Читанка за други разред гимназија и средњих школа

Page 1

КА Др Ана Стишовић Миловановић Др Вукосава Живковић Др Јелена Журић

ЧИТАНКА

ЕД У

ЗА ДРУГИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈА И СРЕДЊИХ ШКОЛА


Др Ана Стишовић Миловановић Др Вукосава Живковић Др Јелена Журић ЧИТАНКА ЗА ДРУГИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈА И СРЕДЊИХ ШКОЛА Главни уредник Проф. др Бошко Влаховић

Предметни уредник Др Моња Јовић

КА

Одговорни уредник Доц. др Наташа Филиповић

ЕД У

Рецензенти Др Светлана Торњански, професор српског језика и књижевности, Гимназија Исидора Секулић, Нови Сад Мр Валентина Паровић, професор српског језика и књижевности, Гимназија Урош Предић, Панчево Mср Наташа Распоповић, професор српског језика и књижевности, Гимназија Врњачка Бања, Врњачка Бања Дизајн Иван Танић, Агенција Мани два Лектура и коректура Споменка Трипковић

Издавач Едука д.о.о., Београд Ул. Змаја од Ноћаја бр. 10/1 Тел./факс: 011 3287277; 3286 443; 2629 903 Сајт: www.eduka.rs; имејл: eduka@eduka.rs За издавача Проф. др Бошко Влаховић, директор Штампа ______________ Издање ______________ Тираж ______________


САДРЖАЈ

Водич кроз Читанку................................................................................................................. 5

КА

I KWI@EVNOST BAROKA

Barok (osnovne odlike)................................................................................................................... 8 Калдерон, Живот је сан ............................................................................................................... 10 Kwi`evnost baroka (nau~ili smo)........................................................................................... 22

II И ЗМЕЂУ СРЕДЊОВЕКОВНИХ И МОДЕРНИХ ПОЈАВА У СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ

ЕД У

Између средњовековних и модерних појава у српској књижевности (основне одлике)...................................................................................................................... 24 Арсеније Чарнојевић, Молитва заспалом Господу............................................................. 25 Милосав Тешић, Kao лађа по пучини...................................................................................... 28 Барокне тенденције у српској књижевности.......................................................................... 32 Гаврил Стефановић Венцловић, Црни биво у срцу (избор)................................................... 32 Захаријa Орфелин, Сјетованије.............................................................................................. 39 Плач Сербији............................................................................................ 41 Између средњовековних и модерних појава у српској књижевности (научили смо).......................................................................................................................... 46

III KWI@EVNOST KLASICIZMA

Klasicizam (osnovne odlike)....................................................................................................... 48 @an-Batist Poklen Molijer, Tvrdica (odlomci)....................................................................... 50 Kwi`evnost klasicizma (научили смо)................................................................................. 55

IV ПРОСВЕТИТЕЉСТВО

Просветитељство – реформаторски покрет у Европи (основне одлике)............................. 58 Доситеј Обрадовић, Писмо Харалампију (одломци)............................................................. 60 Живот и прикљученија (одломци)........................................................ 65 Востани, Сербије!.................................................................................... 69 Јован Стерија Поповић, Тврдица (одломак)........................................................................... 74 Просветитељство (научили смо).......................................................................................... 80


V РОМАНТИЗАМ

КА

Романтизам (основне одлике)................................................................................................. 82 Новалис, Фрагменти (одломци)............................................................................................. 85 Јохан Волфганг Гете, Вилински краљ...................................................................................... 90 Хајнрих Хајне, Лорелај............................................................................................................. 96 Џорџ Гордон Бајрон, Путовање Чајлда Харолда (одломак)................................................ 101 Александар Сергејевич Пушкин, Цигани (одломак).......................................................... 106 Евгеније Оњегин (одломци)............................................ 112 Едгар Алан По, Гавран........................................................................................................... 123 Маска црвене смрти.................................................................................... 130 Европски романтизам (научили смо) .............................................................................. 135

VI СРПСКИ РОМАНТИЗАМ

ЕД У

Српски романтизам................................................................................................................ 138 Основне одлике српског романтизма................................................................................... 140 Вук Стефановић Караџић, Критика романа Милована Видаковића Љубомир у Јелисијуму (одломци)............................................ 146 Писмо кнезу Милошу (одломци)............................................. 152 Петар Петровић Његош, Горски вијенац (одломци)............................................................ 158 Ноћ скупља вијека......................................................................... 170 Бранко Радичевић, Кад млидија’ умрети............................................................................. 177 Ђура Јакшић, Орао................................................................................................................. 181 На Липару........................................................................................................ 184 Јован Јовановић Змај, Ђулићи увеоци................................................................................... 191 Лаза Костић, Снове снивам.................................................................................................... 197 Међу јавом и мед сном..................................................................................... 198 Santa Maria della Salute................................................................................... 200 Спомен на Руварца........................................................................................... 207 Српски романтизам (научили смо).................................................................................. 212

VII РЕАЛИЗАМ

Реализам у Европи (основне одлике)................................................................................... 214 Оноре де Балзак, Предговор Људској комедији (одломци)................................................ 222 Чича Горио (одломци).............................................................................. 227 Николај Васиљевич Гогољ, Шињел (одломак)...................................................................... 235 Лав Николајевич Толстој, Ана Карењина (одломак)........................................................... 251 Реализам у Европи (научили смо)..................................................................................... 261


