Читанка за 1. разред гимназија и средњих школа

rta

l

Др Ана Стишовић Миловановић Др Оливера Радуловић Др Вукосава Живковић

po

ЧИТАНКА

Ed

uk a

ЗА ПРВИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈА И СРЕДЊИХ ШКОЛА

Др Ана Стишовић Миловановић Др Оливера Радуловић Др Вукосава Живковић

ЧИТАНКА ЗА ПРВИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈА И СРЕДЊИХ ШКОЛА Главни уредник Др Бошко Влаховић Одговорни уредник Др Наташа Филиповић

rta

l

Предметни уредник Моња Јовић

Лектурa и коректура Споменка Трипковић

uk a

Дизајн Иван Танић Агенција Мани плус

po

Рецензенти Др Светлана Торњански, професор српског језика и књижевности, Гимназија Исидора Секулић, Нови Сад Мр Валентина Паровић, професор српског језика и књижевности, Гимназија Урош Предић, Панчево Мср Наташа Распоповић, професор српског језика и књижевности, Гимназија Врњачка Бања, Врњачка Бања

Ed

Издавач Едука д.о.о., Београд Ул. Змаја од Ноћаја бр. 10/1 Тел./факс: 011 3287277; 3286 443; 2629 903 Сајт: www.eduka.rs; имејл: eduka@eduka.rs За издавача Др Бошко Влаховић, директор Штампа Цицеро, Београд Издање бр.: 4, Београд, 2021. година Тираж 1500

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 37.016:821-82(075.3) ЧИТАНКА : за први разред гимназија и средњих школа / [приредиле] Ана Стишовић Миловановић, Оливера Радуловић, Вукосава Живковић. - Изд. бр. 4.

- Београд : Eduka, 2021 (Београд : Цицеро). - 325 стр. : илустр. ; 27 cm Тираж 1.500.

ISBN 978-86-6013-372-6 1. Стишовић Миловановић, Ана, 1964- [приређивач, сакупљач] 2. Радуловић, Оливера, 1957- [приређивач, сакупљач] 3. Живковић,Вукосава, 1970-2020 [приређивач, сакупљач] COBISS.SR-ID 45059593

© Едука д.о.о. Београд

Министар просвете Републике Србије одобрио је издавање и употребу овог уџбеника Решењем број: 650-02-427/2018-03. Није дозвољено: репродуковање, дистрибуција, објављивање, прерада или друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму или поступку, укључујући и фотокопирање, штампање или чување у електронском облику. Наведене радње представљају кршење ауторских права.

САДРЖАЈ

Sadr`aj . ......................................................................................................................................... 3 Vodi~ kroz ^itanku.............................................................................................................. 5

I UVOD U PROU^AVAWE KWI@EVNOSTI

Ed

uk a

po

rta

l

UMETNOST, KWI@EVNOST O umetnosti (Servantes, Don Kihot – odlomak)..................................................................... 8 Pojam i naziv kwi`evnosti (Tin Ujevi}, Peta kolajna)...................................................... 12 Kwi`evnost kao umetnost (Miroslav Anti}, Neimari)....................................................... 15 Kwi`evnost i druge umetnosti (Jovan Du~i}, Zvezde).......................................................... 19 Usmena i pisana kwi`evnost (narodna epska pesma Smrt Majke Jugovi}a; Dragoqub Filipovi}, Mrtvi Jugovi}i)............................................................................ 23 Uloga kwi`evne umetnosti u dru{tvu (Ivo Andri}, O pri~i i pri~awu).......................... 26 Nau~ili smo – umetnost, kwi`evnost.................................................................................... 31 PROU^AVAWE KWI@EVNOG DELA Nauka o kwi`evnosti, uloga i svrha nauke o kwi`evnosti................................................. 32 Slojevita struktura kwi`evnog dela – razumevawe, saznavawe i do`ivqavawe umetni~kih vrednosti u delu.................................................................................................. 35 Tehnika istra`ivawa kwi`evnoumetni~kog teksta – spoqa{wi i unutra{wi pristup prou~avawu dela (Danilo Ki{, Rani jadi).............................................................. 39 Nau~ili smo – prou~avawe kwi`evnog dela.......................................................................... 49 KWI@EVNI RODOVI I VRSTE Lirika, struktura lirskog dela (narodna lirska pesma Sunce se djevojkom `eni; Jovan Du~i}, Moja qubav)................... 50 Epika, struktura epskog dela: – epska pesma (narodna epska pesma Banovi} Strahiwa)................................................ 55 – бајка (народна руска бајка Царева кћи жаба)................................................................. 69 – pripovetka – narodna kwi`evnost (Djevojka br`a od kowa)......................................... 75 – pripovetka – autorska kwi`evnost (Laza Lazarevi}, Prvi put s ocem na jutrewe). 79 – novela (Anton Pavlovi~ ^ehov, Tuga).............................................................................. 95 – lirsko-epske vrste (narodna balada Hasanaginica).................................................... 102 Drama, struktura dramskog dela (Sofokle, Antigona)....................................................... 106 Uvod u prou~avawe kwi`evnosti – nau~ili smo................................................................ 114

II NARODNA KWI@EVNOST Narodna kwi`evnost (osnovne odlike)............................................................................... 118 Narodna lirika (Srpska djevojka)............................................................................................. 120 Epsko-lirske vrste – narodna balada (Smrt Omera i Merime)............................................. 122 Narodna epika: – narodna epska pesma ­­· Kne`eva ve~era................................................................................................................... 129 Креативни задатак: Васко Попа, Вечера на Косову пољу ......................................... 132

· Марко Краљевић и брат му Андријаш, бугарштица....................................................... 133 · Dioba Jak{i}a................................................................................................................... 137 · Ropstvo Jankovi} Stojana................................................................................................ 142

– narodna proza (narodna bajka Zmija mlado`ewa)............................................................ 147 Змија (одредница из књиге Словенска митологија – енциклопедијски речник).............152 – kratki govorni oblici (poslovice, zagonetke, pitalice, brojalice, kletve)............. 156 Narodna kwi`evnost – nau~ili smo ................................................................................... 160 O kwi`evnoj periodizaciji ................................................................................................. 162

III KWI@EVNOST STAROG VEKA

rta

l

Kwi`evnost starog veka (osnovne odlike)......................................................................... 164 Ep o Gilgame{u........................................................................................................................ 166 Biblija.................................................................................................................................... 179 – Stari zavjet. Mit o Potopu......................................................................................... 181 – Stari zavjet. Пјесма над пјесмама................................................................................ 191 – Novi zavjet. Jevan|eqe po Mateju.................................................................................. 197 – Novi zavjet. Stradawe i vaskrsewe Hristovo............................................................... 204 Anti~ka kwi`evnost.................................................................................................................. 212 Homer, Ilijada (одломци првог и шестог певања) ........................................................... 214 Kwi`evnost starog veka – nau~ili smo .............................................................................. 223 Борислав Пекић, Чудо у Јабнелу (одломак).............................................................................. 224

IV SREDWOVEKOVNA KWI@EVNOST

uk a

po

Sredwovekovna kwi`evnost (osnovne odlike) ................................................................. 227 Sveti Sava, @itije Svetog Simeona (odlomak)....................................................................... 232 Теодосије, Житије Светог Саве (одломак Бег на Свету Гору)..................................................242 Monahiwa Jefimija, Pohvala knezu Lazaru............................................................................. 248 Креативни задатак: Милан Ракић, Јефимија . .................................................................... 254 Despot Stefan Lazarevi}, Slovo qubve..................................................................................... 255 Konstantin Filozof, Opis Beograda (iz @itija despota Stefana Lazarevi}a)................ 260 Добрило Ненадић, Доротеј....................................................................................................... 265 Sredwovekovna kwi`evnost – nau~ili smo........................................................................ 268

V KWI@EVNOST HUMANIZMA I RENESANSE

Ed

Humanizam (osnovne odlike)................................................................................................. 270 Dante Aligijeri, Pakao (iz Bo`anstvene komedije)........................................................... 272 Fran~esko Petrarka, Kanconijer (izbor)........................................................................... 280 \ovani Boka~o, Dekameron (odlomak)................................................................................. 285 Humanizam – nau~ili smo.................................................................................................. 293 Renesansa (osnovne odlike)................................................................................................... 294 Вилијам [ekspir, Romeo i Julija (odlomak)..................................................................... 295 Migel de Servantes, Don Kihot (odlomak)......................................................................... 300 Renesansa – nau~ili smo.................................................................................................... 307 Humanizam i renesansa – nau~ili smo................................................................................ 308 Humanizam i renesansa u Dubrovniku (osnovne odlike) . .............................................. 310 Dubrova~ki petrarkisti....................................................................................................... 311 – [i{ko Men~eti}, Prvi pogled....................................................................................... 311 – Xore Dr`i}, Gor~ije `alosti jesu li gdi komu? . ......................................................... 313 Marin Dr`i}, Novela od Stanca (odlomak)...................................................................... 316 Marin Dr`i}, Dundo Maroje (odlomci).............................................................................. 321 Humanizam i renesansa u Dubrovniku – nau~ili smo...................................................... 326

Водич кроз читанку

Белешка о писцу Овде сазнајеш о животу писца и о његовим делима.

uk a

Непознате речи Објашњења мање познатих речи и израза помоћи ће ти да у потпуности разумеш текст.

Припреми се за читање У овом делу добијаш упутства за то на које детаље треба да обратиш пажњу током читања. Упознајеш се и са подацима о томе из које шире целине је неки одломак или како је дело настало.

Ed

l

Усвајамо ново градиво Објашњења нових књижевнотеоријских појмова и градива које треба да усвојиш. Занимљиво је знати Овде можеш да сазнаш занимљивости из митологије, различитих наука (историје, архитектуре, етнологије, психологије), али и из популарних текстова и часописа.

po

Мото Мудре речи које су изрекли значајни мислиоци, писци, научници. Оне ће те мотивисати за даље читање. Поред сваке мисли налази се слика аутора.

Примењујемо научено и проширујемо знање Учиш да примењујеш научене појмове приликом тумачења текста.

rta

Истражи и промисли Ови задаци осмишљени су тако да те пре читања дела на часу уведу у тему којом ћеш се бавити. Уз њихову помоћ боље и лакше ћеш се припремити да усвојиш нешто ново или другачије.

Разговор о делу Питања и подстицаји навешће те да поступно тумачиш текст: од једноставног препознавања и разумевања основног значења, преко примене сазнања о књижевним појмовима у самом тексту, до твоје самосталности у раду и тумачењу, где имаш прилике да истражујеш и додатно промишљаш.

Креативни задатак Моћи ћеш да се самостално и маштовито изразиш кроз стваралачке поступке, вежбања, промишљања и уз помоћ података о филмовима, сајтовима, књигама...

Подсети се / Научили смо Cажети прикази основних појмова и података који ти помажу да се подсетиш онога што је представљено у одређеном поглављу или лекцији. Препоручена литература Тачно наведени извори из којих можеш још понешто да сазнаш у вези са текстом који тумачиш.

uk a

Ed rta

po l

uk a

Ed rta

po l

О уметности

rta

Припреми се за читање

po

Халил Џубран

l

Више волим да сам сањалица међу најнижима, него бог међу онима без снова и жеља.

Пажљиво прочитај одломак из Сервантесовог романа Дон Кихот. Уочи разлике међу ликовима који се у њему појављују. Спреми се да образложиш своја запажања.

У

Ed

uk a

тај час угледаше тридесет или четрдесет ветрењача што су стајале у том пољу, а Дон Кихот, чим их опази, рече своме коњушару: „Срећа нам руководи ства­рима боље но што можемо и да желимо: јер погле тамо, брат Санчо Панса, где се поја­вљује тридесетак или више грд­них дивова, са којима сам вољан да бијем бој и да их све погубим, а њиховим пленом почећемо да се богатимо. То је пра­ведан рат и Богу се пуно уга­ђа кад се таква погана багра тамани са лица земље.” „Какви дивови?”, запита Санчо Панса. „Они што их видиш тамо”, одговори му господар, „они са рука­ма дугим да их гдекоји имају дугачке и две миље.” „Ама, погледај­те”, на то ће Санчо Панса, „оно што се тамо види, нису дивови не­го ветрењаче, и што се вама чини да су на њима руке, то су крила, која ветар окреће, те онда окреће жрвањ.” „Види се сасвим”, одговори Дон Кихот, „да се не разумеш у пус­то­ловине: оно су дивови, а ако се бојиш, ти се склони на стра­ну и моли се Богу док ја будем отишао да се упустим са њима у љут и неједнак бој.” Мигел Сервантес де Саaведра, Дон Кихот, VII поглавље – Борба са ветрењачама (Превели Душко Вртунски и Бранимир Живојиновић)

Пабло Пикасо, Дон Кихот, литографија, 1955. г.

8 / Уметност, књижевност

Разговор о делу У овом одломку из романа Дон Кихот води се необичан разговор. Два човека гледају исту ствар, али је виде другачије. Шта види Санчо? Шта види Дон Кихот? Покушај да објасниш зашто свет посматрају различито. Пронађи у тексту реченицу у којој се говори о томе у шта се, према Дон Кихотовом мишљењу, Санчо Панса не разуме. Објасни шта та реченица говори о оба лика. По чему се Дон Кихот разликује од Санча Пансе? Како разумеш Дон Кихотово виђење стварности? Који ти се јунак више допада? Објасни зашто.

l

Многе теорије које се баве настанком и смислом уметности кажу да је машта (имагинација) упо­ри­ште из којег уметност настаје. Уметник има дар да слике стварног света имагинацијом преобликује у уметничко дело.

rta

Наброј што више врста уметности. По чему се оне разликују? По чему су сличне? Подсети се неког уметничког дела које ти се нарочито свидело. Објасни улогу маште (имагинације) у том делу.

po

Објасни шта доживљаваш слушајући, гледајући или читајући вредно уметничко дело. Чиме уметничко дело изазива допадање? Покушај да објасниш појам лепог у делу које је на тебе оставило снажан утисак.

uk a

Примењујемо научено и проширујемо знање

Ed

Значење речи уметност данас је остало најближе латинском пој­му који се преводи као вештина или занат, или још старијем, ко­ји има корен у индоевропским језицима, а значио је сређивање, укра­шавање. Уметност је стварање лепог, па је сва­­ко уметничко дело – резултат ствара­лачког чина. Уметника одликује таленат (нада­реност), вештина коришћења изражајних средстава одређене уме­т ­ности, машта (имагинација), надахнуће (инспирација). Уметност је стара по постанку. Сма­тра се да је древна колико и човечан­ство. У почетку, у време настанка првих људских заједница, уметност је била синкретична, што значи да су се у њој про­жимали еле­ менти различитих уметности. Разви­ја­ла се упоредо са друштвом, мењала и бога­ ти­ла садржину и форму. О уметности / 9

Уметничка дела су творевине људског духа и ума, којима умет­ ник (речју, линијом, бојом, звуцима, гласом, игром, покретом, облицима) исказује мисли и осећања, и тако изазива осећање лепо­га, духовно уживање и пријатност, дивљење (естетски доживљај). То је основна разлика између уметничког дела и других творе­ви­ на људског духа.

rta

l

Према средствима изражавања и обликовања стварности, уметности могу бити: 1. просторне (архитектура, вајарство, сликарство, уметничка фотографија), 2. временске (књижевност, музика), 3. просторно-временске (глума, говорништво, игра, филм), 4. примењене уметности (дуборез, керамика, ћилимарство, драгуљарство и слично).

Ed

uk a

po

У старој Грчкој је постојало шест врста уметности: архитектура, плес, вајарство, музика, сликарство и књижевно­ст. Данас се говори о филму као о седмој уме­тно­сти, осма је фото­ графија, а девета уметност јесте стрип. Усвајамо ново градиво Улога уметности је да пробуди осећање ле­ пог, да изазове емоције, да васпитава, поу­чава, уметност – стварање да богати људски ум и дух, да помаже у спо­ уметничког дела знавању прошлости и садашњости, да усавршава уметник – творац дела имагинација – машта, уобразиља; људско друштво и људске односе, да омогућава стваралачка способност упознавање других култура. замишљања и измишљања Вредност уметничког дела процењује се на синкретичност – повезивање основу универзалности – свевременске и опште­ различитих облика уметничког људске вредности. Она се огледа у способности изражавања у једном уметничком делу дела да остави утисак на публику, без обзира на естетски доживљај – осећање вре­ме, место, или на број људи у којима је иза­ лепога, духовно уживање и звало емоцију; утисак који оставља данас, оста­ пријатност, дивљење вило је у прошлости и побудиће и у буду­ћности. универзалност – општељудска и Већина уметничких дела која се сма­трају свевременска вредност ремек-делима поседује ове квалитете.

• Пронађи примере за сваку од набројаних врста уметности (просторне, временске, просторно-временске и примењене уметности). Обавести се о изражајним средствима којима су дела стварана и о времену њиховог настанка. Припреми се да говориш о њиховим сличностима или разликама.

10 / Уметност, књижевност

Занимљиво је знати

Музе, саркофаг из II века, музеј Лувр

rta

l

Још од античких времена, сма­ трало се да је инспирација (на­ да­хнуће) неопходан услов за уметничко стварање. Надахнуће је уметнику слало божанство пре­ко својих гласница – муза, Зевсових кћери. Свака уметност је имала другу музу (Калиопа је била заштитница епског песни­ штва, Клио муза историје, Мелпомена муза трагичке и лирске поезије, Талија – комедије и комичке поезије, Еутерпа – муза лир­ ског песништва, Ерато муза љубавне поезије). Песници су често своја дела започињали призивањем музе (инвокацијом). У старој Грчкој, порекло уметности везивало се често за занос (manía).

Подсети се...

uk a

po

Креативни задаци Потруди се да пронађеш уметничко дело у коме пре­познајеш синкре­тичност (опера, мјузикл, филм). Уочи изражај­не елементе различитих уметности (реч, глума, плес, музика, сли­ка). Објасни њихову улогу у одабраном делу.

Ed

› Објасни шта је уметност. › Каква је уметност била у својим почецима? › Како се назива доживљај који уметничко дело изазива? › Наведи како делимо уметности. › Које уметности спадају у просторно-временске? › Којој врсти уметности припада књижевност? › Колико је врста уметности било у старој Грчкој? › Објасни зашто је филм синкретичка уметност. › Образложи шта је улога уметности.

Препоручена литература

Ренак, Саломон, Аполо – општа историја уметности, СКЗ, Београд, 1992. Поповић, Тања, Речник књижевних термина, Логос арт, Београд, 2007.

Научили смо... ПРИМАЛАЦ УМЕТНИК → УМЕТНИЧКО → УМЕТНИЧКОГ ДЕЛА машта ДЕЛО естетски доживљај

О уметности / 11

Појам и назив књижевности Истражи и промисли У разматрању различитих врста уметности, уочаваш да свака уметност има другачија изражајна средства (реч, линија, боја, звук, глас, игра, покрет, облик). Које изражајно средство користи књижевност? Како би се књижевност, као уметност, могла дефинисати? Зашто?

rta

l

Књижевност је хлеб свакодневни за људску душу. Франческо Гвераци

po

Припреми се за читање

uk a

Пажљиво прочитај наредне текстове. Приметићеш да се у оба спомиње исти појам, али на различите начине. Обрати пажњу на облик и садржину текстова. Уочи различите ставове које аутори текстова заузимају према истом предмету.

Ed

Колајна (итал. collana, огрлица) 1 – метална плочица са симболичним зна­­ком, ликом или натписом, обешена на пантљику, која се даје неком заслу­ жном лицу; орден; 2 – огрлица, ђердан. (Милан Вујаклија, Лексикон страних речи и израза) ... Нисам ли пјесник, ја сам барем патник и каткад су ми драге моје ране. Јер сваки јецај постати ће златник, а моје сузе дати ће ђердане. Но оне само имати ће цијену, ако их једном, у перли и злату, колајну видим славно објешену, љубљено дијете, баш о твоме врату. (Тин Ујевић, V колајна) 12 / Уметност, књижевност

Разговор о делу Шта је колајна? Који текст ти је дао прецизније објашњење појма? Зашто? Како се о колајни говори у првом, а како у другом тексту? Објасни разлике у облику (форми) и садржини текстова. Колико је став аутора према описаном предмету утицао на начин казивања? Који од ових текстова има особине књижевног дела? Зашто? Наведи којим се језичким средствима служио аутор књижевноуметничког текста.

l

Примењујемо научено и проширујемо знање

Ed

uk a

po

rta

Више појмова означава књижевно стваралаштво: књи­же­вност, литература, песништво. Реч књижевност подсећа нас на књи­ге; појам литература, који користе готово сви европски је­зици, упућује нас на писани текст (littera је латинска реч за сло­во), а пе­сништво често означава само књижевна дела писана у стиху. Књижевност је појам који има шире и уже значење. У ширем смислу, књижевношћу се назива све што је написано у различитим обла­стима људског духа (филозофији, науци, политици, религији). Уже значење појма означава уметничку књижевност: писану (ауто­р­ску) и усмену (народну) књижевност, поезију и прозу. Уметни­чка књижевност предмет је науке о књижевности. Књижевност је уметност речи, сложена духовна творевина која има специфичан однос према стварности. Језик којим се гради књи­жевно дело није само средство споразумевања, већ носи мо­ гу­ћност грађења новог смисла исказаног уметничком речи. Форме (облици) књижевног текста јесу стих и проза. Уметнички текст чини не само оно што је речено него и начин на ко­ји је нешто изречено. Његово разумевање зависи од нашег позна­вања језика, од читалачког и животног искуства, али и од кон­текста – говорне или мисаоне целине у којој написано (изре­ чено) добија прави смисао.

• У библиотеци или на интернету потражи историјске податке о Марку Краљевићу и упореди их са народним епским песмама о Марку Краљевићу које познајеш из основне школе (Марко Краљевић и Арапин, Орање Марка Краљевића, Марко Краљевић и Муса Кесеџија). Образложи разлике између некњижевног и књижевног текста. Појам и назив књижевности / 13

Занимљиво је знати Препоручена литература

Живковић, Драгиша, Теорија књижевности, Драганић, Београд, 1994. Солар, Миливој, Теорија књижевности, Школска књига, Загреб, 1984.

Однос између уметничког стварања и стварности, уверљивости дела и истинитости приказаног, означава се појмом mimesis (пред­ стављање, по­дра­жавање, опонашање). Још у античко доба, славни филозоф Ари­стотел у знаменитом делу Поетика говорио је о поређењу уме­тности и историје (историографије). Историја, каже Аристотел, го­вори само о појединачном и одређеном догађају, а песништво приказује и оно што се могло догодити, и оту­да има способност да створи дела универзалног значења.

rta

po Научили смо...

Ed

Подсети се...

Креативни задаци Подсети се, из Читанке за осми разред, текста Ми­­ло­­рада Павића у ко­јем се описује пут Ата­ на­сија Свилара на Све­ту Гору. Пронађи исто­ ријски текст који такође говори о Светој Гори. Па­жљиво прочитај текс­тове. Упореди их. По­ кушај да, на основу уо­че­них елемената, напи­ шеш сопствени текст о замишљеном путовању на Свету Гору.

uk a

књижевност – шире значење (све што је написано у различитим областима људског духа) и уже значење (уметничка књижевност) уметничка књижевност – предмет науке о књижевности; писана (ауторска) и усмена (народна) књижевност; у облику стиха или прозе контекст – говорна или мисаона целина у којој написано или изречено добија пуни смисао

l

Усвајамо ново градиво

› Наведи различите појмове којима се означава књижевно стваралаштво. › Објасни шире значење појма књижевност.

› Шта све обухвата уметничка књижевност? › Закључи којим се изражајним средством користи књижевност. › Објасни шта је контекст.

14 / Уметност, књижевност

Књижевност као уметност

Истражи и промисли

Артур Милер

po

rta

l

Подсети се песме Мирослава Антића Плава звезда, коју познајеш из основне школе. О чему она говори? Каква је то „чудна нека звезда плава, звезда права”? Зашто за њом „мора у сну да се зађе на крај света”? Покушај да објасниш симболичка значења плаве звезде. Како разумеш песникову идеју о неопходности потраге за свим вредностима које она симболише?

Уметност није само у томе што приказујемо нове ствари, већ у томе да их приказујемо као новост.

uk a

Припреми се за читање

Ed

Многи филозофи, научници, али и уметници, покушавали су да објасне тајну уметничког и књижевног стварања. Каже се да је уметник творац, стваралац, неимар нових светова.

• Пажљиво прочитај песму Мирослава Антића. Обрати пажњу на необичну садржину песме и покушај да разумеш њено пренесено значење.

Мирослав Антић (1932–1986) Песник, сликар, новинар, ре-­ ди­­тељ. У родном Мокри­ну по­­хађао је основну шко­лу, гим­назију у Кики­нди и Пан­ чеву, а студирао је у Бео­гра­ ду. Живео је у Но­вом Са­ду. Бавио се разним по­ словима – био је морнар, ра­­дио у луткарском позо­ ришту, био уред­ник листа Ри­там и Зма­ јевог Невена, Дневника и Мла­ дог поколења. Писао је за децу и за одра­сле. Најзначајнија дела: Концерт за 1001 бубањ, Мит о птици, Плави чупе­ рак, Прва љубав, Гарави сокак, Живели прекосутра, Плава звезда.

Неимари

Kaд неко дете слаже коцке,

и прави најлепшу своју кулу, па је погледа и намршти се, и одједном је ногом сруши, онда сви мисле да је то дете размажено и заврнуто.

A дете не воли готове ствари, не воли кад се нешто заврши. Књижевност као уметност / 15

l

rta

Kaд неко дете слаже коцке, и прави најлепшу своју кулу, па је погледа и насмеши се, и просто процвета од поноса, многи не знају да је то дете површно, глупо, уображено, јер, заљубљено у то што уме, не види даље од свог носа. Неко стрпљиво, из почетка, подиже нова утврђења. Вечито нешто ново тражи, у трагању му сва дивота.

po

A неко над кулом дрхти и стрепи, и никад на њој ништа не мења, и уверен у своје лажи, сам себе мази до краја живота.

Мориц Корнелис Ешер, Релативитет, литографија, 1953. г.

uk a

Постоје једни неимари. Постоје други неимари.

Постоји бескрајно задовољство и радозналост од свега већа.

Ed

После: сабереш неке ствари. Или: одузмеш неке ствари. После: говориш – ја сам срећан. Изволи, изабери шта је то срећа. И немој да ми закукаш некад да ниси добро одабрао. Сам си зидао своје куле. Сам си унапред добро знао: на ономе што се једном створи, или кад вечито изнова ствараш, не смеш да престанеш да се бориш.

16 / Уметност, књижевност

Разговор о делу О коме говори ова песма? Ко су неимари који су увек задовољни собом? Какве особине имају? Ко су градитељи који „у трагању виде сву дивоту”? Зашто је њихова „радозналост од свега већа”? Шта стварају први, а шта други градитељи? Чије су творевине занимљивије? Како околина разуме поступке неимара? Зашто су градитељи често погрешно схваћени?

rta

Примењујемо научено и проширујемо знање

l

Размисли о томе зашто се песма зове Неимари. Шта може да представља дечја игра грађења кула? Издвој и објасни мотиве који су заједнички за песме Неимари и Плава звезда. Образложи идеје које су заједничке за обе песме.

Ed

uk a

po

Књижевност је део живота и бави се, као и друге уметности, осмишљавањем стварности. Књижевноуметничко дело описује живот у његовој целовитости, али то чини на посебан начин. Разнородни призори или утисци обликују се и изнова граде у делу, омогућавајући ново разумевање и доживљавање ствари и догађаја. Тако настаје свет књижевног дела, који има целовитост, унутрашњи ред, смислен садржај. Уметнички доживљај је утисак који се стиче у сусрету са светом уметничког дела. Књижевно дело бави се вечним темама људског постојања и због тога се каже да истински вредна дела не застаревају јер дају увек нове могућности разумевања и тумачења.

• Издвој из песама Мирослава Антића Неимари и Плава звезда свакодневне призоре и догађаје и уочи која нова значења добијају у делу. На основу тога, образложи како се ствара свет уметничког дела.

Занимљиво је знати Неке савремене теорије које објашњавају природу књижевног дела сма­трају да се оно мора посматрати као целина коју чине ства­ра­лац и његова замисао, само дело и утисак који оно оставља на публику. Та целина се назива естетички предмет. Читалац тако постаје „састваралац” у настајању естетичког предмета. Књижевност као уметност / 17

Усвајамо ново градиво

po

rta

l

свет књижевног дела – разноврсни призори или утисци обликују се и граде у делу, омогућавајући ново разумевање ствари и догађаја уметнички доживљај – утисак који се стиче у сусрету са светом уметничког дела

Креативни задаци ›› Предложи друговима из одељења да прочи­тате исти књижевни текст (краћу припо­ве­тку Ан­­то­на Павловича Чехова Дама с ку­чен­це­том или лирску песму Милоша Црња­нског Живот). ›› Поделите се у групе. Нека свака група напи­ше краћи рад о својим утисцима и о разуме­ вању истог дела. ›› Разговарајте о сличностима и разликама у запажањима. Колико је естетичких предмета настало на овај начин?

Препоручена литература

uk a

Кајзер, Волфганг, Језичко уметничко дело, Београд, 1993. Живковић, Драгиша, Теорија књижевности, Драганић, Београд, 1994.

Подсети се...

Ed

Научили смо...

› Шта описује књижевноуметничко дело? › Објасни која својства поседује свет књижевног дела.

стваралац

ЕСТЕТИЧКИ ПРЕДМЕТ

› Шта је уметнички доживљај? › Подсети се шта значи појам универзалност. Објасни зашто вредна уметничка дела не застаревају.

дело

18 / Уметност, књижевност

утисак који дело оставља на читаоца

КЊИЖЕВНОСТ И ДРУГЕ УМЕТНОСТИ Истражи и промисли

l

Подсети се садржаја Дучићеве песме Подне, која ти је позната из основне школе. О чему говори ова песма? Зашто се она сврстава у дескриптивне песме? Како би се још могао описати предео и доба дана о коме песма говори? Размисли о томе која би друга врста уметности могла успешно да се бави истом темом.

Никаква музика не би била компонована, никаква слика насликана, нити икаква песма написана, да у уметнику нема тежње да делује на друге.

Припреми се за читање

po

rta

Карл Марија фон Вебер

Звезде

uk a

Пажљиво прочитај песму Звезде Јована Дучића. Обрати пажњу на предео и на доба дана о којима песма говори. Уочи што више песничких слика и размисли о њиховом значењу.

Високо у грању мирно горе звезде,

Ed

И широка песма мора у тишини Чује се око нас; и ти гласи језде Кô да роса пада у сребрној тмини.

У њену сам косу уплетао страсно Mокре ноћне руже. Путем пуним зова, Ja joj љубљах цело ово вече јасно Oчи пунe звезда и уста стихова. Све је шумно, сјајно; и лије из грања Светлост, кô падање неке беле кише; Маслинова шума у даљини сања...

A море je пуно звезда, па их њише, И по жалу немом, празном и без сене, Котрља их сву ноћ, кô песак и пене... Књижевност и друге уметности / 19

Јован Дучић (1872–1943) Песник, есејиста. Школовао се у Требињу, Мостару, Сараје­ву, Сомбору, Женеви. Од 1910. године у дипломатској је служби у Цариграду, затим у Софији, у посланствима у Риму, Атини, Мадриду, Каи­ру, Будимпешти. Уочи нема­ чке инвазије 1941. године, одлази у САД, где остаје до краја живота. Његови посмртни остаци пренесени су 2000. године у порту српског манастира у његовом родном Требињу. Објавио је више збирки песама: Песме сунца, Песме љубави и смрти, Царски сонети, Плаве легенде и др. Писао је и путописну прозу Градови и химере и рефле­кси­вну прозу Благо цара Радо­ ва­на: књига о судбини.

l rta po

uk a

Марк Шагал, Плави пар на морској обали

Разговор о делу

Упореди песме Подне и Звезде. Шта им је заједничко? По чему се разликују? Уочи најважније мотиве у песмама Подне и Звезде. Шта је тема прве, а шта друге песме?

Ed

На који начин лирски субјекат дочарава изглед предела? Којим се изражајним средствима песник служи да би описи били успелији?

Погледај пажљиво слику Марка Шагала Плави пар на морској обали. Шта је тема овог дела? Којој врсти уметности оно припада? Којим се изражајним средствима служио уметник док је стварао Плави пар на морској обали? Упореди песму Звезде и слику Марка Шагала. Иако дела припадају различитим врстама уметности, између њих постоје многе сличности. Запази их и објасни. Размисли о значењу заједничких мотива који се појављују у Дучићевој песми и на Шагаловој слици (море, ноћ, светлост, љубавници). Потражи наведене појмове у Речнику симбола и употпуни своје разумевање мотива.

20 / Уметност, књижевност

Примењујемо научено и проширујемо знање

Ed

uk a

po

rta

l

Уметност је настала веома давно. Сматра се да је у почетку била син­­кретична, а да су се временом издвајале и обликовале ра­зли­ чите уметности. Првобитно једин­ство ра­ зличитих уметности огле­да се у сро­дности мотива, тема и идеја. Без обзира на врсту умет­ности којом се баве, уме­тници желе да обликују стварност на нови начин, да пре­ несу своје спознаје, идеје или емо­ције. Промене у људском друштву усло­вља­ вале су и промене у начинима уме­тничког стварања. Различити периоди у развоју уме­тности – уметничке епохе – имали су своја правила стварања. Пра­ви­ло уме­тни­ чког стварања назива се поетика а исти по­јам користи се и да означи теорију књи­ Статуета аулета, жевности уопште. Постоји велика сличност Кераос, Грчка, међу поети­кама различитих уме­тности 2800–2300. г. пре н. е. у ок­ви­ру исте уметничке епохе (античка уметност, средњи век, ренесанса, класицизам...). Различите уметности су кроз време утицале једна на другу. Ин­спирисани музиком, сликом или грађевином, писци су стварали нова дела. Често је књижевни текст коришћен за стварање опере или балета (либрето), а у новије време и филма. Драмски текстови се и стварају да би били изведени на сцени, уз коришћење елемената других уметности (глума, режија, сце­ нографија, костимографија).

• Пронађи и прочитај у целини неко од предложених књижевних дела: Последњи Мохиканац Џејмса Фенимора Купера, Малтешки соко Дашијела Хемета, Убити птицу ругалицу Харпер Ли, Алиса у земљи чуда Луиса Керола, Пут око света за осамдесет дана Жила Верна.

• На интернету пронађи филм који је снимљен по одабраном делу. Уочи сличности и разлике у начину на који се у њима говори о истој теми. Напиши краћи рад у коме ћеш образложити своја запажања.

Књижевност и друге уметности / 21

Статуа Аристотела испред Аристотеловог универзитета у Солуну

Занимљиво је знати

Препоручена литература

Речник књижевних термина, Нолит, Београд, 2004. Јансон, Хорст Волдемар, Општа историја уметности, Београд, 2010.

Вилијeм Шекспир је један од најцењенијих драмских писаца, а дра­ма Хамлет једно од његових најпознатијих дела. О њеној попу­ ларности и универзалности говори податак да је небројено пута извођена на светским сценама, а према наводима Internet Movie Database постоје 22 биоскопска и 16 телевизијских филмова са насловом Хамлет. Још 50 филмских дела у свом наслову садржи ово име или користи варијацију овог имена на неком другом језику.

Усвајамо ново градиво уметничке епохе – историјски периоди у развоју уметности поетика – правило уметничког стварања; појам се користи и као синоним за теорију књижевности уопште

rta

po

uk a

Ed

Подсети се...

l

Креативни задаци ›› Пронађи књижевна дела у којима се говори о творевинама неких других уметности (Ми­­лан Ракић, Симонида; Васко Попа, Манасија, Ка­ленић; Иво Андрић, Мост на Жепи, Разговор с Гојом; Оскар Вајлд, Слика Доријана Греја). ›› Објасни зашто су ова уметничка дела послужила као инспи­ рација за стварање књижевних текстова. ›› О којим се елементима других уметности највише говори у овим књижевним текстовима? Зашто? Пронађи одломке који­ ма ћеш поткрепити своје ставове.

Научили смо...

› Шта описује књижевноуметничко дело?

› Какви су били почеци уметности? › Објасни појам синкретичност. Наведи неко дело у којем препознајеш синкретичност. › Како се називају различити периоди у развоју уметности? › Објасни значење појма поетика.

издвајање различитих уметности

синкретични почеци уметности

22 / Уметност, књижевност

развој појединачних уметности кроз време

уметничке епохе са својим поетикама (правилима уметничког стварања)

Усмена и писана књижевност Истражи и промисли

Смрт Мајке Југовића

po

rta

l

Упознајући различите књижевне текстове који припадају и усменој (народној) и писаној (ауторској) књижевности, примећујеш да неки од њих говоре о истим темама, али на различит начин. Подсети се народне епске песме Косовка Девојка и песме Милана Ракића На Газиместану, које познајеш из основне школе. О чему говоре ове песме? Уочи разлике у начину на који се говори о истом историјском догађају. Обрати пажњу на то како се о исходу битке говори у народној, а како у ауторској песми. Откуда потичу те разлике?

То присуство читавог свемира у свакој ствари чини од народне поезије неку врсту таблица, по којима је створен свет, такав да он у свему може да живи. Праслике тога света блистају ту, пред нама, баснословне и непоновљиве.

Мртви Југовићи

(одломак)

Девет леже посечених крина, Девет брата, девет добрих сина, Часна гори тужна воштаница, Облак пада, вечна плаштаница; Студ се спушта мученичког сана.

uk a

Мили Боже, чуда великога!

А кô ветром сринути са гора, Поломљени кô борје до бора, Око њих су скрхани алаји. Три језера крвава их деле И три брда – поломљене стреле. Штит до штита стравним пољем сјаји.

Ed

Кад се слеже на Косово војска, у тој војсци девет Југовића и десети стар Јуже Богдане. Бога моли Југовића мајка да јој Бог да очи соколове и бијела крила лабудова да одлети над Косово равно, и да види девет Југовића и десетог стар-Југа Богдана. Што молила, Бога домолила: Бог јој дао очи соколове и бијела крила лабудова, она лети над Косово равно, мртви’ нађе девет Југовића и десетог стар-Југа Богдана, и више њи’ девет бојни’ копља, на копљима девет соколова, око копља девет добри’ коња, а поред њи’ девет љути’ лава...

Васко Попа

А Југ мртав усред мртвих нада... Седа пала по грудима брада Кô смет снега по јеловој грани. Мртав старац мртве руке шири; Још се Богдан са смрћу не мири – мртав отац мртву децу брани. Драгољуб Филиповић Усмена и писана књижевност / 23

алај – пук војске

Припреми се за читање Пажљиво прочитај почетак народне епске песме Смрт Мајке Југовића а потом и песму Драгољуба Филиповића Мртви Југовићи. Упореди теме песама. Уочи сличности и разлике у начину на који се у њима граде песничке слике.

Разговор о делу Ко су јунаци народне епске песме Смрт Мајке Југовића? Које јунаке препознајеш у песми Мртви Југовићи? О ком историјском догађају говоре обе песме? Покушај да објасниш разлику у начину на који се говори о погибији браће Југовића. Какав призор описује народна песма? По чему се овај опис разликује од оног који се налази у ауторској песми? Уочи песничке слике којима се служи народни певач. Упореди их са стилским фигурама у песми Мртви Југовићи. Шта примећујеш?

l

Упореди народне епске песме Смрт Мајке Југовића и Косовка Девојка и ауторске песме На Газиместану и Мртви Југовићи. Систематизуј своја запажања у облику табеле у коју ћеш унети теме песама, имена јунака, најзанимљивије мотиве, стилска средства и идеје песама.

rta

Примењујемо научено и проширујемо знање

po

Дела народне књижевности најстарија су по настанку. Дуго су чу­ ва­ла синкретичност. Усмено стварање је постојало у свим наро­ дима знатно пре проналаска писма. Пролазећи кроз промене, због ус­меног преношења, дела народне књижевности стално су се изно­ ва уобличавала, трпећи мање или веће измене. То је разлог због којег постоје различите варијанте истога дела. Народна књижевност је индивидуална творевина која пре­но­ ше­њем добија колективни карактер. И првобитни стваралац де­ла и они који су дело преносили и мењали, остају углавном непо­ зна­ти. Удаљавајући се од места и времена настанка, дело може да буде промењено у односу на историјску истину, или у њему може бити спојено више временских слојева. Зарад лакшег памћења и преношења, а и да би се испунила очеки­вања публике, у усменој књижевности користе се устаљене, „ста­јаће ријечи”, како их је називао Вук Караџић. То је форму­ла­ти­вност, која се сматра једном од најважнијих особина усме­ног стварања: сталне именице, стални бројеви, устаљена стилска средства (стални епитети, поређења, хиперболе, персонификације, словенска антитеза), устаљена форма дескрипције и дијалога, стереотипни почеци и завршеци. Народна књижевност омогућава разумевање начина на који се књижевност образовала као уме­тност, али је она и слика живота какав је био у прошлости. Ауторска (писана) књижевност млађа је по настанку од народне. Њени почеци су у окриљу најстаријих цивилизација: сумерске, египатске, вавилонске, хебрејске, старогрчке и римске. За разлику од народне, дела ауторске књижевности настају у писаној форми и њихов облик и са­држина се не мењају, а творац дела је познат.

Ed

Усвајамо ново градиво

uk a

Свети ратници, фреска из манастира Манасија, XV век

варијанте – различити облици истог дела у народној књижевности формулативност – устаљене, „стајаће ријечи” у народној књижевности, устаљени облици казивања

24 / Уметност, књижевност

Ауторска књижевност се одувек ослањала и на друге уметности и на науку. Због тога, још од античких времена, постоји разлика између језика усмене и писане књижевности. То су два облика књижевног изражавања. У делима народне и ауторске књижевности постоји и разлика у класификацији на родове и врсте. Разлике између усмене и писане књижевности не значе да је реч о два потпуно одвојена вида стваралаштва. Међу њима постоје трајне везе и утицаји, који се огледају и у модерном књижевном стварању.

Речник књижевних термина, Нолит, Београд, 2004. Поповић, Тања, Речник књижевних термина, Логос арт, Београд, 2007. Пешић, Радмила, Милошевић Ђорђевић, Нада, Народна књижевност, Требник, Београд, 1997. Латковић, Видо, Народна књижевност, Научна књига, Београд, 1975.

po

rta

l

• За неке народне песме које је забележио Вук Стефановић Караџић зна се тачно ко их је испевао (Филип Вишњић, Старац Милија, Тешан Подруговић). Размисли и објасни зашто се те песме ипак убрајају у народну књижевност.

• У српској народној књижевности постоји бајка Пепељуга. Бајку са истим насловом записала су и браћа Грим. Пажљиво прочитај обе бајке. Уочи и образложи по чему су ове бајке сличне, а по чему различите.

Препоручена литература

Научили смо...

Ed

Подсети се...

uk a

Креативни задаци У одабраној литератури (Тања Поповић, Ре­чник књижевних термина; Драгиша Живковић, Теорија књижевности; Иво Тартаља, Теорија књи­ жевности) пронађи део који се односи на књи­жевне родове и врсте. Направи упоредну табелу за усмену и за пи­сану књижевност. Уочи разлику између лирских и епских књижевних врста које постоје у народној и у ауторској књижевности.

› Објасни разлике између усмене и ауторске књижевности.

народна (усмена) књижевност

› Шта се, током усменог преношења, догађало са делима усмене књижевности?

аутор: непознат

› Објасни зашто је народна књижевност индивидуална творевина која настанак: старија преношењем добија колективни карактер. › Наведи у чему се огледа формулативност усмене књижевности. › Када су настала прва дела ауторске књижевности?

форма и садржина: подложна променама

Усмена и писана књижевност / 25

ауторска (писана) књижевност

аутор: познат настанак: млађа форма и садржина: не мења се

Улога књижевне уметности у друштву

Без уметности, грубост света била би неподношљива.

Истражи и промисли

Џорџ Бернард Шо

po

rta

l

Подсети се Андрићеве приповетке Аска и вук, коју познајеш из основне школе. О чему говори ова приповетка? Зашто се Аска разликује од свог стада? Које особине поседује? Приповетка Аска и вук има, између осталог, и пренесено значење јер се у њој говори о уметнику и уметности. Уочи и издвој делове приповетке који објашњавају значај уметности.

Припреми се за читање

uk a

Иво Андрић (1892–1975)

Текст који се налази пред тобом део је Андрићеве беседе коју је изговорио приликом доделе Нобелове награде за књижевност. Пажљиво прочитај текст и уочи на који се начин у њему говори о књижевном стварању, о настанку дела, о његовој улози у човековом животу.

О причи и причању

Ed

Романописац, приповедач, есе­јиста. Био је у дипло­ма­т­ ској служби пре Другог свет­­ ског рата. Добио је Нобелову награду за књижевност (1961). Најзначајнија дела: песме у прози – Еx Ponto (1918), Немири (1920); при­ поветке – Пут Алије Ђерзелеза (1920), Приповетке (три књиге, 1924, 1931. и 1936), Нове приповетке (1948); ро­ма­ни – На Дрини ћуприја (1945), Травничка хроника (1945), Госпођица (1945), Проклета авлија (1954); књига ме­д итативне прозе Лица (1960). Из пишчеве заостав­ штине постхумно су објављена следећа дела: збирка при­поведака Кућа на осами (1976); незавршени роман Омер-паша Латас (1976); две књиге медитативне прозе Знакови поред пута (1976) и Свеске (1981).

(одломак из Андрићеве беседе приликом примања Нобелове награде)

Н

а хиљаду разних језика, у најразноличнијим условима живо­ та, из века у век, од древних патријархалних причања у ко­ ли­­бама, поред ватре, па све до дела модерних приповедача која из­лазе у овом тренутку из издавачких кућа у великим светским центрима, испреда се прича о судбини човековој коју без краја и прекида причају људи људима. Начин и облици тога причања мењају се са временом и приликама, али потреба за причом и причањем остаје, а прича тече даље и причању краја нема. Тако нам понекад изгледа да човечанство од првог блеска свести, кроз векове прича само себи, у милион варијаната, упоредо са дахом својих плућа и ритмом свога била, стално исту причу. А та прича као да 26 / Уметност, књижевност

Ed

uk a

po

rta

l

жели, попут причања легендарне Шехерезаде, да завара крвника, да одложи неминовност трагичног удеса који нам пре­ти, и продужи илузију живота и трајања. Или можда припо­ведач својим делом треба да помогне човеку да се нађе и снађе? Можда је његов позив да говори у име свих оних који нису умели или, оборени пре времена од живо­та крвника, нису стигли да се изразе? Или то приповедач можда при­ча сам себи своју причу, као дете које пева у мраку да би заварало свој страх? Или је циљ тога при­чања да нам осветли, бар мало, тамне путеве на које нас често жи­вот баца, и да нам о том животу, који живимо али који не видимо и не разумемо увек, каже нешто више него што ми, у својој сла­бости, можемо да сазнамо и схватимо; тако да често тек из речи до­брог приповедача сазнајемо шта смо учи­ни­ли, а шта пропу­стили, шта би требало чинити, а шта не. Можда је у тим прича­њима, усменим и писаним, и садржана права историја човечан­ства, и можда би се из њих могао бар наслутити, ако не сазнати, смисао те историје. И то без обзира на то да ли обрађују прош­лост или садашњост. Кад је реч о приповедању које има за предмет прошлост, треба напоменути да има схватања према којима би писати о прошлости требало да значи пренебрегнути садашњицу и донекле окренути ле­ђа животу. Мислим да се писци историјских приповедака и рома­на не би сложили са тим и да би пре били склони да признају да сами стварно и не знају како ни када се пребацују из оног што се зове садашњост у оно што сматрамо прошлошћу, да с лакоћом, као у сну, прелазе прагове столећа. Најпосле, зар се у прошлости као и у садашњости не суочавамо са сличним појавама и са истим проблемима? Бити човек, рођен без свога знања и без своје воље, бачен у океан постојања. Морати пливати. Постојати. Носити идентитет. Издржати атмосферски притисак свега око себе, све сударе, непредвидљиве и непредвиђене поступке своје и туђе, који понајчешће нису по мери наших снага. А поврх свега, треба још издржати и своју мисао о свему томе. Укратко: бити човек. Тако, и с оне стране црте која произвољно дели прошлост од садашњости, писац сусреће ту исту човекову судбину коју он мора уочити и што боље разумети, поистоветити се са њом, и својим дахом и својом крвљу је грејати, док не постане живо ткање приче коју он жели да саопшти читаоцима, и то што лепше, што је­дно­ ставније, и што убедљивије. Како да се то постигне, којим начином и којим путевима? Једни то постижу слободним и неограниченим размахом маште, други ду­гим и пажљивим проучавањем историјских података и друш­твених појава; једни понирањем у суштину и смисао минулих епо­ха, а други са каприциозном и веселом лакоћом, као онај пло­дни француски романсијер који је говорио: „Шта је историја? Клин Улога књижевне уметности у друштву / 27

Ed

uk a

po

rta

l

о који ја вешам своје романе” Укратко, може постојати сто начина и путева којима писац долази до свога дела, али једино што је важно и пресудно, то је дело само. Писац историјских романа могао би на своје дело да стави као натпис и као једино објашњење свега, и то свима и једном заувек, древне речи: „Cogitavi dies antiquos et annos aeternos in mente habui” (Размишљао сам о древним данима и сећао се година вечности). Па и без икаквог натписа, његово дело као такво говори то исто. Али, на крају крајева, све су то питања технике, методе, обичаја. Све је то мање или више занимљива игра духа поводом једног дела и око њега. Није уопште толико важно да ли један приповедач описује садашњост или прошлост, или се смело залеће у будућност; оно што је притом главно, то је дух којим је надахнута његова прича, она основна порука коју људима казује његово дело. А о томе, нара­ вно, нема и не може бити прописа ни правила. Свак прича своју при­чу по својој унутарњој потреби, по мери својих наслеђених или стечених склоности и схватања, и снази својих изражајних могу­ ћно­сти; свак сноси моралну одговорност за оно што прича, и сваког треба пустити да слободно прича. Али допуштено је, ми­слим, на крају пожелети да прича коју данашњи приповедач прича људима свога времена, без обзира на њен облик и њену тему, не буде ни затрована мржњом ни заглушена грмљавином убилачког оружја, него што је могућно више покретана љубављу и вођена ширином и ведрином слободног људског духа. Јер, приповедач и његово дело не служе ничему ако на један или на други начин не служе човеку и човечности. То је оно што је битно. И то је оно што сам сматрао за добро да истакнем у овом свом кратком пригодном разматрању које ћу, ако ми допустите, завршити као што сам и почео: са изразом дубоке и искрене захвалности.

Разговор о делу

О чему говори Андрићева беседа? Зашто овај одломак има наслов О причи и причању? Зашто се каже да је људска потреба за приповедањем стара колико и човек? Откуда наша потреба да другима испричамо своје доживљаје и емоције? Шта је најчешћи садржај наших прича? А о чему говоре уметнички текстови? Зашто се каже да „од памтивека, човечанство прича исту причу”? Шта је садржина тих прича? Ко је била Шехерезада? Објасни идеју да је уметник „попут легендарне Шехерезаде”, која приповедањем одлаже смрт. На који начин уметничко дело продужава трајање уметника? Како нам уметност помаже „да се нађемо и снађемо у океану постојања”? Које уметничко дело је теби помогло да боље разумеш себе или свет у којем живиш? На који је начин то учинило?

28 / Уметност, књижевност

Примењујемо научено и проширујемо знање

po

rta

l

Књижевно дело се служи језиком, који је средство комуникације Препоручена међу људима. То књижевност чини друштвеном творевином јер литература је њено постојање условљено друштвеним животом. Књижевна Еко, Умберто, Култура, информација, комуникација, дела садрже искуства и знања о разноликим природним и друБеоград, 1973. ш­твеним појавама, која се обликују на уметнички начин. Милошевић, Никола, Књижевно дело је израз појединачних осећања и ставова аутора Идеологија, психологија, стваралаштво, БИГЗ, али, преко њега, дело је израз идеја друштвене групе и времена Београд, 1981. којима писац припада. Књижевност у друштву има мноштво улога: спознајну, образовну, моралну, политичку, фи­ Усвајамо ново градиво лозофску. Улога књижевног дела у друштву књижевност је друштвена условљена је идејом и намером писца, њего­ творевина – њено постојање вом интенцијом. Неке савремене књижевне је условљено друштвеним теорије сматрају да и сам текст садржи одре­ животом ђену интенцију, која представља његов идејни интенција – идеја или намера писца; идејни склоп текста склоп. Аутор понекад може злоупо­требити сво­је дело, заступајући идеје мржње, нето­ле­ ранције, насиља. Истински вредна уметничка дела носе хумане, човекољубиве идеје.

Ed

uk a

• Упореди Андрићеве ставове о смислу уметничког стварања које износи у беседи са онима које је исказао обликујући свет приповетке Аска и вук. У чему су ови ставови слични? По чему се разликују?

• Како уметност може утицати на појединца? Како може утицати на друштво? Објасни Андрићеву мисао да „приповедач и његово дело не служе ничему ако на један или на други начин не служе човеку и човечности”.

• Зашто се уметност сматра друштвеном творевином? Која врста уметности може највише утицати на људе? Зашто?

Занимљиво је знати

Спомен-музеј Иве Андрића отворен је 1976. године у Београду, у стану на Андрићевом венцу 8, у коме је писац живео од 1958. го­дине. Сачувани су аутентични распоред и изглед улазног хола, салона и Андрићеве радне собе. У преосталом простору отво­ рена је стална поставка, која хронолошки прати живот и ства­ ралаштво добитника Нобелове награде. Заступљен је оригиналан музејски материјал из Легата Иве Андрића, фотографије, документа, уметнички и лични предмети, књиге и часописи, одликовања. Ту је и део личне библиотеке, у којој се издвајају Улога књижевне уметности у друштву / 29

Спомен-музеј Иве Андрића

rta

l

Андрићград у Вишеграду

Гетеова сабрана дела на нема­чком језику и Балзакова, на француском. Андрић је по­ седовао и колекцију слика, цртежа и гра­ фи­ка великана југословенске уметности, као и антикварне предмете примењене уме­тности, који још носе печат његовог приватног живота. У јуну 2011. године, у Вишеграду је за­ по­чета градња Андрићграда (Камен­града). Овај комплекс гради се поред за­ду­жбине Мехмед-паше Соколовића – чу­веног моста на Дрини о коме је Андрић пи­сао у роману На Дрини ћуприја. Андрић­град је једини град на свету који је у целини посвећен неком писцу и његовом књижевном делу.

Ed

uk a

po

Креативни задаци ›› Покушај да објасниш зашто се књижевна дела све мање читају. Какве последице то може имати по појединца, а какве по друштво? ›› Одабери једно књижевно дело које је највише утицало на тебе. Спре­ми се да га представиш тако да увериш друге у његове вред­ ности и подстакнеш их да га прочитају. ›› Направи ликовно решење корица књиге, које треба да садржи име писца и наслов, неколико реченица о књизи на предњој, и не­што шире представљање књиге, на задњој корици. Књигу можеш пред­ ста­вити и у пауер поинт облику, путем текста, слике и музике.

Подсети се...

Научили смо...

› Наведи два значења појма интенција.

ДРУШ

КЊИЖЕВНО ДЕЛО: спознајна, морална, образовна, политичка, филозофска улога→

› Наведи које све улоге у друштву има књижевност.

30 / Уметност, књижевност

К ЕВНОС Т ИЖ

› Објасни како је књижевно дело израз појединачних осећања и ставова аутора.

О ТВ

Њ

› Образложи зашто је књижевност друштвена творевина.

Научили смо... О уметности

Различити периоди у развоју уметности,

Ed

uk a

po

људског ду­ха и ума, којима уметник исказује мисли и осећања и тако изазива естетски доживљај. Врсте уметности: просторне, временске, просторно-временске и примењене. Улога уметности је да буди осећање ле­пог, да изазове емоције, да васпитава, поучава, да богати људски ум и дух, да помаже у спознавању прошлости и сада­шњости, да усавршава људско друштво и људске односе, да омогућава упознавање других култура. Појам и назив књижевности Више појмова именује уметнички књи­жевни текст: књижевност, литература, пес­ништво. Књижевност је појам који има шире и уже значење. Уже значење појма означава уме­тничку књижевност, књижевна дела писане и усмене књижевности. Књижевност као уметност Књижевност је уметност речи. Књижевноуметничко дело описује живот у његовој целовитости. Свет књижевног дела одликују целовитост, унутрашњи ред, смислен садржај. Уметнички доживљај је утисак који се сти­че у сусрету са светом уметничког дела. Вредна дела не застаревају јер дају увек нове могућности за разумевање и тума­чење. Књижевност и друге уметности Временом су се из заједничког, синкре­тичког, језгра издвајале и обликовале различите уметности.

l

била син­кре­тична.

Уметничка дела су творевине

уметничке епохе, имали су своја правила стварања (поетике). Поетика књижевног стварања и поетике других уметности имају мноштво заједничких одлика. Усмена и писана књижевност Усмено стварање је постојало у свим на­ро­дима знатно пре проналаска писма. Због тога што су усмено преношена, ова дела су се изнова уобличавала и мењала. Народна књижевност је индивидуална тво­ревина која преношењем добија колективни карактер. Једна од најважнијих одлика усмене књижевности јесте формулативност. Ауторска (писана) књижевност млађа је по настанку од народне. Дела ауторске књижевности настају у писаној форми и њихов облик и садржина се не мењају, а творац дела је познат. Постоји разлика између језика усмене и језика писане књижевности и раз­ли­ка у класификацији на родове и врсте. Улога књижевне уметности у друштву Књижевност је друштвена творевина јер је њено постојање условљено друштве­ним животом. Књижевно дело је и израз појединачних осећања и ставова аутора. Књижевност у друштву има мноштво уло­­га: спознајну, образовну, моралну, по­ли­тичку, филозофску.

rta

Уметност је стварање лепог. У својим почецима, уметност је

Улога књижевне уметности у друштву / 31

l rta

Jезик се употребљава на различите начине у различитим животним ситуацијама. Према намени, у језику се издвајају различити функционални стилови.

• Пронађи краћи текст писан научним стилом и подсети се особина овог функционалног стила.

uk a

Антон Павлович Чехов

Истражи и промисли

po

Наука и уметност, када су истините, не теже привременим, нити појединачним циљевима, већ вечном и општем циљу – истини.

Наука о књижевности, улога и сврха науке о књижевности

„Разноликост Андрићевих приповедака само је доказ ком-

Ed

пак­тности ви­шег реда, знак непомирености писца са било којим обликом, крај­њи резултат потраге за увек новим а, речено на Ан­ дри­ћев на­чин, увек истом причом. У том смислу се не би могло тврдити да је Андрић стварао и ство­рио један тип приповетке, већ да је питање приповедне форме увек изнова решавао тако што је на слућени или подразумевани (ус­ме­ни, митски) праобразац приче наносио слојеве само њему свој­стве­них знакова и елемената (карактеристични видови дес­к ри­пције, монолошка природа исказа, нарочит начин увођења у причу и нарочит тип поентирања приче, наглашавање психоло­шког аспекта приповедања и томе сагласан тип индивидуализације и карактери­зације ликова, особен приступ прозној грађи и спе­ цифичан однос према историји, реалистичност приповедања са повременим иско­ра­цима у фантастику, постојаност фабуле и разноликост њених сижејних интерпретација, стални тематски склопови, рефлек­сивност и друго).”

Припреми се за читање

Шта подразумева појам књижевност? Које области науке о књижевности знаш? Пажљиво прочитај текст који има особине научног функционалног стила. Пронађи у њему елементе који то доказују.

Михајло Пантић, „Још једном о Андрићевим приповеткама”, из књиге Модернистичко приповедање 32 / Проучавање књижевног дела

Разговор о делу О чему говори претходни текст? Како би изгледало твоје казивање о Андрићевим приповеткама које познајеш? По чему би се твоја анализа приповедака разликовала од овог текста? Зашто? На који начин аутор пише о Андрићевом делу? Који функционални стил препознајеш? Образложи своја запажања одабраним деловима из текста. Једна од одлика научног стила јесте и коришћење стручних израза, термина. Издвој из текста оне термине који припадају науци о књижевности. Примењујемо научено и проширујемо знање

Ed

uk a

po

rta

l

Наука о књижевности означава скуп више научних дисциплина које се баве систематичним и целокупним проучавањем књиже­вн ­ ости. Научни приступ анализи књижевног дела захтева ко­ риш­ћење књижевне терминологије (скуп стручних израза са пре­ цизно утврђеним значењем). Наука о књижевности користи се и као збирни појам за више научних области: историју књижевности, теорију књижевности и књижевну критику. Историја књижевности је грана науке о књижевности која проу­ чава књижевне појаве (ауторе, дела, поетике) у њиховом историј­ ском настајању, развоју и узрочно-последичним везама. Национал­ на историја књижевности проучава токове стварања у једној, националној књижевности, општа то чини на плану светске књи­ жевности, а компаративна проучава споне и утицаје међу нацио­ нал­ним књижевностима. Теорија књижевности је област науке о књижевности која про­ учава процесе уметничког стварања. Она се посебно бави језиком као сред­ством којим се уметник служи и у коме се остварује прео­бра­жај свакодневног у уметничке слике, у врсте и облике у којима се дело ствара (књижевне родове и врсте). Књижевна критика је део науке о књижевности који служи као спона између књижевног дела и публике. Служећи се теоријом и историјом књижевности, књижевна критика вреднује, процењује и тумачи дело. Тумачећи конкретна књижевна дела, критика олак­шава читаоцима разумевање.

• Размисли о томе којој области науке о књижевности припада текст Још једном о Андрићевим приповеткама. Образложи свој став и поткрепи га одабраним деловима текста.

• Наука о књижевности се, током векова развитка, својим методама и вредносним судовима знатно приближила природним наукама. Упореди текст Још једном о Андрићевим приповеткама са краћим одабраним текстом из неке друге научне области (историје, географије, биологије). По чему су слични, а по чему различити oви текстови? Наука о књижевности, улога и сврха науке о књижевности / 33

Занимљиво је знати

Препоручена литература

Речник књижевних термина, Нолит, Београд, 2004. Ингарден, Роман, О сазнавању књижевног уметничког дела, Нолит, Београд, 1971.

Велики број појмова којима се означавају књижевни правци, по­ крети и школе преузет је из француског језика. Проблем уни­вер­ залности књижевних термина компликује се тиме што је велики број стручних појмова везан за специфичности националних књижевности. Тако се, на пример, поема као ознака посебног књи­жевног облика појављује само у словенским књижевностима. Не­мачка књижевна критика не познаје термин тема, а енглеска књижевна критика изједначава фабулу и сиже, користећи један појам – plot. (Т. Поповић, из Речника књижевних термина)

rta

Креативни задаци У тексту Још једном о Ан­дри­ћевим припо­вет­ кама подвуци термине које не разумеш. Ко­ лико ти је термина из текста остало нејасно? Зашто? У Речнику књижевних термина и у Лексикону стра­них речи и израза Милана Вујаклије по­тражи значење непознатих термина. Покушај да изнова прочиташ текст и да га потпуно ра­зумеш. Образложи ставове аутора. Колико ти је блиско његово виђење Андрићевих при­­поведака?

Ed

uk a

po

наука о књижевности – скуп више научних дисциплина које се баве систематичним и целокупним проучавањем књижевности књижевна терминологија – скуп стручних израза са прецизно утврђеним значењем историја књижевности – грана науке о књижевности која проучава књижевне појаве у њиховом историјском настајању, развоју и узрочно-последичним везама теорија књижевности – проучава процесе уметничког стварања књижевна критика – део науке о књижевности; служи као спона између књижевног дела и публике

l

Усвајамо ново градиво

Подсети се...

НАУКА О КЊИЖЕВНОСТИ

› Наведи које научне дисциплине обухвата наука о књижевности. ТЕОРИЈА КЊИЖЕВНОСТИ › Објасни чиме се бави наука о књижевности. › Шта је књижевна терминологија? Проучава процесе › Објасни чиме се бави историја уметничког књижевности. стварања. › Шта изучава теорија књижевности? › Образложи улогу књижевне критике.

34 / Проучавање књижевног дела

КЊИЖЕВНА КРИТИКА

ИСТОРИЈА КЊИЖЕВНОСТИ

Вреднује и тумачи дело олакшавајући читаоцима разумевање.

Проучава књижевне појаве у историјском настајању и развоју.

Слојевита структура књижевног дела – разумевање, сазнавање и доживљавање уметничких вредности у делу

rta

Подсети се народних песама које познајеш из основне школе, а у којима се говори о лепоти девојке или младића (Српска дјевојка, Женидба Милића Барјактара, Женидба Душанова). На који начин се говори о њиховом физичком изгледу? Којим се стилским средствима служи народни певач да би дочарао изузетност њихове лепоте? Потражи у овим текстовима елементе који би говорили и о духовним вредностима јунака наведених песама.

l

Истражи и промисли

Природа је од човека направила слику читавог свог стварања, а уметност га, васпитањем разума и укуса, чини засебним новим светом.

po

Валтазар Грацијан

Иве јаше кроз орашје.

uk a

Иве ли је? Сунце ли је? Коњик ли је? Вила ли је? Узда ли је? Звијезда ли је? Седло ли је? Сребро ли је?

Припреми се за читање

Ed

Лијепи Иве, народна песма

Пажљиво прочитај народну лирску песму Лијепи Иве. Обрати пажњу на сажетост песме и на њену форму (облик). Уочи која врста речи преовладава у песми и размисли зашто. Размисли о томе каква метафоричка (пренесена) значења песма може имати.

Леонардо да Винчи, студија коњаника за Сфорцин споменик, 1489. г.

Слојевита структура књижевног дела / 35

Разговор о делу О коме говори народна лирска песма Лијепи Иве? На који начин се говори о Иви? Ко је тај необични јунак? Упореди начин казивања о Ивиној лепоти и о лепоти српске девојке, Љепосаве, Милоша Војиновића. Шта примећујеш? Шта је слично, а шта различито у овим дескрипцијама? Прочитај песму најпре у себи, па затим гласно. Обрати пажњу на гласове и речи које се понављају. Шта примећујеш? Како песма звучи? Како објашњаваш њен ритам? Која осећања изазива такав ритам? Песма садржи једну обавештајну и осам упитних реченица. Коју улогу има прва реченица? Какву ти информацију даје? Какву улогу имају упитне реченице? Шта из њих сазнајеш?

po

rta

l

У песми се користи мноштво именица. Уочи их и издвој. Објасни појединачно значење сваке именице. Уочи на који се начин граде паралеле у значењу именица (Иве – сунце, коњик – вила, узда – звијезда, седло – сребро). Размисли о томе шта се овим паралелама гради. Покушај да прибележиш одговоре на претходна питања. Потруди се да објасниш метафоричко значење песме.

Примењујемо научено и проширујемо знање

uk a

Књижевни текст је састављен од низа елемената: звучања гласова, избора речи и њиховог значења, облика реченице, врсте стиха (или про­зног облика текста), угла посматрања и емотивног односа који приповедач или лирски субјекат заузимају према описаној појави. Нарочито важан елемент јесте доживљај и разумевање дела које аутор преноси на публику. Књижевноуметнички текст је слојевита творе­вина. Она се открива слој по слој да би се дошло до њеног укупног тумачења и разумевања. Открива се слој звучања – скуп гласова који својом вокал­ношћу, звучношћу, понављањем, делују на читаоца („Седло ли је? Сре­бро ли је?”). Рима или ритам у поезији или интонација ре­ченице у прозном тексту буде одређене емоције или асоцијације. Следећи слој доживљавања и разумевања књижевног текста јесте слој речи и реченица. Читалац најпре разуме појединачно значење речи и њихов уобичајени смисао. Примећује и однос именских (лијепи, Иве, орашје, сунце, коњик, вила, узда, звијезда, се­дло, сребро) и гла­голских речи (јаше). У слоју реченица налази се и основно (до­сло­вно) и дубље (фигуративно) значење текста. Слој приказане предметности садржи заокружену слику конкретних појава и предмета које је аутор изабрао за грађење света дела (лепи коњаник, богато укра­шена узда и седло).

