да ми треба да бих ти објаснила. Видиш, Мирко, ова чоколада је сад цела. Кад је поделим по средини, добијем две половине. Оне су потпуно једнаке. Не пипај, упрљаћеш прсте. МИРКО: Добро, нећу.

ВЕСЕЛА: Е, сад једна половина нам више не треба (Једе је.), а од друге ћу добити две четвртине. Питаш се како? Лепо, поделићу половину на два једнака дела. Значи, половина има две четвртине: једну и другу (Једе их.). Мљац, јеси ли сад разумео? МИРКО: Јееесам. Али, Весела, ти си појела моју чоколаду. ВЕСЕЛА: Па, шта да ти радим, Миркић, свако знање се плаћа. Хајде, немој да се љутиш, објаснићу ти и појам нуле. Имао си једну чоколаду, ја сам ти је појела и сад имаш, колико? МИРКО: Нула чоколада.

ВЕСЕЛА: Ето, како и ти знаш математику.

(Завеса)

О СЛАТКОМ РАЧУНУ Ко су лица у овом драмском тексту? Подвуци реченицу која говори о чему Мирко размишља. На основу чијих речи је закључио да не зна математику? Прочитај део реченице који то потврђује. Шта му Весела предлаже и помоћу чега му објашњава задатке?

КА

Зашто Весела каже Мирку да се свако знање плаћа? Чиме је Мирко платио своје знање? Које рачунске радње Весела користи у свом подучавању?

Заокружи реченицу која доказује који је резултат на крају добила.

Да ли одобраваш Веселин поступак? Шта је за тебе помагање другима? Шта све може бити разлог за помоћ?

ПОДСЕТИ СЕ И САЗНАЈ

Напиши овај драмски текст на другачији начин. Замисли да је Мирко замерио Веселој. Како би тада изгледао њихов разговор? Представите свој текст другарима у одељењу који ће вам бити верна публика. Присетите се правила понашања у позоришту.

ЕД У

Драмски текст је написан у облику разговора између двају или више лица. Подељен је по улогама које глумци изводе на позорници.

КУТАК ЗА КРЕАТИВНО ПИСАЊЕ

ДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ...

... да је најстарије српско позориште основано у Крагујевцу, и то пре скоро два века. Основали су га кнез Милош Обреновић и књижевник Јоаким Вујић.

__ __ __ __ __

решење ребуса је ШАПАТ

РАЧУНСКА ЗАГОНЕТКА Браћа смо, сваки има три брата. Колико нас је?

(четири брата)

Кључне речи: песник, песма, рима

Мирослав Антић

Тајна

ПРИШАПНУЋУ САМО ТЕБИ Какве тајне помиње Мирослав Антић? Заокружи их. Пронађи строфу која говори како се тајне чувају.

КА

Свако има неку тајну: шу-шу-шу… Неко лепу и бескрајну, неко тужну или смешну, неко злу. Неко своју тајну слаже. Неко одмах мами каже. Неко своју тајну не би испричао ни у сну. Неко шапне само теби као другу — шу-шу-шу…

Обично су тајне главне измишљене и љубавне.

Зашто песник на више места користи израз шу-шу-шу?

Шта мислиш о дечјем дошаптавању? Да ли постоје тајне које не треба чувати? Да ли нас чување неких тајни може довести у опасност?

ЕД У

Ал’ и друге кад се зброје, наше, ваше, моје, твоје, леве, десне, чудне, сјајне, све једнако много значе, јер — иначе, зашто би се звале тајне?

Подвуци стихове који говоре чије тајне могу бити.

Када треба да кажемо тајну одраслој особи?

Имам и ја тајну једну, врло важну, врло вредну. Ником другом — само теби пришапнућу јутрос њу. Ходи ближе: шу-шу-шу… Сутра рано… шу-шу-шу… Баш онамо… шу-шу-шу… Али ником то не кажи. Сам потражи… шу-шу-шу… Пронаћи ћеш врло лако и видећеш да је тако.

ИГРЕ КОЈЕ СЕ ПАМТЕ

Научите правила игре Тајанствени пријатељ која се налазе на крају Читанке. Кад дође време да се тајне открију, изненадићете се колико сте среће донели пријатељима.

КУТАК ЗА КРЕАТИВНО ПИСАЊЕ Поразговарај са баком или дедом и сазнај како су се тајне чувале у њихово време. Да ли су се памтиле или записивале? Да ли су се чувале у ковчегу или у везеној марами? Замоли их да ти објасне шта значи кад је нешто обавијено велом тајне.

КА

ПОДСЕТИ СЕ И САЗНАЈ

На крају неких стихова речи се римују. Рима је гласовно подударање последњих речи у стиховима. Неко своју тајну слаже.

Неко одмах мами каже.

У песми „Тајна” заокружи речи које се римују. Следи пример и користи дрвене боје.

ЕД У

Опиши догађај из далеке прошлости који је обавијен велом тајне. Може да буде истинит или измишљен.

САША: Ја сам Саша. МАША: Ја сам Маша. САША: Ти и ја смо рима.

З БЕЛЕШКЕ И СКЕ ЂАЧКЕ СВЕ

ваш „Тајна је кад чу .у неку тајну, нпр г кога се твој дру заљубио.” но „Тајна је љубав даје писмо које се не и.” момку или девојц 13

Александар Поповић

Два писма

драмски текст, разговор, лица.

Лица: ЈОЦА и МАМА (Дневна соба са неколико комада намештаја. У соби су Јоца и мама.)

КА

Кључне речи:

ЈОЦА (стално се врти око маме која нешто ради за столом): Мама... МАМА (и даље ради и не гледа на Јоцу): Шта је, сине?

ЈОЦА (нестрпљиво се врти око стола): Мама, је л’ био поштар?

МАМА (зачуђено га погледа): Није још. Зашто то тебе занима? ЈОЦА (збуњено): Ма, ја онако... Мислим...

МАМА (наставља да ради): Играј се. Зашто се стално вртиш око мене?

ЕД У

ЈОЦА (и даље се врти око стола, неодлучно): Мама... МАМА (помало нестрпљиво): Па шта је сад опет?!

ЈОЦА (гледа у земљу па ће стидљиво): Мама, можда је поштар већ био... МАМА (љутито): Поштар још није био, он долази у дванаест часова, а сад је тек једанаест! И што се толико за поштара бринеш? Гледај ти своја посла! ЈОЦА: Хоћу, мама... (И даље се врти око стола.). А што ти ипак не погледаш у поштанско сандуче, можда је неко писмо већ стигло... МАМА (нагло устане од стола): Е, баш ћу ти доказати да ме само узалуд тераш да устајем! Погледаћу у сандуче. (Одлази напоље.) ЈОЦА (чим мама изађе, почне весело да скакуће по соби и трља руке): Фино — фино — фино! Охо-хо, охо-хо, охо-хо! МАМА (враћа се и у руци носи парче папира): Заиста, био си у праву, нашла сам у сандучету писмо! ЈОЦА (врло значајно): А, какво писмо?!

МАМА (погледа у писмо): Не знам. Нисам погледала, сад ћу га прочитати... (Чита.) Поштована мама Јоцина, ово пише учитељ вама Јоцин, због тога што Јоца добар је млого у школи и заслужује да њему сасвим мало млого давате шећер у коцке који он млого воли. Давајте му више поручује вам учитељ Јоцин знате онај што сте прошли пут били. Учитељ. (Престане да чита.) Баш чудно писмо...

КА

ЈОЦА (постиђено гледа у под): Видиш, мама... То мој учитељ... Мама, учитељa треба сви да слушају... МАМА (значајно): О, па то је сигурно! Ја ћу сместа послушати учитеља! ЈОЦА (као из топа): И даћеш ми шећер у коцкама!

МАМА: Ма — да, хоћу, али чини ми се да поштар опет промаче поред наше куће. Можда је још неко писмо донео за нас? Иди сад ти погледај у сандуче, па дођи да ти дам ово што је учитељ написао. ЈОЦА (вољно, радосно): Хоћу, мама! (Одјури.)

МАМА (насмеши се и сама себи говори): Тако је најбоље... Клин се клином избија...

ЕД У

ЈОЦА (враћа се покуњено, руке држи на леђима, нешто крије): Мама... МАМА (тргне се): А, ти си? Има ли шта у сандучету? ЈОЦА (скрушено): Овај...

МАМА (завирује Јоци иза леђа): А ту је и друго! (Значајно.) Шта ли то може бити да ми у једном дану добијемо два писма? Дај да видим да у том писму, можда, директор школе не поручује да ти купим карамеле. ЈОЦА (безвољно јој пружа писмо): Ево... Овај... МАМА: Чекај — чекај, да прочитамо...

(Чита.) Поштована мамо, ово вам пише учитељ вашег сина Јоце и најлепше вас моли да своме сину Јоци скренете пажњу да се не каже МЛОГО — него се каже МНОГО. И не каже се ДАВАТЕ — него се каже ДАЈЕТЕ. Ето, друго вам не бих имао шта писати. Учитељ вашег сина Јоце. (Престане да чита.). Чу ли ти, сине, ово? ЈОЦА (скрушено): Чух, мама... Други пут ћу пазити, али дај ми сад бар две коцке шећера. (Завеса)

ЗА ДВЕ КОЦКЕ ШЕЋЕРА По чему можеш да закључиш да је ово драмски текст? Где се одвија радња? Подвуци део текста на основу којег то закључујеш. Зашто је Јоца написао писмо? Шта мислиш о његовом поступку? Објасни. Заокружи садржај првог писма и прочитај га наглас. Због чега је лако закључити да је писмо лажно?

КА

Шта значи Клин се клином избија? Зашто је мајка употребила баш тај израз? Како је Јоца реаговао кад је прочитао друго ‘учитељево’ писмо? Шта је мајка њиме желела да постигне? Да ли је успела у тоj намери?

З БЕЛЕШКЕ И СКЕ ЂАЧКЕ СВЕ

ПОДСЕТИ СЕ И САЗНАЈ

Ликове у драмском тексту називамо лицима.

ЕД У

те „Истина је кад а брат ухвати д о му претураш п стварима.” оже „Истина се не м зна да сакрити јер не игра жмурке.”

З П

__ __ __ __ __ __ __ __ __

решења ребуса је ПОЗОРИШТЕ

КУТАК ЗА КРЕАТИВНО ПИСАЊЕ

Са другом из клупе напиши другачији разговор између маме и Јоце. Јоца од маме искрено тражи шећер. Шта ће му мама на то рећи? Како ће он одговорити? Кад завршите, један/ једна од вас нека чита оно што говори мама, а други/друга оно што говори Јоца. Упоредите свој разговор са разговорима које су написали другари из одељења.

Градимир Стојковић

Кључне речи: писац, прича, разговор.

Деда Милоје

КА

Имам једну тајну. Поделићу је са вама. Нема везе што тајна престаје да буде тајна ако је некоме кажем. Дошао нам је у госте деда Милоје из унутрашњости, а та унутрашњост је татино родно село. Довео деда Милоје баба Славку из унутрашњости и донео поклоне за мене и моју сестру Асју: ја сам добио пет кила крушака и беле вунене чарапе, а Асја пет кила јабука и шарене вунене чарапе. Јуче дошао, а данас је одлучио да иде у моју школу. Да се види са мојим учитељем. Мој тата му је рекао да то не би било баш најпаметније, а деда Милоје је објаснио:

ЕД У

— Хоћу да видим ко ми учи унуче.

Отишао сам у школу, као и обично. Све остало није било као обично.

Прво нам учитељ није дошао на време. Ми смо ушли кад је прво звоно звонило, као обично. Мало смо се јурцали, мало галамили, као обично. Кад је звонило друго звоно, отворила су се врата и на њима се појавио — мој деда Милоје! Онда је ушао и учитељ и рекао:

— Децо, дошао нам је у посету један деда. То је деда који је пожелео да види како изгледају београдска школа, београдски ђаци и њихови учитељи. — А чији је то деда? — питала је Милица.

блам срамота

— Мој — устао сам, а деда Милоје ми је пришао и пољубио ме у косу. Сви су се закикотали, само ја нисам. Био ме је блам. — Зашто се смејете, децо? — зачудио се деда Милоје. — Ја волим свог унука. Зар вас ваше деде не воле? И сви су се уозбиљили. Онда је Јеца казала: — Ја се нисам смејала. Ја немам деду... А деда Милоје је на то казао: 17

— А је л’ ако те ја пољубим, као да сам твој деда? Јеца је поцрвенела и климнула главом. И деда је и њу пољубио у косу. Онда се јавио Пека: — И ја немам деду! Па су се јавили Милица, Ромке, Ања, Стефке... и још много њих. А деда је погладио брк и насмејао се:

КА

— Хај’те, унучићи моји, у ред. Сад ће деда све да вас изљуби!

Онда их је све изљубио, па се поздравио са нашим учитељем, а нама свима рекао: — Бог вам помог’о, унучићи моји. И отишао.

А још после, Гага је казала учитељу: — Ја сам слагала. Ја имам деду.

Учитељ се насмејао. И сви смо се насмејали.

ЕД У

После смо имали часове, као и увек.

А тајна? Предомислио сам се. Не бих да вам кажем. А тајна престаје да буде тајна ако је некоме кажем.

О ТАТИНОМ ТАТИ

На којег си члана своје породице посебно поносан/поносна? Означи одељак у ком се описује поклони за унучад. По чему се бакини и дедини поклони разликују од поклона на какве су навикла деца у градским срединама? Зашто је деда Милоје био необичан београдским ђацима? Заокружи имена ученика који су слагали да немају деду. Како би оправдао/оправдала њихов поступак? Како одрасли показују да су поносни на тебе? Да ли то показују поклонима, поступцима или речима? Какав би поклон најдуже памтио/памтила?

ИСТРАЖИМО Свако истраживање мора да буде добро испланирано. Истражи своје корене и направи породично стабло. У истраживању прати следеће кораке:

КА

сазнај шта је породично стабло, и проучи шта представљају његове гране,

разговарај са члановима своје породице о свом пореклу, обрати пажњу на имена и презимена која се помињу, пази на распоред грана и гранчица.

ЕД У

Нацртај своје породично стабло. Почни од свог имена и на одговарајућа места напиши имена својих предака. Упореди своје породично стабло са стаблима својих другова и другарица из одељења.

ВИЦ

— Перице, ако ти тата да 100 динара и после ти да још 100, колико ћеш имати укупно новца? — пита учитељица. — Имаћу 100 динара.

— Како? Па ти не знаш да сабираш, Перице!

— Знам, учитељице, али не знате ви мог тату, тај ми никад не даје више од 100 динара.

ИГРЕ КОЈЕ СЕ ПАМТЕ

Научите правила игре Извор — ушће која се налазе на крају Читанке. Будите брзи и маштовити. Нека река речи тече.

Гвидо Тартаља Кључне речи: писац, драмски, текст, позориште

Оцене

КА

ЛИЦА: АЦА, ТЕТКА МИЦА и МАМА АЦА (хода по соби, чита наглас и преслишава се): Вук Караџић родио се у Тршићу у Подрињу хиљаду седамсто осамдесет седме. (Понавља напамет.) Вук Караџић родио се у Тршићу у Подрињу хиљаду седамсто осамдесет седме. (Чита.) Прво образовање добио је у манастиру Троноши... (Тргне га звонце. Склони књигу у фиоку стола. Отвара врата.) ТЕТКА МИЦА (улази): Здраво, Ацо!

ЕД У

АЦА: Добар дан, тетка Мицо.

ТЕТКА МИЦА: Је л’ ти мама није код куће?

АЦА: Није. Изишла је да покупује неке ствари.

ТЕТКА МИЦА: Реци јој да сам долазила и да ћу навратити опет предвече. АЦА: Мама је рекла да је причекате, ако дођете. Сад ће она. ТЕТКА МИЦА: Не могу. Журим. Него ти њој кажи да ћу навратити. АЦА: Хоћу, казаћу јој.

ТЕТКА МИЦА: Добро. А како си ти? АЦА: Хвала на питању, добро сам.

ТЕТКА МИЦА: Јесу ли вам саопштили оцене за полугође? АЦА: Јесу.

ТЕТКА МИЦА: Па како је?

АЦА: Хвала на питању, добро је.

ТЕТКА МИЦА: Знам да о тромесечју нешто ниси најбоље стајао са српским и математиком. Колико имаш сада?

АЦА: Из српског и математике имам четири. ТЕТКА МИЦА: О, па лепо. Кажеш, сада имаш четири. АЦА: Јесте, тетка Мицо, из српског и математике имам четири. ТЕТКА МИЦА: Е, онда чекај да те частим. Заслужујеш. (Вади новац из новчаника и пружа му га.) Ево ти, па купи чоколаду. АЦА: Хвала, тетка Мицо. АЦА: Хоћу. И хвала.

КА

ТЕТКА МИЦА: Ништа, ништа. Поздрави маму и тату и кажи онако мами. ТЕТКА МИЦА: До виђења. (Излази.)

АЦА: До виђења! (Затвара врата, гледа кратко време кроз прозор, узима опет књигу, па чита и преслишава се.) Вук Караџић родио се у Тршићу у Подрињу хиљаду седам стотина осамдесет седме. (Чита даље.) Прво образовање добио је у манастиру Троноши. (Тргне га звонце. Стрпа књигу у фиоку. Отвара врата.) МАМА (улази): Здраво!

АЦА: А ти си, мама. Здраво. (Пољуби је.) Малочас је била овде тетка Мица.

ЕД У

МАМА: Што ме није сачекала? Шта је казала?

АЦА: Рекла је да ће доћи предвече. Дала ми је ово. (Показује новац.) Да купим чоколаду. МАМА: А што?

АЦА: Да ме части за оцене. МАМА: Зар за оцене?

АЦА: Јесте, мама, она је много добра.

МАМА: Па то си ти њу нешто слагао. Јеси ли јој казао да имаш двојку из српског и двојку из математике? АЦА: Ја сам то двоје сабрао. Два из српског и два из математике. Казао сам јој уједно да из српског и математике имам четири. МАМА (згранута): Како си смео?

АЦА: Толико математике знам и ја и поред двојке: да два и два чини четири. А сада идем ја по чоколаду да се тетка не увреди. МАМА: Црни сине, далеко ћеш ти дотерати са том твојом математиком.

(Завеса) 21

ДА СЕ ТЕТКА НЕ УВРЕДИ Коју знамениту личност помиње главни лик? Подвуци. Ко прекида Ацино учење? Због чега? Пронађи реченицу којом Аца објашњава разлог за теткин останак. Како је Ацин одговор о оценама разумела тетка Мица? Прочитај реченицу.

КА

Чиме је мајка била изненађена?

Каква је реакција дечака на исход ситуације? Шта мислиш о његовом поступку?

Шта је требало да уради? Како би ти поступио/поступила у сличној ситуацији?

Које особине испољава Аца? Опиши његов лик на основу његовог понашања и поступака.

ЕД У

Да ли Аца од маме крије своје оцене? Да ли је од ње сакривао шта се догодило у разговору са тетком Мицом? Закључи какав однос имају мама и Аца.

КУТАК ЗА КРЕАТИВНО ПИСАЊЕ

У одељењу се поделите у групе. Задатак сваке групе је да драмски текст напише на другачији начин. Замислите како би изгледао разговор између ликова кад би се на Ациним вратима појавио неко други, а не тетка Мица. Прва група: на вратима се појављује поштар и доноси писмо. Друга група: на вратима се појављује млађа сестра, која се вратила из школе. Трећа група: на вратима се појављују мајстори који су погрешили стан. Четврта група: на вратима се појављује Ацина бака, која је допутовала са села. Пета група: на вратима се појављује комшија који моли Ацу да му причува пса. Своје текстове изведите у одељењу. Глумци воле да је представа добро посећена. Вашим другарима — глумцима дочарајте део позоришне атмосфере тако што ћете представљати публику. Пажљиво пратите сваки њихов покрет. Стрпљиво слушајте сваку њихову реч. По завршетку, кад се завеса спусти, наградите их громогласним аплаузом. Без звиждања, молим! Кад се рефлектори угасе и завеса спусти, не заборавите да прогласите најуспешнију глумачку тројку.

ДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ... Драмски писац пише текст.

КА

Занимања људи који раде у позоришту:

Глумац глуми.