VIII СРПСКИ РЕАЛИЗАМ

КА

Реализам у српској књижевности (основне одлике)........................................................... 268 Светозар Марковић, Певање и мишљење (одломци)............................................................ 270 Јаков Игњатовић, Вечити младожења (одломци)................................................................ 275 Милован Глишић, Глава шећера (одломак).......................................................................... 283 Лаза Лазаревић, Ветар (одломци)........................................................................................ 295 Симо Матавуљ, Поварета..................................................................................................... 307 Радоје Домановић, Данга (одломци).................................................................................... 317 Стеван Сремац, Ибиш-ага (одломак).................................................................................... 325 Бранислав Нушић, Госпођа министарка (одломак)............................................................ 336 Српски реализам (научили смо)........................................................................................ 347

XIX ОДАБРАНЕ РЕЧИ

Иво Андрић, Мост на Жепи (одломци)................................................................................ 352 Пут Алије Ђерзелеза (одломaк)....................................................................... 361 Драгослав Михаиловић, Кад су цветале тикве (одломак).................................................. 369

ЕД У

Књижевни појмовник................................................................................................. 375

Микеланђело Меризи Каравађо, Дечак с лаутом, детаљ (1596)


Водич кроз читанку Истражи и промисли Усвајамо ново градиво Објашњења нових књижевнотеоријских појмова и градива које треба да усвојиш.

Мото У сваком поглављу постоје речи које су оставили значајни мислиоци, писци, научници. Оне ће те мотивисати за даље читање.

Подсети се Сажето подсећање на важне, раније усвојене, појмове или на поједина претходно обрађена књижевна дела (са линком).

КА

Осмишљени задаци пре читања на часу помоћу којих ћеш се припремити за анализу и тумачење књижевног дела.

Белешка о писцу У овом пољу сазнајеш о животу писца и о његовим делима.

Овде можеш да сазнаш занимљивости о аутору и његовом делу, о важним научним и уметничким појавама и чињеницама, о историјском контексту. Креативни задатак Кроз стваралачке поступке, вежбања, промишљања уз помоћ података о филмовима, сајтовима, књигама, моћи ћеш да се самостално и маштовито изразиш. Обично је повезано са корисним линковима и носи обележје САЗНАЈ ВИШЕ.

ЕД У

Непознате речи Објашњења мање познатих речи и израза помоћи ће ти да у потпуности разумеш текст.

Занимљиво је знати

Припреми се за читање Увођење у читање текста омогућује ти да сазнаш неопходне чињенице о самом делу и притом те подстиче на активно читање и на размишљање. Разговор о делу Питања и подстицаји навешће те да поступно тумачиш текст од једноставног препознавања и разумевања основног, преко примене и поређења у самом тексту до твоје самосталности у раду и тумачењу, где имаш прилике да истражујеш и додатно промишљаш. Примењујемо научено и проширујемо знање

Учиш да научене појмове примењујеш у новом тумачењу текста.

Научили смо Садржи сажете приказе основних појмова и података који ти помажу да јасно увидиш оно што је важно и шта је представљено у одређеним поглављима.

Препоручена литература Извори из којих можеш још понешто да сазнаш у вези са текстом који тумачиш.

Корисни линкови Упућују на могућност коришћења додатних проверених едукативних интернет садржаја.


КА

ЕД У Ђовани Батиста Гаули, Тријумф Исусовог имена (1676–1679) фреска са штуко украсима

Педро Калдерон де ла Барка / 7


О, треба да укротимо ову нашу ћуд опаку.

Б

арок (назив настао од португалске речи barocco – што је прво­би­тно био назив за неправилне, необрађене перле, а затим, у пренесеном смислу, за све што је претерано, грубо) означава епо­ху која долази после ренесансе и која умногоме представља књи­же­вне и уметничке појаве супротне ренесанси. Јавља се у дру­гој половини XVI века и образује уметничку и књижевну епоху између 1570. и 1670. године. Историјски, барок је настао у доба пуне владавине католичке про­тивреформације. Отуда у њему продор хришћанске мистике. Баро­кни човек је подвојен између своје овоземаљске природе и стра­ха од смрти и пролазности. Италија је земља у којој је настао барок, као што је била колевка и ренесансе. Барокне форме различитих уметности огледају се пре свега у употреби одређених манира, тј. стилских поступака у уметности (маниризам). У доба барока, књижевне врсте су доживеле промену. Лирика се одликује виртуозношћу и изненађењима, бизарним сликама и богатством изражајних и версификацијских норми и средстава. Једна од девиза песника Ђанбатисте Марина била је: „Читаоце тре­ба зачудити!” Пишу се обимни епови (један од најпознатијих јесте Ослобођени Јерусалим Торквата Таса), али и витешки и пикарски ро­­ма­­ни у више томова, у којима се изражава песимизам бар­окних људи. Драма такође мења своју природу и технику: пред­ста­­вља се окрутност друштвених правила у мешавини трагичких и комичких мотива, у патетичности језичког из­ра­за и у претераној употреби стилских средстава. Међу позна­тим драмским писцима издвајају се: Педро Калдерон де ла Барка (дра­ма Живот је сан), Лопе де Вега (драма Овчје врело) и Тирсо де Мо­ ли­на (драма Севиљ­­ски варалица и камени гост). За доба барока карактеристично је мешање жанрова. У поређењу са једноставним и јасним делима ренесансе, ба­ро­кна књижевност делује на први поглед извештачено, хладно и

ЕД У

Педро Калдерон де ла Барка

КА

БАРОК (основне одлике)