Ed

Висина, надземаљско, вечно, открива се целокупном човеку, подједнако његовој интелигенцији као и његовој души. Мирча Елијаде

36 / Проучавање књижевног дела

Усвајамо ново градиво

l

слојевита структура књижевног текста – књижевни текст је слојевита организациона творевина слој звучања – скуп гласова који својом вокалношћу, звучношћу, понављањем, делују на читаоца слој речи и реченица – појединачно значење речи и реченица и њихов уобичајени смисао слој приказане предметности – целовитост значења и заокружена слика конкретних појава и предмета слој апстрактног значења – збир свих запажања, укупни доживљај и дубље разумевање дела

Ed

uk a

po

rta

Завршни слој анализе дела јесте слој апстрактног зна­ чења. То је збир свих запажања, укупни до­живљај и дубље разумевање дела. Слојевита стуктура књиже­вног дела заокружује се у јединствену, целовиту творевину. Дело се тада спознаје у пренесеном, алегоријском значењу. Познато ти је одраније да је метафора стилска фигура у којој се значење преноси према сличности из­међу два појма. Алегорију сматрамо про­ширеном метафором. У њој све појединости из неког текста одговарају по сличности пој­мовима који се у тексту не помињу, а на које се текст у ствари односи. У алегоријско тумачење уводе се и ванте­к­стуални садржаји: у различитим митоло­ги­јама света гора је станиште богова, простор који повезује земаљски и божански свет (Олимп – грчка митологија, Брег богова – су­мер­ска ми­тологија); виле су демонска бића словенског света, често пратња врховног бога Перуна, а јунаци у песмама поистовећени су са Светим Спасом. То читаоце води ка ширем спознавању ме­та­­форичког значења дела: лијепи Иве није обични коњаник који јаше кроз шуму. Он је јунак светлости и чаролије, бесмртник и не­бесник, мисао, сан, лепота... Јунак који је­зди ка врховима до којих нико пре њега није сти­гао, човек је у потрази за јединственим и узви­шеним вредностима.

• У првом стиху песме Лијепи Иве примећујеш гласовно подударање (риму) у другој и четвртој речи (јаше/орашје). Ова врста гласовног подударања зове се унутрашња рима. Где је још уочаваш у песми? Какав ритам песме гради унутрашња рима? На који те звук подсећа?

• Четири стиха у песми Лијепи Иве садрже чак осам упитних реченица. Ко поставља ова питања? Зашто их поставља? Очекује ли се да на ова питања одговоримо? Како се зове стилска фигура у којој се изриче питање а одговор је већ сугерисан?

• У стиховима песме Лијепи Иве користи се и епифора, стилска фигура у којој се понављају речи на крају стихова. Уочи је и обележи у тексту.

• Како разумеш песму? Напиши што више појмова којима се може исказати дубље, алегорично значење песме. Слојевита структура књижевног дела / 37

Занимљиво је знати

l

rta

Научили смо...

Ed

Подсети се...

Креативни задаци ›› Прочитај још једну спасовску песму. Уочи која се митска бића појављују у њој и како су представљена. ›› У Речнику симбола (Шевалије, Гербран) потражи симболичка зна­чења именица из песме Лијепи Иве и из још једне одабране спасовске песме. Прибележи њихова осно­вна значења и примени их у новом тумачењу песама. Упо­ре­ди свој први доживљај са новим разумевањем песама.

uk a

Недић, Владан, Антологија народних лирских песама, СКЗ, Београд, 1969. Зечевић, Слободан, Српска етномитологија, Службени гласник, Београд, 2008. Јовановић, Бојан, Магија српских обреда, Светови, Нови Сад, 1995. Стефановић Караџић, Вук, Живот и обичаји народа српскога, СКЗ, Београд, 1957. Ингарден, Роман, О сазнавању књижевног уметничког дела, Нолит, Београд, 1971. Шевалије, Жан, Гербран, Ален, Речник симбола, Стилос, Нови Сад, 2004.

Лијепи Иве припада кругу лирских обредних песама које су се изводиле око летње дугодневице и називају се спасовске песме. Број сачуваних спасовских песама је мали. Спа­совске песме углавном певају о јунаку на коњу, сунцем обасјаном, са епитетима светлости, сјаја, што се може схватити као персо­нификација ускрслог вегетативног божанства. Свети Спаса је представљен као јунак на коњу пред којим при­ рода озелењује, и вероватно је у овој врсти песама наследник нека­ дашњег паганског бога вегетације.

po

Препоручена литература

› Наброј слојеве књижевноуметничког текста. › Објасни шта садржи слој звучања, шта слој речи и реченица. › Како називамо слој у којем запажамо целовитост значења и заокружену слику конкретних појава и предмета? › Наведи како називамо слој анализе дела који садржи збир свих запажања, укупни доживљај и дубље разумевање дела.

слој апстрактног значења слој приказане предметности слој речи и реченица

слој

38 / Проучавање књижевног дела

звучања

Техника истраживања књижевноуметничког текста – спољашњи и унутрашњи приступ проучавању дела

Сва уметност је аутобиографска. Бисер је аутобиографија једне шкољке. Федерико Фелини

Истражи и промисли

Припреми се за читање

po

rta

l

Подсети се књижевних дела у којима се говори о свету детињства, о невољама и радостима одрастања (Хајдуци Бранислава Нушића, Орлови рано лете Бранка Ћопића, Андрићеве приповетке Деца, Књига, На обали). Размисли о томе шта је овим делима заједничко, а шта их разликује.

uk a

Пронађи што више биографских података о Данилу Кишу. Обавести се о томе када је и како настало дело Рани јади.

Ed

У школској библиотеци пронађи списак свих дела Данила Киша. Обрати пажњу на књижевне врсте које је стварао. Шта ти тај податак говори? У књизи Горки талог искуства пронађи објашњење зашто су Рани јади први део аутобиографског циклуса који Киш назива Породичним циркусом (Рани јади, Башта, пепео и Пешчаник). Пажљиво прочитај у целини дело Данила Киша Рани јади. Размисли о времену и простору у делу. Уочи и издвој главне мотиве. Обрати пажњу на везу између наслова и теме дела. Све пронађене податке прибележи у свој дневник читања. У њега унеси и своја запажања и коментаре. Дневник читања обогати преписаним одломцима који су на тебе оставили посебан утисак.

Техника истраживања књижевноуметничког текста / 39

Данило Киш (1935–1989) Песник, романописац, при­ по­ведач, драмски писац, есе­ јиста, преводилац. До 1942. дите­ године живео је са ро­ љима у Новом Саду, а затим је прешао у Мађарску, у очев родни крај. Након од­вођења његовог оца у Ау­швиц 1944. године, са остатком породице одлази на Цетиње. На Филозо­ф­ски факултет у Београду уписао се 1954. године, а у септембру 1958. године, као први студент, дипломирао је на Катедри за општу књи­ жевност. Живео је и радио у Београду, Стразбуру и Пари­ зу. Најважнија дела: романи – Мансарда, Псалам 44, Баш­ та, пепео, Пешчаник, Рани ја­ди; збирке приповедака – Гро­бница за Бориса Давидо­ вича, Енциклопедија мртвих, Лаута и ожиљци, Складиште, Varia; есеји – По-етика, Homo poeticus , Живот, литература, Час анатомије.

Ra­ni ja­di (iz­bor)

S je­se­ni, ka­da po~­nu ve­tro­vi

С

Ed

uk a

po

rta

l

je­se­ni, ka­da po~­nu ve­tro­vi, li­{}e di­vqeg ke­ste­na pa­da str­mo­ glav­ce, s pe­teq­kom na­ni­`e. On­da se ~u­je zvuk: kao da je pti­ca u­da­ri­la kqu­nom o ze­mqu. A di­vqi ke­sten pa­da bez i naj­ma­weg ve­tra, sam od se­be, kao {to pa­da­ju zve­zde – vr­to­gla­vo. On­da u­da­ri o tle s tu­pim kri­kom. Ne ra­|a se kao pti­ca iz ja­je­ta, po­ste­pe­no, ne­go se od­ jed­nom ras­pr­sne dla­ka­va qu­{tu­ra, iz­nu­tra be­li­~a­sto­pla­va, a iz we i­ska­~u vra­go­la­sti, tam­ni me­le­zi, za­ca­kqe­nih o­bra­za, kao ja­go­di­ce na­sme­ja­nog crn­ca. U ne­koj se ma­hu­ni na­la­ze bli­zan­ci; i­pak bi ih qu­di mo­gli ra­zli­ko­va­ti: je­dan ima na ~e­lu be­le­gu, kao kow. Maj­ka }e, da­kle, u­vek mo­}i da ga pre­po­zna – po zve­zdi na ~e­lu.

De­~ak ku­pi di­vqe ke­ste­no­ve ko­ji su se sa­kri­li u ru­pe na trav­ wa­ku i sta­vqa ih pod o­bra­ze. U­sta su mu pu­na ne­ke le­pqi­ve gor­~i­ne.

De­~ak se sme­{ka. Tre­ba­lo bi se po­pe­ti na gra­nu, i­za­bra­ti je­dan grozd i ~e­ka­ti. Ne da­ti an­|e­lu sna da te pre­va­ri. Tre­ba­lo bi bar tri da­na i tri no­}i, bez je­la i pi­}a, bez sna i po­~in­ka, gle­da­ti plod. Kao ka­da se gle­da ma­la ka­zaq­ka na sa­tu. Bo­dqe su se stvr­dle i pri vr­hu ma­lo po­tam­ne­le. Ako ih dir­ne{ ne­ve­{to, na pr­stu }e ti na­pra­vi­ti ru­pi­cu, pa }e da po­te­~e tvo­ja le­pa, cr­ve­na krv. Mo­ra­}e{ on­da da si­{e{ svoj pr­qa­vi prst ko­jim si ma­lo­pre pra­vio gru­dve od bla­ta i kow­ske ba­le­ge. A mo­`e da na­stu­pi i tro­va­we kr­vi. Ka­da se to do­go­di, on­da de­ca u­mi­ru. Sta­ve ih u ma­le po­zla­}e­ne san­du­ke i no­se ih na gro­bqe, me­|u ru­`e. Na ~e­lu po­vor­ke no­se krst, a za san­ du­kom idu de­~a­ko­va ma­ma i ta­ta i, na­rav­no, we­go­va se­stra, ako je i­mao se­stru. Maj­ka je sva u cr­ni­ni, ne vi­di joj se li­ce. Sa­mo ta­mo gde su o~i, cr­na je svi­la vla­`na od su­za.

Jed­na be­lo­put­na go­spo­|i­ca u cr­noj ke­ce­qi gim­na­zi­jal­ke se­di u ne­koj kri­stal­noj sve­tlo­sti {to do­la­zi kroz po­lu­spu­{te­ne `a­lu­zi­ne. Sun­ce cr­ta na qu­bi­~a­stim bo­ca­ma s ko­low­skom vo­dom zve­zdi­ce od zla­ta.

E, pa, evo taj­ne mi­ri­sa qu­bi­~i­ca: go­spo­|i­ca ko­ja pro­da­je sli­ ~i­ce lep­ti­ro­va i di­vqih zve­ri, kao i par­fe­me, od svih mi­ri­sa naj­vi­{e vo­li mi­ris qu­bi­~i­ca. I sta­vqa ga svu­da {te­dro: na dla­ no­ve, na svo­ju buj­nu ri­|u ko­su (ma­da bi ri­|oj ko­si, po svoj pri­li­ci, bo­qe pri­sta­jao ne­ki dru­gi mi­ris)...

Tre­ba­lo bi kom­po­no­va­ti fu­gu za or­ke­star i jor­go­van. Iz­no­si­ti na po­di­jum u mra~­noj sa­li qu­bi­~a­ste bo­~i­ce o­ple­me­we­nih mi­ri­sa.

One ko­je bi ti­ho, bez kri­ka, iz­gu­bi­li svest, iz­no­si­li bi u dru­gu sa­lu, gde bi leb­deo de­ti­wa­sti, le­ko­vi­ti mi­ris li­pe i ka­mi­li­ce.

40 / Проучавање књижевног дела

U­li­ca di­vqih ke­ste­no­va

Г

Ed

uk a

po

rta

l

o­spo­di­ne, da li bi­ste zna­li da mi ka­`e­te gde se na­la­zi U­li­ ca di­vqih ke­ste­no­va? Ne se­}a­te se? A mo­ra da je ne­gde ov­de, i­me­na se vi­{e ne se­}am. Ali znam po­uz­ da­no da je ne­gde ov­de. [ta ka­`e­te, ne­ma ov­de nig­de u­li­ce s dr­vo­re­dom ke­ste­no­va? A ja znam, go­spo­di­ne, da ona tu mo­ra da po­sto­ji, ne­mo­gu­}e je da u­spo­me­ne to­ li­ko va­ra­ju.

Da, jo{ pre ra­ta... Na u­glu se na­la­zi­la {ko­la, a pred {ko­lom ar­te­ski bu­nar. Ne mi­sli­te, vaq­da, da sam sve to iz­mi­slio? U toj {ko­li sam i­{ao u pr­vi raz­red, a pre to­ga u za­ba­vi­{te. U­~i­te­qi­ca se zva­la go­spo­|i­ca Fa­ni. Mo­gu vam, go­spo­di­ne, po­ka­za­ti jed­nu fo­to­gra­fi­ju gde smo svi na o­ku­pu: go­spo­|i­ca Fa­ni, na­{a u­~i­te­qi­ca, da, taj {to se­di po­red we, to sam ja, An­dre­as Sam, mo­ja se­ stra Ana, Fre­di Fuks, vo­|a na­{e ban­de... Da, go­spo­di­ne, od­li~­no, sa­da sam se se­tio. U­li­ca mo­ra da se zva­la Be­mo­va u­li­ca, jer ja sam bio bo­rac u ban­di ~u­ve­nih be­mo­va­ca, ~i­ji je vo­|a bio Fre­di Fuks (zva­ni Aca Du­go­wa), folk­sdoj­~er. Sjaj­no, go­spo­di­ne, da ni­je bi­lo o­vog na­{eg raz­go­vo­ra, ja se u­op­{te ne bih se­tio da se ta u­li­ca zva­ la Be­mo­va u­li­ca, po ~u­ve­nom poq­skom ge­ne­ra­lu, ~e­tr­de­se­to­sma­{u. Da li vam, mo­`da, go­spo­di­ne, to ime go­vo­ri ne­{to: Bem, Be­mo­va u­li­ca? O, da, iz­vi­ni­te, na­rav­no, vi se ne mo­`e­te se­ti­ti u­ko­li­ko ni­ste tu `i­ve­li pre ra­ta, no bar bi­ste mo­gli zna­ti da li ima tu ne­gde ne­ka u­li­ca s dr­vo­re­dom di­vqih ke­ste­no­va. Ti su ke­ ste­no­vi cve­ta­li s pro­le­}a ta­ko da je ce­la u­li­ca mi­ri­sa­la po­ma­lo o­tu­`no i te­{ko, o­sim po­sle ki­{e. Ta­da je, iz­me­{an sa o­zo­nom, mi­ris di­vqeg ke­ste­no­vog cve­ta leb­deo svu­da na­o­ko­lo.

Oh, ja sam se za­pri­~ao, o­pro­sti­te, mo­ra­}u da pi­tam jo{ ne­kog, mo­ra da ima ne­kog ko }e se se­ti­ti te u­li­ce, pre ra­ta se zva­la Be­ mo­va, a bi­la je za­sa­|e­na dr­vo­re­dom di­vqih ke­ste­no­va.

Zar se ne se­}a­te, go­spo­di­ne? Ni vi? Eto, sve {to jo{ mo­gu da vam ka­`em, to je da je na u­glu bio je­dan bu­nar, ar­te­ski, is­pred {ko­ le. U bli­zi­ni je bi­la ka­sar­na, le­vo, iza u­gla, na dru­gom kra­ju u­li­ce. Mi, de­ca, do­tle smo sme­li da od­la­zi­mo. Tu sa­o­bra­}aj ni­je bio `iv. A na u­glu, kod ka­sar­ne, po­~i­wa­le su {i­ne (ma­li `u­ti i pla­vi tram­va­ji). Da, go­spo­di­ne, za­bo­ra­vio sam vam re­}i da je po­ red dr­vo­re­da ke­ste­no­va, s de­sne stra­ne, bi­lo u­o­~i ra­ta is­ko­pa­no sklo­ni­{te, u cik­cak. Tu je bo­ra­vi­la na­{a ban­da. Da vam, mo­`da, taj po­da­tak ne­}e po­mo­}i da se se­ti­te: bi­lo je is­ko­pa­no ve­li­ko sklo­ni­{te. Na­rav­no, svu­da je bi­lo sklo­ni­{ta, ali do­bro se se­}am da di­vqih ke­ste­no­va ni­je bi­lo, o­sim u na­{oj u­li­ci. Na­rav­no, sve su to de­ta­qi, no ho­}u sa­mo da vam ka­`em da se sa­svim po­u­zda­no se­}am da je ta u­li­ca bi­la za­sa­|e­na di­vqim ke­ste­nom, a ovo, go­spo­ di­ne, ovo je ba­grem, bu­nar nig­de ne vi­dim, pa i­pak mi se ~i­ni da Техника истраживања књижевноуметничког текста / 41

Ed

uk a

po

rta

l

je to ne­mo­gu­}e, mo­`da ste vi po­gre­{i­li, mo­ra da se ne­ka u­li­ca zva­ la Be­mo­va, ova mi se ~i­ni pre­ma­la. U­os­ ta­lom, hva­la vam, pro­ve­ri­}u. Za­ku­ca­}u na ne­ka vra­ta i pi­ta­}u: Da li se ova u­li­ca pre ra­ta zva­la Be­mo­va u­li­ca, jer sve mi je to vr­lo sum­wi­vo, go­spo­di­ne, ne ve­ru­jem da bi to­li­ka ke­ste­no­va sta­bla ne­sta­la, ma­kar bi jed­no o­sta­lo, dr­ve­}e, vaq­da, ima du­`i vek, ke­ste­no­vi, go­spo­di­ne, ne u­mi­ru tek ta­ko.

Eto, ne ve­ru­jem, go­spo­|o, svo­jim o­~i­ma. Ni­ko ni­je u sta­wu da mi ob­ja­sni gde su ne­sta­li ti ke­ste­no­vi, i da ni­je vas, ja bih po­sum­wao da sam sve to iz­mi­slio ili sa­wao. Jer, zna­te, ta­ko je to sa u­spo­me­na­ma, ~o­vek ni­kad ni­je si­gu­ran. Ve­li­ko vam hva­la, go­spo­|o, i­dem da po­tra­`im ku­}u u ko­joj sam `i­veo. Ne, hva­la vam, vi­{e bih vo­leo da bu­dem sam.

On­da on pri­|e jed­nim vra­ti­ma, ma­da to ni­su bi­la ona vra­ta, i pri­ti­snu zvon­ce. Iz­vi­ni­te, re­~e sa­svim o­bi~­nim gla­som, da li tu sta­nu­je An­dre­as Sam? Ne, ne, re­~e `e­na, zar ne u­me­te da ~i­ta­te? Ov­de sta­nu­je pro­fe­sor Smer­del.

Da li ste si­gur­ni, po­no­vi on, da ov­de ne sta­nu­je An­dre­as Sam? Pre ra­ta je sta­no­vao ov­de, znam po­u­zda­no. Mo­`da se se­}a­te we­go­ vog oca? E­du­ard Sam, s na­o­~a­ri­ma. Ili se, mo­`da, se­}a­te we­go­ve maj­ke. Ma­ri­ja Sam, vi­so­ka, le­pa, vr­lo ti­ha. Ili we­go­ve se­stre, Ana Sam, u­vek s ma­{ni­com u ko­si. Eto, vi­di­te, on­de gde je ona le­ja s lu­kom, ta­mo je bio wi­hov kre­vet. Vi­di­te, go­spo­|o, ja se sa­svim do­bro se­}am. Tu je sta­ja­la {i­va­}a ma­{i­na we­go­ve maj­ke, Ma­ri­je Sam. Bi­la je to „sin­ger” ma­{i­na, s no­`nom pe­da­lom.

O, ni­{ta ne bri­ni­te, go­spo­|o, sa­mo e­vo­ci­ram u­spo­me­ne, zna­ te, po­sle to­li­ko go­di­na sve ne­sta­je. Eto, vi­di­te, na mom je uz­gla­ vqu iz­ra­sla ja­bu­ka, a „sin­ge­ri­ca” se pre­tvo­ri­la u bo­kor ru­`a.

Od ke­ste­no­va pak, go­spo­|o, vi­di­te, ne­ma ni tra­ga. To je za­to, go­spo­|o, {to ke­ste­no­vi ne­ma­ju svo­je u­spo­me­ne. ^u­li ste, ku­}e ne­ma. Na mom je uz­gla­vqu iz­ra­sla ja­bu­ka. Jed­no kvr­ga­vo, po­vi­je­no sta­blo bez plo­da. So­ba mog de­tiw­stva pre­tvo­ ri­la se u le­ju s lu­kom, a na me­stu gde je sta­ja­la „sin­ge­ri­ca” mo­je maj­ke – bo­kor ru­`a. Po­red ba­{te se uz­di­`e no­va tro­sprat­ni­ca, u woj sta­nu­je pro­fe­sor Smer­del. Ke­ste­no­ve su po­se­kli, rat, qu­di ili pro­sto – vre­me.

A evo {ta se tu zbi­lo, u Be­mo­voj dva­de­set se­dam. Pre dva­de­se­tak go­di­na, ko­je sam hteo da pre­sko­~im jed­nim lir­skim sko­kom u­na­pred. U­la­zi moj o­tac, dva-tri me­se­ca po na­{em od­la­sku, u ku­}u broj 27 u Be­mo­voj i iz­no­si na­{e stva­ri: dva or­ma­ra, dva kre­ve­ta, „sin­ge­ri­cu” mo­je maj­ke. Kad su iz­ne­li i po­sled­wi deo na­me­{ta­ja, a to je bio o­naj o­to­man u ko­jem pe­va­ju fe­de­ri, evo – go­spo­|o Smer­del, ja jo{ u­vek s va­ma go­vo­rim – {ta se zbi­lo: „Kada smo iz­ne­li i po­sled­wi deo na­me­{ta­ja, dra­ga mo­ja Ol­ga, a to je bio 42 / Проучавање књижевног дела

o­naj o­to­man u ko­jem pe­va­ju fe­de­ri, ku­}a se sru­{i­la kao ku­la od ka­ra­ta. Ne znam ni sam ka­kvim sam ~u­dom u­speo...” (Iz pi­sma E­du­ar­da Sa­ma, mo­ga oca, svo­joj se­stri Ol­gi Sam Ur­fi.)

Sa­da je tu po­sa­|en luk, le­pi ze­le­ni pra­zi­luk, go­spo­|o...

E­ol­ska har­fa*

Х

Ed

uk a

po

rta

l

ar­fa je in­stru­ment ko­ji vi­{e od bi­lo ko­jeg dru­gog in­stru­ men­ta sje­di­wu­je u se­bi sred­wo­ve­kov­nu for­mu­lu le­pog (per­ fec­tio pri­ma) i svr­sis­hod­nog (per­fec­tio se­cun­da); da bu­de, da­kle, le­pa na oko, {to }e re­}i na­pra­vqe­na po pra­vi­li­ma for­mal­ne har­mo­ni­je; ali, iz­nad sve­ga, da bu­de pri­la­go­|e­na svo­joj o­snov­noj svr­ si: da da­je pri­ja­tan zvuk.

U svo­joj de­ve­toj go­di­ni i­mao sam har­fu. Ona se sa­sto­ja­la od e­lek­tri~­ne dr­ve­ne ban­de­re i {est pa­ri `i­ca ve­za­nih za por­ce­lan­ ske i­zo­la­to­re na­lik na ras­pa­ren kom­plet za ~aj. (Je­dan sam i­zo­la­tor o­kr­wio, pra}­kom pre ne­go {to sam ot­krio, u o­kvi­ru mog e­ol­skog in­stru­men­ta, mu­zi~­ku funk­ci­ju tog kom­ple­ta od ki­ne­skog por­ce­la­na.)

Ka­ko je o­vim o­pi­san si­stem za {ti­mo­va­we, mo­gu pre­}i na o­sta­le de­lo­ve.

Da bi se, da­kle, do­bi­la e­ol­ska har­fa, po­treb­no je jo{ (po­red po­me­nu­tih por­ce­lan­skih dug­ma­di za {ti­mo­va­we `i­ca) i­ma­ti naj­ ma­we dve e­lek­tri~­ne ban­de­re od o­bi~­nog na­ka­tra­ni­sa­nog je­lo­vog sta­bla. I­de­al­na raz­da­qi­na iz­me­|u sta­ba­la iz­no­si pe­de­set me­ ta­ra. Ban­de­ra tre­ba da bu­de du­go iz­lo­`e­na (od pet do de­set go­di­na naj­ma­we) na­iz­me­ni~­nom u­ti­ca­ju ki­{a, mra­za i sun­~a­ne `e­ge, ta­ko da se, pod na­glim pro­me­na­ma tem­pe­ra­tu­re (iz­me­|u +36°C i –22°C) dr­vo ras­puk­ne, uz­du`. A ras­puk­nu­}e se, kao `a­lo­sno sr­ce, kad shva­ti da je ko­na~­no i ne­o­po­zi­vo pre­sta­lo bi­ti sta­blo, dr­vo, ze­len-bor, i da je, ko­na~­no i ne­o­po­zi­vo, po­sta­lo e­lek­tri~­na ban­ de­ra.

Ta­da, kad ra­we­no, na­pu­klo sta­blo shva­ti da je za­u­vek tu u­ko­pa­no do ko­le­na i iz­nad ko­le­na, i da mu, da­kle, ne­ma bek­stva, ta­da mu ne o­sta­je ni­{ta dru­go ne­go da gle­da u da­qi­nu, ka {u­ma­ma ko­je mu ma­{u gla­vom.

I da shva­ti da su mu naj­bli­`i pri­ja­te­qi i dru­go­vi, ona dru­ ga dva sta­bla na ne­kih pe­de­set me­ta­ra od we­ga, le­vo i de­sno; i­sto ta­ko o­ja­|e­na i u­ko­pa­na do ko­le­na u cr­nu ze­mqu.

Ka­da se, da­kle, ban­de­re spo­je `i­ca­ma i na­me­sti im se na gla­vu, u­me­sto ze­le­nih gra­na, taj ki­ne­ski kom­plet za ~aj ({est pa­ri pre­vr­nu­tih {o­qa iz ko­jih ne­}e mo­}i pi­ti ni pti­ce), ta­da }e pro­ pe­va­ti, ta­da }e po­~e­ti da svi­ra­ju u svo­je `i­ce. Tre­ba sa­mo na­-

* Po `e­qi pi­sca ova je pri­~a na­knad­no u­{la u zbir­ku Ra­ni ja­di.

Техника истраживања књижевноуметничког текста / 43

Ed

uk a

po

rta

l

каникуле – дани највећих летњих врућина

slo­ni­ti uvo na ban­de­ru; no to ni­je vi­{e ni­ka­kva ban­de­ra, to je sad har­fa.

Ne­ki ne­is­ku­sni ~i­ta­oc ­ i (ko­ji ni­kad ni­su na­sla­wa­li uvo na dr­ ve­nu e­lek­tri~­nu ban­de­ru) po­mi­sli­}e da je tu sad po­tre­ban ve­tar.

Ne. I­de­al­no vre­me za ta­kvu har­fu je vre­li jul­ski dan, ka­ni­ku­le, ka­da ja­ra tre­pe­ri u va­zdu­hu a „ba­ba te­ra ko­zli­}e”; kad je sta­blo su­vo i zvon­ko kao da je {u­pqe.

U­ma­lo ne za­bo­ra­vih: i­de­al­no me­sto za po­sta­vqa­we ta­kve har­fe je­ste uz ob­ron­ke ne­kog pra­sta­rog dru­ma. Ova o ko­joj pri­~am bi­la je po­sta­vqe­na uz Po­{tan­ski put, iz­gra­|en jo{ u do­ba ka­da su Pa­no­ni­ju na­se­qa­va­li Ri­mqa­ni. Za­hva­qu­ju­}i toj ~i­we­ni­ci, stub har­ fe, po­put an­te­ne, hva­ta zvu­ke i iz dav­ni­na; me­lo­di­je do­pi­ru iz pro­{lo­sti i iz bu­du}­no­sti.

Je­dan kom­plet `i­ca hva­ta ce­lu ok­ta­vu u mol­skoj ska­li i, pre­ko do­mi­nan­te, la­ko pre­la­zi u dur.

To­li­ko o sa­mom in­stru­men­tu.

Sad se sa­mo tre­ba o­svr­nu­ti da se u­ve­ri­te da ne­ma ni­kog na Car­ skom dru­mu, ni­kog u `i­tu, ni­kog u jar­ku, ni­kog na ho­ri­zon­tu. U­ko­ li­ko na­i­la­ze ko­la na­to­va­re­na se­nom, lu­cer­kom ili `i­tom, hi­tro se skri­ti u od­vod­ni ka­nal is­pod dru­ma i sa­~e­ka­ti da ko­la pro­|u.

Ja­sno vam je: tu je po­treb­na sa­mo­}a. A i {ta }e vam to da pri­ ~a­ju o va­ma da ste lu­di kao va{ o­tac i da se pi­ta­ju {to li to na­ sla­wa­te gla­vu na e­lek­tri~­nu ban­de­ru. Ne­ko }e jo{ po­mi­sli­ti da ste to­li­ko ble­sa­vi da ve­ru­je­te da se u su­voj, na­pu­kloj e­lek­tri~­noj ban­de­ri ro­je p~e­le, pa ste se po­la­ko­mi­li na med; ne­ko }e mo­`da re­}i da o­slu­{ku­je­te do­la­zak sa­ve­zni~­kih a­vi­o­na i da o to­me iz­ve­{ta­va­te ne­kog; a ne­ki mo­gu i}i u svo­jim fan­ta­zi­ja­ma ta­ko da­le­ko da }e po­mi­sli­ti ka­ko pri­ma­te ne­ke ta­jan­stve­ne po­ ru­ke iz e­te­ra.

Za­to je (iz­me­|u o­sta­log) naj­bo­qe pro­ve­ri­ti da ne­ma ni­kog na Car­skom dru­mu, ni­kog u `i­tu, ni­kog u jar­ku, ni­kog na ho­ri­zon­tu.

Pri­zna­jem, ka­da bi ne­ko ne­u­pu­}en u mu­zi­ku na­slo­nio uvo na ban­ de­ru, za­i­sta bi po­mi­slio da ~u­je da­le­ko bru­ja­we a­vi­on ­ a i od­mah bi po­be­gao s dru­ma i sa­krio se u ja­rak; ili bi po­tr­~ao gla­vom bez ob­zi­ra da o­ba­ve­sti se­lo da na­il ­ a­zi e­ska­dri­la bom­bar­de­ra. No, to je sa­mo pr­vi (po­gre­{an) u­ti­sak; to je sa­mo prat­wa, ba­so­vi, u ko­joj sluh de­~a­ka pre­po­zna­je zvuk vre­me­na; jer iz du­bi­ne vre­me­na i i­sto­ri­je do­pi­ru zvu­ci kao sa kva­za­ra, da­le­kih zve­zda. (Mi­ris is­to­pqe­ne smo­le tu je sa­mo na­dra­`aj, kao kad se u hra­mu pa­le mi­ri­ {qa­ve tra­ve, san­da­lo­vo dr­vo ili ta­mjan.)

Evo, dok dr­`i sklo­pqe­ne o~i, evo {ta mu pe­va har­fa na uvo: da }e u­sko­ro pre­sta­ti da ra­di kao slu­ga kod go­spo­di­na Mol­na­ra; da se we­gov o­tac ne­}e ni­kad vra­ti­ti; da }e na­pu­sti­ti u­xe­ri­cu sa na­bi­je­nom ze­mqom u­me­sto po­da; da }e do­spe­ti naj­zad u Cr­nu Go­ru

квазар – досад најудаљенији космички објекат, изванредног сјаја, неупоредиве густине и енергије

44 / Проучавање књижевног дела

uk a

po

rta

l

kod de­de; da }e i­ma­ti no­ve kwi­ge; da }e i­ma­ti 1500 o­lo­va­ka, 200 na­liv­pe­ra, 5000 kwi­ga; da }e mu maj­ka u­sko­ro u­mre­ti; da }e sre­sti de­voj­ku ko­ju }e ve~­no vo­le­ti; da }e pu­to­va­ti; da }e vi­de­ti mo­ra i gra­do­ve; da }e – pro­di­ru­}i u da­le­ku i­sto­ri­ju i u bi­blij­ska vre­ me­na – is­tra­`i­va­ti svo­je mut­no po­re­klo; da }e na­pi­sa­ti pri­~u o e­ol­skoj har­fi od e­lek­tri~­nih ban­de­ra i `i­ca.

Колаж-фотографије Данила Киша и његове породице

Ed

Разговор о делу

О чему говори роман Рани јади? Ко је главни јунак дела? Које јунаке још можеш издвојити? У каквом су односу са главним јунаком? Какво детињство има Андреас Сам? Шта је обележило одрастање Данила Киша? Које појединости из биографије писца препознајеш у делу? У ком лицу је исприповедан роман? Зашто је то важно? Размисли о промени у приповедању и размишљању које доноси промена приповедача (наратора). Које временске равни обухвата дело? Објасни преплитање прошлог и садашњег времена у приповедању. Који су мотиви из романа нашли место у твом дневнику читања? Образложи зашто се неки од њих понављају. Како разумеш везу између теме и наслова дела Рани јади? Уочи на који су начин делови збирке повезани у целину (каква је композиција). Подсети се тога како о добу одрастања говоре други аутори (Ћопић, Нушић, Андрић). Упореди њихова дела са Раним јадима. Образложи сличности и разлике. Техника истраживања књижевноуметничког текста / 45

Примењујемо научено и проширујемо знање

Ed

uk a

po

rta

l

Техника или метода проучавања књижевности јесте низ осми­ шљених и одабраних поступака у приступу књижевном тексту и видова његових тумачења. Мноштво метода које се користе у проу­ чавању дела може се поделити у две основне групе: спољашњу и унутрашњу (иманентну) технику. Спољашњи приступ књижевном делу бави се елементима и окол­ностима изван књижевног текста. Спољашњим приступом се истражују утицаји историјског доба или епохе када је дело на­стало, друштвене средине и идеја, а скуп ових елемената назива се конте­кстом настанка дела. У елементе спољашњег приступа анализи де­ла често се укључује и биографија писца. Унутрашњи (иманентни) приступ проучавању књижевности за­снива се искључиво на тексту, бавећи се његовим значењем и стру­ктуром дела (мотивима, темом, композицијом, формом при­ поведања). У поступку осмишљавања анализе најпре се креће од извора, одабране литературе. При­марну литературу (примарни извор) чини књижевно дело које се проучава. Се­кун­ дарна литература се састоји од разли­читих Усвајамо ново градиво текстова који објашњавају време и околности настанка дела или се баве пиш­чевом био­ техника или метода проучавања графијом. Секундарна литература обухвакњижевности – осмишљени поступци у анализи књижевног та и књижевнокритичке или есеји­стичке текста текс­т­ове, који се баве тумачењем и вре­дно­ спољашњи приступ вањем дела. књижевном делу – анализа Да би се стекао шири увид у стварање ау­ елемената и околности који тора чије се дело проучава, корисно је по­ су изван књижевног текста тражити библиографију – детаљан попис унутрашњи (иманентни) приступ свих врста рукописа и издања дела која се књижевном делу – анализа структуре и значења дела налазе у библиотекама. примарна литература – књижевно Током рада на примарној и секундарној дело које се проучава лите­ратури, неопходно је правити систе­ секундарна литература – текстови матичне и тематски организоване белешке, који се баве настанком дела, дневник читања, који је драгоцена помоћ пишчевом биографијом; у осми­шљеној и утемељеној анализи књижевнокритички и есејистички текстови књижевног текста. библиографија – детаљан попис свих врста рукописа и издања дела дневник читања – систематичне и тематски организоване белешке

46 / Проучавање књижевног дела

rta

l

• Какву је породицу имао Анди? Колико је очева судбина утицала на њега? Шта знаш о пореклу Данила Киша?

• Ослањајући се на свој дневник читања, направи упоредну табелу особина дечака Андреаса Сама и његовог одраслог двојника – наратора. Колико је таквих, заједничких, особина? Шта их разликује?

• Неки тумачи Кишовог дела тврде да су Рани јади роман лабаве композиције, а други сматрају да је то збирка приповедака, чврстог мотивског и тематског јединства. Покушај да образложиш ова становишта. Које мишљење ти заступаш? Образложи.

po

Занимљиво је знати

Ed

uk a

У петак сам отпутовао у Лил, на часове. Имао сам десетак студе­ ната; предавао сам им српски, један од језика из велике породице словенских језика, међу којима су руски и пољски... Покушао сам да их упутим у српске народне песме. Онда сам покушао са љубав­ ним песмама. Сонет. Нису знали шта је сонет. У александринцу, као код Расина. Нису знали шта је александринац. (Без сумње, нека буржоаска смицалица.) Прешао сам на палатализацију и јотовање. То их је, изгледа, заинтересовало. Све су бележили у свеске. Тако сам и ја, у возу, морао да учим палатализацију и јотовање... (Данило Киш о свом боравку у Француској – из дела Складиште)

Техника истраживања књижевноуметничког текста / 47

Препоручена литература

po

rta

l

Киш, Данило, Складиште, БИГЗ, Београд, 1994. Киш, Данило, Горки талог искуства, БИГЗ, Београд, 1994. Деретић, Јован, Историја српске књижевности, БИГЗ, Београд, 1986. Речник књижевних термина, Нолит, Београд, 2004.

Креативни задаци На интернету потражи страницу (сајт) на адреси http://www.kis. org.rs/. Пажљиво прочитај садржај који се односи на биографију Данила Киша. Допуни свој дневник чита­ња одабраним деловима текста које је о себи и својим делима напи­сао сам Киш.

Подсети се...

Научили смо...

ДНЕВНИК ЧИТАЊА

Ed

uk a

› Наведи шта подразумева техника или метода проучавања књижевности. › Подсети се значења појма контекст. Објасни чиме се бави спољашњи приступ књижевном тексту. › Шта обухвата унутрашњи приступ проучавању књижевног текста? Како још називамо овај приступ? › Објасни шта припада примарној, а шта секундарној литератури у изучавању текста. › Шта је библиографија? › У чему се, у процесу изучавања текста, огледа значај дневника читања?

ке

моје белеш

– примарна литература – секундарна литература – библиографија

техника истраживања књижевноуметничког текста спољашњи приступ

унутрашњи (иманентни) приступ

анализа елемената и околности изван књижевног текста

анализа структуре и значења дела

контекст

текст

48 / Проучавање књижевног дела

Научили смо...

Наука о књижевности

Техника истраживања књижевноуметничког текста

Наука о књижевности јесте скуп више научних дисциплина које се баве систематичним и целокупним проучавањем књижевности и захтева коришћење књижевне терминологије. Области науке о књижевности јесу: историја књижевности, теорија књижевности и књижевна критика.

Теорија књижевности проучава

бави се елементима и околностима изван књижевног текста.

Унутрашњи (иманентни) приступ

rta

проучавању књижевности заснива се на тексту, бавећи се структуром дела и његовим значењем.

Анализа започиње од одабране литературе, која може бити примарна или секундарна.

Шири увид у стварање аутора даје библиографија – детаљан попис свих врста рукописа и издања дела.

uk a

процесе уметничког стварања: језик и врсте и облике у којима се дело ствара (књижевне родове и врсте).

Спољашњи приступ књижевном делу

po

књижевне појаве (ауторе, дела, поетике) у њиховом историјском настајању, развоју и узрочно-последичним везама. Може бити: национална, општа и компаративна.

књижевности јесте низ осмишљених поступака у приступу књижевном тексту и видова тумачења.

l

Историја књижевности проучава

Техника или метода проучавања

Рад на литератури подразумева

Књижевна критика је спона између

Ed

књижевног дела и публикe. Она вреднује и тумачи дело олакшавајући читаоцима разумевање.

систематичне и тематски организоване белешке – дневник читања.

Слојевита структура књижевног дела

Књижевноуметнички текст је слојевита творевина.

Она се открива по слојевима: слоју звучања, слоју речи и реченица, слоју приказане предметности и слоју апстрактног значења.

Слојевита структура књижевног дела заокружује се у јединствену, целовиту творевину.

Проучавање књижевног дела / 49

ЛИРИКА, СТРУКТУРА ЛИРСКОГ ДЕЛА И што погледам, све је песма, и чега год се такнем, све је бол.

rta

l

Истражи и промисли

Из основне школе познајеш мноштво лирских песама. Подсети се неких које припадају народној (Кујунџија и хитропреља, Љубавни растанак, Највећа је жалост за братом) и неких које припадају писаној књижевности (Змајевих Светлих гробова, Дучићеве песме Подне, Ракићеве На Газиместану, Попине Очију твојих да није). На основу ових тематски разноликих песама, освежи своје знање о основним особинама лирике, о њеној форми и садржини. Подсети се лирских врста у народној и у ауторској књижевности.

uk a

Припреми се за читање

po

Иво Андрић

Сунце се дјевојком жени

Дјевојка је сунцу говорила:

Ed

Док пажљиво читаш народну лирску песму Сунце се дјевојком жени, обрати пажњу на њену садржину. Покушај да одредиш њену тему. Уочи стилске фигуре којима се служи народни певач. Размисли о необичном дијалогу и о онима који тај разговор воде. Прочитај песму гласно. Установи којом је врстом стиха казана. ашик учинило – заљубило се

„Јарко сунце, љепша сам од тебе! Ако ли се томе не вјерујеш, ти изађи на то равно небо, ја ћу изаћ за гору на воду.” Када јутро ведро освануло, излазило на небо сунашце, а дјевојка за гору на воду. Угледа је лијепо сунашце, угледа је кроз јелово грање: кол’ко се је ашик учинило, трипут је се сунце заиграло, па одвуче лијепу дјевојку да је узме себи за љубовцу, од ње поста звијезда Даница.

50 / Књижевни родови и врсте

Густав Климт, Јудита, 1901. г.

Разговор о делу О чему говори народна лирска песма Сунце се дјевојком жени? Закључи, на основу теме, којој лирској врсти припада ова песма. Ко су учесници дијалога у песми? Ко је, и због чега, започео овај разговор? Какве особине има девојка? На основу чега процењујеш њене особине? Какав је њен физички изглед? Како народна песма говори о њеној лепоти? Коју стилску фигуру препознајеш у овом посредном опису?

rta

l

Којом је врстом стиха испевана песма Сунце се дјевојком жени? За коју врсту песама је карактеристична ова врста стиха? Размисли и објасни зашто је овде употребљен стих који се најчешће користи у епском приповедању. Коју песму или причу сличне садржине, о настанку небеских тела, знаш?

Моја љубав

Припреми се за читање

Пажљиво прочитај лирску песму Моја љубав Јована Дучића. Размисли о садржини песме и покушај да одредиш њену тему.

po

Сва је моја љубав испуњена тобом,

Као тамна гора студеном тишином; Као морско бездно непровидном тмином; Као вечни покрет невидљивим добом.

Лирски субјекат се непосредно обраћа неком важном и посебном. Обрати пажњу на став и емоцију лирског субјекта.

uk a

И тако бескрајна, и силна, и кобна, Течеш мојом крвљу. Жена или машта? Али твога даха препуно је свашта, Свугде си присутна, свему истодобна.

У песми постоји мноштво стилских фигура. Уочи их и издвој.

Установи којом је врстом стиха писана песма Моја љубав.

Ed

Кад побеле звезде, у сутон, над лугом, Рађаш се у мени као сунце ноћи, И у моме телу дрхтиш у самоћи, Распаљена огњем или смрзла тугом. На твом тамном мору лепоте и коби, Цело моје биће то је трепет сене; О, љубљена жено, силнија од мене – Ти струјиш кроз моје вене у све доби. Као мрачна тајна лежиш у дну мене, И мој глас је ехо твог ћутања. Ја те Ни не видим где си, а све дуге сате Од тебе су моје очи засењене. Јован Дучић

Лирика / 51

Разговор о делу О чему говори лирска песма Моја љубав Јована Дучића? Која је емоција најважнија у песми? Закључи, на основу теме, којој лирској врсти припада песма Моја љубав. Коме се обраћа лирски субјекат? Које особине има вољена жена? На основу чега процењујеш њене особине? Какав је њен физички изглед? Како песма говори о њеној лепоти? Које стилске фигуре препознајеш у овом посредном опису?

l

Којом је врстом стиха испевана песма Моја љубав? Којом се врстом риме служио песник? Покушај да одредиш специфичност у звучању и ритму песме при употреби различитих врста риме. Подсети се песама сличне садржине.

rta

Примењујемо научено и проширујемо знање

Ed

uk a

po

Лирика је књижевни род чије име упућује на тесну везу између лир­ских творевина и музике (лирика је добила име према ста­ром грчком инструменту лира). Настала је давно, у окриљу јединства више уметности: говора, плеса, музике, глуме (синкретизам). Ли­ ри­ка је задржала својство мелодичности, ритма, риме, интонације, па због тога делује на читаоца јединством звука и смисла. Прво­ битни облик лирике, кратка форма ритмичног певања, развио се у устаљени ритмички образац, стих. Сажетост (краткоћа) израза важна је одлика лирике. У неко­ лико стихова, износе се мисли и утисци, описују предели, ли­чно­ сти. У њој се не приповеда о догађају, већ је она израз непо­средног,

Густав Климт, Музика, детаљ, 1895. г.

52 / Књижевни родови и врсте

Усвајамо ново градиво

rta

l

мелодичност – ритам, рима, интонација, јединство звука и смисла стих – устаљени ритмички образац сажетост израза – краткоћа; сублимирано казивање субјективност – израз личног искуства фигуративност – сликовитост, пренесеност значења структура лирске песме – однос делова и целине и њихово јединство мотиви – најмање тематске јединице тема – скуп мотива композиција – начин слагања делова у целину књижевног текста звуковна организација песме – начин на који је песма организована у строфе и стихове; врста стиха, рима и врста риме лирски десетерац – десетерачки стих са слободним распоредом акцената

po

тренутног, или личног искуства. Зато се каже да је лирска поезија субјективна. Наглашена емотивност (осећајност) у ли­рици се изражава великим бројем стилских фигура. Ова особина лирике, фигуративност, спада у њена најважнија обележја. Анализа структуре лирске песме јесте уочавање елемената који песму чине, њихових међусобних односа, али и односа елемената према целовитом значењу песме. Структуру лирске песме чине мотиви, који се уједињују у тему песме, и композиција – начин на који су делови слагани у целину. Важан струк­ турни елеменат јесте и звуковна органи­ зација песме – стих, врста стиха, рима и врста риме.

Ed

uk a

• Приликом анализе народне митолошке песме и ауторске љубавне песме, уочаваш низ сличности и разлика.

• Какву форму (облик) имају песме Сунце се дјевојком жени и Моја љубав? Какав став према теми имају народни певач и песник? Зашто се овакав начин казивања назива субјективним?

• Које стилске фигуре доминирају у народној лирској песми? Какве метафоре проналазиш у песми Моја љубав? На који се начин објашњава мотив лепоте у народној песми? На који начин се мотив лепоте приказује у ауторској песми?

• Објасни улогу хиперболе у обе песме („... кол’ко се је ашик учинило / трипут је се сунце заиграло” и „И тако бескрајна, и силна, и кобна, / Течеш мојом крвљу...”). Какве се особине девојака на овај начин истичу?

• У обема песмама се појављује мотив светлости. Направи упоредну табелу у коју ћеш унети појмове који означавају овај мотив. („Угледа је лијепо сунашце, / угледа је кроз јелово грање...” и „Ја те ни не видим где си, а све дуге сате / од тебе су моје очи засењене”.) Објасни сличности и разлике међу њима.

• Песме Сунце се дјевојком жени и Моја љубав казане су дугим стихом. У народној песми користи се асиметрични, лирски десетерац (који има слободни распоред акцената). Какав ритам песми даје дуги стих? Шта примећујеш у дужини стиха у песми Моја љубав?

• Постоји ли рима у народној песми? Коју врсту риме уочаваш у Дучићевој песми? Каже се да је обгрљена рима затворена. Размисли о томе у каквом је односу затвореност риме према значењу песме.

• Размисли о метафоричком значењу песме Сунце се дјевојком жени. Шта је девојка – звезда добила а шта изгубила одласком из света људи? Колико јој је слична жељена девојка из Дучићеве песме? Зашто? Лирика / 53

Занимљиво је знати

rta

l

Орфеј, митски песник, са својом лиром, римски мозаик

Одувек се веровало да песма великог уметника има нарочите моћи. Мит о Орфеју, једном од најважнијих песника и музичара антике, казује да је његова уметност имала моћ да умири дивље звери, да помера дрвеће и камење, да заустави реке. Орфеј је изгубио вољену Еуридику, која је умрла од уједа змије. Он се тада запутио у подземни свет како би покушао да је врати међу живе. Својом музиком и песмом успео је да зачара чудовишног троглавог пса Кербера и тако уђе у подземни свет. Када је дошао до Хада и Персефоне, владара подземља, Орфеј је својом тужном песмом и њих очарао. Допустили су му да поведе Еуридику из света мртвих, али под условом да се не сме окренути пре него што изађу на светлост сунца. Мучен сумњама и чежњом, Орфеј се окренуо и по­гледао Еуридику. Истог тренутка, заувек ју је изгубио.

› Подсети се појма синкретичност. Објасни каква су била својства лирике у њеним почецима. Са којом другом уметношћу је уско повезана? › Образложи на које се елементе лирике мисли кад се говори о њеној мелодичности. › Шта је стих? › Шта означава појам субјективност када говоримо о лирици? › Како називамо велики број стилских фигура заступљених у лирском тексту? › Објасни који све елементи чине структуру лирске песме.

54 / Књижевни родови и врсте

ЛИРИКА

мелодичност фигуративност субјективност сажетост

Ed

Подсети се...

uk a

Речник књижевних термина, Нолит, Београд, 2004. Живковић, Драгиша, Теорија књижевности, Драганић, Београд, 1994. Јанковић, Владета, Именик класичне старине, АШ Дело, Београд, 1999.

po

Препоручена литература

Креативни задаци ›› У Именику класичне старине Владете Јанковића потражи одре­д­­ницу о Венери, богињи по којој је најсјајнија звезда (Да­ ница) добила име. ›› Упо­реди митове о Андромеди, Персеју и Диоскурима са митолошком народном пес­­мом Сун­це се дјевојком жени. Пронађи и друге митове који се могу упоре­дити са причом о љубави између земаљског и небе­ског бића – темом „небеске свадбе”.

Епика, структура епског дела

Јунаштво је­ када себе браним од другога, а чојство је када другог браним од себе.

Епска песма

Марко Миљанов

l

Истражи и промисли

uk a

Припреми се за читање

po

rta

Подсети се најважнијих јунака наше народне епике које већ познајеш из основне школе (Марка Краљевића, Милоша Обилића, кнеза Лазара, Илије Бирчанина). Присети се њихових подвига. Размисли о томе које особине испољавају и чиме заслужују епитет великих јунака.

Ed

Пажљиво прочитај народну епску песму Бановић Страхиња. Размисли о времену и месту одигравања догађаја. Обрати пажњу на начин приповедања и покушај да издвојиш кључне догађаје из песме. Уочи најважније мотиве, а затим одреди тему песме. Пажљиво анализирај особине Бановића Страхиње и припреми се да их тумачиш.

Бановић Страхиња

Нетко бјеше Страхинићу бане! Бјеше бане у маленој Бањској, у маленој Бањској крај Косова, да такога не има сокола. Једно јутро бане подранио, зове слуге и к себе призивље: „Слуге моје, хитро похитајте, седлајте ми од мегдана ђога, окитите што љепше можете, опашите што тврђе можете, јел ја, ђецо, мислим путовати:

хоћу Бањску оставити града, мислим ђога коња уморити и у гости, ђецо, одлазити, у тазбину, у била Крушевца, к милу тасту старцу Југ-Богдану, ка шурева девет Југовића; тазбина ме та жељкује моја.” Господара слуге послушаше, те сокола ђога оседлаше; опреми се Страхинићу бане: уд’ри на се дибу и кадифу, Епика, структура епског дела / 55

подранио – уранио, устао рано ђого – коњ белац тазбина – женина породица диба – свилена тканина проткана златом кадифа – сомот

„Господару, силан Југ-Богдане, љубимо ти свиленога скута и десницу твоју билу руку, ну потруди мила зета твога, ну доведи Страхинића бана у дворове и у куће наше, да ми њему пошту учинимо.” Сваком Јуже хатар навршује. Доке тако изредили били, дуго било и вријеме прође, и задуго бане зачамао. Но да видиш јада изненада! Једно јутро, кад огрија сунце, мезил стиже и бијела књига баш од Бањске, од малена града, од његове остарјеле мајке – бану књига на кољено паде. Кад разгледа и проучи књигу, ал’ му књига доста грдно каже, књига каже ђе га куне мајка: „Ђе си, сине, Страхинићу бане? Зло ти било у Крушевцу вино! Зло ти вино, несретна тазбина! Виђи књигу, нечувених јада! Изубаха једна паде сила: турски, сине, од Једрена царе, а цар паде у поље Косово, а цар паде, доведе везире, а везире, несретне већиле. Што је земље те облада царе, сву је турску силу подигао, у Косово поље искупио. Притискао све поље Косово, уватио воде обадвије: покрај Лаба и воде Ситнице све Косово сила притиснула. Кажу, сине, и причају људи: од Мрамора до сува Јавора, од Јавора, сине, до Сазлије, до Сазлије на ћемер-ћуприје, од ћуприје, сине, до Звечана, од Звечана, кажу, до Чечана, од Чечана врху до планине турска сила притисла Косово.

чоха сајалија – црвена, пурпурна чоја

uk a

френђија – кула грађена на француски начин

po

rta

l

поноситу чоху сајалију, што од воде чоха црвенија, а од сунца чоха руменија. Окити се један српски соко, па посједе ђога од мегдана – одмах пође, у тазбину дође, у тазбину, у била Крушевца, ђе одскоро царство постануло; а виђе га старац Југ-Богдане, и виђе га девет мили шура, соколова девет Југовића: мила зета једва дочекаше, у наручје зета загрлише, вјерне слуге коња прифатише; зета воде на френђију кулу. Код готове совре засједоше, те господску ријеч бесјеђаху; навалише слуге и слушкиње: неко двори, неко вино служи. Што бијаше ришћанске господе, посједаше те пијаху вино: уврх совре стари Југ-Богдане, с десне стране уза раме своје сједе зета Страхинића бана, и ту сједе девет Југовића, низа совру остала господа; ко л’ је млађи, двори господаре. Но бијаше до девет шурњаја, но шурњаје дворе упоредо, дворе свекра силна Југ-Богдана, и двораху своје господаре, а највише зета поносита; а слуга им једна вино служи, служи вино једном купом златном, златна купа девет бере литар’; ја да видиш друге ђаконије, ђаконије, млоге госпоштине – како, брате, ђе је царевина! Позадуго бане гостовао, позадуго бане зачамао, поноси се бане у тазбини. Госпоштине што је у Крушевцу, досадише јутром и вечером молећи се силну Југ-Богдану:

совра (софра) – сто постављен за обед ришћанске – хришћанске

двóри – служи

Ed

купа – велика метална чаша, пехар зачамати – задржати се

пошту учинити – указати поштовање хатар – воља, жеља мезил – хитна пошта, доносе је гласници на коњу књига – писмо изубаха – изненада већил – заступник, изасланик владара Сазлија – мост на Косову близу Вучитрна ћемер ћуприја – мост са луковима

56 / Књижевни родови и врсте

тефтер – бележница тимар – имање војника или племића Тука и Манџука – азијска племена од којих се образовала турска нација чадор – нарочита врста шатора напокоње – последње раздертити – растужити, ражалостити јеглен – разговор похарани – опљачкани

po

rta

l

Ја кад бане књигу проучио, мука му је и жао му било: у образ је сјетно, невесело, мрке брке ниско објесио, мрки брци пали на рамена; у образ се љуто намрдио, готове му сузе ударити. А виђе га старац Југ-Богдане, виђе зета јутру на уранку; плану Јуже као огањ живи, Страхинићу зету проговара: „О мој зете, бог ми с тобом био! Што си, зете, јутрос подранио? А у образ сјетно, невесело? Од шта си се, зете, раздертио? На кога си с’, зете, ражљутио? Ал’ се шуре тебе насмијаше, у јеглени ружно говорише? Ал’ шурњаје тебе не дворише? Ал’ махану тој тазбини нађе? Кажи, зете, шта је и како је?” Плану бане, па му проговара: „Прођ се, тасте, стари Југ-Богдане! Ја сам шурам’ био улијепо, а шурњаје, господске госпође, дивно зборе, а дивно ме дворе; тој тазбини мојој мане нема. Но да видиш што сам невесео: стиже књига од малене Бањске, баш од моје остарјеле мајке.” Каже јаде тасту на уранку: како су му двори похарани, како су му слуге разагнате, како ли је мајка прегажена, како ли је љуба заробљена: „Но мој тасте, стари Југ-Богдане, иако је моја данас љуба, љуба моја, ал’ је шћера твоја: срамота је и мене и тебе; но мој тасте, старац Југ-Богдане, мислиш ли ме мртва пожалити, пожали ме док сам у животу.

Ed

uk a

Под број, сине, на тефтере кажу но у цара сто хиљада војске некаквога царева спахије, што имају по земљи тимаре и што једу љеба царевога и што јашу коње од мегдана; што не носе по млого оружа, до по једну о појасу сабљу. У Турчина, у турскога цара, кажу, сине, другу војску силну – огњевите јањичаре Турке, што Једрене држе, кућу билу; јањичара, кажу, сто хиљада. Кажу, сине, и говоре људи у Турчина трећу војску силну – некакога Туку и Манџуку, а што хуче, а што грдно туче. У Турчина војске свакојаке. У Турчина једну кажу силу, самовољна Турчин Влах-Алију, те не слуша цара честитога, за везире никад и не мисли, за цареву сву осталу војску а колико мраве по земљици; таку силу у Турчина кажу. Он беза зла, сине, проћи не шће, не шће с царем, сине, на Косово; окренуо друмом лијевијем, те на нашу Бањску ударио, те ти Бањску, сине, ојадио: и живијем огњем попалио, и најдоњи камен растурио, вјерне твоје слуге разагнао, стару мајку твоју ојадио, са коњем јој кости изломио, вјерну твоју љубу заробио, одвео је у поље Косово – љуби твоју љубу под чадором, а ја, сине, кукам на гаришту, а ти вино пијеш у Крушевцу! Зло ти вино напокоње било!”

Епика, структура епског дела / 57

Страхин-бану зету проговара: „Страхин-бане, ти мој зете мили, виђех јутрос да памети немаш. Што ми ђеце иштеш деветоро, да ми ђецу водиш у Косово, у Косово, да их кољу Турци, немој, зете, више проговарат – не дам ђеце водит у Косово, макар шћери нигда не видио! Мио зете, дели Страхин-бане, рашта си се тако раздертио? Знаш ли, зете – не знали те људи! Ал’ ако је једну ноћ ноћила, једну ноћцу с њиме под чадором, не може ти више мила бити: бог ј’ убио, па је то проклето, воли њему него тебе, сине; нека иде, враг је однесао! Бољом ћу те оженити љубом, с тобом хоћу ладно пити вино, пријатељи бити довијека; а не дам ти ђецу на Косово.” Плану бане као огањ живи, у иједу и тој муци љутој не шће викнут ни призвати слугу, за сеиза ни хабера нема, но сам оде к ђогу у ахаре. Ја како га бане оседлао, како ли га тврдо опасао! Па заузда ђемом од челика, пред дворе га води у авлију к бињекташу бијелу камену, па се ђогу фати на рамена. Погледује девет својих шура, а шуреви у земљицу црну. Бан погледа пашенога свога, некакога млада Немањића, а Немањић гледа у земљицу. Кад пијаху вино и ракију, сви се фале за добре јунаке, фале с’ зету и Богом се куну: „Волимо те, Страхинићу бане, но сву земљу нашу царевину.”

po

rta

l

Молим ти се, и љубим ти руку, да даш мене ђеце деветоро, ђецу твоју, а шуреве моје, да ја, тасте, у Косово пођем, да потражим душманина мога, а царева грдна хаинина, који ми је робље заробио. А немој се, тасте, препанути, ни за твоју ђецу убринути. Ја ћу ђеци, мојим шуревима, хоћу њима рухо пром’јенити, а у турско рухо облачити: око главе бијеле кауке, а на плећи зелене доламе, а на ноге меневиш чакшире, о појасу сабље пламените; призват слуге и казаћу јунак нека слуге коње оседлају, оседлају, тврдо опасују, нек пригрћу мрким међединам’: учинићу ђецу јањичаре. Ја ћу ђецу шуре сјетовати: каде са мном биду кроз Косово, а кроз војску цара на Косову – пред њима ћу бити делибаша – нек се стиде и нек се препану, нек се свога боје старјешине. Ко гођ стане с нама говорити, стане турски, окрене мановски, ја с Турцима могу проговорит, могу турски, и могу мановски, и арапски језик разумијем, и накрпат ситно арнаутски. Проводићу ђецу кроз Косово, сву ћу војску турску уводити, док ја нађем душманина мога, а Турчина силна Влах-Алију, који ми је робље поробио. Нек шуреви биду у невољи, ел сам, тасте, могу погинути; код шурева нећу погинути, јали ране ласно допанути.” Кад то зачу стари Југ-Богдане, плану Јуже како огањ живи,

Ed

uk a

хаинин – oдметник од закона (власти) каук – чалма, турбан, повез око главе долама – врста јакне, капута меневиш – плаво-љубичаст делибаша – предводник турских војника мановски – дијалект арапског језика уводити – уходити, претражити ласно – лако ијед – јед, гнев, срџба сеиз – коњушар хабер – глас, вест ахар – стаја, коњушница ђем – део коњске опреме, део узде авлија – двориште, башта бињекташ – камен са кога се пење на коња пашеног – супруг женине сестре

58 / Књижевни родови и врсте

Ed

хрт – врста пса литар – медаљон на огрлици ордија – маса света, војска маха стамболија – врста зобнице прохесапити – размислити, промислити дервиш – припадник исламског верског реда, може да буде и ратник кондијер – врч, пехар селам – поздрав каурин – неверник (хришћанин) једек – коњ који се чува одморан (у резерви)

po

rta

l

Кад то виђе Страхинићу бане, прохесапи и умом премисли: баш је чадор силна Влах-Алије, те ђогина коња пригоњаше, копље јунак скиде са рамена, те чадору врата отворио а да види ко је под чадором. Не бијаше силан Влах-Алија, но бијаше један стари дервиш, бијела му прошла појас брада, с њиме нема нитко под чадором; бекрија је тај несрећан дервиш, пије Турчин вино кондијером, но сам лије, но сам чашу пије, крвав дервиш бјеше до очију. Кад га виђе Страхинићу бане, те му селам турски називаше, пијан дервиш оком разгледаше, па му мучну ријеч проговара: „Да си здраво, дели Страхин-бане од малене Бањске крај Косова!” Плану бане, препаде се љуто, те дервишу турски одговара: „Бре, дервишу, несретна ти мајка! Рашта пијеш, рашта се опијаш, те у пићу грдно проговараш и Турчина зовеш каурином? Шта помињеш некакога бана? Ово није Страхинићу бане, но ја јесам цареви делија: једеци се царски покидаше, у ордију турску побјегоше, све делије хитро потрчаше да једеке цару пофатамо; ако кажем цару, ја везиру, коју си ми ријеч бесједио, хоћеш, стари, јада допанути.” Грохотом се дервиш осмјенуо: „Ти, делијо, Страхинићу бане! Знаш ли, бане, не знали те јади, да сам саде на Голеч-планини, да те видим у царевој војсци,

uk a

Ал’ да видиш јада на невољи! Бану јутрос нема пријатеља: није ласно у Косово поћи. Виђе бане ђе му друга нема, сам отиде пољем крушевачким. Ја кад био низ широко поље, обзире се ка Крушевцу б’јелу, неће ли се шуре присјетити, неће ли се њима ражалити; а кад виђе јутрос на невољи ђе му нема главна пријатеља, паде на ум, па се досјетио за његова хрта Карамана, кога воли него добра ђога, те привикну из бијела грла (остало је хрче у ахару). Зачу гласа, хитро потрчало док у пољу пристиже ђогина; покрај ђога хрче поскакује, а златан му литар позвекује. Мило било, разговори с’ бане. Оде бане на коњу ђогину, те пријеђе поље и планине. Ја кад дође у поље Косово, кад сагледа по Косову силу, ал’ се бане мало препануо, па помену Бога истинога, у ордију турску угазио. Иде бане по пољу Косову, иде бане на четири стране, тражи бане силна Влах-Алију, ал’ не може бане да га нађе. Спушти с’ бане ка води Ситници, на једно је чудо нагазио: на обали до воде Ситнице један зелен ту бијаше чадор; широк чадор поље притиснуо, на чадору од злата јабука, она сија како јарко сунце; пред чадором побијено копље, а за копље вранац коњић свезан, на глави му маха стамболија, бије ногом десном и лијевом.

Епика, структура епског дела / 59

познао бих тебе и ђогина, и твојега хрта Карамана, кога волиш него добра ђога? Знаш ли, бане, од малене Бањске? Познајем ти чело како ти је, и под челом очи обадвије, и познајем оба мрка брка. Знаш ли, бане, не знало те чудо, кад западох ропства у вијеку – пандури ме твоји ухитише у Сухари врху на планини, у руке ме твоје додадоше – ти ме баци на дно од тамнице, те робовах и тамницу трпљех и зачамах за девет година; девет прође, а стиже десета, а тебе се, бане, ражалило, те ти зовну Рада тамничара, твој тамничар на тамничка врата, изведе ме к тебе у авлију! Знаш ли, бане, знаш ли, Страхинићу, кад запита и мене упита: „Ропче моје, змијо од Турака, ђе пропаде у тамници мојој! Мож’ ли с’, робе, јунак откупити?” Ти ме питаш, ја право казујем: „Могао бих живот откупити, тек да ми се двора доватити, очевине и пак постојбине; имао сам нешто мало блага, млоге лаве и млоге тимаре, могао бих откуп саставити; ал’ ми, бане, вјеровати нећеш да ме пустиш двору бијеломе: тврда ћу ти јамца оставити, тврда јамца – бога истинога, другог јамца – божју вјеру тврду, како ћу ти откуп донијети.” И ти, бане, повјерова мене, и пушти ме двору бијеломе, очевини и тој постојбини. А кад дођох грдној постојбини, тамо су ме јади забушили:

у дворове, постојбину моју, у дворове куга ударила, поморила и мушко и женско, на оџаку нико не остао, но ти моји двори пропанули, пропанули, па су опанули, из дувара зовке проникнуле; што су били лави и тимари, појагмили Турци на миразе. Кад ја виђех дворе затворене: неста блага, неста пријатеља; нешто мислих, па на једно смислих: мезилских се ја дофатих коња, те отидох граду Једренету, одох к цару и одох к везиру. Виђе везир, па доказа цару ја какав сам јунак за мегдана; ођеде ме цареви везире, ођеде ме и чадор ми даде; цар ми даде од мегдана вранца, и даде ми свијетло оружје; потписа ме цареви везире да сам војник цару довијека. А ти, бане, данас к мене дође да ти узмеш твоје дуговање, а ја, бане, ни динара немам! Страхинићу, јада допануо – ђе ти дође да погинеш лудо у Косову у војсци царевој?!” Виђе бане, познаде дервиша, од ђогата коња одсједаше, пак загрли стариша дервиша: „Богом брате, старишу дервишу, на поклон ти моје дуговање! Ја не тражим, брате, ни динара, ни ја тражим своје дуговање, но ја тражим силна Влах-Алију, који ми је дворе растурио, који ми је љубу заробио; кажи мене, старишу дервишу, кажи мене мога душманина! Братимим те и јоште једанпут, немој мене војсци проказати, да ме војска турска не опколи.”