Редитељ осмишљава представу.

ЕД У

Костимограф ствара костиме.

Сценограф уређује сцену (позорницу).

Суфлер глумцима шапуће текст.

Композитор пише музику.

ПОДСЕТИ СЕ И САЗНАЈ

Речи или реченице које се у драмском тексту налазе у загради, намењене су читаоцима и глумцима. Оне се не изговарају. Глумцима служе као упутство за понашање на сцени, а читаоцима помажу да схвате шта лица раде или осећају.

ПЕСНИК Драган Лукић Мирослав Антић

Сада знам...

КА

стих стих

ПЕСМА

рима

строфа

стих

ДРАМСКИ ПИСАЦ Ана Миловановић

рима

разговор двају или више лица

ЕД У

Александар Поповић

стих

Гвидо Тартаља

ДРАМСКИ ТЕКСТ

лица

ПОТРАЖИ У БИБЛИОТЕЦИ!

• Књиге Драгана Лукића • Књиге Мирослава Мике Антића

упутство глумцима у заградама

КА

ЦАРЕ, ЦАРЕ ГОСПОДАРЕ

ИГРЕ КОЈЕ СЕ ПАМТЕ

Научите правила игре Царе, царе господаре која се налазе на крају Читанке.

ЕД У

Сваку игру треба чувати да нам дуго траје, а деца то најбоље раде.

Царе, царе господаре, нова знања нек подаре: један оглас, две-три песме, мало снега на сред шуме нек подсете малог свица да помоћи свако уме. Читанка ће да се сети да у себи крије штошта. Само знање свима вреди, много нуди, а не кошта.

Бранко Ћопић

Кључне речи: одломак, новине,

Хоћеш да видиш малчице само новину ову знану? Из ње сам јуче нешто преписо. Читај огласну страну:

КА

Огласи из Шумских новина (одломци)

Изишле, кажу, новине шумске, штампане сенком фином, цртане пером сликара Сунца, шаране месечином.

опера сценско дело у којем глумци певају своје улоге

Вучинић Вујо, певач на гласу, (знају га добро сви који пасу, пева оперу „Тоску”), у тихој шуми Зелени Бор оснива моћан певачки хор, музичко друштво „Коску”. Јагањце најпре позива, зна се, с њима прекида рат, магарце, коње, може и прасе. Вујо, весели брат.

ЕД У

оглас.

Вуков оглас

Совин оглас

Птицама добрим овим се нуди одличан тумач снова. Долазим ноћу у свако доба. Чаробњак мудри, Сова.

Лијин оглас

сутон залазак сунца

У густој трави надомак реке, крај неке стазе уске, нашла сам синоћ, у сами сутон, перо госпође Гуске. Нека се Гуска у шуму сврати да јој га тетка врати. Састанак у пет сати.

Оглас дивље свиње

свирепо окрутно

Ја, дивља свиња, Брљанић Брља, јављам свима да знате: никада досад ручала нисам на књизи ђака Мате. Откуда прича о томе кружи, ко ли ме тако свирепо тужи?

1. Чаробњак мудри

ЧУЈТЕ И ПОЧУЈТЕ Прочитај стихове који описују изглед Шумских новина. Ко је Вучинић Вујо и шта он оглашава у рубрици Огласи? Шта је необично у том огласу?

3. тетка 4. тринаесто ... 5. госпођа ... 6. Брљанић Брља 1.

КА

Шта се нуди у другом огласу? Подвуци стих који то потврђује.

2. Вук у ... кожи.

Прочитај трећи оглас. Које податке у њему наводи Лија? Зашто су подаци важни?

Ко је дао објаву у четвртом огласу? Подвуци реч која говори коме је намењена. Шта те је ту насмејало?

2. 3. 4. 5. 6.

ЕД У

БЕЛЕ Ш ЂАЧК КЕ ИЗ Е СВЕ СКЕ

КУТАК ЗА КРЕАТИВНО ПИСАЊЕ

Напиши и ти три духовита огласа. Замисли да си: — птица која због селидбе продаје своје гнездо, — мрав који продаје мрвицу хлеба, — мачка која продаје клупче вуне.

„Реч лу ка када пр в значи ев неко дет ариш е.” „Оглас с у у којим новине аи информ маш ац све и св ије за ашта.”

ПОДСЕТИ СЕ И САЗНАЈ

Приметио/приметила си да многе новине у себи имају огласе. Огласима се увек нешто нуди или тражи, купује, продаје или мења. Oглас мора бити кратак и јасан. Потребно је да садржи телефон или адресу на коју ће заинтересовани да се јаве.

Војислав Илић

КА

Први снег У освитку зоре, кроз сумрачак тавни, покривене снегом почивају равни.

А студени лахор кроз долине мирне преко пустих поља кадикада пирне — Кључне речи:

и с вихором лаким сеоца се хвата, па засипље снегом и стрехе и врата.

песник,

А у селу јоште у прозорје мило ноћ, ведра и хладна, не подиже крило.

песма,

ЕД У

рима. опис

освитак време пре изласка сунца тавни тамни раван равница лахор поветарац кадикада понекад пирнути дунути вихор јак ветар који се креће у вртлогу сеоце мало село стреха руб крова са олуком за сливање кишнице јоште још прозорје прозори вребати притајити се за напад туна ту

Из даљине само лисица се краде, па кокоши вреба и пилиће младе — и од њених шапа и туна и тамо у првоме снегу траг се види само…

КУТАК ЗА ЧИТАЊЕ И КРЕАТИВНО ПИСАЊЕ

У одељењу заједнички направите Зимски речник, а затим осмислите ликовну зимску причу. Наведите што више речи које вас подсећају на зиму (снег, Снешко Белић, санке, пахуљица и слично). Запишите их на табли. Поделите се у групе. Свака група нека изабере по неколико речи. Напишите их на листовима из блока и илуструјте их. На својим цртежима можете записати стихове или реченице које се на ту реч односе. Илустроване речи залепите на пано у учионици и створите заједничку зимску причу.

ПРЕКО СНЕЖНИХ ПОЉА

Одговоре на постављена питања упиши у укрштеницу. Како гласи решење које се појавило у сивим пољима?

1. Које се доба дана описује у песми „Први снег”?

2. Како песник назива сумрак? (Пронађи још један пример где песник истиче умањено значење неке речи.)

КА

3. Куда студени лахор проноси први снег? (Прочитај строфе које то описују.)

4. Са чим Војислав Илић упоређује ноћ? (Размисли и објасни зашто.)

ЕД У

5. Ко ремети тишину села у зимско јутро?

ЗАГОНЕТКЕ

Беле пчеле на земљу селе.

(снежне пахуље)

Бео пас на кући лежи.

(снег)

ДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ ДА...

ИГРЕ КОЈЕ СЕ ПАМТЕ

Научите правила игре Реч на реч која се налазе на крају Читанке. Сазнајте какав је снег, којом нас брзином завеју пахуље, колико су нам руке хладне када зазими. Будите брзи и насмејте се.

... у снегу који падне на тло, остаје заробљен ваздух. Зато снег под ногама шкрипи.

Кључне речи: глас, слог, реч.

Драган Лукић

Равнотежа

КА

Оковала зима вијугаву реку у дебели лед да вали не теку. Из сребрне шуме звери веће, мање, свако би поподне дошле на клизање. Клизања су жељне, али нису знале, по леду се често редом превртале. Уз музику ветра само стари меда играо је валцер по поду од леда. Гледала га лија па ће мудро јежу: — Велика му глава држи равнотежу!

равнотежа уједначеност леве и десне стране оковати заробити вал талас

ЕД У

валцер врста класичног плеса који се плеше удвоје

РЕЧ-ДВЕ О РАВНОТЕЖИ

Како су шумске животиње добиле клизалиште?

У песми „Равнотежа” Драган Лукић наводи само неке шумске животиње, док за друге каже звери веће, мање. Да ли можеш да замислиш које би све животиње радозналост и упорност довела на клизалиште? Пронађи у песми ко је на шумском клизалишту стварао музику. Ко се окушао у валцеру? Заокружи.

Које још плесове познајеш? Где се они могу научити? Подвуци последња четири стиха и прочитај их. Какве особине лија показује док прича о меди? Покушај да створиш музику која дочарава касну зиму. Користи само звукове који могу да настану у усној шупљини.

ИСТРАЖИМО

КА

Чуо/чула си за Зимске олимпијске игре, које окупљају врхунске спортисте целога света. Замоли одрасле за помоћ при претраживању интернетских страница и сазнај који зимски спортови постоје. Са другарима подели занимљиве спортске информације или необичне спортске рекорде заведене у Гинисовој књизи рекорда.

ПОДСЕТИ СЕ И САЗНАЈ

Из с ре|бр|н е ш у|ме

Један или више гласова који се изговоре једним отварањем уста чине један слог. Број слогова у стиховима је важан јер од њега између осталог зависи какав ће бити ритам у песми. Веома често, број слогова у стиховима се понавља. Провери! Преброј слогове у следећим стиховима и упиши их у кружић поред сваког стиха.

зве|ри ве|ће, ма| ње, с ва|ко би п о|п о|дн е

ЕД У

до| шле н а кли |за|ње.

КУТАК ЗА КРЕАТИВНО ПИСАЊЕ

Опиши један свој зимски дан. Како највише волиш да проводиш слободно време?

ДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ...

... да се енглески валцер назива и краљем свих плесова, а да је назив најлепше мелодије бечког валцера „На лепом плавом Дунаву”.

3 2

5 6

3 2

мушки кораци

женски кораци 31

Свитац тражи пријатеља свитац светлећа летећа буба фењер светиљка уоквирена стаклом братић братанац

ЕД У

товар терет

Једне летње вечери излете свитац из траве, подиже свој плавичасти фењер и поче да трчи тамо-амо. Шта ли то тражи? Пријатеља он тражи! Јер сви имају по неког, имају много пријатеља, а он једног јединог. А каква је срећа имати пријатеља и играти се са њим! Тако је пожелео да и он има бар једног пријатеља и пође да га тражи. Летео је тако, летео, кад чу у трави неко шуштање. Издиже фењер да погледа шта је и спази скакавца како узбуђено жури некуд. — Скакавчићу, скакавчићу — позва га свитац. — Шта хоћеш? — одазва се скакавац. — Желиш ли да ми постанеш пријатељ? — Желим. — Е, па онда хајде да се играмо — обрадова се свитац. — Добро — сагласи се скакавац — али мало касније морам да потражим свог братића. Врло је несташан. Негде се изгубио, а већ је мрак. Још се није вратио кући па је мајка врло забринута. Послала ме је да га пронађем. А ти си дошао у прави час. Хајде, осветли ми пут и помози ми да га пронађем. — Е, не могу да ти светлим — одговори свитац. — Морам да идем да тражим пријатеља. Дижући свој плавичасти фењерчић, свитац одлете даље. Опет је летео тако около, кад чу у трави неки шум. Подиже фењер да види шта је то, кад угледа једног мрава који је грабио напред, носећи велики товар. — Хеј, ти — позва га свитац. Мрав се одазва. — Хоћеш ли да ми будеш пријатељ? — Хоћу — одговори мрав. — Онда пођи са мном да се играмо. — Добро — сагласи се мрав. — Само чекај да донесем кући овај товар. Баш си добродошао јер сам залутао. Хајде помози ми да пронађем пут. Али свитац рече: — Не могу да ти помогнем јер морам да тражим пријатеља. Са тим речима подиже свој фењерчић и оде даље. Једне летње вечери свитац је опет трчао тамо-амо са својим уздигнутим плавим фењерчићем. Шта ли он то опет тражи? Још тражи пријатеља. Па зар га није већ нашао? Није. Драга децо, ви сви знате како се може стећи пријатељ. Научите и свица јер он стално лети унаоколо тражећи га. Како је само уморан!

КА

Су Ју Ђин

Кључне речи: прича,

главни и споредни ликови,

особине ликова у причи. 32

О ПОТРАЗИ ЗА СРЕЋОМ Када је свитац излетео из траве? Заокружи одговор. Кога је свитац прво срео на ливади? Шта га је свитац питао? Подвуци реченицу. Наведи особине скакавца. Заокружи одељак који казује кога је свитац срео после растанка са скакавцем.

КА

У каквој је невољи свитац оставио мрава? Подвуци реченице које говоре шта је мрав замолио свица. Како је свитац могао да поступи у сусрету са мравом? Наведи особине свица. Шта би му казао/казала да га сретнеш док и даље тражи пријатеља?

Како се стиче и чува пријатељ? Шта си научио/научила из ове приче?

ИСТРАЖИМО

Истражи необичан свет инсеката. Поделите се у групе.

Ликови неке приче могу да буду главни и споредни.

ЕД У

На интернету или у школској библиотеци покушај да сазнаш што више о животу инсекта који истражује твоја група. Запиши своја запажања.

ПОДСЕТИ СЕ И САЗНАЈ

Закључи ко је у овој причи главни лик, а ко су споредни ликови.

Оно што си сазнао или сазнала подели на часу са члановима своје групе. Пажљиво саслушај шта су сазнали други чланови групе. Заједнички издвојте најважнија сазнања о том инсекту и запишите их на папир. Затим их представите осталим групама. Прва група: свици

ИГРЕ КОЈЕ СЕ ПАМТЕ

Друга група: мрави

Научите правила игре Претвори се у... која се налазе на крају Читанке.

Трећа група: цврчци

Четврта група: бубамаре Пета група: лептири

Било би лепо да резултате истраживања представите на часу који ће бити организован у природи.

Ваша машта ће дозволити да будете било ко. Завирите у животињски свет и добро се забавите.

Јован Јовановић Змај

Пролећница

песник, песма, збирка песама.

пролећница песма која најављује долазак пролећа

А жарко сунце злати врхунце Фрушке нам горе освитком зоре; зирнеш ли куд, лепота свуд. Све се понавља: Пролеће с’ јавља.

ЕД У

Тамо у трави зумбул се плави: Ту у забави вредни су мрави; и цврчак цврчи, травицом трчи, те тако слави живот нарави; лептирак шари цвећем летари; и све што гмиже живље се диже; све се понавља: Пролеће с’ јавља. Гле, деце мале где се у гају у загрљају љубе и шале! Благо тој деци — то је пролеће блажене среће.

зујкати зујати лахорити струјати вити увијати мити умивати појати певушити

КА

Кључне речи:

Пчелица зујка, ветрић лахори, поток у гори гласно жубори; лоза се вије, у роси мије, птичице поје песмице своје; шумица иста помало листа. Све се понавља: Пролеће с’ јавља.

нарав ћуд лептирак мали лептир шарити се шаренити се летарити летети тамо-амо

освитак време пре изласка сунца зирнути кратко погледати, бацити поглед гај шумица

блажено свето

СТИХОВИ НАЈАВЉУЈУ Већ смо се дружили са Чика Јовом. Он најчешће пева о деци. Сети се неколико Змајевих песама. Колико песма има строфа? Заокружи строфе које се завршавају истим стихом. Зашто их песник понавља? Пронађи речи које се римују. Запиши у свесци пет рима по властитом избору (лахори — жубори, ... ).

КА

Подвуци стихове у којима се помињу звукови. Ко их ствара? У ком је годишњем добу природа најраспеванија? Зашто?

Зашто се песма зове „Пролећница”? Како би назвао/назвала песму која говори о годишњем добу у ком си ти рођен/рођена?

Ко све може да нам пренесе вест о доласку пролећа? Како вести путују? Ко их шири и преноси? Ја сам летећи весник пролећа.

Ја сам цветни весник пролећа.

ЕД У

wow!

Данас свако мисли да може бити весник пролећа.

!wow

Ију, свашта!!!

СТВАРАЈМО

Песник је своју пролећницу осликао речима. Следи његов пример, али сликај бојама.

Папир из блока за цртање подели на два дела. На средини нацртај дрво. Лева страна цртежа нека представља дрво зими, а десна страна нека представља дрво у пролеће.

ПОДСЕТИ СЕ И САЗНАЈ

Песник пише песме. Када песник сакупи више песама у једну књигу, кажемо да је то збирка песама. Сети се збирке песама Јована Јовановића Змаја из које си читао/читала песме у првом разреду.

КУТАК ЗА ЧИТАЊЕ

Научи да читаш песму „Пролећница”. Изражајним читањем поздрави долазак пролећа. 35

Feliks Salten Ključne reči: pisac,

Bambi (odlomak)

priča,

krasuljak livadski cvet

ЕД У

kolebljiv nesiguran

Zelena livada bila je posuta zvezdama belih krasuljaka, ljubičastim i crvenim glavicama procvetale deteline i raskošno sjajnim, zlatnim zvezdama koje je maslačak pružao uvis. — Gle, majko — poviče Bambi — eno leti cvet! — Tо nije cvet — reče majka — to je leptir. Bambi je zadivljeno gledao za leptirom koji se nežno odvojio od jedne stabljike i odlebdeo u kolebljivom letu. Sad Bambi vide da je mnoštvo takvih leptira preletalo vazduhom nad livadom, naizgled brzo, pa ipak polako, gore-dole, u igri koja ga oduševi. Zaista je izgledalo da je to putujuće cveće koje ne može ostati mirno na svojoj stabljici, pa se diže da se poigra... Bambi je gledao za svakim leptirom. Rado bi ih pogledao izbliza, tako bi rado bar jednog dobro razgledao, ali mu se ne pruži prilika. Neprestano su se komešali. Kad je zatim opet pogledao na zemlju, zadivio ga je bujan život koji je prštao pod njegovim koracima... — Gle — kliknu Bambi — onamo skače komadić trave! Oho... kako visoko skače! — Nije to trava — objasni majka — to je dobri, mali skakavac. — Zašto on tako visoko skače? — zapita Bambi. — Jer mi ovuda hodamo — odgovori majka. — On nas se boji. — Oh! — obrati se Bambi skakavčiću koji je sedeo nasred tanjira jedne tratinčice — nemojte se bojati, mi vam zaista nećemo ništa učiniti. — Ja te se ne bojim — odgovori mali skakavac šuškavim glasom. — Ja sam se samo u prvi mah prepao. Nikad se ne zna ko je taj koji dolazi, pa treba biti oprezan. — Ja sam, eto, danas prvi put u svom životu na livadi — objasni mu Bambi.

КА

odlomak.

komešati pomerati se, vrpoljiti se

tratinčica livadski cvet

ONAMO SKAČE KOMADIĆ TRAVE! Zašto se Bambiju učinilo da je leptir cvet? Pročitaj rečenice koje to dokazuju. Zašto Bambi nije uspeo da bar jednog leptira pogleda izbliza? Podvuci te rečenice. Šta ga je zadivilo kad je pogledao na zemlju? Kako doživljavaš izraz život pršti?

КА

Koga je zamenio sa komadićem trave? Zašto baš sa tim?

U školskoj biblioteci pronađi knjigu „Bambi” Feliksa Saltena. Pročitaj priču u celini, a zatim pogledaj istoimeni animirani film. Da li je knjiga verno ekranizovana? Koje je delo na tebe ostavilo jači utisak, knjiga ili film?

ЕД У

wow!

Sa drugom ili drugaricom iz klupe napiši nastavak razgovora između Bambija i skakavca. Pročitajte ga naglas i uporedite sa razgovorima koje su zapisali vaši drugari iz odeljenja.

wow!

KUTAK ZA KREATIVNO PISANJE

Ne volim kišne dane, opet će deca da se igraju unutra.

Da li si mi ti tata?

BELEŠKE IZ ĐAČKE SVESKE

„Mladunče je nešto mlado što stalno jauče.” „Mladunče je mlado biće koje je rodila neka mama.”

IGRE KOJE SE PAMTE

Naučite pravila igre Kad sam... onda sam... koja se nalaze na kraju Čitanke. Pišite što urednije kako drugari ne bi otkrili o čemu razmišljate. Budite uredni i maštoviti.

Тоде Николетић

Шума живот значи

Кључне речи: драмски текст, разговор, лица.

КА

Лица: ВЕРИЦА ВЕВЕРИЦА, ЗЕКАН УШЕКАН, МЕДО ЧЕДО, ЛИЈА ПРИЈА (Шумски пропланак. Веверица тужно посматра неколико посечених стабала. Око зелених крошњи које вире из дубоке траве облећу птице и скупљају гранчице својих порушених гнезда.) ВЕРИЦА ВЕВЕРИЦА: (Копа рупу и нешто ставља у њу, а затим је затрпава својим предњим шапицама.)