8 / Барок


КА

ки­тњасто. Али, не треба заборавити да је овај стил, у делима својих нај­већих представника, донео нешто суштински ново: песнички језик се усавршио у највећем степену. Достигнуће песничког барока састоји се у томе што је форма добила већи значај но што га је икад раније имала. Истина, песници мањег талента, заоку­п­ље­ни искључиво формом, стварали су празне, декоративне пе­ сме лишене дубље мисаоности и осећајности. Али велики мајсто­ ри знали су да одрже склад између садржине и форме. Они су писали дела истанчана, богата и китњаста у изразу, али оригинална по идеји и прожета општељудским осећањима (такви мајстори су, између осталих, били шпански песник Гонгора и дубровачки песник Иван Гундулић). Песници су дочаравали аристократске декоре (салоне, вртове, замкове) у којима су сликали ликове обо­ жа­ваних жена необично духовито и префињено. У филозоф­ском погледу, књижевност барока је прожета религиозним по­гле­дом на свет: живот је пролазан, грешан; болести и страсти и патња оне­мо­гућавају човеку да постигне срећу на земљи. Своје спасење чо­век треба, по схватању барокних мислилаца и књижевника, да очекује само од Бога.

ЕД У

Барокни стил се карактерише изразитим продором хришћанске ми­стике у ведри паганизам ренесансе и исто тако очигледним изра­ жај­ним бизарностима, према смиреној и хармоничној једно­ста­вно­ сти ренесансног уметничког израза. Гомилање, кулминација из­­ра­­ жајних средстава и претераности у изразу – главне су стил­ске од­ лике овог периода. Међутим, по мишљењу неких испитивача, барок се карактерише и већом продубљеношћу и многострукошћу симболичких значења у односу на једносмерну и провидну уме­т­ност ренесансе. (Драгиша Живковић, Теорија књижевности, Драганић, Београд, стр. 154)

Занимљиво је знати

У књижевности је маниризам, зависно од земље у којој се развијао, добијао различита имена: у Ита­лији се називао маринизам (по песнику Ђанбатисти Марину), у Шпа­нији гонгоризам (по песнику Луису Гонгори), у Француској пре­циозност (по називу „прециозе”, за даме из салона госпође Де Рамбује – где су се иначе окупљали највећи представници тада­шње француске уметности – а које је исмејао Молијер у коме­ди­јама Смешне прециозе и Учене жене), у Енглеској јуфјуизам (по роману Јуфјуис енглеског писца Џона Лилија), у Немачкој шлеска пе­сничка школа (по делу те земље, Шлезији, у којој су стварали не­ки од најпознатијих представника овог доба). Барок (основне одлике) / 9

САЗНАЈ ВИШЕ Иван Гундулић Осман https://drive.google.com/file/ d/1kSNkbGVEqtzoh0nrVoYhD97jWRY57We/view?usp=sharing

Кључне речи: књижевност барока, претераност у изразу, религиозни поглед на свет, усавршавање песничког језика, инсистирање на форми, симболичка значења.


Педро Калдерон де ла Барка Живот је сан

Зар је све што видимо или нам се чини само сан у сну?

КА

Едгар Алан По, „Сан у сну”

(одломци)

Истражи и промисли

ЕД У

Педро Калдерон де ла Барка (1600–1681)

Подсети се садржаја мита о Едипу. Обрати пажњу на то како се разрешава покушај Едиповог оца Лаја да надмудри пророчанство тако што ће се решити свог наследника оцеубице. Прочитај из Јеванђеља по Луки „Причу о блудном сину” (причу о изгубљеном сину), коју Исус прича свештеницима пошто га прекоре што помаже грешницима. То је једна од трију прича о губитку и искупљењу (претходе јој прича о изгубљеној овци и прича о изгубљеном новчићу). Размисли о односима између очева и синова, о греху, покајању и праштању, о љубави.

Током свог дугог, готово шездесетогодишњег књижевног рада, означио је врхунац драмског стваралаштва у шпанској књижевности. Његовом смрћу завршава се шпански књижевни златни век, који је обухватио и ренесансу и барок, и дао неколико врхунских стваралаца у светским размерама (Сервантес, Кеведо, Гонгора, Лопе де Вега). Почео је да пише у својим раним двадесетим годинама, и то, најпре комедије, а већ тридесетих година XVII века постаје водећи драматург у Шпанији. Уживао је огромну популарност већ за живота, и ван границе своје земље, поготову у Француској, Енглеској и Немачкој. У његовом стваралаштву уочавају се две фазе: прва, од 1623. до привременог затварања позоришта и његове одлуке да се зареди (1651), коју махом обележавају комедиографска дела и писање комада за извођење у градским двориштима; друга, од 1650. до 1681, у којој се посвећује писању озбиљних драма и аутосакраментала (алегоријско-религиозних једночинки). Сматра се да је Калдерон објавио преко сто драмских дела (комедија, трагикомедија и трагедија) и осамдесет аутосакраментала и других краћих дела.

Посматрај слику

Обрати пажњу на то како холандски сликар Рембрант ван Рајн (1606–1669) слика библијску параболу о повратку блудног сина. Слика припада последњој фази уметниковог рада, инспирисана је Јеванђељем по Луки и причом о изгубљеном сину. Посматрај начин на који један од највећих барокних сликара користи светлост и сенке и како остварује пси- Рембрант, Повратак блудног сина (1662) холошку карактеризацију ликова. Проучи како су приказани покајнички положај сина, очева милост и осећања ликова у другом плану. 10 / Барок


Припреми се за читање

враћају у тврђаву, убеђујући га, изнова, у то да је непосредно претходно искуство било сан. Тако Сигизмунд више није сигуран у то шта припада реалности, а шта сну – али ипак из свега доживљеног, на крају долази до сазнања да су и доброта и љубав неопходни и у сну и на јави. Уместо да, подржан побуњеним народом, угрози оца, он се са оцем, и праштајући му, и покајнички, мири, захвално примајући његову милост и љубав. Пред тобом су одломци из драме у којима су садржани Сигизмундови монолози, који се и дан-данас сматрају врхунским поетским остварењима. У одломцима из првог чина упознаћеш се са ситуацијом у којој се налази кнез Сигизмунд, са његовим осећањима и размишљањима. Њима претходи (а потом и следи) реакција споредних ликова, лакрдијаша Кларина и даме Росауре, на слику тамнице и њеног сужња. У одломцима из другог чина садржани су Сигизмундови монолози које он изговара након поновног враћања у кулу, и Клоталдовог уверавања да је све оно чега се сећа видео само у сну.