Ed

uk a

po

rta

l

откупити – донети новац за ослобађање из ропства лав – посед, имање забушити – ометати, спречити оџак – симболично: огњиште, дом дувар – зид појагмити – узимати у журби, разграбити стариш – стари, старац

60 / Књижевни родови и врсте

вересија – дато на поверење свјеровати – погазити дату реч

po

rta

l

ни у твоје копље отровано; Турчину ћеш на планину доћи, хоћеш доћи, ал’ ћеш грдно проћи: код оружа и код коња твога жива ће те у руке фатити, хоће твоје саломити руке, живу ће ти очи извадити.” Насмеја се Страхинићу бане: „Богом брате, старишу дервишу, не жали ме, брате, од једнога, тек ме војсци турској не прокажи.” А Турчин му ријеч проговара: „Чујеш ли ме, дели Страхин-бане! Тврђа ми је вјера од камена: да ћеш сада ђога наљутити, да ћеш сада сабљу повадити, да ћеш сатрт пола цару војске, невјере ти учинити нећу, ни Турцима проказати тебе.” Збори бане, па подрани отлен, обраћа се са коња ђогина: „О мој брате, старишу дервишу, појиш коња јутром и вечером,

Ed

uk a

Но се дервиш богом проклињаше: „Ти, соколе, Страхинићу бане, тврђа ми је вјера од камена. Да ћеш саде сабљу повадити, да ћеш пола војске погубити, невјере ти учинити нећу, ни твојега љеба погазити: иако сам био у тамници, доста си ме вином напојио, бијелијем љебом наранио, а често се сунца огријао, пуштио си мене вересијом; не издадох ни додадох тебе; не свјеровах, ели немах откуд; од мене се немој побојати. А што питаш и разбираш, бане, за Турчина силна Влах-Алију, он је бијел чадор разапео на Голечу, високој планини; тек ти хоћу, бане, проговорит: јаши ђога, бјежи из Косова, ел ћеш, бане, погинути лудо. У себе се поуздати немој, ни у руку, ни у бритку сабљу,

Горан Ракић, Црвено поље, 2009. г.

Епика, структура епског дела / 61

појиш коња на води Ситници, ну увјеџбај и право ми кажи ђе су броди на тој води ладној, да ја мога коња не углибим?” А дервиш му право одговара: „Страхин-бане, ти соколе српски, твоме ђогу и твоме јунаштву свуд су броди ђе гођ дођеш води.” Бан удари, воду пребродио, и прими се на коњу ђогину, прими с’ бане уз Голеч планину; он је оздо, а сунашце озго, те огрија све поље Косово, и обасја сву цареву војску. Ал’ да видиш силна Влах-Алије! Сву ноћ љуби Страхинову љубу на планини Турчин под чадором. У Турчина грдан адет бјеше: каил сваки заспат на уранку, на уранку, кад огр’јева сунце; очи склопи, те борави санак. Колико је њему мила била та робиња љуба Страхинова, пануо јој главом на криоце; она држи силна Влах-Алију, на чадору отворила врата, она гледа у поље Косово, те ти турску силу разгледује, прегледује каки су чадори, прегледује коње и јунаке. За јад јој се очи откинуше, те погледну низ Голеч планину, виђе оком коња и јунака. Како виђе и оком разгледа, Турчина је дланом ошинула, ошину га по десном образу, ошину га, па му проговара: „Господаре, силан Влах-Алија, ну се дигни, главу не дигао! Ну опасуј мукадем-појаса, и припасуј свијетло оруже, ето к нама Страхинића бана, сад ће твоју главу укинути, сад ће мене очи извадити.”

Плану Турчин како огањ живи, плану Турчин и оком погледну, па се Турчин гротом насмијао: „Душо моја, Страхинова љубо, чудно ли те Влашче препануло! Од њега си xаса задобила: кад т’ одведем граду Једренету, бан ће ти се и онђе призират! Оно није Страхинићу бане, већ је оно царев делибаша; к мене га је царе оправио, јал’, је царе, јал’ Мемед везире, да ме царе зове на предају, да ја војску цару не растурам: препали се цареви везири да им почем сабљу не ударим. Но да можеш оком погледати, ти се, душо, немој препанути кад потегнем моју бритку сабљу, те ошинем цар’ва делибашу, нека другог већ не шиље к мене.” Страхинова проговара љуба: „Господаре, силан Влах-Алија, та л’ не видиш, испале ти очи! Оно није цареви делија – мој господар Страхинићу бане: ја познајем чело како му је и под челом очи обадвије, и његова оба мрка брка, и под њиме пуљата ђогата, и жутога хрта Карамана; не шали се главом, господару!” Ја кад зачу Туре Влах-Алија, како ли се Туре придрнуло, те поскочи на лагане ноге, опасује мукадем-појаса, и пињале остре за појаса, и ту бритку сабљу припасује, а све врана коња погледује. У то доба бане пристасао. Мудар бане, пак је иштетио: на јутру му не зва добро јутро, нити турски селам називаше, но му грдну ријеч проговара:

Ed

uk a

po

rta

l

увјеџбати – утврдити, знати поуздано броди – газ, прелаз адет – навика, обичај каил – расположен, вољан мукадем-појас – отмен, господски појас xас – страх, зебња пуљат – шарен придрнути – помамити, разгневити пињал – кратак нож иштетио – погрешио, себи донео невољу

62 / Књижевни родови и врсте

Ed

копилан – човек непознатог, неплеменитог порекла дизђен – узда, део коњске опреме набрекивати – застрашивати буздохан – буздован, врста хладног оружја балчак – нарочито обликована, често украшена, дршка сабље комат – комад, део

po

rta

l

има ђога коња од мегдана, што га данас у Србина нема, у Србина, нити у Турчина, узмахује и главом и снагом, те у седло баца господара. Кад удара Страхинићу бане мучну алу силна Влах-Алију, из седла га маћи не могаше, тону вранцу коњу до кољена у земљицу ноге све четири. Буздохане перне поломише, поломише и пера просуше, па су бритке сабље повадили – да јуначки мегдан подијеле. Но да видиш Страхинића бана, каку има сабљу о појасу: ковала су сабљу два ковача, два ковача и три помагача, од неђеље опет до неђеље, од челика сабљу претопили, у острицу сабљу угодили. Турчин ману, а дочека бане, на сабљу му сабљу дочекао, по поли му сабљу пресјекао. Виђе бане, па се разрадова, љуто сави и отуд и отуд, еда би му главу осјекао, јал’ Турчину руке обранио. Удари се јунак на јунака. Не да Турчин главу укинути, не да своје руке иштетити, но се брани с оном половином: половину на врат натураше, и својега врата заклоњаше, и банову сабљу оштрпкује, све откида по комат и комат. Обадвије сабље исјекоше, до балчака сабље догонише; побацише њине одломчине, од хитријех коња одскочише, за била се грла доватише, те се двије але понијеше на Голечу, на равној планини. Носише се љетни дан до подне,

uk a

„А ту ли си, један копилане, копилане, царев хаинине! Чије ли си дворе похарао? Чије ли си робље поробио? Чију л’ љубиш под чадором љубу? Излази ми на мегдан јуначки!” Скочи Турчин ка да се придрну, једном крочи – до коња докрочи, другом крочи – коња појахао, притегну му обадва дизђена. Ал’ не чека Страхинићу бане, но на њега ђога нагоњаше, па на њега бојно копље пушти. Удари се јунак на јунака. Пружи руке силан Влах-Алија, у руку му копље уфатио, па ти бану ријеч проговара: „Копилане, Страхинићу бане, а шта ли си, Влашче, премислио? Нијес’ ово бабе шумадинске, да разгониш и да набрекујеш, но је ово силан Влах-Алија, што с’ не боји цара ни везира: што ј’ у цара војске државине, чини ми се сва царева војска као мрави по зеленој трави: а ти, море, мегдан да дијелиш!” То му рече, бојно копље пушти, од прве га обранити шћаше. Бог поможе Страхинићу бану, има ђога коња од мегдана: како копље на планини звизну, соко ђого паде на кољена, изнад њега копље прелетило, ударило о камен студени, натроје се копље саломило: до јабуке и до десне руке. Док сатрше она копља бојна, потегоше перне буздохане. Кад удара силан Влах-Алија, кад удара Страхинића бана, из седла га коњу изгоњаше, а на уши ђогу нагоњаше; Бог помаже Страхинићу бану,

Епика, структура епског дела / 63

ђе погибе лудо и безумно, а нешто се бане домислио, викну бане из бијела грла некакога хрта Карамана, што је хрче на лов научио; викну бане и опет привикну, скочи хрче и одмах дотрча, те банову љубу доватило. Ал’ је женска страна страшивица, страшивица свака од пашчади, баци комат у зелену траву, љуто врисну, далеко се чује, жута хрта за уши подбила, те се с њиме коље низ планину, а Турчину очи испадоше, колико му нешто жао бјеше, те он гледа што се чини с њоме. Али бану друга снага дође, друга снага и срце јуначко, те оману тамо и овамо, док Турчина с ногу укинуо. Колико се бане уострио, он не тражи ништа од оружа, но му грлом бане запињаше, а под грлом зубом доваташе: закла њега како вуче јагње. Скочи бане, па из грла викну, те набрекну оног хрта жута, доке своју курталиса љубу. Запе љуба бјежат низ планину, она шћаше бјежат у Турака; не даде јој Страхинићу бане, за десну је руку ухитио, приведе је к пуљату ђогату, па се ђогу фати на рамена, тури љубу за се на ђогина, па побјеже бане упријеко, упријеко, али попријеко. Отклони се од те силе турске, те долази у равна Крушевца, у Крушевац, у тазбину своју. Виђе њега старац Југ-Богдане, а срете га девет милих шура; руке шире, у лица се љубе;

l

док Турчина пјене попануше – бијеле се како горски снијег, Страхин-бана б’јеле, па крваве; искрвави низ прси хаљине, искрвави чизме обадвије. А кад бану мука досадила, тада бане ријеч проговара: „Љубо моја – тебе Бог убио! – које јаде гледаш на планини? Но ти подби један комат сабље, удри, љубо, мене, ја Турчина: мисли, љубо, кога тебе драго.” Али Турчин љуто проговара: „Душо моја, Страхинова љубо, немој мене, но удри Страхина: нигда њему мила бити нећеш, пријекорна бити довијека, кориће те јутром и вечером ђе си била са мном под чадором; мене бити мила довијека, одвешћу те Једренету граду, наредићу тридест слушкињица нек ти држе скуте и рукаве, ранићу те медом и шећером, окитити тебе дукатима саврх главе до зелене траве; удри сада Страхинића бана!” Женску страну ласно преварити: лако скочи ка да се помами, она нађе један комат сабље, зави комат у везени јаглук да јој билу руку не обрани, па облеће и отуд и отуд, чува главу Турчин Влах-Алије, а ошину господара свога, господара Страхинића бана, поврх главе по чекрк-челенци и по њег’ву бијелу кауку; прес’јече му златали челенку, и прес’јече бијела каука, мало рани главу на јунаку; поли крвца низ јуначко лице, шћаше залит очи обадвије. Препаде се Страхинићу бане

Ed

uk a

po

rta

пријекорна – која заслужује прекоре, осуде јаглук – марамица, марама чекрк-челенка – одличје од сребра или злата, носило се на челу, перјаница уострити – разгневити, разљутити ухитити – ухватити

64 / Књижевни родови и врсте

Разговор о делу

обрањен – рањен, повређен раскарити – бринути, жалостити се дохакати – савладати, победити стопити – уклонити без трага

po

rta

l

Плану Јуже као огањ живи, викну Јуже ђеце деветоро: „Повадите ноже деветоре, на комате кују искидајте!” Силна ђеца баба послушаше, те на своју сестру кидисаше, ал’ је не да Страхинићу бане, шуревима ријеч говораше: „Шуре моје, девет Југовића, што се, браћо, данас обрукасте! На кога сте ноже потргнули? Кад сте, браћо, ви таки јунаци, камо ножи, камо ваше сабље, те не бисте са мном на Косову да чините с Турцима јунаштво, десите се мене у невољи? Не дам вашу сестру похарчити – без вас бих је могао стопити, ал’ ћу стопит сву тазбину моју, немам с киме ладно пити вино; но сам љуби мојој поклонио.” Помало је такијех јунака кâ што бјеше Страхинићу бане.

uk a

за лако се упиташе здравље; а кад виђе стари Југ-Богдане обрањена зета и челенку, просу сузе низ гоподско лице: „Весела ти наша царевина! Међер има у цара Турака, међер има силнијех јунака, који зета обранише мога, кога данас у далеко нема.” Шуреви се њему препадоше. Проговара Страхинићу бане: „Немој ми се, тасте, раскарити, ни ви, моје шуре, препанути; у цара се не нађе јунака да дохака мене и обрани. Да ви кажем ко ме обранио, од кога сам ране допануо: кад дијелих мегдан са Турчином, а мој тасте, стари Југ-Богдане, онда мене љуба обранила, љуба моја, мила шћера твоја – не шће мене, поможе Турчину.”

Ed

О чему говори народна епска песма Бановић Страхиња? Шта је тема песме? Које мотиве из песме можеш издвојити? Када се одиграва радња песме? О ком периоду наше историје је реч? Који делови песме на то указују? Док пажљиво читаш песму, уочи и обележи делове у којима се приповеда (наративне делове) и делове у којима је заступљен опис (дескриптивне делове). Шта у песми преовлађује? За који је књижевни род то карактеристично? Ко казује причу о Страхињи? Какав став народни стваралац има према догађајима које описује? Поткрепи своје тврдње одабраним стиховима. Којим се редоследом износе догађаји у песми? Укажи на одступања у хронолошком приказивању догађаја. О чему се говори у делу песме који се односи на прошлост? Које Бановићеве особине уочаваш? Какве особине испољавају други јунаци песме (Југовићи, Југ Богдан, Страхињина љуба, Влах Алија, стари дервиш)? Објасни односе између Бановића и других јунака.

Епика, структура епског дела / 65

Примењујемо научено и проширујемо знање

Ed

uk a

Виктор Веснетцов, Јунак на раскршћу, 1898. г.

po

rta

Солар, Миливој, Теорија књижевности, Школска књига, Загреб, 1986. Пешић, Радмила, Милошевић Ђорђевић, Нада, Народна књижевност, Требник, Београд, 1997. Самарџија, Снежана, Биографије епских јунака, Друштво за српски језик и књижевност, Београд, 2008.

Епика је књижевни род који је добио име од грчке речи epos (реч, прича). Епика приповеда неку тему, описује и приказује радњу – низ збивања кроз заплете и расплете. Приповедање (нарација) је­сте низање догађаја, праћење њиховог следа у времену. Опи­ сивање (дескрипција) јесте низање мотива по сличности – опи­ сивање особина личности, предела, ствари. Приповедање и опи­сивање захтевају приповедача, који се обраћа слушаоцима (чи­ тао­цима). За разлику од лирског песника, епски приповедач се дистанцира од онога о чему казује. Приповедач може приказивати догађаје хронолошки, оним ре­ доследом како су се заиста одиграли, или ретроспективно, по­лазећи од садашњих, ка прошлим догађајима. Да би се изазвала радо­зналост публике или нагласила важност догађаја, приповедач се служи ретардацијом – успоравањем (задржавањем, пона­вљањем). У епском делу се приповедање понекад успорава и дигресијом, одступањем од главног приповедног тока. Када се дигресија обликује у већу и самосталну приповедну целину, онда настаје епизода. Фабула (прича) представља један од најважнијих елемената структуре епског дела. То је оно што се приповеда, низ догађаја повезаних по начелу узрочно-последичних веза. Начин на који се делови књижевног текста повезују у целину јесте композиција. Тема епског дела јесте јединствена и смислена целина дела, често садржана у наслову. Тему чини скуп мотива. Мотив је нај­мања тематска јединица, најмањи део књижевног текста који задржава релативно самостално значење у оквиру теме. Најстарија епска дела (епска песма, еп) на­ста­ла су као усмене творевине и имала су облик стиха. Епска песма говори о појединачном догађају или јунаку, а еп (спев) јесте дело већег обима и ширег приказивања низа догађаја.

l

Препоручена литература

66 / Књижевни родови и врсте

• Мотив о коме се говори у народној песми Бановић Страхиња (отмица жене, неверство) чест је у митологији и књижевности многих народа, па се зато зове интернационални мотив. Уочи и издвој и друге мотиве које доживљаваш као најважније делове теме.

• Примећујеш да у народној песми Бановић Страхиња постоји дескрипција, али да преовлађује нарација. Уобичајено је да се приповедач у епском делу дистанцира од догађаја о којима говори. Зашто то не чини народни песник у овој песми?

• Укажи на делове песме којима се успорава наративни ток. Објасни улогу ретардације у песми. Какво значење има епизода са старим дервишем? Шта, на основу ове епизоде, сазнајеш о Бановићу?

rta

l

• Какав однос Бановић има према особама из свог окружења? Какав однос други имају према њему? Поткрепи своје ставове одабраним стиховима.

Занимљиво је знати

po

• Због чега је Бановић јунак? Упореди његово јунаштво са Обилићевим, или са јунаштвом Марка Краљевића. У чему су сличности, а у чему разлике?

Ed

uk a

Бановић Страхиња (Страхинић бан), иако омиљени јунак епске народне поезије из времена Косовске битке, непознат је историји. Сматра се да је народна песма сачувала сећање на феудалца из Зете Ђурђа Страцимировића Балшића, који је живео у XIV веку. Забележене су 23 вари­ јанте исте песме о Бано­ви­ ћу Страхињи, са темом о оте­тој и неверној жени. Ова варијанта песме сма­тра се уметнички највред­нијом. Записао ју је Вук Караџић од Старца Милије, давне 1822. године. По мотивима песме Бановић Страхиња снимљен је истоимени филм, у режији Ватросла­ ва Мимице. Подвиг Бано­ вића Страхиње предмет је више драмских дела наше писане књижевности. Бо­ ри­слав Михајловић Михиз написао је драму Бановић Страхиња. Епика, структура епског дела / 67

Сцена из филма Бановић Страхиња Ватрослава Мимице

Усвајамо ново градиво Креативни задаци

rta

l

›› Пронађи и друге народне епске песме у ко­ји­ма се говори о Бановићу Стра­ хињи. Обра­ти пажњу на песме Слуга Ми­лу­тин и Три добра јунака. ›› Пажљиво их анализирај и уочи које осо­бине у њима испољава Бановић, а на који начин се говори о другим ју­на­цима. Упореди сво­ја запажања са онима до којих долазиш по­сле анализе песме Ба­но­вић Страхиња. ›› Погледај филм Ватрослава Мимице Ба­новић Страхиња. Размисли о томе ка­­ко је филмска уметност дочарала при­чу о Ба­но­вићу. Подсети се синкре­ тизма у уме­тности и сагледај која су изражајна сред­ства доступна филму, а која књиже­вности. Која ти се верзија приче (филмска или епска) више до­ пада? Зашто?

Ed

Подсети се...

uk a

po

хронолошко приповедање – казивање о догађајима оним редоследом како су се одиграли ретроспективно приповедање – казивање о догађајима полазећи од садашњих ка прошлим ретардација – успоравање (задржавање) радње епизода – самостална приповедна целина у оквиру епског дела; један од видова ретардације еп – дело већег обима од епске песме, обухвата више догађаја и дужи временски период епски јунак – носилац главних колективних и индивидуалних вредности интернационални мотиви – заједнички мотиви који се појављују у књижевностима разних народа; њихово порекло и односе проучавају различите теорије, а међу најпознатијим интернационалним мотивима јесу: прогоњена пасторка, змија младожења, немушти језик, узиђивање људске жртве, мајка крвница, препознавање по белегу, муж на свадби своје жене и др.

› Наведи главне особине епике као књижевног рода. › Шта је приповедање? Како га још називамо? › Објасни шта је описивање и наведи како га још називамо. › Опиши разлике између хронолошког и ретроспективног приповедања. › Како називамо низ догађаја повезаних по узрочно-последичном начелу? › Објасни однос теме и мотива. › Наведи шта је композиција.

ЕПИКА

ПРИПОВЕДАЊЕ (НАРАЦИЈА) хронолошко ретроспективно

68 / Књижевни родови и врсте

ОПИСИВАЊЕ (ДЕСКРИПЦИЈА)

ЈУНАК ДОГАЂАЈ

Бајка Машта не познаје других закона осим својих, не признаје друге сврхе осим своје сопствене игре...

Истражи и промисли Познајеш многе бајке. Подсети се неких (Пепељуга, Биберче, Успавана лепотица). Размисли о томе које заједничке особине и значења могу имати ове бајке.

rta

l

Иво Андрић

Припреми се за читање

uk a

po

Док пажљиво читаш руску народну бајку Царева кћи жаба, размисли о њеној теми и покушај да уочиш што више мотива који чине тему бајке. У тексту уочи и обележи фантастичне елементе. Размисли о особинама главног јунака, о његовим помагачима и противницима.

Царева кћи жаба

У

Ed

једном царству, у некаквоj држави живели цар и царица и имали три сина – сви млади, нежењени и такви јунаци да се то не може ни у бајци испричати, нити пером описати. Најмлађи се звао Иван царевић. Цар им овако рече: „Децо моја драга, узмите сваки по стрелу, натегните тврде лукове и одапните стреле на разне стране; у чије двориште стрела падне, тамо и просите.” Одапне стрелу најстарији брат – паде она у бојарско двориште, баш преко пута девојачке собе; одапне средњи брат – стрела полети у трговачко двориште и паде крај главнога улаза, а на том улазу стајаше лепа девојка, трговачка кћи. Одапне најмлађи брат – стрела паде у прљаву мочвару и подиже је жаба крекетуша. Иван царевић рече: „Како да узмем крекетушу за жену? Жаба није мени пар!” „Узми је”, одговори му тад цар. „Значи, таква ти је судбина.” И поженише се царевићи: најстарији – бојарском кћери, средњи трговачком кћери, а Иван царевић – жабом крекетушом. Позове их цар и заповеди: „Нека ми ваше жене до сутра испеку по меки бели хлеб.” Врати се Иван царевић у своје одаје тужан, русу главу у рамена увукао. Бајка / 69

Ed

uk a

po

rta

l

„Ква-ква, Иване царевићу! Што си тужан?”, пита га жаба. „Да ниси од свога оца какву тешку, непријатну реч ил’ заповест чуо?” „Како да не будем тужан? Господар, мој отац, наредио је да до сутра испечеш меки бели хлеб.” „Не тугуј, царевићу! Лези да спаваш, да починеш; јутро је мудрије од вечери!” Намести му да спава, а са себе збаци жабљу кожу – и претвори се у лепоту девојку, Василису Премудру. Изађе на главни доксат и гласно повика: „Дадиље, дворкиње! Скупите се, спремите се, па ми испеците меки бели хлеб, какав сам јела код мога драгога оца.” Ујутру се пробуди Иван царевић, жабин хлеб беше већ одавно готов – и то тако леп да се то не може ни замислити, нити дочарати, већ само у бајци описати! Хлеб је украшен разним шарама, са страна се виде царски градови и тврђаве. Захвали се цар Ивану царевићу на таквом хлебу и одмах издаде синовима наређење: „Нека ми ваше жене за једну ноћ по један ћилим изаткају.” Врати се Иван царевић тужан, русу главу у рамена увукао. „Ква-ква, Иване царевићу! Што си тужан?”, пита га жаба. „Да ниси од свога оца какву тешку, непријатну реч ил’ заповест чуо?” „Како да не будем тужан? Господар, мој отац, наредио је да му за једну ноћ изаткаш свилени ћилим.” „Не тугуј, царевићу! Лези да спаваш, да починеш; јутро је мудрије од вечери!” Намести му да спава, а са себе збаци жабљу кожу и претвори се у лепоту девојку, Василису Премудру. Изађе на главни доксат и гласно повика: „Дадиље, дворкиње! Скупите се, спремите се да изаткате свилени ћилим – да буде онакав на каквом сам ја код мога драгога оца седела!” Како је речено, тако је учињено. Ујутру се пробуди Иван царевић, а у жабе ћилим беше већ одавно готов – и то тако диван да се не може ни замислити, нити дочарати, већ само у бајци испричати. Ћилим је украшен златом и сребром, прекрасним шарама. Цар се захвали Ивану царевићу на таквом ћилиму и одмах изда ново наређење, да му три царевића дођу на виђење заједно са својим женама. Опет се врати Иван царевић тужан, русу главу у рамена увукао. „Ква-ква, Иване царевићу? Што си тужан? Да ниси од свога оца какву непријатну реч ил’ заповест чуо?” „Како да не будем тужан? Господар, мој отац, наредио је да са тобом на виђење дођем; како ћу те људима показати?” „Не тугуј, царевићу! Пођи сам цару у госте, а ја ћу за тобом доћи; кад зачујеш буку и тутњаву – реци: то моја жабица у кутијици иде.” И тако, старија браћа дођу у дворац са својим женама, раскошно обученим и накићеним; стоје и подсмевају се Ивану царевићу: „Што си, брате, без жене дошао? Могао си је бар у марамици донети! Где ли само нађе онакву лепотицу? Мора да си све баре претражио?”

70 / Књижевни родови и врсте

Ed

uk a

po

rta

l

Одједном настаде бука и тутњава – читав се дворац затресе. Гости се силно уплашише, поскакаше са својих места и не знају шта ће, а Иван царевић каже: „Не бојте се, господо! То је моја жабица у кутијици дошла.”Дојурише до царскога трема златне кочије са шест коња упрегнутих и из њих изађе Василиса Премудра – таква лепотица да се то не може ни замислити ни дочарати, већ само у бајци описати! Узе Ивана царевића за руку и поведе за храстове трпезе, везеним столњацима застрте. Стану гости јести, пити и веселити се. Василиса Премудра из чаше попије, а остатак себи у леви рукав излије, лабудово месо заложила, а кошчице у десни рукав сакрила. Жене старијих царевића њено лукавство опазише, па и оне исто тако учинише. После, кад је Василиса Премудра пошла да игра са Иваном царевићем, махну левом руком – створи се језеро, махну десном – запловише по води бели лабудови; цар и гости се чудом чуде. И старије невесте пођу да играју, махнуше левом руком – госте попрскаше, махнуше десном – кост цару право у очи упаде! Цар се наљути и истера их с погрдама. За то време Иван царевић улучи прилику, отрча кући, пронађе жабљу кожу и спали је на јакој ватри. Дође Василиса Премудра, потражи – нема жабље коже, растужи се, ражалости и рече царевићу: „Ох, Иване царевићу! Шта си учинио? Да си мало причекао, ја бих заувек била твоја: а сад, остај збогом! Тражи ме иза тридесет земаља, чак у тридесетом царству – код Кашчеја Бесмртнога.” Ту се она претвори у белога лабуда, прхну и одлете кроз прозор. Иван царевић горко заплака, помоли се Богу клањајући му се на све четири стране и пође куд га очи воде. Ишао је тако, ни сам не зна колико дуго – наиђе му у сусрет старац: „Здраво”, рече, „добар јуначе! Шта тражиш и куд си се упутио?” Царевић му исприча своју невољу. „Ех, Иване царевићу! Зашто си спалио жабљу кожу? Ти је ниси ни навукао, није твоје било ни да јој је скидаш! Василиса Премудра је лукавија и паметнија од свога оца, он се због тога расрдио на њу и наредио да три године жаба крекетуша буде. Ево ти клупко; куда се оно закотрља – слободно иди за њим.” Захвали се Иван царевић старцу и пође за клупчетом. Иде широким пољем, сретне медведа. „Дај”, вели, „да убијем звер!” А медвед проговори: „Немој ме убити, Иване царевићу! Можда ћу ти некад затребати.” Иде он даље, гледа – а над њим лети патак; царевић нанишани из пушке, хтеде да устрели птицу, кад одједном она проговори људским гласом: „Немој ме убити, Иване царевићу! Можда ћу ти затребати.” Он се сажали и крену даље. Јури зрикави зец; царевић се опет маши за пушку, нанишани, а зец проговори људским гласом: „Немој ме убити, Иване царевићу! Можда ћу ти затребати.” Иван царевић Бајка / 71

Ed

uk a

po

rta

l

се сажали и пође даље – према сињему мору. Види на песку лежи и издише штука риба. „Ах, Иване, царевићу”, проговори штука, „сажали се на мене, пусти ме у море.” Он је баци у море и крене обалом. Не прође дуго, клупко се докотрља до кућице. Стоји кућица на кокошјим ногама, око себе се окреће. Иван царевић рече: „Кућице, кућице! Стани, кућице, како си пре стајала – прочељем ка мени, зачељем ка мору.” Кућица се окрене зачељем ка мору, а прочељем ка њему. Царевић уђе у њу и види: на пећи, на деветој цигли лежи Баба-Јага коштана нога, нос јој у таваницу упире, слине преко прага цуре, усне на куки висе, а она оштри зубе. „Здраво да си, добар јуначе! Зашто си дошао?”, упита Баба-Јага Ивана царевића. „Ах, ти стара вештице! Могла би ме најпре нахранити, напојити, бању угрејати, па онда питати.” Баба-Јага га нахрани, напоји и бању му угреја; царевић јој каза да тражи своју жену Василису Премудру. „А, знам!”, рече Баба-Јага. „Она је сада код Кашчеја Бесмртнога. Тешко ћеш до ње доћи, није лако с Кашчејем на крај изаћи: његова смрт је на врху игле, та је игла у јајету, то јаје је у патки, та патка је у зецу, тај зец је у ковчегу, ковчег је на високом храсту, а то дрво Кашчеј чува као зеницу свога ока.” Баба-Јага му исприча на ком месту расте тај храст. Иван царевић дође тамо, али не зна шта да ради, како ковчег да дохвати. Одједном се пред њим створи медвед и ишчупа дрво из корена. Ковчег паде и разби се у парампарчад, из ковчега искочи зец и појури колико га ноге носе; гле – за њим јури други зец, стиже га, ухвати и растрже на ситне комаде. Излете из зеца патка и подиже се високо, високо; лети, а за њом појури патак, па кад је удари – патка одмах испусти јаје и падне то јаје у море. Иван царевић, видевши каква га невоља снађе, обли се сузама; одједном плива према обали штука и држи јаје у зубима. Он узе то јаје, разби, извади иглу и одломи јој врх: колико год се опирао Кашчеј, колико год се бацао на све стране, морао је умрети! Иван царевић пође у Кашчејеву кућу, узе Василису Премудру и врати се у своје царство. Отада су живели заједно дуго и срећно.

Разговор о делу О чему говори руска народна бајка Царева кћи жаба? Ко је главни јунак бајке? Шта сазнајеш о њему? Какве особине испољава? Докажи своја запажања одабраним одломцима. Ко је још у бајци на страни добра? Ко су представници зла? Шта је тема бајке? Које мотиве у њој уочаваш? Наброј и објасни најважније. У ком се времену и простору одиграва радња бајке? Зашто је то важно? Како разумеш неодређеност простора и времена у овој бајци? Наброј што више фантастичних елемената које уочаваш у бајци. Упореди их са фантастичним елементима из других, теби познатих бајки и образложи своја запажања. Издвој делове текста које препознајеш као уобичајену одлику казивања у бајци.

72 / Књижевни родови и врсте

Примењујемо научено и проширујемо знање

Ed

uk a

po

rta

l

Бајка је епско дело у прози. Назив је добила од старословенске речи бајати (приповедати). Основна одлика бајке јесте припове­ дање, у којем се на маштовит, фантастичан начин говори о сукобу добра и зла, о тежњи ка повратку устаљеног реда ствари, који се на почетку, дејством неке моћне или зачудне силе, поремети. Јунак бајке и његови помагачи настоје да исправе неправду и поврате равнотежу. То чине уз помоћ фантастичних бића (але, аждаје, вукодлаци, виле, вештице, дивови, патуљци, крилати коњи, змајеви), или фантастичних предмета (огледала, златне јабуке, кључеви, биљка расковник, длака у којој је књига, чаробни штапови, рибља крљушт). Јунаци пролазе кроз низ доживљаја, идући на фан­ тастична места и пределе (пећине, стаклене горе, чардаци „ни на небу, ни на земљи”, дубоке зачаране шуме). Јунак, у авантури, тра­ гању и подвигу, у борби против злих сила, у надмудривању, дво­боју, трци, такође може имати натприродне способности (бржи је од птице, разуме језик животиња, види оно што је невидљиво). Јунаци бајке су често безимени (трећи син, царевић, чобанин...). Теме и начини казивања у бајци су стереотипни, устаљени. Најбројније су бајке које говоре о уздизању обичног човека до престола, богатства, спознаје, или о злој маћехи и племенитој пасторки, о Усуду. Бајке имају стереотипне почетке и завршетке. У бајци нема одређеног места, или одређеног времена („Био једном један цар, у далекој земљи...”), што указује на њену универзалност. Завршавају се нагло – чим јунак постигне жељени циљ („и онда остане царујући до свога века...”). Као књижевна врста, бајка постоји и у усменој и у писаној књи­ жевности. Најпознатији писци бајки су: Ханс Кри­стијан Андерсен, Оскар Вајлд, Ивана Брлић Мажуранић, Гроздана Олујић. У бајкама добро увек побеђује, па су зато важне у спозна­вању света јер рађају веру у правду, истину, добро, учећи да не­правда, лаж и зло не могу победити.

• Зашто бајке имају стереотипне почетке и завршетке? Како такав начин казивања утиче на слушаоце или читаоце? Радња бајке се може дешавати било кад или било где. Најчешће, она се одвија у неодређеној прошлости, а догађаји које приказује измештени су у односу на читаочев свет. Како ова особина бајке утиче на наше поимање догађаја који су у њој представљени?

• Размисли о заједничким особинама јунака бајки које познајеш. Покушај да их наведеш. Шта примећујеш? Зашто се неке особине понављају у готово свим бајкама?

Бајка / 73

Занимљиво је знати Препоручена литература

Усвајамо ново градиво

Креативни задаци ›› Размисли о томе зашто се бајке најчешће чи­тају деци. На који начин бајка може да ути­че на обликовање личности? Какав је до­­живљај света у њима представљен? Ко­ ­јим нас вредно­стима бајке подучавају? ›› Одабери и анализирај бајку која је нај­ више утицала на тебе. Објасни зашто.

uk a

po

јунак бајке – изузетан, често безимен појединац; пролази кроз низ доживљаја у борби против зла стереотипне теме и начини казивања – сукоб добра и зла, фантастични елементи, устаљени почеци/завршеци, неодређеност места и времена

rta

l

Поповић, Тања, Речник књижевних термина, Логос арт, Београд, 2007. Антологија народних бајки, приредила Снежана Самарџија, Политика, Београд, 2005. Пешић, Радмила, Милошевић Ђорђевић, Нада, Народна књижевност, Требник, Београд, 1997.

Н. А. Доброљубов је о Андерсеновим бајкама рекао: „Андерсенове бајке имају прекрасну особину која недостаје другим дечјим књи­ же­вницима. У њима оно што постоји у стварности добија изван­ редни поетички карактер, а ипак не плаше дечију машту свака­квим бауцима и тамним силама. Андерсен оживљава обичне ствари и ставља у покрет обичне неживе предмете. Код њега се оло­вни војник тужи на своју самоћу, цвеће се одаје веселом плесу, лан доживљава свакодневне преобразе док прелази у нити, пла­ тно, рубље, папир...”

Подсети се...

Ed

› О чему се говори у бајци? › Које особине има јунак бајке? › Објасни појам стереотипност. Наведи шта је у бајкама стереотипно. Подсети се шта је стереотипно у усменој књижевности. › Објасни зашто бајка припада епици. › Образложи разлику између усмене и ауторске бајке.

БАЈКА ЈУНАК без индивидуалних особина И ДОГАЂАЈ сукоб добра и зла успостављање нарушене равнотеже СТЕРЕОТИПНА ТЕМА И НАЧИН КАЗИВАЊА фантастични елементи

74 / Књижевни родови и врсте

Приповетка (народна књижевност)

Жеђ за лепотом никада се не може угасити. Она је непознато сунце, према коме корача безброј живих створења.

Истражи и промисли

l

Паоло Мантегаца

po

rta

У приповеткама које познајеш (Све ће то народ позлатити Лазе Лазаревића, Аска и вук, Деца, Књига Иве Андрића, Поход на Мјесец Бранка Ћопића) постоје неке заједничке особине, без обзира на њихову тематску разноликост. Размисли о тим заједничким особинама приповедака и припреми се да их образложиш.

Припреми се за читање

uk a

Пред тобом је необична прича. Пажљиво је прочитај и размисли о њеној теми. Обрати пажњу на главну јунакињу приче и на њене особине. Уочи што више појединости којима можеш доказати којој књижевној врсти припада ово дело.

Dje­voj­ka br­`a od ko­wa

Б

Ed

i­la je ne­ka­ka |e­voj­ka ko­ja ni­je ro­|e­na od oca i maj­ke, ne­go je na­~i­ni­le vi­le od sni­je­ga iz­va­|e­na iz ja­me bez­da­we pre­ma sun­ cu i­liw­sko­me, vje­tar je o­`i­vio, ro­sa je po­do­ji­la, a go­ra li­{}em o­bu­kla i li­va­da cvi­je­}em na­ki­ti­la i na­re­si­la. Ona je bi­la bje­qa od sni­je­ga, ru­me­ni­ja od ru­`i­ce, sjaj­ni­ja od sun­ca, da se ta­ke na svi­ je­tu ra­|a­lo ni­je ni­ti }e se ra­|a­ti.

Ona pu­sti glas po svi­je­tu da }e u taj i taj dan na to­me i to­me mje­ stu bi­ti tr­ki­ja, pa ko­ji je mla­di} na ko­wu pre­te­~e, da }e bi­ti we­ go­va. Ovo se u ma­lo da­na raz­gla­si po sve­mu svi­je­tu, te se pro­sa­ca sku­pi hi­qa­de na kow­ma da ne zna{ ko­ji je od ko­je­ga bo­qi. I sam ca­rev sin do­|e na tr­ki­ju. \e­voj­ka sta­ne na bi­qe­gu i svi pro­si­o­ci na­re­de se na kow­ma, a ona iz­me­|u wih bez ko­wa ne­go na svo­ji­jem no­ ga­ma, pa im on­da re­~e: „Ja sam o­na­mo sta­vi­la zlat­nu ja­bu­ku, ko­ji naj­pri­|e do we do­|e i u­zme je, ja }u bi­ti we­go­va, a ako ja pr­va k woj do­|em i u­zmem je pri­je vas, zna­di­te da }e­te vi svi mr­tvi na ono mje­sto o­sta­ti, ne­go pa­zi­te do­bro {to ~i­ni­te.” Приповетка (народна књижевност) / 75

bez­da­we – bez dna i­liw­sko – u vre­me I­lin­da­na, ­ po­~et­kom av­gu­sta naresiti – ukrasiti, okititi trkija – trka, nadmetawe u tr~awu narediti se – spremiti se bi­qeg – va­`no ­ me­sto, ov­de: ­ start tr­ke

uk a

zlo i go­re – ve­li­ka­ ne­vo­qa

po

rta

l

po­te­ko­{e – po­ju­ri­{e, na­glo kre­nu­{e

Ko­wa­ni­ci svi se po­gle­ da­ju i sva­k ­ i se u se­be u­zda-­ ­{e da }e za­do­bi­ti |e­voj­ku, pa re­ko­{e iz­me­|u se­be: „Zna­mo o­di­sta da ne­}e ona ni­jed­no­me od nas na no­ga­ma od­bje­}i, ne­go ne­ko od nas, a ko, to­gaj }e Bog i sre­}a da­ nas po­mo­}i.” Te ta­ko, kad |e­voj­ka ru­kom o ru­ku pqe­ snu, svi po­te­ko­{e u je­dan tren.

Kad je bi­lo na po pu­ta, bog­me |e­voj­ka o­dvo­ji­la bje­ {e jer pu­sti ne­ka­kva ma­la Едгар Дега, Пре трке, детаљ, 1982. г. kri­la is­pod pa­zu­ha. Uto u­ko-­­ ri je­dan dru­go­ga, te pri­o­{i­nu­{e i o­bo­do­{e ko­we, i pri­sti­go­{e |e­voj­ku. Kad ona vi­|e, iz­va­di jed­nu dla­ku iz gla­ve, te ba­ci, i oni i­sti ~as uz­ra­ste stra­{na go­ra da ne zna­do­{e pro­sci |e }e ni ku­-­ da }e, no ta­mo-amo te za wom, a ona o­pet da­le­ko im o­dvo­ji­la, a oni o­bo­di ko­we i o­pet je sti­go­{e.

A kad |e­voj­ka vi­|e zlu i go­ru, pu­sti jed­nu su­zu – dok buk­nu­{e stra­ {ne ri­je­ke, te se za­ma­lo svi ne po­to­pi­{e. Za |e­voj­kom ni­ko vi­{e ne pri­sta­ja­{e do sa­mo­ga ca­re­va si­na, te on plij na ko­wu, te za wom, ali po­{to vi­|e da mu je |e­voj­ka od­ma­kla, za­kle je tri pu­ta i­me­nom­ bo`­jim da sta­ne, i ona sta­de na o­no­me mje­stu na ko­je­mu se na­|e; on­-­ da je on u­hva­ti, te za se na ko­wa vr­`e i pre­pli­va na su­ho, pa se­ u­pu­ti jed­nom pla­ni­nom do­ma, ali kad do­|e u naj­vi­so­~i­ju pla­ni­nu, o­ba­zre se, ka­dli mu |e­voj­ke ne­ma.

Ed

vr­`e – sta­vi, za­ba­ci

Разговор о делу

Шта је тема приче Дјевојка бржа од коња? Какве особине има девојка бржа од коња? На који начин приповедач објашњава њено порекло? На коју те књижевну врсту подсећа ова приповетка? Зашто? Поткрепи своје становиште одломцима из текста. Шта народну приповетку Дјевојка бржа од коња разликује од бајке? Објасни и докажи одабраним деловима текста. Уочи и издвој симболе у тексту. Протумачи пренесено значење приповетке. Шта може да представља девојка бржа од коња?

76 / Књижевни родови и врсте

Примењујемо научено и проширујемо знање

uk a

po

rta

l

Приповетка је прозна епска наративна форма која говори о је­дном или о више догађаја из живота главног јунака. Она казује о догађа­ јима који чине заплет, а онда се нагло прелази на разре­шење – рас­ плет догађаја. По обиму, приповетка је између кра­тких обли­ка (новеле, кратке приче) и романа (најдуже епске творевине). Приповетка се ствара и у народној и у ауторској књижевности. Сматра се да је порекло ауторске приповетке управо у митским творевинама усмене књижевности. Теме приповедака су веома различите, од митолошких до тема из савременог живота. Структурни елементи приповетке карактеристични су за епску тво­­ревину: нарација, изграђена фабула, бро­јУсвајамо ново градиво ­ни мотиви, тема, композиција. Јунаци приповетке нису бројни, али су њи­ структурни елементи приповетке – нарација, изграђена фабула, бројни хове особине јасно формулисане и нагла­шено мотиви, тема, композиција, јунак индивидуалне. јунаци приповетке – јунаци са јасно Епске прозне врсте блиске приповеци јесу: формулисаним и наглашеним мит (прича која говори о настанку света, при­ индивидуалним особинама ­ро­дних појава, људских творевина), легенда сага – прича о судбини једне породице (те­­ма јој је живот изузетног појединца), пре­дање анегдота – краћа прича која има (врста усмене прозе у којој се износе веровања духовиту поенту о пореклу јунака, настанку поједи­них места, предање – врста усмене прозе ствари и слично), бајка (фантасти­чна прича са у којој се износе веровања утврђеном темом сукоба добра и зла), сага о пореклу јунака, настанку појединих (прича о судбини једне породице), анегдота места, ствари и слично (краћа прича која има духовиту поенту).

Ed

• Иако подсећа на бајку по стереотипном почетку и фантастичним елементима, Дјевој­ка бржа од коња је приповетка. Размисли зашто је то тако. Покушај да набро­ јиш све догађаје у овој приповеци. Објасни ко би у њој био на страни добра, а ко на страни зла.

• У структури ове приповетке постоји развијена фабула, заплет и разрешење збивања. Одреди којом су врстом приповедања представљени догађаји. Из чега се састоји заплет? Како тумачиш нагло и неочекивано разрешење догађаја? Упореди ово разрешење са оним које је карактеристично за бајке.

• Митско, натприродно порекло јунакиње приповетке указује на специфичности њеног лика. Анализирај понаособ сваку одре­дницу њеног лика и докажи да су њене особине карактери­стичне за јунака приповетке – наглашено индивидуалне.

• Каква значења откриваш у овој приповеци? Приповетка (народна књижевност) / 77

Занимљиво је знати

Препоручена литература

rta

l

Речник књижевних термина, Нолит, Београд, 2004. Петровић, Сретен, Српска митологија, Нолит, Београд, 1998. Пешић, Радмила, Милошевић Ђорђевић, Нада, Народна књижевност, Требник, Београд, 1997.

Мошински сматра да се „вила” мора довести у везу са термином „ви­­хор”, односно са глаголом „вити”, сматрајући управо због ове ети­мо­логије да је вила „демон олује”. Занимљив је наш пејора­ тиван термин „виленити” када се настоји да се дефинише тро­шење времена залудног човека, а који је најближи семантички термину „игра”. Код Литванаца и термин „вилити” значи „обманути”. „Ви­ ле” представљају синтезу два елемента: природних појава, вазду­ха, олуја и извора вода, и духа мртвих. Због сличности између вила и русалки, било је мишљења да је митску суштину вила, првоби­тно, сачињавала персонификација природних појава. Веселин Чајкановић каже: „У нашој религији и митологији најчувеније би­ љарице јесу женски демони, виле. Оне се и рађају из биљака или из дрвећа и живе у њима или око њих”. (Сретен Петровић, Српска митологија)

uk a

po

Креативни задаци У Речнику симбола (Шевалије и Гербран), по­тражи значење симбо­ла јабуке. Обрати пажњу на значење појмо­ва „јабука раздора” и „плод са дрвета спознања”. Примени га у но­вом метафоричком тумачењу приповетке Дјевојка бржа од коња.

Подсети се...

Ed

› О чему говори ова приповетка? › Наведи структурне елементе приповетке. › Наброј епске прозне врсте блиске приповеци. › Закључи које су разлике између јунака бајке и јунака приповетке. › Објасни зашто приповетка као врста припада епици.

ПРИПОВЕТКА

ЈУНАК са јасно формулисаним и наглашеним индивидуалним особинама И ДОГАЂАЈ из јунаковог живота

ИНДИВИДУАЛНА ТЕМА И НАЧИН КАЗИВАЊА

78 / Књижевни родови и врсте

Приповетка (ауторска књижевност)

Велики писци поседују инстинкт за истине, које више светле уколико се, временом, више од њих удаљавамо.

Истражи и промисли Упознао/упознала си стваралаштво Лазе Лазаревића кроз анализу приповетке Све ће то народ позлатити. Подсети се карактеристичног приповедачког поступка којим се Лазаревић служи.

rta

l

Алфредо Панцини

Припреми се за читање

uk a

po

У приповеци Први пут с оцем на јутрење Лазаревић се бавио занимљивом темом коју већ познајеш из других књижевних дела. Пажљиво прочитај приповетку и препознај о којој теми је реч. Уочи на који је начин грађена фабула. Обрати пажњу на облик и врсту нарације у приповеци. Размисли како форма приповедања утиче на грађење атмосфере приповетке, а како на читалачко разумевање и доживљавање.

Pr­vi put s o­cem na ju­tre­we

„Б

Ed

i­lo mi je”, ve­li, „on­da de­vet go­di­na. Ni sam se ne se­}am sve­ga ba{ na­tan­ko. Pri­~a­}u vam ko­li­ko sam za­pam­tio. I mo­ja od me­ne sta­ri­ja se­stra zna za to, a mla­|i brat ba{ ni­{ta.

Ni­sam pao na te­me da mu ka­zu­jem!

Me­ni je ma­ti pri­~a­la mno­go {to­{ta kad sam od­ra­stao, pa je za­pit­ki­vao. O­tac, na­rav­no, ni­kad ni slov­ca!

On, tj. moj o­tac, no­sio se, raz­u­me se, tur­ski. ^i­sto ga gle­dam­ ka­ko se o­bla­~i: xe­ma­dan od cr­ve­ne ka­di­fe s ne­ko­li­ko ka­to­va zla-­ t­na gaj­ta­na; po­vrh we­ga }ur­~e od ze­le­ne ~o­he. Si­laj i­{a­ran zla-­ ­tom, za we­ga za­de­nu­ta jed­na har­bi­ja s dr­{kom od slo­no­ve ko­sti, i je­dan no­`i} sa sre­br­nim ca­gri­ja­ma i s dr­{kom od slo­no­ve ko-­ ­sti. Po­vrh si­la­ja tran­bo­los, pa re­se od we­ga bi­ju po le­vom bo-­ ­ku. ^ak­{i­re sa svi­le­nim gaj­ta­nom i bu}­me­tom, pa {i­ro­ki pa­~a­-­ lu­ci pre­kri­li do po­la no­gu u be­loj ~a­ra­pi i plit­kim ci­pe­la­ma.

Na gla­vu tu­ri tu­nos, pa ga ma­lo na­kri­vi na le­vu stra­nu, u ru­ka­ma Приповетка (ауторска књижевност) / 79

Лаза Лазаревић (1851–1891) Српски књижевник и ле­кар. Са свега девет припо­ведака, колико је успео да до­врши, сврстава се међу нај­зна­чајније прозне ствараоце у срп­ ској књижевности. Исте године кад је докторирао ме­ дицину, штампао је у бе­чком часо­пису Српска зора прву припо­ветку, коју данас знамо под насловом Први пут с оцем на јутрење. У наредних не­колико година (до 1882) објавио је још пет припо­ве­дака: Шко­лска икона, У добри час хајду­ци, На бунару, Вертер и Све ће то народ позлатити. Био је један од најиста­к­ну­ти­јих ле­ кара у Србији свог до­ ба и пи­сац многих научних ра­до­ва из области медицине. Пред крај живота објавио је још две приповетке: Ветар (1889) и Он зна све (1890). Након смр­ти, у пишчевим белеш­ка­ма на­ђена је још једна приповетка – Шва­ бица.

po

rta

l

mu a­bo­nos-~i­buk s ta­ku­mom od }i­li­ba­ra, a s de­sne stra­ne pod­ po­jas pod­vu­~e­na, zla­tom i |in­|u­va­ma iz­ve­ze­na du­van­ke­sa. Pra­vi ki­co{!

Na­ra­vi je bio – o­tac mi je, i­sti­na, ali kad sam ve} po­~eo pri­ ~a­ti ne vre­di {e­pr­tqi­ti – na­ra­vi je bio ~ud­no­va­te. O­zbi­qan pre­ ko je­go, pa sa­mo za­po­ve­da, i to on je­dan­put {to rek­ne, pa ako ne­ u­ra­di{ – be­`i kud zna{! O­sor­qiv i u­vek ho­}e da bu­de na we­go­vu, tj. ni­ko se ni­je ni u­su­|i­vao do­ka­zi­va­ti {to pro­tiv­no we­mu. Kad se zdra­vo na­qu­ti, a on psu­je a­li­luj. Tu­kao je sa­mo {a­ma­rom, i to sa­mo je­dan­put, ali, bra­te, kad o­da­la­mi, od ~a­sa se pru­}i{! La­ko se­ na­qu­ti: na­tu­{ti se, gri­ska do­wu u­snu, de­sni brk su­~e i iz­di­-­ `e ga na­vi­{e, ve­|e mu se sa­sta­le na ~e­lu, a one cr­ne o~i se­va­ju. Jao! Da on­da ne­ko do­|e da mu ka­`e da ni­sam znao ’a­lek­ci­je’! Ne znam ~e­ga sam se ta­ko bo­jao, na­po­slet­ku ba{ i da me }u­{i je­dan­put, pa {ta? Ali ja stre­pim od o­nih o­~i­ju: kad ih pre­va­li, pa kao iz pra}­ke, a ti, ne zna{ za­{to ni kro­{to, cep­ti{ kao prut!

Ni­kad se ni­je sme­jao, bar ne kao dru­gi svet. Znam, je­dan­put dr­-­ `i on na kri­lu mog ma­log bra­ti­}a. Dao mu sa­hat da se i­gra, a moj­ \o­ki­ca o­ku­pio pa gu­ra ocu sa­hat u u­sta i der­wa se iz pet­nih `i­la {to on ne­}e da o­tvo­ri u­sta. Ja i se­stra da u­mre­mo od sme­ha, a to se i ocu da­de ne­{to na smeh pa ne­ko­li­ko pu­ta raz­vu­~e ma­lo le­vu stra­nu od u­sta, i oko le­vo­ga oka na­bra mu se ko­`a. To je bi­la ve­li­ka ret­kost, i eto ta­ko se on sme­jao kad se de­si­lo {to­god gde bi ne­ki dru­gi raz­va­lio vi­li­ce da bi se ~u­lo u Te­tre­bo­vu me­ha­nu.

A znam, o­pet, kad je u­mro moj ~i­~a s ko­jim je ba­bo or­ta~­ki ra­ dio i ko­ga je ja­ko vo­leo. Mo­ja stri­na, ma­ti, svoj­te, mi de­ca – u­dri ku­kaj, pla­~i, za­pe­vaj, sto­ji nas vri­ska, a moj ba­bo ni­{ta, ama ba{ ni su­ze da pu­sti, ni ’uh!’ da re­~e. Sa­mo kad ga po­ne­{e iz ku­}e, a ba­bi za­i­gra do­wa u­sna, drk­}e, drk­}e; pri­slo­nio se na vra­ta, bled kao kr­pa, pa }u­ti. [to rek­ne, ne­}e po­pu­sti­ti ni za gla­vu. Pa ma­kar da se on ka­je u se­bi. Znam kad je ot­pu­stio Pro­ku mom­ka iz slu­`be. Vi­dim da se ka­je i da mu je `ao, ali po­pu­sti­ti ne­}e. To­ga Pro­ku je naj­vo­leo od svi­ju mo­ma­ka. Znam sa­mo je­dan­put da ga je u­da­rio {to, to­~e­}i ra­ ki­ju, ni­je do­bro za­vr­nuo sla­vi­nu na pe­ta~­ci, pa sko­ro a­kov ra­ki­je is­te­kao. I­na­~e, ni­kad ni da ga je kquc­nuo! Sve mu je po­ve­ra­vao, slao ga u se­la po ve­re­si­ju i ko­je­{ta. – A zna­te {to ga je ot­pu­stio?

– Na prav­di bo­ga!... Vi­deo ga da i­gra kraj­ca­ra! – Tek }e­te se vi po­sle ~u­di­ti!

To o \ur­|e­vu-dne. Do­{ao Pro­ka u du­}an da mu se na­no­vo pot­ pi­{e bu­kvar. Ba­bo iz­va­di de­vet­na­est gro­{a, pa ka­`e: ’Na, evo ti aj­lu­ka! Me­ni vi­{e ne tre­ba{; idi pa tra­`i gde se mo­`e i­gra­ti kraj­ca­ra!’ Tu­rio Pro­ka ves na o~i, pla­~e kao ki­{a i mo­li. Dar­ nu to mog oca, ba{ vi­deh, ali mi­sli­te da je po­pu­stio? – Bo­`e

uk a

xe­ma­dan – gor­wa o­de­}a­ bez ru­ka­va }ur­~e – kra­tak gor­wi ka­put po­sta­vqen kr­znom ~o­ha – suk­no si­laj – po­jas za o­ru`­je har­bi­ja – {ip­ka ko­jom se ~i­sti­la i na­bi­ja­la pu­{ka ili pi­{toq ca­gri­je – ko­ri­ce u ko­ji­ma se dr­`i no` tran­bo­los – svi­le­ni po­jas sa re­sa­ma bu}­me – u­su­ka­na tra­ka ko­ jom se u­kra­{a­va o­de­lo pa­~a­lu­ci – do­wi deo­ no­ga­vi­ce na ~ak­{i­ra­ma­ sta­rin­skog kro­ja tu­nos – fes iz­ra­|en­ u Tu­ni­su a­bo­nos-~i­buk – ~i­buk­ od e­ba­no­vi­ne ta­kum – o­pre­ma a­li­luj – pri­pev­ u hri­{}an­skoj li­tur­gi­ji, zna­~i „hva­li­te Go­spo­da” a­lek­ci­je – lek­ci­je

Ed

~i­~a – stric

pe­ta~­ka – bu­re ko­je­ hva­ta 250 li­ta­ra a­kov – 50 li­ta­ra kraj­car – ba­kren no­vac­ ko­ji je bio u u­po­tre­bi­ u A­u­stro­u­gar­skoj da mu potpi{e bukvar – da mu izda uverewe o zaposlewu ajluk – mese~na zarada, plata

80 / Књижевни родови и врсте

Српске грађанске ношње из друге половине XIX века из Збирке фотографија Етнолошког одељења Народног музеја Крагујевца

Ed

uk a

po

rta

l

sa­hra­ni! Iz­va­di sa­mo jo{ je­dan du­kat pa mu da­de. ’Na, pa put za u{i!’ Ode Pro­ka, a on se ka­je u se­bi {to is­te­ra na prav­di bo­ga naj­va­ qa­ni­jeg mom­ka.

Ni­kad se ni­je {a­lio: ni s na­ma de­com, ni s maj­kom, ni s kim dru­gim. ^ud­no je `i­ veo s mo­jom maj­kom. Ni­je to da rek­ne{ da je on ne daj bo­`e, kao {to ima qu­di, pa ho­}e da u­da­ri i ta­ko {to, ne­go o­na­ko ne­ka­ko: u­vek hla­dan, o­sor­qiv, go­ri od tu­|i­na, pa to ti je!

A ona, si­ro­ta, do­bra, bra­te, kao sve­tac, pa pi­qi u we­ga kao no­je u ja­je. Kad se on {to o­brec­ne, a ona da svi­sne od pla­~a, pa jo{ mo­ra da kri­je su­ze i od nas i od we­ga. Ni­kad i ni­ku­da ni­je s wo­me i­{ao, ni­ti je ona sme­ la po­me­nu­ti da je ku­da po­ve­de. Ni­je tr­peo ni da se ona me­{a u tr­go­vi­nu i u we­go­va po­ sla. Ka­`e ona je­dan­put: – Mi­tre, {to ne da{ Sta­no­ju ra­ki­ju?

Sko­ro }e i no­va, pa gde }e{ je?

A tek se on iz­dra­~i na wu: – Je­si li ti glad­na, ili ti je ~e­ga ma­lo?

Nov­ci su u tvo­jim ru­ka­ma, pa kad ti ne­ sta­ne, a ti ka­`i! A u moj se po­sao ne ple­}i!

Po­ku­wi se ma­ti pa }u­ti.

Sa sve­tom je ta­ko­|e ma­lo go­vo­rio. U ka­va­ni i­mao je svo­je dru­ {tvo, i sa­mo me| wi­ma {to rek­ne po ko­ju. Ku­ma I­li­ju je po­{to­ vao {to mo­`e bi­ti; i to je je­di­ni ~o­vek ko­ji mu je smeo re­}i {ta je hteo, i ko­ga se moj o­tac ~i­sto pri­bo­ja­vao.

Nas je de­cu, kao i maj­ku, vo­leo, ni­je vaj­de, to se vi­di, ali nas je dr­`ao pre­str­o­go. Ja se ne se­}am ni­kad i ni­ka­ka zna­ka ne­`no­sti od we­ga. Po­kri­vao nas je, i­sti­na, no­}u kad se ot­kri­je­mo, i ni­je nam dao da se nad­no­si­mo nad bu­nar i pe­we­mo na dud – ali {ta mi je to? To ra­de i dru­gi o­~e­vi, ali ku­pu­ju de­ci i {e­}er­le­me­ta, zlat­ne har­ti­je i lop­tu od gu­ma­la­sti­ke {to ska­~e s vrh ja­bla­na.

U cr­kvu je i­{ao sa­mo na \ur­|ev­dan, u ka­va­nu sva­ko ve­~e. Ve­ ~e­ra­mo, on tu­ri ~i­buk pod le­vu mi­{ku, za­de­ne du­van­ke­su pod po­jas, pa hajd. Do­la­zio je le­ti u de­vet, a zi­mi i ra­ni­je, ali ne­ki­ put pre­va­li i po­no}, a we­ga ne­ma. To je mo­ju si­ro­tu maj­ku i­ se­stru ­pe­klo – ja vam se on­da jo{ ni­sam raz­u­me­vao u lum­po­va­wu.

– Ni­kad one ni­su za­spa­le pre ne­go on do­|e, pa ma to bi­lo u zo­ru.

Se­de u kre­ve­ti­ma – ne sme­ju ni sve­}u da u­pa­le. Qu­ti se on,­ bo­lan, kad vi­di da sve­}a go­ri. ^uo sam je­dan­put, kad do­|e doc­ne ku­}i, gde pro­gun­|a: Приповетка (ауторска књижевност) / 81

gu­mala­sti­ka – gu­ma

Ed

uk a

po

rta

l

– [ta }e ta sve­}a u ovo do­ba?

– Pa da se vi­di{ svu­}i, Mi­tre – ka­`e mo­ja ma­ti.

– A zar ja ne znam u­pa­li­ti sve­}e, ili sam, vaq­da, pi­jan, pa ne u­mem na­}i?

– Pa ni­je, Mi­tre – u­vi­ja se mo­ja ma­ti – ne­go kao ve­lim...

– A {ta ve­li{? Vaq­da da mi kom­{i­luk mi­sli da mi le­`i mr­tvac u ku­}i!

Ka­kav mr­tvac! Vi mi­sli­te on to zbi­qa mi­sli? Ma­ri on i za su­sed­stvo! Ne­go, ne da on da mo­ja ma­ti vo­di ra­~u­na o we­go­vu do­-­ la­sku i od­la­sku, pa ne zna od zla ka­ko }e da po~­ne. Hteo bi da ma­ti spa­va, sa­mo da on mo­`e bez bri­ge ban­~i­ti. Pe­klo je to i we­ga, vi­di se to.

Pio je vr­lo ma­lo, i to sa­mo vi­no. Ra­ki­ju, i kad o­gle­da za ku­po­ vi­nu, is­pqu­je, pa na­ki­se­li li­ce. Ni za ka­vu ni­je bog­zna ka­ko ma­ rio... Pa {ta je ra­dio svu no} po me­han­~i­na­ma, pi­ta­te vi.

Ne­sre­}a, pa to ti je! Da je pio, ~i­ni mi se, ni po ja­da. Ne­go...

Vi­de­}e­te!

To je mo­joj maj­ci po­la ve­ka u­ki­nu­lo. Pla­~e ne­kih pu­ta da svi­ sne. A ni­ko­me da se po­ja­da.

Je­dan­put, do­|e on, ta­ko doc­ne, ku­}i... Ni­{ta!... Su­tra­dan – ni­{ta... Kad, moj bra­te, o­pa­zi maj­ka da on ne­ma sa­ha­ta! Pre­ki­de se `e­na, pi­ta ga: – A gde ti je, Mi­tre, sa­hat?

On se na­mr­go­dio. Gle­da na stra­nu, ka­`e: – Po­slao sam ga u Be­o­grad da se o­pra­vi.

– Pa do­bro je i­{ao, Mi­tre.

– Vaq­da ja ni­sam }o­rav ni lud; vaq­da ja znam kad sa­hat ide i kad ne ide!

Mo­ja ma­ti {ta }e, u­}u­ta.

Ku­ka po­sle s mo­jom se­strom: ’Ej, te­{ko me­ni! Da­}e sve {to­ i­ma­mo, pa pod sta­rost da pe­rem tu­|e ko­{u­qe!’

Je­dan­put o­pet – ja­li je bi­lo de­set, ja­li ni­je – a we­ga eto iz ka­va­ne. Na­kri­vio jed­nu a­stra­han­sku {u­ba­ru, pre­ko pr­si­ju zla­ tan la­nac s pr­sta de­beo, za po­ja­som je­dan sre­br­wak is­ki­}en zla­ tom i dra­gim ka­me­wem. U|e on, a kao da mu se na­bra­la ko­`a oko le­vog oka. Ne­{to je do­bre vo­qe.

Ka­ko u|e, iz­va­di sa­hat iza po­ja­sa, kao san­}im da vi­di ko­li-­ ko je.

– Zar si po­vra­tio?... tr­`e se. – Zar ti je ve} o­pra­vqen sa­hat?

– O­pra­vqen! – ka­`e on.

– A ka­kav ti je to la­nac?

– La­nac kao sva­ki la­nac – ka­`e on, ali ne­ka­ko me­ka­no, ni­je da se iz­di­re.

– Znam – ka­`e mo­ja ma­ti – a ot­kud ti?

сребрњак – пиштољ украшен сребром

као санћим – тобож

82 / Књижевни родови и врсте

казначеј – благајник

Ed

uk a

po

rta

l

– Ku­pio sam!

– A ta {u­ba­ra? To ima sa­mo u Mi­}e ka­zna­~e­ja.

– Ku­pio sam i wu!

– Pro­dao ti?

– Pro­dao!

– A ka­kav...?

Ali tu moj o­tac po­gle­da ne­ka­ko pre­ko oka mo­ju maj­ku. Ona­ u­mu­~e.

On se uze ski­da­ti. Gle­dam is­pod jor­ga­na. Iz­va­di iza po­jasa je­dan za­mo­tu­qak ko­lik’ pe­sni­ca, pa ba­ci na sto, a ono zvek­nu: sam sam­cit du­kat, bra­te!

– Na – re­~e – o­sta­vi ovo! – Pa on­da i­zi­|e u ku­hi­wu.

Mo­ja ma­ti uze onu har­ti­ju ne­ka­ko sa­mo s dva pr­sta, kao kad di­`e pr­qa­vu de~­ju pe­le­nu.

– A {ta }u – ka­`e se­stri – s o­vim nov­ci­ma? Ovo je pro­kle­to!...

Ovo je |a­vol­sko!... Ovo }e |a­vo od­ne­ti ka­ko je i do­neo!...

Kao {to vi­di­te, ne­ma tu sre­}e ni `i­vo­ta!

I ta­ko je mo­ja ma­ti bi­la ne­sre}­na, a mi smo svi uz wu bi­li ne­sre}­ni...

Ne­kad, pri­~a­la mi je ma­ti, bio je on sa­svim dru­gi ~o­vek; a i ja se se­}am kao kroz ma­glu ka­ko me je ~e­sto dr­`ao na kri­lu dok sam bio sa­svim ma­li, pra­vio mi od zo­ve svi­raj­ku i vo­dio me sa so­bom na ko­li­ma u li­va­du. Ali, ka­`e maj­ka, ot­ka­ko se po­~e dru­`i­ti s Mi-­ ­}om ka­zna­~e­jem, Kr­stom iz Ma­ke­vi­ne u­li­ce, Ol­brek­tom a­po­te­ka­ rom i jo{ ta­mo ne­ki­ma, sve se o­kre­nu i po­|e ka­ko ne tre­ba.

O­bre­cu­je se. Ne tr­pi ni­ka­kva za­pit­ki­va­wa, od­mah se is­pre­~i: ’Gle­daj svo­ja po­sla!’, ili ’I­ma{ li ti dru­ge ka­ke bri­ge?’

Ni­je vaj­de, ka­zao sam ja: vi­deo je on sam da ne va­qa {ta ra­di; ali ga u­zeo bu­di bog s na­ma na svo­ju ru­ku, pa ga ne pu­{ta.

Pa i­pak, sme­{no je ka­za­ti, ali o­pet, o­pet je on bio do­bar ~o­ vek. Je­ste, bo­ga­mi! Ali ta­ko...