ЕД У

ЗЕКАН УШЕКАН: О, Верице Веверице, шта то тако вредно радиш? Да ли можда шаргарепу садиш? Тако ми зечјег њуха и репа, да није у рупи шаргарепа? ВЕРИЦА ВЕВЕРИЦА: Не брини, Зекане Ушекане, твоје уши не треба да стрепе. Нема у рупи сочне шаргарепе.

ЗЕКАН УШЕКАН: Штета. А тако бих волео да је шаргарепа.

ЛИЈА ПРИЈА: Извињавам се, Верице, што сам радознала. А да није у рупу кока залутала?

ВЕРИЦА ВЕВЕРИЦА: Нажалост, Пријо Лијо, од коке нема ни квоц, ни кокода. Мораћеш вечерати шта ти природа да. ЛИЈА ПРИЈА: Баш штета. Нарочито због мог репа. Аха! Ево Меде Чеде. Он сигурно зна шта има у рупи да се једе.

МЕДО ЧЕДО: Наравно да знам! Медо Чедо је промућуран и паметан. Тако ми крзна и дрвореда, унутра је пуна кошница меда! ВЕРИЦА ВЕВЕРИЦА: Чедо Медо, жао ми је. Али у рупи мед није. ЛИЈА ПРИЈА: Аууу... Ко онда зна шта је? Да није јаје!? ЗЕКАН УШЕКАН: Тако ми зечјег заната, да није зелена салата? МЕДО ЧЕДО: Тако ми њушке, да нису крушке? СВИ: Жир!

КА

ВЕРИЦА ВЕВЕРИЦА: Мир! Мир! Мир! Ево, открићу вам тајну. У рупи је жир! ВЕРИЦА ВЕВЕРИЦА: Сад вам је јасно шта радим? Жир садим.

МЕДО ЧЕДО: Тако ми зреле диње. Па жир једу дивље свиње! Је л’ тако?

ВЕРИЦА ВЕВЕРИЦА: Не садим га да га неко смаже у сласт, већ да из њега порасте храст.

ЛИЈА ПРИЈА: Шта ће нам храст? Дај нам мед! Хоћемо маст! ЗЕКАН УШЕКАН: И купусовог листа, да нам срећа заблиста!

ЕД У

ВЕРИЦА ВЕВЕРИЦА: Е, драги моји, док ви мислите на храну, неко нам у шуми сече грану по грану. Док ви имате јело на уму, неко нам уништава шуму. Погледајте ове тужне птиће. Погледајте њихова порушена гнезда. Погледајте увеле листиће и на небу хиљаду звезда. Некада су уживали у хладу, а сада су им посекли наду. Зато сада вредно садим жир по жир да шуми вратим спокој и мир. А ви, ви мислите само како да кркате! Стидите се свих оних који сада пате. МЕДО ЧЕДО: Истина, ја сам мислио о својој срећи. ЗЕКАН УШЕКАН: А ја — како ћу од глади побећи.

ЛИЈА ПРИЈА: И ја — кога ћу наивног за храну прећи. ВЕРИЦА ВЕВЕРИЦА: Надам се да сте сада нешто паметно научили. ЗЕКАН УШЕКАН: Јесмо. (Дошаптава се са Лијом и Медом.) Е, па, Верице Веверице, ми смо нешто паметно одлучили... ВЕРИЦА ВЕВЕРИЦА: Шта сте одлучили? МЕДО ЧЕДО: Да радимо!

КА

ЛИЈА ПРИЈА: Да се удружимо!

ЗЕКАН УШЕКАН: Да шуму садимо и природи служимо!

СВИ: Одрасли свете, имај на уму, врло је важно чувати шуму. Нека из тебе доброта зрачи јер шума планети опстанак значи.

ЕД У

(Завеса)

ОДРАСЛИ СВЕТЕ, ИМАЈ НА УМУ...

Колико лица има у драмском тексту „Шума живот значи”? Наведи њихова имена. Шта је у именима необично? Приметио/приметила си да се у тексту јавља рима. Какав то утисак на тебе оставља? Како би разговор између животиња деловао без риме? Објасни. Шта је изазвало радозналост код становника шуме? Пронађи у тексту. Чему се понадао медвед, чему зец, а чему лисица? Зашто? Подвуци одговоре. Шта веверица сади? Заокружи реченицу која говори шта ће порасти. Прочитај део текста у ком веверица грди становнике шуме. Зашто их грди? Шта су животиње паметно одлучиле кад их је веверица изгрдила? Подвуци.

Како разумеш реченице које изговарају све животиње? Коме оне могу да послуже као вредан савет?

СТВАРАЈМО

КА

Подсетите се онога што вам је познато о позоришту сенки са часова ликовне културе. Поделите се у три групе. Први група нека осмисли сцену, а друга нека направи једноставне лутке за позориште сенки. Трећа група нека научи текст и припреми се за извођење.

ЕД У

Уживајте у свом позоришту.

ИСТРАЖИМО

Посаветуј се са учитељем/учитељицом о избору књига и часописа који ће ти помоћи у истраживању за плакат на тему Шума живот значи. Крени у истраживачко читање и сазнај: — занимљивости о нашој планети; — како човек штети шумама: — колика је важност шуме;

— како можемо помоћи очувању планете.

У простору ваше школе направите еко кутак. Изложите своје плакате и поручите свима како се чува природа.

ПЕСМА стих строфа

ПРИЧА

главни ликови

споредни ликови

особине ликова

ЕД У

рима

КА

Сада знам...

ПОТРАЖИ У БИБЛИОТЕЦИ!

• Књиге Бранка Ћопића

• Књиге Јована Јовановића Змаја

ЕД У

КА

АРЈАЧКИЊЕ — БАРЈАЧКИЊЕ

ИГРЕ КОЈЕ СЕ ПАМТЕ

Научите правила игре Арјачкиње — барјачкиње која се налазе на крају Читанке. Играјте често, играјте свуда, играјте са свима од данас до сутра, али се сетите да и игри треба одмора.

Арјачкиње барјачкиње, нова страна отпочиње: — ту је мудрост, ту је снага, тврдоглавост и трун сете, ту се смеје и размишља баш као што ради дете. Као да је право благо свако слово што га нуди па сад, ко из воде, расту пуни знања — мудри људи. 43

Бранко Ћопић

Болесник на три спрата

стих, строфа, рима.

„Докторе драги, хитно је врло, имамо госта, боли га грло!“ „Имате госта? Да није странац?“ „Право сте рекли. Јест, Африканац!“

Калемегдан део Београда у којем се налази зоолошки врт

Африканац становник Африке

КА

Кључне речи:

Нашега старог доктора Јана телефон зове с Калемегдана:

„Доћи ћу брзо, за један сат. Кажите само на који спрат?“

„На коме спрату? Тешко је рећи, боли га читав други и трећи.“

Чудом се чуди наш доктор Јан: „Какав болесник?! Је л’ троспратан?!“

ЕД У

„Докторе, јесте, то није варка, зовемо, знате, из зоо-парка.

варка смицалица

Жирафу једну боли нам врат, а то је — други и трећи спрат.“

ХАЛО, ХАЛО, ДОКТОРЕ

Одакле је стигао позив за доктора Јана? Подвуци одговор. Ко је болесник у овој песми? Која строфа крије одговор? Објасни зашто је дошло до забуне.

Зашто болесника називају странцем? Шта ти је у овој песми смешно?

Ко је написао ову песму? Пронађи још један текст овог песника у Садржају Читанке. Упореди га са овим текстом. Испричај шта запажаш. Који је број Хитне помоћи?

Које још службе постоје и у којим ситуацијама су нам потребне? О чему треба да водиш рачуна када разговараш телефоном?

З КЕ И КЕ Ш Е БЕЛ Е СВЕС К ЂАЧ

овор г з а р нски о ф е л дне на „Те е с а н ој се је кад н или кад м .” о н телеф рича цео да п овор г з брат а р ски н о ф е е „Тел ораш да с м је кад авиш и не и т предс оног кога с псујеш о” назва

ИГРЕ КОЈЕ СЕ ПАМТЕ

КА

Научите правила игре Покварени телефон која се налазе на крају Читанке. Видећете да није страшно кад вам се поквари телефон. Само једна погрешна реч може да те насмеје до суза.

КУТАК ЗА КРЕАТИВНО ПИСАЊЕ

Са другом из клупе напиши краћи разговор између доктора и жирафе. Упоредите свој рад са осталим паровима из одељења. Разлози за позив нека буду што необичнији: — жирафу боле четири мрље на леђима;

ЕД У

— жирафу сврби лево уво;

— жирафа је истегнула мишић у припреми за трку; — жирафу брине дужина репа.

СТВАРАЈМО

Да ли си некад направио/направила животињу од папира? Уметност савијања папира зове се оригами. Прати кораке и направи жирафу.

Окушај се и у судоку слагалици. У празна поља доцртај једну од четири понуђене животиње које нема ни у водоравној ни у усправној колони.

Жирафа 45

Душко Трифуновић

Два јарца

КА

Два су јарца врло проста пошли преко уског моста један с једне стране други с друге стране Скупили се навијачи да гледају ко је јачи или једна страна или друга страна

Стали јарци па се мјере онда поче да се дере један с једне стране други с друге стране

ЕД У

Склањај ми се ружна стоко бацићу те у дубоко виче једна страна виче друга страна

Кључне речи: песник, песма.

Кад су дошли насред моста један рече — сад је доста и са једне стране и са друге стране

Вратимо се сваки себи да до туче дошло не би ни са једне стране ни са друге стране Вратише се па се смију пусти људе да се бију и са једне стране и са друге стране

Ви сте ову причу знали нисте ни ви с крушке пали други с друге гране један с једне гране

О МУДРОВАЊУ И НАДМУДРИВАЊУ Колико строфа има ова песма? Који се делови строфа понављају? Шта је песник тиме постигао? Какви су јарчеви на почетку песме? Због чега су започели свађу? Преко каквог моста су прелазили? Заокружи одговор. Шта су навијачи радили? Подвуци одговор.

КА

Шта раде јарчеви у првом стиху треће строфе? Како си разумео/разумела реч мере? Подвуци ружне речи којима се јарчеви обраћају један другом.

У једном тренутку јарчеви су одустали од туче и надмудрили навијаче. Која их особина одређује? Прочитај строфе које то потврђују. Покушај да објасниш стих пусти људе да се бију.

Прочитај други стих осме строфе и објасни шта значи израз ниси са крушке пао.

ЕД У

По чему су јарчеви слични, а по чему се разликују од јарчева из истоимене басне Доситеја Обрадовића?

КУТАК ЗА КРЕАТИВНО ПИСАЊЕ

Напиши басну! Смисли догађај у ком тврдоглавост побеђује разум. Изабери животиње које ће бити ликови. Кроз писање дочарај њихове особине. На крају, као и Доситеј Обрадовић, покушај да напишеш поуку своје басне.

ОСМОСМЕРКА

У осмосмерци пронађи наведене речи. Од преосталих слова добићеш назив једне књижевне врсте. РОГ, МОСТ, НАВИЈАЧ, ПАМЕТ, СЛОГА, ЈАРАЦ, МИР, ЋУД, МУДРОСТ, СНАГА Р

• Колико људи,

толико ћуди.

ПОСЛОВИЦЕ

• Ако коза лаже, рог не лаже.

• Не чини другоме што није теби драго.

Кључне речи: народна песма, шаљива песма.

Народна песма гуска воду из решета пије, крмача се на сламу попела

решето посуда за просејавање крмача женка вепра слама осушене стабљике житарица

КА

Да вам певам што истина није

Да вам певам што истина није:

и пилиће са собом повела.

Сви прасићи сламу чепркају,

ЕД У

а пилићи крмачу сисају.

О СИТУ И РЕШЕТУ

Шта наговештава наслов песме?

Наведи животиње које се помињу у песми.

Које две речи у последња два стиха можеш да замениш како би добио/добила истиниту тврдњу? На часу ликовне културе илуструј песму у низу слика тако да на свакој буде приказана по једна неистина.

ПОДСЕТИ СЕ И САЗНАЈ Народне шаљиве песме су кратке песме у којима се описује неки шаљив догађај.

ЕД У

КА

Како би се нашалио и забавио, народ је кроз шаљиву песму често описивао смешне и немогуће догађаје и обичаје, а животињама би давао људске особине. Основни задатак ових песама је да нас забаве, али и поуче.

КУТАК ЗА КРЕАТИВНО ПИСАЊЕ

Напиши и ти шаљиву песму. Пиши о дивљим животињама које су кренуле на шумски вашар. У писању нека ти помогну следећа питања: — Ко им је послао позив? — Ко је са ким путовао?

— Ко није хтео да се одазове? — Како су текле припреме?

ИГРЕ КОЈЕ СЕ ПАМТЕ Научите правила игре Бели зуб која се налазе на крају Читанке. Покушајте да останете озбиљни иако вам неће бити лако.

— Ко је стигао на вашар, а ко није? — Шта се одиграло на вашару?

Шаљиву песму прочитај пред другарима.

Народна басна

Бик и зец

Кључне речи: народна басна, врлине и мане, поука.

Спази бик зеца где као стрела бежи преко поља, па му позавиде на брзини. Кад се једном састадоше, рече му:

КА

— Благо теби кад си тако брз! Ти можеш да умакнеш и најопаснијем непријатељу! Ништа у животу не бих више желео него да сам и сам тако брз. Тада бих могао да побегнем од сваког непријатеља. Насмеја се зец чувши бика, па ће му рећи:

ЕД У

— Луда је твоја жеља, пријатељу! Дао бих ја радо своју брзину за твоје оштре и снажне рогове. Боље поносито се борити са непријатељем него целог века пред њим срамно бежати.

ЕХ, ДА МИ ЈЕ...

На чему је бик завидео зецу? Прочитај реченицу која то доказује. Шта му је зец одговорио? Да ли се слажеш са зецом? Које особине поседује зец, а које бик?

Подвуци и објасни реченицу сличну народној пословици. Шта сматраш својом највећом врлином? Да ли би је мењао/мењала за неку другу? Сматраш ли да имаш неку ману? Да ли постоји начин да је промениш?

ПОДСЕТИ СЕ И САЗНАЈ Басне су кратке и поучне приче у којима су животиње главни ликови. Настале су са намером да се наругају људским манама, а врлине да истакну и похвале. Тако животиње у басни имају особине људи које се огледају у њиховим поступцима.

КА

Лисица на лукав начин долази до циља, плашљивог зеца спасава његова брзина, пас је искрен и веран пријатељ, а јагње је невино и безазлено.

ПОСЛОВИЦА

Не тражи хлеба преко погаче.

ЕД У

Није злато све што сија.

РЕБУСИ

__ __ __ __ __ __

О=А

__ __ __ __ __

решење СНАГА

БР

М=Н

решење БРЗИНА

Доситеј Обрадовић

Пас и његова сенка

Кључне речи: ауторска басна, особине ликова, наравоученије.

плашт огртач

околишећи избегавајући одговор

ЕД У

морити мучити

Пас, носећи парче меса, пролазаше покрај једне реке. Опази у реци сенку своју и помисли да је то други пас са месом. Учини му се овај комад нешто већи, залети се да га уграби, испусти свој комад, те му га однесе вода, па остане чудећи се како у један мах оба комада пропадоше.

КА

смет снежни нанос

О ПСУ И ЗАЛОГАЈУ

Ко је главни лик ове басне? Шта му се учинило од његове сенке? Зашто се пас залетео ка реци? Подвуци тај део реченице. Шта му се тада десило? Да ли је пас схватио да је погрешио? Објасни пословицу Ко хоће веће, изгуби из вреће. Напиши пословицу којом ћеш исказати поуку ове басне. Како пролазе људи који не цене оно што имају?

Препричај басну својим речима. 52

ПОДСЕТИ СЕ И САЗНАЈ

КА

Ауторске басне су басне чији је аутор познат. Доситеј Обрадовић је преводио басне са разних језика, али је у преводе уносио своје измене. Поуке или наравоученија оригинална су Доситејева дела.

БЕЛЕ Ш ЂАЧК КЕ ИЗ Е СВЕ СКЕ

ЕД У

„Алаво ст трчиш је кад и од друг тражиш ог једеш.” све да „Алаво ст је к ад хоћеш свега јо ш, и тако док ти још се не смучи.”

Десанка Максимовић

Бајка о лабуду

КА

Живела је на врху планине мала Снежана, краљица зиме. На ножицама је имала ципеле од сребра, била је огрнута белим плаштом попрсканим белим звездама, на глави је носила ледену круну која се преливала у безброј боја кад сунчев зрак на њу падне. Краљици зиме није било хладно ни на врху планине. Спавала је у снежном гнезду, голишава се ваљала по сметовима, лоптала се по цео дан са пахуљицама, возила се по језеру на некој црној птици тужно оборене главе. Како је Снежана била врло мала, могла је сасвим удобно да јој седне на крило. Падале су на то језеро и друге птице, дивље патке и гуске, али оне су биле исувише мале да би могле малој краљици зиме служити уместо чамчића. Често је Снежана мислила зашто ли је црна птица тужна, зашто увек обара главу и једном је упита: — Мој црни чамчићу, зашто си увек толико тужан? — Како, мала краљице, знаш да сам тужан? Тихо певушим пловећи језером, кад те на обали угледам, увек ти радосно машем крилом — одговори птица околишећи. — Тужан си, тужан, чамчићу, увек суморно обараш главу и гледаш у воду. Реци ми шта те то мори, можда ћу ти помоћи — рече Снежана опет. Али птица не одговори ништа, само још више погну главу и заплови брже. Снежана тога дана није више хтела да наваљује

ЕД У

смет снежни нанос

околишећи избегавајући одговор морити мучити

Кључне речи: бајка, ауторска бајка

КА

питањима, али се тврдо у себи одлучи да дозна тајну црне птице. Стално је кришом посматрала из свог снежног гнезда, не би ли видела шта ради кад је сама. Тако после неколико дана опази да је птица још више погла главу, као да се загледала у своју слику у води, и плови лагано, лагано, рекао би човек не миче се. Само кад неколико тренутака Снежана окрене поглед на другу страну и опет га врати на језеро, опази да се птица мало одмакла са места где је била. Брзо се из свог гнезда спусти до језера, па поново упита: — Чамчићу мој црни, реци ми што си тужан? Ја сам краљица све ове белине, краљица сам зиме и снежних пахуљица. Зар не верујеш у моју моћ? Хајде провозај ме језером, па ћеш ми онда рећи своју тајну. Птица тихо доплови глатком површином воде, не дижући на њој ниједног таласића, пружи своје крило и кад Снежана седе на њега, отисну се полако ка средини језера. Около је све било бело: белеле су се гране и стабла дрвећа, белели се облаци на небу, белеле се веверице, што су каткад скочиле са гране на грану, блистала се од белине Снежана, краљица зиме. — Мала краљице, одвећ сам сад узбуђена и не могу ти рећи шта ме тишти — прозбори најзад птица — али довече дођи опет на обалу, па ћеш чути. Целога дана је Снежана била немирна, једва чекајући да падне ноћ. Кад се смркло, отишла је на обалу језера, где је црна птица већ чекала. Скривена у ноћи, исповедила се тихо краљици зиме: — Све је око мене бело: и дрвеће, и небо, и звери, и ти, мала краљице, само сам ја од ноћи црња, зато ме мори туга. Чувши то, Снежана радосно рече: — Кад ти је то једина невоља, чамчићу, не брини! Учинићу да постанеш и ти бео. Заплови ноћас на средину језера и чекај. После овога краљица је отишла до ледене куле међу стењем, где је живела Сребрна Звезда, мајка свих пахуљица. Могла јој је и заповедати, али Сребрна Звезда је била много, много стара, те је Снежана због тога умиљато замоли: — Добра Сребрна Звездо, ти што си још мојој мајци одећу ткала, пошаљи ноћас на птицу што стоји сред језера јато пахуљица и покриј њиме заувек њено црно перје. Учини да се сутра пробуди сва бела као снег мог престола. Тако је молила Снежана, а црна птица уздрхтало чекала насред језера. Кад би око поноћи, сан птицу савлада, она положи главу на крило и остаде тако непомична. А истог часа паде јато пахуљица и сву је завеја, те у трену постаде бела као снег на престолу краљице зиме.