ЕД У

КА

Замисли колико трагични могу да буду сукоби између очева и синова. Подсети се примера из историје (националне и светске), књижевности (од митова и предања до драмских и приповедачких дела) или из филмова. Калдерон је у поетско-филозофској драми Живот је сан (1636) за окосницу узео управо мотив сукоба између оца и сина. Подељена у три чина, радња се дешава на пољском двору. Пољски краљ Базилије, желећи да избегне остварење предсказања које је као астролог прочитао из положаја звезда при синовљевом рођењу – да ће овај бити окрутан владар и да ће угрозити и оца и краљевство – затвара Сигизмунда у тврђаву и додељује му старца Клоталда за учитеља. Међутим, пре него што ће га лишити права да наследи престо, он жели да се увери у синовљеву нарав и младог кнеза враћа на двор, уверавајући га да је све претходно у његовом животу било сан. Младић заиста покаже окрутност и осветољубивост, па га, поново опијеног,

ЛИЦА: БАЗИЛИЈЕ, пољски краљ СИГИЗМУНД, кнез АСТОЛФО, кнез московски КЛОТАЛДО, старац КЛАРИН, лакрдијаш СТЕЛА, принцеза РОСАУРА, дама Војници, стражари, свирачи, дворјаници, даме, слуге Радња се догађа на пољском двору, у недалекој тврђави и у пољу. ПРВИ ЧИН

ПРВА СЦЕНА

(С једне стране кршевито брдо, с друге кула, а у њеном приземљу је Сигизмундова тамница. Врата су полуотворена и окренута су гледаоцима. Радња почиње у сумраку. Росаура, обучена у мушку одору, појављује се на врху клисуре и силази. За њом силази Кларин.) Педро Калдерон де ла Барка / 11

Базилије – Басилио; Сигизмунд – Сехисмунд; Стела – Естреља; други облик имена је тачнија транскрипција, али је овде употребљен први облик, који користи преводилац драме.


КА

ЕД У

Живот је сан у извођењу трупе „Ла Барака” и режији Федерика Гарсије Лорке (1932)

(…) (Изнутра звоне ланци.) Кларин: Боже, што то чујем! Росаура: Мене прожима сад лед, сада ватра. Кларин: Чуј, ланци звоне? Нек’ ми главу скину, ако то није нека подла хуља у тешкој казни. Страх мој то ми каже. Сигизмунд (изнутра): Јао мени, несретнику! Росаура: Тужна ли гласа! Ево, нове патње. И нове муке у души ме муче. Кларин: И нови страх. Росаура: Кларине! Кларин: Што је, госпо? Росаура: Бјеж’мо куд било од те страшне куле! Кларин: Право да кажем, нити немам снаге да некуд бјежим. Росаура: Зар то није нека слабашна свјетлост, то јадно дрхтање та блиједа звијезда, која издишући каткада сијевне, каткад затрепери те од ње ово тамно боравиште још мрачније се чини? Та по сјају закључити се може да је ово тамница мрачна, која је гробница живога леша; још и горе слутим: ту човјек лежи у звјерињој кожи, спутан у ланце, а та свјетлост му је једина дружба. Но кад не можемо побјећи никуд, послушајмо мало његове патње да знамо шта каже. ДРУГА СЦЕНА

(Отварају се врата и указује се Сигизмунд, окован у ланце и обучен у кожух. У кули је свјетлост.) Сигизмунд: Јао мени, несретнику! Кад ме бијес ваш тако слама, о небеса, знати хоћу, родивши се какву злоћу ја испољих према вама? Но већ тиме што сам рођен знам каквим сам злом погођен. Зато добар разлог води вашу строгост – морам рећи –

12 / Барок

јер човјеков гријех највећи у томе је што се роди. Једина су моја хтијења, о небеса: због свог мира желим знати (без обзира на тај злочин мог рођења) да л’ још чиме вас увриједих, те ме таква казна слиједи? Јер и други рођени су


и срце бих своје хтио ишчупати ван из груди. Тко и зашто тако суди и отима овдје нама наша људска права сама, повластице и награде што их небо води даде, птици, звијери и рибама?

Живот је сан, ЈДП, Београд (1964)

КА

Росаура: Његове ријечи у мени су страх и самилост изазвале.

Сигизмунд: Тко је слушао моје ријечи? Је ли Клоталдо? Кларин (потихо, својој господарици): Реци му да.

Росаура: О, то је једно јадно биће, што је под овим хладним сводом слушало твоје болне ријечи.