Je­dan­put vra­ti se on u ne­ko do­ba ku­}i. Ni­je sam! ^u­di se mo­ja ma­ti. Pro­|e on jo{ s ne­kim po­red vra­ta, ne­{to po­la­ko gun­|a­ju.

O­do­{e u a­vli­ju. ^u­je­mo mi ma­lo po­sle kow­ski to­pot i r­za­we. Ne znam ja {ta je to.

Kad on po­sle u|e, ja po­~eh hr­ka­ti, i mo­ja se se­stra u­~i­ni da spa­ va. Na­zva do­bro ve­~e, pa u­}u­ta. ]u­ti on, }u­ti mo­ja maj­ka, ~e­kam ja.

On­da mo­ja ma­ti ot­po­~e, a glas joj pro­mu­kao: – Od­ve­do­{e vran­ca!

– Od­ve­do­{e – ka­`e on.

O­pet }u­te, sa­mo ma­ti ~as pô u­sek­wu­je se, a ja ~i­sto o­se­}am ka­ko pla­~e.

– Mi­tre, ta­ko ti Bo­ga, ta­ko ti ove na­{e de­ce, o­sta­vi se, bra­te, dru­go­va­wa s |a­vo­lom. Ko se we­ga dr­`i, gu­bi i o­vaj i o­naj svet. Eno Приповетка (ауторска књижевност) / 83

дркела – оронуо човек или животиња

тутор – старатељ прси – груди

Ed

uk a

вишек – фишек, увијена хартија

po

rta

l

грбина – леђа, кичма

ti Jo­ve kar­ta­{a pa gle­daj! O­na­kav ga­zda, pa sad spao na to da pre­ gr­}e tu­|u {i­{ar­ku i da ku­pu­je po se­li­ma ko­`e za ^i­fu­te. Zar ti, za­bo­ga, ni­je `ao da ja pod sta­rost ~e­kam od dru­go­ga ko­ru hle­ba, i da ova na­{a de­~i­ca slu­`e tu­|i­nu?... – Pa on­da po­~e je­ca­ti.

– A {ta si ti u­ze­la me­ne za­kli­wa­ti de­com i pla­ka­ti na­da mnom `i­vim? [ta sli­ni{ za jed­nom dr­ke­lom? Ni­je on me­ne ste­kao, ne­go ja we­ga! Su­tra, ako ho­}e{, da ku­pim de­set!

Mo­ja ma­ti pla­~e jo{ ja­~e: – Znam, Mi­tre, bra­te – ka­`e ona mi­lo­sti­vo – ali ho­}e du­{ma­ni sve da od­ne­su. O­sta­vi se, bra­te, ta­ko ti ove na­{e ne­ja­~i, pro­kle­te kar­te! Zna{ da smo mi na na­{oj gr­bi­ni i kr­va­vim zno­jem ste­kli ovo kro­va nad gla­vom, pa zar da me ko­je­ka­kve i­ze­li­ce iz mog do­bra is­te­ra­ju?...

– A ko te te­ra?

– Ne te­ra me ni­ko, bra­te, ali }e me is­te­ra­ti ako ta­ko i da­qe ra­di{. To je za­nat od Bo­ga pro­klet!

– Ama ja sam te­bi sto pu­ta ka­zao da mi ne po­pu­je{ i da mi ne sli­ni{ bez ne­vo­qe! Ni­je me­ni, vaq­da, vra­na po­pi­la pa­met da mi tre­ba `e­na tu­tor! ]u­ti ple­me­ni­ta du­{a. Gu­{i se. Ni su­za ne­ma vi­{e. One te­ku kroz pr­si, pa­da­ju na sr­ce i ka­me­ne se.

Dan za da­nom, ono sve po sta­rom. Do­no­sio je ~e­sto pu­ne vi­{e­-­ ke no­va­ca. Gu­bio je ta­ko­|e. Do­la­zio je ~e­sto bez pr­ste­wa, bez sa­

Пол Сезан, Коцкари, 1890–1892. г.

84 / Књижевни родови и врсте

ћурдија – кратак крзнени капут лакерда (локарда) – врста рибе ројта – реса

пајташи – другови, пријатељи

Ed

uk a

po

rta

l

ha­ta i bez zlat­na si­la­ja. Do­no­sio je dru­gi put i po dva tri sa­ha-­ ta i po ne­ko­li­ko pr­ste­no­va. Je­dan­put: jed­ne ~i­zme, jed­nu }ur­di-­ ­ju; dru­gi put: kow­sko se­dlo; po­sle o­pet: tu­ce sre­br­nih ka­{i­ka; a jed­nom: pu­no bu­re la­ker­de i sva­ko­ja­kih dru­gih ko­men­di­ja. Je­dan­ put do­ve­de u­ve­~e vran­ca, o­nog i­stog na­{eg.

Su­tra mu ku­pio no­ve a­mo­ve: vi­se re­me­ni do ni­`e ko­le­na i bi­ju ga roj­te po vi­li­ca­ma. U­pre­gao ga u ko­la, a sto­li­cu tu­rio na du­}an­ska vra­ta, pa kroz va­ro{ r­rr­rrr!, da sve iz­le­}e kal­dr­ma is­pod no­gu.

Mi smo ve} bi­li o­gu­gla­li, sa­mo je ma­ti pla­ka­la i bri­nu­la se.

Ka­ko da ni­je, bo­lan? Tr­go­vi­na za­ba­ta­qe­na. Mo­mak se je­dan po je­ dan ot­pu­{ta. Sve ide kao u ne­sre}­noj ku­}i, a nov­ci se tro­{e kao ki­{a.

Po­~e­{e, bog­me, oni we­go­vi paj­ta­{i do­la­zi­ti i na­{oj ku­}i.

Za­tvo­re se u ve­li­ku so­bu, u­pa­le po ne­ko­li­ko sve­}a, zve­~i du­kat, pu­{i se du­van, kli­zi kar­ta, a na{ mo­mak Sto­jan ne pre­sta­je pe­} i im ka­ve (a su­tra­dan po­ka­zu­je po ne­ko­li­ko du­ka­ta {to je na­do­ bi­jao na­poj­ni­ce). A na­{a ma­ti se­di s na­ma u dru­goj so­bi; o~i joj cr­ve­ne, li­ce ble­do, ru­ke su­he i ~as pô po­na­vqa: ’Bo­`e, ti na­ma bu­di pri­ja­teq!’

I ta­ko se on sa­svim ot­pa­di od ku­}e. Sa­mo }u­ti. Ma­te­ri ni­kad ne gle­da u o~i. Nas de­cu ne mi­lu­je, ni o­sor­ne re­~i da rek­ne, a ka­ mo­li bla­ge. Sve be­`i od ku­}e. Sa­mo nam pa­ra da­je ko­li­ko ho­}e­mo.

Ako i­{tem da ku­pim le­gr­{ter, a on iz­va­di po ~i­ta­vu ple­tu. Za je­lo je ku­po­vao sve {to je bi­lo naj­lep­{e u va­ro­{i. Mo­je ha­qi­ne naj­lep­{e u ce­loj {ko­li. Ali o­pet ne­{to mi je ta­ko te­{ko bi­lo gle­da­ju­}i mo­ju maj­ku i se­stru: ~i­sto po­sta­re­le, ble­de, tu­`ne, o­zbiq­ne. Ni­kud pod­bo­gom ne idu, pa i na sla­vu sla­bo kom da idu.

A i na­ma su `e­ne sla­bo do­la­zi­le, ve} sa­mo qu­di, i to go­to­vo sve sa­mo one ’lo­le’ i ’pu­sta’ije’, kao {to ih je mo­ja ma­ti zva­la. Du­}an go­to­vo i ne ra­di. ’Zar ja’ ka­`e moj o­tac, ’da me­rim ge­ja­ku za dva-­ d ­ e­set pa­ra ~i­vi­ta? Eno mu ^i­fu­ta’ Ma­ti ne sme ni­{ta vi­{e ni da pro­slo­vi: ka­`e, je­dan­put joj ka­zao: ’Je­si ~u­la ti, raz­u­mej srp­ski {to }u ti re­}i: ako ti me­ni ci­ glo je­dan­put jo{ {to o to­me pro­slo­vi{, ja }u se­bi na­}i ku­}u, pa se i­se­li­ti; a ti ov­de po­puj ko­me ho­}e{. U-pam-ti do-bro!’ ]u­ti ona, si­ro­ta, kao za­li­ve­na. Ste­gla sr­ce, kop­ni iz da­na u dan, a sve se mo­li bo­gu. ’Bo­`e, ti me­ne ne­moj o­sta­vi­ti!’

E, pa vaq­da vi­di­te {ta }e iz sve­ga da bu­de!

Do­|o­{e oni svi jed­no ve­~e. Do­|e s wi­ma jo{ ne­ka­kav Pe­ro Ze­ lem­ba}, ne­ka­kav svi­war­ski tr­go­vac ko­ji, ve­le, ’ra­di s Pe­{tom’.

Br­ko­ve u­{i­qio, ko­su o­strag raz­de­lio, a zu­lu­fe pu­stio ~ak do ja­ go­di­ca. De­beo u li­cu, {i­{kav u te­lu; na­kri­vio ne­ka­kav {e­{i­ri}, a pre­ko pr­slu­ka zla­tan la­nac: i­sti o­na­kav ka­kav je pre ba­bo i­mao. Приповетка (ауторска књижевност) / 85

легрштер – писаљка којом се писало по таблици од шкриљца плета – новац парасвитац – свећица

Ed

uk a

po

rta

l

Na ru­ci mu ne­ka­kav pr­sten, ca­kli se, bra­te, ne da u se po­gle­da­ti.

Ge­ga se kad ide; go­vo­ri krup­no i pro­mu­klo, a sve se sme­{i o­nim ma­lim, kao jed ze­le­nim o­~i­ma, da te ne­ka­kav strah u­hva­ti kao od so­vu­qa­ge.

Do­|o­{e oni, ve­lim. Sto­jan od­mah uz og­wi­{te, pa pe­ci ka­vu.

Za­pa­li­{e ~e­ti­ri sve­}e. U­da­ri dim od du­va­na kao iz dim­wa­ka.

Pi­ju ka­vu, }u­te kao Tur­ci, sa­mo kar­ta kli­zi, i ~u­je{ ka­ko zve­~i du­kat.

To je bi­la stra­{na no}!

Mi se s maj­kom za­tvo­ri­li u dru­gu so­bu. Ona vi­{e ne pla­~e.

Ni se­stra. Is­pi­je­ne u li­cu, o~i u­pa­le pa gle­da­ju stra­ho­vi­to u­pla­{e­no. Pre­ma o­vo­me je ni­{ta ono kad mi je stric u­mro.

Ne­ko­li­ko pu­ta u­la­zio je na{ o­tac u na­{u so­bu. Bio je sav zno­ jav. Raz­dr­qio xe­ma­dan, ras­pu­~io ko­{u­qu pa mu se vi­de gu­ste cr­ne dla­ke na gru­di­ma. Na­mr­~io se kao Tur­~in.

– Daj jo{! – ve­li mo­joj maj­ci.

Ona ste­gla sr­ce. ]u­ti kao ka­men, o­tva­ra kov­~eg pa {a­kom si­pa u we­go­vu, a on ve­zu­je u ma­hra­mu.

Gle­da uz­ve­re­no i na stra­nu, od­la­`e no­ga­ma kao ja kad me dru­{tvo ~e­ka na­po­qu, a ja sto­jim dok mi se­{a ne od­se­~e hle­ba. U­zi­ma nov-­ ­ce, gla­vu o­kre­nuo na dru­gu stra­nu, pa kad pro­|e, pro­gun­|a kao za se: ’Jo{ sa­mo ovo!’ I on­da ~i­sto be­`i iz so­be.

Ali, jo{ ovo, jo{ ovo, u|e ti on, ~i­ni mi se, pe­ti put u na­{u so­bu, a ta­ko oko tri sa­ha­ta po po­no­}i.

– Daj! – ve­li maj­ci, a do­{ao u li­cu kao ze­mqa.

Ma­ti po­|e kov­~e­gu, a no­ge joj kle­ca­ju, sve se na­vi­ja.

On­da ja vi­deh, is­pod jor­ga­na, ka­ko se o­naj moj ve­li­ki o­tac stre­se i ka­ko se pri­hva­ti za pe}.

– Br­`e! – ka­`e maj­ci, a od­la­`e no­ga­ma i ru­ka­vom bri­{e znoj.

Ma­ti mu pru­`i.

– Daj sve! – re­~e on.

– Po­sled­wih de­set du­ka­ta! – re­~e ona. Ali to ne be­{e vi­{e glas, ni {a­put, ve} ne­{to na­lik na ro­pac.

On sko­pa one nov­ce i u­pra­vo is­tr­~a iz so­be.

Mo­ja ma­ti klo­nu kraj kov­~e­ga i ob­ne­sve­sti se. Se­stra vri­snu.

Ja sko­~ih iz po­ste­qe. I \o­ki­ca sko­~i. Se­do­smo do­le na pa­tos kraj we; qu­bi­smo je u ru­ku: ’Na­no, na­no!’

Ona met­nu ru­ku na mo­ju gla­vu i {a­pu­ta­{e ne­{to. On­da sko­~i, u­pa­li svi­tac pa pri­`e­`e kan­di­lo pred Sve­tim \or­|em.

– ’O­di­te, de­co, mo­li­te se Bo­gu da nas iz­ba­vi od pro­pa­sti! – re­~e ona. Glas joj zvo­ni kao zvo­no, a o~i sve­tle kao Ve­~er­wa­~a na ne­bu.

Mi po­tr­~a­smo woj pod i­ko­nu i svi kle­ko­smo, a \o­ki­ca kle­ kao pred maj­ku, o­kre­nuo se li­cem woj, kr­sti se i, si­ro­~e, ~i­ta

ропац – предсмртни глас

86 / Књижевни родови и врсте

Ed

uk a

po

rta

l

na­glas onu po­lo­vi­nu O­~e­na­{a {to je ve} bio na­u­~io. On­da se o­pet kr­sti i qu­bi ma­ter u ru­ke, pa o­pet gle­da u wu. Iz we­nih o­~i­ju te­ku dva mla­za su­za. One be­hu u­pra­vqe­ne na sve­ca i na ne­bo. Ta­mo go­re be­{e ne­{to {to je ona vi­de­la; ta­mo wen Bog kog je ona gle­da­la i ko­ji je wu gle­dao. I on­da joj se po li­cu raz­li ne­ka­ko bla­`en­stvo i ne­ka­ka sve­tlost, i me­ni se u­~i­ni da je Bog po­mi­lo­va ru­kom, i da se sve­tac na­sme­{i, i da a­`da­ja pod we­-­ go­vim ko­pqem ze’nu. Po­sle mi za­ble­snu­{e o~i, pa pa­doh ni­~i-­ ­ce na kraj we­ne ha­qi­ne i na we­nu le­vu ru­ku, ko­jom me pri­dr­`a, i mo­lih se po sto­ti put: ’Bo­`e, ti vi­di{ mo­ju maj­ku! Bo­`e,­ mo­lim ti se za ba­bu!’ I on­da, ne znam za­{to: ’Bo­`e, u­bij o­no­ga­ Ze­lem­ba­}a!’

Du­go smo se ta­ko mo­li­li.

Po­sle mo­ja ma­ti u­sta, po­pe se na sto­li­cu pa ce­li­va Sve­tog­ \or­|a. I mo­ja se­stra to i­sto u­~i­ni, a po­sle di­`e i me­ne i \o­ki­cu, te i mi ce­li­va­smo. On­da ma­ti uze su­hu ki­tu bo­si­o­ka {to je sta­ja­la za i­ko­nom, i sta­klen­ce s bo­go­ja­vqen­skom vo­di­com {to je vi­si­lo pod i­ko­nom, po­kva­si o­nom vo­dom bo­si­qak, pa, ne­{to {a­pu­}u­}i, pre­kr­sti wi­me so­bu. On­da po­la­ko o­tvo­ri vra­ta, pa na pr­sti­ma do­|e do ve­li­ke so­be, pa pre­kr­sti ki­tom vra­ta od we.

Ej, ka­ko mi je on­da la­ko bi­lo! Ka­ko sam se o­se­}ao bla­`en, kao o­ku­pan! Ama {to mi sad ne mo­`e vi­{e da bu­de o­na­ko?

I­stom {to ma­ti pre­kr­sti vra­ta od ve­li­ke so­be, a u­nu­tra se di­`e `a­gor. Ne mo­`e ni­{ta da se raz­u­me, sa­mo {to Ze­lem­ba} je­dan­put vik­nu, ko­li­ko i­gda mo­`e: – A ko me­ne mo­`e na­te­ra­ti da i­gram vi­{e? Ka­mo to­ga?

Po­sle o­pet na­sta ne­ja­san `a­gor i sva­|a. On­da ~u­smo ka­ko se vra­ta o­tvo­ri­{e, gun­|a­we i ko­ra­ke.

Ali ba­bo ne u|e u so­bu. Za­lud mi ~e­ka­smo. I dan za­be­li, ja i \o­ki­ca za­spa­smo, a on jo{ ne do­|e.

Kad se pro­bu­dih, sun­ce be­{e da­le­ko od­sko­~i­lo. O­se­}ao sam se stra­{no u­mo­ran i pra­zan, ali ne mo­gah vi­{e za­tvo­ri­ti o­~i­ju.­ U­sta­nem.

Sve iz­gle­da ne­ka­ko sve­~a­no, pa tu­`no. Na­po­qu mir­no, sve` zrak pa­da kroz o­tvo­ren pro­zor, a pred i­ko­nom jo{ drk­}e pla­mi­ ~ak u kan­di­lu. Mo­ja ma­ti i se­stra ble­de kao kr­pe, o~i im vla­ `ne, li­ce kao od vo­ska, kr­{e pr­ste, idu na pr­sti­ma i ni­{ta ne go­vo­re, sa­mo {to {a­pu­}u ne­ke po­bo­`ne re­~i. Ne do­ne­{e nam do­ru­~ak, ne pi­ta­ju je­smo li glad­ni, ne {a­qe me ma­ti u {ko­lu!

– [ta je ovo? – pi­tao sam se ja. – Je li ov­de mr­tvac u ku­}i, ili se moj po­koj­ni stric vra­tio pa ga va­qa na­no­vo sa­hra­wi­va­ti?

On­da pre­tr­nuh kad se se­tih {ta je no­}as bi­lo, i me­ha­ni~­ki pro­{ap­tah: ’Bo­`e, zna{ ono za ba­bu!’ I o­pet: ’Bo­`e, ama u­bij o­nog Ze­lem­ba­}a!’ Приповетка (ауторска књижевност) / 87

Ed

uk a

po

rta

l

Ne mi­sle­}i ni­{ta, ob­u­~em se i i­zi­|em iz so­be. I ne­ho­ti~­no po­|em vra­ti­ma od ve­li­ke so­be, ali se o­~as tr­goh jer o­se­tih ka­ko me maj­ka do­hva­ti za ru­ku.

Ja se o­kre­toh, ali ona ne re­~e ni­{ta, sa­mo tu­ri prst na u­sta; on­da me od­ve­de do vra­ta od ku­}e, pa me pu­sti. On­da se vra­ti na­ trag u so­bu, a ja sta­jah na vra­ti­ma. Gle­dam za wom – ne znam {ta da mi­slim.

On­da se na­no­vo pri­{u­wam na pr­sti­ma do ve­li­ke so­be, pa pro­ vi­rim kroz kqu­~a­o­ni­cu.

Gle­dam.

Sto na­sred so­be. Oko we­ga raz­ba­ca­ne sto­li­ce; dve ili tri pre­ tu­re­ne. Po po­du le­`i ti­su­}u ka­ra­ta, raz­ga­`e­ne i ne­raz­ga­`e­ne ci­ ga­re, jed­na raz­bi­je­na ka­ve­na {o­qa, i is­pod jed­ne kar­te vi­ri du­kat.

Za­stor na sto­lu svu­~en s jed­ne stra­ne sko­ro do po­lo­vi­ne. Po we­mu raz­ba­ca­ne kar­te, is­pre­va­qi­va­ne {o­qe, pu­no tri­na i pe­pe­la od du­va­na. Sto­ji jo{ ne­ko­li­ko pra­znih ta­wi­ra, sa­mo na jed­nom du­van is­tre­sen iz lu­le. ^e­ti­ri pra­zna sve}­wa­ka; sa­mo u jed­nom {to buk­ ti de­be­la har­ti­ja ko­jom je sve­}a bi­la o­mo­ta­na, i crn dim mir­no se uz­di­`e i do­hva­ta za ta­van.

Na jed­noj sto­li­ci za sto­lom, le­|i­ma o­kre­nut vra­ti­ma, se­di moj o­tac. Obe ru­ke do la­ka­ta na­slo­ni na sto, i na ru­ke le­gao ~e­ lom, pa se ne mi­~e.

Gle­dao sam ta­ko du­go, ali on ama da je mrd­nuo. Sa­mo vi­deh ka­ko mu se sla­bi­ne ku­pe i na­di­ma­ju. ^u­dno sam i mra~­no ne­{to mi­ slio. ^i­ni­lo mi se, na pri­mer – a ne znam, u­pra­vo, za­{to – da je on mr­tav, pa sam se ~u­dio ka­ko mr­tvac di­{e. Po­sle mi se ~i­ni­lo da mu je ona sna­`na ru­ka od ka­ba­ste har­ti­je, da ne mo­`e vi­{e wom u­da­ri­ti – i sve ta­ko ko­je­{ta.

Bog zna do­kle bih ja ta­ko vi­rio, da me se o­pet ne do­tak­nu maj­ ~i­na ru­ka. Ni­{ta mi ne re­~e, sa­mo o­nim bla­gim o­~i­ma po­ka­za put vra­ta.

Ja – ne znam za­{to – od­je­dan­put ski­doh ka­pu, po­qu­bih je u ru­ ku, pa i­zi­|oh na­po­qe.

Taj dan bio je su­bo­ta.

Kad i­zi­|oh na u­li­cu, ide svet kao i o­bi~­no; sva­ki gle­da svo­ja po­sla. Sil­ni se­qa­ci do­te­ra­li ko­je{ta na pi­ja­cu. Tr­gov­ci za­vi­ ru­ju u vre­}e i pi­pa­ju jag­wad. No­vak pan­dur de­re se i od­re­|u­je gde }e ko da pri­te­ra ko­la. De­ca kra­du tre­{we. Sre­ten }a­ta ide s do­ bo­{a­rem po va­ro­{i i ~i­ta da se za­bra­wu­je pu­{ta­ti svi­we po­ u­li­ca­ma. Triv­ko iz­va­dio jag­we, pa vi­~e: ’Ho­di, vru­}e!’, a pi­ja­ni Jo­za i­gra u jed­noj ba­ri­ci.

– A {to je, mo­re, va{ du­}an za­tvo­ren? – za­pi­ta me Ig­wat }ur­ ~i­ja, ko­ji u taj par pro­|e.

– Ta­ko! – ka­`em ja.

ћата – писар

ћурчија – крзнар

88 / Књижевни родови и врсте

Ed

uk a

po

rta

l

– Da ni­je bo­le­stan Mi­tar?

– Ni­je – ka­`em ja.

– O­ti­{ao, vaq­da, ne­kud?

– U se­lo – re­koh ja, pa po­be­goh u a­vli­ju.

Eto ti za­tim dva ta­ko­zva­na ’de­ve­ra’, tj. mo­ jih dru­go­va ko­je je po­slao go­spo­din da vi­de {to ni­sam do­{ao u {ko­lu.

Sad se tek se­tih da je tre­ba­lo i}i u {ko­lu.

U­zmem kwi­ge i ko­mad hle­ba, a gle­dam maj­ku i de­ve­re.

– Ka­`i­te, de­co, go­spo­di­nu da Mi­{a ni­je mo­gao pre do­}i – i­mao je po­sla.

O, ova ru­ka! Da mi je da je se sit na­qu­bim, kad ona spa­va, kad me ne vi­di! [ta je bi­lo u na­{oj ku­}i za vre­me dok sam bio u {ko­li – ne znam... To jest, znam: jer kad se vra­tih iz {ko­le, na­|oh sve ka­ko sam o­sta­vio: mo­ja ma­ti i se­stra se­de s ru­ka­ma u kri­lu; ne ku­ha se ru­~ak; pro­la­ze na pr­sti­ma po­kraj ve­ li­ke so­be i sa­mo ot­hu­ku­ju – i­sto o­na­ko kao kad mi je stric u­mro. \o­ki­ca u a­vli­ji ve­zao ma~­ki |e­zvu za rep, pa se u­ve­se­qa­va we­nom tr­kom.

Mom­ci {i­ju gu­we­ve u svo­joj o­da­ji, a Sto­jan se iz­va­lio u se­no pa hr­~e kao da je po no­}i.

Moj o­tac i­sto o­na­ko se­di, ne mi­~e se. Za­te­glo mu se }ur­~e pre­ko {i­ro­kih le­|a, a oko po­ja­sa se raz­mi­~e od du­bo­ka da­ha.

O­dav­no je ve} bi­lo zvo­ni­lo na ve­~er­we.

Dan se klo­ni svo­je­mu kra­ju, a u na­{oj du­{i i­sta ona pu­~i­na – nig­de kra­ja da vi­di{, sa­mo {to se o­bla­ci sve gu­{}e go­mi­la­ju. Sve po­sta­je ne­sno­sni­je, stra­{ni­je i o­~aj­ni­je.

– Bo­`e, ti na do­bro o­kre­ni!

Ja sam se­deo na pra­gu pred ku­}om. Dr­`ao sam u ru­ci ne­ka­ku­ {kol­sku kwi­`i­cu, ali je ni­sam ~i­tao. Vi­deo sam na pro­zo­ru ble­ do li­ce mo­je ma­te­re, na­slo­we­no na su­hu joj ru­~i­cu. U u­{i­ma mi je zu­ja­lo. Ni­sam u­meo ni­{ta da mi­slim.

U­je­dan­put {kqoc­nu bra­va. Mo­je maj­ke ne­sta sa pro­zo­ra. Ja pre­tr­nuh.

Vra­ta se od ve­li­ke so­be o­tvo­ri­{e. Na pra­gu sta­ja­{e on, moj­ o­tac!

Ves ma­lo za­tu­rio, pa mu vi­ri is­pod we­ga ko­sa i pa­da mu na vi­so­ko ~e­lo. Br­ko­vi se o­pu­sti­li, li­ce po­tam­ne­lo, pa o­sta­re­lo.

Ali o~i, o~i! Ni na­lik na one pre­|a­{we! ^i­sto po­suk­nu­le,­ u­te­kle u gla­vu, u­po­la po­kri­ve­ne tre­pa­vi­ca­ma, po­la­ko se kre­}u, ne­stal­no i be­smi­sle­no gle­da­ju, ne tra­`e ni­{ta, ne mi­sle­ Приповетка (ауторска књижевност) / 89

Пол Сезан, Пејзаж, детаљ, 1873. г.

ni­{ta. U wi­ma ne­{to pra­zno, na­lik na dur­bin ko­me su po­lu­pa­na sta­kla. Na li­cu ne­ka­kav tu­`an i mi­lo­sti­van o­sme­jak – ni­je to ni­kad pre bi­lo! Ta­kav je iz­gle­dao moj stric kad je pred smrt­ i­skao da ga pri­~e­ste.

Po­la­ko pre­|e hod­nik, o­tvo­ri vra­ta od na­{e so­be, pro­mo­li sa­mo gla­vu u­nu­tra, pa se, ne re­kav­{i ni­{ta, br­zo po­vu­~e. Za­tvo­ri vra­ta pa i­zi­|e na u­li­cu i la­ga­no se u­pu­ti kum-I­li­ji­noj ku­}i.

Pri­~ao mi je po­sle To­ma, kum-I­li­jin sin, da se moj o­tac sa we­go­vim za­tvo­rio u jed­nu so­bu, da su ne­{to du­go po­la­ko raz­go­va­ ra­li, da im je po­sle do­ne­to har­ti­je i ma­sti­la, da su ne­{to pi­sa­li, u­da­ra­li pe­~a­te i ta­ko da­qe. Ali {ta je to bi­lo, to se ne zna, ni­ti }e i­kad iko zna­ti.

Oko de­vet i po sa­ha­ta mi smo svi le­`a­li u po­ste­qi, sa­mo ma­ti {to je se­de­la s ru­ka­ma u kri­lu i be­zna­~aj­nim po­gle­dom gle­da­la u sve­}u. U to do­ba {krip­nu­{e a­vlij­ska vra­ta. Ma­ti br­zo pir­nu u sve­}u, pa i sa­ma le­`e u kre­vet.

Me­ni je is­pod jor­ga­na ku­ca­lo sr­ce kao da ne­ko bi­je ~e­ki­}em u gru­di­ma.

Vra­ta se o­tvo­ri­{e i moj o­tac u|e. O­br­te se jed­nom-dva po so­ bi, pa on­da, ne pa­le­}i sve­}e, ski­de se i le­`e. Du­go sam jo{ slu­ {ao ka­ko se pre­vr­}e po kre­ve­tu, pa po­sle sam za­spao.

Ne znam ko­li­ko sam ta­ko spa­vao kad o­se­tih ne­{to mo­kro na ~e­lu. O­tvo­rim o~i i po­gle­dam: pun me­sec gle­da pra­vo u so­bu, a we­gov pa­u­~i­nast zrak pao na li­ce mo­je maj­ke. O~i joj za­tvo­re­ne, li­ce kao u ne­kog te­{kog bo­le­sni­ka, a gru­di joj se ne­mir­no di­`u.

Vi­{e we sto­ji moj o­tac. U­pro po­gled u wu i ne mi­~e se.

Ma­lo po­sle pri­|e na­{em kre­ve­tu. Gle­da nas sve, gle­da mo­ju se­stru. Do­|e o­pet na­sred so­be, o­pet po­gle­da u­o­krug, pa pro­{a­ pu­ta: – Spa­va­ju! – Ali se tr­`e od svog {a­pa­ta i kao da se o­ka­me­ni na­sred so­be. Du­go je ta­ko sta­jao ne mi­~u­}i se, sa­mo {to o­pa­zim po­kat­kad ka­ko mu se­nu o~i, gle­da­ju­}i ~as na nas, ~as na ma­ter.

Ali mi ni­jed­no ni u­hom ne mak­nu­smo!

On­da on po­|e po­re­bar­ke na pr­sti­ma ~i­vi­lu­ku, a ne ski­da oka s nas; ski­de pa­`qi­vo o­naj sre­br­wak, tu­ri ga pod xu­be, na­tu­~i ves na o~i, pa br­zo i ce­lom no­gom stu­pa­ju­}i i­zi­|e na­po­qe.

Ali tek {to se vra­ta pri­tvo­ri­{e, a mo­ja se ma­ti is­pra­vi u kre­ve­tu. Za wom se di­`e i mo­ja se­stra. Kao ka­ki du­si!

Ma­ti br­zo ali pa­`qi­vo u­sta i po­|e vra­ti­ma; za wom pri­sta i se­{a.

– O­sta­ni kod de­ce! – pro­{a­pu­ta maj­ka, pa i­zi­|e na­po­qe.

Ja sko­~ih pa i sam po­|oh na vra­ta. Se­{a me u­hva­ti za ru­ku, ali ja se o­tr­goh i re­koh joj: – O­sta­ni kod de­ce!

Ed

uk a

po

rta

l

дурбин – доглед

џубе – дуга горња хаљина без рукава

90 / Књижевни родови и врсте

амбар – складиште за житарице

Ed

uk a

po

rta

l

Kad i­zi­|em na­po­qe, pri­tr­~im plo­tu, pa sve po­red plo­ta a is­ pod vi­{a­wa do­vu­~em se do bu­na­ra i ~u~­nem iza we­ga.

No} je bi­la u Bo­ga di­vo­ta! Ne­bo se si­ja, me­sec se ca­kli, va­zduh sve` – nig­de se ni­{ta ne mi­~e. On­da vi­deh ba­bu ka­ko se nad­vi­ri nad pro­zor od mo­ma~­ke so­be, pa o­pet ode da­qe. Sta­de naj­zad pod krov od am­ba­ra, pa iz­va­di pi­{toq.

Ali u i­sti mah, ne znam ot­kud, stvo­ri se mo­ja maj­ka uz we­ga.

Pre­ne­ra­zi se ~o­vek. U­pro po­gled u wu pa ble­ji.

– Mi­tre, bra­te, go­spo­da­ru moj, {ta si to na­u­mio?

Moj o­tac uz­drh­ta. Sto­ji kao sve­}a, {u­pqim po­gle­dom gle­da mo­ju maj­ku, a glas mu kao raz­bi­je­no zvo­no: – Idi, Ma­ri­ce, o­sta­vi me... Ja sam pro­pao!

– Ka­ko si pro­pao, go­spo­da­ru, Bog s to­bom! [to go­vo­ri{ ta­ko!

– Sve sam dao! – re­~e on, pa ra­{i­ri ru­ke.

– Pa ako si, bra­te, ti si i ste­kao!

Moj o­tac u­stuk­nu je­dan ko­rak, pa ble­ne u mo­ju ma­ter.

– Ama sve – re­~e on – sve, sve!

– Ako }e! – re­~e mo­ja ma­ti.

– I ko­wa – re­~e on.

– Kqu­si­nu! – ka­`e mo­ja ma­ti.

– I li­va­du!

– Pu­sto­li­nu!

On se pri­ma­~e mo­joj maj­ci. Gle­da je u o~i, ~i­sto pro­`i­`e.

Ali ona kao je­dan bo`­ji sve­tac.

– I ku­}u! – re­~e on, pa raz­ro­ga­~i o~i.

– Ako }e! – re­~e mo­ja ma­ti. – Da si ti `iv i zdrav!

– Ma­ri­ce!

– Mi­tre!

– [ta ti to ve­li{, Ma­ri­ce?

– Ve­lim: da Bog po­`i­vi te­be i onu na­{u de­~i­cu! Ni­je nas hra­ ni­la ni ku­}a ni li­va­da, ne­go ti, hra­ni­te­qu na{! Ne­}e­mo mi bi­ti ni­jed­no glad­ni dok si ti me| na­ma!

Moj o­tac kao da se ma­lo za­ne­se, pa se na­slo­ni lak­tom na ra­me ma­te­ri­no.

– Ma­ri­ce – po­~e on – zar ti...? – Za­grc­nu se, pa po­kri o~i ru­ka­ma i u­}u­ta.

Maj­ka ga u­hva­ti za ru­ku: – Kad smo se mi u­ze­li, ni­smo i­ma­li ni­{ta, o­sim one po­wa­ve, jed­ne tep­si­je i dva-tri ko­ri­ta, a da­nas, hva­la Bo­gu, pu­na ku­}a!

Ja vi­dim ka­ko is­pod bâbi­na ru­ka­va ka­nu kap i ble­snu spram me­se­~i­ne.

– Pa zar si za­bo­ra­vio na ~ar­dak pun {i­{ar­ke?

– Pun je! – ka­`e o­tac gla­som me­ka­nim kao svi­la, a ru­kav pre­ vu­~e pre­ko o­~i­ju i spu­sti ru­ku. Приповетка (ауторска књижевност) / 91

вечерње – вечерња служба у цркви

печал – бол таштина – сујета, ароганција

* Kad sam i­{ao la­ne u Be­o­grad po je­spap, vi­deo sam u Top­~i­ de­ru Pe­ru Ze­lem­ba­}a u ro­bi­ja­{kim ha­qi­na­ma. – Tu­ca ka­men!”

uk a

јеспап (еспап) – роба

po

јутрење – јутарња служба (богослужење) у цркви

rta

l

туњез – млакоња; несналажљив човек

– Pa {ta ra­di ona mo­ja ni­ska du­ka­ta? [to }e o­naj le­`e­}i no­vac? U­zmi ga u tr­go­vi­nu!

– U­lo­`i­}e­mo u `i­to!

– Pa zar smo mi ne­ki pre­sta­ri qu­di? Zdra­vi smo, hva­la Bo­gu, a zdra­va su nam de­~i­ca. Mo­li­}e­mo se Bo­gu, pa ra­di­ti.

– Kao po­{te­ni qu­di!

– Ni­si ti ne­ki tu­wez, kao {to ima qu­di. Ne dam ja sa­mih tvo­ jih ru­ku za sav ka­pi­tal Pa­ra­no­sov, pa da je jo{ o­no­li­ki!

– Pa }e­mo o­pet ste­}i ku­}u!

– Iz­ve­{}e­mo na­{u de­cu na put – ka­`e ma­ti.

– Pa me ne­}e mr­tvog kle­ti... Ot­kad ih ni­sam vi­deo!

– Ho­di da ih vi­di{! – re­~e ma­ti, pa ga kao ne­ko de­te po­ve­de za ru­ku.

Ali ja u tri ko­ra­ka ve} u so­bi. Sa­mo {to pri­{ap­tah mo­joj se­stri: ’Le­zi!’, pa na­vu­koh jor­gan na gla­vu.

U­pra­vo wih dvo­je stu­pa­ju pre­ko pra­ga, a na cr­kvi gru­nu­{e zvo­ na na ju­tre­we. Grom­ko se raz­le­`e kroz ti­hu no}, i po­tre­se se du­{a hri­{}an­ska. I kao ta­las su­ho gra­we, ta­ko wi­hov zvuk­ od­no­si bo­qu i pe­~al, ki­da uze ta­{ti­ne, a skru­{e­na du­{a raz­go­ va­ra se s ne­bom...

– Si­ne, u­sta­ni da i­de­mo u cr­kvu!...

Разговор о делу

Ed

О чему говори Лазаревићева приповетка? Објасни њену тему. Ко су јунаци ове приповетке? Ко је главни јунак? У ком лицу је казана приповетка? Објасни значење глагола „вели” (каже) у првој реченици. Зашто се приповедање из првог лица премешта у треће? Какав утисак на тебе оставља један, а какав други облик приповедања? Ко је наратор? Како се мешање временских равни прошлости (детињства) и садашњости (одраслог доба наратора) одражава на уверљивост приповедања? Уочи начин на који наратор успоставља „дијалог” између себе и читаоца. Којим реченицама то постиже? Зашто то чини? Колико је уверљиво његово описивање чланова породице и њихових односа? На чијој страни су његове симпатије? А твоје? Зашто? Наратор даје оскудне податке о разлозима Митровог пада у порок. Покушај да из његових објашњења проникнеш у узроке Митрових поступака. Обрати пажњу на дечакова размишљања, утиске, емоције. Подсети се како други књижевни текстови говоре о породици и породичним односима и објасни у чему је специфичност Лазаревићеве приповетке.

92 / Књижевни родови и врсте

Примењујемо научено и проширујемо знање

Структурни елементи приповетке карактеристични су за епско де­ло (фабула, мотиви, тема, композиција), али је нарација наро­чито важан елеменат. Постоје две врсте нарације: у првом лицу („ја-форма”) и у трећем лицу („он-форма”). Приповедање је обогаћено дескрипцијом, ди­јалогом и монологом, који у приповеци нај­чешће има облик унутрашњег монолога, у ко­јем се износе мисли јунака.

Усвајамо ново градиво

Ed

uk a

po

rta

l

„ја-форма” – казивање у првом лицу „он-форма” – казивање у трећем лицу

• Уочаваш да се приповетка Први пут с оцем на јутрење на необичан и оригиналан начин бави приказивањем унутрашњих стања јунака. Којим се наративним поступком служио аутор у овој, а којим у приповеци Све ће то народ позлатити? У чему су ти поступци слични?

• Издвој из текста најзанимљивије описе. Објасни по чему су необични. Каква је њихова улога у приповеци? Како изгледају дијалози у приповеци? Шта ти те кратке и језгровите реченице говоре о учесницима у дијалогу?

• Пронађи делове приповетке који имају форму монолога. Обрати пажњу на то када се монолог претвара у унутрашњи монолог. Објасни важност тог тренутка.

Приповетка (ауторска књижевност) / 93

Занимљиво је знати

Препоручена литература

po

rta

l

Кашанин, Милан, Светлост у приповеци, Летопис Матице српске, 142/1966. Деретић, Јован, Историја српске књижевности, Београд, 1989. Рот, Никола, Општа психологија, ЗУНС, Београд, 1980.

Успешан у свим областима којима се бавио, леп, шармантан, оми­љен у друштву, благородан и паметан, Лаза Ларевић није имао срећан ли­чни живот. Љубав према Немици Ани Гутјар овековечио је у Швабици, али је мање познато да се још пре одласка у Берлин, док је на Великој школи студирао права, заљубио у Јелицу Милиновић. Она је била комшиница Милорада Поповића Шапчанина, ожењеног нај­старијом Лазином сестром Милком, код којих је Лаза становао. Да је успомену на Јелицу носио до краја живота, сведоче све њего­ве приповетке у којима је славио лепоту црних очију какве је она имала. Идила је нагло прекинута када је Лазаревић добио држа­вну сти­­пен­­дију да оде у Берлин на студије медицине, што му је била животна жеља. Ни љубав са Аном Гутјар, ћерком газдарице код које је стано­вао, није имала срећан крај, али барем је српска књижевност постала богатија за „први градски љубавни роман” како су његови савреме­ници означили новелу Швабица, у којој је та веза описана кроз 13 „писама”. Вечерње седељке са Аном прекида 1876. године позив да се несвршени медицинар врати у Београд како би узео учешће у српско-турском рату. После рата враћа се у Берлин, али се веза са Аном не обнавља. И прву љубав, Јелицу, затекао је удату када се вратио у Београд.

Ed

uk a

Креативни задаци У Општој психологији Н. Рота потражи одре­дни­ ­­ цу која се бави бо­ лестима зависности. Пронађи научно обја­шњење за порок, за узро­ке и последице које порок доноси зависнику и њего­вом окружењу. Упореди пронађене податке са садржином при­по­ве­тке. Уочи у којој се мери аутор могао служити својим медицинским знањем.

Подсети се... › Наведи две основне врсте нарације. › Опиши особине унутрашњег монолога. ПРИПОВЕДАЊЕ ПРИПОВЕДАЊЕ у ПРВОМ ЛИЦУ у ТРЕЋЕМ ЛИЦУ

94 / Књижевни родови и врсте

Новела Снага генија се може сабити у орахову љуску; прича својом јасношћу и језгровитошћу може да обухвати срж и суштину живота; по снази може надмашити и највеће романе.

Истражи и промисли У новели Чиновникова смрт упознао/упознала си занимљив уметнички свет Антона Павловича Чехова. Подсети се садржине ове приче и необичне судбине малог, усамљеног човека.

rta

l

Томас Ман

Припреми се за читање

Tuga

uk a

po

Уочи структурне одлике епског текста новеле Туга. Обрати пажњу на примарне мотиве и на тему. Пажљиво прочитај делове који имају елементе унутрашњег монолога. Размисли о значењу дескрипције у новели.

Kome da izre~em pe~al svoju?...

В

Ed

e~erwi suton. Krupan i vla`an sneg lagano se vije oko tek upaqene svetiqke, a kao tanak i mek sloj pokriva krovove ku}a, le|a kowa, qudska ple}a, kape. Ko~ija{ Jona Potapov sav se beli kao privi|ewe. Presavio se toliko koliko se god mo`e saviti `ivo telo, sedi na svome sedi{tu i ne mi~e se. Da na w napada i ~itava humka snega, on, kako se ~ini, ne bi ni tada­ pomislio da ga strese. I wegovo kow~e belo je i nepokretno. Svo­ jom nepokretno{}u, uglastim oblicima, nogama pravim i u{ta­ pqenim, on ~ak i izbliza li~i na va{arski kola~ od gro{a. Po svoj prilici, i ono je utonulo u svoje misli. Kako su ga odvojili od pluga, od poznatih slika iz poqa, surih, obi~nih, na koje je navikao, i doveli ga ovamo u ovu dolinu pla~a, punu ~udovi{nih plamenova, neumorne huke i buke, i ustumaranih qudi, mora da se zamisli...

Otkad se ve} Jona i wegov kowi~ak ne mi~u s mesta. Jo{ jutros izi{li su iz svog stani{ta, a odmora jo{ nikako nema pa nema.

pe~al – gor~ina, poti{tenost, ­ tuga, `alost, ~emer

Новела / 95

kola~ od gro{a –­ slatki{ koji se kupuje za najmawi nov~i}

l

rta

Ed

uk a

Руски приповедач и драмски писац. Прве приче је објавио да би могао да се издржава у току студија медицине. У књижевно­ сти се појавио кратким хуморе­ска­ма, сажетог израза и карак­те­ризације, а затим је прешао на новеле и приповетке, где се његов тужни хумор постепено претворио у резигнацију и очај. Исту тематику обрађивао је и у драмама, у којима нема ни тра­диционалног заплета ни расплета, као ни правих јунака или јаких страсти, него је у њима, лирским елементима, наглашена необична атмо­сфе­ра у којој се одвија живот њего­вих ликова. Сматра се, уз Мо­па­са­на, навећим новелистом европског реализма, док својим драмама врши јак утицај на евро­пско позориште. Најпозна­тије драме: Галеб, Ујка Вања, Три сестре, Вишњик, и збирке при­ча: Мелпоменине бајке, Шарене приче, У помрачини.

po

Антон Павлович Чехов (1860–1904)

Ve} se i ve~erwa magla spu{ta na grad. Blede svetiqke smewuju se `ivom bojom i uli~na gu`va i vreva sve su ja~e.

– Ko~ija{u, u Vibor{ku ulicu! – za~u Jona poziv. – Ko~ija{u!

Jona se tr`e i kroz trepavice lepqene snegom ugleda ~oveka u vojnoj uniformi, u {iwelu i sa kapuqa~om.

– U Vibor{ku! – ponovi vojno lice. – Ti kao da spava{? U Vibor{ku!

U znak pristanka, Jona zate`e uzde, zbog ~ega se osu{e ~ita­ ve sne`ne naslage sa kowskih le|a i sapi. Uniforma sede u saonice. Ko~ija{ coknu usnama, iste`e vrat kao labud, popri­ di`e se i mahnu bi~em vi{e iz navike nego iz potrebe. I kow iste`e svoju {iju, savi u{tapqene noge i neodlu~no se krenu sa svog mesta.

– Kud si zabasao, |avole jedan?! – ve} na prvom koraku ~uje Jona srdite uzvike iz tamne gomile koja se kretala unapred i nazad. – Kud te vrag tera? Dr`i dess-no!

– Pa ti ne ume{ ni da vozi{! Dr`i desno! – quti se uniforma.

Sa jednih karuca grdi ga ko~ija{, gleda ga qutito i s rukava stresa sneg; bio se ukrstio s wegovim sankama i ramenom uda­ rio o kowsku wu{ku.

– Sve su to nevaqalci! – ka`e uniforma zajedqivo. – Samo tra`e priliku da se sudare i da nalete na kowe. Dogovorili se, nitkovi.

Jona se osvr}e na putnika i mi~e usnama. @eli ne{to da ka`e, ali iz grla se ne ~uje ni{ta drugo nego promuklo {i{tawe.

– [ta? – pita uniforma.

Jona razvla~i usta u osmeh, napre`e grlo i {i{ti: – Sin mi umro, gospodine... umro ove nedeqe.

– Hm!... A od ~ega je umro?

Jona se celim telom okre}e svome putniku i zapo~iwe: – A ko }e ga znati? Mora da je od vru}ice... Tri dana pole`ao u bolnici, pa umro... Bo`ja voqa...

– Skre}i, |avole! – odjeknu u sumraku. – Jesu li ti o~i ispa­ le, psu matori? Otvaraj o~i!

– Teraj, teraj... – veli putnik. – Ovako ni do sutra ne}emo sti}i. O{ini-de!

Ko~ija{ opet izvija vrat, pridi`e se sa sedi{ta i s nekom te{kom gipko{}u uzmahuje bi~em. Posle se nekoliko puta osvr- }e na putnika, ali ovaj zatvorio o~i i, kako izgleda, nije voqan da slu{a. Dovede ga u Vibor{ku ulicu, pa onda okrete i stade pred kr~mu, povi se na sedi{tu i opet posta nepomi~an... Vla`an sneg opet prekriva belinom i wega i kowa. Prolaze trenuci...

Tri mlada ~oveka, dvojica visoki i tanki, tre}i mali i gr­ bav, idu trotoarom, gacaju u kaqa~ama i prepiru se.

karuce – lake ko~ije

96 / Књижевни родови и врсте

petak – petoparac

Ed

uk a

po

rta

l

– Ko~ija{u, Policijski most! – vi~e grbavko promuklim glasom. – Trojica! ... Dva gro{a!

Jona zate`e uzde i cok}e. Malo je dva gro{a, ali wemu nije stalo do cene... Rubqa, petak, sad mu je to svejedno, samo da ima mu{teriju. Mladi}i, guraju}i se i psuju}i ru`no, prilaze san­ kama, pewu se i sva trojica odjednom sedaju na sedi{te. Otpo­ ~iwe raspravqawe: koja }e dvojica sedeti, a ko }e stajati? Posle duge prepirke, prkosa i prebacivawa, odlu~e da stoji grbavko: on je najmawi.

– Sad poteraj! – kre{tao je grbavko smestiv{i se iza Jone i duvaju}i mu u vrat.

– Udri! A {to ima{ kapu, bratac! U svem Petrogradu ne bi se mogla na}i gora!

– Hi-hi... hi-hi... – smeje se Jona. – Kakva je, takva je.

– Dede, ti, kakva-takva, poteraj! Misli{ li ti jednako tako voziti? A? Ako li te zviznem po {iji...

– Glava mi tre{ti – pri~a jedan dugowa. – Ju~e smo kod­ Dukmasovih ja i Vaska popili ~etiri boce kowaka...

– Ne razumem, na{to lagati! – quti se drugi dugowa. – La`e kao skot.

– Ubio me Bog ako la`em...

– To je tako istina kao `abqi ka{aq.

– Hi-hi! – sme{ka se Jona. – Ve-esela gospoda!

– Fuj, nek te |avo nosi! – uskipe grbavko. – Ho}e{ li pote­ rati, stara kolero, ili ne}e{? Zar se ovako vozi? [vi}ni-de tim bi~em! Dede, do |avola! Dede! Poboqe udari!

Jona ose}a kako se iza wega vrti grbavkovo telo i kako mu glas treperi. Slu{a grdwu kojom ga obasipaju, vidi qude, i zato malo-­ -pomalo, po~e mu se skidati s du{e ose}awe usamqenosti. Grbavko grdi dokle ga ne zagrcne ~udovi{na, prosta~ka psovka. Dugowa po­ vede razgovor o nekoj Nade`di Petrovnoj. Jona se osvr}e. Sa~ekava kratku pauzu, osvr}e se jo{ jednom i mrmqa: – Sin mi je umro... ovaj... umro ove nedeqe!

– Svi }emo umreti – uzdi{e grbavko bri{u}i usta posle ka{qa. – Nego poteraj, poteraj! Gospodo, ja, prosto, ne mogu da se vozim ovako! Kad }e nas on dovesti?

– A ti ga malko podstakni... udari ga po {iji!

– ^uje{ li ti, stara kolero? [iju }u ti zavrnuti! Ako se ~ovek pred ovim qudima cifra, mora pe{ke i}i. ^uje{ li ti, alo jedna? Ili ne haje{ za na{e re~i?

I Jona vi{e ~uje nego {to ose}a udarac po vratu.

– Hi-hi... – smeje se on. – Vesela gospoda, Bog im dao zdravqa.

– Ko~ija{u, jesi li o`ewen? – pita dugowa. Новела / 97

Ed

uk a

po

rta

l

– Ja? Hi-hi... vesela gospoda! Moja `ena zemqa crna... Hi-ho-ho!...

Grob... Sin mi je umro, a ja sam ostao `iv... ^udnovata stvar, smrt pogre{ila vrata... Umesto da do|e k meni, ona oti{la sinu mome...

I Jona se okre}e na sedi{tu da pri~a kako mu je sin umro, ali grbowa lako uzdahnu i promrmqa da su, hvala Bogu, jedva jednom stigli. Jona prima dva gro{a i dugo gleda za no}nicima koji nestaju u mra~nim vratima. Opet ostaje sam i opet za wega nastaju ti{ina i mir...

Tuga, sti{ana za kratko vreme, javqa se ponovo i s jo{ ve}om snagom rastrzava mu grudi. Wegove o~i uznemireno i mu~eni~ki lutaju po gomili na obe uli~ne strane; ne}e li se izme|u hiqade qudi na}i bar jedan jedini koji bi hteo da ~uje za wegov bol. Ali gomile idu i prolaze, ne zapa`aju ni wega ni wegovu tugu... Tugu, golemu, beskrajnu... Da mu grudi prsnu, pa da je izliju, ceo svet bi poplavila, pa opet se ne bi mogla videti ni dogledati. Umela je tako da se smesti u ni{tavnu qusku da se ni na belom danu ne bi mogla sagledati.

Jonine o~i opazi{e poku}ara s torbom, pa }e s wime da po­ razgovara.

– Dragi prijatequ, koliko je sati? – pita on.

– Deset... A {to ti stoji{ ovde? Hajde daqe!

Jona odvozi malo daqe svoje saonice, pogiwe se na sedi{tu i predaje se svojoj tuzi... Sad ve} vidi da mu je uzalud qudima govori­ ti o woj... Ali ne prolazi ni pet minuta, a on se ispravqa, uzmahuje glavom kao da o{tar bol ne ose}a, i zate`e uzde... Nema vi{e mo}i.

– U {talu! U {talu! – dose}a se on. A i mali kow, kao da ra­ zume {ta misli wegov gosa, polazi kasom. Nakon pola ~asa Jona

Гај А. Вигинс, Снежна сцена и кочије, 1910–1924. г.

98 / Књижевни родови и врсте

Ed

uk a

po

rta

l

sedi kraj velike i zaprqane pe}i. Na zidnoj pe}i, na patosu, po klupama, hr~u qudi. U vazduhu zagu{qivo i zaparno. Jona posmatra spava~e, ~e{ka se i `ali {to se rano vratio ku}i. „Nisam ni za ovas i{ao. Zato mi je ovako te{ko”, misli Jona. „Kad ~ovek zna svoju du`nost... i sam je sit, i kow mu sit... pa je za svagda miran i spokojan...”

Mlad ~ovek, ko~ija{, ustaje iz jednog kutka, sawivo krkqa i pru`a ruku za sud s vodom.

– Pije ti se voda? A? – zapituje Jona. – @edan si?

– Pa `edan, dabogme.

– E... pa prijatno... A, vi’{, brate, meni sin umro... Da li si ~uo? Ove nedeqe, u bolnici... Da ti samo pri~am!

Jona posmatra utisak svojih re~i, ali ne vidi ni{ta. Mladi se pokriva preko glave i ve} tone u san. Stari uzdi{e i ~e{ka se. Kao {to je mladi bio `edan vode, tako on ose}a potrebu da se izgovori. Skoro }e biti sedam dana kako mu je sin umro, a on jo{ ni s kim nije mogao da porazgovara. Jer treba porazgova­ rati pametno, polagano, od srca. Treba ispri~ati kako se sin razboleo, kako se mu~io, {ta je pred smrt rekao, {ta je govo­ rio, kako je umro... Treba opisati sahranu i odlazak u bolnicu po odelo pokojnikovo. U selu ostala k}er~ica Anisja... I o woj treba porazgovarati. Zar bi se malo {ta imalo kazati i poraz­ govarati? Slu{alac bi morao samo hukati, uzdisati i plakati s wime zajedno... A jo{ je boqe sa `enama razgovarati. One su, istina, neuke i glupe, ali kukaju od prve re~i. „Treba kowa obi}i”, misli Jona. „Ima se kad spavati.... Ne­ maj brige, naspava}e{ se...”

Jona se obla~i i ide u kowu{nicu. Misli na zob, na seno, na ovo nevreme... Na sina, ovako sam, ne mo`e da misli. Mo`e samo da razgovara, s kim bilo da razgovara, ali da samo o wemu misli, da ga se se}a, da wegovu sliku zami{qa, to mu je neiz­ dr`qivo, i te{ko, i gorko...

– Gricka{ li? – pita on svoga kowa vide}i wegove sjajne o~i.

– E pa, grickaj. Kad nismo i{li po zob, onda je i seno dobro...

Da... A star sam ve} i da vozim... Sin bi vozio, a ne ja... On je bio pravi ko~ija{... Samo da je `iv...

Jona po}uta malo, pa nastavi: – Bogami jest, kobilice, sestrice... Nema vi{e Kuzme Joni} a... Eh, mogao je dugo po`iveti... Smrt ga ugrabila... Recimo, sada, da ti ima{ jedno `drebence, i ti si mu ro|ena mati. I odjednom, recimo, tvoje `drebence smrt ugrabi... Je li da je to `alost?

Kobilica gricka seno, slu{a i di{e na ruke svoga gose. Jona se zaboravqa i pri~a joj...

(Prevela Kosara Cvetkovi}) Новела / 99

gosa – gazda, vlasnik

Разговор о делу Ко је главни јунак Чеховљеве новеле Туга? Шта сазнајеш о његовом начину живота? Какве емоције испуњавају Јону? Зашто? Уочи и наброј најважније мотиве у новели. Како би се, на основу њих, могла формулисати тема новеле? Јона се налази у мучном сукобу са собом и са својим окружењем. Објасни његов унутрашњи сукоб. Потражи делове текста који објашњавају раскорак између Јоне и других људи. Који су узроци тог сукоба? На који начин се овај сукоб разрешава?

l

Примењујемо научено и проширујемо знање

Ed

uk a

po

rta

Новела је добила име у ренесансно доба, од италијанске речи novella (новина, новост). Новела може имати широк распон тема. Бави се људским судбинама, карактерима, догађајима, животним исти­нама и запажањима. Најчешће је то не­ки не­оби­чан, занимљив догађај, могућ или реалан. Усвајамо ново градиво Новела се заснива на сукобу у самом ју­на­ку, новела – епска прозна форма или на сукобу јуна­ка са окружењем. Због тога заснована на сукобу у самом јунаку, подсећа на драму, јер је радња новеле динаили на сукобу јунака са окружењем; мична, напета, емотивно обојена. радња јој је динамична, емотивно За разлику од других епских прозних форми, обојена у новели се инси­стира на сажетости казивања, сажетост казивања – краткоћа, језгровитост приповедања које се понекад завршава поен­том, истицањем поента – истицање најзначајније најзначајније мисли. Новелу одли­кује и нагло мисли разрешење, након којег, за разлику од романа, не може ништа више да следи.

• Примећујеш да је нарација у Чеховљевој новели Туга једноставна, сажета, сведена. Дескрипција има важну улогу у стварању атмосфере и носи дубље значење. Пажљиво анализирај дескриптивне делове и објасни какву атмосферу граде. Наглашена емотивност се у новели постиже и коришћењем стилских средстава (компарације, контраста, метафоре, ироније). Уочи неке од поменутих стилских фигура и објасни њихову функцију у тексту.

• Објасни Јонину потребу да исприча повест о синовљевој смрти. Образложи незаинтересованост околине за Јонину исповест. Размисли о томе шта се заправо у овој новели сукобљава. Колико је тај сукоб сличан оном о којем је Чехов писао у Чиновниковој смрти? Зашто?

• На почетку новеле налази се мото (водећа, кључна мисао). Покушај да формулишеш поенту новеле.

100 / Књижевни родови и врсте

Занимљиво је знати

Пол Гистав Доре, Јонa и кит, 1866. г.

po

rta

l

У Старом завету (делу Библи­је) налази се прича о пророку Јони и његовом животу. У овом делу пронаћи ћеш објашњење симболике имена кочијаша Јо­не и његове судбине: „Господ подиже велики вјетар на мору, поста велика бура и мишљаху лађари да ће се разбити лађа... И рекоше му лађари: ’Што ћемо чинити с тобом?’ А Јона рече: ’Уз­ми­те ме и баците ме у море, и мо­ре ће вам се утоли­ти, јер ви­­дим да је са мене дошла на вас ова велика бура.’ Потом узеше Јону и бацише га у море... Велика риба прогута Јону, и Јона би у трбуху рибљем три дана и три ноћи... И Господ заповједи риби, те избљува Јону на земљу.” (Књига пророка Јоне, 1:12–15, 2:1–10) Креативни задаци Прочитај Чеховљеву новелу Шала. Анализирај њену садржину и упореди је са новелом Туга. Објасни како се у обе новеле говори о комуникацији међу људима – о њеном значају и вредности. Своја запажања уобличи у есеју под називом У почетку беше реч.

Ed

uk a

Препоручена литература

Подсети се...

› На чему се заснива радња у новели? › Објасни тврдњу да је радња у новели динамична и емотивно обојена. › Подсети се појма сажетост. Објасни шта тај појам означава када је у питању лирска песма, а шта када је у питању новела. › Шта је поента у новели?

Солар, Миливој, Теорија прозе, Свеучилишна наклада Либер, Загреб, 1989. Речник књижевних термина, Београд, 2004.

НОВЕЛА ЈУНАК са јасно формулисаним и наглашеним индивидуалним особинама

И

ДОГАЂАЈ из јунаковог живота сукоб са самим собом или са окружењем

ИНДИВИДУАЛНА ТЕМА ДИНАМИЧАН И ЕМОТИВНО ОБОЈЕН НАЧИН КАЗИВАЊА САЖЕТОСТ НАГЛО РАЗРЕШЕЊЕ Новела / 101

Лирско-епске врсте Уби ме прејака реч.

Истражи и промисли Познајеш из основне школе народне баладе Женидба Милића Барјактара и Предраг и Ненад, у којима су обједињени елементи различитих књижевних родова – лирике, епике и драме. Подсети се садржине ових балада и лирских, епских и драмских елемената у њима.

rta

l

Бранко Миљковић

Припреми се за читање

po

Пред тобом је једна од најпознатијих српских народних песама, која је својом садржином очарала многе уметнике и умне људе. Пажљиво је прочитај. Размисли о њеној форми и садржини. Припреми се за разговор о њеној структури: мотивима и теми, композицији и ликовима.

uk a

Хасанагиница

Ed

Шта се б’јели у гори зеленој? Ал’ је снијег, ал’ су лабудови? Да је снијег, већ би окопнио, лабудови већ би полетјели. Нит је снијег нит су лабудови, него шатор аге Хасан-аге; он болује од љутијех рана. Облазе га мати и сестрица, а љубовца од стида не могла. Кадли му је ранам’ боље било, он поручи вјерној љуби својој: „Не чекај ме у двору б’јелому, ни у двору ни у роду мому.” Кад кадуна р’јечи разумјела, још је јадна у тој мисли стала, јека стаде коња око двора; тад побјеже Хасанагиница да врат ломи кули низ пенџере; за њом трче дв’је ћере дјевојке:

ага – племићка титула облазити – посећивати род – породица кадуна – супруга, жена пенџер – прозор даиџа – ујак бег – племићка титула мучати – ћутати књига опрошћења – писмо, потврда о разводу брака гре – иде малахни – малени бешика – колевка

102 / Књижевни родови и врсте

„Врати нам се, мила мајко наша! Није ово бабо Хасан-ага, већ даиџа Пинторовић беже.” И врати се Хасанагиница, тер се вјеша брату око врата: „Да мој брате, велике срамоте, гдје ме шаље од петеро дјеце!” Беже мучи, ништа не говори, већ се маша у џепе свионе, и вади јој књигу опрошћења, да узимље потпуно вјенчање, да гре с њиме мајци унатраге. Кад кадуна књигу проучила, два је сина у чело љубила, а дв’је ћере у румена лица, а с малахним у бешици синком од’јелит се никако не могла; већ је братац за руке узео и једва је с синком раставио,

кадија (у исламу) – судија, великодостојник чоха (чоја) – врста тканине (овде: одећа од чохе) убошке хаљине – израз који је изазвао највише спорова у тумачењу ове баладе: или је изведен од придева убог (сирот/уп. сиротице), што значи да Хасанагиница дарује најмлађег сина као сироче (јер остаје без мајке), или су, заправо, у питању „ у бошчи хаљине" – одећа умотана у бошчу, односно убрус или комад хаљине, као дар

po

rta

l

Добро свати дошли до дјевојке, и здраво се повратили с њоме; а кад били аги мимо двора, дв’је је ћерце с пенџера гледаху, а два сина пред њу исхођаху, тере својој мајци говораху: „Сврати нам се, мила мајко наша, да ми тебе ужинати дамо.” Кад то чула Хасанагиница, старјешини свата говорила: „Богом брате, свата старјешина, устави ми коње уза двора да дарујем сиротице моје.” Уставише коње уза двора. Своју дјецу л’јепо даровала: сваком сину ноже позлаћене, свакој ћери чоху до пољане, а малому у бешици синку, њему шаље убошке хаљине. А то гледа јунак Хасан-ага, пак дозивље до два сина своја: „Ход’те амо, сиротице моје, кад се неће смиловати на вас мајка ваша срца каменога.” Кад то чула Хасанагиница, б’јелим лицем у земљу уд’рила, упут се је с душом раставила од жалости гледајућ сироте.

Ed

uk a

тер је меће к себи на коњица, с њоме греде двору бијелому. У роду је мало вр’јеме стала, мало вр’јеме, ни недјељу дана. Добра када и од рода добра, добру каду просе са свих страна, а највише имотски кадија. Кадуна се брату своме моли: „Ај, тако те не желила, брацо, немој мене дават ни за кога, да не пуца јадно срце моје гледајући сиротице своје.” Али беже ништа не хајаше, већ њу даје имотском кадији. Још кадуна брату се мољаше да напише листак б’јеле књиге, да је шаље имотском кадији: „Дјевојка те л’јепо поздрављаше, а у књизи л’јепо те мољаше: кад покупиш господу сватове, и кад пођеш њеном б’јелу двору, дуг покривач носи на дјевојку, када буде аги мимо двора, да не види сиротице своје.” Кад кадији б’јела књига дође, господу је свате покупио, свате купи, греде по дјевојку. Разговор о делу

Издвој и објасни најважније догађаје у песми. На који се начин догађаји смењују? Како разумеш овај убрзани ток радње? Шта је тема баладе Хасанагиница? Ко су главни ликови у њој? Како почиње балада? Коју стилску фигуру препознајеш у почетним стиховима? Образложи њено значење и улогу у песми. Које особине карактеришу Хасан-агу? Објасни његове поступке на почетку и на крају песме. Које особине има Хасанагиница? Поткрепи своје закључке одабраним деловима текста. У балади постоје елементи епског, лирског и драмског књижевног рода. Издвој елементе који припадају епици. Наброј их и објасни. Шта је у балади лирско? Како ови елементи доприносе атмосфери и значењу песме? Које драмске елементе препознајеш у Хасанагиници? Објасни разлику између унутрашњег драмског сукоба и сукоба појединца са колективом. Лирско-епске врсте / 103

Примењујемо научено и проширујемо знање

po

rta

l

Балада је настала као усмена творевина која се изводила уз музику и плес. Име јој потиче од италијанске речи ballata – плесна песма. Балада обједињује елементе епског, лирског и драмског ства­рања. Најчешће се у балади говори о догађају наглог и неочекиваног по­ четка, о некој важној животној епизоди. Догађаји се нижу убрзано, водећи ка трагичном крају. Наглашена емотивност, којом се сли­кају унутарња стања јунака, удружена је са драмским сукобом међу њи­ ма. Нарација је, нарочито у народним баладама, сведена на неопхо­дно казивање, без коментара наратора и са врло мало дескрипције. Лирско-епске врсте сродне балади јесу романса и поема. Роман­ ­­са (према шпанској речи el romance – писана народним јези­ком) такође садржи елементе епског и лир­ског рања. Тема романсе је увек љубав, а ка­ ства­ Усвајамо ново градиво зивање о теми је ведро, радосно. Поема (грчка романса – једна од епско-лирских врста реч poiema – песничка творевина) oд епике у стиху, уз баладу и поему (такође узима развијену фабулу, а од лирике на­ садржи елементе епског и лирског стварања); глашену емотивност и субјективност. Ствара тема романсе је увек љубав се у писаној (ауторској) књижевности.