тиштити забрињавати

ЕД У

прозборити проговорити

ЕД У

КА

Ујутру Снежана опази да водом плови бели лабуд, први лабуд на свету. Други су се после тога рађали и умирали, али тај први још и сад живи и по истом језеру вози Снежану, краљицу зиме.

О БЕЛОЈ БАЈЦИ

Где је живела Снежана, краљица зиме? Одговор пронађи и заокружи у тексту. Прочитај реченицу која описује како је Снежана била обучена. О чему је Снежана често размишљала? На основу чега је Снежана закључила да је лабуд тужан? После неколико дана Снежана је поново питала лабуда зашто је тужан. Какав је одговор добила? Зашто је лабуд чекао вече да саопшти шта га мучи? Подвуци одговор. Шта је Снежана обећала црном лабуду?

Код кога је отишла Снежана кад је сазнала лабудов проблем?

Како се Снежана опходила према Сребрној Звезди? Подвуци у тексту и објасни.

Наведи ликове по којима знаш да је ово бајка. Пронађи делове текста где се виде њихове особине. Прочитај одељак који говори о првом белом лабуду на свету. 56

СТВАРАЈМО На часу ликовне културе обликуј фигуре од глинамола. Кад се фигуре осуше, обој их темперама. Предлажемо ти следеће теме: Краљица зиме и црни лабуд

•

Снежана и Сребрна Звезда

•

Бели лабуд и Снежана

Научите правила игре Клупко која се налазе на крају Читанке. Видећете како вуница плете нове речи.

КА

•

ИГРЕ КОЈЕ СЕ ПАМТЕ

На часу одељењског старешине организујте изложбу радова.

ПОДСЕТИ СЕ И САЗНАЈ

ЕД У

Бајка је врста приче у којој се говори о нестварним и измишљеним бићима и појавама. Обично почиње речима: Био једном један... У бајци се стално боре добро и зло. На крају, уз многобројна искушења и тешкоће, добро увек заслужено победи.

Бајке су настајале у народу и преносиле се са колена на колено. Због тога их називамо народним бајкама. За разлику од њих, бајке чији је аутор познат зову се ауторске бајке.

УКРШТЕНИЦА

2. црни...

1. ... Звезда 3. глатка површина воде 4. Краљица зиме 5. врста бајке којој је познат аутор

Сада знам...

БАСНЕ

НАРОДНЕ И АУТОРСКЕ

КА

БАЈКЕ

нестварни ликови БАЈКЕ

ЕД У

нестварни догађаји

ликови животиња

БАСНЕ

људске врлине и мане

ПОТРАЖИ У БИБЛИОТЕЦИ!

• Књиге Десанке Максимовић

КА

КЛИКЕРИ ИГРЕ КОЈЕ СЕ ПАМТЕ

ЕД У

Научите правила игре Кликери која се налазе на крају Читанке. Баци петоперац, нека се закотрља порцуланер и заигра стакленац... Започиње време игре!

Кад се кликер закотрља, ново знање руке трља: јер све благо што се крије у листању ових страна сада своје место има па књижевност није страна. Приповетка или басна, слога, нада, машта, вера, успаванка, песма... све је пут до ђака од бисера. 59

Душан Радовић

Мама

Кад сева… — Мамааа! Кад те неко јури… — Мамааа! Кад си гладан… — Мамааа!

стих, строфа, песма.

Кад не можеш… — Мамааа!

КА

Кључне речи:

Кад нешто не знаш… — Мамааа! Кад се пењеш… — Мамааа! Кад силазиш… — Мамааа!

ЕД У

Кад спаваш… — Мамааа!

Кад се будиш… — Мамааа! Кад не знаш шта хоћеш… — Мамааа! У целом свету, на свим странама, реч је углавном о мамама. Најпре је било ништа и тама, а онда нас је родила мама. Маме су важне да нас роде, да нас подижу и да нас воде. Сви што по свету трче и лете неке су добре маме дете.

НАЈПРЕ ЈЕ БИЛО... Беба зна да се смеје, зна да гугуче и да плаче. Шта беба не зна? Ко јој по рођењу први притекне у помоћ? Песник наводи неколико ситуација у којима је мајка потребна детету. Подвуци их и прочитај. Пронађи стих који говори шта је било пре нашег рођења. Што би поручио/поручила својој мајци? На чему би јој захвалио/захвалила?

КА

Зашто је у целом свету најчешће реч о мамама? Зашто су оне толико важне? Где лежи мајчина снага? Има ли она необичну моћ?

ИСТРАЖИМО

БЕЛЕ Ш ЂАЧК КЕ ИЗ Е СВЕ СКЕ

Да ли је тешко поверовати да је и твоја мама некад била дете? Зашто? Ко је њу упутио у живот? Ако имаш прилику, разговарај са том особом.

ЕД У

Покушај да пронађеш неколико породичних фотографија. Замоли старије да ти испричају неку догодовштину из детињства твоје мајке и подели је са другарима на часу одељењског старешине.

„Мајка је за пома важна га малена. ње од ” „Пород иц важна з а је ато шт о смо ти и ја део ње.”

КУТАК ЗА КРЕАТИВНО ПИСАЊЕ

Посматрај шта у току једног дана ради твоја мама, бака, тата, или нека друга теби драга и блиска особа. Запиши у свеску све што је тога дана та особа урадила. Колико јој је времена требало за сваку од тих ствари? Заокружи оно што је та особа урадила за тебе.

Свој рад упореди са другарима из одељења. Запази да ли се неке ствари помињу код свих другара. На табли испишите оно што је заједничко у вашим радовима. Поразговарајте о томе шта други чине за нас и шта ми треба да чинимо за друге.

ТАШУЊАЉКЕ Таши, таши, танана и свилена марама, у марами шећера да ми злато вечера. Ташун, ташун, танана жив ти отац и нана, и сестрица Јелица и два брата Јована. 61

Grigor Vitez

Dohvati mi, tata, Мjesec

Ključne reči: pesnik, pesma, tema.

КА

Dohvati mi, tata, Mjesec Da kraj mene malo sja! Dohvati mi, tata, Mjesec Da ga rukom taknem ja. Mjesec mora gore sjati Ne smije se on skidati. On mora kod zvijezda biti Put zvijezdama svijetliti Da zvjezdice kući znaju Kad se nebom naigraju.

ЕД У

I na zemlju mora sjati Da zec vidi večerati Da jež vidi putovati Da miš vidi trčkarati Da bi ptice mogle spati

I da tebi, moje dijete, Mjesec lagan san isplete Od srebrnih niti Pa da snivaš i ti.

O MESEČEVOM SJAJU

U koje doba dana tata i dete vode razgovor? Zašto dete želi Mesec?

Da li tata može da ispuni takvu želju? Objasni.

Tata na blag i maštovit način odbija dete. Kome je, i zašto, potreban mesečev sjaj? Kakva osećanja u tebi budi ova pesma?

Pročitaj nekoliko stihova u kojima se vidi očeva strpljivost. Koja strofa posebno naglašava roditeljsku nežnost? 62

ISTRAŽIMO PODSETI SE I SAZNAJ Grigor Vitez je rođen 15. II 1911, a umro 23. IX 1966. Bio je pesnik, dečji pisac i prevodilac.

КА

Autor je mnogobrojnih članaka u časopisima. Voleo je prirodu pa je ona česta tema njegove poezije.

U ilustrovanim enciklopedijama, udžbenicima pronađi nešto više o Mesecu kao nebeskom telu. Ako odlučiš da pretražuješ internet, neka ti u tome neko stariji pomogne. Svoja saznanja predstavi na plakatu i prenesi ih drugarima.

DA LI STE ZNALI...

ЕД У

... da je 1969. godine na Mesec kročio prvi čovek, ali da se 1957. godine na Mesec uputila i kuca Lajka.

IGRE KOJE SE PAMTЕ

Naučite pravila igre Čitomima koja se nalaze na kraju Čitanke. Saznaj koje su knjige pročitali tvoji drugari, ali na neobičan način.

Народна прича

Седам прутова

Кључне речи: ликови, поступци, порука.

КА

Имао отац седам синова, седам свађалица. Свађајући се, занемарише сав кућни посао, и све им пође наопако. прут Било је себичних и рђавих суседа који су се радовали шиба, тањи део гране без њиховој неслози и њихов назадак скретали су на своју корист. Лако је грабити онде где нема ко да чува, кад се листова

чувари међу собом свађају.

— Ономе од вас који преломи овај сноп даћу десет дуката.

Сва седморица су, на све начине, покушали да преломе сноп од седам прутова, али нису успели, те на крају сваки од њих рече да не може.

ЕД У

назадак неуспех

Видевши да ће бити зло и наопако, отац се забрину па једанпут окупи синове око себе, показа им седам прутова који су били чврсто повезани у један сноп, па рече:

сноп скуп стабљика, прутова и сл. дукат златни или сребрни новац

Онда им отац рече:

— То је лако учинити, чуди ме да нисте могли.

Затим одреши канап којим је везао сноп, прутићи се размакоше, а он их све један по један преломи без по муке. Синови се насмејаше и рекоше:

одрешити одвезати

— Лако је тако! То може и дете да учини!

— То вам је, децо, ваша слика и прилика. Не будете ли сноп, бићете седам прутова које, како рекосте, свако дете може да сломи! — одговори отац.

О СЛОЗИ И НЕСЛОЗИ Како је описана породица у којој се браћа свађају? Прочитај те реченице. Пронађи део текста који описује рђаве суседе. Како је отац показао синовима важност слоге? У чему је чврстина прутова? Какав је отац, а какви су синови? Опиши поступке који то доказују.

КА

У причи се помињу народни изрази: зло и наопако, без по муке, слика и прилика. Који се још изрази користе у свакодневном говору? Којом реченицом je у тексту исказана порука?

БЕЛЕ Ш ЂАЧК КЕ ИЗ Е СВЕ СКЕ

КУТАК ЗА КРЕАТИВНО ПИСАЊЕ

Разговарај са мамом и татом о њиховом детињству. Током разговора води белешке. Можеш да забележиш следеће:

ЕД У

— На који су начин васпитавани твоји родитељи? — Да ли су у њиховом васпитању кориштене пословице?

— Иако се времена мењају, сматраш ли да су начини васпитања слични?

— Прочитај родитељима неколико пословица о слози и неслози. Провери да ли су се у њиховом родном крају неке од речи изговарале другачије.

„Слога ј ен и тимс есвађање ки неслога рад, а свађање .” „Слога к ућ неслога у гради, а ра То је н зграђује. ек рекао, а о некад ли ни ко ни не знам кад.”

Белешке подели са другарима из одељења и поразговарајте о добрим и лошим странама васпитања.

Г Л

ИГРЕ КОЈЕ СЕ ПАМТЕ

__ __ __ __ __

Научите правила игре На слово, на слово која се налазе на крају Читанке. Сетите се врлина, помените и мане, на слово, на словооо... рецимо... 65

решење СЛОГА

Народна прича

благословити призивати Божју милост за добро и срећу зарана рано, на време

умерено наћи праву меру, не претеривати ни у чему

Родитељи су учинили што им је светац казао, па је од њиховог малог детета постао добар, радан, поштен и побожан човек. То се после чуло надалеко, па је са свију страна долазио силан свет и доводио малу децу Светом Сави да их благослови и да им да срећу. А Свети Сава свима је одговарао као и онима првима.

ЕД У

Кључне речи: народна прича, тема, лик.

Донели отац и мати мало новорођено дете у цркву Светом Сави, и замолили га да дете благослови и да му да срећу. „Ја ћу га благословити као што је Исус децу благословио, али му срећу не могу дати. То можете само ви, родитељи његови, ако га зарана научите: да ради, да штеди, да не лаже, да не краде, да слуша, да је побожно, да поштује старије, да је у свачему умерено; а нарочито ако га будете упутили да добро чува своје здравље.“

КА

Свети Сава и отац и мати са малим дететом

СВЕТИ САВА САВЕТУЈЕ

Да ли се срећа може добити на поклон? Објасни. Прочитај шта о томе Свети Сава говори родитељима.

Зашто Свети Сава мисли да су родитељи важни за стицање дететове среће?

Како родитељи могу помоћи деци да стекну срећу у животу?

У каквог је човека израсло дете из ове приче? Заокружи те особине. Како теби родитељи поклањају срећу? А како ти њима?

Објасни пословицу Здравље је највеће богатство. Зашто је важно чувати своје здравље? 66

ПОДСЕТИ СЕ И САЗНАЈ

Обрати се учитељу/учитељици и вероучитељу/вероучитељици како би ти помогли да сазнаш значење химне. У разговору се води питањима: Шта је химна? Коме се химна посвећује? У којој прилици се она изводи? Која химна говори о животу Светог Саве и добрим делима која је учинио за свој народ?

СВЕТИ САВА — ШКОЛСКА СЛАВА (Савиндан) обележава се у свим школама 27. јануара.

ЕД У

КА

Растко Немањић, познат у народу као Свети Сава, био је син српског владара Стефана Немање. Од младости је показивао занимање за веру. Због тога је живот провео као свештеник и монах. Изборио се за самосталност српске цркве. Свети Сава је подизао манастире који су у његово време били места на којима су се људи школовали и лечили. Данас га због тога славимо као народног просветитеља. Просветитељ је личност која се брине о просвећивању народа: да народ буде образованији и да у свему другом напредује.

Химна Светом Сави

Ускликнимо с љубављу Светитељу Сави Српске цркве и школе — Светитељској глави. Тамо венци, тамо слава, Где наш српски пастир Сава Појте му Срби, Песму и утројте!

Благодарна Србијо, Пуна си љубави Према своме пастиру Светитељу Сави. Цело Српство слави славу Свога оца Светог Саву Појте му Срби, Песму и утројте!

Ђани Родари

Кључне речи: писац, прича,

ЕД У

разговор.

КА

Кад дедица не зна да прича приче

— Живела једном девојчица која се звала Жутокапица. — Не, Црвенкапица! — Ах, да, Црвенкапица. Мама је пошла и рекла јој: „Слушај, Зеленкапице...“ — Не! „Црвенкапице!“ — Ах, да: „Црвенкапице. Пођи код тетке и однеси јој овај кромпир.“ — Не! „Иди код баке и однеси јој ручак!” — Добро. Девојчица крене у шуму и сретне жирафу. — Све си побркао! Срела је вука, а не жирафу. — И онда је вук упита: „Колико је шест пута осам?” — Није истина! Вук је питао: „Куда си пошла?” — Имаш право. А Црнокапица му одговори... — Била је Црвенкапица, црвена, црвена! — Да, и одговорила је: „Идем на пијацу да купим парадајз...” — Ни говора! „Идем код баке јер је болесна, али сам залутала.” — Тако је. А коњ јој рече... — Какав коњ? Био је вук! — Тачно. И рекао је овако: „Иди трамвајем број 75, сиђи на трећој станици, скрени десно, онде су ти степенице и ту купи гуму за жвакање.” — Дедице, па ти уопште не знаш да причаш приче. Све погрешно причаш, све изокренеш. Али жвакаћу гуму мораћеш да ми купиш. — Добро, ево ти новац. И деда настави да чита новине.

О ВУКУ И КАПИЦИ Да ли је овај текст бајка или кратка прича? У каквом је облику написан? О чему разговарају деда и унуче? Да ли деда забавља унуче или проверава његово знање? Објасни. Подвуци реченицу у којој је деда први пут погрешио у својој причи.

КА

Како је деда називао јунакињу приче коју прича? Заокружи. Са ким је деда у својој причи заменио баку, а са ким вука?

Ко је коме поставио математички задатак? Који би то резултат био?

Где би пошла Зеленкапица, а где Црнокапица? Која би купила парадајз, а која однела кромпир? Куда би коњ из дедине приче упутио Црвенкапицу? Подвуци реченицу. Како се унуче нашалило са дедом? Заокружи одговор.

ЕД У

Размисли још једном о томе да ли деда забавља унуче или проверава његово знање. Да ли си променио/променила мишљење или не? Објасни.

ДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ...

... да је првобитна Црвенкапица народна прича, и то за старије? Она се доста разликује од приче коју ми познајемо. Након што се дуго усмено препричавала, записала су је браћа Грим.

ЛОГИЧКЕ ПИТАЛИЦЕ Капетан брода има брата, али његов брат нема брата. Ко је капетан брода? (сестра)

Ти си мој син, али ја нисам твој отац. Ко то каже?

БЕЛЕ Ш ЂАЧК КЕ ИЗ Е СВЕ СКЕ

„Црвен ка бакина пица је унука. ” „Црвен ка је дево пица јчи живи у ца која ба Много јци. во црвену ли одећу.”

ИГРЕ КОЈЕ СЕ ПАМТЕ

Научите правила игре О(т)качене цедуље која се налазе на крају Читанке. Проверите шта се дешава кад окачимо откачене цедуље.

(мајка)

Мирјана Стефановић

Златне рибице не праве штету

Кључне речи: тема, ликови, место и време догађаја

КА

Ово је прича о девојчици Исидори.

Исидора живи у једном лепом крају лепог Београда, у великом стану.

Исидорин стан има много лепих соба, собе имају леп намештај, на намештају су лепи предмети за скупљање прашине и на зидовима висе лепо урамљене слике. Кроз лепе велике прозоре пружају се лепи погледи.

плакар ормар у зиду

У лепим великим плакарима Исидора држи своје лепе хаљине и лепе лутке са комплетним собама и гардеробама. Има Исидора и клавир!

ЕД У

— Свега имам, само среће немам — уздише Исидора.

Јер њени мама и тата стално раде и она је стално сама и стално се досађује. Досадне су јој велике собе, досадне су јој лепе слике, досадне су јој и велике и мале лутке и њихове собе, досадни су јој лепи погледи који се пружају са њених прозора. Досадан јој је клавир. Исидора би волела нешто живо.

Молила је да добије старијег брата, рекли су јој да је немогуће. — Добро, онда може и млађи.

Тата је погледао маму, мама је одмахнула главом. — А једна сестра? Је л’ може сестра? — брзо је рекла Исидора и понадала се. Али узалуд. Није добила ни сестру ни брата, па је и даље била сама. И даље се досађивала...

Успела је једног дана да измоли куче, мало, бело, кудраво... Али, лепо куче је појело фронцле на лепом тепиху, па су га избацили. Мислим куче. После је молила, молила и молила и добила маче... Мало, бело, ангорско.

фронцле ресе ангорско вунено

КА

Али, маче је мучило фотеље... Својим оштрим ноктима маче је исфронцлало мамине лепе фотеље, па су и маче избацили из куће.

кудраво коврџаво

Онда су Исидори рекле другарице, преко телефона, јер она није смела без маме и тате ни у парк да изађе и никог није смела без маме или тате у кућу да доводи, сирота Исидора, рекле су јој другарице да су златне рибице сасвим згодне, не праве штету... И Исидора је опет молила, молила, молила и измолила златну рибицу... — Само једну! — рекла је мама.

— Али, мама — рекла је Исидора — њој ће самој бити ужасно досадно.

ЕД У

— Откуд ти знаш да ће њој бити досадно? — питала је мама.

— Зато што ја најбоље знам како је човеку досадно кад је сам, мамице — рекла је Исидора и дубоко уздахнула. Мама није отишла на службени пут како је требало него је сачекала тату да се врати са конференције па су се онда њих двоје затворили у једну од својих лепих соба и дуго нешто разговарали.

конференција састанак, саветовање

И већ сутрадан је на клавиру осванула велика провидна кугла пуна златних рибица. Не баш пуна, али има их пет.

Исидора сада стално стоји пред стакленом куглом, гледа своје рибице, прича им и смеје се. И рибице као да се смеју и јуре, јуре по кугли, као да имају крила. Понека се каткад и праћакне... — Ако случајно пљусне вода по клавиру?! — помисли Исидора и за тренутак се жива препадне.

праћакати брчкати

— Ако пљусне, ја ћу обрисати — помисли Исидора и настави да се смеје са рибицама.