ЕД У

као и ја – то сви знате – па их многа добра прате, која мени дана нису. Птић у гнијезду се извали и чим буде пун бисерја, шарен као цвијет од перја и крилати букет мали, одмах лети лета лака кроз одаје бистра зрака и оставља благостање свога гнијезда у стаблима, а ја више душе имам, но слободе много мање. Звијер се роди: кожу чисту чим јој оспу пјеге дивне што се као звијезде чине (захваљујућ умном кисту), по нагону свом је она већ опасна и смиона и, окрутна према свима, по свом лабиринту хара, а ја, с много више дара, ја слободе мање имам. Дође риба што не дише, рођена у муљу сама; чим, кô бродић у љускама, морем почне да се њише, с валима се поиграва и слободно премјерава простор у свим смјеровима, пливајући горе-доље, а ја, с даром људске воље, ја слободе мање имам. Поток тече, гуја дуга, међу цвијећем што се свија и дочим та сјајна змија кроз цвјетњаке завијуга, већ жубором пуним среће благодарно слави цвијеће и то поље што га прима да по њему текућ бјежи, а ја, што за вишим тежим, ја слободе мање имам. Кад ме прожме јад тај худи, као вулкан горим цио

Сигизмунд (зграбивши је): Сад ћу ти овдје смрт задати да не би знала да ја знадем да су ти јади моји знани. И само зато јер си чула што сам зборио, смрвит ћу те овим рукама мојим грубим. Кларин: Та ја сам глух и ништа нисам могао чути. Росаура: Ако имаш у себи срца, бит ће доста да паднем ту пред твоје ноге и кривњу своју да окајем. Сигизмунд: Тај глас твој ме је умекшао присутност твоја спутала ме и обзир твој ме узбудио. Педро Калдерон де ла Барка / 13


ЕД У

знаност – наука

КА

зипка – колевка посве – сасвим

Тко си? Иако ја ти овдје О, било би од смрти горе веома мало знам о свијету, трпјети бол и јад и срџбу, јер ова кула убитачна јер ја знам добро што је живот за ме је зипка и гробница; и судим да је посве исто: иако све од свог рођења несретном створу живот дати не видјех нигдје ништа друго или сретника усмртити. осим пустоши ове дивље Росаура: у којој биједан живот живим Пуна чуђења док те гледам, као некакав живи мртвац, пуна дивљења док те слушам ко живи костур који хода; нит знам што бих ти могла рећи иако никад никог не чух нит што бих могла да те питам; осим јединог једног створа који заједно са мном пати једино слутим: небо ме је и преко којег знадем вијести довело данас у те стране о небесима и о земљи, да би ме малко утјешило, иако ћеш ме у свом страху ако утјеха то је нека назвати људским чудовиштем, када несретник један сретне јер уистину нисам друго; другога још несретнијега. ил’ човјек сам у лику звијери Причају: био неки мудрац ил’ звијер у лику човјечјему, толико биједан и невољан премда сам у тим невољама да се хранио самом травом учио знаност политичку, што ју је пољем побирао. а училе ме дивље звијери И сам је себи говорио: и птице, које небом лете, Има л’ икога јаднијега па и звијезде сам проматрао од мене јадна на том свијету? како лагано небом теку, А када се је осврнуо, но ти си досад створ једини опазио је иза себе који си бијес мој обуздао другог мудраца како скупља и зачудио очи моје листове што их он одбаци. и слуху моме угодио. И ја сам тако туговала И сваког пута кад те видим, због судбе своје на том свијету дивљење моје изазиваш и управо кад хтједох рећи: и што те више овдје гледам Има ли неко друго биће, све више желим гледати те. које црња судба прати? – Та мора да су моје очи одговор си ми, ево, дао, и болесне и незаситне, јер кад размислим мало боље, јер иако им пиће шкоди, видим да скупљаш патње моје све више за тим пићем жуде. и од њих своју радост градиш. Знам, гледање ми смрт задаје, И ако збиља моји јади а ја умирем да те видим. на утјеху ти могу бити, Па, нек те видим и нек умрем, слушај их добро и узимај ако видјети значи мријети, за се све оно што би мени јер не знам што би било са мном сувишно било. Ја сам... кад видио те не бих више?

Жоан Фигерас Вила, детаљи рељефа споменика Калдерону Живот је сан (1878)

14 / Барок


ДРУГИ ЧИН ОСАМНАЕСТА СЦЕНА

(…) Клоталдо: Гледајте га опет у старом једном стању.

Клоталдо: Узнемирен је, господару, и сам са собом разговара.

Базилије: Да послушамо, што сад сања.

Сигизмунд: Зар сам заиста ово ја? Да ли то себе видим овдје у тешке ланце окована? А ова кула, зар то није гробница моја? – О небеса, какве сам само снове снио!

Клоталдо (за себе): А сад му морам приступити, да га посвема разувјерим.

ЕД У

Сигизмунд (у сну): Онај је човјек милосрдан који силнике уништава. Зато Клоталдо нека умре од моје руке, а мој отац нека ми клечећ љуби ноге.

Базилије (Клоталду): Мене уопће нек не види. Ти знаш што треба да учиниш. Ја идем тамо да га чујем. (Повлачи се.)

КА

Базилије: Јао, несретни, тужни кнеже, што си под црном звијездом рођен! Кушај, Клоталдо, пробуди га, изгубио је цијелу снагу од опијума што га испи.

нек виде кнеза Сигизмунда како свог оца побјеђује. (Буди се.) Но јао мени! Гдје сам ово?

Клоталдо: Смрћу ми пријети, господару. Базилије: Мени увредом и срамотом.

Клоталдо: Он хоће да ми живот узме.

Базилије: А мене хоће да погази.