Ed

uk a

• Балада Хасанагиница заснована је на низу препознатљивих епских елемената (фабуларност, наративност). Препознај и објасни елементе који су карактеристични за српску народну епску песму (форма, врста стиха, стилске фигуре). Наглашена емотивност и фигуративност одлике су лирике. Пронађи их у овој балади. Хасанагиницу су многи поредили са античком трагедијом, коју ћеш упознати као драмску врсту. Размисли о томе зашто је трагичан исход у овој балади био неминован.

• Подсети се поеме Бранка Радичевића Ђачки растанак, коју познајеш из основне школе. Пронађи у њој епске и лирске елементе.

Занимљиво је знати Српске народне баладе постају познате широм Европе захваљујући Хасанагиници, први пут објављеној 1774. године у италијанском путопису Алберта Фортиса Путовање у Далмацију. Већ 1775, Гете ју је превео на немачки језик, а Хердер ће Хасанагиницу унети у своју збирку народних песама (Volkslieder, 1778. године). Често поређена са узвишеним осећањима античке драме, ова балада је превођена много пута (преводили су је познати песници: Мицкјевич, Мериме, Пушкин, Нервал, Скот, Томазео, Ахматова), а савремени српски писац Љубомир Симовић написао је истоимену драму. (Према: Тања Поповић, Речник књижевних термина)

104 / Књижевни родови и врсте

Препоручена литература

rta

l

Крњевић, Хатиџа, Антологија народних балада, Београд, 1978. Живи палимпсести или о усменој књижевности, Нолит, Београд 1980. Солар, Миливој, Теорија књижевности, Школска књига, Загреб, 1984.

po

Прво издање Хасанагинице, Венеција, 1774.

Ed

Подсети се...

uk a

Креативни задаци Прочитај драму Хасанагиница Љубомира Си­мо­вића. Уочи сличности и разлике између народне баладе и аутор­ске драме. Своја запажања о различитом приступу грађењу глав­них ликова у балади и драми систематизуј и презентуј на часу (Ха­сан-ага, Хасанагиница, бег Пинторовић, имотски кадија).

› Издвој који се елементи, у односу на књижевне родове, обједињују у балади. › Наведи у чему се огледа епски карактер баладе. › Шта сматрамо лирским елементима баладе? › Објасни шта су драмске особине баладе. › Наведи две књижевне врсте сродне балади и објасни њихове посебности у односу на баладу.

БАЛАДА

Лирско-епске врсте / 105

Драма, структура драмског текста

Можда би требало да их мрзим, али не могу. Ја немам два срца: једно за мржњу, друго за љубав. Меша Селимовић

Истражи и промисли

po

rta

l

Подсети се драмских књижевних текстова које познајеш (Стеријина Покондирена тиква, Нушићево Сумњиво лице) и систематизуј своја запажања о форми драмског текста, о драмском сукобу, о етапама драмске радње.

Припреми се за читање

uk a

У хеленском добу, када је драма настала, јунаци књижевних текстова истовремено су били и јунаци митологије. Пронађи мит о Едипу и део Софоклове драме Цар Едип и пажљиво их прочитај. Упамти што више догађаја који су обележили судбину несрећног краља и његове деце – Етеокла, Полиника, Исмене и Антигоне. Прочитај Софоклову драму Антигона у целини.

Софокле (Σοφοκλης) (495. године п. н. е. – 406. године п. н. е.)

Покушај да образложиш драмски сукоб у делу. Обрати пажњу на особине јунака и на њихове односе.

Ed

Један од најзначајнијих пред­ ставника хеленске трагедије, поред Есхила и Еурипида. Софокле је заузимао високе државне положаје. Повера­ ва­ни су му дипломатски по­ слови. Поред политичке и ди­­ пломатске, вршио је и свештеничку службу. Осно­ вао је заједницу за музе, која је окупљала најславније умет­ нике, песнике, музичаре, глум­це. Софокле је на траги­чарским надметањима побе­ду однео двадесет и четири пута. У Александријској би­блиотеци налазило се сто тридесет драма под Софо­ кло­вим именом. Сачувано их је само седам: Ајант, Елек­­ тра, Цар Едип, Антигона, Едип на Колону, Трахињанке, Фи­локтет. Софокле сматра да јунаци трагедије треба да делују у складу са општим, исконским принципима и божанским законима и да храбро подносе судбину.

Антигона (одломак)

ХОР:

Трећи чин (Долази стражар и води Антигону.)

Колебам се! Није л’ то можда божански лик? Кад знадем, не могу да изјавим ја да није Антигона девојка та. О, јаднице ти од јаднога оца – Едипа, ах! Шта слутим? Ваљда те не води тај

106 / Књижевни родови и врсте

мрца – мртваца

l

мому – девојку није коцка – није случајност

Ed

uk a

po

rta

што цареву заповест прекрши ти, затечену где безумно скриви? СТРАЖАР: Гле, то је она која преступ изврши. Код мрца ухватисмо је. Но где је цар? ХОР: Из двора, ево, баш по жељи долази. КРЕОНТ: А шта је? Зашто баш у згодан стигох час? СТРАЖАР: О царе, никад се клети не треба, јер нова мисо стару мисо пориче; похвалих се да нећу амо долазит кад оних претња твојих одагна ме хук. Ал’ опет, у радости брзој, ненаданој, ја стигох, мада заклетвом порекох то, а водим ову мому; баш је ухватих где кити гроб. Ту није коцка вађена, откриће то је моје, никог другога. Сад сâм је, царе, узми, како желиш ти распитуј и осуђуј! А ја, ред је већ, од ових беда одлазим ослобођен. КРЕОНТ: Ти ову водиш? Како? Где је ухвати? СТРАЖАР: Мртваца она закопа. Сад знадеш све. КРЕОНТ: Да л’ знадеш право? Говориш ли истину? СТРАЖАР: Њу видех – мртвом спрема забрањени гроб. Да л’ јасно сад и разговетно говорим? КРЕОНТ: Па како виде је и како ухвати? СТРАЖАР: Овако беше. Кад од тебе дођосмо, а пошто чусмо твоје претње страхотне, ми одмах сав с мртваца прах ометосмо, и добро откријемо тело натруло, у заветрину на крај хриди седнемо, да од њега се к нама смрад не рашири. Ту један другог речима грдним псовасмо, у служби својој кад ко тром се покаже. То дуго трајаше, док у свом сјају круг сунчани насред неба није узишо, и припека припекла. Тада ненадно са земље ветар диже прах, јад небески, па покри поље, цело лишће кидајућ у шуми; силни ваздух напуни се њим. Ми жмирећ трпљасмо тај богодани бич. Тек вихор мину после дуга времена, кад ето девојке где горко закука ко птица гласом тананим кад угледа гнездашце пусто, празан лежај без млади’.

Драма, структура драмског текста / 107

прах – прашина, земља

uk a

po

rta

l

склептамо – ухватимо

И она, кад мртваца гола примети, зајауче, а оне страшним клетвама све проклињаше који то учинише. Донесе одмах сухог праха рукама, лепоков дигне тучан суд и троструку на мрца изли жртву, па га посвети. А ми, кад све то видесмо, потрчимо и склептамо је, ал’ је ништа не би страх. За први и за други псовасмо је чин, а она стајаше баш ништа не кријућ. А мени мило, ал’ и жао беше то. Јер сâм се од зла спасти, то је најслађе, ал’ у зло вући пријатеља својега – то боли. Ал’ је моја таква природа да за све мање марим но за живот свој. КРЕОНТ (Антигони): А ти, да, ти, што главу земљи обори, да л’ признајеш да сврши то, ил’ поричеш? АНТИГОНА: Да, признајем, тај чин је мој, не поричем. КРЕОНТ (стражару): Ти можеш на пут поћи куда год си рад, од тешке кривице ослобођен си сад. (Стражар оде.) КРЕОНТ (Антигони): А ти не на дуго но реци укратко да л’ знаде да ја то забраних наредбом? АНТИГОНА: Да, знадох. Како не бих? Сваком јасно би. КРЕОНТ: И ти се дрзну закон тај да погазиш? АНТИГОНА: Та ваљда не даде ми Див ту наредбу, ни Правда, сустанарка доњих богова, што људма ове поставише законе. Не сматрах тако јаком твоју наредбу да божје, неписане, сталне законе претећи може; ти си ипак смртан створ. Од данас нису они, ни од јуче – не, но вечно важе, нико не зна откад су. Тек страхујући ма од чије обести, ја не хтех за њих трпет казну од бога. Та знала сам да мрети морам, како не? Па да и не нареди ти. Но умрем ли пре времена, то ко добит само узимам. Ко живи, као ја, у многим јадима, зар не би њему смрт спасење донела? Па и ја нећу жалит ако дочекам овакав удес. Али да сам поднела да моје мајке син без гроба иструне, е, то бих жалила; ал’ за смрт не марим.

Ed

Див – Зевс, врховни бог

удес – судбина

108 / Књижевни родови и врсте

l

rta

Па чини л’ ти се да сам лудо радила, пред лудим канда трпим прекор лудости. ХОРОВОЂА: Од страсног оца страсна одаје се ћуд у ћерке; не зна од зла да се уклања. КРЕОНТ: Но, знај ми, таква пркосна и тврда ћуд да најпре клоне; и најчвршће железо што претврдим га жарки огањ учини, најчешће сломи се па ситни, видећеш. И знадем да се бесни коњи укроте маленим уздама. Јер обест ономе не доликује ко је слуга ближњем свом. Већ та је онда знала да ми пркоси кад оглашену преступи ми заповест; сад опет пркоси ми што се размеће тим делом, па се после њега подсмева. Ја, збиља, не бих био муж, већ она би та дрскост кад би некажњена остала! Па била ми од сестре кћи, и ближа још од свију што их породични чува Див; ни она а ни сестра неће најгорој умаћи судби! Јер и ону једнако окривљујем да с овом смисли сахрану. И њу ми зовите! Та овчас видех је где бесни по кући; полудела је већ. (Стража из пратње Креонтове оде по Исмену.) А душа зна се радо напред одати кад когод грешно дело трајно заснује. Дубоко мрзим кад се неко затекне у чину злу, а хоће да га искити. АНТИГОНА: Зар желиш више него да ме убијеш? КРЕОНТ: Ја ништа. Кад то имам, све сам постигао. АНТИГОНА: Шта чекаш, дакле? Ништа ми се не свиђа од речи твојих, нит се свиде икада: а тако ни теби не годи моја реч. Ал’ откуда бих лепшу славу постигла но отуд што сахраних брата рођеног? Та сви би рекли да се њима мили то кад језика им не би затварао страх. Ал’ с влашћу друга срећа иде подруку, па сме да дела и да збори по вољи. КРЕОНТ: Ти једина од Кадмовића видиш то! АНТИГОНА: И ови виде, али ћуте пред тобом. КРЕОНТ: Не стидиш се кад мислиш од њих друкчије? АНТИГОНА: Срамота није чинит пошту брату свом.

Ed

uk a

po

муж – мушкарац

Драма, структура драмског текста / 109

Кадмовића – из породице, рода Кадмовог пошту – почаст, поштовање

l

po

ХОР:

А није л’ брат и онај с њим што погибе? По оцу и по мајци брат је рођени. Па што му онда милост чиниш безбожну? То неће пали покојник потврдити. Кад њега ко и грешног оног поштујеш? Брат уби брата, не роб господара свог! А земљу харô нам, а онај бранио. Хад, ипак, за све такве тражи законе. Ал’ не да честит једнак буде рђаву. Ко зна да л’ доле то за свето сматрају? Ал’ душман никад, ни кад умре, није драг. За љубав, не за мржњу, ја сам рођена! Кад мораш љубити, љуби доле оба, а ја док живим неће жена владати! (Доводе Исмену.) Ал’ ено Исмене пред вратима онде за сестрицом сузе где пролива, гле, а облак на обрви лице јој красно нагрђује и леповидне образе кваси.

rta

харô (харао) – пљачкао, пустошио Хад – бог подземља

КРЕОНТ: АНТИГОНА: КРЕОНТ: АНТИГОНА: КРЕОНТ: АНТИГОНА: КРЕОНТ: АНТИГОНА: КРЕОНТ: АНТИГОНА: КРЕОНТ: АНТИГОНА: КРЕОНТ:

Разговор о делу

(Превео Милош Ђурић)

uk a

О чему говори Софоклова драма Антигона? Где се одиграва радња драме? Колико траје радња драме? Зашто је то важно? Ко су главни јунаци Антигоне? Ко је уз Антигону, а ко је против ње?

Ed

У чему се састоји драмски сукоб? Какву је забрану Антигона прекршила? Зашто је то учинила? Како Антигона реагује на претње смрћу које јој упућује Креонт? Какве особине има Антигона? У којој драмској ситуацији препознајеш врхунац драмског сукоба? Образложи своје становиште. Колико су Антигонини поступци условљени њеним пореклом? Зашто? Како разумеш идеју „предачког греха” који доноси несрећу? Чему нас Антигона може научити?

Примењујемо научено и проширујемо знање Драма је, уз лирику и епику, један од три основна књижевна рода. Њена форма су и стих и проза. Настанак драме, какву данас познајемо, датира из V и VI века пре наше ере. У античкој Грчкој, из религиозних свечаности посвећених Дионису, богу вина, настала је трагедија. Она је првобитно била дијалог између хора (који у драми симболише глас множине, глас народа) и солисте 110 / Књижевни родови и врсте

Ed

uk a

po

rta

l

(једног глумца). Упоредо са трагедијом, Усвајамо ново градиво развијала се и друга драмска врста – коме­ настанак драме – из религиозних дија, која је имала теме из народног живота. свечаности посвећених Дионису У античкој Грчкој биле су уобичајене амфитеатри – наменски прављена драмске свечаности, које су се одвијале у ам­ здања, претече позоришта фи­­театрима, наменски прављеним зда­ правило три драмска јединства – њима, из којих ће касније настати позори­ште. правило драмског стварања које се Најзначајнији драмски аутори хелен­ског односило на јединство места, доба, који су највише пута победили на драм­ јединство времена и јединство радње ским свечаностима, јесу Есхил, Софо­кле и Еурипид (писци трагедија) и Аристо­фан (ко­ драмскa ситуација – однос јунака у одређеној сцени (појави) медиограф). Драма се у анти­чко до­ба за­сни­ драмски јунак (протагонист) – вала на јединству места, времена и радње. носилац идеје, значења дела По угледу на античке ствараоце, ауторима антагонист – супротстављен дра­ме су се, у каснијим епохама, постављала протагонисти строга правила стварања. Једно од правила катарза – поистовећење са јунаком односило се управо на три једи­нства. Је­ трагедије; духовно прочишћење динство места је захтевало да се целокупна радња драме мора одиграти на једном месту; јединство времена је значило да се драмска радња мора окончати у року од 24 сата; а јединство радње је подразумевало логичну и следствену, узрочно-последичну везу између драмских ситуа­ција. Драма се ствара да би била извођена на сцени и у тесној је вези са позоришном уметношћу. Драмски текст се састоји из текста намењеног публици (дијалози, монолози) и упутства намењеног редитељу или глумцима (дидаскалије). На почетку драме обично стоји списак лица (ликова) који је намењен и публици и редитељу. Драмски текст се дели на чинове (тематске целине), слике (измена на позорници у оквиру једног чина) и појаве (појава је промена лица на позорници). У драми се радња не приповеда, већ се њено одвијање по­стиже драмским ситуацијама, односом јунака у одређеној сцени (по­јави). Драмски јунак (протагонист) у драми је (нарочито у трагедији) оли­ чење одређене идеје, дубљег значења књижевног дела, а насупрот њему је је­дан или више јунака који заступају супротне ставове – антаго­нисти. Драма се заснива на драмском сукобу. Најчешће је то сукоб појединца са друштвом, сукоб појединачног (индивидуалног) и општег (колективног), заснован на различитим ставовима, иде­ јама, емоцијама главног јунака и његовог окружења. Сукоб изме­ђу драмских јунака такође је супротстављеност погледа на свет, ставова, гледишта, мишљења или интереса. Сукоб унутар драмског јунака психолошки је условљен раскорак између жеља и могућности, настојања и околности. Драма, структура драмског текста / 111

Фазе (етапе) драмског сукоба јесу:

l

Најстарије драмске врсте јесу трагедија и комедија, а драма у ужем смислу млађа је драмска врста. Трагедију карактеришу трагички сукоб, трагичка кривица и трагички јунак. Трагички јунак улази у трагички сукоб, са пуном свешћу о томе да може страдати или изгубити започету борбу, али не одустаје од своје намере. Трагичка кривица није намерна грешка или кршење законских норми, већ судбинско предодређење, неминовност страдања, због сукоба идеала и окол­ ности. Трагедија најчешће има трагично исходиште, а пи­сана је узвишеним стилом јер јој је задатак био да у публици про­буди најплеменитија осећања и жудњу за моралним и духовним подвигом, поистовећење са јунаком и духовно прочишћење (катарзу). Комедија је, претпоставља се, настала из забавног дела обреда посвећеног богу Дионису. Најважнија карактеристика комедије јесте књижевно обликовање догађаја уз помоћ смешног, хуморног елемента. Комедија се често користи нескладом, изобличавањем, одступањем од уобичајеног. Према предмету који тематизује, комедија се дели на: комедију карактера, комедију ситуа­ције, комедију интриге и комедију конверзације. Драма у ужем смислу има за предмет догађаје из живота. Она је најмлађа врста драмске књижевности у којој се преплићу елементи трагичког и комичког.

Ed

uk a

po

Ђурић, Милош, Историја хеленске књижевности, Београд, Завод за уџбенике и наставна средства, 1988. Јанковић, Владета, Именик класичне старине, АШ Дело, Београд, 1998. Грејвс, Роберт, Грчки митови, Нолит, Београд, 1989. Срејовић, Драгослав, Цермановић Кузмановић, Александра, Речник грчке и римске митологије, Српска књижевна задруга, Београд, 1987.

експозиција (увод у драмски сукоб), заплет (постављање сукоба), кулминација (врхунац сукоба), перипетија (одлагање разрешења сукоба), расплет (разрешење драмског сукоба).

rta

Препоручена литература

1.

2.

3.

4.

5.

• Одреди експозицију (увод у драмски сукоб) у Антигони. Размисли о митском упоришту драме, које може бити и једна врста шире експозиције.

• Зашто је Едипова судбина одлучила и судбине његове деце? Објасни ко је у Антигони протагонист, а ко антагонист. Како се сукобљавају њихове личности и идеје?

• Које особине трагедије има Софоклова драма? На примеру Антигониног лика, образложи појам трагичког јунака. Шта је Антигонина трагичка кривица?

• Кулминација (врхунац) драмске радње у Антигони јесте управо онај део који изазива најснажније емоције. Које су то емоције? Објасни (на примеру конкретне драмске ситуације) своје виђење појма катарзе.

112 / Књижевни родови и врсте

Занимљиво је знати

Позориште у Епидаурусу

po

rta

l

Своју јединственост у цивилизацијском раз­ витку Хелени су потврдили и осмишљавањем јединствене архитектуре позоришта на отво­ реном простору. Изабрали би падину брега, у коју су усецани пра­вилни степеници – седишта за гледаоце (кавеје). Седишта су прављена полу­кружно у равни терена, у препознатљивом облику амфитеатра, а у центру седишта је била кружна или полукружна оркестра, намењена глумцима. На њу се настављала скена, у почетку као заклон глумцима, а касније се развила у правоугаони облик, окружен стубовима, и користила се за потребе сценског збива­ња. Једно од најзначајнијих позоришта хеленског доба налазило се у Епидаурусу. Акустика је у грчким позориштима била изузетна. У последњем реду глас глумца чуо се једнако добро као и у првом. И данас се акустика позоришта показује знатижељним туристима: метални новчић се баца на средину скене, а тај звук се савршено чује у последњем, као и у првом реду кавеје. Креативни задаци

Ed

uk a

У Именику класичне старине Владете Јанко­вића и у Грчким ми­ товима Роберта Грејвса, потражи одреднице које говоре о Те­би, „граду славе и несреће”. Анализирај део мита ко­ји приповеда о на­станку града, о сукобима око власти и о казни богова. Начини табелу догађаја и јунака који су претходили миту о Едипу и његовом потомству. Пронађи елементе који спајају њихове судбине.

Подсети се...

› Где је и када настала драма? › Наведи основне одлике античке драме. Где се античка драма изводила? › Опиши главне особености трагедије. › Наведи три најзначајнија аутора античке трагедије. › Наведи одлике комедије. › Објасни правило о три драмска јединства. › Из чега се састоји драмски текст? › Ко је протагонист, а ко антагонист? › Објасни значење драмског сукоба. › По чему је особена драма у ужем смислу?

Драма, структура драмског текста / 113

Научили смо... Лирика, структура лирског дела

Начин на који се делови књижевног текста

Битно својство лирике јесте мелодичност

повезују у целину јесте композиција. Тема је јединствена и смислена целина дела, а чини је скуп мотива Епска песма говори о појединачном догађају или јунаку, а еп (спев) јесте дело већег обима и ширег приказивања низа догађаја.

Епика, структура епског дела

приповедању и описивању. Приповедање (нарација) јесте низање догађаја, праћење њиховог следа у времену. Дескрипција је описивање особина ликова, предела, ствари. Догађаји се приказују хронолошки и ретроспективно. Ретардација је успоравање (задржавањем, понављањем). Приповедање се успорава и дигресијом, а када се дигресија обликује у самосталну приповедну целину, онда настаје епизода.

Ed

uk a

Епика је књижевни род заснован на

Бајка

Бајка је епско дело у прози чија је основна

l

одлика приповедање, у којем се на фантастичан начин говори о сукобу добра и зла, о тежњи ка повратку устаљеног реда ствари. Јунак бајке и његови помагачи настоје да исправе неправду и да поврате равнотежу. То чине уз помоћ фантастичних бића или предмета, идући на фантастична места. Јунак такође може имати натприродне способности. Јунаци бајке су често безимени. Теме и начини казивања у бајци су стереотипни. Бајке имају стереотипне почетке и завршетке, у бајци нема одређеног места ни одређеног времена радње. Као књижевна врста, бајка постоји и у усменој и у писаној књижевности.

rta

po

(ритам, рима, интонација). Првобитни облик лирике, кратка форма ритмичног певања, развио се у устаљени ритмички образац, стих. Сажетост (краткоћа) израза важна је одлика лирике. Она је субјективна (преноси непосредно, тренутно, лично искуство). Фигуративност спада у најважнија обележја лирике (велики број стилских фигура). Структуру лирске песме чине појединачни елементи и њихово удруживање у целовито значење (мотиви, који се уједињују у тему песме, композиција, звуковна организација песме).

Епика у стиху

Фабула је низ узрочно-последично

Приповетка

Постоје две врсте нарације: у првом лицу („ја-форма”) и у трећем лицу („он-форма”). Нарацаија се комбинује са дескрипцијом, дијалогом и монологом. У приповеци је честа појава и унутрашњег монолога.

повезаних догађаја.

114 / Књижевни родови и врсте

Новела

Драмски текст се састоји из дијалога, монолога и дидаскалија.

Новела има широк распон тема. Најчешће приповеда о необичном, занимљивом догађају. Заснива се на сукобу у самом јунаку, или на сукобу јунака са окружењем.

Радња новеле је динамична, напета, емотивно обојена.

У новели се инсистира на сажетости

слике и појаве.

Драмска ситуација је однос јунака у одређеној сцени.

Драмски јунак (протагонист) носилац је одређене идеје, а насупрот њему су антагонисти.

Драма се заснива на драмском сукобу (сукоб појединца са друштвом, сукоб између драмских јунака, унутрашњи сукоб драмског јунака). Фазе (етапе) драмског сукоба јесу: експозиција, заплет, кулминација, перипетија, расплет. Трагедију карактеришу трагички сукоб, трагичка кривица и трагички јунак. Трагедија најчешће има трагично исходиште. Она у публици буди жудњу за моралним и духовним подвигом, и подстиче духовно прочишћење (катарзу). Најважнија карактеристика комедије јесте књижевно обликовање догађаја уз помоћ смешног, хуморног елемента. Драма у ужем смислу има за предмет догађаје из свакодневног живота.

Епско-лирске врсте

Балада обједињује елементе

po

епског, лирског и драмског стварања. Епски елементи су садржани у фабуларности, лирски у наглашеној емотивности, а драмски у сликању унутарњих и спољашних сукоба јунака.

rta

l

казивања, које се најчешће завршава поентом.

Драмски текст се дели на чинове,

Романса садржи елементе епског и

uk a

лирског стварања, а тема је увек љубав, која има срећан исход.

Поема oд епике узима развијену

Ed

фабулу, а од лирике наглашену емотивност и субјективност. Ствара се у писаној (ауторској) књижевности.

Драма, структура драмског дела

Драма је један од три основна књижевна рода. Настала је у античкој Грчкој, из религиозних свечаности посвећених Дионису. Играна је у амфитеатрима, наменски прављеним здањима, из којих ће настати позориште. Најзначајнији драмски аутори хеленског доба јесу: Есхил, Софокле, Еурипид и Аристофан.

Правило о три драмска јединства односило се на јединство места, јединство времена и јединство радње.

Књижевни родови и врсте / 115

uk a

Ed rta

po l

uk a

Ed rta

po l

НАРОДНА КЊИЖЕВНОСТ (основне одлике)

Н

po

rta

l

ародна књижевност је збир усмених дела која настају и живе у једном народу преносећи се „с колена на колено”. У истом зна­чењу употребљава се и назив усмена књижевност. Њени по­че­ци јавили су се у прадавној прошлости, када се уобличавао људ­ски говор. Дела народне књижевности стварају обдарени појединци, а колектив их прихвата, чува и мења кроз време и простор.

uk a

Подсети се неких од основних одлика ове врсте књижевног стварања: • Дела народне књижевности су колективне творевине.

• Преносе се усменим путем.

Ed

• Подложна су непрекидном мењању (отуда у њој постоје вари-­ јанте).

• Народна књижевност је синкретична (усмено песништво се увек јавља у споју са једном или више уметности – лирска песма се увек пева, често у колу, уз плес; неке лирске песме, попут краљичких или додолских, укључују и глуму; и епска песма се по правилу пева).

• У њој су чести устаљени мотиви и сижеи, композиционе схеме и стилски обрти, у различитим комбинацијама.

• Сакупљање дела народне књижевности има дугу традицију, али је оно било веома интензивирано током XIX века. Код нас, значајну улогу у сакупљању, разврставању и одређењима дела народне књижевности има Вук Стефановић Караџић.

• Подела народне књижевности разликује се од поделе писане или ауторске. Ипак, и народна књижевност познаје епику и лирику као књижевне родове, док драма као развијен и по­

118 / Народна књижевност

l rta po uk a

Паја Јовановић, Деда прича шта је негда било, 1899. г.

Ed

себан род у њој не постоји (али се драмски елементи на­лазе у разним играма, нарочито свадбеним, као и у изво­ђењу об­редне лирике).

• Иако се на неки начин развијала одвојено од наше високо­ развијене хришћанске писане књижевности средњега века, од ренесансе и барока, народна књижевност је с њима била повезана. Зато су видљива многа прожимања народне и писане књижевности: у погледима на свет, на сижејно-тематском плану, као и у области композиције и стила. У усмену књижевност убрајамо све оне творевине које су макар и краће време живеле у усменом преношењу и тако биле подвргнуте изменама од стране више појединаца, без обзира да ли је грађа за њих црпљена непосредно из живота, или је однекуд преузета. Видо Латковић, Народна књижевност, Научна књига, Београд, 1975, стр. 9.

Основне одлике / 119

Народна лирика

Песма је видовитост за видљиво. Миодраг Павловић

Српска дјевојка

rta

Истражи и промисли

l

(народна лирска љубавна песма)

po

Подсети се народне љубавне песме Љубавни растанак, која је обрађивана у основној школи. На који начин су у песми дочарана осећања? Из којих појединости у песми највише сазнајеш о снази девојачке љубавне патње?

Припреми се за читање

uk a

Пажљиво прочитај народну љубавну лирску песму Српска дјевојка. Уочавај како је у песми дочарана девојачка лепота, а како особине девојке Милице. Запази стилске фигуре које је у овој песми употребио народни песник.

Ed

Српска дјевојка

У Милице дуге трепавице,

вијати – јурити за неким

прекриле јој румен јагодице, јагодице и бијело лице. Ја је гледах три године дана, не могох јој очи сагледати, црне очи, ни бијело лице, већ сакупих коло ђевојака, и у колу Милицу ђевојку – не бих ли јој очи сагледао. Када коло на трави играше, бјеше ведро, пак се наоблачи, по облаку зас’јеваше муње. Све ђевојке к небу погледаше,

120 / Народна књижевност

ал’ не гледа Милица ђевојка већ преда се у зелену траву. Ђевојке јој тихо говорише: „Ој Милице, наша другарице, ил’ си луда, ил’ одвише мудра, те све гледаш у зелену траву, а не гледаш с нама у облаке, ђе се муње вију по облаку?” Ал’ говори Милица ђевојка: „Нит сам луда, нит одвише мудра, нит сам вила – да збијам облаке, већ ђевојка – да гледам преда се.”

Разговор о делу Још једном пажљиво прочитај песму Српска дјевојка. На основу представљених детаља замисли и опиши како изгледа Милица. Шта сазнајеш о њеним осећањима и особинама? Шта закључујеш о осећањима онога који описује како изгледа Миличино лице? Уочи и подвуци контраст на почетку песме. Размисли о томе колико контрастирање доприноси упечатљивости описа девојачког изгледа. У којим још појединостима препознајеш контраст? Упореди како су уз помоћ контраста представљене и девојчине особине и изузетна лепота.

Ed

uk a

po

rta

l

Последњи стихови песме Српска дјевојка исказани су посредством словенске антитезе. Пажљиво погледај и уочи стих у коме Милица одговара на питање које јој девојке претходно нису поставиле. Размисли шта то она на крају открива о себи. Песма је испевана у лирском десетерцу (стих од десет слогова). Размисли о томе шта се постиже избором дужег стиха у овој песми (за разлику од исто тако честог лирског осмерца у другим лирским народним песмама које су раније обрађиване). Нарочиту пажњу обрати на изражајни звуковни склад уводна три стиха песме Српска дјевојка. Размисли и закључи чиме је постигнут.

Примењујемо научено и проширујемо знање Српска дјевојка припада врсти која се назива народна лирска љу­ ба­в­­на песма. Подсетимо се да је то једна од најстаријих и свакако нај­бројнијих врста народних лирских песама, чији су мотиви раз­ нолики: љубавни тренуци, састанци, растанци, љубавни бол итд.

• Уочи одлике народне лирске љубавне песме на примеру Српске дјевојке. Издвој основне мотиве. Размисли о улози речи које изговара Милица и остале девојке. Народна лирика / 121

Занимљиво је знати Чувени немачки писац Гете коментарисао је и наше народне лирске песме и у тим коментарима уочио и истакао посебности Српске дјевојке: Недић, Владан, Антологија народних лирских песама, „Остављајући по страни обредне и обичајне песме, претпо­ста­вио СКЗ, Београд, 1969. им је љубавне. Њихову главну одлику видео је у томе што су осе­ћања Пешић, Радмила, увек најистакнутија, што је све дато кратко, али дово­љно јасно, и Милошевић Ђорђевић, Нада, Народна махом почиње каквим описом природе, осећањем предела или слутњом књижевност, Требник, какве елементарне силе. Да би се уживало у њима, Гете је предлагао Београд, 1997. да се песме не читају појединачно већ заједно. Саму разноврсност Павловић, Миодраг, Огледи о народној српској мотива и обрта показао је набрајајући у сажетом виду педесет и поезији, Београд, 1993. три примера. Покаткад је овде додавао и кратку оцену: 1) Смерност српске девојке, која никад не подиже лепе трепавице: изванредно лепо.” Усвајамо ново градиво (Владан Недић, Оцене и преводи женских народних песама од 1824. до 1841, поговор књизи: Вук Стефановић Караџић, Српске народне пјесме, књига 1, Просвета, Београд, 1975, стр. 634)

Ed

uk a

po

У песми Српска дјевојка постоји низ лирских паралелизама. Лирски паралелизам је заједнички назив за четири фигуре понављања: анафору (понављања се организују на почетку стихова), епифору (понављања се организују на крају стихова), симплоху (понављања се организују и на почетку и на крају стихова) и палилогију (понављање је на крају једног и на почетку другог стиха). Оне имају, с једне стране, циљ да покажу интензитет осећања и, с друге стране, да понављањем истих речи и израза у више стихова на разним местима у песми дају одређену емоционалну тоналност и да повежу разне мотиве у целину.

rta

l

Препоручена литература

Подсети се...

Креативни задаци ›› Састави малу антологију од десет најле­п­ших лирских народних љубавних пе­са­ма и, у виду предговора, образложи со­п­ствени избор. ›› Изабери стилску фигуру (епитет, поре­ ђење, хиперболу...) и истражи њену за­ ступљеност у овим песмама.

Српска дјевојка примери лирских паралелизама

палилогија

анафора

„Прекриле јој румен јагодице, јагодице и бијело лице...”

„Нит сам луда, нит одвише мудра, нит сам вила да збијам облаке...”

122 / Народна књижевност

Епско-лирске врсте Смрт је вид борбе против разарања људског у човеку.

Смрт Омера и Мериме (народна балада)

l

Хатиџа Крњевић

rta

Истражи и промисли

Припреми се за читање Пажљиво прочитај народну баладу Смрт Омера и Мериме. Прати како се развијају дијалози међу јунацима. Посебну пажњу обрати на то како главни јунаци изражавају своја осећања.

uk a

po

Подсети се одлика народне баладе. Шта је у овој књижевној врсти лирско, а шта епско? Подсети се народне баладе Хасанагиница из првог дела Читанке. Који су елементи у Хасанагиници лирски, а који епски? Које трагичке елементе уочаваш у раније обрађиваној народној балади Женидба Милића Барјактара? Размисли и закључи који су заједнички елементи тога текста и народне баладе Смрт Мајке Југовића.

Смрт Омера и Мериме

Ed

Двоје мили у милости расло,

Омер момче с Меримом дјевојком, измалена од три годинице. Кад је Омер на женидбу био, и Мерима била на удају, ал’ бесједи Омерова мајка: „Ајд’, Омере, рано материна, ајде, рано, да те жени мајка; ти се мани Мериме дјевојке; љепшом ће те оженити мајка, љепом Фатом, Атлагића златом, којано је у кавезу расла, нит је вид’ла сунца ни мјесеца, нити знаде на чем жито расте,

на чем жито, на чему ли трава; нити знаде што је мушка глава.” На то Омер ни слушати неће: „Нећу, боме, моја мила мајко! Нећу Фате за живота мога, већ ја оћу Мериму дјевојку.” Он огрће коласту аздију, под аздију седефли тамбуру, па он иде Мерими на пенџер: „Душо Меро! Отвори ми врата, јали врата, јали стаклен пенџер.” Ал’ се мајци не може на ино, неће мајка просити Мериму, већ му проси Атлагића злато, испроси му и прстенова му. Епско-лирске врсте / 123

аздија – скупоцени огртач седефли тамбура – жичани инструмент украшен седефом ино – друго

Мало јој је рока оставила, мало рока за недјељу дана, док је она свате сакупила, сакупила, оће по дјевојку: „Ајд’ Омере, моје бјело перје! Ајде, рано, по твоју дјевојку; мајка ти је Фату испросила, испросила и прстен јој дала.” Неће Омер мајке послушати, већ он оста у бјелому двору; оде мајка Фати са сватови. Пред њу шеће Атлагића злато, па је љуби у десницу руку: „Ој старице, Омерова мајко! Какав данак брез јаркога сунца? Каква ј’ ноћца брез сјајна мјесеца? Какви свати брез млада женика, брез женика, брез Омера твога?” Ал’ бесједи Омерова мајка: „Ој, бога ти, Атлагића злато! Ти с’ не брини за млада женика, за женика, за сина мојега; ође кажу гору виловиту, и у гору загоркињу вилу, која скида злато са коњица; ја се бојим за мојега сина, устр’јелиће мог сина једина, сина мога, Омер момче младо!” Кад су дошли Омеровом двору, сви сватови коње одсједнули, не одсједа Атлагића злато; ал’ бесједи Омерова мајка: „Одсјед коња, мила снао моја!” „Нећу, боме, Омерова мајко, док ми Омер коњица не прими, док не прими и с коња не сними!” Оде мајка горе на чардаке, па бесједи Омер младожењи: „Ајд’ Омере, рано материна! Ајде сними злато са коњица.” „Нећу, боме, моја мила мајко! Та тврђа је вјера од камена.” Вади мајка своју бјелу дојку, па заклиње својом бјелом дојком:

„Проклета ти моја рана била ако злато са коња не снимиш!” То с’ Омеру на ино не може, већ он ђипи на ноге лагане. Ђипио је, иде пред дјевојку, пак он прима злато на коњицу, он га прима и на земљу скида. Сад су божиј закон савршили. Кад је било вече о вечери, вечераше кићени сватови, и сведоше двоје младенаца. Леже злато у меке душеке, седе Омер на шарен сандуке; сам се свлачи, и сам распасује, а сам вјеша руо и оружје; сам говори, а сам одговара: „Сада ће ми моје злато рећи: ’Омер љуби Фатиму дјевојку, а на мене сада и не мисли.’ Нећу тужан вјере изгубити, макар знао изгубити главу!” Ал’ бесједи Атлагића злато: „Бог убио Омерову мајку! Што растави и мило и драго, а састави немило недраго!” Ал’ бесједи Омер момче младо: „Ој, бога ти, Атлагића злато! Довати ми дивит и артију да ти пишем до дв’је до три рјечи, да те моја не обједи мајка.” Кад је ситну књигу написао, он говори Фатими дјевојци: „Чу ли мене, Атлагића злато! Не пуст’ гласа до бијела дана, док се браћа вина не напију и сестрице кола наиграју, стара мајка пјесме не напјева!” То изусти, па душицу пусти. Кад ујутру бијо дан освану, дан освану и сунце ограну, оде мајка да буди младенце; али млада плаче и јауче, она кука кано кукавица, а уздиша кано удовица,

Ed

uk a

po

rta

l

снимити – спустити ђипити – скочити дивит – кутија с мастионицом обједити – набедити, оптужити

124 / Народна књижевност

l rta

Паја Јовановић, Кићење младе, 1888. г.

po

обуц’те ми танану кошуљу, што ј’ Мерима у милости дала; вежите ми везену мараму, што ј’ Мерима у милости везла; китите ме цвјећем каранфиљем, чим је мене Мерима китила; пак ме нос’те Шептели сокаком покрај бјела Меримина двора; нек ме види Мерима дјевојка, нек ме види и нек ме целива, кад ме није живог целивала.” Што је реко Омер момче младо, што је реко, то су учинили: скупили му младе носиоце, носиоце момке нежењене, пратиоце дјеве неудате; обукли му танану кошуљу, што ј’ Мерима у милости дала, везали му везену мараму, што ј’ Мерима у милости везла; китили га цвјећем каранфиљем, чим је њега Мерима китила; носили га Шептели сокаком покрај бјела Меримина двора. Везак везла Мерима дјевојка на пенџеру на дебелом латку; за главом јој два румена ђула, обадва јој на ђерђеф падоше;

Ed

uk a

пишти, плаче, кано и дјевојка; ал’ бесједи Омерова мајка: „Мој Омере, моје мило перје! Не, Омере, ако Бога знадеш! Немој тући први данак љубе; од људи је зазор и срамота, а од Бога велика гријота.” Али Омер ништа не говори, већ он лежи мртав на земљици; писну, врисну Омерова мајка, писну, врисну, своју снау куне: „Бог т’ убио, Атлагића злато! Што учини од Омера мога, од Омера, од сина једина? Шта учини, да од Бога нађеш! Зашт’ г’ удави? Не било те мајци!” Ал’ бесједи Атлагића злато: „Не куни ме, Омерова мајко! Ја ти нисам синка удавила; већ ево ти ситне књиге мале, што је мени Омер оставио.” Књигу штије Омерова мајка, књигу штије, грозне сузе лије. Ситна књига њојзи ово каже: „Скупи мени, моја мила мајко, скупи мени младе носиоце, носиоце момке нежењене; пратиоце дјеве неудате;

Епско-лирске врсте / 125

ђул – ружа ђерђеф – рам на који се натеже платно за вез

к њој долази најмлађа снашица, ал’ бесједи Мерима дјевојка: „Богом теби, мила снао моја, два ми ђула на ђерђеф падоше, Бог би дао да би добро било! Врло мири цвјеће каранфиље, а још већма замириса коса чини ми се мог милог Омера.” Ал’ говори мила снаа њена: „Да бога ти, мила заовице! Зар ти не знаш за Омера твога? Омер ти се другом оженио, баш Фатимом лијепом дјевојком; саде Омер за те и не знаде, већ он љуби Атлагића злато.” Ражљути се Мерима дјевојка, од љутине сва је пребл’једила, од жестине мало потавнила, а од туге веће изумрла; везућ преби иглу од биљура и замрси шест пасама злата, па облачи на ноге пашмаге она оће авлији на врата; ал’ јој снаа мила говорила: „Не љути се, мила заовице! Омер ти се јесте оженио, ал’ је јадан ноћас издануо од жалости за тобом дјевојком;

сада мртва Омера ти носе, та носе га млади носиоци, носиоци момци нежењени, пратиоци дјеве неудате.” Бризну плакат Мерима дјевојка, па излази пред бијеле дворе, ал’ Омера на носила носе. Она брати младе носиоце, носиоце момке нежењене: „Богом браћо, млади носиоци! Спустите га на земљицу чарну да га јадна ја мртва целивам кад га нисам живога љубила!” То су они за Бога примили, мртво тјело на земљу спустише, три је јада над њим изјадила, жива никла, а мртва одникла. Док Омеру раку ископаше, дотле сандук Мерими стесаше, у једну и’ раку саранише, кроз сандуке руке саставише, и у руке зелене јабуке. Мало вр’јеме затим постојало, из Омера зелен бор никао, из Мериме зелена борика; борика се око бора вила, кано свила око ките смиља; чемерика око обадвога.

Ed

uk a

po

rta

l

заовица (заова) – мужевљева сестра биљур – кристал, избрушено стакло пашмаге – папуче

Разговор о делу

Именуј јунаке ове народне баладе. Ко од њих највише доприноси трагичном исходу? Шта те је највише изненадило у мајчином поступању? Покушај да образложиш због чега. Којим речима Омер, а којим Мерима, испољава своја најдубља осећања? Упореди њихове изјаве са онима које исказује Омерова мајка. У чему се огледа посебна међусобна приврженост и љубав двоје младих? Посебну пажњу обрати на завршетак песме. Како је описан Омеров и Меримин гроб? Шта њихову љубав чини вечном? Подсети се речи које девојка изговара у раније обрађиваној песми Љубавни растанак. Шта је заједничко том исказу и речима Меримине патње у овој народној балади? Којим стилским средствима народни певач дочарава девојачку патњу у оба дела?

126 / Народна књижевност

Примењујемо научено и проширујемо знање Подсети се да је динамички мотив врста мотива чија је основна функција да покреће радњу напред. Међутим, у народним бала­дама динамички мотив има и једну посебну улогу, а то је да иза­зива заплет. Тако добијен заплет није полазни инцидент, већ резултат постојеће особине или осећања. Оваква специ­фи­чност динамичког мотива баладе чини ову књижевну врсту бли­­ском драми. Усвајамо ново градиво Народна балада Смрт Омера и Мериме припада групи најпознатијих примера балада о несрећној љубави. Баладе о несрећној љубави сврставају се у посебну врсту која се назива породичне и љубавне баладе, а поред њих, у општој подели овог књижевног жанра, постоје још: митолошке, легендарне и историјске баладе. Подсети се онога што ти је познато о интернационалним мотивима. Праћење судбина несрећно раздвојених љубавника иначе је познати интернационални мотив и у усменој и у писаној књижевности. Балада о Омеру и Мерими забележена је у преко сто варијаната, а најранији запис је с почетка XVIII века. У народу постоји и пева се као лирска песма веома скраћена варијанта ове народне баладе. Јунаци у многим песмама носе и другачија имена, као: Иван, Јова, Јелина, Мара и тако даље.

rta

l

• Koји Омеров чин у народној балади Смрт Омера и Мериме заплиће радњу? Које своје особине Омер тим чином показује? Какво га је осећање обузело? Шта он све исказује својим свирањем? Какве ће последице имати доследност његових осећања и поступака на даљи ток радње?

uk a

po

• Пронађи и подвуци у народној балади Смрт Омера и Мериме стихове којима се непосредно казује такав Омеров поступак. Које своје речи је Омер потврдио и доказао овим поступком?

Занимљиво је знати

Ed

Крај песама о несрећним љубавницима није увек дочаран на исти начин. Најчешће на њи­ ховим гробовима ниче биље, и то зелен бор и борика, који треба да подсете на испре­пле­ тену судбину несрећно заљубљених. Слика че­мерике која расте око бора и борике односи се на мајку која се уплела и својим деловањем довела до трагедије. Симболика бора веома је распрострањена у свету. „Интересантно је да слика два бора и на истоку симболизује љубав и брачну верност. Према грчкој митологији, бог Дионис че­ сто држи жезло које је, у ствари, шишарка која симболизује трај­ ност биљног живота. Такође, у овој традицији бор је био посвећен и Кибели, богињи плодности. Веровало се да је бор преображена нимфа коју је волео бог Пан.”

(Из одреднице речи бор – Ален Гербран, Жан Шевалије, Речник симбола, Stylos, Нови Сад, 2004, стр. 81–82) Епско-лирске врсте / 127

Креативни задаци ›› Пронађи и прочитај још неку од варијаната народне баладе Смрт Омера и Мериме у првој књизи Српских народних пје­сама Вука Караџића – песме под редним бројевима од 340. до 345. (Вук Стефановић Караџић, Српске народне пјесме, књига I, Сабрана дела Вука Стефановића Караџића, књига IV, приредио Владан Недић, Просвета, Београд, 1975, стр. 240–255).

l

›› Покушај да направиш табелу у којој ћеш записати уочене де­ таље: опис девојака које мајка хвали Омеру у жељи да јој постану снахе; врсте биља које ничу на гробовима несрећних љубавника; клетве које изговарају поједини јунаци. Које кључне разлике запажаш у ва­ријантама? Размисли о томе шта им је заједничко.

Ed

uk a

po

Карановић, Зоја, „Српске и бугарске народне баладе о смрћу растављеним љубавницима”, у књизи: Небеска невеста, Друштво за српски језик и књижевност, Београд, 2010. Клеут, Марија, Народне песме у српским рукописним песмарицама 18. и 19. века, Матица српска, Институт за књижевност и уметност, Нови Сад, Београд, 1995. Крњевић, Хатиџа, Антологија народних балада, Београд, 1978.

rta

Препоручена литература

Урош Предић, Срби око гуслара, 1882. г.

128 / Народна књижевност

Народна епика Заиста вам кажем: један од вас издаће ме.

Народна епска песма

Јеванђеље по Матеју

Кнежева вечера

rta

l

(епска народна песма косовског тематског круга) Истражи и промисли

Припреми се за читање

uk a

po

Прочитај још једном део песме Бановић Страхиња који претходи сусрету главног јунака са старим дервишем. Како су у песми дочаране силина и бројност турске војске смештене на Косову пред предстојећу битку? Колико је смелости било потребно Страхињи да се супротстави таквој сили? Размисли због чега је јединство војске и њених предводника један од најважнијих чинилаца у ратним сукобима.

Пажљиво прочитај епску народну песму Кнежева вечера. Нарочиту пажњу обрати на кнежеву здравицу: на редослед којим наздравља јунацима и на речи којима представља њихове карактеристике. Како је у песми описана реакција и одговор Милоша Обилића?

Ed

Кнежева вечера

Славу слави српски кнез Лазаре

па говори свој господи српској: у Крушевцу, мјесту скровитоме. „Коме ћ’ ову чашу наздравити? Ако ћу је напит по старјештву, Сву господу за софру сједао, напићу је старом Југ-Богдану; сву господу и господичиће: с десне стране старог Југ-Богдана, ако ћу је напит по господству, напићу је Вуку Бранковићу; и до њега девет Југовића; ако ћу је напит по милости, а с лијеве Вука Бранковића, напићу је мојим девет шура, и осталу сву господу редом; девет шура, девет Југовића; у заставу војводу Милоша, ако ћу је напит по љепоти, и до њега дв’је српске војводе: напићу је Косанчић Ивану; једно ми је Косанчић Иване, ако ћу је напит по висини, а друго је Топлица Милане. Цар узима златан пехар вина, напићу је Топлици Милану; Народна епика / 129

софра – сто за ручавање сједати – распоредити у заставу – на место у дну стола старјештво – најстарији међу њима шура – шурак (женин брат)

ако ћу је напит по јунаштву, напићу је војводи Милошу. Та ником је другом напит нећу, већ у здравље Милош-Обилића! Здрав, Милошу, вјеро и невјеро! Прва вјеро, потоња невјеро! Сјутра ћеш ме издат на Косову, и одбјећи турском цар-Мурату! Здрав ми буди и здравицу попиј, вино попиј, а на част ти пехар!” Скочи Милош на ноге лагане, пак се клања до земљице црне: „Вала тебе, славни кнез-Лазаре! Вала тебе на твојој здравици, на здравици и на дару твоме, ал’ не вала на такој бесједи! Јер, тако ме вјера не убила, ја невјера никад био нисам,

нит сам био, нити ћу кад бити, него сјутра мислим у Косово за ришћанску вјеру погинути! Невјера ти сједи уз кољено, испод скута пије ладно вино: а проклети Вуче Бранковићу! Сјутра јесте лијеп Видовданак, виђећемо у пољу Косову ко је вјера, ко ли је невјера! А тако ми Бога великога, ја ћу отић сјутра у Косово, и заклаћу турског цар-Мурата, и стаћу му ногом под гр’оце! Ако ли ми Бог и срећа даде те се здраво у Крушевац вратим, уватићу Вука Бранковића, везаћу га уз то бојно копље као жена куђељ’ уз преслицу, носићу га у поље Косово!”

po

rta

l

на част ти пехар – поклањам ти пехар ришћанску – хришћанску куђељ’ – кудеља; конопља, груб конац

uk a

Разговор о делу

Које јунаке је кнез Лазар позвао на вечеру уочи Косовског боја? Која им је места доделио за столом? Ком јунаку посвећује највише речи у здравици? За шта га оптужује? Како Милош Обилић одговара на оптужбе?

Ed

Уочи и подвуци речи којима кнез Лазар ређа својства јунака којима наздравља. Које стилско средство препознајеш у редоследу и јачини његовог обраћања? Упореди кнежево обраћање присутнима са оним које касније у песми директно изговара Милош Обилић. Које разлике у тону и намери примећујеш? Запази како је у песми представљена посебност и упечатљивост лика Милоша Обилића. У песми је присутан познати интернационални сиже о оклеветаном јунаку и издајнику. Размисли о томе зашто ћути Вук Бранковић. Зашто његово неоглашавање говори далеко више од било које изговорене речи? Прочитај у Читанци како је представљена сцена Тајне вечере из Јеванђеља по Матеју. Који су библијски мотиви присутни у народној песми Кнежева вечера? Коју додатну важност за овај догађај постиже народни певач доводећи је сижејно и мотивски у блиску везу са овим чувеним догађајем из Новога завета?

130 / Народна књижевност

Примењујемо научено и проширујемо знање Један од битних приповедачких поступака у епици јесте ретарда­ ција. Подсетимо се да се њоме успорава и задржава развој радње и одлаже се њен исход. Чувени немачки песник Фридрих Шилер је у вези са ретар­дацијом приметио: „Сврха епског песника лежи већ у свакој тачки његовог кретања; стога ми не хитамо нестрпљиво ка неком циљу, него се с љубављу задржавамо на сваком кораку.”

rta

l

• У песми Кнежева вечера наилазимо на пример ретардације, пре свега у мноштву набрајања, у беседи кнеза Лазара. Размисли шта се постиже у овом примеру ретардацијом – одлагањем разрешења. У којој мери је применом овог поступка оптужба изречена против Милоша Обилића тежа? На основу чега се препознаје и психолошка борба и узбуђеност самог говорника – кнеза Лазара?

Занимљиво је знати

Ed

uk a

po

О Милошу Обилићу постоје и бројна предања (подсетимо се да је то врста усмене прозе у којој се износе веровања о пореклу јунака, о настанку појединих места, ствари и слично). Једно од њих говори о необичном пореклу Милоша Обилића, о његовом детињству, као и о томе како је овај јунак доспео на двор кнеза Лазара. „За Милоша причају да се родио у Херцеговини, и да га је родила чоба­ница, Јања дјевојка, код оваца. Са змајем га је имала, и остави­ла га у планини, а виле га задајале, док су га отхраниле. Пошто одра­сте, потражи он своју мајку, и за неколико време нађе је, и код ње у дјетињству оста. Док је он још био лудо дијете, почео је чувати ко­зе, за којијем је носио малу сјекиру козарску, те козама кресао шуму. Једанпут сједе он да се одмори, а сјекиру једном руком затјера у пањ, па тако и заспи, а козе му се разиђу по шуми. Док је он још спавао, наљезе туда српски цар Лазар са својом ељбом у лов, и нађе Мило­ша гдје спава, а виш’ њега у пању сјекира. Онда цар нареди да који изва­ди ону сјекиру из пања, и један по један све долази, па обема рукама прихвати, па потегни, али све једно: ниједан не може да извади. Најпослије се наћера и сам цар да извади, па не море. Онда цар завика: ’Зовите то дијете, да видимо море ли оно.’ Они зовну­ше Милоша, а он скочи из сна, па онако у страху једном руком те извади из пања сјекиру. Сви се зачудише, а цар му рече: ’Би ли ти, младићу, пошао са мном да ми будеш слуга у двору?’ А Ми­лош му рече: ’Ја не могу коза оставити’, а цар му рече: ’Слободно их остави, ти ћеш бити код мене први.’ Онда Милош остави козе и пође с царем. (...)” (Веселин Чајкановић, Српске народне приповетке, Гутенбергова галаксија, Београд, 1999, стр. 368) Народна епика / 131

ељба – пратња

Креативни задатак Прочитај лирску песму Вечера на Косову пољу Васка Попе. Упореди Попину и епску народну пе­сму. Уочи шта остаје заједничко у представи кнежеве вечере без обзира на разлику у књижевном роду и без обзира на то што векови раздвајају настанак ове две песме.

rta

l

Адам Стефановић, Кнежева вечера, XIX век

Вечера на Косову пољу

Сви седе провидни за столом

И виде један другоме звезду у срцу

На коленима под столом Мачеви им тихо реже

Венцоносац им ломи и дели Њихову златну прошлост И они је једу

У чанцима на столу Огледа се вечерње небо И на небу крај сутрашњег боја

Сипа им у путире белих божура Њихову рујну будућност И они је пију

На десну руку венцоносца Слеће кос и зачиње песму

Ed

uk a

Сувајџић, Бошко, Јунаци и маске, Друштво за српски језик и књижевност, Београд, 2005. Петровић, Соња, „О неким проблемима историчности и структуре ликова косовске епике”, Књижевност и језик, година LI, бр. 1–2, Београд, стр.

39–67. Мркаљ, Зона, „Тематика Косова и Метохије у читанкама и школским програмима”, у књизи: На часовима српског језика и књижевности, Завод за уџбенике, Београд, 2011, стр.131–143.

po

Препоручена литература

Подсети се... ликови

Кнежева вечера

типови

именовања у песми

кнез Лазар владар

српски кнез славни кнез

Вук Бранковић издајник

„напит по господству” „Невјера ти сједи уз кољено, испод скута пије ладно вино: о проклети Вуче Бранковићу!”

Милош Обилић оклеветани јунак

„напит по јунаштву” војвода Милош „Здрав, Милошу, вјеро и невјеро! Прва вјеро, потоња невјеро!”

132 / Народна књижевност

Марко Краљевић и брат му Андријаш (бугарштица)

Истражи и промисли

Јован Деретић

rta

l

Подсети се песама о Марку Краљевићу које су ти одраније познате. Какав се лик Марка Краљевића у њима јавља? Које је особине народна песма приписала овом јунаку?

Марко је постао краљ чак пре него што је постао краљевић.

Припреми се за читање

uk a

po

Пажљиво прочитај бугарштицу коју је током свог пута на острво Хвар записао један од значајних записивача народне поезије, песник и племић са Хвара, Петар Хекторовић (1487–1527) у делу Рибање и рибарско приговарање из 1568. године. Упореди лик Марка Краљевића из ове песме са ликом који се јавља у песмама које су ти одраније познате.

Ed

Марко Краљевић и брат му Андријаш

Два ми ста сиромаха дуго вриме друговала, Липо ти ста друговала и липо се драговала, Липо плинке дилила и липо се раздиљала, И раздилив се, опет се сазивала. Већ ми нигда заробише три јуначке добре коње,

Два сиромаха, Тере ста два коњица много липо раздилила, О третјега не могоше јунаци се погодити, Негли су се разгнивала и много се сапсовала. Оно то ми не биху, дружино, два сиромаха, Да једно ми бише витез Марко Краљевићу, Витез Марко Краљевићу и брајен му Андријашу,

Млади витези. Народна епика / 133

плинке – плен

брајен – брат

нају – нашу

Ed

uk a

јеленчац – јелен

l

упрашати – упитати

rta

бесидица – овде: реч

po

потихора – испотиха, тихо

Туј си Марко потрже свитлу сабљу позлаћену И удари Андријаша брајена у срдашце. Он ми рањен приону за његову десну руку, Тере кнезу Марку потихора бесиђаше: „Једа ми те могу, мили брате, умолити, Немој то ми вадити сабљице из срдашца,

Мили брајене, Док ти не наручам до дви и до три бесидице. Када дојдеш, кнеже Марко, к нашој мајци јуначкој, Нимој то јој, ја те молим, крива дила учинити, И мој дил ћеш подати, кнеже Марко, нашој мајци, Зашто си га нигда веће од мене не дочека. Ако ли те буде мила мајка упрашати,

Витеже Марко: ‘Што ми ти је, синко, сабљица сва крвава?’ Немој то јој, мили брате, истину казовати, Ни нају мајку никако зловољити, Да реци то овако нашој мајци јуначкој: ‘Сусрите ме, мила мајко, један тихи јеленчац, Који ми се не хти са друмка уклонити,

Јуначка мајко, Ни он мени, мила мајко, ни ја њему, И туј ставши потргох моју сабљу јуначку, И ударих тихога јеленка у срдашце. И када ја погледа’ онога тиха јеленка, Гди се хтише на друмку с душицом раздилити,

Тихога јеленка, И да би ми на поврате, не бих ти га загубио.’ И када те јошће буде наја мајка упрашати: ‘Да гди ти је, кнеже Марко, твој брајен Андријашу?’ Не реци ми нашој мајци истине по ништоре: – Остао је, реци, јунак, мила мајко, у тујој земљи, Из које се не може од милиња одилити,

Андријашу; Онде ми је обљубио једну гиздаву девојку. И откле је јунак туј девојку обљубио, Никад веће није пошал са мноме војевати, И са мноме није веће ни плинка раздилио.

134 / Народна књижевност

l

Ђура Јакшић, Марко Краљевић,1859. г.

прокликнути – повикати заман – узалуд кликовати – викати ваздакрат – увек, сваки пут без кривине загубио – без кривице убио

uk a

Усвајамо ново градиво

po

rta

Она т’ му је дала много биља непознана И онога винца, јунаку, од забитја,

Гиздава девојка, Ли ускори му се хоћеш, мила мајко, надијати. А кад на те нападу гусари у црној гори, Немој то се прид њими, мили брате, припаднути, Да из гласа покликни брајена Андријаша, Буд’ да ме ћеш заман, брате, при потреби кликовати. Када ми те зачују моје име кликујући,

Клети гусари, Тај час ће од тебе јунаци разбигнути, Како су се ваздакрат разбиговали Када су те зачули моје име кликовати. А нека да те види твоја љубима дружина, Који ме си твога брата без кривине загубио!” Весел буди, господару, и весела ти дружина,

Наш господару! Ова писан да буде твој милости на поштење!

Ed

Бугарштице су народне песме дугог стиха и сматра се да су старије од десетерачких песама. Назив вероватно потиче од речи бугарити, што значи „тужно, жалосно певати, запевати, тужити”. Најчешћи стих бугарштица је петнаестерац или шеснаестерац са одмором (цезуром) после седмог, односно осмог слога, али постоје краћи и дужи стихови, од дванаест до двадесет. Претпоставља се да су бугарштице имале припев, обично после сваког другог стиха. Ове песме чине најстарији очуван епски слој. Сачувале су се у писаним изворима сакупљача, углавном приморских књижевника са Хвара, из Дубровника, Боке которске и др. Најстарији запис датира са краја 15. века, и објављен је у делу једног италијанског књижевника из тог доба. Један од најзначајнијих записа заслуга је Петра Хекторовића, који је током једног путовања 1555. слушао од двојице рибара народне песме, записавши, поред песме Марко Краљевић и брат му Андријаш и песму Војвода Радосав Сиверински и Влатко Удински. Објавио их је у свом делу Рибање и рибарско приговарање 1568, забележивши мелодијске записе, као и напомене о начину извођења. Многе бугарштице за тему узимају старије слојеве историјске грађе, који обухватају познате догађаје и личности (Марко Краљевић, кнез Лазар и кнегиња Милица, Јерина и Ђурађ Бранковић, деспот Вук Бранковић, Јакшићи и др.). Како спадају међу најстарије сачуване песме епског народног песништва код Јужних Словена, оне много верније сликају историјске личности и догађаје и верније од млађих десетерачких песама преносе призоре средњовековног живота и обичаја тога времена.

Народна епика / 135

Креативни задатак

l

uk a

po

Ђурић, Војислав, Антологија народних јуначких песама, СКЗ, Београд, 1973. Деретић, Јован, „Марко као ’слуга’ и ’посинак’ султана”, у књизи: Огледи о српској књижевности, приредио Мило Ломпар, Друштво за српски језик и књижевност, Београд, 2007. Самарџија, Снежана, Биографије епских јунака, Друштво за српски језик и књижевност, Београд, 2008.

♦ У библиотеци пронађи књигу Владана Недића Вукови певачи и прочитај у њој део посвећен народном певачу Тешану Под­ руговићу, од кога је Вук Караџић записао читав низ народних песма о Марку Краљевићу. ♦ У Вуковим збиркама потражи те песме. Анализирај какав је лик Марка Краљевића створио Тешан Подруговић. Колико је његова визија овог средњовековног јунака утицала на начин на који доживљавамо лик Марка Краљевића данас? ♦ Марко Краљевић је и јунак популарне културе, чији живот и доживљаје тематизују различити аутори стрипа, међу којима је свакако најпознатији Марко Стојановић. У његовом дуго­ годишњем серијалу Вековници Марко Краљевић се јавља као суперјунак. Прочитај неки стрип из ове серије и лик Марка Краљевића из стрипа упореди са ликом из песама које је Вук забележио од Тешана Подруговића. ♦ Повежи своја сазнања са ликом Марка Краљевића из бу­ гарштице Марко Краљевић и брат му Андријаш. Подсети се онога што знаш о историјској личности овог јунака. Размисли зашто је управо Марков лик доживео тако много различитих тумачења. Припреми се да усмено образложиш своја запажања.

rta

Препоручена литература

Занимљиво је знати

Ed

Први познати запис народне епске песме, из 1497. године, са­ кри­вен је међу стиховима италијанског спева Балцино, који је спе­вао Рођеро де Пачијенца. Аутор је песму забележио слушајући новодосељене чланове словенске колоније, у околини Напуља. У рукописном зборнику из 1878. године, историчар Валтазар Боги­шић објављује бугарштице (Пјесме из старијих, највише приморских записа). Први већи зборник народних десетерачких песама настао је од песама које је записивао од наших певача, почетком XVIII века, не­по­знати аустријски официр, у пределима Војне крајине. Руко­пис је објавио немачки слависта Герхард Геземан, 1925. године, под насловом Ерлангенски рукопис.

Марко Краљевић у стрипу Вековници

136 / Народна књижевност

Диоба Јакшића

(епска народна песма покосовског тематског круга) Невоља свачему човека научи.

Истражи и промисли

po

Припреми се за читање

rta

l

Подсети се раније обрађиваних народних епских песама Урош и Мрњавчевићи и Смрт војводе Пријезде. Нарочиту пажњу обрати на речи, понашање и моралне ставове јунакиња у тим песмама: Јевросиме, мајке Марка Краљевића, и Јелице, љубе војводе Пријезде. Размисли о важности њихове улоге у кључним тренуцима за догађања у породици.

народна пословица

Ed

uk a

Пажљиво прочитај епску народну песму Диоба Јакшића. Обрати пажњу на то како су се и око чега двојица браће завадила. Прати како народни певач гради лик Анђелије. Сагледај начин на који је она успела да преброди тежак положај у коме се нашла после мужевљеве заповести да отрује свога девера. Размишљај о улози и симболици увода у песму у коме се појављује разговор небеских, надземаљских чинилаца какви су Месец и звезда Даница. Уочавај и остале несвакидашње назнаке и симболе у различитим целинама песме.

Диоба Јакшића

Мјесец кара звијезду Даницу: „Ђе си била, звијездо Данице? Ђе си била, ђе си дангубила, дангубила три бијела дана?” Даница се њему одговара: „Ја сам била, ја сам дангубила више б’јела града Биограда, гледајући чуда великога ђе дијеле браћа очевину,

Јакшић Дмитар и Јакшић Богдане. Лијепо се браћа погодише, очевину своју под’јелише: Дмитар узе земљу Каравлашку, Каравлашку и Карабогданску и сав Банат до воде Дунава; Богдан узе Сријем земљу равну, Сријем земљу и равно Посавље и Србију до Ужица града; Народна епика / 137

Јакшићи – историја познаје Јакшиће – потомке Јакше, војводе Ђурђа Бранковића; звали су се Стефан и Дмитар; борили су се против Турака: Дмитар је погинуо код Смедерева 1486, а Стефан код Беча 1489. године; епска народна песма их је преименовала и везала за њих углавном породичну тематику кара – грди, прекорева Каравлашка – део јужне Румуније Карабогданска – Молдавија

поклони ми коња и сокола!” Богдану се на то ражалило, поклони јој коња и сокола. Дмитар лови цијел дан по гори и не може ништа уловити; намјера га предвече нанесе на зелено у гори језеро, у језеру утва златокрила; пусти Дмитар сивога сокола да ухвати утву златокрилу, она му се не да ни гледати, него шчепа сивога сокола и сломи му оно десно крило. Кад то виђе Јакшић Димитрије, брже свлачи господско од’јело, пак заплива у тихо језеро, те извади сивога сокола, па он пита сивога сокола: „Како ти је, мој сиви соколе? Како ти је без крила твојега?” Соко њему писком одговара: „Мени јесте без крила мојега као брату једном без другога.” Тад се Дмитар бјеше досјетио ђе ће љуба брата отровати, па он узја вранца великога, брже трчи граду Биограду, не би л’ брата жива затекао. Кад је био на чекмек-ћуприју, нагна вранца да преко ње пређе, пропадоше ноге у ћуприју, сломи вранац обје ноге прве. Кад се Дмитар виђе на невољи, скиде седло с вранца великога пак заврже на буздован перни, брже дође граду Биограду. Како дође, он љубу дозива: „Анђелија, моја вјерна љубо! Да ми ниси брата отровала?” Анђелија њему одговара: „Нијесам ти брата отровала, веће сам те с братом помирила.”

rta

l

Дмитар узе доњи крај од града и Небојшу на Дунаву кулу; Богдан узе горњи крај од града и Ружицу цркву насред града. О мало се браћа завадише, да око шта, веће ни око шта: око врана коња и сокола; Дмитар иште коња старјешинство, врана коња и сива сокола, Богдан њему не да ни једнога. Кад ујутру јутро освануло, Дмитар узја вранца великога и он узе сивога сокола, пак полази у лов у планину, а дозива љубу Анђелију: „Анђелија, моја вјерна љубо, отруј мени мог брата Богдана! Ако ли га отровати нећеш, не чекај ме у бијелу двору!” Кад то зачу љуба Анђелија, она сједе, брижна, невесела, сама мисли, а сама говори: „Што ће ова сиња кукавица! Да отрујем мојега ђевера, од Бога је велика гријота, а од људи покор и срамота; рећи ће ми мало и велико: видите ли оне несретнице ђе отрова својега ђевера! Ако ли га отровати нећу, не см’јем војна у двору чекати.” Све мислила, на једно смислила: она оде у подруме доње те узима чашу молитвену, саковану од сувога злата, што је она од оца донела; пуну рујна наточила вина, пак је носи својему ђеверу, љуби њега у скут и у руку и пред њим се до земљице клања: „На част теби, мој мили ђевере! На част теби и чаша и вино,

Ed

uk a

po

покор – срамота војно – муж молитвена чаша – чаша коју невеста доноси из родитељског дома, из које се на њеној свадби пије за здравље и коју она чува до краја живота златокрила утва – изумрла врста дивље патке са златножутим перјем по стомаку чекмек-ћуприја – покретни мост преко кога се улазило у утврђене градове

138 / Народна књижевност

Разговор о делу

Око чега су се сукобила браћа Дмитар и Богдан Јакшић? Шта је тражио Дмитар од своје супруге Анђелије да уради како би се сукоб разрешио? Пред каквом се дилемом она нашла? Пронађи и подвуци стихове у којима се непосредно наводи суштина њене дилеме. На који начин ју је Анђелија разрешила? У чему се огледа мудрост Анђелијиног поступка да деверу поклони молитвену чашу? Прочитајте још једном у објашњењу непознатих речи шта је молитвена чаша. Колика је важност њеног дара? Како Богдан реагује на њен дар? Упореди његово понашање према брату са оним како реагује на снахино тражење коња и сокола. Шта га је посебно дирнуло у снахиним речима и поступку?

rta

l

Прочитај још једном, пажљиво, уводне стихове песме. Размисли због чега народни певач укључује у песму натприродне силе. На који начин Дмитар бива суочен са истином да је погрешио што је љуби наредио да му отрује брата? Због чега су његовој спознаји биле неопходне метафоричне, специфичне слике и околности, као и непосредна поука?

po

Примењујемо научено и проширујемо знање

uk a

Симболи који представљају ознаке витештва (положај, старешин­ ство и част) јесу коњ и соко. То су истовремено и атрибути епских јунака. Због тога се они често појављују и у нашој народној епској пе­сми. У песми Диоба Јакшића симболи коња и сокола имају по­ себно истакнуто место.