ОСМОСМЕРКА У осмосмерци пронађи наведене речи. Бојом је истакнута мање позната реч. Са учитељем поразговарај о њеном значењу. Т У Г А С О С Е И T А С

Г А H Т Б Л А С A Љ Ј О

Р Ћ А С Р Е М Е Т У И Т

У Е Т О И Р Љ Б С Б Т И

Б Р О Н Ж А Е И О А А Н

О С Р Ч Н Н Н Ч Н В П Е

С Р Б И О Ц О Н Ж H М М

Т M О Б С И С О Е Г Е Е

У Ф Д Е Т Ј Т С Н O З Л

З O Н С E A И T K H Р П

УСАМЉЕНОСТ

СРЕЋА

ТУГА

ТОЛЕРАНЦИЈА

СЕТА

НЕЖНОСТ

СЕБИЧНОСТ

ДОБРОТА

БРИЖНОСТ

ЕМПАТИЈА

НЕСЕБИЧНОСТ

ГРУБОСТ

СТРПЉИВОСТ

ЉУБАВ

КА

З Р O B Д Т У Н B O E Т

ПЛЕМЕНИТОСТ

ЕД У

И С Т Р П Љ И В О С Т C

О ДОСАДИ И САМОЋИ

Ко је главни лик ове приче? Како она проводи своје дане? Исидорин стан је веома леп, али то није довољно за њену срећу. Каква је осећања у теби побудила Исидорина реченица Свега имам, само среће немам? Кога је Исидора најпре пожелела? Подвуци те реченице и објасни зашто је Исидорина прва жеља немогућа.

Заокружи одговор који је Исидора добила када је пожелела сестру.

Прочитај речи којима су описани куче и маче. Шта мислиш због чега су родитељи одабрали баш такве љубимце? Како су поступили према њима? Зашто? Каква је у теби осећања изазвала грубост према кучету и мачету?

Пронађи пасус који описује Исидорине рибице. Ко их је препоручио? Којом је реченицом Исидора мајци описала своју усамљеност? Шта би поручио/поручила Исидориним родитељима?

КУТАК ЗА КРЕАТИВНО ПИСАЊЕ 1. На часу одељењског старешине разговарајте о кућним љубимцима и о начину на који о њима бринете. Шта све можемо учинити за животиње? Осмислите реченице којима бисте подсетили одрасле и децу да животиње заслужују нашу пажњу и бригу. Реченице испишите на листовима из блока и украсите цртежима. Изложите их на одељењском паноу или у холу школе. Поразговарајте о њиховом садржају.

КА

2. Напиши поруку Исидориним родитељима. У поруци им објасни у чему греше. Дај им предлоге шта у свом понашању да промене да би Исидорин и њихов живот био бољи.

ПОДСЕТИ СЕ И САЗНАЈ

Сваки се догађај деси на неком месту и у неко време. Место и време могу да буду наглашени у причи, али и не морају.

ЕД У

У бајкама је време најчешће неодређено и радња се дешава некада давно. Слично је и са местом радње, које је неодређено: иза седам мора или седам гора. За разлику од тога, девојчицу Исидору пронаћи ћемо овога тренутка у једном лепом крају лепог Београда, у великом стану.

БЕЛЕ Ш ЂАЧК КЕ ИЗ Е СВЕ СКЕ

ДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ...

... да пси сањају? Њихови снови су најчешће срећни. Снивају игру, хватање играчака или, једноставно, трчање.

„Кућни љуб омиљена имац је жи која жив вотиња и шета ок у кући и о ње.” „Кућни љуб животи имац је ња свој кућ која љуби ни праг. ” 73

Гроздана Олујић

редослед догађаја, стварно и нестварно, опис лика. теме највиши део главе под косом

Шаренорепа У буци зоолошког врта малишани су обично застајали пред кавезима са мајмунима, па одлазили да се диве слоновима и фокама. Само је једна девојчица, чије је плаво теме једва допирало чувару до појаса, редовно одлазила до кавеза иза чијих је решетака живео тигар.

КА

Кључне речи:

Затим је, све док се врт не затвори или је родитељи не одвуку кући, стајала нежно гледајући у звер чије су се зенице при јакој светлости скупљале у оштру црну пругу.

ЕД У

Чувару се чинило да и звер посматра девојчицу са нежношћу у очима, као да погледима воде неки неми, тајни разговор. На тренутке му је једва успевало да га препозна. Је ли могуће да је то она иста звер чији урлик леди крв у жилама и људима и животињама, а ударац шапе угиба решетке кавеза? С чуђењем и неверицом чувар је гледао како се тигар у дететовом присуству мења, како му кретње постају блаже а очи, упрте у девојчицу, питомије. „Па, он би се као псић склупчао крај дететових ногу, само да је кавез отворен!”, помисли чувар не верујући сопственим очима: њушке ослоњене о шапе, тигар је лежао, гледао у девојчицу, и прео.

— Пусти ме да га помилујем! — замоли девојчица једнога дана чувара, а овај задрхта од ужаса и одлучи да је ни за тренутак не оставља саму са тигром.

опчињена очарана, омађијана

Ко зна колико је пута девојчица долазила! Колико дуго стајала и гледала у тигра! Звезде дане не броје. Недеље и месеци су пролазили уливајући се у пролећа, лета и зиме као шаре са тигрових леђа у реп. Девојчица је просто била опчињена тим репом, јер се час умилно увијао тигру око шапа, час гневно ударао о решетке. Ај, кад би неко, макар на трен, пустио тигра из кавеза! Девојчица је са тугом гледала заробљену звер, а

тигар је, као да нешто наслућује, пружао шапу ка њој. Мајка са нелагодношђу опази сузу у оку девојчице, трже је и одвуче од кавеза, а те исте вечери откри да је читава девојчицина цртанка испуњена цртежима моћне пругасте звери. „Па, она тигра воли више од родитеља!”, пролете јој кроз главу.

нелагодност неспокој, немир

„Нема више одлазака у зоолошки врт, запамти!“, припрети љубоморно, па гурну цртанку у ладицу. „Доста је мени тих глупости...“

ладица фиока

КА

И мајка љутито залупивши вратима изађе из дететове собе, а девојчица извади цртанку и стави је себи под узглавље, па леже, али читаве ноћи не склопи ока од ватруштине и повраћања.

Шта све нису чинили родитељи да јој помогну, па ништа. Чак су и цртеж са тигром ставили изнад дететовог кревета, али мала је наочиглед свих све брже копнела. У свом кавезу, одбијајући храну, копнео је и тигар. Нико није могао да одреди од чега болује, али он је из дана у дан постајао све тањи и све мањи.

ЕД У

,,Ако овако настави, ускоро га неће ни бити!”, промрмља чувар сетивши се да већ данима крај тигровог кавеза није видео плавокосу девојчицу, па уздахну. „Вероватно тигар за њом тугује!”, погледа још једном измршавелу звер, решен да сутра о свему обавести управника. Затим још једном обиђе врт, па леже.

узглавље јастук копнети слабити, пропадати промрмљати нејасно и тихо проговорити

Дуго није могао да заспи, а када је заспао, пред саму зору, трже га урлик тигра. Заборавивши чак да обуче капут, он потрча ка тигровом кавезу. Стигавши надомак кавеза, он застаде као укопан. „Сањам ли ја ово?”, упита се кад виде закључана врата и празан кавез. „Није тигар врабац, па да излети кроз решетке!” Још једном оптрча празан кавез, па читав зоолошки врт, али тигру ни трага. Истога трена, дететова мајка чу девојчицин раздрагани смех и, не верујући сопственим ушима, скочи са кревета, Улете у дететову собу и готово занеме од чуда. Крај самог дететовог узглавља лежала је пругаста, шаренорепа мачка и прела, а девојчица се смејала. Иза прозора руменила се зора. И прозор и врата били су затворени. Откуда мачка? Никада сличну њој није видела, а ипак јој је однекуд позната... Мајка нехотице подиже поглед ка зиду и крикну. Са цртежа, право у њу, гледао је пругасти, шаренорепи тигар. У дететовом кревету лежала је иста таква пругаста, шаренорепа мачка са оштром, црном пругом уместо зеница. Од зебње мајка задрхта. „Да се није тигар

нехотице ненамерно, слулчајно

у мачку претворио?”, помисли, па одмахну руком. „Не будали!”, прекори саму себе, „Мачка је мачка, а малој је уз њу, очигледно, добро!”

усхићена пресрећна

Девојчица се све чешће смејала, а Шаренорепа се од ње није одвајала. У мраку, као жишци гореле су њене очи. „Па она то као пас стражари!”, пролете мајци кроз главу. „Кад једе? Када спава?”, упита се, па усхићена дететовим све бржим опоравком заборави своја питања. Као киша низ олук текли су дани. Девојчица је већ почињала да устаје са кревета и помало хода по соби праћена пругастом шаренорепом мачком.

КА

зебња стрепња, осећај страха

Већ пред крај тога дана мајка опази да девојчица лакше дише и, обрадована, заборави и тигра и своју зебњу.

Коначно, дође и дан да крене у школу. Она раздрагано зграби торбу и полете низ улицу, унапред се радујући сусрету са друговима и другарицама из разреда.

ЕД У

Истога трена Шаренорепе нестаде, а чувар, пролазећи крај недељама празног кавеза, иза решетака угледа тигра.

О СНАЗИ ПРИЈАТЕЉСТВА

Прочитај реченицу која описује девојчицу.

Како је девојчица посматрала тигра, а како тигар девојчицу? Подвуци део реченице који говори како се тигар мењао у присуству девојчице. Зашто је девојчица била опчињена тигровим репом? Испричај шта се десило са девојчицом када су јој забранили да посећује тигра. Како је тигар туговао и ко је то приметио?

Опиши девојчицин опоравак. Ко је био заслужан за то? Када је Шаренорепа нестала? У тексту пронађи одговор и заокружи га. Зашто је нестала? Који део приче није могућ?

КУТАК ЗА КРЕАТИВНО ПИСАЊЕ

„Снага пријат ељ кад се н ства је ек за тебе о залепи .” „Снага пријат ељ помаже ства нам д нечему а успемо у заједно .”

КА

Познато ти је да у новинама излазе вести, извештаји и чланци о различитим догађајима и појавама у свету око нас. Покушај и ти да будеш новинар. Напиши свој кратак извештај о догађајима представљенима у овој причи. Свој извештај наслови са Тигар пронашао пријатеља.

БЕЛЕ Ш ЂАЧК КЕ ИЗ Е СВЕ СКЕ

Покушај да машту претвориш у истину. Буди новинар који:

— читаоце извештава тачним редоследом; — прецизно наводи место и време догађаја; — наводи све учеснике необичног догађаја; — износи битне чињенице;

— пише разумљивим језиком.

ЕД У

Извештај прочитај другарима из одељења и послушај њихове коментаре.

МУДРЕ МИСЛИ

ПОДСЕТИ СЕ И САЗНАЈ

Свака радња има свој ток па тако и добра прича има одређени редослед догађаја. Наведи редослед догађаја у овој причи.

Прави пријатељ никада вам се неће испречити на путу, осим ако случајно паднете. (Арнолд Глазгов)

Да би постојало пријатељство, пријатељи треба да верују један другом, а да би веровали, треба да су пријатељи. (Лав Толстој)

Народна песма

Мајка Јова у ружи родила

песма, успаванка,

радин радан, вредан хитар брз

ЕД У

народне умотворине.

задојити нахранити бебу

Мајка Јова у ружи родила, ружица га на лист дочекала, бела вила у свилу повила, а пчелица медом задојила, ластавица крилом покривала. Нек је румен ко ружа румена, нек је бео као бела вила, нек је радин ко пчела малена, нек је хитар као ластавица!

КА

Кључне речи:

вила девојка са чаробним моћима

НУ—НА, НИ—НА, НЕ—НА Ко успављује малог Јова? Наведи најдрагоценије особине које мајке поседују.

Објасни стихове:

Народне успаванке су кратке песме које су се певале деци пред спавање. Оне су настале давно. Нежне су и тихе. Народ их је преносио са колена на колено па и дан-данас живе.

КА

Ко све још брине о малом Јову и на који начин?

ПОДСЕТИ СЕ И САЗНАЈ

Нек је румен ко ружа румена, нек је бео као бела вила.

На које Јовове врлине мајка мисли када га упоређује са пчелом и ластавицом?

Нек је вредан ко пчела малена, нек је хитар као ластавица!

БЕЛЕ Ш ЂАЧК КЕ ИЗ Е СВЕ СКЕ

ЕД У

Мајка Јова упоређује са ружом, вилом, пчелом и ластавицом. Пронађи и подвуци речи које их описују.

Да бисмо нагласили особине бића, у успаванка често упоређујемо.

КУТАК ЗА КРЕАТИВНО ПИСАЊЕ

У свесци доврши реченице тако што ћеш живу природу упоредити са неживом. Ружа расте као....

Ластавица лепрша као...

„Реч бр иж да си не ност значи ко ближнос ме близак. Као т.” „Када н ек брине, н о о теби ем ништа оже ти нико .” „Мама, т стално етка и бака бр мени.” ину о секи и

Дете спава као...

Задатке упоредите са задацима својих другара.

Душко Радовић

Лепо је све што је мало

песник, песма, строфа, стих, рима.

тепати обраћати се нежним речима

... Свака буба од хиљаду буба, свака птица од хиљаду птица, свака риба од хиљаду риба!...

КА

Кључне речи:

Чим се нешто мало, мало роди, на камену, грани или води, први дан му уз љуљашку тепа: Буди лепо као што је лепа...

Чим се нешто усправи над травом — лупи главом по пространству плавом. Дан га бодри: расти и не стрепи, бићеш лепо као што су лепи...

бодрити храбрити

Чим се нешто огласи у свету, у покрету, гласу или цвету — слути, чује кроз дамаре слепе: већ сам лепо као што су лепе...

ЕД У

клица биљни заметак у семену

... Свака звезда од хиљаду звезда, свака клица од хиљаду клица, свака песма од безброј песама!...

дамар пулс, откуцаји срца које можемо опипати на руци или врату

... Свака буба од хиљаду буба, свака клица од хиљаду клица, свака птица од хиљаду птица!...

НА КАМЕНУ, ГРАНИ ИЛ’ У ВОДИ

Зашто је лепо све што је мало?

Која се бића помињу у песми? Какав би био свет без њих? Прочитај стихове и објасни како си их разумео/разумела. Чим се нешто усправи над травом

— лупи главом по пространству плавом.

Прочитај строфе од четири стиха. У тим строфама подвуци речи које се римују. Пронађи стихове који говоре где све настаје нови живот. 80

СТВАРАЈМО Замисли како бубе и птице тепају својим бебама. Покушај да њихово тепање дочараш речима и звуковима. Размисли како маме животиње показују бригу према својим младунцима.

„Пород иц важна з а је а од мале помагање на.” „Пород иц важна з а је ато шт о смо ти и ја део ње.”

ЕД У

КА

На листу из блока по свом избору нацртај неку животињу са њеним младунчетом. Изнад свог цртежа напиши: „Расти и не стрепи“

БЕЛЕ Ш ЂАЧК КЕ ИЗ Е СВЕ СКЕ

КУТАК ЗА ЧИТАЊЕ

Поделите се у трочлане групе. Чланови нека науче по две строфе песме Лепо је све што је мало (прва и друга строфа, трећа и четврта строфа, пета и шеста строфа). Код куће се припремите за Рецитаторску штафету. Језичка игра ће личити на преношење штафете, тј. на преношење стихова из групе у групу. Учитељ ће најпре одабрати једну групу која ће започети рецитовање. Сваки члан групе почиње да казује своје две строфе након чега наставља његов другар. Усред песме учитељ бира другу групу, чији члан наставља да рецитује строфу у којој је претходна група прекинута. Циљ је да песма тече без престанка.

ИГРЕ КОЈЕ СЕ ПАМТЕ Научите правила игре Ходајући шешир која се налазе на крају Читанке. Припремите се за реченице које ти доноси шешир у покрету.

Победничку тројку наградите аплаузом и слаткишима. 81

пословице, брзалице, загонетке, питалице, разбрајалице

Сада знам...

КА

кратке умотворине басна

народна књижевност

песма

успаванка

прича

књижевност

ЕД У

басна

песма

ауторска књижевност

прича бајка

ПОТРАЖИ У БИБЛИОТЕЦИ!

• Књиге Душана Радовића • Књиге Гроздане Олујић • Књиге Григора Витеза

ДЕЦИ У НАСЛЕЂЕ

ЕД У

КА

(популарни и информативни текстови)

Доситеј Обрадовић, Коњ и магаре

Симо Тесла, Шта се крије у грудви снега Истраживачко читање о значајној завичајној личности

Доситеј Обрадовић

Коњ и магаре

Кључне речи: басна, баснописац, наравоученије

КА

Коњ и магаре путоваху заједно. Бедно магаре, преко мере натоварено, почне под бременом изнемагати; замоли коња да му помогне и понесе део бремена, јер иначе он је готов издахнути. Коњ горд, неће ништа да зна ни да чује, док магаре сасвим не ослаби и паде мртво. Онда његов господар натовари на коња не само све бреме него и магарчеву кожу. Сад овај увиде, но касно и без користи, да би за њега много боље било да је послушао магаре и да му је помогао.

БЕЛЕ Ш ЂАЧК КЕ ИЗ Е СВЕ СКЕ

ЕД У Наравоученије:

Праведан човек штеди душе животиња својих, говори Пророк. Ко би хтео да га животиња служи, а неће да сноси о њој могуће старање, неразумнији је од животиње. Ко је немилостив према животињама, немилостив ће бити и према човеку, само ако му се власт над њим да. ... (Део поуке из књиге „Басне и наравоученија”, Доситеј Обрадовић)

„Једном н ужину исам имала ип друга д итала сам ам је рекао и посуди, а он да неће . Мислим д себичан а је био .” „Кад би не тражи ко од мене оп помогне омоћ да му м бих то око домаћег, ја радо ур адио.”

РЕБУС

Њ К

МА __ __ __ __ __ __

решења ребуса је МАГАРЕ

__ __ __

КА

Ј=Г

решења ребуса је КОЊ

ЕД У

РАЗГОВАРАЈМО

Ко је заједно путовао у овој басни?

Подвуци реч која описује натоварено магаре и објасни је. Шта је магаре замолило коња? Подвуци реч која описује особину коња. Покушај да се сетиш још неких речи које имају исто или слично значење. На које је начине коњ могао да помогне магарету?

У чему је човек погрешио? Како треба да се поступа са живим бићима? Свака басна Доситеја Обрадовића има наравоученије. Оно нас поучава о животним вредностима. Чему те учи ова басна? Како би гласило твоје наравоученије?

КУТАК ЗА КРЕАТИВНО ПИСАЊЕ

Замисли каква би била басна у којој је коњ бедан, а магаре гордо. Напиши њихов разговор и прочитај га другарима из одељења. Поразговарајте о својим дијалозима.

Доситеј Обрадовић

Поред поуке Доситеј уз сваку басну даје и своје коментаре и објашњења, а ти текстови су врло често много опширнији од основног текста басне.

КА

„Басне” — најзначајнија Доситејева књига

У суштини приказује се борба између добра и зла, природне доброте у човеку и штетних утицаја, који се временом стичу.

Поново и упорно наглашава потребу образовања сваког човека, било ком друштвеном слоју да припада, залаже се за описмењавање, за отварање школа, библиотека, болница и других корисних установа.

ЕД У

Он учи да треба бити стрпљив, разуман, праведан, радан, толерантан... (Део текста из часописа ДОСИТЕЈ, Горњи Милановац)

Доситеј Обрадовић

ИСТРАЖИМО

Поделите се у групе. У библиотеци покушај да пронађеш занимљиве податке о животу и раду Доситеја Обрадовића. Ако одлучиш да претражујеш интернет, замоли неког старијег да ти у томе помогне. Своја сазнања подели са друговима и другарицама у групи, а затим их представите остатку одељења. Заједнички направите одељењски плакат. Плакат покушајте да оплемените илустрацијама које се налазе у различитим издањима Доситејевих басни. Разговарајте о томе зашто је важно да учимо о личностима попут Доситеја Обрадовића.