Сигизмунд (у сну): Нек иступи на трг широки великог свјетског казалишта смионост моја ненадмашна и кад освета моја бљесне,

Сигизмунд: Је ли већ вријеме да се будим? Клоталдо: Да, да, вријеме је да се будиш. Та нећеш цијели дан спавати? Јер откако сам говорио О оном орлу, слиједећи га спорим погледом у висини, ти си остао на том мјесту, и зар се отад, Сигизмунде, ниједном ниси пробудио?

Сигизмунд: Не! Чак ни сада нисам будан, јер, како видим, мој Клоталдо, још увијек спавам; не варам се, јер ако ли сам просањао оно што видјех бјелодано, Педро Калдерон де ла Барка / 15

смионост – смелост, храброст


Клоталдо: Па, испричај ми, што си снио?

Сигизмунд: Не баш добру. Сматрао сам те издајником, и два сам пута свом жестином кушао да ти главу скинем. Клоталдо: Таква окрутност према мени?

КА

Сигизмунд: Сигизмунд: Ја сам имао власт над свима Клоталдо, чак уз претпоставку и свима сам се освећиво, да је заиста био сан, а волио сам једну жену; нећу ти рећи што сам снио, њу једину. И сада мислим већ само оно што сам гледô. да је све било истинито, Кад се пробудих, затекох се јер је све било и све прошло, (каква окрутност замамљива!) само та љубав не пролази. гдје у постељи дивној лежим, (Краљ одлази.) била је пуна шарних боја Клоталдо (за себе): као да ју је својим цвијећем Краљ ето оде; вјеројатно прољеће младо изаткало. био је ганут кад је чуо. Ту многи људи племенити (Сигизмунду): мени се здушно поклонише Како смо оно говорили и прозваше ме својим кнезом, о оном орлу, заспао си, и помогли ми да одјенем и због тога си царство снио, дивне одоре и украсе. но требало је чак и у сну Био сам миран и зачуђен, да много цијениш и поштиваш а ти си тада приступио, онога што те тешком муком и улио ми силну радост отхранио и подигао, објаснивши ми срећу моју, јер, Сигизмунде, и у снима и ја сам био кнез Пољака, треба чинити добро свима. иако сад овако чамим.

ЕД У

кушати – пробати

онда је ово што сад видим сасвим далеко и нестварно; и све то није ништа чудно за ме, у овом тешком стању, да видим онда када спавам, ако сам сасвим будан снио.

Клоталдо: Мора да си ми обећао добру награду.

(Одлази.)

ДЕВЕТНАЕСТА СЦЕНА

Сигизмунд: Да, треба да укротимо ову нашу ћуд опаку, помаму и чежњу сваку, ако опет сан уснимо. Тако треба, јер живимо у том свијету чудне ћуди,

16 / Барок

гдје живљење сан је худи те ме знање учи моје: човјек сања оно што је, сања док се не пробуди. И краљ који влада свима, сања како заповиједа,


и тко вријеђа ближњег свога. Тако ето ствари стоје: сваки сања оно што је само није свјестан тога. И ја сањам да сам ту, спутан у том куту биједном, а снио сам да сам једном уживао срећу сву. Што је живот? Махнитање. Што је живот? Пусте сање, празна сјена што нас ови. О, мален је дар нам дан, јер сав живот – то је сан, а сан су и сами снови.

гаван – веома богат човек, богаташ кут – угао, ћошак

КА

у тој варци себе гледа како многе части прима, а на вјетар све их пише, јер смрт страшна све их брише, и у прах ће све то стрти. Тко је, дакле, жељан власти кад зна да ће једном пасти чим се прене – у сну смрти. Гаван сања благо своје и посвуда страх га прати, биједник сања како пати све тегобе и невоље. Сања, ком се успјех нуди, сања, који части жуди,

Превео Никола Милићевић

Разговор о делу

ЕД У

Искажи своја размишљања о Сигизмундовом лику на основу његових драмских монолога. Опиши његово стање, издвој осећања којима је обузет (у првом и у другом чину). Анализирај Сигизмундове мисли о човеку, животу, судбини, смрти и сну. Подвуци стихове које сматраш најзначајнијим за разумевање његовог лика и образложи своје закључке. Задржи се на реторици којом су обликовани Сигизмундови монолози. Издвој стилска средства којима Калдерон постиже експресивност, сликовитост и сугестивност поетског израза и рефлексивност. Илуструј своја запажања примерима за контраст (антитезу), хиперболу, оксиморон, метафору, парадокс, игре речима, реторичка питања и др.

Прочитај дело у целини и припреми се за групни рад. Задаци за групни рад 1. Прва група

Проучите композицију драме. Представите садржај кроз етапе драмске радње распоређене у више сцена у оквиру три чина. Обратите пажњу на обрте у радњи и на развијање драмске напетости. Проучите дидаскалије. Опишите место и време радње. 2. Друга група

Анализирајте ликове краља Базилија и његовог сина Сигизмунда. Шта о краљу говори његова одлука да, на основу астролошког предвиђања, сина затвори у тврђаву – лишавајући га тако нормалног живота, васпитања и образовања и, поготову, родитељске љубави? Како се може, у контексту идејног слоја драме, схватити значење његовог имена (грчки basileus – василеус, краљ)? Како владар који се занима за астрологију брине о рођеном сину и о свом народу? Анализирајте промене кроз које, у сва три чина, пролази Сигизмунд. На који начин Калдерон постиже сложеност карактера свог главног јунака? Упоредите како до изражаја долазе његови нагони оличени у окрутности и осветољубивости, а како у њему коначно превладавају разум, правичност, племенитост и доброта. Чиме успева да надвлада судбинску предодређеност? Протумачите његово понашање према оцу: од намере да га понизи и казни до праштања и љубави. Које хришћанске вредности долазе до изражаја у његовом свесном одрицању од љубави према Росаури и посвећивању добробити сопственог народа? Педро Калдерон де ла Барка / 17