Ed

• Размисли о томе која су значења симбола коња и сокола у песми Диоба Јакшића. Које особине оба брата показују својим почетним тврдокорним ставом да баш једном од њих треба да припадну оба та добра? Како један, а како други брат превладава почетну одлуку? Издвој стихове у којима страдају, тј. бивају озлеђени, најпре соко, а онда и коњ. Размисли која су дубља значења тих незгода.

• Истакли смо да су коњ и соко истовремено и атрибути епских јунака. Покушај да се сетиш, па наведи још неке примере епских атрибута код других јунака наших народних епских песама. Направи табелу у којој ћеш поред имена јунака написати и њихове епске атрибуте који се јављају у песмама.

Народна епика / 139

Усвајамо ново градиво

У песми Диоба Јакшића наилазимо на посебну психолошку и обичајну мотивацију са којом је суочена јунакиња Анђелија. Према обичајном патријархалном праву, она мора да послуша мужевљеву заповест. С друге стране, ступањем удајом у нов дом, девер постаје исто што и рођени брат. У хришћанском смислу, она би испуњењем мужевљеве заповести учинила неопростиви грех какав је убиство. Мотивација у овом делу богато је представљена и вишеструка.

Препоручена литература

Клеут, Марија, „Дијоба Јакшића”, у књизи: Из Вукове сенке, Друштво за српски језик и књижевност, 2012. Крњевић, Хатиџа, „Обредни предмет – ’молитвена чаша’ у песми Диоба Јакшића”, у зборнику Српска фантастика, приредио Предраг Палавестра, САНУ, Београд, 1989. Маретић, Томо, Наша народна епика, Нолит, Београд, 1966.

po

rta

l

Мотивација је појам карактеристичан за епска и драмска дела и представља оправдавање поступка неког лика. У овим текстовима фабуле су засноване на узрочно-последичним везама, па како дело мора створити утисак уверљивости, поступци њихових носилаца морају бити мотивисани, односно оправдани и образложени.

uk a

Занимљиво је знати

Ed

Истакли смо да при свад­бе­ ном обичају у молитвену ча­шу бива на­то­чено вино. У пе­­сми Диоба Јакшића Анђе­ лија деверу поново точи вино у молитвену чашу пре него што му затражи коња и со­ кола. Вино има важну сим­ боличку улогу: „Вино се у религији уоп­ште јавља као супституција за крв, а крв је исто што и душа и живот. (...) Место крви могла је, на при­мер, да се употреби црвена боја, али је много чешће употре­бљавано вино. Вино је за тај циљ, доиста, сасвим подесно: црно вино, пре свега, има боју крви; осим тога, у вину се налази божан­ска, животворна снага.” (Веселин Чајкановић, Мит и религија у Срба, Српска књижевна задруга, Београд, 1973, стр. 202–203) 140 / Народна књижевност

rta

l

Паја Јовановић, Соколар, детаљ, 1890. г.

Ed

uk a

po

Креативни задаци ›› Иако је Диоба Јакшића епска народна песма, она има драмску структуру. Прочитај још једном пажљиво песму. Обрати пажњу и издвој стихове који репрезентују основне елементе драме: увод, заплет, кулминацију, перипетију и расплет. ›› Покушај да саставиш властиту драму користећи ову песму. Напи­ ­ши драмати­зацију једног по једног дела песме: увода, заплета, кул­минације, перипетије и расплета. Не заборави да саставиш и дидаскалије. Када саставиш делове, добићеш целовиту соп­­ствену драму под насловом Диоба Јакшића. Подели улоге друго­вима у разреду и предложи да буде изведена на неком од часова српског језика и књижевности или на школској приредби.

Подсети се...

Диоба Јакшића

Народна епика / 141

Ропство Јанковић Стојана

(епска народна песма тематског круга о ускоцима) Још нисте помишљали да ћу се икад вратити.

Истражи и промисли Подсети се песме из тематског круга о ускоцима Иво Сенковић и ага од Рибника. Размисли о томе на који је начин народни певач у тој песми дочарао посебан породични однос, блискост оца и сина, као и њихову огромну жељу да заштите један другога од непријатеља.

rta

l

Хомер, Одисеја

Припреми се за читање

uk a

po

Припреми се да прочиташ још једно дело наше народне епике које припада истом тематском кругу – Ропство Јанковић Стојана. Настој да и у овој песми уочиш велику породичну блискост и начине на које се испољава.

Ропство Јанковић Стојана

Кадно Турци Котар поробише,

Ed

поараше дворе Јанковића, заробише Смиљанић Илију, заробише Јанковић Стојана. У Илије млада оста љуба, млада љуба од петнаест дана; у Стојана млађа оста љуба, млађа љуба од недељу дана. У Стамбол и’ одведоше Турци, поклонише цару честитоме. Тамо били за девет година и десете за седам месеци, тамо и’ је царе потурчио, код себе им дворе саградио. Ал’ бјеседи Смиљанић Илија: „Ој, Стојане, да мој мили брате, сутра јесте петак, турски светац, цар ће отић с Турцима у шетњу,

аров – коњушница да гледамо робље неробљено – овде у значењу: наше породице

142 / Народна књижевност

а царица с булама у шетњу; већ ти кради кључе од ризница, ја ћу красти кључе од арова, пак да пуста блага награбимо, да узмемо два добра коњица, да бежимо у Котаре равне, да гледамо робље неробљено, да љубимо лице нељубљено.” И ту су се браћа послушала. Кад освану петак, турски светац, оде царе с Турцима у шетњу, а царица с булама у шетњу; Стојан краде кључе од ризница а Илија кључе од арова, награбише небројена блага, па узеше два добра коњица, побегоше у Котаре равне. Кад су били близу до Котара,

l rta

Винсент ван Гог, Стари виноград и сељанка, 1890. г.

po

заста тамо кићене сватове; лепо су га свати дочекали: како с коња, таки за трпезу. Кад се Стојан вина понапио, поче Стојан тијо беседити: „Браћо моја, кићени сватови, је ли тестир мало попевати?” Говоре му кићени сватови: „Јесте тестир, делијо незнана! Јесте тестир, а да зашто није?” Кличе Стојан танко гласовито: „Вила гњиздо тица ластавица, вила га је за девет година, а јутрос га поче да развија; долети јој сив-зелен соколе од столице цара честитога, па јој не да гњиздо да развија.” Том се свати ништа не сећају, досети се љуба Стојанова, отпусти се од ручна девера, брзо оде на горње чардаке, па дозива сеју Стојанову: „Заовице, рођена сестрице! Ето т’ браца, господара мога!” Кад зачула сеја Стојанова, она стрча доле низ чардаке, трипут совру очима прегледа док је брацу лице угледала;

Ed

uk a

ал’ говори Јанковић Стојане: „Ој, Илија, да мој мили брате, иди, брате, двору бијеломе, а ја идем моме винограду, винограду, моме рукосаду, да прегледам мога рукосада: ко га веже, ко ли га залама, коме ли је допало у руке.” Од’ Илија двору бијеломе, Стојан оде своме винограду. Нађе мајку Јанковић Стојане, нађе мајку у свом винограду; косу реже остарила мајка, косу реже па виноград веже, а сузама лозицу залива и спомиње свог Стојана сина: „Ој, Стојане, јабуко од злата! Мајка те је већ заборавила, снае Јеле заборавит нећу; снао Јело, неношено злато!” Божио је Јанковић Стојане: „Божја помоћ, сиротицо стара! Зар ти немаш никога млађега да тебека виноград уради, већ посрћеш стара и невољна?” Она њему боље одговара: „Жив ми и здрав, делијо незнана! Немам, рано, никога млађега, до Стојана, јединога сина. Њега једног заробише Турци, а и њега и Илију мога, Стојанова брата стричевића. Од Илије млада оста љуба, млада љуба од петнаест дана; мог Стојана млађа оста љуба, млађа љуба од недеље дана. Моја снаша адамско колено, чекала га за девет година и десете за седам месеци, данас ми се млада преудаје; ја не мог’ од јада гледати, већ побег’ саду винограду.” Кад је Стојан разумео речи, брзо оде двору бијеломе,

Народна епика / 143

рукосад – виноград који је засадио лично власник божити – назвати некоме Бога у поздраву адамско колено – каже се за неког који је племенит застанути – затећи тестир – допуштење

и спомиње свог Стојана сина: „Ој, Стојане, јабуко од злата! Стоју мајка већ заборавила, снае Јеле заборавит нећу; снао Јело, неношено злато! Ко ће стару дочекати мајку? Ко пред мене стару ишетати? Ко ће стару запитати мајку: ’Јеси ли се уморила, мајко?’” Кад зачула љуба Стојанова, ишетала пред дворе бијеле, прима мајку на господске руке и говори својој старој мајци: „Ти не кукај, моја стара мајко! Тебе стару огрејало сунце: ево теби твог Стојана сина!” Кад угледа остарела мајка, кад угледа свог Стојана сина, мртва мајка на земљицу паде. Лепо Стојан оправио мајку, како царски ваља и требује.

l

а кад брацу лице угледала, руке шире, у лице се љубе, једно друго сузама умива од радости и од жеље живе. Ал’ говоре кићени сватови: „Господару, Јанковић Стојане, а што ћемо ми за наше благо? Ми смо млого истрошили блага док смо твоју љубу испросили.” Беседи им Јанковић Стојане: „Стан’те, браћо, кићени сватови, док се мало сестрице нагледам! Ласно ћемо ми за ваше благо, ласно ћемо ако јесмо људи.” Кад се Стојан сестрице нагледа, лепо Стојан свате даривао: ком мараму, ком кошуљу танку, младожењи рођену сестрицу. И одоше кићени сватови. Кад увече о вечери било, иде мајка у двор кукајући, она кука као кукавица

po

rta

оправити – сахранити

uk a

Разговор о делу

Са којим јунаком је Стојан Јанковић заједно у ропству? Како њих двојица успевају да побегну? Ко су јунакиње ове песме? У каквом су оне међусобном сродству? Издвој поступке сваке од њих којима доказују своју љубав и приврженост главном јунаку Стојану Јанковићу.

Ed

Куда Стојан најпре хита при повратку своме дому? Размисли због чега прво одлази у виноград, називајући га својим „рукосадом”. На какве су га поступке подстакле мајчине речи изговорене на том месту? Упореди реакције супруге, сестре и мајке када препознају главног јунака. Која од јунакиња најдраматичније прима његов повратак? Шта то говори о снази њене патње и љубави? У делу Читанке у којем смо се бавили народним песмама Бановић Страхиња и Смрт Омера и Мериме подсетили смо се да су интернационални мотиви заједнички мотиви који се појављују у књижевностима разних народа. У песми Ропство Јанковић Стојана такође постоји један од најпознатијих интернационалних мотива – муж на свадби своје жене. Међу најпознатијим примерима текстова у којима се обрађује овај мотив налази се дело старога века – Хомерова Одисеја. Прочитај пажљиво део песме у коме се наводи како Стојан Јанковић поступа према сватовима када се открије. Које моралне карактеристике он показује тиме што се не свети? Размисли о томе шта га је из његовог претходног животног искуства подстакло на такав чин.

144 / Народна књижевност

Примењујемо научено и проширујемо знање У ранијим разредима основне школе сусретали смо се са појмом тужбалица. Подсетимо се да је то веома стара врста народне обре­дне песме, уско везана за култ мртвих. Међутим, тужбалица, осим као посебна врста песме, може бити саставни део неких ве­ ћих текс­това. У делу Ропство Јанковић Стојана наилазимо на две мајчине тужбалице.

uk a

po

rta

l

• Уочи како мајка назива сина Стојана и снаху Јелу у обе своје тужбалице. Размисли о томе у чему се огледа потресност њених речи.

• Подсети се у којој се још познатој народној песми ненадокнадиви губитак блиске особе именује метафором „од злата јабука”.

• Такође, подсети се тужбалице мајке Милића Барјактара у народној балади Женидба Милића Барјактара, обрађиваној у претходним разредима. Како у њој мајка жали за сином и снахом, у винограду, називајући га „милим рукосадом”?

• Због чега мајка у песми Ропство Јанковић Стојана снаху назива „неношеним златом”? Који заједнички емотивни став изражава према сину и снахи користећи у оба назива реч „злато”?

• На којим се важним местима у структури песме налазе ове две тужбалице? На који начин доприносе драмској напетости народне епске песме Ропство Јанковић Стојана?

Занимљиво је знати

Ed

Стојан Јанковић је робовао у Цариграду само четрнаест месеци. Смиљанић Илија није ни брат ни друг Стојанов, него је друг Стојановог оца. Стојанов брат је Илија Митровић. (Војислав Ђурић, Антологија народних јуначких песама, Српска књижевна задруга, Београд, 1973, стр. 721)

Усвајамо ново градиво Стојан Јанковић се, када дође у сватове, својој жени обраћа и открива у алузији, служећи се алегоријом. Појам алегорија ти је познат одраније. Алузија (од латинске речи alludere што значи „смерати, нишанити”) јесте стилска фигура у којој се значење остварује упућивањем на неку ситуацију, дело, лик, догађај или слично. Обележја алузије има сваки говор у коме се избегава директно саопштавање, већ се користи асоцијативно упућивање на оно што говорник избегава да именује.

Народна епика / 145

Нека ти наредна питања служе као подстицај. ›› Које се главне карактеристике Стојана Јанковића јављају у свим про­чи­таним песмама? Уочи ситуације у којима његове особине највише долазе до изражаја. ›› Подсети се још неке песме која опева женидбу јунака. Разми­сли о томе у чему се огледа сличност између тих песама и песме Женидба Стојана Јанковића. ›› У каквом је односу Стојан Јанковић са осталим јунацима у пес­­ма­ма? Има ли разлике у његовом односу са Илијом Смиљани­ ћем у песмама Ропство Јанковић Стојана и Јанковић Стојан и Сми­љанић Илија? Образложи због чега мислиш да постоје разлике. ›› Која га особина, према твом мишљењу, посебно одликује као јунака? Пронађи и подвуци стихове који пот­крепљују твоје мишљење. Потруди се да их искористиш и цити­раш у саставу.

uk a

po

rta

Маретић, Томо, Наша народна епика, Нолит, Београд, 1966. Пешић, Радмила, Милошевић Ђорђевић, Нада, Народна књижевност, Требник, Београд, 1997. Епске песме о хајдуцима и ускоцима, приредио Бошко Сувајџић, Гутенбергова галаксија, Београд, 2003.

l

Препоручена литература

Креативни задаци Пронађи и прочитај и друге народне епске песме у којима је Стојан Јан­ко­­вић главни јунак: Женидба Стојана Јанковића и Јанковић Стојан и Смиљанић Илија (Вук Стефановић Караџић, Српске на­ро­­дне пјесме, књига III, Просвета, Београд, 1988). Размисли и напиши састав са темом Еп­ски лик ускока Стојана Јанковића.

Ed

Подсети се...

Ропство Јанковић Стојана

лик који изриче мисао

лик на кога се изречена мисао мисао односи

стилско средство

Стојанова мајка

Стојан Јанковић

јабука од злата

метафора

Јела – Стојанова љуба

неношено злато

метафора

адамско колено

метафора

Стојан Јанковић

сив-зелен соко

метафора

Јела – Стојанова љуба

тица ластавица

метафора

Стојан Јанковић

146 / Народна књижевност

Народна проза Змија младожења (народна бајка)

Није оно змија шаровита, него јунак кô на гори сунце.

Истражи и промисли

(епска народна песма)

Припреми се за читање

po

rta

l

Подсети се у уводном делу Читанке шта је то мит. Прочитај антички мит о Амору и Психи (текст са одредницом „Психа” налази се у књизи: Драгослав Срејовић, Александрина Цермановић Кузмановић, Речник грчке и римске митологије, Српска књижевна задруга, Београд, 1992, стр. 365–367). Прати етапе у развоју радње. Посебно обрати пажњу на то како Психа губи Амора и поново долази до њега, као и на препреке и начин на који их савлађује.

uk a

Подсети се шта смо научили у уводном делу Читанке о томе шта је бајка. Такође, обрати пажњу на то на које смо се детаље усредсредили у анализи народне бајке Златна јабука и девет пауница. Пажљиво прочитај још једну народну бајку – Змија младожења. Посебну пажњу обрати на то како је текст компонован.

Ed

Подсети се шта означава појам епизода и издвој епизоде које се у овој бајци развијају. Обрати нарочиту пажњу на деловање главне јунакиње, као и њених помоћника и противника.

Zmi­ja mla­do­`e­wa

Б

i­la jed­na ca­ri­ca ko­ja ni­je i­ma­la od sr­ca po­ro­da, pa se jed­ na­ko mo­li­la Bo­gu dа joj dâ da ro­di. Jed­no ve­~e, mo­le­}i se ta­ko, uz­dah­ne i re­~e: „Ta daj mi, Bo­`e, od sr­ca po­ro­da, da bi i qu­ta zmi­ja bi­la!” Po­sle to­ga vre­me­na ona se o­se­ti trud­na, i kad bu­de na tom do­ba, ro­di zmi­ju, pa je sta­ne ne­go­va­ti, hra­ni­ti, do­ ji­ti, kao sva­ka ma­ti svo­je de­te. Ta zmi­ja za dva­de­set i dve go­di­ne ni­je od se­be pu­sti­la ni­ka­kva gla­sa, a kad joj se na­vr­{e dva­de­set­ i dve go­di­ne, ona pro­go­vo­ri i re­~e ocu i ma­te­ri: „Sad ho­}u da­ Народна проза / 147

Ed

uk a

pen­xer – pro­zor

po

rta

l

me `e­ni­te.” A oni joj od­go­vo­re: „Ko }e da­ti za zmi­ju de­voj­ku, ko­ja li }e de­voj­ka po­}i za zmi­ju?” – „E”, od­go­vo­ri im zmi­ja, „vi ne gle­daj­te od car­sko­ga ili go­spod­skog ro­da, ne­go onu ko­ja }e do­}i u car­stvo da `i­vi.” Na to mu re­ku o­tac i ma­ti da bi on sam se­bi i­za­brao ko­ju ho­}e. On on­da na­|e sam jed­nu si­ro­tu i po­{qe oca da mu je pro­si. O­tac o­ti­de i de­voj­ku za­pro­si, a ona o­na­ko u si­ ro­ti­wi po­|e ra­do i ve­se­lo. Po­sle je pr­ste­nu­ju, do­ve­du je i ven­ ~a­ju ih, i zmi­ja sta­ne `i­ve­ti sa svo­jom ne­ve­stom, te ti ona bog­me za­trud­ni. On­da re­~e sve­kr­va sna­si: „Ka­ko, }er­ko, za­bo­ga, o­sta­de trud­na sa zmi­jom?” A ona joj ne hted­ne od­mah ka­za­ti, ali kad je sve­kr­va za­o­ku­pi ne­ko­li­ko da­na jed­na­ko za to pi­ta­ti, naj­ po­sle joj re­~e da on ni­je zmi­ja ne­go mo­mak da ga lep­{eg u sve­tu ne­ma, „pre­ko­dan je”, ve­li, „zmi­ja, ali ka­ko ve­~e do­|e, on svu­~e sa se­be onu zmi­ji­wu ko­{u­qu te i­zi­|e mo­mak, le­po­ta na sve­tu.

Kad bi sa­mo i da­wu o­na­kav bio kao {to no­}u bi­va, ali ka­ko zo­ra za­be­li, on se o­pet u­vu­~e u svo­ju ko­{u­qu i po­sta­ne zmi­ja.” Sve­ kr­va kad to ~u­je, vr­lo se ob­ra­du­je, pa re­~e sna­si: „E kad je ta­ko, to }e­mo mi u­~i­ni­ti da on ta­kav o­sta­ne ka­kav je no­}u s to­bom.”

Pa se do­go­vo­re {ta }e ra­di­ti. Kad bu­de u­ve­~e, a on svu­~e ko­ {u­qu zmi­ji­nu sa se­be, te je kao i pri­je met­ne pod uz­gla­vqe, pa leg­ne spa­va­ti. Kad ga pr­vi san u­hva­ti, `e­na mu po­la­ko iz­vu­~e ko­{u­qu is­pod gla­ve, i ma­te­ri kroz pen­xer do­da, a ma­ti je od­mah ba­ci u va­tru. Ka­ko ko­{u­qa po~­ne go­re­ti, a on sko­~i iz sna pa po­vi­~e: „[ta to u­ra­di, da od Bo­ga na­|e{! Sad me vi­di{, pa me vi­{e ne­}e{ vi­de­ti dok ne po­de­re{ gvo­zde­ne o­pan­ke i ne sa­tre{ gvo­zden {tap tra­`e­}i me, ni­ti }e{ se s tim de­te­tom {to ti je pod sr­cem pre ra­sta­ti do­kle ru­ku pre­ko te­be ne pre­ba­cim.” To iz­re­~e pa ga ne­sta­ne. Ona je po­sle no­si­la ono de­te pu­ne tri go­ di­ne, i na­po­slet­ku joj do­tu­`i pa na­u­mi tra­`i­ti svo­ga mu­`a. I ta­ko na­~i­ni gvo­zde­ne o­pan­ke i gvo­zden {tap pa po­|e u svet. I­du­}i ta­ko i tra­`e­}i ga svu­da, do­|e k sun­~e­voj maj­ci i na­|e je gde pe} `a­ri i go­lim ru­ka­ma va­tru iz­gr­}e. A ona kad to vi­di, br­`e-bo­qe od­re­`e svoj skut pa joj ru­ke wim u­mo­ta, a sun­~e­va je maj­ka za­ pi­ta: „Ot­kud ti ov­de, raj­ska du­{i­ce?” Ona joj od­go­ vo­ri: „Ne­vo­qa me, maj­ko, na­te­ra­la”, pa joj pri­po­ve­di ka­ko je stra­da­la, ka­ko je mu` pro­kleo i ka­ko ide po sve­tu te ga tra­`i, „pa sam”, ve­ li, „do­{la pi­ta­ti tvo­ga si­na ne bi li mo­gao za we­ga {to ka­za­ti, ni­je li ga gde vi­deo, jer on pre­ ko sveg sve­ta pre­la­zi.”

Sun­~e­voj se maj­ci na to 148 / Народна књижевност

l

rta

Винсент ван Гог, Сејач пред залазак сунца, 1888. г.

Ed

uk a

po

vr­lo ra­`a­li, pa joj re­~e da se sklo­ni ma­lo za vra­ta: „Eto ide sun­ce u­mor­no, a mo­`e bi­ti da ga i o­bla­ci na­qu­ti­li, pak ti u qu­ti­ni mo­`e {to u­~i­ni­ti, ve} se pri­ta­ji dok se ono ne od­mo­ri.”

I ona se sklo­ni za vra­ta, ali eto ti sun­ca, pa na­zvav­{i maj­ci do­bar ve­~e, re­~e joj: „Maj­ko! Tu mi­ri­{e raj­ska du­{i­ca.” A maj­ka mu od­go­ vo­ri: „Ne­ma tu, sin­ko, ni­ko­ga; ta ne mo­`e o­va­mo ni ti­ca do­le­te­ti, a ka­ko bi raj­ska du­{i­ca do­{la?” Sun­ce joj od­go­vo­ri: „Ima, ima, maj­ ko, ne­go ne­ka i­zi­|e slo­bod­no, ne­}u joj ni­{ta.” Ona on­da i­zi­|e, pak mu pri­po­ve­di svu svo­ju ne­vo­qu, naj­po­sle mu re­~e: „Jar­ko sun­ce! Ti si­ja{ po ce­lo­me sve­tu, ni­si li gde­god vi­de­lo ta­ko­ga i ta­ko­ga ~o­ve­ ka?” Sun­ce joj od­go­vo­ri da ga ono ni­je da­wu nig­de vi­de­lo, i po­{a­qe je k me­se­cu da pi­ta we­ga ni­je li ga on gde vi­deo no­}u. Na po­ho­du o­dan­de po­klo­ni joj sun­~e­va maj­ka zlat­nu pre­sli­cu sa zlat­nom ku­de­ qom i sa zlat­nim vre­te­nom. Kad ona o­ti­de k me­se­cu, na­|e me­se­~e­vu maj­ku kod ku­}e, pa je po­qu­bi u ru­ku i na­zo­ve: „Po­mo­zi Bog, me­se­~e­va maj­ko!” A ona joj od­go­vo­ri: „Bog ti po­mo­gao, raj­ska du­{i­ce. A ot­kud ti ov­de?” On­da joj ona ka­`e svu ne­vo­qu svo­ju, i ka­ko je bi­la kod sun­ ca i po­ka­`e joj {to joj je we­go­va maj­ka po­klo­ni­la, i re­~e ka­ko je sun­ce po­sla­lo da pi­ta me­sec ni­je li on gde vi­deo we­zi­na mu­`a. Me­ se­~e­va joj maj­ka od­go­vo­ri da se ona ma­lo sklo­ni za vra­ta, jer }e sad do­}i me­sec qu­tit i u­mo­ran, i ona se sklo­ni; kad, ali eto ti me­se­ca, ka­ko do­|e, na­zva ma­te­ri do­bro ju­tro, pa joj re­~e: „Ov­de mi­ri­{e­ raj­ska du­{i­ca.” A ma­ti mu od­go­vo­ri: „Ne­ma, sin­ko, ni­ko­ga; ta o­va­mo ne mo­`e ni ti­ca do­le­te­ti, a ka­ko }e raj­ska du­{i­ca do­}i?” Me­sec joj o­pet re­~e: „Ima, maj­ko, ima, ne­go ne­ka i­zi­|e slo­bod­no, ne­}u joj­ ni­{ta.” Ona on­da i­zi­|e, pa mu pri­po­ve­di sve {to je i ka­ko je, pa mu naj­po­sle re­~e: „Sjaj­ni me­se­~e! Ti sja{ ce­lu no} po sve­mu sve­tu, ni­si li gde­god vi­deo ta­ko­ga i ta­ko­ga ~o­ve­ka?” A me­sec joj od­go­vo­ri:­ Народна проза / 149

uk a

Мартен ван Хемскерк, Портрет девојке са преслицом, 1531. г.

po

rta

l

„Raj­ska du­{i­ce, ja ga no­}u na ze­mqi ni­sam vi­deo, ne­go idi ti k ve­tru, te we­ga za­pi­taj ni­je li ga gde vi­deo, on pre­vr­}e dr­vqe i ka­me­we i za­vla­~i se svu­da.” Kad ona o­dan­de po­|e, po­klo­ni joj me­se­~e­va maj­ka zlat­nu kvo~­ku s pi­li­}i­ma. Po to­me ona do­|e k ve­ tro­voj maj­ci, te joj pri­po­ve­di sve ka­ko je stra­da­la, i ka­ko je do­{la da pi­ta we­nog si­na ve­tra ni­je li on gde­god vi­deo ta­ko­ga i ta­kog ~o­ve­ka. Ve­tro­va joj maj­ka na to re­~e: „U­klo­ni se mal­ko za vra­ta, raj­ska du­{i­ce, jer }e sad moj sin sr­dit do­}i, pa te mo­`e svu iz­dra­pa­ti.” I ona se sklo­ni za vra­ta, kad ali eto ti ve­tra, du­va, ru­{i, kr­{i, pre­vr­}e gde god {to na­|e, sav iz­gre­ben i po­de­ran, pa ka­ko do­|e, na­zva ma­te­ri „po­ moz Bog!”, pa joj re­~e: „Maj­ko! Ov­de mi­ ri­{e raj­ska du­{i­ca.” A ona mu od­go­vo­ri: „Bog s to­bom sin­ko! O­va­mo ne mo­`e ni ti­ca do­le­te­ti, a ka­ko }e raj­ska du­{i­ca do­}i?”

Ve­tar joj od­go­vo­ri: „Ima, maj­ko, ima, ne­go ne­ka i­zi­|e slo­bod­no, ne­}u joj ni­{ta.” I ta­ko ona i­zi­|e pred vra­ta, i pri­po­ve­di mu ne­vo­qu svo­ju; a ve­tar joj od­go­vo­ri: „Ja sam ga vi­deo, on je ~ak u dru­go­me car­stvu, ta­mo se o­`e­nio i ca­ru­je. Ne­go mo­ja }e ti maj­ka da­ti zla­tan raz­boj sa zlat­nom pre­|om i ~e­kr­kom, pa kad­ do­|e{ u o­naj grad, a ti na­me­sti pre­ma ca­re­vo­me dvo­ru taj raz-­ ­boj pa tkaj, i pu­sti kvo~­ku i pi­li­}e pak ih hra­ni, i iz­ne­si­ pre­sli­cu.” Ona ta­ko i u­~i­ni. Kad do­|e u o­naj grad, i o­pan­ci joj se po­de­ru i {tap pre­bi­je; ona pre­ma ca­re­vo­me dvo­ru na­me­sti raz­boj, pu­sti kvo~­ku s pi­li­}i­ma, i iz­ne­se pre­sli­cu, pa sta­ne tka­ti. Ali je ca­ri­ca u­gle­da s dvo­ra, pa sta­ne go­vo­ri­ti sa­ma se­ bi: „O, Bo­`e moj! Ja sam ca­ri­ca, pak ne­mam zlat­nog raz­bo­ja ni pre­sli­ce, ni zlat­ne kvo~­ke ni pi­li­}a”, i po­{qe svo­ga slu­gu k `e­ni da je pi­ta ho­}e li pro­da­ti te stva­ri. Ona od­go­vo­ri: „Ja ne­}u pro­da­va­ti, ne­go da me pu­sti ca­ri­ca da pre­no­}im jed­nu no} s ca­rem we­nim, pa }u joj da­ti pre­sli­cu.” Ca­ri­ca o­ben­|e­lu­~i ca­ra i do­pu­sti joj pre­no­}i­ti s wi­me. Car ka­ko leg­ne u po­ste­qu, on se za­ne­se i kao mr­tav u­ti­{a se, a ona kad o­sta­ne sa­ma s wim, sta­ne mu go­vo­ri­ti: „Sve­tli ca­re, sun­ce o­gre­ja­lo! Ba­ci de­snu ru­ku pre­ko me­ne ne bih li se ra­sta­la s tvo­jim de­te­tom.” Al’ car ni­ti {to vi­di ni ~u­je. Su­tra­dan ona da ca­ri­ci zlat­nu pre­sli­cu sa zlat­nim po­ve­smom i zlat­nim vre­te­nom, a ca­ri­ca za­i­{te i kvo~­ku s pi­li­}i­ma, a ona joj rek­ne da }e joj da­ti ako je pu­sti jo{

Ed

~e­krk – to­~ak

o­ben­|e­lu­~i­ti –­ o­ma­mi­ti o­poj­nim tra­va­ma

po­ve­smo – sve­`aw la­na, vu­ne ili­ ku­de­qe, {to se­ ve­`e oko pre­sli­ce

150 / Народна књижевност

po

rta

l

jed­nu no} da pre­no­}i s we­nim ca­rem. Ca­ri­ca pri­sta­ne i na to, pa ca­ra o­pet o­ben­|e­lu­~i, i ta­ko se car o­pet za­ne­se i ne ~u­je kad ga ona sta­ne vi­ka­ti: „Sve­tli ca­re, sun­ce o­gre­ja­lo! Ba­ci de­snu ru­ku pre­ko me­ne ne bih li se ra­sta­la s tvo­jim de­te­tom.” Kad bu­de u­ju­ tru, stra­`a pri­po­ve­di ca­ru ka­ko ve} dve no­}i ona `e­na s wim spa­va, i jed­na­ko vi­~e da pre­ba­ci de­snu ru­ku pre­ko we, ne bi li se ra­sta­la s we­go­vim de­te­tom. Kad ca­ri­ca pri­mi kvo~­ku s pi­li­} i­ma, za­i­{te i raz­boj sa zlat­nom pre­|om i ~e­kr­kom, i `e­na joj o­be­}a ako joj do­pu­sti jo{ jed­nu no} s we­nim mu­`em da pre­no­}i.

Ona do­pu­sti u mi­sli da mu­`a o­pet o­po­ji, ali on do­znav­{i od slu­ gu {ta je i ka­ko je, met­ne u­ve­~e pod bra­du sun­|er, te u w sa­spe ono pi­}e ko­je mu ca­ri­ca do­ne­se, i ta­ko o­sta­ne pri se­bi. Kad leg­nu u kre­vet, on se u­~i­ni kao da spa­va, a ona po­vi­~e: „Sve­tli ca­re, sun­ ce o­gre­ja­lo! Ba­ci de­snu ru­ku pre­ko me­ne ne bih li se ra­sta­la s tvo­jim de­te­tom.” A car kad to ~u­je, od­mah ru­ku pre­ko we pre­ba­ci, i o­naj ~as po~­ne se ona tru­di­ti, i ro­di mu mu­{ko ~e­do zla­to­ru­ko i zla­to­ko­so. Po­tom on o­sta­vi onu ze­mqu i ca­ri­cu, a s pr­vom se `e­nom i de­te­tom vra­ti u pre­|a­{we car­stvo svo­je. Разговор о делу

uk a

Ко је главна јунакиња народне бајке Змија младожења? Због чега је пристала да се уда за змију? Шта је учинила те је морала да крене у поход да врати мужа? По чијем наговору је деловала? Са којим се помоћницима сусреће у бајци? Шта јој они дарују? Како јунакиња користи добијене поклоне? Колико је била упорна у своме настојању? Како је на крају бајке за то награђена?

Ed

Покушај да одредиш који догађај представља заплет, а који врхунац радње у овој бајци. Који јунак има најважнију улогу у тим деловима текста? После ког догађаја жена змије младожење постаје главна јунакиња бајке? Уочи шта је заједничко у њеним сусретима са фантастичним бићима: сунцем, месецом и ветром, као и са њиховим мајкама. Сусрети са овим бићима истовремено су и посебне епизоде у бајци Змија младожења. Уочи и подвуци делове у овим епизодама који се понављају. Како они додатно успоравају радњу? Размисли шта се таквим успоравањима могло постићи у ситуацијама када се бајка није читала, већ причала непосредно пред публиком. На који начин је приповедач држао пажњу слушалаца? Упореди брачну срећу коју змија младожења и његова жена имају у првом делу бајке и на њеном крају. Шта нас у овој бајци уверава у то да је једно од основних обележја ове књижевне врсте појава да се нарушена хармонија са почетка употпуњује и увећава на крају? Бајка Змија младожења сврстава се у широк круг типова приче о чудесном супругу. Које се још животиње и бића јављају као чудесни супружници? Како змија долази на свет? У којим још познатим бајкама мајка добија чедо које није уобичајен пород? Подсети се у претходним разредима обрађиване народне бајке Биберче. Упореди како и шта чини Биберче, а шта змија младожења. Шта је још заједничко, а шта различито у овим народним бајкама? Народна проза / 151

Примењујемо научено и проширујемо знање Један од истакнутих мотива књижевности уопште, који се јавља у наро­дним приповеткама, а често и у народним бајкама, јесте мо­тив чу­ва­ња тајне. Подсетимо се да је био веома важан за ток радње у ра­није обрађиваном делу Немушти језик.

l

Ђорђоне, Девојка и једнорог, 1500. г.

• Размисли o томе какву улогу овај мотив има у развоју радње бајке Змија младожења. Са којом је забраном у уској вези? Шта повлачи са собом њено кршење? Како се једино може исправити начињена штета? Које карактеристике испољава главна јунакиња у тим ситуацијама?

Народна бајка Змија младожења припада низу де­ла која обрађују широку тему о браку са би­ћем које ноћу има један, а дању други облик. Тра­­диција бављења овом темом веома је дуга, те су врсте уметности и број дела на ту тему бројни: „Старогрчка Леда и лабуд, Лепотица и бик из По­мпеје, Леонардова Девица са орлом (поз­ната и као Света Ана), Шекспирови Титанија и Б­о­ том, Дама с једнорогом, Лепотица и звер, Кинг Конг, све су то различита лица исте приче.” (Ранко Мунитић, Чудовишта која смо волели, књига 2, Креативни центар, Београд, 2008, стр. 18)

Ed

uk a

po

У народној бајци Змија младожења обрађен је истоимени познати интернационални мотив о змији младожењи. Интернационални мотив о змији младожењи један је од најраспрострањенијих у свету. Присутан је у различитим врстама текстова, а најчешћи је у бајкама, епским песмама, предањима, баладама.

rta

Занимљиво је знати Усвајамо ново градиво

Истражи и промисли Подсети се народних веровања која су ти позната. Размисли о народним бајкама и присети се слике света која је у њима присутна. Упореди је са веровањима описаним у наредном тексту.

Словенска веровања о змијама (из књиге Словенска митологија – енциклопедијски речник) ЗМИЈА – један од кључних ликова народне зоологије, који у себи фокусира све карактерне особине гамади. Сродни називи и веровања обједињавају з. са —> змајем. Најважнија каракте­ ристика з. je њена хтоничка природа. 3. спаја у себи мушку и женску, водену и ватрену симболику, негативно и позитивно на­ 152 / Народна књижевност

Ed

uk a

po

rta

l

чело. Својствена су joj апотропејска и штетна својства, она je отровна и лековита, нечисто створење, извор зла и истовремено снабдева човека чудесним способностима и има покровитељске функције. Змији одговара низ материјалних симбола. Они су дугачки, најчешће савитљиви: конац, узица, ђинђуве, —≫ коса, грана, —> штап, —> вретено, пастирска фрула, фалус. Много­ бројне заштите и ритуалне радње усмерене су нa истеривање з.: превентивно терање, забрана употребе змијоликих и оштрих предмета, симболичко затварање змијских вилица, одобровоља­ вање, заплашивање, итд. (...) Поистовећивање з. с —> ђаволом условљено je хришћанским погледом на з. као оличење сатане. По народним легендама, з. су попадале с небеса приликом свргавања —> нечисте силе у —> пакао; појавиле су се из Каинове крви, из ђаволовог тела, из утробе убијене —> аждаје, из пепела побеђеног змаја. За убиство з., човеку се опрашта неколико грехова. (...) Кућну з. поистовећују с —≫ душом претка, а гробну з. — с душом сахрањеног човека. Хтоничком природом je условљен и антагонизам з., која je везана за подземни мрак, и —≫ сунца: у јужнословенским легендама, з. je прогутала сунце, његове зраке, испила му очи, а по веровањима из других словенских области, сунце се радује убијеној з. или не може да зађе, мркне и смањује се од погледа з., која му исисава снагу. Зато убијену з. закопавају или каче у хладовини — да сунце не мркне, да не поцрвени, да не „болује”, „плаче”. Хтоничност з. достиже космичке размере у словенским веро­ вањима апокрифног порекла о огромној з. у основи Земље, о огромном ужету у мору посред Земље.

3. je везана за —≫ воду, непогоду, —≫ ветар. Позната су јуж­ нословенска веровања о крилатим змијама које бораве у језе­ рима, о з. покровитељима вода. Вода из извора у коме живи з. сматрана je лековитом. Чин убијања з. у стању je да изазове кишу. 3. може да „затвори” воду у —> извору и изазове —≫ сушу. По веровањима, з. шаље град људима (пољ.), a пojaва олује и оркана везује се за з., којој су израсла крила (укр.). Змије имају цара или царицу — срп. хрв. матица, zmijski knez (kralj), kačji pastir, змијски коп, буг. змийски цар, пол>. zloczun, укр. гадячий царь, тдземний, бел. царь—вуж, рус. змеицая мать. Та змија носи на глави круну, драги камен, прстен, минђуше, звезду, има рогове, петлову кресту; она се одликује белом бојом (рус., пол>., хрв.), брковима (укр., хрв.), златном главом (пол,.), има две главе (буг.), мачју главу, петлове ноге (хрв.). Код Јужних Народна проза / 153

Ed

uk a

po

rta

l

Словена, у улози змијског цара такође се појављују поскок, кри­ лата з., змај, св. Маргарита, код Лужичких Срба — кућна з. Змијски цар живи у подземном свету на крају света (буг.), у утроби земље (пол>.), под корењем —> леске с —> имелом (пол>., срп.), испод белог —> камена (укр.). 3. устоличују свог старешину дувајући му на главу, док се на њој не формира круна (укр.). Одређених дана у години змијски цар окушьа све змије: буди их из зимског —> сна, одређује свакој з. ньену жртву, слуша исповедања о томе како je која провела лето. Змијама je приписиван низ фантастичних особина. Тако се ве­ ровало да су исечени делови з. у стању да срасту (рус., укр., пољ.). Сматрало се да убијена з. може да оживи од жабље мокраће (бел.), од —> јасике (рус., бел.), посебног змијског камена, корена или траве (јужнослов.). (...) У чудотворне атрибуте з. спадају камен, златна јабука, —> прстен, круна, —> чешаљ на глави и рогови. Човеку, који их се до­ могне, оне доносе срећу, испуњење жеље, власт и победе, заштиту од з., —> болести и —≫ града, —≫ богатство, неисцрпне ре­ зерве —> жита или новца, способност да види закопано благо, да лечи људе, разуме језик животиња, да набацује —≫ чини. (...) Такође, з. снабдева човека „живом травом”, која оживљава људе (бел., рус., чеш.), лековитом травом (укр.), —≫ „расковник” травом која отвара све браве (рус., далматин.). Човек који поједе з. разумеће језик животиња или трава (срп. хрв. —> немушти језик), знаће три језика (пољ.), постаће видовит (укр., рус.), млад, јак и паметан (пољ.). Змије су употребљаване за магијске циљеве као апотропејско и потенцирајуће средство. Змијски језик дају —> псу да поједе како би био осетљивих чула и зао (пол.), носе га под језиком да би добили парницу на суду (морав.), главу з. стављају у семе за време сетве, ради богате летине (хрв.), змијин свлак носе уз себе против —≫ урока (буг., хрв.) итд. Биљке (—≫ бели лук, црни лук, махунарке итд.), које прорасту кроз змијску главу, користе у љубавној магији (јужнослов.), за препознавање —> вештице (укр., срп. хрв.) или ђавола (буг., срп.), ради заштите од —> нечисте силе (укр., буг., срп.), за лечење стоке (буг.). 3. и њени атрибути се примењују и за —> чини. —≫ Штапом којим je з. раздвојена од —> жабе — растеривали су —> облаке (бел., укр., пол.), раздвајали посвађане супружнике (укр., пољ.), помагали при порођају да се —> трудница лакше раздвоји од новорођен­ чета (срп., босан.); штапом којим су зауставили з. — смирују битку, мећаву (бел.) или—≫ пожар (укр.). А. В. Гура 154 / Народна књижевност

Креативни задаци 1. Прочитај епску народну песму Змија младожења, коју је запи­ сао Вук Караџић (Вук Стефановић Караџић, Српске народне пјесме, књига II, приредила Радмила Пешић, Просвета, Београд, стр. 50–57). ›› Упореди догађаје који су представљени у народној епској песми са онима у народној бајци. Који догађаји су у епској песми раз­ ви­јеније представљени? Који догађаји су у њој, у односу на бајку, потпуно изостављени? Закључи колико је природа жанра еп­ске народне песме допринела да се неке појединости разви­ју а друге изоставе у односу на бајку.

Милошевић Ђорђевић, Нада, „Змија младожења, змај љубавник”, у књизи Заједничка тематско-сижејна основа српскохрватских неисторијских епских песама и прозне традиције, Филолошки факултет, Београд, 1971. Лити, Макс, Европска народна бајка, Орбис, Београд, 1994. Самарџија, Снежана, „Којекаква чудеса што не може бити”, предговор у књизи Антологија народних бајки, Политика, Београд, 2005.

Ed

uk a

po

rta

l

2. Пронађи на интернету податке о првобитно суперхеројима стри­па, а затим и филма: Супермену, Бетмену, Спајдермену. Уочи како они воде двоструке животе мењајући свој облик. Шта је оно што им је заједничко док су у обичном, људском облику? Шта им даје посебне моћи када се трансформишу? ›› Размисли и закључи шта је то што надахњује људе различитих времена да смишљају приче о бићима која имају два облика. ›› Покушај да замислиш Змију младожењу из народне бајке као су­пер­хероја стрипа и филма. Замисли неку његову авантуру. Ако умеш лепо да црташ, нацртај како би изгледао. Додај текст ко­ји као јунак стрипа изговара. Нацртај и неку његову авантуру (подвиг), враћајући се онима у бајци.

Препоручена литература

Подсети се...

Народна бајка Змија младожења

формуле:

помоћници и дародавци:

уводна

сунце

Била једна царица која није

сунчева мајка

имала од срца порода...

месец

завршна

месечева мајка

... а с првом се женом и дететом

ветар

врати у пређашње царство своје.

ветрова мајка

чаробни предмети:

златна преслица златна квочка и пилићи златни разбој

Народна проза / 155

Кратки говорни облици: пословице, загонетке, питалице

Загонетка представља неку врсту погађачевог испита знања и оштроумности. Андре Јолес

Истражи и промисли

po

rta

l

Подсети се стихова из народних песама: Женидба Душанова („Којој овци своје руно смета, онђе нема ни овце ни руна”), Бановић Страхиња („Неста блага, неста пријатеља”) и Марко пије уз рамазан вино („Док дотера цара до дувара”). Уочи у којим се деловима текста јављају. Размисли о томе како се значења наведених стихова могу довести у везу са радњом и карактеристикама јунака, било да се на њих односе или их јунаци непосредно изговарају.

Припреми се за читање

uk a

Пажљиво прочитај следеће примере пословица, загонетака и питалица. Уочавај стилска средства којима се оне уобличавају. Размисли о мудростима и вечитим истинама које откривају.

Пословице

˚ Пријатељ се познаје у невољи, као злато у ватри. ˚ Дрво се на дрво наслања, а човек на човека.

Ed

˚ Зло лети, а добро пузи. ˚ Без муке нема науке. ˚ Без алата нема заната. ˚ Вјешт гору ломи, а невјешта гора. ˚ Врана врани очи не вади. ˚ Гвожђе се кује док је вруће. ˚ Јаче је дело него беседа. ˚ Што један луд замрси, сто мудријех не могу размрсити. ˚ Лијепа ријеч гвоздена врата отвара. ˚ Ум царује, снага кладе ваља. ˚ По јутру се дан познаје. ˚ Први се мачићи у воду бацају.

156 / Народна књижевност

Загонетке Увече златно просу просо, а ујутру све покупи? (звезде) Док се мати роди, син по кући ходи? (ватра и дим) Бела се роди, зелена одрасте, црвена умре? (трешња) Мојих је родитеља син, а није ми брат? (ја)

rta

l

Највише зна, а најмање говори? (књига)

po

Сваки дан црна мајка рађа белог сина? (дан и ноћ)

Питалице

***

uk a

– Зашто су створени кромпири?

– Да би и сиротиња имала коме кожу да гули.

Питали Турци Краљевића Марка: – Кажи нам, Марко, за шта би се најрадије потурчио?

– За инат!

Ed

***

Питао син оца: – Шта најприје може човјека изневјерити?

– Око и надање. *** Питао магарчић оца: – Што те оно данас зову на свадбу?

– Биће нестало дрва. *** Питају рају: – Зашто плачеш?

– Богме, ако ми не даду пјевати, даду плакати докле је мој добри ага жив. Кратки говорни облици / 157

Разговор о делу Препознај међу наведеним пословицама две које говоре о вредности пријатељства. Са чиме се пореде прави пријатељи? Уочи и подвуци контрасте у загонетки о књизи: Највише зна, а најмање говори. Којом речју почиње највећи број примера питалица? Упореди значења народних пословица: По јутру се дан познаје и Први се мачићи у воду бацају. Шта је све различито њима речено? Да ли то значи да ове пословице нису тачне и применљиве на ствари и догађаје у животу? Објасни и образложи како и један и други пример могу бити истинити. У ком су односу независне реченице у наведеним загонеткама: Увече златно просо просу, а ујутру све покупи и Мојих је родитеља син, а није ми брат? На који начин те супротности скрећу пажњу читаоцима?

rta

l

Уочи и издвој народне пословице, питалице и загонетке у којима се јављају контрасти. Размисли о томе на који начин коришћено контрастирање доприноси упечатљивости израза. Која су још стилска средства често заступљена у овим различитим врстама кратких говорних облика?

po

Примењујемо научено и проширујемо знање

uk a

Подсетимо се тога да се стилски поступак у виду понављања истих сугласника или сугласничких група назива алитерација. Она је чест саставни део и кратких говорних облика.

Ed

• У загонетки: Бела се роди, зелена одрасте, црвена умре, постоји понављање сугласника р. Размисли о томе колико звучност овога гласа доприноси изражајности ове загонетке. Колико понављање истог гласа, присутно у свакој од три реченице унутар исте загонетке, доприноси уједначеном тону овог кратког говорног облика? Исти глас је у три кључна глагола у загонетки, и то на почетној, па у средишњој и најзад у крајњој позицији: роди, одрасте и умре. Размисли о томе како овакав распоред утиче на звучност загонетке. Какав се животни циклус казује оваквим низом?

Препоручена литература

Латковић, Видо, Народна књижевност, Научна књига, Београд, 1975. Милошевић Ђорђевић, Нада, Од бајке до изреке, Друштво за српски језик и књижевност, Београд, 2000.

Занимљиво је знати Највећи број пословица потиче из Библије, као посредничке ри­знице јеврејске, староегипатске и уопште старооријенталне муд­рости, а затим из грчке и латинске традиције, коју преузимају уче­ни средњи век и хуманисти. (Нада Милошевић Ђорђевић, Од бајке до изреке, Друштво за српски језик и књижевност, Београд, 2000, стр. 182) 158 / Народна књижевност

Усвајамо ново градиво У појединим примерима кратких говорних облика наилазимо и на паралелизам, нпр. у пословици: Дрво се на дрво наслања, а човек на човека. Паралелизам је врста стилске фигуре у којој постоји понављање реченичних делова или читавих реченица, а поједини чланови понављања имају или једнаку граматичку структуру или једнак смисао.

Ed

uk a

po

rta

l

Креативни задатак Многе народне пословице казују вечите исти­не о различитим појмовима: мудрости, љуба­ви, труду, раду, итд. Изабери самостално је­дну од тих области коју сматраш најзанимљи­вијом, па у Вуковој књизи народ­ них посло­вица (Вук Стефановић Караџић, Српске наро­дне посло­вице, Просвета, Београд, 1975) про­на­ђи што више примера који говоре о иза­браној области и препиши их у свеску.

Подсети се...

пословица је сажето опажање прихваћено у традицији.

Кратки говорни облици загонетка је збуњујуће питање у коме је сакривен одговор, дато у некој занимљивој слици.

Кратки говорни облици / 159

питалица је сажета анегдота без описа радње и ситуације.

НАУЧИЛИ СМО...

rta

l

Народна књижевност

Подела народне (усмене) књижевности на родове и врсте и њихове одлике*: Врсте:

po

Родови:

обредне и обичајне песме посленичке песме религиозно-моралистичке песме митолошке песме породичне песме љубавне песме

Ed

uk a

лирска поезија – усмена лирика >

То је најстарији део народне књижевности;

Вук их назива женским пјесмама (ове песме

певају жене, девојке и момци „ради свога

разговора”). Окренута је свакодневном животу појединца и задруге, природним циклусима, животним радостима и патњама.

Епско-лирска поезија > баладе

романсе

песме о породичним односима Вук их назива песме „на међи”: „Овакве су

легенде у стиху пјесме наличније на јуначке, него на жен бајке у стиху ске, али би се тешко чуло да и’ људи пје­вају уз гусле (...) а због дужине не пјевају се нити као женске, него се само казују.”

* Подела и попис одлика начињени су према тексту Снежане Самарџије „Подела народне (усмене) књижевности на родове и врсте”, часопис Свет речи, број 29–30, Београд.

160 / Народна књижевност

епска поезија – усмена епика > епске песме старијих времена (период феудалне српске државе)

l

епске песме средњих времена Вук их је одредио као мушке пјесме које развијају догађаје и ликове из националне про (робовање под Турцима) шлости. Савремени приступи деле их пре епске песме новијих времена ма ду­жини стиха: песме дугог стиха (бугар­­ (о Првом и Другом српском устанку; ш­ти­це) и десетерачке. Постоји и груписање

црногорским бојевима с Турцима) пе­сама у тематске кругове око појединих догађаја (преткосовски, косовски, покосовски, за ослобођење Србије и Црне Горе) или јунака (хајдуци, ускоци, Марко Краљевић).

Ed

uk a

po

rta

– усмена проза > приповетке: басне бајке Вук је народне приче поделио на мушке и новеле женске на основу типа фантастике и реалног

приче о животињама у њима: „Женске су приповијетке оне у који­ма приповетке шаљиве се приповиједају којекаква чудеса што не може бити; а мушке су оне у којима нема чу анегдоте деса, него оно што се приповиједа рекао би легендарне приче човјек да је заиста могло бити.” О предањима предања: није директно говорио, али је у књизи Живот

1) митолошка и демонолошка и обичаји народа српског према тематици раз (о вилама, вештицама, делио специфичне прозне форме на: „вје змајевима, вампирима) ровања ствари какијех нема”, о „постању гдје 2) етиолошка и есхатолошка којијех ствари” и „јунаци и коњи њихови”. (тумачења постанка космоса, живе и неживе природе, представе о смаку света) 3) културно-историјска (везана за поједине локалитете и личности националне историје) Кратки говорни облици >

Заједничко својство свих ових врста свака ко је једноставност, али и њихова старост,

поступци обликовања и начин трајања ука зују и на засебне одлике.

пословице пословичка поређења изреке загонетке питалице брзалице бројалице благослови клетве заклетве

Народна књижевност / 161

О књижевној периодизацији

При историјском проучавању књижевности, запажено је да у извесним временским периодима

владају заједничке идејне и књижевне особености које одређују једно доба. Историја књижевности је извршила поделу на књижевне периоде према заједничким друштвеним, идејним и књижевним особинама. Књижевна периодизација пре XIV века поклапа се са историјском тако да говоримо о књижевности старог и средњег века. У тим епохама промене у књижевним схватањима и поступ­ цима биле су ретке, а књижевни родови и врсте имали су строжа правила. Књижевна дела испо­ љавала су виши степен сродности него у модерној уметности. Тако се у књижевности старог века ја­вља сродно осећање и разумевање света, сродна тематика, књижевне врсте, начин изражавања.

rta

l

Књижевни период (књижевна епоха, књижевно раздобље) најшири je појам у књижевној перио­дизацији. Означава дужи временски период у ком се запажа јединство унутрашњих и спољашњих одлика књижевних дела. Унутрашње или формалне особености јесу: поетичке, стилске и жан­ро­вске, а спољашње обухватају некњижевне чиниоце који на њих утичу, као што су друштвени, идејни, културни, уметнички и психолошки фактори.

po

Књижевни покрет означава историјски процес који се одвијао у књижевном животу, испо­ља­ вајући се у књижевним манифестима, програмима и књижевној критици. Књижевни правац је термин из области књижевноисторијске периодизације који означава скуп јединствених стилских црта у једном књижевном периоду. У оквиру једног књижевног правца пишу се идејно сродна дела, која имају друштвену, психолошку и формално-стилску заснованост (хуманизам и ренесанса, барок, класицизам, романтизам, реализам...).

Ed

uk a

Погледај табелу и упознај се са књижевним периодима, делима и ауторима којима ће се бавити наредне странице твоје Читанке.

uk a

Ed rta

po l

књижевност старог века (основне одлике)

У

Ed

uk a

po

rta

l

овом поглављу Читанке упознаћеш књижевност старог века, која је настала у најстаријем периоду историје цивили­ зације. У време када није постојала писменост, чо­веко­ви књижевни покушаји преносили су се усменим путем и само су највре­днији отргнути од заборава. Први сачувани песнички текстови поти­чу из Египта и стари су око четири и по хиљаде година. Најста­рије сачу­вано дело јесте сумерско-вавилонски Еп о Гилгамешу, који је пронађен на глиненим плочама старим око три хиљаде и седам сто­тина година. Откривени књижевни споменици сведоче о томе да су се на стадијуму усмене књижевности развила нека од најве­ћих дела светске књижевности која су постала темељ књижевног и културног развоја човечанства. Пуну пажњу посвети овим де­ ли­ма јер се без познавања и разумевања књижевности старог века не може разумети ни савремена књижевност. Уочићеш да су сва књижевна дела повезана заједничким темама, мотивима и проблемима, уте­мељена на древним митовима. За настанак и развој европских књи­жевности значајна је библијска традиција, као и античка (грчка и римска) књижевност.

• У овом поглављу Читанке упознаћеш Гилгамеша, краља Урука, који је био две трећине бог а само једну трећину човек. Сазнаћеш како се спријатељио са Енкидуом, кога су богови створили да убије човека бола и радости. Читаћеш о пустоловинама два пријатеља и о смрти која је прекинула њихово пријатељство и натерала Гилгамеша да трага за вечним животом.

• Читаћеш Библију, која је зборник најстаријих светих књига јуда­изма и хришћанства, којој ћеш се често враћати јер је пове­ зана са многим значајним делима која ћеш читати. Из старо­за­ ветне приче о потопу сазнаћеш зашто се Бог одлучио да пото­пи свет. Упознаћеш Ноја, јединог праведника који је преживео потоп, и сазнати како се то догодило.

164 / Књижевност старог века

l rta

Утнапиштим-Ноје, Еп о Гилгамешу, сумерска уметност

Ed

uk a

po

• Запазићеш да се иста прича о потопу налази и у Епу о Гилга­мешу, само што је овде један други јунак, Гилгамешов предак Утнапиштим, преживео катаклизму. Моћи ћеш да упоредиш ове две приче и уо­ чиш тематску и проблемску повезаност најстаријих књижевних дела.

• Читаћеш из Новог завета Христову Беседу на Гори и упознаћеш осно­ве хришћанског учења и морала. Запазићеш разлике између многобожачке и једнобожачке религије и упознати хришћанске врлине које воде непрекидном усавршавању.

• Читаћеш причу о Страдању и васкрсењу Христовом, помоћу које ћеш упознати хришћанске врлине које воде усавршавању лично­сти. Запазићеш узорну фигуру Исуса Христа, који учи како се зло по­бе­ђује добром а мржња љубављу, насиље доброчинством. Са­знаћеш како су мучени хришћани у римско доба и зашто је до тих страдања дошло. Уочићеш лепоту Вуковог превода Новог завје­та, живописан стил и језик Јеванђеља по Матеју.

• Читаћеш и одломак из шестог певања великог Хомеровог епа Или­јада, који је посвећен Тројанском рату. Присуствоваћеш тра­­­­ги­ чном призору растанка великог тројанског јунака и кра­ље­вића Хектора и његове жене Андромахе пред његов одлазак у бор­бу из које се неће вратити. Запазићеш да eп садржи и лирске де­ло­­ве и повезаћеш их са сценом Гилгамешовог оплакивања Енки­дуа. Хек­ то­ров лик ће ти послужити да увидиш да је херојска етика су­штина хомерског погледа на свет. Све уочене одлике најста­ријих спо­ меника епске књижевности лакше ћеш уочити пове­зујући их са нашим усменим епским стваралаштвом. Основне одлике / 165

Еп о Гилгамешу Реци ми с ким се дружиш, па ћу ти рећи ко си.

Подсети се онога што ти је одраније познато о древним цивилизацијама насталим на тлу Месопотамије. Користи уџбеник историје у ком се изучава древна култура Месопотамије и покушај да разумеш традицију и културу народа који су ту живели, њихову религију и обичаје. Истражуј на интернету и у библиотеци како би проширио/проширила своја сазнања о историји, култури и уметности овог дела древног Истока.

Е

rta

l

Јохан Волфганг Гете

Истражи и промисли

Ed

uk a

po

п о Гилгамешу једно је од најстаријих књижевних остварења месопотамске књижевности. Настало је као целина око 1700. године пре н. е., док његови најстарији делови долазе из далеке прошлости. Пронађен је, забележен клинастим писмом на 12 глинених плоча, у библиотеци асирског краља Асурбанипала (668–630). Значај Епа о Гилгамешу одређују најстарији митови на којима је заснован (мит о стварању човека, мит о потопу и мит о силаску у подземни свет), које срећемо и у библијској и у грчкој књижевности. Главни јунак епа Гилгамеш, човек бола и радости, био је краљ у Уруку. У древна времена постојао је обичај записивања зна­ чајних догађаја из живота кра­ љева да би се сачувало сећање на њих. Еп се дели на две целине: у првој доминира мотив пријате­љ­ ства а у другој мотив страха од смрти и потраге за вечним жи­ вотом. У првом делу описан је Гил­гамешов однос према спо­љњем свету, а у другом, његов однос према самом себи, према свом унутарњем најинтим­ нијем бићу. Еп о Гилгамешу но­си дубоко хумане поуке и све­дочи о човековој упорности да нађе одговоре на иста пита­ња која га опседају од искона до данашњих дана.

166 / Књижевност старог века

Припреми се за читање

rta

l

Прочитај код куће Еп о Гилгамешу, пажљиво, са оловком у руци, обраћајући пажњу на објашњење непознатих речи и на сваки детаљ у тексту. Води дневник читања јер је реч о сложеном епском делу. Имај на уму то да је овај еп настао као целина пре око 40 векова и да је сачуван на глиненим плочама, писан клинастим писмом (слова су клинастог облика) којим су се служили стари Сумерци. Свака плоча је посебна мотивска целина епа, посебна епска песма. Читај истражујући и одреди тему, мотиве и етапе епске радње. Тако ћеш се припремити за разговор на часу и применити усвојено знање.

Све је видео он, господар земље.

po

Еп о Гилгамешу

uk a

Упознао је свакога и свачије знање и дело, све је разумео. Видео је живот и рад људи. Изнео је на светло тајне и скривене ствари. Мудрост, као понор дубока, била му је јасна.

(одломак са прве плоче Епа о Гилгамешу)

Ed

Четврта плоча (одломак)

Кратак садржај: Шамаш, бог сунца, шаље Гилгамеша и Енкидуа да убију страшног Хумбабу јер га је увредио. Гилгамешова мај­ка моли Шамаша да у борби помогне њеном сину а Енкидуа, кога је посинила, пре­клиње да заштити свог побратима. Гилгамеш и Ен­ киду дола­зе до Кедрове шуме иза које се диже Брег богова. Уз помоћ Шама­ша и бога рата Ниниба, они убију Хумбабиног чувара шуме. Енки­ду је клонуо и уплашио се, а Гилгамеш га је храбрио и наго­ва­рао да пођу даље. Тако су стигли у Кедрову шуму.

А Шамаш, бог сунца, рече Гилгамешу:

„Спреми се да се с пријатељем бориш против Хумбабе! Он је постављен за чувара Кедрове шуме. Кроз Кедрову шуму води пут на Брег богова. Еп о Гилгамешу / 167

Гилгамеш – краљ у Уруку, легендарно-историјска личност. Шамаш (сунце) – бог сунца и правде. Веровало се да се сваког јутра борио са злим духовима таме, дању је у својој барци пловио водама светла, а ноћу водама мрака. Његов култ је нарочито био раширен међу земљорадницима. Кедрова шума – место где је живео Хумбаба Ниниб – бог борбе Сунце – симболизује божанство код многих народа јер је бесмртно, ујутру се рађа а ноћу борави у подземном свету. Представља основна начела живота: светлост, љубав и топлоту. Према древним веровањима, има седам сунчевих зрака, што симболизује савршену целину јер се налази у средишту космоса. У хришћанској традицији сунчева светлост везује се за деловање Бога на човека и јавља се као симбол васкрсења.

uk a

јастреб – у источњачким митологијама сматра се божанском птицом

po

rta

l

шума – природно светилиште, место где се повлаче велики духовници

Хумбаба ме је увредио, зато идите и убијте га!” Они пођоше на пут и одоше према северу. Још издалека угледаше Брег света, пребивалиште богова. Овамо их је водио пут кроз Кедрову шуму. Кад пред собом угледаше таму шуме, оставише за собом шаторе. Сами се приближаваху становима богова. Још издалека угледа јунаке Хумбабин чувар шуме. Видевши их како се приближавају, пође им у сусрет. Његово је тело било одевено у седам чаробних огртача. Шест их је одложио и променио тако да доњи дођоше горе. Као дивљи бик, дашћући од беса, дотрчи и заурла страшним гласом: „Дођите само да вас бацим јастребовима да вас прождру.” Али Шамаш, бог сунца, заштити јунаке, уништи моћ чаробних огртача чувара шуме. Ниниб, бог ратника, даде снагу њиховим рукама, те они убише дива, Хумбабиног чувара шуме.

Ed

Пета плоча (одломак)

Кратак садржај: Дуго су путовали кроз Кедрову шуму, али Хумбабу нису срели. Увече су заспали. Енкиду је сањао сан који је Гилгамеш протумачио као повољан: савладаће и убиће Хумбабу. Гилгамеш се помолио Шамашу, богу сунца, и обојица су легли. У ноћи их је сти­гао страшан вихор. Енкиду је поново сањао сан који је Ги­ лгамеш протумачио као добар знак. Затим су се попели на Брег богова и убили Хумбабу. Пред самим врхом, где станују богови, глас богиње Ирнини опоменуо их је да се врате у Урук, јер „онај који погледа у лице боговима, мора умрети”. Гилгамеш и Енкиду отишли су у Урук носећи на копљу Хумбабину главу.

Ћутећи су стајали и гледали шуму:

гледају кедрове, у чуду посматрају висину стабала.