Кључне речи: приче из детињства, научник, проналазач

Симо Тесла

Шта се крије у грудви снега У Теслином родном крају зими има увек много снега. Лика је позната по хладним данима, по обиљу снега, по снежним вејавицама и наносима.

КА

Кад би био леп зимски дан без вејавице, дечаци би изишли да се мало грудвају и засипају снегом. И Тесла је у друштву смиљанских дечака правио снежне грудве и хитао их кроз ваздух. Прича се да је правио мале грудве и да је сигурно погађао мету коју би одредио.

Грудвајући се на високом брегу, Тесла примети заједно са својим друговима једну занимљиву појаву. Како је брег био стрм, једна грудва снега са врха, вероватно снег окупљен око неког дрвцета или каменчића, почела је нагло да се котрља. Али је она успут окупљала снег на својој стази кретања, тако да је при дну, где је ударила и зауставила се, ова грудва снега представљала огромну снежну лопту.

ЕД У

Малом Тесли дубоко се урезала у памћење ова појава, да од малих могу настати велике ствари.

То природно искуство, та мисао да од малих могу настати велике ствари, утицало је касније на Теслу, у време његовог стваралачког рада. Може се слободно претпоставити да је грудва снега била основа за Теслину идеју да од сићушне електричне варнице створи огроман електрични лук. Његове електричне варнице биле су као праве муње. Није стога чудно што су га многи неуки људи, који наравно нису пратили развој науке о електрицитету, сматрали чаробњаком!

РАЗГОВАРАЈМО

Никола Тесла је наш велики научник и проналазач. Подвуци реченицу која описује његов родни крај. Читајући ову причу, замисли га као свог вршњака. Како је проводио дечачке дане? Коју су занимљиву појаву приметили Никола Тесла и његови другови? Пронађи и подвуци део реченице у којој се помиње Теслина идеја настала захваљујући тој појави. 87

КУТАК ЗА КРЕАТИВНО ПИСАЊЕ Прича „Шта се крије у грудви снега” подељена је у шест одељака. Прочитај сваки одељак и дај му наслов. За сваки постави питање на које тај одељак одговара.

ИСТРАЖИМО

КА

У библиотеци сазнај нешто више о животу и раду Николе Тесле. Ако одлучиш да претражујеш интернет, нека ти неко старији у томе помогне. Напиши кратак подсетник о ономе што си током истраживања сазнао или сазнала. Он ће ти послужити да своја сазнања боље представиш свом одељењу. Саслушај пажљиво шта су сазнали остали. У Београду постоји и Музеј Николе Тесле са много занимљивих предмета из његовог живота и рада. Ако си у могућности, посети га.

(Дечје новине, Горњи Милановац, април 2006)

ЕД У

БЕЛЕ Ш ЂАЧК КЕ ИЗ Е СВЕ СКЕ

Статички електрицитет

Да би боље разумео/разумела ову важну појаву, изведи два експеримента: (1) Надуваним балоном пређи по коси десетак пута у истом смеру. Кад подигнеш балон изнад главе, коса ће се покренути јер је балон привлачи.

(2) Исеци новински папир на ситне комаде. Протрљај чешаљ неколико пута о вунену тканину. Када га приближиш хрпи папирића, он ће папириће привући.

„Научн ик положи је онај који ,а понавља онај који је ненау чник.” „Научн ик пише ф је онај који ор а прона муле за физик ла у, пронала зач човек који зи ствари изгубљене .”

ПОСЛОВИЦА

На линије изнад бројева упиши одговарајуће слово азбуке.

___

____

_____

2. 7. 9.

15. 24. 12. 7.

16. 7. 15. 1.

16. 1. 24. 12. 7.

Завичајна личност Сигурно и у твом завичају постоји личност која је својим животом и радом оставила значајан траг. Да ли се по њој зове твоја школа? Да ли постоји споменик подигнут у њену част? Да ли нека улица или трг носе њено име? Истражи различите изворе информација и крени у истраживачко читање.

КА

КУТАК ЗА ИСТРАЖИВАЧКО ЧИТАЊЕ

Ово су само неки кораци који могу да ти помогну у истраживачком читању:

када је живела завичајна личност која је предмет твог истраживања где је рођена и како је живела

како је допринела напретку твог завичаја и по чему је завичај памти како јој се завичај одужио за њен допринос

ЕД У

Завичајну личност представи другарима из одељења на два начина:

ИЗЛАГАЊЕ

МАПА УМА

Испричај шта си сазнао или сазнала, направи занимљив плакат, покажи фотографије, предложи излет до споменика или неког другог, за ту личност важног места.

Погледај како изгледа један приказ мапе ума. На сличан начин представи живот завичајне личности. У поља упиши оно што сматраш најважнијим.

ЕД У

Научно-популарни и информативни текст на јасан, разумљив и популаран начин пружа податке, обавештења и информације о нечему.

КА

Сада знам...

ИЗВОРИ ИНФОРМАЦИЈА: енциклопедија часопис новине филм

интернет...

ЕД У

КА

РЕЧ ПО РЕЧ

Реч по реч о златној риби, о сињем мору и тужном деди...

Александар Сергејевич Пушкин, Бајка о рибару и рибици (читање у наставцима)

Александар Сергејевич Пушкин је руски књижевник. Писао је романе, драме, песме и кратке приче. Бајка о рибару и рибици је бајка у стиху коју је написао на основу старе руске приче. Ову је бајку на наш језик први превео Јован Јовановић Змај и објавио је у дечјем часопису Невен.

КА

Александар Сергејевич Пушкин

Бајка о рибару и рибици (1) навести се испловити

Навезе се он на море у освитак беле зоре. Мрежу баца, па се слади, руке трља, браду глади, али мрежу — празну вади, не зна више шта да ради.

ЕД У

сиње море море боје пепела, сивоплаво море

У далекој земљи некој, иза брда, иза гора, на обали сињег мора колиба је била једна врло стара, трошна, бедна. У њој живи деда стари, крпи мрежу и рибари, а баба му ручак кува и колибу она чува.

трошно старо

рибарити пецати лето година

чамити дангубити, чекати хват стара мера за дужину

Наоколо нигде света, нико туда да прошета. Тридесет и више лета живе они тако сами, деда пеца, баба чами.

Једно јутро (беше тмурно) деда мрежу узе журно. Баби рече: — Ручак кувај, кућу чувај, а ја одох по свој чамац. Понео сам добар мамац па се надам, нећу крити, да ће данас рибе бити.

Кључне речи: бајка, стих.

Сунце зађе, већ се смрачи и небо се наоблачи, али рибе нигде нема и деда се кући спрема. Тад још једном мрежу спусти, са чела му облак густи растури се и нестаде. У мрежу му риба паде. Необична риба нека, гледа у њу с чудом дека. Велика је пола хвата, а сјаји се ко од злата. Да би чудо било веће, риба људским гласом рече: — Што год тражиш, ја ћу дати, само ме у море врати. Испунићу жељу твоју — било коју.

Ко су били становници колибе на обали мора? У каквој колиби су живели? Пронађи речи које најбоље описују колибу. Заокружи стихове који говоре колико су дуго баба и деда живели сами. Како је старац најчешће проводио дане?

КА

Подвуци речи или изразе на основу којих можеш да закључиш да су баба и деда живели скромно.

Деда је пустио рибицу, а ништа није тражио од ње. О чему ти говори тај дедин поступак?

(2)

— Ој, рибице, где си да си, дођи сада, мене спаси. Узбурка се сиње море и исплива риба горе. Морске вале репом сече, људским гласом она рече: — Кажи деда, своју жељу, па се врати у постељу.

ЕД У

Кад је баба чула ово, одржа му страшно слово: — Од муке ћу сада пући. Тебе, деда, треба тући. Што си тако луцкаст био па си рибу испустио? Натраг хитај, жури, јури. Корито ми старо цури; нека риба како знаде, одмах мени ново даде. И у тмини црној, густој, на обали морској пустој, у пучине бескрај гледа и позива рибу деда.

И деда јој онда рече каква жеља бабу пече. — Иди кући, деда, само, корито ће бити тамо. Обећање риба даде и у трену већ нестаде.

одржати слово одржати говор, изгрдити неког

корито посуда у којој се у стара времена ручно прала одећа тмина тама пучина отворено море вал талас

Шта је деди обећала златна рибица коју је уловио? Како је баба реаговала када јој је деда описао сусрет са златном рибицом? Како се баба обратила старцу? Подвуци те стихове. Које је особине тада испољила?

Подвуци речи и изразе који описују какво је море при дедином повратку на обалу. Како је риба умирила деду? 93

(3) Хоћу сада кућу другу! Хоћу у њој безброј слугу. Оде деда, рибу зове да јој жеље каже нове. Узбурка се сиње море и исплива риба горе. Чула риба шта га мори па овако њему збори: — Иди одмах, баби кажи, испунићу све што тражи. Сазидаћу кућу другу, биће у њој безброј слугу. Риба рече и — утече.

КА

Чим се деда кући врати, до корита одмах сврати, а корито, лепо, ново. Но, баба му рече ово: — Имам сада жељу врућу, хоћу сутра нову кућу. Не буде ли кућа нова, овде више немаш крова, већ одавде ти се сели, чујеш шта ти баба вели.

Весела је баба била, жеља јој се испунила. Добила је кућу другу, а служи је безброј слугу. Али деда баш зло прође. Чим он натраг кући дође, злобна баба викну само. — Слуге моје, хај’те тамо! Одведите овог старца сад у шталу код магарца.

ЕД У

И ујутру деда пође, на обалу морску дође па повика рибу гласно и рече јој сасвим јасно ту бабину жељу нову. — Испунићу жељу ову — риба рече и — утече. Када кући дође деда, он у чуду само гледа: од колибе све од прућа створила се нова кућа. Крај прозора баба седи и строго му сад беседи: — Нећу више кућу ову, имам опет жељу нову.

Шта је баба ново пожелела? Подвуци стихове у којима се налазе бабине жеље.

Прочитај стихове којим је старица запретила старцу да ће га избацити из куће. Да ли је риба негодовала због бабине незахвалности? На основу чега то закључујеш?

Како се старица понела према старцу након сваке нове жеље? Шта је наредила слугама? Како тумачиш израз дај човеку власт, па да видиш какав је?

(4) судба судбина

КА

Живи деда и у штали, на судбу се он не жали. То је било у недељу кад испуни баби жељу, али, ето, већ у среду слуге опет зову деду: — Хајде, деда, баба зове, има, каже, жеље нове. Мал’ од чуда није пао кад је бабу саслушао: — Сместа иди, рибу тражи и жељу јој моју кажи. Сад царица ја ћу бити, то ми мора испунити!

веље велике

ЕД У

Оде деда, рибу зове и говори речи ове: — Аој, рибо, муке веље, баба има нове жеље. Постала је сасвим луда, тражи опет свака чуда. А ја, ето, немам куда, морам да те зовем, молим, да јој ћуди удовољим. Чула риба шта он жели, па овако њему вели: — И то ће се остварити, царица ће баба бити. Тако рече и — утече.

мал’ замало

Царица је баба била, на њој само чиста свила. И бисери око врата и прстење све од злата. Блага силног она има, заповеда сада свима.

ћуд нарав

Зашто се он није побунио кад га је баба послала да живи у штали?

Колико је дуго баба била задовољна испуњеном жељом да добије нову кућу? Заокружи стихове који то показују. Пронађи строфу која описује бабу као царицу. Шта мислиш о њеним жељама? Подвуци речи или изразе којима деда описује промене у бабином понашању. Како тумачиш израз не тражи преко хлеба погаче? Шта би ти урадио/урадила да си на дедином месту?

(5)

данак дан не могаде није могао грдна тешка, велика гложити се препирати се

Кад у петак паде вече, тад слугама баба рече: — Доведите оног старца, у штали је код магарца. А кад деда пред њу клече, строго она њему рече: — Иди сада рибу тражи, па јој царску жељу кажи. Досадно ми царство ово, хоћу опет царство ново. На дну мора хоћу сада да ми буде нова влада. Златна риба, а не друга, да ми лично буде слуга. Хајде, старче, не пркоси, царску жељу риби носи.

Жељама јој никад краја. Два дана јој царство траја, а већ неће царство ово, тражи, вели, царство ново. На дну мора хоће сада безумница да завлада. Ово царство да јој пружиш и ти лично да јој служиш. Када ово каза деда, риба њега само гледа. Ћути риба, реч не рече, праћакну се и утече. Чека деда, чека тамо све док није данак свано, али рибе нема више, деду наде напустише.

КА

безумница неразумна жена

Он уморан пође кући крај обале посрћући. Кад се близу куће нађе, не могаде да се снађе. Двора сјајног више нема, пред колибом баба дрема. Гледа деда чудо ово — ни корито није ново. Нескромне су жеље биле, па се нису испуниле.

ЕД У

Када рибу дозва деда, он понизно у њу гледа, па јој вели: — Мене, рибо, не весели што сад опет теби ходим, морам баби да угодим. Снашла су ме грдна чуда. Јесте моја баба луда, али не смем да се гложим, морам с њоме да се сложим.

Зашто је рибица престала да испуњава бабине жеље? Објасни. Какав је крај бајке? Ко је кажњен?

Шта би урадио/урадила да си златна рибица? Који су догађаји у овој бајци измишљени, а који би могли бити стварни? Које врлине красе деду и златну рибицу?

На основу поступака деде и бабе одреди њихове особине. Размисли које врлине недостају баби, а које деди. Како си разумео/разумела последња два стиха? Нескромне су жеље биле, па се нису испуниле. Чему нас учи ова бајка?

Напиши пословицу која најбоље објашњава поруку бајке. 96

ОД ПОЛИЦЕ ДО ПОЛИЦЕ

КА

(домаћа лектира)

Избор из кратких народних умотворина

(загонетке, пословице, брзалице, питалице, разбрајалице)

Ханс Кристијан Андерсен Принцеза на зрну грашка Царево ново одело Девојчица са шибицама

ЕД У

Десанка Максимовић Ако је веровати мојој баки Како су пужу украли кућу

Љубивоје Ршумовић Вук и овца Вуче вуче бубо лења

Драгомир Ђорђевић Кад сам био мали Ја сам био срећно дете

Избор из кратких прича за децу

Бранко Стевановић, Прича из ормана Весна Видојевић Гајевић, Бркљача Дејан Алексић, Једном је један дечко зевнуо

КРАТКЕ НАРОДНЕ УМОТВОРИНЕ Кључне речи: загонетке, питалице, пословице, разбрајалице

присети се њихових карактеристика закључи коме су намењене

ЕД У

препознај чему нас уче

Народне кратке умотворине — језичка творевина народа преношена са колена на колено. Многе народне умотворине сакупио је Вук Стефановић Караџић. Пословице, загонетеке, питалице, брзалице и разбрајалице само су неке од њих.

КА

Док читаш народне умотворине:

ПОСЛОВИЦЕ

Учини добро, не кај се, учини зло, надај се.

Злато се у ватри пробира, а човек у несрећи.

Жена царица, муж ленштина, деца радници. Ја сам дрво са дванаест грана, свака грана са четири гнезда, свако гнездо са седам птића.

(година, месеци, недеље, дани)

Лепа реч и гвоздена врата отвара.

Татино дете, мамино дете, а ничији син.

(матица, трут и пчеле)

Ум царује, снага кладе ваља.

ЗАГОНЕТКЕ

(ћерка

Здружене пчеле мед носе.

ПИТАЛИЦЕ РАЗБРАЈАЛИЦЕ

— Куда иде дете кад наврши четврту годину? — У пету. — Ко без конца преде? — Мачка.

КА

— Без чега ништа не може бити? — Без имена.

Један, два, три, четири, пет, шест, седам, осам, девет, десет; Изашао бели Месец. На њем’ седи моја сека, пије чашу белог млека.

— Ко казује много прича, а нема ни грла ни језика? — Књига.

БРЗАЛИЦЕ

ЕД У

Свака сврака скака на два крака. Риба риби гризе реп.

1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9. У десетој башти много воћа расте, крушка, јабука, шљива, на шљиви гнездо, у гнезду јаје, у јају беланце, у беланцу жуманце, у жуманцу пише: Иш! Ти жмуриш.

Четири чавчића на чунчићу чучећи цијучу. Чоканчићем ћеш ме, чоканчићем ћу те.

ПССТ, ЧИТАМ

Посети библиотеку и сазнајте нешто више о кратким народним умотворинама. Поделите се у групе. Осмислите питања о народним умотворинама и поставите их другим групама. Тако ће свака група да одговара на туђа питања. Задатак урадите у дневнику читања. По завршетку, прочитајте одговоре и размените мишљења о резултатима групног рада. Ови предлози могу да вам буду од помоћи: Шта су кратке народне умотворине? Коме су намењене загонетке? На шта указују пословице? Која је улога питалица? Какво значење имају речи у разбрајалицама?

Ханс Кристијан Андерсен био је дански писац бајки и

изузетан приповедач. Његове бајке су веома маштовите. Тако у једном трену оживе ствари, а у другом проговоре животиње или биљке. Ако се нађеш у његовој бајци, чека те невероватна пустоловина.

КА

Ханс Кристијан Андерсен

Принцеза на зрну грашка Док читаш бајку: уочи њене карактеристике пронађи главне и споредне ликове

ЕД У

размисли о поступцима ликова

Био једном неки краљевић који је хтео да се ожени принцезом, али правом правцатом принцезом. Тако је обишао цео свет да би је нашао, али му се свуд испречило нешто на путу. Принцеза је било врло много, но да ли су то биле праве, правцате принцезе, није могао никако да докучи јер је увек било нечег што му је сметало. Вратио се кући сав потиштен јер није нашао своју принцезу.

прати редослед догађаја

Једне вечери било је страховито невреме: севало је, грмело је, киша је пљуштала, једном речју — било је ужасно. Тада неко закуца на капију дворца, а стари краљ пође да је отвори. Напољу је стајала принцеза. Да само видите како је изгледала од кише и ружног времена! Вода јој је цурила са косе и са одела и сливала се у врхове ципела па на пети опет излазила напоље — а она је тврдила да је права правцата принцеза! „То ћемо ми већ дознати”, помисли краљица, али не рече ништа, већ оде у спаваћу собу, уклони сву постељину и стави зрно грашака на дно постеље. Затим узе двадесет душека и стави их преко зрна грашка, а одозго још двадесет перина од гушчјег перја.

Ту је требала преноћити принцеза. Ујутро је запиташе како је спавала. „О, врло лоше!”, рече принцеза, „Готово

100

целе ноћи нисам ни тренула. Ко зна шта је било у тој постељи?! Лежала сам на нечем тврдом тако да сам по целом телу модра и зелена. То је страшно!” Тако су се уверили да је она права правцата принцеза јер је кроз двадесет душека и двадесет перина од гушчјег паперја осетила зрно грашка. Тако нежан није могао бити нико до праве правцате принцезе.

перина перјани прекривач паперје ситно перје

КА

Краљевић је узе за жену, а зрно грашака однесоше у уметнички музеј где се и сада може видети, ако га неко није узео.

ИСТРАЖИВАЧКО ЧИТАЊЕ

Ко је написао причу „Принцеза на зрну грашка”?

Која је ово врста приче? На основу чега то закључујеш? Ко се помиње у бајци?

ЕД У

Шта је желео млади принц? Прочитај реченице које говоре о принчевој потрази за правом правцатом принцезом. Подвуци реченице које описују страшно невреме.

Прочитај одељак у којем је описана покисла принцеза. Шта се досетила стара краљица?

Опиши постељу на којој је принцеза провела ноћ.

Прочитај принцезине речи које говоре о непроспаваној ноћи. Шта је принц тада урадио?

Подвуци речи које говоре где је завршило зрно грашка. Шта се све може чувати на том месту? Мислиш ли да је зрно грашка још увек тамо?

ПССТ, ЧИТАМ

Смисли причу у којој принцеза није осетила зрно грашка. Наливпером напиши причу или је откуцај на рачунару, одштампај и залепи у дневник читања. 101

Замисли да су делови ове приче дати у сликовници. У предвиђеном простору илуструј наведени део приче и украси страницу као у сликовници. Упореди своју сликовницу са радовима другара из одељења.