3. Трећа група Анализирајте споредне ликове: старца Клоталда, даме Росауре, племића Астолфа и принцезе Стеле – на основу подзаплета у којима су они протагонисти. Протумачите како се на главни заплет и идејни слој драме рефлектују њихови међусобни односи: проучите како су разрађени мотиви судбине непризнате кћери, накнадно препознавање и признавање, одбрана укаљане части, претендовање на престо. 4. Четврта група

5. Пета група

КА

Истражите у тексту и илуструјте примерима природу и улогу лика лакрдијаша Кларина. Објасните поступке којима писац обликује његов карактер: од поигравања његовим именом (Кларин у шпанском језику значи труба, а преводилац се определио да преведе са кларинет како би сачувао смисао игре речи), преко комичних реплика и поступака до његовог страха од смрти и, коначно, погибије. Упоредите његов лик са ликовима лакрдијаша из ренесансних комедија и објасните његову трагикомичност у контексту поетско-филозофске драме. Истражите у тексту одлике барокног стила. Протумачите шта је све и на који начин повезано по супротности (на тематском и стилском плану). Издвојте стилска средства и објасните њихову експресивну вредност и функционалност. Протумачите функцију симбола (симболичких места, појава и имена). Испитајте улогу симболичких имена: осим поменутих, ту је и значење имена женских ликова: Росауре (Зоре, као анаграма имена Аурора) и Стеле (Звезде). Објасните елементе на којима почива лиричност Калдеронове драме. 6. Шеста група

ЕД У

Анализирајте идејни слој: издвојте из текста мисли које ову драму чине рефлексивном, филозофском. Образложите како јака воља, жудња за неспутаним животом, али и за универзалним вредностима – слободом, љубављу, племенитошћу и добротом – обликују лик мудрог, хришћанског владара. Испитајте који ставови припадају барокном схватању људске егзистенције, судбине, пролазности, смисла постојања и човекове улоге у свету. Искажите сопствена схватања о значењу тврдње Живот је сан.

Примењујемо научено и проширујемо знање

хипогриф – митолошка животиња: пола коњ, пола орао

Гистав Доре, Хипогриф, графика (детаљ)

Живот је сан је формално савршено дело. Сачињено је од густе мреже мисаоно-поетских слика велике снаге, као и бујне реторике. Претходна неопходна сазнања гледаоцима су дата кроз сажете нарације, а чувени монолози, нарочито Сехисмундови (њих четири), беспрекорни су: они су попут стубова који носе целу грађевину. Ово је и дело снажне звучности и незаборавних призора, с обиљем упечатљивих симбола и појава (тамница, лавиринт, хипогриф, орао, мрачна кула, оштре литице...) који пружају широко поље за изванредну сценску поставку, па Арељано закључује да је у питању „једно од најсавршенијих остварења целокупног светског театра, и као позориште и као драмска поезија”. Нема сумње да је Живот је сан једна од најлепших и најдубљих драма шпанског и светског позоришта. Универзална је по обрађеној проблематици и снажном приказу трагике људског постојања,

18 / Барок


а и по богатству тема и мотива које је чине погодном за велики број различитих ишчитавања (политичких, психоаналитичких, стилистичких, филозофских, теолошких, етичких, антрополошких...). (Jasna Stojanović, Špansko pozorište baroka, Filološki fakultet, Beograd, 2011, стр. 150–151)

Усвајамо ново градиво Барокна драма – изражава „дубоку подвојеност барокног човека: жестину његових страсти и окрутност друштвених конвенција, приказане у мешавини трагичких и комичких мотива, у патетичности језичког израза и у реторичкој претераности стилских средстава” (Драгиша Живковић).

ЕД У

КА

МОНОЛОГ (гр. monos – један, једини; logos – говор, разговор), у најширем значењу, разговор са собом, пред публиком или без ње. [...] У ужем значењу, међутим, монолог подразумева специфичан начин драмског приказивања у којем се драмско лице обраћа себи, тј. публици. Такав, обично дужи драмски говор, одликује напетост својствена дијалогу, али се тензија одиграва у самом јунаку, док је одсуство саговорника надомештено реторским говорним фигурама, као и узвичним реченицама и реторичким питањима. Најчешће се разликују три врсте монолога: приповедачки (епски) или технички монолог, у којем неко лице, по правилу без важније улоге у радњи, препричава нешто што се догодило ван сцене, а битно је за разумевање драмске радње (нпр. извештаји гласника); лирски монолог, којим се изражавају емоције јунака изазване драмском радњом [...]; драмски монолог, којим се исказује унутрашња борба у јунаку; такав монолог уједно представља најчистији облик унутрашњег дијалога. [...] Монолог у форми исповести јавља се тек са средњовековним моралитетима, да би свој врхунац доживео у елизабетанској драми, где је већ потпуно развијен као специфичан говор упућен публици, којим се без других сведока саопштава унутрашња борба јунака. У класицизму монолог је неизбежан, па чак и доминантан драмски елемент, али га нема у XVIII веку, све до романтизма, који га враћа на сцену. [...] (Tanja Popović, Rečnik književnih termina, Logos Art/Edicija, Beograd, 2010, str. 448)