168 / Књижевност старог века

Отисак цилиндричног печата, Појење бика, 3000 година п. н. е.

l

Хумбаба (Кумбаба, старовавилонски Хувава) – господар Кедрове шуме кроз коју се долазило до Брега богова (Либанон) Енкиду – Гилгамешов пријатељ; од блата га је створила Аруру, богиња обликовања, да би савладао самовољу уручког краља; иако је по целом телу био обрастао длакама као животиња, ипак је био човек Ирнини – богиња чуварица Брега богова бик – симболизује стваралачку снагу

rta

uk a

po

Гледају шуму и далеку чистину куда се улази, ту је широки пут којим пролази Хумбаба поносним и силовитим корацима. Уређени су путеви и путељци, начињене су лепе стазе. Мучно се успињу даље све до врха брда, где бујни кедрови окружују кућу богова. У заслепљујућој белини сија свети торањ богиње Ирнини. Тада се зачу страховито дахтање, а дрвеће зашуми. Видеше самог Хумбабу како долази. Шапе је имао као лав, а тело покривено бронзаним љускама, на ногама јастребове канџе на глави рогове дивљег бика,

Ed

а реп и уд расплођавања завршавали се змијском главом. „Устани, Енкиду! Шамаш, бог сунца, нека нам поклони живот!” Они одапну стреле, баце и праћке. Све се ово одби натраг, он остаде неповређен. Сад стоји пред њима. Већ је ухватио Енкидуа својим канџама. Погођен паде Хумбаба, а Гилгамеш му одруби главу с људског врата. Затим узеше моћно тело и одвукоше га у поље. Гилгамеш је носио главу Хумбабе на свом ловачком копљу.

Еп о Гилгамешу / 169

Разговор о делу

Укратко испричај догађаје описане у наведеним одломцима Епа о Гилгамешу. Због чега су два пријатеља кренула у пустоловине? Какви су догађаји описани у тексту? Како су они представљени? Опиши како замишљаш сликовито приказан простор у одломку. Упореди Гилгамеша и Енкидуа и уочи разлике међу њима. Које особине испољавају у борбама са Хумбабом и чуварем његове шуме? Како објашњаваш Енкидуов страх од шуме? Чиме је мотивисана пустоловина два пријатеља? Какви су противници јунака, штићеника бога Шамаша: Хумбаба и чувар Кедрове шуме? Како изгледају?

po

rta

l

Присети се прочитаних народних епских песама. Покушај да се сетиш против којих се митских бића боре јунаци у нашим народним епским песмама. Сећаш ли се неке песме са мотивом пријатељства? Шта пријатељство представља у херојској традицији? Какав је однос епских јунака према природи? Изведи закључке. Повежи са Епом о Гилгамешу који си читао/читала код куће с оловком у руци. Пронађи белешке које си водио/водила читајући, одговори на питања и уради задатке. Прочитај народну песму Марко Краљевић и вила. Размисли о томе зашто вила убија Милоша. Упореди понашање виле у овој песми са понашањем богиње Иштар у Епу о Гилгамешу. Када Енкиду почиње да умире? Ко га је ранио? Зашто је створен небески бик, друга неман против које се боре јунаци?

Ed

uk a

Уочи какав је однос између јунака и богова. Како то објашњаваш у контексту сумерске традиције? Упореди пето певање у епу, које описује борбу са Хумбабом и песму Марко Краљевић и вила. Запази сличности и разлике. Покушај да изведеш сродне закључке о особинама епских јунака на основу наведених места из Епа о Гилгамешу. Какво је егзистенцијално (животно) стање протагонисте који је издвојен од обичних људи и приближен боговима? (Обрати пажњу на порекло хероја Гилгамеша!) За коју се тему, доминантну у првој целини дела (до осме плоче), везује мотив пријатељства? Који мотив доминира у другој целини епа? Уочи понављања, одговори коју функцију имају у тексту и изведи закључке. Објасни које су карактерне особине уручког краља везане за његово божанско порекло. Наведи неке јунаке из усмене традиције који имају необично порекло.

Примењујемо научено и проширујемо знање Шта је епика? Епика је један од три књижевна рода. Назив је настао од грчке речи која значи „говор”, приповест, јер се заснива на при­ поведању и описивању. Епска поезија се дели на епску поезију у стиху (старију) и епску поезију у прози (млађу). Епска дела у стиху обухватају следеће врсте: епску песму и еп или епопеју. Епска 170 / Књижевност старог века

дела у стиху настала су у старом веку и неговала се до прве по­ловине XIX века, када епску песму и еп смењују приповетка и роман. Какве теме налазимо у епским делима у стиху? Тема о којој се приповеда значајна је за народ и заједницу: ратови, путовања, открића, судбине владара и јунака.

• Покажи да се Еп о Гилгамешу уклапа у тематски опсег еп­ских дела у стиху. Каква је улога приповедача? Приповедач, дистанциран од слушалаца, посредује приликом приповедања, излаже догађаје хронолошки, мирно и објективно – зато што прича са временске удаљености.

• Пронађи делове текста из којих се запажа епска објективност.

rta

l

Каква је радња и композиција? Радња тече споро и широко (еп­ска опширност), па је композиција разуђена (дели се на књиге, главе или песме).

• Покажи на примерима из овог епа епску разуђеност.

po

Каква је веза међу мотивима у епском делу? Приликом опи­ сивања, нижу се мотиви по сродности – повезују се узрочно-по­ следично.

• Уочи каква је веза међу мотивима у Епу о Гилгамешу.

Ed

uk a

Које су карактеристичне епске технике? Приповедање у епском делу пуно је наговештаја исхода догађаја. Током нарације мења се темпо, радња се понавља и проширује применом епских техника (понављање, дигресије и епизоде). Поред хронолошког по­ стоји и ретроспективно приповедање. Њиме се представљају до­ гађаји или доживљаји који су се одиграли пре оног тренутка радње у којем се саопштавају.

• Пронађи у тексту поступке којима се постиже ретардација. Какве су личности представљене? Ликови епског дела ра­зли­ кују се у зависности од књижевне врсте. Ликови епских песама и епова (епска дела у стиху) изузетни су, пуни врлина, блиски су митским бићима и боговима. Запажа се тежња да епика постане синтетички књижевни род јер обједињује епске, лирске и драмске елементе.

• Пронађи лирске, епске и драмске елементе у Епу о Гилгамешу. Уочаваш ли нека одступања од наведених одлика епског дела у стиху?

• Поново прочитај наведене одломке из Епа о Гилгамешу. Пока­жи наведене одлике епских дела на примеру Епа о Гилгамешу. Забележи о томе своја запажања. Еп о Гилгамешу / 171

Креативни задаци

rta

l

›› Пронађи у Јансоновој Историји уметности споменике из древ­ног периода сумерско-вавилонске културе. ›› Потражи на интернету слике древних грађевина (зигурата). На основу њихове архитектуре моћи ћеш боље да замислиш како је изгледао Урук, Гилгамешова престоница, и зашто се његов на­род жалио боговима због даноноћног кулучења. ›› Са друговима и другарицама из одељења направи пано са црте­жима, сликама, мапама и рељефима који ће дочарати културу и уметност далеке цивилизације. ›› Припреми се за час културе изражавања са темом Пустоловине еп­ских јунака, примењујући искуство читања српског усменог песништва и Епа о Гилгамешу.

po

Занимљиво је знати

Ed

uk a

Високе куле, зигурати, биле су праве звездарнице. С њихових те­­раса свештеници су ноћу посматрали кретање звезда. Веровали су да звездама и сазвежђима на небу одговарају градови и др­жаве на Земљи. По кретању Сунца мерили су се и путеви на Земљи. Пре­ма томе, астрономија се код Вавилонаца не може потпуно одво­јити од астрологије. Они су, наиме, запазили да се многе ствари де­ша­вају на Земљи под утицајем Сунца и Месеца, па су веровали да су сви остали догађаји последица утицаја различитих звезда. Кра­љеви нису предузимали никакав ратни поход, а нису запо­чи­њали ни било какав важан државни посао, као што је нпр. градња палата и храмова, док нису за то добили допуштење неба, док им све­ште­ници нису означили повољне дане. Оваква веровања са­чу­вала су се све до нашег средњег века. И данашњи хороскоп остатак је вавилонске астрологије.

172 / Књижевност старог века

Еп о Гилгамешу Осма плоча Кратак садржај: Енкиду умире, а Гилгамеш се, жалостан, сећа срећних дана које је провео с пријатељем. Шест га је дана и шест но­ћи оплакивао, а седмог дана сахранио. Пун бола, лута степом и сусреће ловца. Јада му се како је изгубио пријатеља и како се са­да и сам боји смрти.

Чим засја први јутарњи зрак,

po

rta

l

У осмој плочи, која се може сматрати правим врхунцем Епа, ка ко­јем је, у врло добро смишљеној градацији, све управо неодољиво и судбински тежи, Гилгамеш тугује и јадикује за пријатељем. Његове једно­ставне речи остављају дубок утисак и ми са дивљењем мо­жемо установити да се човек од пре 6000 година племенитошћу и дуби­ ном својих осећања нимало није разликовао од човека новијег време­на и да је та своја осећања и мисли умео да искаже у савршеном песничком облику. Зато с правом можемо ових неколико страница убројити међу најбоље написане у старијој књижевности.

Број седам својим тајним силама одржава у бивствовању све ствари; он омогућује живот и кретање; он има утицај чак и на небеска тела. Хипократ

Ed

uk a

диже се Гилгамеш и приступи пријатељеву лежају. Мирно је лежао Енкиду. Тихо су се дизале груди и опет спуштале. Тихо је истицао из уста дах његове душе. А Гилгамеш је плакао и говорио: „Енкиду, млади пријатељу, где ти је остала снага, где ти је остао глас? Где је мој Енкиду? Јак си био као лав и дивљи бик, брз си био као газела. Као брата сам те волео, тебе, тебе! Великим сам учинио међу свим кнезовима тебе, тебе! Све лепе жене Урука волеле су тебе, тебе! У Кедрову шуму ишао сам с тобом, дању и ноћу био си са мном. Са мном си донео главу Хумбабе у утврђени Урук, а узнемиравани становници брегова ослобођени од немани непрестано су нас благосиљали.

Еп о Гилгамешу / 173

Урук (Ерех) – Гилгамешова престоница. Без обзира на легендарност или историјску стварност Гилгамеша, Урук је један од најстаријих сумерских градова

l

Ed

uk a

лав – симбол моћи и највише власти

rta

небески чаробни бик – Ану, бог неба, послао га је на Иштарин захтев да убије Гилгамеша; био је животиња необичне величине и натприродне снаге

po

Иштар (на акадском значи „богиња”) – богиња љубави и плодности

Ми смо убили чудесног бика који је дахтао. Можда те је погодио његов отровни дах? Можда велики богови ипак нису одобрили што смо успламтели срџбом на Иштару и убили бика који је послан с неба?” Ћутећи је седео уз пријатељев лежај, а поглед му је лутао у даљини. Гилгамеш опет погледа Енкидуа. Мирно је лежао Енкиду и спавао. „Енкиду, пријатељу мојих младих година! Ту лежи сада пантер степе који је све учинио да се успнемо на Брег богова, да оборимо и убијемо небеског бика, да савладамо Хумбабу, који је становао у Кедровој шуми. Какав те је дубоки сан сада ухватио? Тако си мрачан и не чујеш ме више!” Али овај не подиже својих очију. Гилгамеш дотакне његово срце, али оно више није куцало. Тада он покри пријатеља као невесту. Сличан лаву, подиже он свој тужан глас. Сличан лавици погођеној копљем, заурла он. Чупао је своју косу и разбацивао. Подерао је своју одећу и обукао прашну, жалобну. Чим је засјао први јутарњи зрак, подиже Гилгамеш нову тужаљку. Шест је дана и шест ноћи оплакивао Енкидуа, пријатеља. Све док није седмог дана освануло јутарње руменило, оставио га је непокопаног. Седмог дана сахрањује Гилгамеш пријатеља и напушта град Урук. Он жури напоље у степу. Тамо га сусреће ловац који копа јаме за лавове. Ловац проговори краљу и овако рече Гилгамешу: „Узвишени владару, ти си убио страшног чувара Кедрове шуме, 174 / Књижевност старог века

l rta

Ed

uk a

po

ти си савладао самога Хумбабу, господара Кедровог брега, својом си руком убијао лавове у бреговима, ти си убио силнога бика кога је послао бог неба. Зашто су ти образи тако бледи и упали, а твоје лице тако погружено? Зашто ти је душа ојађена, а стас погрбљен? Зашто је јадиковка у твом срцу тако гласна? Зашто личиш на путника далеких путева? Зашто ти је лице опаљено од ветра, пљуска и подневног сунца? Зашто тако немирно журиш преко поља?” Гилгамеш отвори уста, говори и рече му: „Мога пријатеља, који ми је био привржен као веран коњ, пантера степе, Енкидуа, мога пријатеља који је све учинио да се успнемо на Брег богова, да ухватимо и убијемо чаробног бика, да савладамо Хумбабу на Брегу кедрова и да у гудурама убијамо лавове, мога пријатеља који је са мном делио све опасности – њега је стигла људска судбина. Шест сам га дана и шест ноћи оплакивао, све до седмог дана оставио сам га непокопаног. Судбина пријатеља тако тешко лежи на мени, зато журим преко поља и тражим даљине. Како само могу то да прећутим, како да се изјадам? Пријатељ кога волим постао је земља. Енкиду, мој пријатељ, постао је као блато земље! Зар нећу и ја морати да се смирим као он и да не устанем довека?” (Превео Станислав Препрек)

Еп о Гилгамешу / 175

гудура – узана, дубоко усечена долина, тешко проходан предео

Примењујемо научено и проширујемо знање Еуфемизам (грч. ублажавање) реторичка је фигура којом се уб­ла­ жава израз. Везана је за старо веровање да се све догађа у језику те да застрашујуће речи призивају и такве догађаје. Еуфемизам се своди на избегавање употребе оних речи које означавају неугодне ствари и појаве. Уколико се замена речи заснива на логи­чкој вези, можемо еуфемизам сматрати подврстом метонимије.

po

rta

l

• Подсети се шта су паралелизми и у ком се облику јављају. Коју врсту паралелизма препознајеш на осмој плочи Епа о Гилгамешу?

• Подсети се појмова динамички и статички лик. На примеру Епа о Гилгамешу уочи и образложи којој врсти ликова јунаци припадају.

• Подсети се шта означава појам контекст. Уочи да је реч о низу чинилаца који окружују текст и одређују његово значење. На пример: књижевност старог века треба тумачити у контексту древних митова.

Занимљиво је знати

Ed

uk a

Симболика броја седам везана је за број дана у недељи, број пла­ нета у Сунчевом систему, број ступњева човековог усавршавања и број небеских сфера. Стога овај број симболизује планетарни поредак и небеско пространство. У египатској традицији седам је број вечног живота јер представља циклус и позитивну обнову. У хришћанству, седам је симбол божјег стварања света и пред­ ставља свеукупност простора и времена. Пошто је свет створен за шест дана, Творац је седми дан провео уживајући у његовом са­ вршенству те га је прогласио светим даном. Наведеној симболици придружује се космичко значење овог броја у семитско доба (седам небеских сфера, планета, зидова који ограђују подземни свет). Зато су и многи зигурати (свете куле), као нпр. вавилонски, имали седам спратова поређаних степенасто. Посипање пепелом или прахом јесте стари обичај испољавања жалости јер пепео или прах симболизују смрт. Алузија је на човекову пролазност и пропадљивост материје од које је сачињен. Цепање одеће је традиционални обичај испољавања жалости који се задржао у јеврејској традицији. Путовање симболизује потрагу за истином, миром и бесмртношћу. Изражава и дубоку жељу за унутрашњом променом и новим искуствима. Једна је од доминантних тема у књижевности.

176 / Књижевност старог века

Разговор о делу Прочитај поново, на часу, осму плочу Епа о Гилгамешу. Прокоментариши текст и опиши читалачки доживљај. Јеси ли се већ сусретао/сусретала са делом које изражава осећање туге због губитка пријатеља? Које је то дело? Којој књижевној врсти припада? Присети се градива из основне школе и одговори која врста усмене књижевности изражава слична осећања. Погледај 153. страну Читанке, на којој се објашњава значење појма тужбалица. Сети се и песме Највећа је жалост за братом. Како лирска јунакиња испољава своја осећања? Познато је да књижевни облик подразумева одређен начин изражавања. Примени своје знање из области епике, размисли и закључи која се нетипична особина епског дела јавља у Епу о Гилгамешу. Изведи закључке. Будући да је у првом плану осећање туге, објасни како Гилгамеш изражава жалост. Чиме су праћени његови гестови?

rta

l

Упореди понашање хероја Гилгамеша описано на почетку овог дела са његовим понашањем приказаним на осмој плочи. Шта запажаш? Шта на основу тога можемо закључити? Које се особине развијају у главном јунаку најстаријег епа у књижевности? Какво искуство доводи до развоја његове личности? Зашто Гилгамеш одлази у, за људе немогућу, бајковиту авантуру да би пронашао травку бесмртности? Шта он жели? Објасни зашто губи могућност да постане бесмртан. Образложи које општечовечанске идеје и вредности проналазиш у Епу о Гилгамешу.

Ed

uk a

po

Подвуцу у тексту стихове који се понављају. Какву функцију има понављање у епском делу? Које осећање овај епски поступак наглашава? Потом пронађи стилске фигуре које се заснивају на пренесеном значењу. Какав ефекат се постиже њиховом употребом у тексту? Обрати пажњу на епитете и обележи их. Какви су епитети које усмени певач користи? Објасни како се они могу довести у везу са сталним епитетима из наше усмене епике. Подвуци анафору и уочи какво стање хероја Гилгамеша она наглашава. Пронађи еуфемизме и одговори на питање зашто их користи човек бола и радости. Какво стање јунака изражавају? Како се Гилгамеш понаша пошто је ожалио пријатеља? Које се осећање у њему јавља? Обрати пажњу на поређења. Која личност је истакнута бројним поређењима? Са киме се Енкиду најчешће доводи у везу? Зашто? Шта можеш на основу тога закључити о начину живота древног човека?

Џорџ Смит (1840–1876) био је са­вре­мени тип археолога, чувени асиролог ко­ји је вршио археолошка ископавања у Ни­ниви и другим деловима старе Месо­потамије. Де­шифровао је важна дела пи­сана клина­стим писмом ко­ја су пронађена у библио­теци кра­ља Асур­бани­пала, а чу­вају се у Британ­ском музеју, где је радио. Џорџ Смит је открио „Хомера Месопо­та­мије”, који је ста­рији неколико векова од грч­ког усменог ствараоца; заслужан је што се Еп о Гилгаме­шу нашао пред читалачком публиком као пра­узор епског песништва, дошавши из праскозорја људске цивилизације. У својим мемоарима, који су били врло популарни, о чему говори по­датак да су се појавили у седам Еп о Гилгамешу / 177

Препоручена литература

(Зенон Косидовски, Кад је сунце било бог)

Асурбанипал је био владар Асирије. Угу­­­ шио је побуну у Египту и извршио опса­ду Тира. Украсио је већину храмова у Вави­лону и Асирији. Први је градитељ библио­теке у Ниниви, престоници Аси­рије. Асур­ба­ни­пал је био веома суров владар, али и префињени библиофил и велики љубитељ уметности. Он је на по­дру­чју Месопота­мије основао најпо­знатију библиотеку (VII век п. н. е.), по­ зна­ту као Асурбанипалова библиотека. Про­нађена је у рушевинама, се­­дам метара испод земље, 1850. године, код старе престонице Ниниве. Ова библиотека имала је преко 22.000 глинених таблица, тј. око 2000 књига. Данас се чува у Британском музеју у Лондону.

po

rta

l

Косидовски, Зенон, Кад је сунце било бог, Београд, 2002. Кот, Јан, Камени поток, Београд, 1987. Препрек, Станислав, На трагу ране културе, Сарајево, 1979.

издања, аутор је записао: „Свако има неке склоности и љубави, које у погодним околностима оза­рују остатак његовог живота. Мене су одувек привлачиле студије оријенталистике и од младости сам се интересовао за истраживања и открића на Истоку. Радио сам искључиво за знање, моје збирке представљају драгоцен материјал за студије. Желео бих да моја зао­ставштина буде доступна свим истраживачима”.

Ed

uk a

Креативни задаци Истражи место Гилгамеша у савременој култури тако што ћеш прати­ти његову заступљеност у другим медијима, као што су позориште и филм.

Подсети се...

Мит о стварању човека

Еп о Гилгамешу МИТОВИ Мит о потопу

Мит о силаску у подземни свет

ТЕМА Живот хероја Гилгамеша МОТИВИ Динамички Пустоловине Гилгамеша и Енкидуа

Статички Оплакивање умрлог пријатеља

Потрага за вечним животим

178 / Књижевност старог века

БИБЛИЈА

Б

Ed

uk a

po

rta

l

иблија (књиге) или Свето писмо света је књи­га хришћанства ко­ја се састоји из Ста­ рог и Новог завета. Стари завет обу­хвата 24 књи­­ге и писан је на хебрејском и арамејском језику. Са­др­жи разнородне текстове у којима долазе до изражаја старо­је­врејска, хеленистичка и хришћанска традиција. Описује исто­рију јев­рејског народа од досељења у Ханaан до изгнан­ства из Вави­ло­на и пада под утицај хеленских држава. У Старом завету нала­зи­мо различите књижевне врсте: митове, легенде, предања, еп­ске песме, бајке, басне, изреке, об­ ре­дне, свад­бене и љубавне песме те химне и молитве. Нови завет је настао у првом и другом веку нове ере и обухвата 27 књига. Чине га четири јеванђеља (живото­писи Исуса Христа), дела апостола (апостоли су били Христови ученици) и Откривење Јованово (Апокалипса). Читав Нови завет написан је на грчком језику, изузев Јеванђеља по Матеју које је писано арамејским језиком. Нови завет чине следеће књижевне вр­сте: биографија, посланице (пи­ смо) и апо­ка­липса (спис о крају света). Сви текстови су наста­ли између XV века п. н. е. и II века н. е. Библија је највећи споменик хришћанске културе. Традициона­лно се чита као целина и тако ути­че на имагинацију писаца. Почиње ства­ ра­њем света, а завршава се његовим ру­шењем и ишчекивањем стварања савр­шеног света. Библијске књиге су послужиле као узор библијској књи­же­вности, која је на њима заснована. Утицај

Библија / 179

Исаијин пергамент из Кумрана, садржи текст Исаија 1.26 до 2.21

Ed

uk a

po

rta

l

библијског језика и стила пра­тимо у средњовековној византијској књижевности и у сло­вен­ским књижев­ностима. Ћирило и Методије, солунска браћа, превели су јеван­ђеља у деветом веку, што је био почетак словенске писмености. Ђура Даничић је превео Стари завет, а Вук Караџић Нови завет на српски народни језик. Њихови преводи Библије на народни језик представљају значајан културолошки чин, који је допринео да хришћанска света књига буде читана у народу. Библијска књижевност у ширем смислу подразумева књи­ жев­на дела настала по узору на Библију. Током превођења, хриш­ ћан­ска света књига постаје тематски, стилски и формални мо­дел на основу којег настају књижевна дела у периоду средњо­веков­не књи­жев­ности. Сваки од библијских узора омогућавао је писци­ма да се служе топосима, реторичким и стилским фигурама и да тако негују тзв. библијски стил.

4. и 5. страна Гутенбергове Библије, прве штампане Библије, 1455. г.

180 / Књижевност старог века

Мит о потопу

Истражи и промисли

po

rta

l

Поново прочитај причу о великој поплави коју Гилгамешу приповеда његов бесмртни предак Утнапиштим. Тако ћеш се припремити за обраду мита о Потопу из Старог завета, једног од најстаријих митова у књижевности старог века. Уочићеш да се дела књижевности старог века заснивају на митској грађи, да су везана за исте теме и проблеме. Уочавајући и повезујући сродне појаве у књижевности старог века, учићеш брже, са лакоћом и интересовањем.

.

Ed

uk a

Подсети се једанаесте плоче Епа о Гилгамешу: Утнапиштим описује Гилгамешу потоп, који је на Иштарин савет послао бог Бел. Бог Еа је о томе обавестио Утнапиштима, у сну, и наредио му да сагради лађу и у њу сакупи сву родбину и семе свега живог. Затим Утнапиштим сликовито описује Гилгамешу сам потоп, који је трајао шест дана. Пошто су изашли из лађе, Утнапиштиму и његовој жени бог Еа је доделио вечни живот.

Примењујемо научено и проширујемо знање Мит је колективно предање у које се верује. Настао је у најстарија вре­мена и илуструје првобитне представе човекове неразвијене свести. Класични митови говоре о боговима, херојима и натпри­ родним бићима. Доминира фантастична слика света човека који у незнању покушава да објасни појаве у природи. Касније се миту приступа рационално (разумски), са свешћу о измишљеним догађајима које казује. Проналази се историјско језгро митова, или се тумаче на алегоријски начин, открива се њихово пренесено значење. Наука о књижевности данас тумачи мит на симболички начин и у њему открива оно што се понавља у људској судбини. Мит о Потопу / 181

Митологија је скуп повезаних митова који се преносе као предање. Јавља се у првобитној заједници родовског друштва и представља фантастичну историју одређене заједнице. Из митологије су настале књижевност и друге уметности. Еп о Гилгамешу заснован је на сумерској митологији, а Хомерови епови Илијада и Одисеја темеље се на грчким митовима. Постоји не­ коли­ко најстаријих митова које налазимо у многим мито­логијама, као што су: мит о стварању човека, мит о потопу и мит о силаску у подземни свет. Занимљиво је знати

po

rta

l

Приповести о потопу које су откопане на Блиском истоку пронађене су на глиненим плочама, писане кли­­настим писмом. Најстарији запис при­че са митом о потопу датира из 1600. године пре нове ере, али се прет­поставља да је ова прича знатно старија. Једна акадска прича садржи одло­­­мке Епа о Атрахазису, који није у целости сачуван, а представља каснију верзију ове приче. Распрострањеност овог мита потврђује претпоставку да се догодила велика поплава која је постала део предања народа који су живели на истом простору.

Ed

uk a

Стари завет је зборник ка­нонских књига које са­ чи­њавају први део Библије, на­писаних пре појаве Исуса Хри­ста. Речи стари завет означа­вају стари савез, договор Бога са људима о међусобном уважавању. (У латинском преводу Библије реч „завет” преведена је речју „тестамент”.) Ако се књиге Старог завета читају по реду, пред читаоцем се открива величанствена слика стварања Земље и васионе, историја развитка старог света, живота, карактера и веровања ондашњих људи. Књиге пророка у Старом завету, према хришћанским тумачењима, предсказују долазак Спаситеља света Исуса Христа. Бог је припремао људе да приме Искупитеља, постепено, преко откровења, кроз пророштва и праслике, пред­сказујући и будућу судбину човечанства. Стари завет је велика збирка историјских, правних списа и закона, али и митова, бајки, басни, легенди, прича, песама, изрека – свих облика књижевног стварања. У Старом завету записан је живот и историја Јевреја од досељавања у област Ханаан, која ће касније постати земља Јевреја – Палестина. Народ Ханаана, тј. јеврејски народ, говорио је јеврејским језиком те су први записи Старог 182 / Књижевност старог века

завета написани на јеврејском језику. Од трећег века пре нове ере јеврејски језик замењује арамејски језик па су многи записи Старог завета, из тог времена, написани на арамејском. Најстарији преписи Ста­рог завета сачувани су на кожи, папирусу и пергаменту. Ут­врђено је да је Стари за­вет комплетиран у осмом веку пре Христа. Стари завет се дели на четири целине: 1) 2) 3) 4)

Законске књи­ге, Петокњижје, Тора или Мојсијеве књиге; Историјске књиге; Поучне (мудросне) књиге и Пророчке књиге.

rta

l

Стари завет озна­чава и првобитни савез склопљен између Бога и израелског народа посредством старозаветних патријарха Авра­ма, Исака и Јакова, који се после потопа обнавља. Шта садрже четири велике целине Старог завета

Ed

uk a

po

Прва велика целина у Старом завету, којом почиње Свето писмо – Библија, носи назив Законске књиге, Петокњижје или Мојсијеве књиге, и у себи садржи пет књига које чине основу Старог завета. Постање је књига о стварању света, о животу првих људи, о животу човечанства до после Потопа, садржи приче о праоцима, патријар­ сима и израелском народу са којим почиње спасење читавог човечанства. Излазак описује излазак израелског (јеврејског) народа из Мисира (Египта), где је био у ропству, и долазак у Ханаан или Обећану земљу (Палестину) под вођством божијег посредника Мојсија. Левитска књига посвећена је јеврејском свештенству и значајна је за разумевање јеврејске историје и религије уопште. Бројеви је назив књиге у којој се преплићу историјски догађаји са законским прописима. Поновљени закони су књига која говори о националној и верској обнови спроведеној за време цара Јосије и пророка Јеремије, 621. г. пре Христа. Другу целину Старог завета чине Историјске књиге, које садрже историју израелског народа, која је делимично изнета већ у првој књизи Постања. Трећу целину Старог завета чине Поучне књиге, које садрже моралне поуке о животу, мудрости, слављењу (величању) Бога, наро­чито кроз стихове. Књиге које припадају овој целини јесу: Књига о Јову, Књига Давидових псалама – Псалтир, Књига прича Соломонових, Књига Проповедникова, Песма над песмама. Четврту целину Старог завета чине Пророчке књиге, у којима су садржане божје опомене израелском народу, прорицање судбине израелског народа и наговештај доласка Месије (Спаситеља). Мит о Потопу / 183

Прва књига Мојсијева Пут је праведнички као светло видело, које све већма светли док не буде прави дан.

Истражи и промисли Књига постанка (настала између XIII и IV века пре Христа) прва је и најсадржајнија књига Старог завета која сабира најстарије митове и предања. У њој се, између осталог, говори о стварању света и уништењу потопом. Након изгнанства Адама и Еве из раја, а после много година, када се људски род намножио, заборавио је Бога, па је завладало безакоње, отпадништво и неморал. Творац је стрпљиво чекао да се људи покају својом слободном вољом коју им је дао од постанка. Могућност искупљења користи само праведни Ноје. Стога, Бог доноси одлуку да уништи зло које је загосподарило људима. Зато рече: Хоћу да истребим са земље људе, које сам створио, од човека до стоке и до ситне животиње и до птица небеских. Јер се кајем што сам их створио. Али Ноје нађе милост пред Господом. Управо да се не би затрло све што је добро људско и земаљско, изабрао је Бог најправеднијег међу људима. Наредио му је да направи лађу (ковчег), да у њу унесе по један пар од свих живих врста и да поведе оне који су му најблискији. Бог рече Ноју: И ући ћеш у ковчег (лађу) ти и синови твоји и жена твоја и жене синова твојих с тобом. И од свега жива узећеш у ковчег по двоје, да сачуваш у животу са собом, а мушко и женско нека буде. И узми са собом свега што се једе, да буде хране теби и њима. Када се то десило, Ноје је имао шест стотина година. Постање разматра проблеме: односа човека и Бога, добра и зла, кривице и греха, живота и смрти. Преко митолошке тематике, уочавамо сродност са сумерско-вавилонском и староегипатском књижевношћу.

Ed

uk a

po

rta

l

из Соломонових мудрости

Постање

Припреми се за читање Прочитај пажљиво причу о Потопу из Старог завета. Уочи сличности са једанаестом плочом Епа о Гилгамешу. Читај са оловком у руци, бележећи сваки детаљ приче, и обрати пажњу на симболичко значење мотива.

184 / Књижевност старог века

Стари завет

Постање

ГЛАВА 6.

Ed

uk a

po

rta

l

1. А кад се људи почеше множити на земљи, и кћери им се народише.

2. Видећи синови Божји кћери човечије како су лепе, узимаше их за жене које хтеше.

3. А Господ рече: Неће се дух мој до века прети с људима, јер су тело; нека им још сто двадесет година.

4. А беше тада дивова на земљи; а и после, кад се синови Божји састајаху са кћерима човечијим, па им оне рађаху синове; то беху силни људи, од старине на гласу.

5. И Господ видећи да је неваљалство људско велико на земљи, и да су све мисли срца њиховог свагда само зле, 6. Покаја се Господ што је створио човека на земљи, и би му жао у срцу.

7. И рече Господ: Хоћу да истребим са земље људе, које сам створио, од човека до стоке и до ситне животиње и до птица небеских; јер се кајем што сам их створио.

8. Али Ноје нађе милост пред Господом.

9. Ово су догађаји Нојеви: Ноје беше човек праведан и безазлен свог века; по вољи Божјој свагда живљаше Ноје.

10. И роди Ноје три сина: Сима, Хама и Јафета.

11. А земља се поквари пред Богом, и напуни се земља безакоња.

12. И погледа Бог на земљу, а она беше покварена; јер свако тело поквари пут свој на земљи.

13. И рече Бог Ноју: Крај сваком телу дође преда ме, јер напунише земљу безакоња; и ево хоћу да их затрем са земљом.

14. Начини себи ковчег од дрвета гофера, и начини прегратке у ковчегу; и затопи га смолом изнутра и споља.

15. И начини га овако: у дужину нека буде триста лаката, у ширину педесет лаката, и у висину тридесет лаката; 16. Пусти доста светлости у ковчег; и кров му сведи озго од лакта; и удари врата ковчегу са стране; и начини га на три боја: доњи, други и трећи.

17. Јер ево пустићу Потоп на земљу да истребим свако тело у коме има жива душа под небом; шта је год на земљи, све ће изгинути.

18. Али ћу с тобом учинити завет свој: и ући ћеш у ковчег ти и синови твоји и жена твоја и жене синова твојих с тобом.

19. И од свега живог, од сваког тела, узећеш у ковчег по двоје, да сачуваш у животу са собом, а мушко и женско нека буде. Прва књига Мојсијева, Постање / 185

Ноје (хебр. одмор, починак; тешитељ) – библијски праведник кога је Бог изабрао да преживи Потоп зато што је био веран и праведан. Научио га је како да изгради барку која је по предању плутала четрдесет дана и ноћи и зауставила се крај горе Арарат у Јерменији, како је забележено у Библији. ковчег (барка, лађа) – симбол Христове цркве. Чудо на Галилејском језеру које он чини када смирује таласе и спасава барку у којој су пловили апостоли везује се за Нојеву барку и старозаветну повест о Потопу. лакат – стара мера за дужину која износи око 70 цм

20. Од птица по врстама њиховим, од стоке по врстама њеним, и од свега што се миче на земљи по врстама његовим, од свега по двоје нека уђе с тобом, да их сачуваш у животу.

21. И узми са собом свега што се једе, и чувај код себе, да буде хране теби и њима.

22. И Ноје учини, како му заповеди Бог, све онако учини. ГЛАВА 7.

Ed

uk a

po

дажд – киша

rta

l

1. И рече Господ Ноју: Уђи у ковчег ти и сав дом твој; јер те нађох праведна пред собом овог века.

2. Узми са собом од свих животиња чистих по седморо, све мужјака и женку његову; а од животиња нечистих по двоје, мужјака и женку његову, 3. Такође и од птица небеских по седам, мужјака и женку његову, да им се сачува семе на земљи.

4. Јер ћу до седам дана пустити дажд на земљу за четрдесет дана и четрдесет ноћи, и истребићу са земље свако тело живо, које сам створио.

5. И Ноје учини све што му заповеди Господ.

6. А беше Ноју шест стотина година кад дође Потоп на земљу.

7. И уђе Ноје у ковчег и синови његови и жена његова и жене синова његових с њим ради Потопа.

8. Од животиња чистих и од животиња нечистих и од птица и од свега што се миче по земљи, 9. Уђе к Ноју у ковчег по двоје, мушко и женско, као што беше Бог заповедио Ноју.

10. А у седми дан дође Потоп на земљу.

11. Кад је било Ноју шест стотина година, те године другог месеца, седамнаести дан тога месеца, тај дан развалише се сви из­вори великог бездана, и отворише се уставе небеске; 12. И удари дажд на земљу за четрдесет дана и четрдесет ноћи.

13. Тај дан уђе у ковчег Ноје и Сим и Хам и Јафет, синови Нојеви, и жена Нојева и три жене синова његових с њима; 14. Они, и свакојаке звери по врстама својим, и свакојака стока по врстама својим, и шта се год миче по земљи по врстама својим, и птице све по врстама својим, и шта год лети и има крила, 15. Дође к Ноју у ковчег по двоје од сваког тела, у коме има жива душа, 16. Мушко и женско од сваког тела уђоше, као што беше Бог заповедио Ноју; па Господ затвори за њим.

17. И би Потоп на земљи за четрдесет дана; и вода дође и узе ковчег, и подиже га од земље.

186 / Књижевност старог века

l rta

po

Микеланђело Буонароти, Потоп, детаљ, Сикстинска капела, 1508–1512. г.

Ed

uk a

18. И навали вода, и уста јако по земљи, и ковчег стаде пловити водом.

19. И наваљиваше вода све већма по земљи, и покри сва највиша брда што су под целим небом.

20. Петнаест лаката дође вода изнад брда, пошто их покри.

21. Тада изгибе свако тело што се мицаше на земљи, птице и стока, и звери и све што гамиже по земљи, и сви људи.

22. Све што имаше душу живу у носу, све што беше на сувом, помре.

23. И истреби се свако тело живо на земљи, и људи и стока и шта год гамиже и птице небеске, све, велим, истреби се са земље; само Ноје оста и шта с њим беше у ковчегу.

24. И стајаше вода поврх земље сто педесет дана. ГЛАВА 8.

1. А Бог се опомену Ноја и свих звери и све стоке што беху с њим у ковчегу; и посла Бог ветар на земљу да узбије воду.

2. И затворише се извори бездану и уставе небеске, и дажд с неба престаде.

3. И стаде вода опадати на земљи, и једнако опадаше после сто педесет дана; 4. Те се устави ковчег седмог месеца дана седамнаестог на пла­ нини Арарату. Прва књига Мојсијева, Постање / 187

Ed

uk a

po

rta

l

5. И вода опадаше све већма до десетог месеца; и првог дана десетог месеца показаше се врхови од брда.

6. А после четрдесет дана отвори Ноје прозор на ковчегу, који беше начинио; 7. И испусти гаврана, који једнако одлеташе и долеташе докле не пресахну вода на земљи.

8. Па пусти и голубицу да би видео је ли опала вода са земље.

9. А голубица не нашавши где би ста­ ­ла ногом својом врати се к ње­му у ковчег, јер још беше вода по свој земљи; и Ноје пруживши ру­ку ухвати је и узе к себи у ковчег.

10. И почека још седам дана, па опет испусти голубицу из ковчега.

11. И пред вече врати се к њему голубица, и гле, у кљуну јој лист маслинов, који беше откинула; тако позна Ноје да је опала вода са земље.

12. Али почека још седам дана, па опет испусти голубицу, а она му се више не врати.

13. Шест стотина прве године века Нојевог први дан првог ме­ сеца усахну вода на земљи; и Ноје откри кров на ковчегу, и угледа земљу суву.

14. А другог месеца двадесет седмог дана беше сва земља сува.

15. Тада рече Бог Ноју говорећи: 16. Изађи из ковчега ти и жена твоја и синови твоји и жене синова твојих с тобом; 17. Све звери што су са тобом од сваког тела, птице и стоку и шта год гамиже по земљи, изведи са собом, нека се разиђу по зе­ мљи, и нека се плоде и множе на земљи.

18. И изиђе Ноје и синови његови и жена његова и жене синова његових с њим.

19. Све звери, све ситне животиње, све птице и све што се миче по земљи по својим врстама изиђоше из ковчега.

20. И начини Ноје жртвеник Господу, и узе од сваке чисте стоке и од свих птица чистих, и принесе на жртвенику жртве паље­ нице.

21. И Господ омириса мирис угодни, и рече у срцу свом: Нећу више клети земље с људи, што је мисао срца човечијег зла од малена; нити ћу више убијати све што живи, као што учиних.

22. Од сада докле буде земље, неће нестајати сетве ни жетве, студени ни врућине, лета ни зиме, дана ни ноћи.

жртвеник – место где се у стара времена приносила жртва Богу

(Превео Ђура Даничић) 188 / Књижевност старог века

Разговор о делу

rta

l

Обрати пажњу на шесту главу Постања. Зашто се Бог покајао што је створио човека? Како су се људи понашали? По чему се Ноје разликовао од осталих људи? Зашто је он изабран да преживи Потоп? Усредсреди се на седму главу. Укратко испричај садржај. Каква је упутства Бог дао Ноју? Како је изгледала Нојева барка? Зашто је он у њу унео по један примерак од сваке живе врсте? Колико је трајао Потоп? Подвуци најупечатљивија дескриптивна места у овом одломку. Потоп је тема која доминира не само у хришћанској уметности, већ надахњује уметнике и вековима после. Пронађи иконе и слике које одговарају твојим представама Потопа. Обрати пажњу на осму главу. Када је стихија престала да хара? Колико дуго је вода била на земљи? Како је Ноје сазнао да се вода повукла? Обрати пажњу на симбол голубице с маслиновом граном. Како се Ноје понашао после Потопа?

po

Упореди причу о Потопу из Библије са једанаестом плочом Епа о Гилгамешу. Зашто је дошло до катаклизме у сумерском епу, а зашто у Библији? Шта примећујеш? Како се Утнапиштим спасао? Који бог му је био посебно наклоњен? Каква упутства му је дао? Објасни стих: Остави богатство, тражи живот. Упореди Утнапиштима и Ноја, по чему су сродни? Које их особине чине различитим? Упореди изглед барке (ковчега) описане у сумерском епу и у Постању. Шта Утнапиштим уноси у барку што не чини Ноје? Објасни зашто.

Ed

uk a

Усредсреди се на однос богиње Иштар и осталих сумерско-вавилонских богова према људима и на то како се према људима односи хришћански Бог. Шта закључујеш? Постоји ли скуп правила и прописа о томе шта је добро а шта није у сумерској митологији? Упореди симболику бројева. Који је свети број древне сумерске, а који старе хришћанске културе? Обрати пажњу на симболику птица. Прочитај тумачење симбола из Речника симбола и запази разлике између сумерске и хришћанске традиције. Шта представља гавран у Епу о Гилгамешу, а шта у Библији? Размисли о симболици голубице са маслиновом граном. Како се после Потопа понашају јунаци, а како богови? Присети се наше епске традиције. Образложи како је њена симболика везана за свету књигу хришћанства.

Занимљиво је знати Архитектура хришћанских цркава опонаша конструкцију ковчега који личи на брод. Ноје је заштитник бродоградитеља. У хришћан­ ској иконографији чести су мотиви из приче о Потопу. Гавран је вишезначан симбол чије значење зависи од традиције из које долази. Представља јунака, пророка, али много чешће сим­ бо­лизује лош глас и несрећу. Негативна симболика гаврана про­ налази се код ратарских народа јер је ова птица причињавала Прва књига Мојсијева, Постање / 189

штету усе­вима. Исто тако, симболика црне боје определила је негативно симболичко Компаративна књижевност је значење гаврана, што уочавамо у Библији и на дисциплина науке о књижевности њеној традицији заснованом српском чији је основни метод проучавања усменом песништву. поређење двеју или више Подсети се песме Бој на Мишару и објасни различитих књижевних појава. значење и улогу гаврана у тој песми. Голубица је један од основних симбола у Библији јер је знак Духа светога. Белина ове птице представља чистоту и неисквареност. Исус Христос у јеванђељима каже апостолима: Будите мудри као змије и безазлени као голубови. Голубица са маслиновом граном из приче о Потопу симболизује мир и склад. У хришћанској тра­дицији голубица представља душу праведника. Вода је знак прања и чишћења грешне људске природе. Во­дена стихија симболизује невоље. Дуга је знак јединства и савеза јер је настала после Потопа, па симболизује помирење људског рода с Богом. У хришћанској иконографији дуга представља божји престо. Маслина симболизује изобиље и помирења Бога и човечанства. Четрдесет је број значајан за хришћанску традицију; симбо­ли­ зује време тражења и усавршавања. Израелци су лутали пу­сти­њом четрдесет година. Мојсије је на Синају био четрдесет годи­на. Киша за време Потопа падала је четрдесет дана и ноћи. Христос је иску­ шаван у пустињи четрдесет дана.

uk a

po

rta

l

Усвајамо ново градиво

Ed

Креативни задатак Пронађи књигу Зенона Косидовског Кад је сунце било бог и прочитај поглавље На трагу Потопа. Напиши есеј са темом Како замишљам Потоп користећи и научно доступне податке о овом догађају. Присети се шта је есеј, које стилске одлике поседује и нагласи свој став према теми.

190 / Књижевност старог века

Пјесма над пјесмама Многа вода не може угасити љубави, нити је реке потопити.

Истражи и промисли

(Пјесма над пјесмама)

Припреми се за читање

po

rta

l

Пронађи неку антологију народних лирских песама. Обрати пажњу на свадбене и љубавне песме. Одабери најлепше са мотивима девојачке и момачке лепоте и љубавне чежње. Размисли о томе шта им даје непролазну уметничку вредност.

uk a

Пажљиво прочитај одломке из Пјесме над пјесмама. Обрати пажњу на објашњење непознатих речи и појмова. Неке речи су дате у пренесеном значењу. Код вишезначног симболизма определи се за значење које највише одговара тексту. Присети се симболике биљака у словенској митологији коју сте изучавали у основној школи. Запазићеш да се у хришћанској традицији појављују нека нова значења фигуративно употребљених речи. Покушај да запамтиш неке примере јер ћеш то знање моћи да примениш код изучавања средњовековне књижевности која се темељи на Библији.

Ed

Глава 1

1. Соломунова пјесма над пјесмама.

2. Да ме хоће пољубити пољупцем уста својих! Јер је твоја љубав боља од вина.

3. Мирисом су твоја уља прекрасна; име ти је уље разлито; зато те љубе дјевојке.

4. Вуци ме, за тобом ћемо трчати; уведе ме цар у ложницу своју; радоваћемо се и веселићемо се тобом, спомињаћемо љубав твоју више него вино; прави љубе те.

5. Црна сам, али сам лијепа, кћери јерусалимске, као шатори Кидарски, као завјеси Соломунови. Пјесма над пјесмама / 191

Соломон (хебр. миран) последњи је син цара Давида и његов наследник, који је владао од 970. до 930 г. п. н. е. Симболизује мирно доба историје јеврејског народа, које настаје његовим рођењем. Оженио се ћерком египатског цара и изградио велики храм у ком се чувао Ковчег завета. Соломон представља мудрост, коју му је, према предању, подарио Бог који му се обраћао у сновима. Соломону се приписују следеће старозаветне књиге: Књига Проповедникова, Приче Соломонове и Песма над песмама.

кипарис – зимзелени четинар, чемпрес фараон – владар у старом Египту гривна – наруквица, ређе огрлица

Ed

uk a

po

кита – свежањ, снопић, букет

l

кедар – врста четинара

rta

виноград – у Библији симболизује заштићено место где божја деца напредују. Бог је симболично представљен као виноградар, а људи као лоза.

6. Не гледајте ме што сам црна, јер ме је сунце опалило; синови матере моје расрдивши се на ме поставише ме да чувам винограде, и не чувах својега винограда, који ја имам.

7. Кажи ми ти, којега љуби душа моја, гдје пасеш, гдје пландујеш? Јер зашто бих лутала међу стадима другова твојих?

8. Ако не знаш, најљепша између жена, пођи трагом за стадом, и паси јариће своје покрај станова пастирских.

9. Ти си ми, драга моја, као коњи у колима Фараоновијем.

10. Образи су твоји окићени гривнама, и грло твоје низовима.

11. Начинићемо ти златне гривне са шарама сребрнијем.

12. Док је цар за столом, народ мој пушта свој мирис.

13. Драги ми је мој кита смирне, која међу дојкама мојим почива.

14. Драги ми је мој грозд кипров из винограда енгадских.

15. Лијепа ти си, драга моја, лијепа ти си! Очи су ти као у голубице.

16. Лијеп ти си, драги мој, и љубак! И постеља наша зелени се.

17. Греде су нам у кућама кедрове, даске су нам јелове.

љиљан – врста цвета који је знак чистоте и невиности, и отуда је симбол који се везује за Богородицу

ружа – врста цвета који је симбол победе. У хришћанству је црвена ружа знак мучеништва а бела чистоте. Богородица се у хришћанској књижевности метафорично назива „ружом без трња”. јабука – у Библији означава Христа, новог Адама који се ослободио греха.

Глава 2.

1. Ја сам ружа Саронска, љиљан у долу.

2. Што је љиљан међу трњем, то је драга моја међу дјевојкама.

3. Шта је јабука међу дрветима шумским, то је драги мој међу момцима; жељех хлада њезина, и сједох, и род је њезин сладак грлу мојему.

4. Уведе ме у кућу гдје је гозба, а застава му је љубав к мени.

5. Поткријепите ме жбановима, придржите ме јабукама, јер сам болна од љубави.

192 / Књижевност старог века

кошута – у хришћанском предању симболизује мудрост коју је тешко досећи, јер је брза и плашљива животиња

срна – означава оштровидост и хитрину јелен – симболизује усамљеност и слободу јер тражи заклон у планинама

l

жбан – омањи дрвени суд за течност (воду или вино)

Ed

uk a

po

rta

6. Лијева је рука његова мени под главом, а десном ме грли.

7. Заклињем вас, кћери јерусалимске, срнама и кошутама пољским, не будите љубави моје, не будите је, док јој не буде воља.

8. Глас драгог мојега; ево га, иде скачући преко гора, поскакујући преко хумова.

9. Драги је мој као срна или као јеленче; ево га, стоји иза нашег зида, гледа кроз прозор, вири кроз решетку.

10. Проговори драги мој и рече ми: устани, драга моја, љепотице моја, и ходи.

11. Јер гле, зима прође, минуше дажди, отидоше.

12. Цвијеће се види по земљи, дође вријеме пјевању, и глас грличин чује се у нашој земљи.

13. Смоква је пустила заметке своје, и лоза винова уцвала мирише. Устани, драга моја, љепотице моја, и ходи.

14. Голубице моја у расјелинама каменијем, у заклону врлетном! Дај да видим лице твоје, дај да чујем глас твој; јер је глас твој сладак и лице твоје красно.

15. Похватајте нам лисице, мале лисице, што кваре винограде, јер наши виногради цвату.

16. Мој је драги мој, и ја сам његова, он пасе међу љиљанима.

17. Док захлади дан и сјенке отиду, врати се, буди као срна, драги мој, или као јеленче по горама раздијељеним. Глава 5.

врт – симболизује девичанство

1. Дођох у врт свој, сестро моја невјесто, берем смирну своју и мирисе своје, једем саће своје и мед свој, пијем вино своје и млијеко своје; једите, пријатељи, Пјесма над пјесмама / 193

5.

6.

uk a

7.

l

4.

rta

3.

po

2.

пијте, и опијте се, мили моји! Ја спавам, а срце је моје будно; ето гласа драгога мојега, који куца: отвори ми, сестро моја, драга моја, голубице моја, безазлена моја; јер је глава моја пуна росе и коса моја ноћнијех капи. Свукла сам хаљину своју, како ћу је обући? Опрала сам ноге своје, како ћу их каљати? Драги мој промоли руку своју кроз рупу, а шта је у мени устрепта од њега. Ја устах да отворим драгом својему, а с руку мојих прокапа смирна, и низ прсте моје потече смирна на држак од браве. Отворих драгому своме, али драгога мојега не бјеше, отиде. Бијах изван себе кад он проговори. Тражих га, али га не нађох; виках га, али ми се не одазва. Нађоше ме стражари, који обилазе по граду, бише ме, ранише ме, узеше превјес мој с мене стражари по зидовима. Заклињем вас, кћери јерусалимске, ако нађете драгога мојега, шта ћете му казати? Да сам болна од љубави. Што је твој драги бољи од других драгих, о најљепша међу женама? Што је твој драги бољи од других драгих, те нас тако заклињеш? Драги је мој био и румен, заставник између десет хиљада; Глава му је најбоље злато, коса му је кудрава, црна као гавран; Очи су му као у голуба на потоцима воденијем, млијеком умивене, и стоје у обиљу;

Ed

8.

9.

10. заставник – онај који носи заставу у свечаним приликама, барјактар

11.

12.

194 / Књижевност старог века

13. Образи су му као лијехе мириснога биља, као цвијеће мирисно; усне су му као љиљан, с њих капље смирна житка; 14. На рукама су му златни прстени, на којима су уковани вирили; трбух му је као свијетла слонова кост обложена сафирима.

15. Гњати су му као ступови од мрамора, углављени на златном подножју; стас му је Ливан, красан као кедри.

16. Уста су му слатка и сав је љубак. Такав је мој драги, такав је мој мили, кћери јерусалимске.

17. Куда отиде драги твој, најљепша међу женама? Куда замаче драги твој, да га тражимо с тобом?

rta

l

гњат – део ноге од колена до стопала

po

Разговор о делу

лијеха – леја, засад

Ed

uk a

Опиши свој утисак о делу. Која је тема Пјесме над пјесмама? Уочи главне мотиве. Обрати пажњу на мотив лепоте. Направи разлику између девојачке и момачке лепоте. Како изгледа девојка? Закључи одакле она потиче. Како замишљаш њеног драгог? Уочи делове текста у којима се представља лепота девојке и младића. Какав је однос човека и природе заступљен у овом делу? Издвој мотиве из биљног и животињског света који су у функцији сликовитости песме. Усредсреди се на песничке слике. Опиши их својим речима. Запази која стилска средства највише доприносе сликовитости песме. Како драги назива драгу а како она њега? Обрати пажњу на звучне ефекте у песми. Подвуци поређења и метафоре. Запази разлику између начина говора заручника и краља. По чему се они разликују? Уочи њихов различит однос према Суламки. Поткрепи тврдње одговарајућим местима у тексту. Препознај различите „гласове” у тексту: женски глас заручнице, девојке Суламке, и два мушка гласа: њеног заручника, пастира од кога су је одвели, и цара Давида. Пронађи у тексту ове гласове и обележи их. Препознај и девојачки хор у тексту. Каква је његова улога? Да ли Пјесма над пјесмама може да се говори по улогама? Упореди Пјесму над пјесмама са нашом усменом лириком. Које сличности уочаваш? Запази и разлике. Изложи своја запажања и образложи закључке.

Примењујемо научено и проширујемо знање Пјесма над пјесмама је једна од најзначајнијих лирских творевина старог Истока и стога се налази у свим антологијама светског љу­ бавног песништва. Приписује се цару Соломону, али је утврђено да Пјесма над пјесмама / 195

po

rta

l

он није писац ове песме, већ се само помиње у њој. Међу теоријама о постанку Пјесме над пјесмама преовлађују две. Прва је да је то збирка народних љубавних или пак свадбених песама, које су компоноване у складну свадбену кантату (вокална и инструментална композиција), али без чврсте унутрашње радње. Друга је заснована на уверењу да је Пјесма над пјесмама дело једног песника, који је сачинио сасвим ло­ гичну композицијску целину, само су преписивачи, уносећи промене у текст, довели до стилских неуједначености. Историчари књижев­ ности време настанка овог дела везују за четврти век пре нове ере. Постоји дилема по питању књижевног рода ком припада: да ли је реч о лирском или драмском песништву? Неслагања постоје и у вези с књижевном врстом: да ли су то свадбене или љубавне песме? Тумачи нису јединствени ни у вези с тим да ли садржај треба разумети дословно или га тумачити алегоријски. Дело се састоји од педесетак песама сабраних у осам целина и заснива се на дијалогу заручника и заручнице. То су љубавне песме са мотивима чежње и дивљења девојачкој и момачкој лепоти (цара, пастира). Пјесма над пјесмама је написана у дијалошкој форми и, као наше народне лирске песме, садржи сажету лирску причу. Прича прати девојку Суламку (Сунамку) коју је цар Давид одвео у свој харем. Дочарава се девојчина чежња за вереником који је остао у њеном родном селу. Ако их тумачимо алегоријски, сматра се да оне говоре о љубави Бога и изабраног народа, или Исуса Христа и цркве. Хришћанска уметност је у фигури девојке препознала Богородицу па је Пјесма над пјесмама постала ризница слика и симбола који се везују за лик Богородице. Тако ће у многим каснијим делима лик Богородице бити представљен кроз љиљан, торањ Давидов, ограђен врт, запечаћено врело, зденац живе воде и сл. Пословичка поука ове старозаветне књиге јесте да је љубав јача од смрти. Лепота Пјесме над пјесмама је у њеној сликовитости и живописности која се постиже ефектном употребом метафора и поређења. Без обзира на начин читања и разумевања овог песништва, реч је о врхунском књижевном остварењу које вековима надахњује уметнике и тумаче књижевних дела.

Ed

uk a

Давид (хебр. вољени) био је израелски цар, родоначелник династије „дома Давидовог”, предак Исуса Христа, пророк и јунак. Као младић био је, будући омиљен због музикалности и лепоте, дворски свирач на харфи. Знао је да свира на више инструмената, организовао је хорове и свирачке дружине. Тако се спријатељио са царем Саулом и постао његов миљеник. После цареве смрти Давид је дошао на престо и постао моћан владар, војник и државник. Био је велики ратник те се за његов живот везују многе пустоловине и подвизи. У старозаветној историји познат је као велики грешник и покајник. Као млад пастир без оружја је убијао дивље звери, што је чест мотив на хришћанским иконама. Овај старозаветни јунак се истакао у рату против Филистејаца. Убио је дива Голијата, одевеног у ратнички оклоп и кацигу, гађајући га праћком. Прича о Давиду и Голијату симболизује престижност воље коју даје љубав над физичком снагом. Приписују му се Псалми, зборник химни, молитава и плачева, који је део Старог завета. Суламка (хебр. мирна) име је лирске јунакиње из Пјесме над пјесмама, која је испевана у част њене чудесне, природне лепоте.

Препоручена литература

Гревс, Роберт, Хебрејски митови: књига постанка, Загреб, 1969. Дил, Пол, Симболика у Библији: универзалност симболичког језика и његово психолошко значење, Нови Сад, Сремски Карловци, 1991.

Креативни задаци Поделите улоге и увежбајте читање једне целине Пјесме над пјесмама која вам се највише свиђа. Уживите се у свет староза­ ветног човека. Како он доживљава љубав? Припреми се за дебату на тему: Љубав у старом и 21. веку, која ће бити заснована на искуству читања овог ремек дела светске књижевности.

196 / Књижевност старог века

БИБЛИЈА Нови завјет

Нови завет је најбоља књига која је икада била, или ће бити позната свету.

Јеванђеље по Матеју (избор)

l

Чарлс Дикенс

rta

Истражи и промисли

Ed

uk a

po

Истражи какве су друштвене прилике владале у Јудеји крајем старе и почетком нове ере. Проучи из уџбеника историје какав је био однос према првим хришћанима. Каква је судбина чекала Христове следбенике?

Матеј

Припреми се за читање Пажљиво прочитај Беседу на Гори, која је један од најважнијих делова Јеванђеља по Матеју. Обрати пажњу на блаженства и запази коме су обећана. Подсети се онога што ти је одраније познато о беседи као књижевној врсти и запази одлике те врсте у тексту. Библија, Нови завет / 197

Апостол и јеванђелист. Пре не­го што је постао Хри­стов ученик, био је цариник у слу­жби Римљана. Верује се да је јеванђеље написао у Јудеји и да је касније про­по­ ведао хришћанство у Етио­ пији, где је и умро. Ма­теј се у сликар­ству при­казује са крилатим човеком јер даје подробан извештај о Христовом васкрсењу.

блаженство – стање савршенства које чека правоверне хришћане у будућем свету

Јеванђеље по Матеју (избор) ГЛАВА 5.

Бесједа на Гори: Блаженства. О достојанству апостола. О

2. И отворивши уста своја учаше их говорећи: 3. Благо сиромашнима духом, јер је њихово царство небеско;

l

4. Благо онима који плачу, јер ће се утјешити; 5. Благо кроткима, јер ће наслиједити земљу;

6. Благо гладнима и жеднима правде, јер ће се наситити; 7. Благо милостивима, јер ће бити помиловани; 8. Благо онима који су чистога срца, јер ће Бога видјети.

9. Благо онима који мир граде, јер ће се синови Божји назвати; 10. Благо прогнанима правде ради, јер је њихово царство небеско.

uk a

5. Кроткост је особина Исуса Христа која се преноси на вернике.

1. А кад Он видје народ, попе се на Гору, и сједе, и приступише Му ученици Његови.

rta

4. Ово блаженство је обећано људима који сагледавају ка­ко своје, тако и туђе грехове и желе да се по­кају. Патња спаја верујуће људе са Спаситељем.

зако­ну старозавјетном и заповјестима Христовим.

po

3. Гордост и самољубље највећи су хришћански гре­хо­­ви. Си­ро­машан духом је скроман човек, свестан својих не­до­ста­така, који настоји да се усаврши.

6. До блаженства воде тешке муке и одрицања.

11. Благо вама ако вас узасрамоте и успрогоне и реку на вас свакојаке рђаве ријечи лажући, мене ради.

7. Милосрђе се не указује само новцем и матери­јалним стварима, већ и речју или саосећањем.

12. Радујте се и веселите се, јер је велика плата ваша на небесима, јер су тако прогонили пророке прије вас.

8. Чисто срце види и оно што је невидљиво.

14. Ви сте видјело свијету; не може се град сакрити кад на гори стоји.

9. Миротворци нису само они који живе у миру са другима, него и они који мире посвађане.

16. Тако да се свијетли ваше видјело пред људима, да виде ваша добра дјела, и славе Оца вашега који је на небесима.

Ed

13. Ви сте со земљи; ако со обљутави, чим ће се осолити? Она већ не­ће бити ни за што, осим да се проспе напоље и да је људи погазе.

10. Христов следбеник иде учитељевим путем, чији су први следбеници апостоли и пророци.

15. Нити се ужиже свијећа и меће под суд него на свијетњак, те свијетли свима који су у кући.

17. Не мислите да сам ја дошао да покварим закон или пророке: нијесам дошао да покварим, него да испуним.

18. Јер вам заиста кажем: докле небо и земља стоји, неће неста­ти ни најмањега словца или једне титле из закона док се све не изврши.

198 / Књижевност старог века

19. Ако ко поквари једну од овијех најмањијех заповијести и научи тако људе, најмањи назваће се у царству небескоме; а ко изврши и научи, тај ће се велики назвати у царству небескоме.

20. Јер вам кажем да ако не буде већа правда ваша него књи­ жевника и фарисеја, нећете ући у царство небеско.

21. Чули сте како је казано старима: Не убиј; јер ко убије, биће крив суду.

Гора – симболизује сусрет неба и земље јер је висока; представља присуство и близину Бога Небеско царство – невидљиви, нематеријални свет где се осећа свеприсутност божја; названо је и рајем, а замишљано као врт или небески град Јерусалим, где се налазе станови, или храм, где се налази божји престо и где влада мир и хармонија со – симболизује непокварљивост; у хришћанској традицији знак је савеза између Бога и изабраног народа; обичај дељења соли и хлеба симболизује братско повезивање светло (видело) – у Новом завету симболизује Исуса Христа и изабране хришћане ужећи – упалити; јако угрејати свећа – симболизује светлост, али и симболички тумачи хришћанско учење Фарисеји – припадници религиозно-политичке секте у старој Јудеји која се дословно држала религијских правила; у јеванђељима су приказани као лицемери, зато се реч фарисеј фигуративно користи да означи дволичног човека олтар – најважнији део храма где се врши Служба божја; у православној цркви то је источни део цркве одвојен иконостасом

l

22. А ја вам кажем да ће сваки који се гњеви на брата својега низашто, бити крив суду; а ако ли ко рече брату својему: Рака! биће крив скупштини; а ко рече: Будало! биће крив паклу огњеном.

24. Исус Христос подсећа на мирољубивост као врли­ну хришћана.

rta

23. Зато дакле ако принесеш дар свој к олтару, и ондје се опо­ менеш да брат твој има нешто на те,

po

24. Остави ондје дар свој пред олтаром, и иди прије те се помири с братом својијем, па онда дођи и принеси дар свој.

25. Мири се са супарником својијем брзо, док си на путу с њим, да те супарник не преда судији, а судија да те не преда слузи и у тамницу да те не вргну.

Ed

uk a

26. Заиста ти кажем: нећеш изићи оданде док не даш до пошљедњега динара.

Карл Хајнрих Блох, Беседа на Гори, 1872–1890. г.

Библија, Нови завет / 199

27. Чули сте како је казано старима: не чини прељубе.

28. А ја вам кажем да сваки који погледа на жену са жељом, већ је учинио прељубу у срцу својему.

29. А ако те око твоје десно саблажњава, ископај га и баци од себе: јер ти је боље да погине један од удова твојијех неголи све тијело твоје да буде бачено у пакао.

30. И ако те десна рука твоја саблажњава, одсијеци је и баци од себе: јер ти је боље да погине један од удова твојијех неголи све тијело твоје да буде бачено у пакао.

31. Тако је казано: Ако ко пусти жену своју, да јој да књигу распусну.

rta

l

32. А ја вам кажем да сваки који пусти жену своју, осим за прељубу, наводи је те чини прељубу; и који пуштеницу узме, прељубу чини.

po

33. Још сте чули како је казано старима: Не куни се криво, а испу­ни шта си се Господу заклео.

34. А ја вам кажем: не куните се никако: ни небом, јер је пријестол Божиј;

uk a

35. Ни земљом, јер је подножје ногама Његовијем; ни Јерусалимом, јер је град великога цара.

36. Ни главом својом не куни се, јер не можеш длаке једне бјеле или црне учинити.

37. Дакле нека буде ваша ријеч: да – да; не – не; а што је више од овога, ода зла је.

Ed

30. Учитељ учи суштини вере и бори се против повр­шности. За њега је грех и сама мисао о преступу.

38. У паганско време је владала крвна освета против које се бори Исус Христос.

38. Чули сте да је казано: Око за око, и зуб за зуб.

39. А ја вам кажем да се не браните ода зла, него ако те ко удари по десном твом образу, обрни му и други; 40. И који хоће да се суди с тобом и кошуљу твоју да узме, подај му и хаљину.

41. И ако те потјера ко један сахат, иди с њиме два.

39. Христос учи да се трпељивошћу и смиреношћу човек бори против насиља.

42. Који иште у тебе, подај му; и који хоће да му узајмиш, не одреци му.

43. Чули сте да је казано: Љуби ближњега својега, и мрзи на непри­јатеља својега.

200 / Књижевност старог века

44. А ја вам кажем: љубите непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну, чините добро онима који на вас мрзе и молите се Богу за оне који вас гоне; 45. Да будете синови Оца својега који је на небесима; јер Он заповиједа своме сунцу, те обасјава и зле и добре, и даје дажд праведнима и неправеднима.

46. Јер ако љубите оне који вас љубе, какову плату имате? Не чине ли то и цариници?

47. И ако Бога називате само својој браћи, шта одвише чините? Не чине ли тако и незнабошци?

rta

l

48. Будите ви дакле савршени, као што је савршен Отац ваш небески.

Јерусалим (темељ мира) – град у Израелу, једнако значајан како у библијско тако и у наше време. Основан много пре појаве Јевреја, временом је постао велики Свети град и добио назив Давидов град, јер је он донео ковчег завета који је Мојсије добио од Бога на Синају. У Јерусалиму је Исус Христос распет на Голготи (брду од камена изван зидина Јерусалима), погребен, и после три дана славно васкрсао. У Јерусалиму се Господ узнео на небо на Дан Педесетнице, што је рођендан Христове цркве.