КА

Царево ново одело

ЕД У

екада давно, у неком далеком краљевству, владао је цар који је више од свега волео лепу, модерну и скупоцену одећу на коју је трошио немерено много блага. Никада није бринуо о својим сународницима, слугама па чак ни о својим најближима, већ само о куповини одеће.

Једнога дана, у његово краљевство стигоше два младића који одоше код цара и представише се за врхунске кројаче из далеког краљевства. Цар их одушевљено прими и одмах се стаде распитивати.

— Господо, добро дошли у моје краљевство. Кажите ми, каква одела шијете?

— Хвала на гостопримству, Ваше Величанство. Ми шијемо специјална одела која прелепо изгледају, направљена су од најквалитетнијих материјала и поседују магичну моћ — наша одела су невидљива свима који су глупи, и који не заслужују да живе племићким животом.

102

КА

— Са овим оделом могу да проверим ко заслужује да живи на двору, а ко не... И увек ћу знати који су људи паметни па више никада нећу губити време причајући са глупима — помисли цар.

ИСТРАЖИВАЧКО ЧИТАЊЕ

Својим речима опиши шта је сликовница.

Одломак из бајке „Царево ново одело” представљен је у облику твоје сликовнице. Који се ликови појављују? Опиши цара на основу прве стране сликовнице. На шта је цар највише трошио новац? Зашто?

ЕД У

Ко је стигао у краљевство? Заокружи реч која говори како их је цар примио. Прочитај реченице на трећој страни сликовнице које говоре шта они шију. Подвуци део пасуса који описује од чега шију специјална одела.

Да ли им је цар поверовао? Шта је помислио?

Да би сазнао/сазнала шта се после догодило, који су се ликови појавили и како је изгледало царево ново одело, прочитај бајку у целини.

Шта си научила/научио читајући и илуструјући ову бајку?

КУТАК ЗА КРЕАТИВНО ПИСАЊЕ

На основу ове или неке друге прочитане Андерсенове бајке направи своју сликовницу. Препричај бајку на неколико страница. За писање користи наливперо, а за илустровање дрвене боје. Листове повежи лепком или концем. Свака сликовница мора да има и корице. Направи их од картона и на њима напиши наслов украсним словима. У холу школе поставите своје сликовнице и организујте сајам књига.

103

Кључне речи:

Devojčica sa šibicama (odlomak)

бајке Ханса Кристијана Андерсена Док читаш бајку:

уочи ликове размисли шта ову причу чини бајком обрати пажњу на изглед

КА

одреди место догађаја

размисли о поступцима ликова прати редослед догађаја

Sred ove studi i tame koja se sve više spuštala na već opustele ulice, lutala je...

ЕД У

обрати пажњу на расположење

Napolju je bilo veoma hladno. Čitavo popodne duvao je ledeni vetar i vitlao gradskim ulicama krupne pahuljice snega, dok je mraz svojim belim prstom šarao ledeno cveće na prozorskim oknima. Mali raznosač novina trčao je od kuće do kuće, a retki prolaznici hitali su da što pre stignu svojim toplim domovima. Počelo je novogodišnje veče.

закључи чему те учи ова бајка

КUTAK ZA ISTRAŽIVAČKO ČITANJE

Pročitaj bajku „Devojčica sa šibicama” u celini i saznaj ko je lutao opustelim ulicama. Da bi lepo i pravilno prepričao/ prepričala ovu bajku, potreban ti je plan prepričavanja. Devojčica prodaje šibice Dolazak kočija

Počelo je novogodišnje veče Sećanje na baku

U kutku između dveju kuća Devojčica na ulicama grada Novogodišnja jelka

Toplota upaljenih šibica Prolaznici pronalaze devojčicu Bogata trpeza

U kružićе napiši brojeve od 1 do 10 tako da plan prepričavanja odgovara toku radnje. Usmeno prepričaj bajku. 104

Десанка Максимовић је најпознатија српска песникиња.

КА

Објавила је више књига за децу и омладину. Десанка Максимовић пише бојама, звуцима и мирисима. Њена природа трепери, а деца се смеју и расту. Њене песме говоре о данима када су се причале бајке, лутало по шуми, урезивало име на наслоне клупа крај шумске стазе или у кору дрвета.

Десанка Максимовић

Kако су пужу украли кућу

Кључне речи: бајке Десанке Максимовић

ЕД У

Живела у суседству два пужа. Куће су им биле баш преко пута — једна са једне стране стазе, испод жбуна, друга са друге стране, крај камена. Ови пужеви суседи били су врло мирне животињице, нису волели много да шетају, скоро увек су били пред својим кућицама посматрајући шумске пролазнике: жуте или црне мраве са товаром на леђима, пролећне бубе под црвеним оклопима или неке друге путнике. А ако би се каткад и решили да пођу у шетњу, своје куће увек су на леђима носили, бојећи се да их неко не украде. Њихови суседи су им се смејали због ове обазривости. Зеба, која је становала на грани храста изнад њих, увек им је подругљиво довикивала: — Зашто не упртите на леђа и двориште? Може вам и њега неко украсти. Али се пужеви нису освртали на ове подругљиве замерке. Некако су сигурнији били кад кућу понесу на леђима. Ако им се деси да их мрак ухвати негде на сред поља, не морају да се брину — увуку се само свако у своју кућу и на миру проспавају ноћ. Узалуд бубе у црним оклопима обилазе око њих, куцкају на врата чудећи се откуд изненада да никну куће насред равни; пужеви ћуте унутра и не отварају им. Може се ма шта око њих догађати, они у својим љуштурама остају мирни као у тврђави. Али једнога дана пуж који је становао испод жбуна помисли: — Зашто, збиља, увек носим кућу на леђима? Хоћу и ја једном слободно, без терета, да се прошетам.

сусед комшија обазривост опрез зеба врста птице

упртити понети терет

105

ЕД У

КА

Хтеде потом да позове и свог суседа да заједно пођу, те извири кроз прозор, али је сусед са својом кућом већ био некуд отишао. Пуж испод жбуна онда изађе из своје куће, добро затвори на њој врата и прозоре, да се лопови не би увукли унутра, и пође сам у шетњу. Био је много срећан што се решио на ово јунаштво. Пео се бусење уз шибље, завлачио дубоко у бусење траве, пео уз камење које би трава нашао на путу, и где га све није било. Тако је све до саме ноћи остао са земљом у пољу. Међутим, чим је он изашао у шетњу случајно туда наиђе жути мрав, старешина суседног мравињака, и закуца на врата пужеве старешина куће у жељи да се са њим мало поразговара. Али му се нико не заповедник одазва. Жути мрав помисли да пуж можда још спава, па довикну: — Устај, ленштино, сунце је већ давно одскочило. Кад виде да се пуж опет не одазва, прислони уво на врата ослушкујући да ли заиста спава. Изнутра се није чуло никакво дисање и мрав онда провири кроз прозор. Можете замислити колико се жути мрав зачуди кад виде пужеву кућу празну. И мада није био брбљивац, појури у мравињак да ово чудо исприча својој задрузи. И остали се мрави много изненаде и разнесу за тили час брбљивац онај који много ту вест кроз целу шуму. прича Одмах се око пужеве куће искупи гомила света: бубе, птице, стршљенови, осе, лептири. Сви су редом вирили кроз прозор, задруга лупали на врата, тражили пужа у околној трави, а потом је отишао сеоска свак на своју страну. заједница Крај кућице су остале само две непознате бубе. То су биле неке луталице што су путовале око света. Чим су од мрава чуле да је тили час веома брзо пужева кућа остала празна, решиле су да је украду, да је однесу до шумског потока па да тамо од ње начине чамац у који би селе стршљен и наставиле своје лутање по инсект из свету јер им је врло тешко породице оса било увек ићи пешке. Кад све остало друштво оде, рече једна буба: — Кућица је дивна, лака је као перо, моћи ћемо од ње чамац направити. — И доста је велика, — додаде друга, — можемо обе у њу стати. Хајде брзо да је пренесемо на обалу. Онда пожуре и пренесу је на обалу потока где од ње

106

гостопримство брига о гостима бескућник скитница потуцати лутати потомство наследници наслеђе очевина, дедовина

КА

начине чамац, отисну се низ воду и отплове у богзна које далеко језеро или море. А сироти пуж, кад се вратио из шетње и видео да су му украли кућу, много је плакао. Тражио ју је по свој околини, питао познанике, али му нико није умео рећи ко је кућицу украо. Сусед му је врло радо хтео указати гостопримство, али је и сам једва могао да стане у своју љуштуру. Тако је пуж, који се само једном усудио да своју кућицу остави саму, целог живота остао бескућник, и морао се потуцати тражећи преноћиште у лишћу, трави, крунама цвећа и главицама зеља. Остали пужеви га прозову Голаћем па су се после тако звала и његова деца, и унуци, и све потомство, јер им у наслеђе није могао оставити кућу, као што су други чинили.

ИСТРАЖИВАЧКО ЧИТАЊЕ

Прочитај реченицу која говори о томе где су пужеви проводили своје време. Подвуци реченице које описују како су живели.

ЕД У

Сети се бајке коју си читао/читала у првом разреду која почиње овако: По шуми, широм, без стазе, пута... Наведи сличности са овом бајком.

Пронађи реченицу у тексту која говори како се осећао пуж када је кренуо у шетњу без куће.

Подвуци део реченице која говори о томе ко се све окупио око празне куће. Ко је решио да украде пужеву кућу? Заокружи део одељка који говори зашто су се одлучиле на крађу.

Подвуци речи којима бубе описују украдену кућицу.

Пронађи реченицу у бајци која потврђује како се осећао пуж када се вратио из шетње. Ко је хтео да му укаже гостопримство? Зашто није могао? Прочитај. Подвуци реченицу која описује какав му је постао живот без куће. Како су га назвали остали пужеви?

ПССТ, ЧИТАМ

Шта све може да се остави деци у наслеђе? Размисли о правим животним вредностима. У дневнику читања наведи шта је највредније што си добио/добила у наслеђе од својих родитеља, дека, и бака. 107

Ако је веровати мојој баки

Кључне речи: бајке Десанке Максимовић

ЕД У

КА

Погледај пажљиво како су на илустрацији из старе књиге приказане виле и вилењаци. Како ти замишљаш њихов свет? Кад прочиташ бајку „Ако је веровати мојој баки”, на листу из блока насликај вилински свет из бајке. Свој рад упореди са радовима другара из одељења. Можете организовати малу одељењску изложбу.

108

ИСТРАЖИВАЧКО ЧИТАЊЕ Пронађи бајку „Ако је веровати мојој баки” и прочитај је у целини. Кога је све волела царица Добра Вила? Кад се Зли Вилењак заљубио у Руменку?

КА

Зашто су завладали страх и жалост у царевини? Шта је урадио Зли Вилењак после Руменкиног одбијања?

Зашто су Руменка, Светлана, Бродар и Сиротан пристали да их Добра Вила претвори у биљке? Куда је отишла Добра Вила?

Како се на крају понашао Зли Вилењак?

ЕД У

Како тумачиш део реченице, који је уједно и наслов бајке, ако је веровати мојој баки?

ПССТ, ЧИТАМ

Читајући бајке Десанке Максимовић, улазимо у занимљив и маштовит свет. Ово су само неке од њих: Прстен на морском дну, Бајка о трешњи, Сликарка зима, Три патуљка, Чика Мраз, Божић батини цртежи, Траве говоре бакиним гласом, Орашчићи палчићи, Кћи вилиног коњица. Од понуђених бајки прочитај још једну по властитом избору. Своја запажања бележи у дневник читања. Уочи одељке, одреди место радње, пронађи ликове, размишљај о њиховим поступцима, обрати пажњу на промену расположења, пронађи описе, прати редослед догађаја, запиши шта те је научила изабрана бајка... Ово су неке од смерница које могу да ти помогну у истраживачком читању.

109

ЉУБИВОЈЕ РШУМОВИЋ је дечји песник који је објавио више збирки

песама за децу као и сликовница. Деца су његова главна инспирација, па је за њих и написао најлепше песме. Неке од његових песама пева дечији хор „Колибри“ (Лако је пруту; Миш; Вуче, вуче, бубо лења; Нема земље дембелије; Браћу не доносе роде...) Водио је емисију Фазони и форе, која на шаљив начин приказује дечји дух.

КА

Љубивоје Ршумовић

(избор из збирке песама Ма шта ми рече ) Док читаш песму: размисли о теми уочи облик песме опиши расположење

ЕД У

препознај хумор

Вук и овца

Чини ми се вековима Вук са овцом нешто има

Кад је види како пасе Вук напросто не зна за се Овца кад му види очи Ни да бекне ни да скочи

Овца не сме да се брани Вук се њеним страхом храни Не разумем те односе Ни зашто се не подносе

110

Кључне речи:

песме Љубивоја Ршумовића

ИСТРАЖИВАЧКО ЧИТАЊЕ Обрати пажњу на облик песме. Колико свака строфа има стихова? Колико сваки стих има слогова? Шта се тиме постиже? Истом бојом заокружи речи које се римују. Песник пева о лошим односима вука и овце. Како би ти објаснио/објаснила те односе? Да ли ће се временом променити? Зашто?

КА

Које особине показује вук, а које овца? Прочитај прве четири строфе. У другом стиху сваке строфе подвуци речи које описују вуково понашање. Како би објаснио/објаснила израз вук у јагњећој кожи?

ПССТ, ЧИТАМ

(рад у дневнику читања)

ЕД У

У дневник читања напиши шаљиви разговор на тему Овца у вучјој кожи.

111

Вуче, вуче, бубо лења

Неко плива у Сави Неко ради у Руми Неко шета у трави А вук живи у шуми

КА

У школи га не виде Нема ни матуру У музеје не иде Презире културу Вуче вуче бубо лења Шта ће рећи поколења Водио си живот буран Па остао некултуран Уста су му снажна Душа му је друмска Обећања лажна А ћуд му је шумска

ЕД У

Кључне речи: песме Љубивоја Ршумовића

Увек оштро режи Увек будан лежи Чак и кад бежи Ка зверствима тежи

Написани стихови могу да се отпевају. Певајмо сви заједно о једном вуку — буби лењој.

112

Вуче вуче бубо лења Шта ће рећи поколења Водио си живот буран Па остао некултуран

ИСТРАЖИВАЧКО ЧИТАЊЕ

ЕД У

КА

Покушај самостално са урадиш анализу песме постављајући питања другу/другарици из клупе. Питања морају да буду разумљива и да одговарају садржају песме. Најзанимљивија питања и одговоре запишите у свеску.

ПССТ, ЧИТАМ (рад у дневнику читања)

Читајући Ршумовићеве песме наилазиш на стихове који говоре о свету у којем је све могуће. Предлажемо ти да прочиташ још неколико његових песама: Једног дана, Др, Десет љутих гусара, Ишли смо у Африку, Ако желиш мишице, Уторак вече ма шта ми рече, Има један, Телефонијада. Своја запажања запиши у дневник читања. 113

Драгомир Ђорђевић био је један од најдаровитијих српских

КА

песника за децу. Један је од песника чију поезију и данас деца и млади најчешћe говоре на смотрама рецитатора. Објављивао је своје песме, а повремено и приче, у „Политици за децу“, „Змају“ и „Невену“. Бавио се и писањем текстова за стрипове.

Кад сам био мали

Шољице за кафу Тањириће разне Три кристалне чаше Велике ал празне Чинију пет ваза Крило од ормана Транзистор будилник Два ТВ екрана И сервис за чај Са острва Бали

ЕД У

Све сам то разбио Кад сам био мали

Кључне речи: песме Драгомира Ђорђевића

ИСТРАЖИВАЧКО ЧИТАЊЕ

У којем делу песме сазнајемо шта је дечак учинио кад је био мали?

Заокружи називе предмета које је разбио.

Шта мислиш зашто се сећа сваког предмета?

Како би описао/описала дечака из Ђорђевићеве песме?

114

ПССТ, ЧИТАМ

У дневнику читања опиши један свој несташлук. Могу ти помоћи ова питања: Како је до несташлука дошло? Да ли је неко био у близини? Како си родитељима објаснио/објаснила ситуацију у којој си се нашао/нашла? Опиши њихову реакцију. Како би ти реаговао/реаговала да је то неко други урадио? Чему те је научио тај догађај?

КА

Споменар је свеска у којој ћете сачувати успомене и слике. На страницама можете цртати, писати, лепити фотографије, конфете, шљокице, суво цвеће и лишће, позивнице за рођендане, карте за представе, омоте од бомбона, сјајни папир...

Ја сам био срећно дете

Зној се с мога Лица цеди Сви ме зову Паганини

ЕД У

Ја сам био Срећно дете О коме се многи брину Док ми нису Једног дана Купили ту Виолину Сад другари Љуште фудбал А ја ноте И солфеђа Од вежбања Жигају ме Јадни прсти Врат и леђа Свирам тетки И сусетки Баби деди Ујни стрини

Тата смишља Светску славу Ја ту немам Шта да бринем Из дворишта Чујем цику Али не смем Да прекинем

Стружем цвилим Шкрипим гудим Како која Зора сване Мрзим сваку Твоју жицу Виолино Мој душмане

115

ИСТРАЖИВАЧКО ЧИТАЊЕ На основу чега закључујеш да је дечак из песме некада био срећно дете? Шта је прекинуло његову срећу? Заокружи реч која одговара на питање. Шта он ради док његови другари играју фудбал? Ко дечака зове познатим композитором и виолинистом Паганинијем? Заокружи речи које дају одговор.

КА

Којим речима у петој строфи песник дочарава дечаково свирање?

ЕД У

Шта мислиш зашто виолину упоређује са душманином?

ПССТ, ЧИТАМ

Читајући песме Драгомира Ђорђевића налазимо разигране стихове који говоре о дечјем свету. Предлажемо ти да прочиташ још неколико његових песама јер дете није једина тема о којој он пева. Неке од њих су: Бабе су нам сјајне, Рецепт за деду, Све су мајке, Једном давно ко зна када, Првоаприлска песма, Ми имамо машту, Тајанствена песма, Бити пекар то је сјајно, Успон једног лава, Стонога, Вештице су само трик. Из прочитаних песама издвоји стихове који су на тебе оставили посебан утисак. Запиши их украсним словима у дневник читања као да у споменар записујеш најлепше мисли.

116

Ključne reči: priče Branka Stevanovića

Branko Stevanović

Priča iz ormana

КА

Pssst, tiho! Ovu ti priču pišem šćućuren u ormanu, uz tanku bledu svetlost baterijske lampe... Ne pitaj me zašto. Sam ću da ti kažem.

Dugo mi se priča, kako i treba da bude, krčkala u glavi. Svaki dan sam pažljivo podizao poklopac da proverim je li već dospela za upotrebu. Jutros vidim — jeste.

— O-ho-ho, vreme je — protrljam ruke i sednem za radni sto, da je napišem. Ali, hoćeš! Eto ti sa plafona, naglavačke, zuuumm, niz nevidljivu nit, mog kućnog ljubimca, pauka Pletka Stihoklepka. I već znam šta će da bude.

ЕД У

— Pišeš, a? Rešio si da budeš od koristi? Lepo, nema šta — obrati mi se Pletko.

Da te ne ostavim u nedoumici: nas dvojica se, u stvari, sporazumemo pokretima. Imamo niz preciznih, dogovorenih znakova. On, na primer, mrdne svojom osmom nožicom, a ja malim prstom, što znači: — Jesi li raspoložen za druženje? — Ne ometaj, razmišljam!

Ali, ne teče razgovor sa Pletkom često tako lako, pogotovo otkad se prihvatio rimovanja. Zato ti se i javljam iz ormana, krišom. Navalio, stihoklepac, da me nagovara: — Ostavi se priče, piši pesmu! — pa sve mrda nogama, kao da hekla. — Ako ti se baš ne da, evo, ja ću da ti pripomognem, pa kad ti krene, vratićeš mi, stih po stih... Pazi, molim te, on da mi pripomogne! A vidi na šta liči:

Mnogo toga što ljudi načine,

vredi jedva sloj-dva paučine.

117

To, ili ovo: Pletem niti da prikrijem dušicu, zaljubih se nesrećno u mušicu. Spasavaj se ko može! Zar je to poezija? E, moj Pletko!