Занимљиво је знати

Микеланђелово ремек-дело Страшни суд (1534–1541) у Сикстинској капели у Риму, инспирисано Дантеовим Паклом, представља један од најранијих примера барокног сликарства: „То што се овде уздиже није више споменик лепоте и савршенства, снаге и младости, него слика пометње и очајања, вапај за избављењем од хаоса, који се изненадно отворио да прогута ренесансни свет. У овом делу преовлађују нагон и жеља за уништењем свега земаљског, телесног и чулног у човеку” (А. Хаузер). Педро Калдерон де ла Барка / 19

Микеланђело, Страшни суд (детаљ)


КА

ЕД У

Плакат за представу Живот је сан у режији Слободана Унковског, на Великој сцени Народног позоришта у Београду (2012)

У доба барока јавља се најранији појам уметника као генија, што ће се снажно обновити у доба предромантизма и романтизма. По многим својим естетичким схватањима и стилским поступцима маниризам и барок су претходници романтизма, експресионизма и надреализма. (Према:Dragiša Živković, Zoran Konstantinović, „Barok” у: Rečnik književnih termina, Nolit, Beograd, 1986, стр. 68) * У српској култури је Живот је сан најприсутнији наслов шпанског класичног театра. Иако не тако често, ипак се без прекида изводи од XIX века до данас. После првог приказивања (24. фебруара 1874, Српско народно позориште, Нови Сад), постављен је већ наредне године на сцени београдског Народног позоришта (премијера 28. новембра 1875), а потом и 25. септембра 1899. У XX веку, изведен је у Југословенском драмском позоришту 1964, на основу превода са шпанског Николе Милићевића и у режији Мате Милошевића. Његова привлачност и даље зрачи, јер се игра и у новије време: на Дубровачким летњим играма, у време Југославије и у режији Душана Јовановића, изведен је 1987. [...] Поставка Никите Миливојевића, у Народном позоришту у Београду, чија је премијера одржана 8. новембра 1994, била је веома успешна, а комад се више година задржао на репертоару (Jasna Stojanović, Špansko pozorište baroka, Filološki fakultet, Beograd, 2011, стр. 120). На Великој сцени Народног позоришта у Београду премијерно је Калдеронова драма изведена и 23. јануара 2012, у режији Слободана Унковског.

Једино оригинално позоришно здање из XVII века, Позориште у Алмагру

Реконструкција могуће сценографије за Калдеронову драму Живот је сан

Сцена из представе Живот је сан у режији Слободана Унковског (Народно позориште у Београду, 2012. године)

20 / Барок


САЗНАЈ ВИШЕ

Креативни задатак

научили смо

Драмски писци златног доба Шпаније: каталог изложбе поводом 330 година од смрти Калдерона де ла Барке (1681–2011) и 450 година од рођења Лопе де Веге (1562–2012). http://arhiva.unilib.rs/unilib/o_nama/ izlozbe/Dramski_pisci_zlatnog_doba_ Spanije/Katalog.pdf

КА

Изабери задатак ♦♦♦ Опиши како би, према твојој замисли, изгледала сценографија за представу Живот је сан. Изабери и детаљно представи могућу сценографију за један чин или за сва три чина. ♦♦♦ Научи да изражајно казујеш један од Сигизмундових монолога. ♦♦♦ Размисли о томе како су у драми противстављене човекова слободна воља и судбинска предодређеност. Напиши есеј под насловом Живот је сан, или изабери једну мисао из драме коју ћеш есејистички обрадити (нпр.: Све је било и све прошло, само љубав не пролази; Свако сања оно што је, само није свестан тога; Шта је живот?). ♦♦♦ Напиши есеј о Микеланђеловој композицији Страшни суд.

Препоручена литература

ЕД У

Педро Калдерон де ла Барка (1600–1681) – један од најзначајнијих и најплоднијих драмских писаца шпанског златног века, чија се поетско-филозофска драма Живот је сан и данас изводи на многим светским позорницама.

Живот је сан – барокна драма изузетне поетске снаге и мисаоности, која покреће темељна питања о смислу човекове егзистенције, о његовој предодређености, судбини, патњи, о могућности да се снагом воље и љубављу супротстави судбини, да оствари племенита дела и испољи се као хумано биће; увођењем мотива сна остварује се базична симболика, која се у сагласју са другим симболичким значењима исказује богатим избором стилских средстава (метафоре, хиперболе, антитезе, оксиморона, игре речи, реторичких питања).

Драмски монолог – специфичан начин драмског приказивања у којем се драмско лице обраћа себи, тј. публици. Монолози Калдероновог јунака сврставају се у најзначајније и најлепше монологе у историји светског позоришта.

Педро Калдерон де ла Барка / 21

Pedro Kalderon de la Barka, Život je san, prevod i pogovor Nikola Milićević, Izdavačko preduzeće „Rad”, Beograd, 1977. Nikola Milićević, „Između sna i jave” (pogovor) u: Pedro Kalderon de la Barka, Život je san, prevod i pogovor Nikola Milićević, Izdavačko preduzeće „Rad”, Beograd, 1977. Ljiljana Pavlović Samurović, Dalibor Soldatić, Španska književnost I, Nolit, Beograd; Svjetlost, Sarajevo, 1985. Jasna Stojanović, Špansko pozorište baroka, Filološki fakultet, Beograd, 2011. Dragiša Živković, Zoran Konstantinović, „Barok” u: Rečnik književnih termina, Nolit, Beograd, 1986, str. 67–69. Tanja Popović, „Monolog” u: Rečnik književnih termina, Logos Art/Edicija, Beograd, 2010, str. 448–449.

Кључне речи: барокна поетско-филозофска драма, шпански златни век, мотив сукоба оца и сина, мотив сна. питање смисла људске егзистенције, драмски монолог, симболичка значења.