КА

Sad ti je, valjda, jasno šta radim u ormanu. Skrivam se od osmonoge napasti. Jedino tako mogu da napišem priču čiji je glavni lik moj kućni ljubimac, pauk... Gle, već sam je napisao!

ISTRAŽIVAČKO ČITANJE

Gde se odvija radnja priče? Kome se pisac obraća?

Zaokruži odeljak u kojem pisac opisuje kako je u njegovoj glavi nastala priča.

ЕД У

Ko je Pletko Stihoklepko? Kako bi opisao/opisala odnos pauka i pisca? Zaokruži znakove kojima se pauk i pisac dogovaraju za druženje. Zašto se pisac sakrio u orman? Na šta pauk nagovara pisca?

Podvuci deo rečenice kojom pauk izražava sumnju u piščevo pisanje poezije. Koga pauk pominje u svojim pesmama? Zaokruži reči koje daju odgovor. Kojim rečima pisac pogrdno naziva pauka? Podvuci.

Smatraš li da se on na pauka veoma ljuti? Na osnovu čega to zaključuješ?

PSST, ČITAM

Pažljivo pročitaj strofe koje je sročio pauk. Šta misliš o njima? Izaberi jednu strofu i napiši nastavak pesme. Potrudi se da pesma bude šaljiva.

118

Весна Видојевић Гајовић

Бркљача

Кључне речи: приче Весне Видојевић Гајовић

КА

Бакина кухиња је била пуна необичних ствари. Те ствари се одавно не употребљавају, тих ствари више нема. Оне живе у мом сећању, као и моја бака, као и њене приче.

Кад бих вас упитала знате ли шта је то бркљача, слегли бисте раменима. А за миксер знате! Видели сте га на делу кад мама мути торту. Чудна ми чуда — притиснеш дугме и електрични миксер ради! Зуји, мути! Мути, зуји! Али бркљача! Пробај њоме да умутиш шне од пет беланаца. Не можеш. Треба ти снага, треба ти вештина. Треба ти прича. Моја бака је увек имала снажне и вредне руке. Увек нечим запослене, увек у покрету. Кад се поподне отегне и досада разапне своју мрежу, бака изненада каже:

ЕД У

— Додај ми бркљачу! Време је да разбудимо лепотицу!

А ја се осмехнем јер знам да ће ускоро замирисати нека од бакиних посластица. Највише смо волели шам од јагода. Бака то зна и већ ставља у ванглицу шољу јагода, сипа шећер. Вешто одваја беланце од жуманцета. Беланца сипа у ванглицу и почне да мути. Бркљача је даљна рођака миксера. Она има жичану сукњу и витку дрвену дршку. Као каква госпођица са кринолином. У вештим бакиним рукама наједном оживи: поскакује и врти се по ванглици. Бака лупа шне, а мени се чини да то госпођица Бркљача игра на свом првом балу. — Знаш ли зашто не престаје да игра? — пита бака. — Зато што онда неће упознати свог вереника. Тако јој је прорекла нека гатара. Упознаће будућег мужа на балу. И зато она, као и све лаковерне девојке, изнова игра, неуморно плеше не би ли се он појавио. И сваки пут се понада, можда ће баш овај дан бити тај суђени дан — прича бака уз ритмичну лупу бркљаче. Госпођица Бркљача поскакује, расте шне у вангли. Прскају слатке капљице по мушеми. То мућење шама од пет беланаца је нека посебна музика. Престане тек када се на бркљачиној кринолини нахвата чврста розе чипка. — Пробајте! — каже бака.

119

— Одлично је! — кажемо зналачки. Облизујемо прстиће и скидамо умућени шам са кринолине. Онда бака сипа шам и чинијице и на врх стави по једну јагоду. После тога следи прање судова. Кад заврши, бака каже:

КА

— Стави је да спава, уморила се сиротица. Нека је, нек спава до следеће забаве.

Хвала ти, бркљачо, на свим шамовима, на свим кремовима, на свим колачима које си нам умутила. Хвала ти, бако, на твојим лепим причама.

ИСТРАЖИВАЧКО ЧИТАЊЕ

У причи пронађи мање познате речи и сазнај њихово значење.

Подвуци састојке које је бака употребила да би унуцима припремила посластицу.

ЕД У

Испред реченица упиши одговарајући број тако да добијеш тачан редослед радње.

Прскају слатке капљице по мушеми.

— Стави је да спава, уморила се сиротица.

... ставља у ванглицу шољу јагода, сипа шећер. Облизујемо прстиће и скидамо умућени шам са кринолине. — Додај ми бркљачу!

Беланца сипа у ванглицу и почне да мути.

ПССТ, ЧИТАМ

У разговору са старијима сазнај који су се предмети некада давно користили у домаћинству. Замоли их да се присете што више предмета како би ти помогли да направиш сликовни речник. Заборављене предмете нацртај и објасни како су се употребљавали. Сети се да речник прати азбучни ред.

120

Дејан Алексић

Кључне речи: приче Дејана Алексића

Једном је један дечак зевнуо

КА

Вама су свакако, баш као и мени, више пута рекли да ставите руку на уста кад зевате. Има много разлога због којих је то добро чинити. Рецимо, да вам не улети мува у уста. Искусни зевачи кажу да то може да буде велики проблем.

ЕД У

Једном је један дечак тако зевнуо и прогутао муву. Муви се свидело унутра и више није хтела да изађе. Само би понекад провирила кроз уво да види које је годишње доба. Пошто је тих дана углавном била јесен, мува је одлучила да не излази до пролећа. А и зашто би кад је унутра било топло и удобно? Живела је у дечаковој глави и гледала његове снове, као у биоскопу. Једино би се мало штрецнула кад би чула дечакове родитеље како га због разних несташлука коре речима: „Избацићемо ми теби те мушице из главе!“ Наравно, то се није односило на њу. Дечакови родитељи нису имали појма о томе да је њихов син једном зевнуо без руке на устима и да му је улетела мува. Дивота једна!

Мува је тако данима зујала у дечаковој глави, а то није нимало пријатно. Нарочито ако некад пожелите да вам дођу тихе мисли. А тихе мисли не могу да буду тихе ако вам у глави зуји мува. Одомаћила се мува и мува ли се, мува по дечаковој глави. А простора — кол’ко волиш! Не бисмо желели да кажемо да је дечак био празноглавац, али се морало признати да баш и није волео књигу. А пошто није стицао знање, у његовој

121

КА

глави било је довољно слободног места да се једна мува осећа веома комотно. Томе се морало стати на пут. Дечак је одлучио да муви својски загорча живот. Најпре је покушао с редовним писањем домаћих задатака. Чим су глаголи, једначине и историјске личности ушле у главу, мува се већ озбиљно забринула. Једне ноћи једва се искобељала из густих бркова Марка Краљевића, а живот јој се променио из корена када се спотакла на корен броја 49. Било је ту и разних плусева и знакова једнакости који су летели на све стране, а од силних аориста и футура мува није могла да схвати где је јуче, а где сутра. Из дана у дан дечак је читао све више књига. Чак и оне које нису биле за лектиру. Тумарали су му по глави гусари и витезови, Астеци, гладијатори, Римљани и Египћани, а његову машту запљускиваху далека, тајновита мора и предели. Странице су се низале, а дечак је постао толики заљубљеник у књиге да су се његови родитељи прилично забринули. — Изађи, сине, да се мало поиграш. Можеш и вазу да разбијеш, ако желиш — наговарала га је мама. Али без успеха. Он је и даље само читао и читао.

ЕД У

— Јуначино татина! — зачу се опет. — Види како је тата лепо окречио овај зид. Можеш слободно да га ижврљаш. Дечак га само погледа и рече: — Немам времена. Читам.

Тако је то текло данима. А мува? Мувин живот није изгледао нимало ружичасто. Дечакова глава толико се напунила знањем да је несрећна мува једва могла да зуји, а камоли да рашири крила. Напослетку је излетела ван у нади да ће наћи другог празноглавца који не ставља руку на уста док зева. Чујем да сада живи у глави једног политичара. Хвали се својим пространим станом и нема намеру да се сели. У сваком случају, постоји више начина да се муве отерају књигом. Ако је мува у соби, можете да махнете књигом и она ће побећи. Али ако је мува у глави, онда махање књигом никако не помаже. Помаже само читање књиге.

122

ИСТРАЖИВАЧКО ЧИТАЊЕ Писац говори да постоји много разлога због којих требамо ставити руку на уста кад зевамо, али наводи само један. Нашали се и покушај да смислиш још неколико.

ПССТ, ЧИТАМ

КА

Објасни како си доживео/доживела реченицу Избацићемо ми теби те мушице из главе! Да ли ти је некад неко рекао сличну реченицу, и у којој ситуацији?

ЕД У

Из првог разреда знаш да је стрип прича представљена низом слика и текстом. Представи ову причу у стрипу. Пре тога направи подсетник о редоследу догађаја у причи. Упореди свој стрип са стриповима другара из одељења.

123

ИГРЕ КОЈЕ СЕ ПАМТЕ

КА

Прочитај текстове о старим играма које су деца играла у прошлости. Питај маме и тате, баке и деке и старије чланове породице како су изгледале игре у њихово време и да ли су им познате игре које су овде описане. Подели своја сазнања са другарима из одељења.

КОЛАРИЋУ — ПАНИЋУ

ЦАРЕ, ЦАРЕ ГОСПОДАРЕ

ЕД У

Имао је мој деда времена за све, а за мене понајвише. Поседне ме тако у крило па беседи. Знао је да прича о неким давним временима, да помиње неке своје звезде, а све као успут, нежно и тихо.

Једном отпоче причу о томе како је његово време прошло, али моје ће да траје, па рече: Беше нека игра Коларићу — Панићу. Сва се деца хваташе за руке па укруг, обичним, дечјим кораком. Помиње он Брану и Косту. Сети се Емине и Јане. Прича како се сви они сатима заплиташе и отплиташе, па се сви смеју грохотом, да читава долина трепери. Често је био коловођа баш он, пришао би Стефану и Дани која би знала да буде претпоследња у колу. Провукао би се испод њихових руку, а цела би га дружина пратила па би се провукли сви редом. Најмилије би му било, вели, кад би код заплитања, оној претпоследњој, Даници, обавио руку око врата и спустио на раме. Е... то вам беше моја бака, но тад то још није знао. А да је знао — ехееј. Тад гурне руку у џеп и преломи 2—3 ораха, загледан у небо. Ваљда слуша како му те његове звезде шапућу игре које ће да трају.

124

Лепе су зиме код моје баке. Запада снег и до пола плота, а она нас умота у перјаницу да нам што више угоди. Зачуди се кад се пожалимо на досаду и у шали каже да не зна за ту реч, а затим као из рукава изрекне нову игру, скоро заборављену. „Са једне би стране стајала деца, а насупрот њих, цар господар. Окренут леђима, важно би одговарао на питања. Кришом би погледавао како игра тече, мудро рачунао и мерио. Било је ту и смеха и љутње, али су љутње трајале кратко. Данас се дете дуго љути. То потраје и по цео дан, а време иде. Деца би питала: Царе, царе, господаре, кол’ко има сати, а цар би, важан као јаблан, одговарао — ‘2 мачја корака’ или ‘4 мишја’, ретко ‘6 коњских’, не би ли му царство трајало што дуже. Ми бисмо правили кораке приближне величине као што су кораци тих животиња, али кад би цар одговорио ‘Пао сат у бунар’, пала би и која строга реч јер бисмо се морали вратити на почетак. Први који стигне до цара, постао би нови, што се цару господару не би баш увек свидело. Дечја посла, децо драга“, рекла би наша бака. Топле су зиме код моје баке, али се ретко одлази. Зато сваки тренутак треба чувати као што се Месец чува. Да нам дуго светли.

АРЈАЧКИЊЕ БАРЈАЧКИЊЕ

Баш кад ми се учинило да лето не може да буде боље, тата је из џепа извадио петоперац. Иако су порцуланери и месечари, међу кликерима били на цени, моме је оцу тај кликер био најдрагоценији. Његови другари, Амир и Вук, већ дуго не живе ту. Док су били деца, најчешће су кликере играли на рошу (рупу). Направили би рошу у земљи, а затим кликере убацивали у њу или што ближе њој. У једној напетој партији, тата је тај кликер освојио и задржао до дана данашњег. Успео је да га убаци у рупу и да погоди Вуков. И тата и Амир су убацили кликере у рупу, али је Амир убацио први па је морао да бежи из ње да га тата не погодити.

КА

Прву ме је на руке узела тетка. Смејала се као пролеће, ма шта год то значило. У обданишту се њена деца најгласније смеју. Говори им да игра лечи све што живот спречи, и сви јој верују. Ваљда је због тога васпитачица.

КЛИКЕРИ

Њих тројица већ дуго живе на другим крајевима земљине кугле. Често се чују преко интернета јер наука не мирује па можеш са сваким да се сретнеш, не срећући се. Али кад их слушам, осетим комадић сете и жал за тим временом из прашњаве улице па будем сигуран да ћу и ја једног дана својој деци показати тај драгоцени петоперац.

ЕД У

Некидан банух, а они... поделили се у две једнаке групе, црвену и жуту, па се држе за руке и мешкоље једни наспрам других. Упита црвена група жуту — Арјачкиње барјачкиње, кога ћете?, а жута одабра њихову Јелицу. Размакну се, ал’ руке не пуштају. Свуда смех, свуда цика, граја, баш као и теткино пролеће. Осами се Јелица из црвене групе, залети се међу жуте, све у нади да ће да пробије ланац. Пробије ли жуте, довешће им Горана да им група ојача. Ако не успе, остаде Јеца у жутој групи. Игра тече, моја тетка међу њима, а деца никако да предахну. Играли би они тако и до јутра да им није рекла да и игри треба одмора. Толико им то беше чудно да се нису ни растужили кад им је упоређивала ланце. Црвену групу прогласи победником и опет се роди разлог за срећу. Одавно знам што значи кад се тетка смеје као пролеће, али не могу да докучим кад ће њена игра да се одмори ако буде морала да одрасте. Надам се да неће морати.

125

БЕЛИ ЗУБ Играч треба да изговори смешну и нелогичну реченицу и тако засмеје остале. Из игре испада онај који се насмеје и покаже бели зуб. Ко се насмеје, а зубићи му не провире, остаје у игри. Неће вам бити лако да останете озбиљни, али покушајте.

КА

КАД САМ — ОНДА САМ

ЕД У

Играчи су подељени у две групе. Сви играчи имају по једну цедуљицу на коју ће написати половину реченице. Чланови прве групе на своје цедуље пишу део реченица које гласе „Кад сам био...“, док играчи друге групе исписују цедуљице са делом реченица које гласе „онда сам...“. Један од циљева игре је да играчи измене свој рукопис тако да се не може препознати коме припада, али да у исто време пишу уредно и читко. Кад играчи заврше писање, цедуље стављају у кутију која припада групи, а затим их замене. Сада ће играчи прве групе извлачити цедуљице из кутије „онда сам”, а играчи друге групе из кутије „кад сам”. Други циљ игре је да сваки играч покуша да одгонетне о чијем се рукопису ради. Ако играч погоди о чијем се рукопису ради, цедуљу задржава у својој групи и има право на откуп своје цедуље која се тренутно налази у противничкој групи. Од погођене и своје (откупљене) цедуље спаја реченицу и својој групи осигурава два поена. Уколико играч не погоди о чијем се рукопису ради, цедуља се враћа у кутију како би покушао да је открије други играч те групе. Упаривање цедуља „кад сам — онда сам” врши се наизменично (један покушај — једна група). Цедуље које не успеју да се одгонетку од стране ни једног играча противничке групе из једног покушаја, враћају се власницима који својој групи доносе по пола поена. Кад се на основу поена прогласи победничка група, спојене реченице могу да се обједине у заједничку причу која ће вас сигурно насмејати (нпр.: „Кад сам загризла јабуку, онда сам постала мала. Кад сам пронашао срећу, онда сам отворио кишобран.”).

КЛУПКО

Играчи седе у кругу. Играч који држи клупко вуне изговара именицу и баца клупко према играчу по властитом избору, али у руци задржава крај вунице. Играч према којем лети клупко, мора да изговори одговарајући глагол и да га ухвати. Тај играч изговара нову именицу и баца клупко задржавајући нит вунице у руци. Играч којем је бачено клупко, изговара одговарајући глагол (нпр.: „Мачка преде. Пас лаје.”). Циљ је да се од вунице добије пахуљица, а да се од речи добију реченице.

126

НА СЛОВО, НА СЛОВО Играч поставља слово на које остали играчи набрајају што више појмова који почињу тим словом (врлине, мане, животиње, биљке...). Победник игре је онај ко смисли највише појмова који почињу одређеним словом. Сетите се врлина, помените и мане, на слово, на словооо... рецимо...

КА

О(Т)КАЧЕНЕ ЦЕДУЉЕ

Први играч започиње реченицу и цедуљу предаје свом пару да је доврши. Циљ игре је да наставак реченице буде што нелогичнији и смешнији. Иако је у питању шала, треба пазити на ред речи у реченици. Завршене реченице треба окачити једну поред друге и читајти их редом, као причу (нпр.: „Црвенкапа је пошла у...савијено гнездо. У зору је вук... исхеклао пуловер.”). Ако сте били маштовити, следи вам много смеха.

ЕД У

ЧИТОМИМА

Играч пантомимом саопштава наслов књиге коју је прочитао. Остали играчи морају погодити наслов књиге у што краћем времену. Сазнај које су књиге прочитали твоји другари, али на необичан начин.

ПОКВАРЕНИ ТЕЛЕФОН Играчи седе један до другог формирајући телефонску жицу. Играчима се може дати налог да жицом преносе реч или реченицу коју им је претходни играч пришапнуо. Порука мора бити речена тихо, али разговетно. Само једна погрешна реч може да те насмеје до суза. Видећеш да није страшно кад ти се поквари телефон.

ПРЕТВОРИ СЕ У... Један играч предлаже у што ће се претворити остали играчи (нпр.: свитац, мрав, цврчак, лептир...). Након што изговори „Претвори се у свица!“, играчи што верније имитирају свица (покрет, звук). Главни играч бира најуспешнијег имитатора те он поставља следећи задатак. Ваша машта ће дозволити да будете било ко.

127

ИЗВОР — УШЋЕ

КА

Играчи се поделе у групе. Играчи прве групе предлажу једну реч, играчи друге групе изговарају реч која се надовезује на претходну. Преостале групе настављају низати речи од којих настаје и расте једна реченица. Циљ игре је да се реченица не прекине, а да се групе непрестано смењују. Тако настаје река речи која тече од извора према ушћу. Група која не може да смисли реч која би се надовезала на реченицу која тече, изговара реч „ушће” и испада из игре. Игра се наставља све док само једна група не остане у игри. Нека река речи тече.

РЕЧ НА РЕЧ

ЕД У

Играчи седе у кругу. Први играч изговара именицу, а играч поред њега смишља реч која га асоцира на изговорену реч (следеће речи не морају да буду именице). Циљ је да се речи нижу што већом брзином и да сваки следећи играч има спремну асоцијацију (нпр.: снег — бело — облак — пада — ноћ — црно — коса — плетеница...). Играч који не смисли реч, испада из игре. Будите брзи и насмејте се.

ТАЈАНСТВЕНИ ПРИЈАТЕЉ Играчи на цедуљицама пишу своје име и стављају цедуље у шешир. Из њега извлаче име свог тајанственог пријатеља. Следећих дана на различите начине га увесељавају (песма, цртеж, бомбона... ). Кад дође време да се тајне открију, изненадићете се колико сте среће донели пријатељима.

ХОДАЈУЋИ ШЕШИР

Играчи седе један иза другог. Први играч на цедуљу пише обавештајну реченицу, ставља је у шешир, а шешир на главу. Играч иза њега скида му шешир, узима цедуљу из шешира и на основу последње речи записује обавештајну реченицу на чистој цедуљици. Ставља је у шешир, а шешир на главу. Играч иза њега узима му шешир и из шешира бира једну од цедуља на основу чије последње речи записује нову реченицу. Шешир—шетња се наставља. Играчима се може дати упутство да реченице буду шаљиве, тужне, романтичне, нестварне или нелогичне. Кад шешир обиђе главе свих играча, последњи играч чита све реченице.

128