(Превео Вук Стефановић Караџић)

po

Разговор о делу

Ed

uk a

Како разумеш следећу реченицу: Блажени сиромашни духом јер је њихово Царство небеско? Ко су сиромашни духом? Према хришћанском учењу, смерност је у основи свих врлина, као што је гордост у основи сваког греха. Какав је твој став према тој хришћанској истини? Како разумеш следећи реченицу из Беседе: Блажени који плачу јер ће се утешити? Зашто ће кротки наследити земљу? Када ће се наситити гладни и жедни правде? Какво се значење овде подразумева? Где, према хришћанском учењу, влада правда и истина? Какво непропадљиво богатство имају Христови следбеници? Блажени милостиви јер ће бити помиловани. Значење ове мисли састоји се у томе да ће милостиве помиловати и људи у овоме животу, јер ономе који је био милостив указаће се помоћ када му буде потребна. Присети се српске народне пословице која исказује исто уверење. Верујеш ли да се добро добрим враћа? Образложи свој одговор. Објасни како разумеш да ће чисти срцем Бога видети. Које блаженство се односи на апостоле? Како су они живели и како умирали? Пронађи метафоре којима се означава њихова мисија у свету. Којом се метафором одређује да је трпљење неправде и увреда велики подвиг? Како треба да се апостоли односе према прогонитељима? Објасни алегорију: Ви сте со земљи; ако со обљутави, чим ће се осолити? Пронађи сентенце са сродним значењем и метафоре које говоре да изабрани треба да служе за пример. Обрати пажњу на употребу хиперболе. Шта се њоме постиже у тексту? Каква је мисија апостола и свих хришћана у свету? Обрати пажњу на трећу целину Беседе. Какав је јеванђелски закон? Шта се захтева од изабраног народа? Какав је Христов однос према греху? Подвуци сентенце у којима се говори о спречавању греха. Којим стилским средствима је то наглашено? Какву ревизију старозаветних закона предлаже Исус Христос? У чему је разлика између формалног и суштинског поимања вере? Како се односи правоверник према брату, а како према непријатељу? Постоји ли разлика у том односу? Објасни. Шта је циљ човековог усавршавања? Пронађи одговарајућу реченицу која о томе говори. Библија, Нови завет / 201

Усвајамо ново градиво

po

rta

l

Подсети се усвојеног појма паралелизам, који подразумева понављање на различитим местима у стиху или реченици. Постоји и паралелизам по граматичкој структури (изоколон). Он се односи на след паралелних реченица или делова реченице, који треба да имају исти број речи, чији смисао је сличан. Овај стилски поступак један је од најчешћих у Библији, одакле и потиче. Обрати пажњу на прву мотивску целину Беседе, коју називамо блаженства, и подвуци реченице у којима уочаваш синтаксичке паралелизме. Одраније ти је познат и појам биографија. Ова књижевно-научна врста описује живот неке истакнуте личности (научника, уметника, државника). Надовезује се на традицију античке књижевности, у којој је настала. Заснива се на веродостојним подацима па зато спада у књижевно-научне врсте. У средњовековној књижевности ову врсту називамо житијем јер најчешће описује животе светаца или владара, са мноштвом чудесних елемената. Узор средњовековних биографија јесте живот Исуса Христа описан у јеванђељима.

Ed

uk a

Беседа је усмени говор богат стилским фигурама, намењен широкој публици са циљем да изазове одређени ефекат. Најпознатији беседник у доба хеленизма био је Демостен. Најпознатија беседа из Новог завета јесте Христова Беседа на Гори. Парабола (од грчког: упоређивање) првобитно је означавала реторску фигуру. Развила се у књижевну врсту која помоћу кратке, алегоријске приче износи дидактички (поучан) садржај у духу хришћанске етике (морала). Заснива се на измишљеној животној ситуацији која је доведена у везу са неком божанском идејом. Исус Христос у јеванђељима прича и, тумачећи параболе, поучава. Стил параболе је узвишен и пун реторичких средстава. Развијала се у оријенталној књижевности, а најпознатије су библијске параболе: о сејачу и посејаном семену, о расипном сину, о мудрим и лудим девојкама, о богаташу и сиромашном Лазару.

• Пронађи неку параболу у Јеванђељу и размисли о њеној поуци.

202 / Књижевност старог века

l rta

Занимљиво је знати

po

Јан Бројгел и Питер Паул Рубенс, Адам и Ева у башти Едена, 1525–1569. г.

Ed

uk a

Душа. Према учењу Светог писма, човек се састоји из тела и душе. Душа оживљава тело и надахњује га. Без ње, тело је прах и зато душу у Библији често називају дахом живота, духом живота или, једноставно, духом. Душа не потиче од тела, већ представља ону посебну снагу која претвара прах у живу материју и има свој извор у Богу. Еден (хебр. равница, степа) јесте област (или врт) у којој се према Библији налазио земаљски рај, где су живели Адам и Ева. Не зна се сигурно место где се он налазио. Верује се да је био на ушћу Еуфрата и Тигра. Реч „рај” употребљава се метафорично да означи свако место познато по лепоти, плодности и идеалним условима. Свето писмо помиње четири реке које су извирале у Едену. Насред рајског врта било је Дрво живота и Дрво познања добра и зла, а Бог га је створио због човека да га негује и чува. Пошто су се први људи побунили против божјег ауторитета, изгнани су из раја и осуђени на тежак живот.

Библија, Нови завет / 203

Јеванђеље по Матеју СТРАДАЊЕ И ВАСКРСЕЊЕ ХРИСТОВО

Читање Библије је образовање по себи.

Истражи и промисли

Лорд Тенисон

rta

l

Истражи како је у ликовним уметностима представљано страдање и васкрсење Исуса Христа. Која ликовна представа је оставила на тебе посебан утисак? Запази у каквој је вези та ликовна представа са текстом Јеванђеља.

po

Припреми се за читање

uk a

Пажљиво прочитај најдраматичнији и најпотреснији део Јеванђеља по Матеју. Подели га на мотивске целине. Обрати пажњу на поступке и понашање ликова.

ГЛАВА 27.

Исус пред Пилатом. Јудино самоубиство. Пуштање Вараве

Ed

и осуда Христа. Мучење и распеће. Хула Јудејаца. Смрт и погреб Христа. Стража на гробу.

хазна – благајна

1. А кад би ујутру, учинише вијећу сви главари свештенички и старјешине народне за Исуса да Га погубе.

2. И свезавши Га, одведоше, и предаше Га Понтију Пилату, судији.

3. Тада, видјевши Јуда, издајник Његов, да Га осудише, раскаја се, и поврати тридесет сребрника главарима свештеничкијем и старјешинама 4. Говорећи: Ја сагријеших што издадох крв праву. А они рекоше: Што ми маримо за то? Ти ћеш видјети.

5. И бацивши сребрнике у цркви изиђе, и отиде те се објеси.

6. А главари свештенички узевши сребрнике рекоше: Не ваља их метнути у црквену хазну, јер је узето за крв.

7. Него се договорише те купише за њих лончареву њиву за гробље гостима.

8. Од тога се и прозва она њива крвна њива и до данас.

204 / Књижевност старог века

9. Матеј се позива на у Старом завету пророковани долазак Месије.

Пасха – велики јеврејски верски празник којим се прославља избављење из мисирског ропства сужањ – затвореник

Ed

uk a

po

rta

l

9. Тада се изврши шта је казао пророк Јеремија говорећи: И узеше тридесет сребрника, цијену цијењенога кога су цијенили синови Израиљеви; 10. И дадоше их за њиву лончареву, као што ми каза Господ.

11. А Исус стаде пред судијом, и запита Га судија говорећи: Ти ли си цар јудејски? А Исус рече му: Ти кажеш.

12. И кад Га тужаху главари свештенички и старјешине, ништа не одговори.

13. Тада рече му Пилат: Чујеш ли шта на тебе свједоче?

14. И не одговори му ни једну ријеч тако да се судија дивљаше врло.

15. А о сваком празнику Пасхе бијаше обичај у судије да пусти народу по једног сужња кога они хоће.

16. А тада имаху знатнога сужња по имену Вараву.

17. И кад се сабраше, рече им Пилат: Кога хоћете да вам пу­стим? Вараву или Исуса прозванога Христа?

18. Јер знадијаше да су Га из зависти предали.

19. А кад сеђаше у суду, поручи му жена његова говорећи: Не­ мој се ти ништа мијешати у суд тога праведника, јер сам данас у сну много пострадала њега ради.

20. А главари свештенички и старјешине наговорише народ да ишту Вараву, а Исуса да погубе.

21. А судија одговарајући рече им: Кога хоћете од ове двојице да вам пустим? А они рекоше: Вараву.

22. Рече им Пилат: А шта ћу чинити с Исусом прозванијем Христом? Рекоше му сви: Да се разапне.

23. Судија пак рече: А какво је зло учинио? А они гласно пови­ каше говорећи: Да се разапне.

24. А кад видје Пилат да ништа не помаже него још већа буна бива, узе воду те уми руке пред народом говорећи: Ја нијесам крив у крви овог праведника: ви ћете видјети.

25. И одговарајући сав народ рече: Крв његова на нас и на дјецу нашу.

26. Тада пусти им Вараву, а Исуса шибавши предаде да се разапне.

27. Тада војници судијини узеше Исуса у судницу и скупише на Њ сву чету војника.

28. И свукавши Га обукоше Му скерлетну кабаницу.

29. И оплетавши вијенац од трња, метнуше Му на главу, и дадоше Му трску у десницу; и клекнувши на кољена пред Њим, ругаху Му се говорећи: Здраво, царе јудејски!

30. И пљунувши на Њ, узеше трску и бише Га по глави.

31. И кад Му се наругаше, свукоше с Њега кабаницу, и обукоше Га у хаљине Његове, и поведоше Га да Га разапну.

32. И излазећи нађоше човјека из Кирине по имену Симона и натјераше га да Му понесе крст. Библија, Нови завет / 205

33. И дошавши на мјесто које се зове Голгота, то јест костурница, 34. Дадоше Му да пије оцат помјешан са жучи, и окусивши не хтје да пије.

35. А кад Га разапеше, раздјелише хаљине Његове бацивши коцке; 36. И сеђаху ондје те Га чуваху.

37. И метнуше Му више главе кривицу Његову написану: Ово је Исус, цар јудејски.

38. Тада распеше с Њиме два хајдука, једнога с десне а једнога с леве стране.

39. А који пролажаху, хуљаху на Њ машући главама својим.

40. И говорећи: Ти који цркву разва­љу­јеш и за три дана начињаш, помози сам себи; ако си Син Божиј, сиђи с крста.

41. А тако и главари свештенички с књи­­­жевницима и старје­ши­ нама под­смјевајући се говораху: 42. Другима поможе, а себи не може по­моћи. Ако је цар Израиљев, нека си­ђе сад с крста па ћемо Га вјеровати.

43. Он се уздао у Бога: нека му поможе сад, ако му је по вољи, јер говораше: Ја сам Син Божиј.

44. Тако исто и хајдуци разапети с Њим ругаху Му се.

45. А од шестог сахата би тама по свој зем­љи до сахата деветога.

46. А око деветога сахата повика Исус гласно говорећи: Или! Или! Лама савахтани? То јест: Боже мој! Боже мој! Зашто си ме оставио?

47. А неки од онијех што стајаху онде, чувши то, говораху: Овај зове Илију.

48. И одмах отрча један од њих те узе сунђер, и напуни оцта, па натаче на трску, те Га појаше.

49. А остали говораху: Стани да видимо хоће ли доћи Илија да му поможе.

50. А Исус опет повика иза гласа и испусти душу.

51. И гле, завјес црквени раздрје се надвоје од горњега краја до доњега; и земља се потресе, и камење се распаде; 52. И гробови се отворише, и усташе многа тијела светијех који су помрли; 53. И изашавши из гробова, по васкрсењу Његовом, уђоше у свети град и показаше се многима.

54. А капетан и који с њим чуваху Исуса видјевши да се земља тресе и шта би, поплашише се врло говорећи: Заиста овај бијаше Син Божиј.

55. И ондје бјеху и гледаху издалека многе жене које су ишле за Исусом из Галилеје и служиле Му.

56. Међу којима бијаше Марија Магдалина и Марија мати Ја­ ков­љева и Јосијина и мати синова Зеведејевих.

57. А кад би увече, дође човјек богат из Ариматеје, по имену Јосиф, који је такођер био ученик Исусов.

Ed

uk a

po

rta

l

Голгота (јеврејски гумалет; латински calvaria, лобања, чело) – брдо на коме је разапет Син божји; легенда каже да је на Голготи сахрањен Адам; за време Исуса Христа Голгота је била изван градског језгра

Марија Магдалена – преобраћена грешница; пратила је Исуса Христа на Голготу и стајала испод крста где је разапет; била је сведок Спаситељевог полагања у гроб, па је прва апостолима пренела вест о васкрсењу

206 / Књижевност старог века

uk a

po

rta

l

58. Овај, приступивши к Пилату, замоли га за тијело Исусово. Тада Пилат за­повједи да му даду тијело.

59. И узевши Јосиф тијело, зави Га у пла­т­но чисто; 60. И метну Га у нови свој гроб што је био исјекао у камену; и наваливши велики камен на врата од гроба отиде.

61. А ондје бијаше Марија Магдалина и друга Марија, и сјеђаху према гробу.

62. Сјутрадан пак по петку сабраше се главари свештенички и фарисеји код Пилата, 63. И рекоше: Господару! Ми се опо­ме­ нусмо да овај лажа каза још за живота: Послије три дана устаћу.

64. Зато заповједи да се утврди гроб до тре­ћега дана да не дођу како ученици ње­гови ноћу и да га не украду и не кажу на­роду: Уста из мртвијех; и би­ће по­шљедња пријевара гора од прве.

65. Рече им Пилат: Ево вам страже, па идите те утврдите како знате.

66. А они, отишавши са стражом, утвр­ дише гроб, и запечатише камен. ГЛАВА 28.

Ed

Васкрсење Христово и јављање мироносницама и ученицима. Синедрион поткупљује стражу. Васкрсли Господ шаље апостоле да проповиједају и крштавају по свијету.

1. А по вечеру суботном на освитак првога дана недјеље дође Марија Магдалина и друга Марија да огледају гроб.

2. И гле, земља се затресе врло; јер анђео Господњи сиђе с неба, и приступивши одвали камен од врата гробнијех и сјеђаше на њему.

3. А лице његово бијеше као муња, и одјело његово као снијег.

4. И од страха његовог уздркташе се стражари, и постадоше као мртви.

5. А анђео одговарајући рече женама: Не бојте се ви; јер знам да Исуса рас­петога тражите.

6. Није овдје: јер устаде као што је ка­зао. Ходите да видите мјесто где је лежао Господ.

7. Па идите брже те кажите ученицима Његовијем да је устао из мртвијех. И гле, Он ће пред вама отићи у Гали­леју; тамо ћете Га видјети. Ето ја вам казах. Библија, Нови завет / 207

Веласкез, Распеће, 1632. г.

мироноснице – Марија Магдалена и Марија, мајка Јакова и Јосије, Богородичина сестра Синедрион – савет старешина у јудејству који одлучује о важним питањима и тумачи спорне законе и прописе

Галилеја – северна област у Палестини која се налази западно од Јордана

(Превео Вук Караџић)

Ed

uk a

po

rta

l

8. И изишавши брзо из гроба са стра­хом и радости великом, потекоше да јаве ученицима Његовијем.

9. А кад иђаху да јаве ученицима Ње­го­вијем, и гле, срете их Исус го­во­ре­ћи: Здраво! А оне приступивши ух­ва­тише се за ноге Ње­гове и покло­нише Му се.

10. Тада рече им Исус: Не бојте се; иди­те те јавите браћи мојој не­ка иду у Галилеју; и тамо ће ме видјети.

11. А кад иђаху, гле, неки од стражара дођоше у град и јавише главарима свештеничкијем све што се догодило.

12. И они саставши се са старјешинама учинише вијећу, и дадо­ше војницима довољно новаца 13. Говорећи: Кажите: Ученици његови дођоше ноћу и украдоше га кад смо ми спавали.

14. И ако то чује судија, ми ћемо њега умирити, и начинити да вама ништа не буде.

15. А они узевши новце учинише као што су научени били. И разгласи се ова ријеч по Јеврејима и до данас.

16. А једанаест ученика отидоше у Галилеју у гору куда им је казао Исус.

17. И кад Га видјеше, поклонише Му се; а једни посумњаше.

18. И приступивши Исус рече им говорећи: Даде ми се свака власт на небу и на земљи.

19. Идите дакле и научите све народе крстећи их ва име Оца и Сина и Светог Духа, 20. Учећи их да све држе што сам вам заповједао; и ево ја сам с вама у све дане до свршетка вијека. Амин.

Тинторето, Васкрснуће Исусово, детаљ, 1579. г.

208 / Књижевност старог века

Разговор о делу

uk a

po

rta

l

Прочитај пажљиво завршетак Јеванђеља. Усредсреди се на опис неправедног суђења Исусу Христу, мучења и разапињања на крст. Како се односи Понтије Пилат према Сину божјем? Зашто се плаши да пролије његову крв? Како покушава да га спасе? Објасни Пилатов покушај да „опере руке” од крви праведника, што је ушло у пословицу. Ко је осудио Исуса Христа и зашто је јеврејски народ изабрао да спасе Вараву, а не Христа? Како су војници мучили Христа? Шта су му обукли? Скерлетна кабаница симболизује страдање. Присети се у којој народној песми се јавља овај мотив. Шта симболизује Голгота? Ко је био Симон и каква је његова улога у јеванђелској причи? Уочи део у којем се описује понашање стражара и објасни шта такво понашање говори о њима. Запази шта се догодило с Христовим хаљинама. Како су се муке наставиле? Шта Спаситељ говори на крсту пре смрти? Шта се после смрти догодило? Опиши збивања у природи. Шта се догађало у људским душама? Ко су мироноснице? Коме анђео јавља радосну вест спасења? Шта се догодило после? Зашто ученици нису одмах познали учитеља? Запамти речи које је Исус Христос упутио апостолима и свим хришћанима. Шта је његово страдање променило у историји човечанства? Размисли о Христовој жртви. Која је идеја из његовог учења по твом мишљењу најважнија? Којим стилским средствима је дочарана јеванђелска драма? Уради стилску анализу примењујући усвојено знање. Које се ситуације описане у Јеванђељу могу препознати у свакодневном животу? Живи ли још налог моралног и стваралачког усавршавања људи? Колико је могуће досећи узоран Христов лик и остварити његов налог: Будите савршени као отац ваш небески? Шта је по твом мишљењу непролазно у хришћанству?

Занимљиво је знати

Ed

Исус Христос је према хришћанском учењу Син бо­жији, који је по­стао човек и који је живео и умро да би спасао човечанство и научио га величини љуба­ви и праштања. Оваплоћен је (рођен у људском об­ли­чју) ради спасења грешног људског рода. Отац му је Свети дух, а мајка Пресвета Девица Марија – Богородица. Исус значи Спаси­тељ, он је Христос – грчка реч за јеврејску реч Месија (Помазаник). Исус је по човечанској природи био Јеврејин, ро­ђен за време влада­вине Ирода Великог (око 5. или 6. год. пре нове ере), када су Јевреји патили под римском влашћу. Умро је 28. или 29. год. тако што је био разапет на крст. Рођен је у Витлејему, а одра­стао у Назарету гали­лејском. Први пут је посетио Јерусалим кад му је било 12 година. До тридесете године живео је у породици дрводеље Јосифа, зару­чни­ка Богородице Марије. У тридесетој години крс­тио га је Јован Крститељ (Претеча) када је био спре­ман да започне своју спаси­тељ­ску мисију. Тада је изабрао своје прве ученике и чинио прва чуда. Оби­шао је Галилеју, учећи и лечећи болеснике. Како је расла његова слава, настајало је и противљење међу јеврејским верским великодо­сто­јницима. Почетком Стра­сне седмице, последње недеље свог живо­та, ушао је у Јерусалим и одржао Библија, Нови завет / 209

Ed

uk a

po

rta

l

Последњу вечеру (Тајну вечеру) са својим ученицима, пред јеврејску Пасху (највећи празник код Је­вреја). Издао га је ученик и апостол Јуда. Суђено му је пред Сине­дри­оном и пред римским намесником и осуђен је на рас­пеће на крсту, што је била најсрамнија смртна казна у то време. Сахрањен је у гробу, али трећег да­на након његове смрти гроб је нађен празан. Ва­ск ­ рсли Христос јавио се једанаест пута својим уче­ни­цима, же­на­ма мироносницама и пријатељима – све до Вазнесења (40 дана од Васкрса), када им се по­ка­зао последњи пут. Његово учење, познато као хришћанство, раширило се по целом, тада по­знатом, свету и изме­нило ток историје. Јуда Искариотски једини је од дванаест апо­стола који није из Га­лилеје, већ из Јудеје. Њега је, као и остале апостоле, изабрао сам Го­спод. Јуда је, по­пут других Исусових следбеника, проповедао, ис­ це­љивао болесне и истеривао зле духове. Био је бла­гајник Христове заједнице и држао ковчежић са добро­вољним прилозима. Доделив­ши му дужност благајника, Спаситељ је наговестио његову издају. Једино апостол Јован у свом јеванђељу говори о томе да је Христос знао ко ће га издати. Јуда је издао Хри­ста за 30 сребрњака, због по­хлепе, а тај износ је у оно време плаћан за једног роба. Кад је схва­тио шта је учино, покушао је да обустави заверу, али није успео, па је учино смртни грех тако што се обесио. Јуда је римским војни­цима показао ко је Исус Христос тако што га је пољубио. Изрека Јудин пољубац везује се за издајнички и лицемеран посту­пак. Понтије Пилат је био римски намесник кога је довео цар Ти­бе­ рије 26. године хришћанске ере. Није био омиљен у народу па се бојао могућих оптужби при­ли­ком суђења Исусу Христу. На суђењу је три пута по­ку­шао да заштити Христову невиност, на шта га је због пророчанског сна упозоравала његова жена. Петар (хебр. стена), апостол и један од Христу најближих учени­ка, био је галилејски рибар. Исус га је позвао у апостолску службу заје­­ дно са Андријом. Апостол Петар је једини препознао у свом учи­тељу Божјег сина и потврдио његово порекло. После тога му је Исус дао име Петар, што значи „стена”, и тако нагласио његову оданост вери. Умро је мученичком смрћу тако што је на властито тражење раза­пет главом надоле јер се дубоко кајао што се одрекао учитеља. Помазање тела и главе уљем био је знак гостопримства код Је­ вре­ја, али је био везан за посмртни обред. Постојало је служ­бено по­ма­зање, као чин инаугурације у пророчку, свештеничку и царску службу. Витанија је римска провинција на северозападу Мале Азије. Гетсиманија је невелико насеље са вртом изван Јерусалима, на западној обали Маслинске горе, где је Спаситељ одлазио на мо­литву. Овај крај је познат по узгоју маслина па отуда и име. Кајафа је надимак Јосифа, који је био првосве­штеник у време осуде Исуса Христа.

210 / Књижевност старог века

Усвајамо ново градиво Препоручена литература

Грејвс, Роберт, Хебрејски митови: књига постанка, Загреб, 1969. Дил, Пол, Симболика у Библији: универзалност симболичког језика и његово психолошко значење, Нови Сад, Сремски Карловци, 1991. Цермановић Кузмановић, Александрина, Срејовић, Драгослав, Лексикон религија и митова древне Европе, 2. допуњено издање, Београд, 1996. Лексикон иконографије литургике и симболике западног кршћанства, уредио Анђелко Бадурина, Загреб, 1985. Православни појмовник, приредио Ненад Новаковић, 2. допуњено и измјењено издање, Бања Лука: Бесједа; Београд: Ars Libri, 2008. Ракић, Радомир, Библијска енциклопедија. 1–2, Србиње, Духовна академија Светог Василија Острошког, 2004.

po

rta

l

Јеванђеље је назив за прве четири књиге Новог завета, које говоре о животу и делу Исуса Христа. Писали су их Христови ученици и апостоли: Матеј, Марко, Лука и Јован, између 65. и 100. године нове ере. Прва три јеванђеља називају се синоптичким будући да садрже много заједничких одлика. Четврто јеванђеље Јована Богослова, једног од најближих сведока и очевидаца Спаситељевог живота, описује његову божанску природу. Јеванђеље је блага вест мира, љубави и спасења или откривање божје славе у личности Исуса Христа. Описује Спаситељев долазак, страдање и васкрсење. Црква је, у почетку, под јеванђељем подразумевала предање проповеди Исуса Христа, док се временом појам сузио на збирку књига из Новог завета, означавајући апостолска сведочанства о животу, учењу и служби Сина божјег. Јеванђелисти су се користили усменим предањем коме је црква дала коначан облик пре завршетка првог века. Постоје четири паралелна јеванђељска текста сачувана на грчком језику.

Ed

uk a

Креативни задаци ›› Погледај филм Страдање Исусово у режији Мела Гибсона и упо­реди га са својим читалачким доживљајем. Одговара ли филм твојим представама о животу и страдању Исуса Христа? На­пи­шио састав са темом Каква је корист човеку ако сав свет добије, а души својој науди. ›› У библиотеци потражи Историју цивилизације Вила Дјуранта, трећу књигу Цезар и Христ, и провери које се историјске чи­ њенице налазе у јеванђељима.

Подсети се...

БИБЛИЈА

СТАРИ ЗАВЕТ

НОВИ ЗАВЕТ

Законске књиге

Јеванђеља (по Матеју, Марку, Луки и Јовану)

Историјске књиге

Дела Апостолска

Поучне књиге

Посланице

Пророчке књиге

Откривење Јованово Библија, Нови завет / 211

АНТИЧКА КЊИЖЕВНОСТ Хомер, суверени песник. Данте Алигијери

Хомер Истражи и промисли

l

Илијада

uk a

po

rta

Пронађи књигу Роберта Грејвса Грчки митови, прочитај мит о Тројанском рату и нађи све одреднице које су за њега везане. Усредсреди се и на митове о Ахилеју, Агамемнону, Хелени и Парису, без којих не можеш разумети Хомеров еп, који столећима инспирише велике уметнике. Прочитај цитирани одломак из Историје хеленске књижевности Милоша Ђурића да би се упутио/упутила у садржај, композицију, време и догађаје из шестог певања Илијаде, које ћете интерпретирати на часу.

Припреми се за читање

Ed

Прочитај код куће одломак Илијаде, пажљиво, са оловком у руци, обраћајући пажњу на објашњење непознатих речи и на сваки детаљ у тексту. Прочитај наредни текст из којег ћеш сазнати о чему се у епу говори. Он ће ти помоћи да садржајније доживиш одломак у Читанци.

Агамемнон – син Атрејев, унук Пелопов, краљ у Микени, врховни војвода ахејски под Тројом Хелена – кћи Зевса и Леде, спар­тан­ска принцеза и најлепша жена на све­ту; била је удата за спартанског краља Ме­­нелаја када ју је Парис отео и повео у Троју; Тро­јански рат се водио, због Хе­ленине отмице, пуних десет година и за­вршио се прин­це­зиним ослобођењем и по­вратком у Спарту Илиј – грчко име за Троју

Садржај и композиција Илијаде Према садржају, могу се разликовати четири дела Илијаде. У првом делу, уводу (певање I), пева се како се Ахилеј разгне­ вио што му је Агамемнон, врховни војсковођа, отео робињицу Бри­сејиду, те неће више Ахејцима да помаже у борби. Његова мати Тетида жали се Диву на неправду која је учињена њеном сину, а он јој обећава да ће му прибавити задовољење.

212 / Књижевност старог века

Хомер Легендарни хеленски пес­ник, творац великих епова Или­јада и Одисеја. Његово име је на различите начине обја­шња­­ вано. За неке јези­ко­слов­це оно значи „пратилац”, „слепац” или „друг”; други су твр­ дили да је реч о заједни­чкој имени­ци која значи „рапсод” (про­фесио­нални рецитатор еп­ске поезије у Грчкој) или „поета”, док су трећи тврдили да је у корену имена великог грч­ ког песника реч „састављач”. Прет­по­ставља се да су оба епа на­стала до 700. године пре нове ере и да су се преносила ус­ме­ним путем, а да су кона­чан облик добила записива­њем у другој половини IV века пре нове ере. Поделу на 24 певања из­ вршили су алек­ сандријски фи­лолози и озна­чили их сло­ вима грчког алфа­бета. Хомер је имао више био­графа, који нису сагласни по питању да­ тума и места његовог рођења. Неки су сматрали да је био савре­меник Тројанског рата (поче­так XII века пре н. е.), други су тврдили да је живео 60, од­носно 400 година после рата. Седам градова се оти­ мало о част да буду Хомерова отаџ­бина. Ове недоследности су допринеле мистификацији његовог живота. Приповедало се да је божанског порекла и да му је отац био бог реке Ме­ лета а мајка нимфа Кретејида. Веровало се да је био слеп иако га таквим не представља статуа из IV века пре н. е. Хо­ме­рови епови су драгоцени, како за историчаре тако и за проучаваоце књижевности, јер транспонују стварност у току пет векова грчке р ије. Поред епова исто­ Илијада и Одисеја Хо­меру су приписане хоме­р­ске химне, киклички епо­ви, комични еп о животи­ њама и подругљиве песме.

Ed

uk a

po

rta

l

У другом делу (пев. II–XVIII) опевају се ахејске борбе с Тројан-­ цима док се Ахилеј гневи. Ахејци полазе у борбу без Ахилеја. Прва борба (пев. II–VII) отпочиње тиме што они с Тројанцима учине уговор да Парид и Менелај поделе мегдан, по коме ће онај који победи добити Хелену, чиме ће се и рат свршити. Али Парида, кога је Менелај победио, уклања из борбе Афродита; а по одлуци богова, ликијски јунак Пандар, који се находи у тројанској војсци, одапне из заседе стрелицу на Менелаја и тако прекрши уговор. Борба између Ахејаца и Тројанаца продужује се, али дуго остаје нерешена јер неки богови помажу и једној и другој страни. Од Ахејаца нарочито се одликује Диомед, син Тидеја, јунака из тебанског мита, а од Тројанаца Хектор, који се опростио са женом Андромахом, а потом с Ајантом поделио мегдан, који је остао нерешен, али је донео примирје, за време кога се сахрањују мртваци и на једној и на другој страни, а Ахејци, поред тога, утврђују бедем око свога окола. Патрокло моли Ахилеја да му допусти да пође Ахејцима у помоћ и он га шаље у борбу, пошто му је дао своје оружје. Патрокло гони Тројанце, који беже сматрајући га за Ахилеја, убије Сарпедона, али га напослетку Хектор, уз помоћ Аполонову, савлада, убије и свуче с њега Ахилејево оружје. Око мртвог тела Патроклова настаје љут бој, али најзад Менелају и Мериону пође за руком да тело однесу бродовима уз пратњу обојице Ајаната, који непријатеље одбијају од њих. Смрћу Патро­ кловом радња Илијаде тече новим коритом. У трећем делу (пев. XVIII–XXIII), пева се како се Ахилеј по­ мирио с Агамемноном и полази поново у борбу пошто му је Хефест, на молбу Тетидину, сковао ново оружје. У четвртом боју (XIX–XXIII), у којем се богови опет боре и на једној и на другој страни, Ахилеј потискује Тројанце, који се заклоне у град, само га пред градским вратима дочекује Хектор, кога родитељи са бедема плачући узалуд зову натраг. Видећи пред собом силнога јунака, Хектор се уплаши и стане бежати; трипут га Ахилеј гони око бедема, док Хектор не стане. Ахилеј насрне на њ и, уз помоћ Атенину, пође му за руком те га убије, а његово мртво тело, привезано за кола, одвуче према бродовима. Тек сада бива Патрокло сахрањен. У четвртом делу (пев. XXIV), казује се како је Пријам откупио Хектора. Дванаести дан после Хекторове смрти Ахилеј, по Дивову наређењу, предаје Хекторово тело Пријаму, који је ноћу дошао у његов чадор и био лепо дочекан. Пријам га натовари на кола и враћа кући. Његова ћерка Касандра, која га је прва приметила, зове Тројанце, који јаучући начине ломачу и свом племенитом и вољеном јунаку одају последњу почаст. Кратким описом те поча­ сти Илијада се и завршава. Античка књижевност / 213

Време догађања Радња Илијаде догађа се последње, тј. десете године Тројанског рата. Догађаји који су били повод томе рату, скупљање војске и све остало што се десило пре онога што се опева у Илијади – све то спомиње се узгред. Оно што се дешава у самој Илијади не заузима више од 51 или, по другима, 49 дана. Композиција Илијаде је сасвим јединствена и пу­на епске драма­ ти­чности, јер је радња цела и завр­шена. Догађаји се крећу око Ахи­ лејевог гнева и развијају се у узрочно-последичној вези. Главни сукоб је између Агамемнона и Ахилеја, а споредни, који је настао из првога, између Ахилеја и Хектора. До првог преокрета у радњи до­ лази Патрокловом смрћу, а до другог по­сле Хекторове смрти.

rta

l

(Према Историји хеленске књижевности Милоша Ђурића)

po

Илијада започиње инвокацијом – античком стилском фигу­ ром у којој песник призива Музу да му помогне у опевању жељене теме. У случају Илијаде, та тема се, пре свега, везује за Ахилејев гнев и његов сукоб са Агамемноном. Тако је основна тема епа садржана на самом почетку, већ у инвокацији. Отуда се у литератури често наилази на став да Илијада, строго узев, не говори о Тројанском рату већ, пре свега – о Ахилејевом гневу.

uk a

Ахилеј (Ахил) – полубог, син краља Пелеја и мо­р­ске нимфе Тетиде. Био је највећи гр­ч­ки јунак, који се посебно истакао у Тро­јанском рату. Позната је прича како је славног јунака мајка купала у реци Стикс, која тече кроз подземни свет, да би га учинила бесмртним. Пошто га је др­жала за пету, ту је једино остао рањив. По­ги­нуо је у Тројанском рату када га је ју­ нак Па­рис ранио у пету. (Често се ко­ристи фра­за Ахи­лова пета за рањиво, слабо место.) Ахил је научио ратничко уме­ће од Хирона, во­ђе кентаура, који га је хранио изнутрицама дивљих животиња да би га учинио сна­ жним. Ахил је био вео­ма осетљив, често је плакао, али и склон гневу, што је један од главних моти­ва Хомеровог епа Илијада. Био је инспирација Александру Великом, ко­ји је на по­четку ратова против Перси­ јанаца уче­ство­вао у ратничким играма у Ахилову част. Хектор – син Пријама и Хекабе, муж Андромахе, отац Астијанакта, најугле­днији ју­ нак тројански Ахејци – главно хеленско племе у Тесалији, Месени, Аргу и Итаки, а Хомер га употребљава као назив за све Хелене Аид (Хад, Ад) – син Крона и Реје, а брат Дивов и Посејдонов, бог подземног света куда одлази душа када тело умре Див – (Зевс или, боље, Зеј) првобитно бог неба; управља облацима, кишом и ветровима, громом и муњом, и влада на висинама; он је отац богова, али и људи, у исти мах, краљ и владар над владарима; Зевс се стара да се врши судбина, да се ништа не догоди изван ње

Прво певање

Позивање Мусе. Агамемнон вређа свештеника Хриса

Ed

Гњев ми, богињо, певај, Ахилеја, Пелеју сина,

злосрећни, штоно Ахејце у хиљаде ували јада, душе пак многих јунака јаких посла Аиду, а њих учини саме да буду пљачка зa псине и још гозба за птице – и тако се Дивова воља вршила – откад се оно у свађи разишли били Атрејев син, јунацима вођа, и дивни Ахилеј. Ко ли од богова раздор и борбу међу њима створи? Дивов и Летин син. Он гњевом плану на краља, страшну болест баци у војску, те гињаху пуци, зато што је Хриса увредио, његова жреца, Атрејев син. Он стиже до брзих ахејских лађа, ћерку да откупи своју, а голем је носио откуп, држећ’ у рукама ловоров венац Феба стрељача на златном жезлу, и сву је ахејску молио војску,

214 / Књижевност старог века

Атреј – син Пелопов, брат Тијестов, отац Агамемнона и Менелаја, краљ у Микени Атрид или Атрејић – син Атрејев; то су краљеви Менелај и Агамемнон; овде се мисли на Агамемнона са којим је Ахилеј у свађи

l

Аполон – Зевсов и Летин син, вођа Муза, те притом и бог музике и поезије, али и лекарства. Познат под именом Феб. Заштитник бројних пророчишта и храмова, међу којима се посебно истичу Делфи и Делос. Преузео и идентитет Хелија као бог сунца. Био је и бог стрељаштва, познат по томе што његове стреле не промашују и што имају моћ да донесу болест и кугу. Данајци – грчко племе, потомци краља Данаја, становници града Арга на Пелопонезу. Хомер је Данајцима називао све Грке под Тројом.

Ed

uk a

po

rta

а највише два владара јунака Атрида: „Атреју синци и сви Ахејци с назувком лепим, дали нам бози, станари на Олимпу, Пријамов да град разрушите и својој да кући се вратите здрави! Мени пак милу повратите ћерку и узмите откуп страхујући од Дивова сина, Феба стрељача!” То му повладише други сви Ахејци да треба жрецу одати пошту и откупе примити сјајне. Али се не свиде то Агамемнону, Атреја сину, него га отпреми грубо и погрдне додаде речи: „Да те не видим више код пространих бродова, старче, ни да боравиш сад ни поново њима да идеш, јер ти жезло неће помоћи ни божији венац! Не дам ове на откуп; и пре ће дочекат старост у кући нашој у Аргу, од завичаjа далеко, служећи као ткаља и на мој лежући одар. Одлази, немој ме дражит, одавде здраво да одеш!” Тако рече, старац се поплаши, послуша претњу, па он муком оде низ игало пребучног мора. Кад већ одмаче даље, тад старац мољаше много господа Аполона, ког роди лепокоса Лета: „(...) Ако икад саградих угодан храм ти или ако ти спалих од бикова или од коза дебела стегна икада, ову ми испуни жељу: моје наплати сузе Данајцима стрелама твојим!”

Креативни задатак

У Речнику грчке и римске митологије Дра­ гослава Срејовића и Александрине Церма­ новић Кузмановић прочитај одреднице везане за Ахила и Агамемнона. Сазнај о њиховим животима пре и после догађаја описаних на почетку Илијаде. Спреми се да усмено изложиш своја запажања о њи­ ховим карактерима и склоностима, те уз­ роцима сукоба који Хомер описује.

Античка књижевност / 215

Шесто певање

Диве и остали бози, и овоме дарујте сину моме да он, ко и ја, мед’ Тројцима славом заблиста, снагом да буде добар и моћно да Илијем влада, и да се каже: „Тај је честитији много од оца!” Хекторов састанак са женом и сином

po

rta

l

Тако рече и оде сјајношлеми велики Хектор и кући стигне брзо у којој се пријатно живи, ал’ он белолакту љубу Андромаху не нађе у њој, него је са сином и с лепорухом дворкињом једном стајала онде на кули и јецала, плакала горко. А кад не нађе Хектор беспрекорну љубу у двору, ступи на кућни праг и слушкињам’ прозбори ово: „Нудер, момкиње, сада по истини кажите мени: куда белолакта крену Андромаха из дома овог? Или је јетрвама лепорухим пошла ил’ можда заовама ил’ у храм Атенин, где Тројанке друге госпе лепокосе хоће да умире богињу страшну?” Хектору хитра на то кључарица прозбори ово: „Када нам, Хекторе, кажеш да истину рекнемо праву, није јетрвама белорухим пошла ил’ можда заовама ил’ у храм Атенин, где тројанске друге госпе лепокосе хоће да умире богињу страшну, него се на вељу кулу на илијску попела, јер чу да су на муци Тројци, надвладали да су Ахејци. Она је бедему кренула журно махнитој слична, с њоме је дојкиња пошла у наручју носећи дете.” Тако кључарица рече, и Хектор из двора истрчи, истим се врати путем кроз улице грађене лепо. Кад град големи прође и када до Скејскијех врата веће стиже куд шћаше да онамо на поље доспе, ту му даровита љуба долети тада у сусрет, љуба Андромаха, ћерка јунака Етиона, овај под гором Плаком шумовитом живљаше некад, онде под Плаком у Теби, а владар Киличаним’ беше; ћерка његова пође за Хектора обучена у мед. Она се сусретне с њиме, а дадиља иђаше с њоме носећ на грудима сина безазленог, нејако дете, љубимца Хектору сина, а лепој подобна звезди; Хектор је њега називо Скамандријем, други га зваху Астијанактом, јер је сам Хектор бранио Илиј.

Ed

uk a

Троја – главни град тројанске државе, на северозападној обали Мале Азије; Ахејци су га опседали десет година док га напослетку нису заузели и разорили, а потом је, разуме се, пропала и тројанска држава Андромаха – једна од најтрагичнијих јуна­киња у грчкој митологији; за време оп­саде Троје изгубила је родитеље, осмо­рицу браће, мужа и сина Атена (Атина) – грчка богиња мудрости и пра­ве­ дног рата; била је заштитница уме­тно­сти и заната; према миту, ро­ди­ла се из главе свога оца Зевса, у пуној ра­тној опреми; заштитница је града Атине, а њен знак је маслина, симбол мира; Пар­тенон је познато светилиште на Акропољу посвећено овој мудрој богињи Скејска (у ствари лева) врата – воде из Троје у ахејски табор Скамандар (зове се и Ксант) – река у тројанској земљи војно – ратник, господар

216 / Књижевност старог века

Ed

uk a

po

rta

l

Хектор се сину своме, кад виде га, ћутке насмеши, а Андромаха стане крај војна ронећи сузе, стисне му руку и овако му беседит почне: „Јадниче, са свог ћеш срца заглавит, а нејаког чеда није ти жао ни мене сироте: ја ћу се брзо твоја удовица назват, јер тебе ће смаћи Ахејци, када одасвуд бахну, а мени било би боље да под земљицу сиђем кад нема те више, јер нећу имати утехе друге кад житку ти стигне свршетак, него жалост кад немам ни оца ни госпође мајке. Јер мог је оца негда погубио дивни Ахилеј и још угодни килички град разорио Тебу високовратну и онде погубио Етиона, али га не оплени јер зазор му беше у души, него га заједно спали са оружјем његовим сјајним и гробни постави камен; на камену посаде брешће горанке нимфе, све ћерке егидоноше Дива. Седморо имађах браће у двору, и заједно они сви су истога дана запутили у дом Аидов, јер их је све погубио брзоноги дивни Ахилеј код спороногих крава и поред белих оваца. А мајку, штоно под Плаком шумовитим царица беше, њу је амо Ахилеј са осталим довео благом, ал’ је поврати натраг кад големе откупе узе, а њу Артемида стрелом у очеву погуби двору. Сад си ми, Хекторе, све, и отац и госпођа мајка, ти си ми и брат сада, а и мој млађани војно; него смилуј се на ме и остани овде на кули, сина не остав’ сиротом, а ни удовицом љубу! Нудер постави војску код смокве, откуд се може најлакше продрети у град и бедеми могу освојит.

Античка књижевност / 217

нимфе – пратиље богиње лова Артемиде Артемида – ћерка Дивова и Летина, сестра Аполонова, богиња лова, зато носи лук и стреле

po

rta

l

Трипут су онамо дошли и најбољи кушали борци око Ајанта оба и славног Идоменеја и око оба Атрида и смелог Тидејева сина: ил’ им је који вичан прорицању казао човек, или их води и гони и само њихово срце.” Њојзи одговори на то сјајношлеми велики Хектор: „О свем размислих, љубо, и све ми је то на памети, ал’ ме је Тројаца стид и дугоскутих Тројанки њиних, ако бежао будем из борбе ко плашљивац какав. То ми забрањује срце, јер навикох увек да честит будем и храбро се борим мед’ првим Тројанцима свагда, велику текући славу и оцу и самоме себи. Јер ја добро знадем у души и у срцу своме: доћи ће дан у који и свети ће пропасти Илиј, Пријам сам и народ краља вичнога копљу. Али не жалим ја толико тројанску судбу ни Хекабу саму ни Пријама, нашег владара, ни браћу што их је много и сви су добри јунаци, али ће у прах пасти од руку љутих крвника – колико жалим тебе, медорухи када те који плачну одведе Ахејац кад узме ти данак слободе. Па кад мораднеш живећ у Аргу туђинци ткати, ил’ воду носит из Хиперије ил’ Месеиде у муци вељој и љутој, ал’ нужда те примора силна, онда ће казат когод када види те сузе где лијеш: ’То је Хектору љуба, што најбољи беше у борби међу Тројцима међу коњокротама под Тројом’. Тако ће рећи, а тебе још већа спопашће жалост за мужем таквим да те од ропства ослободи јадну. Него волим пре да легнем под земљицу хладну него лелек ти чујем где на силу одвлаче тебе.” Рече блистави Хектор и хтеде да прихвати сина, ал’ он се на недра лепопојасној дадиљи приви, и цикне, уплашив се од погледа драгога оца, меди се преплаши он и перјанице од струне како се страшно њише на шлему одозго на врху. Томе се драги бабо насмеје и госпођа мајка. Одмах блистави Хектор са главе кацигу скине па је сјајну сву на црну земљицу метне, сина у наручју поњише свог и пољуби њега, затим помолив се Диву и осталим бозима рекне: „Диве и остали бози, и овоме дарујте сину моме да он, ко и ја, мед’ Тројцима славом заблиста, снагом да буде добар и моћно да Илијем влада,

Ed

uk a

Идоменеј – ахејски јунак Диомед, краљ Арга Атреј – син Пелопов, брат Тијестов, отац Агамемнона и Менелаја, краљ у Микени Ајант – син Теламона са Саламине, брат Теукров, после Ахилеја најхрабри­ји ахејски јунак под Тројом Пријам – син Лаомедонтов, краљ тројански, који има педесет синова и дванаест ћерки, разуме се, од неколико жена; права му је жена Хекаба, с којом је родио Хектора Хекаба – жена Пријамова, мати Хекторова Арг – Ахилејева (Ахилова) отаџбина у Тесалији

218 / Књижевност старог века

l rta

Aнтон Лосенкон, Хектор и Андромаха, XVIII век

Ed

uk a

po

и да се каже: ’Тај је честитији много од оца!’ буде л’ се враћо из борбе и, смакнув душмана, собом крвав носио плен, а радосна биће му мати!” Тако рече и сина у наручје предаде драгој љуби, а она га прими на мирисна недра те се плачућ насмеши, а мужу, кад виде то, буде је жао, руком је обгрли па јој овако беседит стане: „Немој, јаднице, у срцу свом се ражалит одвећ, нико ме преко судбине Аиду послати неће, ниједан човек пак није од смрти умако, мислим, био он рђа ил’ јунак, кад мајка једном га роди. А сад иди у дворе и твоје редовање гледај, разбој и преслицу, и нареди да дворкиње твоје иду за послом. Свима мушкарцима борба је брига, највише мени од свију колико нас Илиј имаде.” Рече сјајни Хектор и потом узме са земље шлем коњорепни, а драга у дворе крене му љуба често се обзирућ за њим и грозне лијући сузе. Брзо стиже у дворе за пријатан грађене живот, а у дворе војскоморе Хектора и ту затече својих дворкиња много и све их подстакне на плач. Жив још Хектор беше у своме оплакан двору, јер су мислиле неће из боја се вратити више нити ахејском бесу и десници руци утећи. (Превео Милош Ђурић)

Античка књижевност / 219

Разговор о делу Како је протекао последњи сусрет мужа и жене? Обрати пажњу на дескриптивна места у тексту. Како је изгледала Андромаха? Којим стилским средствима Хомер постиже посебну сликовитост? Како је изгледао Хектор? Зашто га се уплашио мали Астијанакт? Уочи идиличну сцену која изазива смех код поносних родитеља.

rta

l

Присети се Гилгамешовог последњег растанка од Енкидуа. Обрађујући сумерски еп, уочили смо да је осма плоча прожета интензивним осећањима и представља тужбалицу за изгубљеним пријатељем. Научили смо да епска дела имају и лирска места као и то да велики јунаци дубоко осећају и често изражавају емоције. Који догађај је описан у одломку из шестог певања Илијаде? Укратко га исприповедај. Којом стилском фигуром је дочарана сцена у којој Хектор тражи своју одану љубу? Обрати пажњу на опис дома у ком су живели Хектор и Андромаха. Пронађи стихове у којима је дочарана породична идила. Уочи којим стилским средствима је наглашена. Где се налази Андромаха пред Хекторов одлазак у борбу? Зашто је забринута?

uk a

po

Усредсреди се на дијалог Хектора и Андромахе. Како јој се он обраћа? Пронађи речи којима исказује своју нежност и сапатништво. Пронађи хипокористик којим изражава своју љубав. Шта великом тројанском јунаку замера супруга? Објасни зашто. Каква је личност Хектор? Зашто одлази у борбу иако зна да ће погинути? Пронађи стихове у којима се види да је имао изражено осећање части и ратничког достојанства. Уочи и обележи у тексту Хекторову молитву пред одлазак у борбу. Размисли и прокоментариши његову последњу жељу. Повежи са нашом епском поезијом и упореди. Сећаш ли се драматичног растанка између мужа и жене пред одлазак у последњи бој у нашој епској песми? О којој песми је реч?

Ed

Понављамо научено и проширујемо знање

Препоручена литература

Ђурић, Милош, Историја хеленске књижевности, Београд, 1988. Срејовић, Драгослав; Цермановић Кузмановић, Александрина, Речник грчке и римске митологије, Београд, 1987.

Подсети се да је епизода одступање од главног тока епске радње и да представља један од поступака ретардације (одлагања рас­плета). Присети се песме Ба­­новић Страхиња која се на­лази у претходном одељку Читанке. Коју епизоду обли­ кује народни стваралац да осветли лик главног јунака? Чему служи лирска епизода која дочарава растанак Хек­ тора и Андромахе у једном гран­диозном епском делу као што је Илијада? Ко­ју иде­ ју наглашава?

220 / Књижевност старог века

Усвајамо ново градиво

rta

Хексаметар (херојски стих) појам је из античке версификације и представља стих од шест двосложних или тросложних метричких јединица (стопа). Број слогова у хексаметру варира у зависности од употребљених стопа. Хомерови епови су написани хексаметром.

l

Инвокација – антички термин за стилску фигуру у којој песник призива Музу, или божанство које га је надахнуло, да створи дело које је започео. Инвокација је уобичајена појава у класичној грчкој и латинској поезији, те тако њоме почињу и најпознатији епови Илијада, Одисеја и Енеида.

po

Цезура је ритмичка пауза у стиху која се подудара са завршетком речи.

uk a

Занимљиво је знати

Ed

Хомерско питање јесте питање ауторства и начина настанка нај­ста­­ријих грчких епова. Покренуто је већ крајем V века пре н. е. Још је у хеленистичко доба створена наука која се бави изуча­ ва­њем Хомерових дела. Постоји неколико теорија у оквиру хо­ мерског питања: 1. теорија о обједињењу самосталних песама; 2. развојна или теорија језгра о праилијади из које је настао еп; 3. теорија компилације по којој је један редактор објединио више краћих епова и 4. унитарска теорија, која је прихваћена у исто­рији књижевности, по којој је Илијада јединствено дело једног песника. Хомериди су били рапсоди на острву Хију који су себе сматрали Хомеровим потомцима. Касније су тако називани сви певачи који су казивали хомерске епове. Хомерски језик припада јонском наречју и зове се старојонски. То је био књижевни језик којим се није говорило. Постао је образац свим хеленским језицима на којима су се стварала књижевна дела. Хомерски утицај био је велики прво у Грчкој и Риму, касније у целој Европи и свету. Хомер је био не само најчитанији писац, већ и образац високог уметничког стила. Античка књижевност / 221

Хомерска гимназија налазила се на острву Хију у Грчкој и у њој се неговало Хомерово песништво. Отуда веровање да је то родно место слепог песника Хомера. Рапсоди су били путујући професионални рецитатори епске поезије који су Хомерове епове изводили уз пратњу лире. Аеди су били песници слични гусларима који су дали лични допринос настанку грчке епске традиције. Мит о Тројанском рату

Ed

uk a

po

rta

l

Према грчком миту, до Тројанског рата је дошло због свађе међу богињама око тога која је најлепша. Сукоб је изазвала Ерида, бо­ гиња свађе, јер се наљутила што није била позвана на свадбу краља Пе­леја и богиње Тетиде. Зато је бацила јабуку раздора на којој је пи­са­ло „најлепшој”. Око јабуке су се отимале Хера, мајка свих бо­ го­ва и заштитница брака, Атина, богиња мудрости и рата, и Афро­ дита, богиња лепоте и љубави. Пошто нису могле да се дого­во­ре којој богињи припада јабука, позвале су тројанског краљевића Париса да пресуди која је најлепша. Свака од ових богиња по­ку­ шала је да подмити судију. Хера му је обећала брачну срећу, Атина ратничку славу, а Афродита љубав најлепше жене света. Лепотица Хелена је била удата, па ју је Афродита отела и покло­нила Парису у знак захвалности што ју је прогласио најлепшом. То је био повод Тројанском рату који је трајао пуних десет година јер Хеленин муж није био нико други до грчки краљ Менелај, који је са својим братом Агамемноном повео војску са намером да сруши Троју и врати отету жену.

Менелај – син Атрејев, брат Агамемно­нов, муж лепе Хелене, коју је одвео Парис

Креативни задаци Погледај филм Троја (2004) у режији Волфганга Петерсена са Бре­ дом Питом у главној улози. Одговара ли филм твојим очеки­ вањима? Колико се режисер држао текста Илијаде? Прочитај приказ филма који је изашао у листу Време, а пронаћи ћеш га на интернету (www.vreme.com/cms/view.php?id=378529). Прокомен­тариши га.

222 / Књижевност старог века

po

rta

l

Има нешто у једном великом епу, великом и по значају и по оби­ му, што је потпуно неспојиво са фил­­м­­ским медијем. Поприличан број ликова, дигресија, епизода, ком­плексних вишеслојних мотива­ ција, све је то тешко упаковати у драм­­ску форму подношљиве ду­жине. Само да би увео најбитније ликове и испричао најосновнију радњу Илијаде, овај филм долази на границу да буде предуг и сувише компликован. Због те количине гра­ ђе, аутори нису имали избора сем да покушају да верно и што једно­ ставније пренесу суштину заплета из оригинала. Ово звучи као мана, али је у ствари велики квалитет филма. Тиме је избегнута насилна модернизација у оној добро по­ знатој машини за млевење у којој Холивуд од сваке теме прави скупу акциону мелодраму. Значај овог остварења је у томе што његови аутори нису били ни превише оригинални ни много амбициозни.

uk a

Иван Јевић, Поштени дил – Илијада и Одисеја на филму, недељник Време, бр. 697 од 13. маја 2004.

Ed

Научили смо...

Античка књижевност / 223

Чудо у Јабнелу

На нишану Пекићеве уметничке критике налази увек један облик митског виђења света који овај непоштедни критичар разобличава без икаквог компромиса.

Истражи и промисли Подсети се књига и филмова који се баве темама из Новог завета. Размисли по чему се све живот и поглед на свет библијског човека разликовао од савременог. Закључи какву је улогу у животу људи тог доба заузимала религија. Каква је њена улога данас? Упореди и образложи.

po

rta

l

Никола Милошевић

Припреми се за читање

uk a

Подсети се онога што знаш о животу и деловању Исуса Христа. Размисли о томе зашто је његова личност имала толики утицај на непосредне савременике. Како је дошло до ширења хришћанског учења? Покушај да дефинишеш оно што ти сматраш суштином тог учења. Како објашњаваш његову привлачност за велики број следбеника у различитим временима и културама?

Чудо у Јабнелу

Ed

Губа или лепра – врста тешке кожне болести, у прошлости распрострањене на подручју Средњег истока. У јеврејској култури сматрана је непосредном божјом казном па се за њу везивало веровање да је једино Бог може излечити. Оболели су бивали изоловани ван насеља и сматрани су нечистима, а уколико би дошло до исцељења, свештеник би потврђивао да је болесник здрав и очишћен. Тек након приношења жртве оздрављена особа се могла вратити животу у заједници. Адонај – једно од јеврејских имена за Бога

(одломак) „И гле, човјек губав дође и клањаше му се говорећи: Господе, ако хоћеш, можеш ме очистити. И Исус, дохвати га се говорећи: хоћу, очисти се. И одмах очисти се од губе. И рече му Исус: никоме не казуј, него иди и покажи се свештенику, и принеси дар који је заповједио Мојсије ради свједочанства њима.” (Јеванђеље по Матеју, гл. 8)

Н

а југозападу Генизаретског језера, између гатова Тиберијаса и пустолина Табора (Џебел ел-Тура), пресахло корито Јаб­ нела налик на опсадни ров зарастао у гриву спрженог корова, изрешетан змијским пећиницама и разрован јазбинама пацова, сече општинске атаре Старог и Новог Јабнела, али док се Стари

224 / Књижевност старог века

Борислав В. Пекић (1930—1992) Један од најзначајнијих српских књижевника 20. века. Писао је романе, драме и филмска сценарија. Након рата, ухапшен је као члан илегалне студентско-гимназијске организације Савез демократске омладине Југославије, чије је деловање било усмерено против тадашњег комунистичког режима. Осуђен је и наредних неколико година је провео у затвору. Затворске године имале су велики утицај на његове касније књижевне и политичке ставове. Пекићево прво значајно дело је Време чуда (1965). Након следећег романа Ходочашћа Арсенија Његована (1970), за који је добио и НИН-ову награду, Пекић је одлучио да емигрира у Лондон у ком ће провести наредне године свог живота. Иако је Пекићев однос са југословенским властима остао затегнут, он ће у годинама проведеним у емиграцији успевати да објављује своја дела у отаџбини (Успеније и суноврат Икара Губелкијана – 1975, Како упокојити вампира – 1977, Одбрана и последњи дани – 1977, те седмотомно Златно руно 1978–1986). Током осамдесетих, Пекић се поиграо са темама научнофантастичне књижевности, објавивши романе Беснило (1983), 1999 (1984) и Атлантиду (1988). Написао је више од двадесет сценарија и адаптирао неке од својих романа за филм. Филм Време чуда био је изабран да представља Југославију на Канском фестивалу 1991. Велики део Пекићевих дела објављен је постхумно. Иза себе је оставио значајну рукописну грађу, потврђујући да је један од најплоднијих стваралаца у нашој књижевности.

Ed

uk a

po

rta

l

шепури у миомирисној кошуљици јорданске оазе до грла зари­ вен у родоносни муљ њених притока – дојкиња, заливан с два­ наест бунара посвећених Адонају, хлађен меснатим сенкама кокоса и успављиван хуком сунчане промаје, Нови Јабнел, ку­ кавно околиште од благе, јалове иловаче, кала и шупље трске, у недоумици да ли да стрепи од пустаре која га дави загушљивим песком или од села – двојника који га засипа час гадљивим стра­ хом, час официјелним клетвама, као да се повиновао потоњем осећању, па се из колена у колено све неповратније завлачило у мртав пејзаж по коме су крстариле само млитаве сенке креја и стрвинара. Нови Јабнел, иначе станиште губаваца, зваху и „Нечисти”, да би се извршио Закон и странци знали да се онај други, миљеник бога Јаковљева, зове још и „Чисти”. Утемељена веома давно, још за војевања шофета Гидеона, расла су упоредо као близанци, но сваки по свом обличју, заве­ тима и обичајима, својим усудом и срећом, оном губавом и не­ чистом, и оном здравом и чистом, без права, али и без жеље да се међусобно мешају. Оваква двојничка насеља настањиваху сву Галилеју, Самарију и Јудеју, од Идумеје до Сирије, од Средоземног до Мртвог мора, свуда где дванаесторица Јаковљевих синова – родоначелника испустише семе за будућих дванаест израиљских племена, још од законопримца Мојсија, који је првог дана другог месеца друге године по Изласку, опседнут Господом или неодољивим позивом сопствене господарске амбиције (према једном профаном пре­ дању Мојсијеве мисли бејаху толико моћне да му их, док је сања­ рио на брегу Хорив, црне литице предусретљиво вратише ехом у коме је он сасвим искрено препознао поверљиву поруку свог бога), изагнао из шатора све губаве, све којима истицаше семе и који беху оскврнули мрце, па били то избројани људи или не­ зарачунате жене, дојенчад или живина; посвећеним огњем спа­ лио све завесе, тканине, одоре и предива заражена болешћу; немилосрдно разорио болесне кућевне, јавне и свештене пред­ мете ма колико скупоцени били, да не куже и својим грдилом понижавају оне што их творчева ћуд, благонаклоним посред­ ством Аврамовог сина, изабра за своју војничку претходницу. Као сваки самац – намћор, Мојсијев законодавац беше педант, те уз главно упутство прописа и сав левитски поступак око утврђивања губе, па га предаде у руке Ароновој лози свеште­ ника. Строго заповеди да његовим прстом обележени иду раздр­ тих хаљина: гологлави да би се божја казна представила у васцелој опакој слави, али застртих уста да се без врховне воље не би бескорисно и ненаменски трошила, не престајући притом да акламирају: „Нечист, ево иде нечист!”, кад год би се, колико Чудо у Јабнелу / 225

каменом можеш добацити, примакли неком чистом чељадету или његовом шатору. Јер малобројан беше народ изабрани, и што га онда будзашто расипати. У Новом Јабнелу живљаше губавка Егла, удата за Урију не­ чистог перача мртвих из племена Завулона, а Стари Јабнел по­ мињемо јер је у њему дужност градског телала обављао њен први, чисти супруг Јеробоам, дошљак или прибеглица из Сидона. Примењујемо научено и проширујемо знање

uk a

po

rta

l

Најзначајнији српски проучаваоци књижевности слажу се у оцени да Пекићево дело обележава доследна „митомахија” – борба против свих митова и разобличавање митског начина мишљења. Пекић се залагао за идеју да је темељ човекове сло­ боде борба за истину и суштинско преиспитивање свих уверења. Писац остаје при томе да човека трајно поробљава његова скло­ ност ка митологизацији – ка измишљању истина у које ће веро­ вати генерације, уместо истинског преиспитивања и суочавања са проблемима човечанства. Човекову склоност ка изградњи митова Пекић сматра основним проблемом људске историје, којим се, на различите начине, бави у свим својим делима. Време чуда је прво такво дело, у ком писац позива на преи­ спитивање митског начина мишљења, оличеног у сценама Христових чуда. У појединачним причама, писац не доводи у питање могућност и реалност чуда, колико његову крајњу корист за онога над ким се врши. Креативни задаци

Ed

У библиотеци пронаћи књигу Време чуда и у целости прочитај причу Чудо у Јабнелу. Запази на које све начине религијска уве­ рења утичу на животе ликова у причи. Какав је став према бо­ лесним људима? Истражи каква је болест лепра. Закључи зашто су ставови према болесним људима били управо такви. При­ преми се да усмено образложиш своја запажања. Подсети се онога што ти је из текста Новог завета познато о Христовим чудима. Упореди начин на који чуда објашњава ново­ заветни текст, са начином на који су она дата у Пекићевом тексту. Шта запажаш? Размисли о дубљим значењима приче Чудо у Јабнелу и припреми се да усмено образложиш своје закључке. Са часова ликовне културе позната су ти многа дела са библијским мотивима. Размисли о начинима на које је Библија при­ сутна у различитим уметностима. Образложи зашто је Библија једна од најутицајнијих књига у историји човечанства.

226 / Књижевност старог века

uk a

Ed rta

po l

СРЕДЊОВЕКОВНА КЊИЖЕВНОСТ (основне одлике)

Истражи и промисли

uk a

po

rta

l

Посвети пажњу проучавању средњовековне књижевности јер је у то време настала српска књижевност. Посебну пажњу посвети изучавању књижевних дела насталих у овом периоду. Пронађи празан речник какав користиш за наставу страних језика. Читајући текстове, обрати пажњу на старе, лепе речи, архаизме, црквенословенизме, и запамти да су оне део наше традиције и културе. Сачувај их у речнику. Обрати пажњу на кованице, вишесложне епитете који доприносе лепоти стила, необичне и лепе речи. Брижљиво их бележи, сачувај их од заборава тако што ћеш их употребити за говорне и стилске вежбе.

С

Ed

редњовековна књижевност је јединствен период у историји књи­жевности који обухвата више од хиљаду година (од при­ знавања хришћанства Миланским едиктом 313. године, па све до краја XIII века на Западу, односно, до пада Цариграда на Истоку). Сре­­дњовековна књижевност проистиче из грчког и римског анти­ чког наслеђа, Библије и хебрејске традиције. Појам књижевност средњег века треба схватити шире од оног што под књижевношћу подразумевамо данас. Као „уметност ре­чи”, она је одређена законима своје епохе, обухвата не само ориги­нално ства­ра­лаштво, него и преведена и преузета дела из књиже­вности других народа која чине исти цивилизацијски круг. Као и данас, у склопу светске и европске књижевности, тако се и у средњем веку српска књи­жевност уклапала у византијско-словенску право­славну тради­цију, па и шире – у европску хришћанску књижевност. Жанрови (књижевне врсте) мењали су се кроз време и епохе. Жан­ровски узор источне средњовековне књижевности био је Нови завет и књижевне врсте које налазимо у њему: биографија, посла­ ница, парабола, епиграм, пословица... Уобичајена је подела средњо­ вековне књижевности на поезију и прозу. (Романа у средњем веку

228 / Средњовековна књижевност

једва да има, али зато доминира житије, као прозна врста, и историо­ графски списи, као што је летопис, па чак и законски, правни документи.)

Књига у средњовековној српској култури

rta

l

Не може се мислити на књижевност у средњем веку а да се најпре не разјасни однос средњовековног човека према писању и књизи. Писана реч је имала друго значење и достојанство него што га има данас, дубљи смисао него што је то обична комуникација међу људима. Култ књиге, који из таквог схватања проистиче и који је за византијски свет тако карактеристичан, заснива се на хришћанском поштовању Библије као писмено овековечене божје речи и на поимању азбуке као пребивалишта неизрецивих тајни. Занимљиво је знати

Ed

uk a

po

Ко су били преписивачи књига? Српски писари су по правилу били на истом ступњу образованости на коме су се налазили визан­ тијски писари. Све се то може објаснити суседством византијских и при­мор­­­ских градова, одласком српских младића на школовање у Цари­град или у друга, ближа средишта, или пак доласком при­ ватних учитеља и професора са стране. Поред тога, живот и рад у великим манастирима Свете Горе, посебно у српском Хиландару, значили су, у исто време, прилику да се стекне највиша ученост. Постојала је одговорност за сваку немарност преписивача према тексту, ако су се сувише уздали у памћење, ако нису пазили на интерпункцију, чак и ако нису чували прибор за писање. Какво је било средњовековно образовање? Основно обра­ зовање у средњем веку било је црквено. Деца су се код нас учила писмености код свештеника, нарочито у манастирским шко­ лама. Образовање је имало у основи сакрални карактер те је Свето писмо са списима светих отаца било главни посредник писмености и, у извесном смислу, узорна „књига над књигама”. Какав је био однос према ауторству? У средњовековној књижев­ности није прављена разлика између писара и писца, из­ међу преписивача и књижевника. Узрок је другачије схватање ауторства по ком ни писац ни писар нису прави, коначни аутори свога текста. Ауторство се признавало једино у одступањима, у погрешкама, у неистини. Све што је било добро и тачно, све ис­ тинито, јесте дејство Духа, утицај божанских енергија. У складу са теолошким учењем о инспирацији, писац је, заправо, писар божанских речи, које му долазе „одозго” или посредством књи­ жевног предања и наслеђа. Отуда се аутори нису потписивали Основне одлике / 229

Ed

uk a

po

rta

l

испод дела које напишу, или су додавали уз име атрибуте као што су „грешни” или „недостојни”. Како су изгледале писарске радионице? Преписивачки центри, поготово у једном манастиру – на пример Хиландару, Дечанима или Ресави – морали су да представљају сакрални амбијент. Пре и после писања, читало се молитвено правило, а то значи да је писар имао у писарској ћелији, поред икона, кандила и жижака или свећа, макар једну приручну литургијску библиотеку, као и библиотеку упоредне грађе и разних „извода”, који су му били неопходни за преписивачки рад. Писање није било само пасивно преписивање него и критичка студија текста, где се нов препис добија као резултат анализе и по­ ређења већег броја старијих рукописа. Како је изгледала средњовековна српска књига? Српска средњовековна књига писала се на пергаменту до средине XIV века, а почев од друге половине XIII века и на хартији. Овај други материјал, погоднији и јефтинији, по правилу увезен из Италије, преовладао је током XIV века. Свака писарска радионица морала је бити опремљена и за повезивање књига, а писар, поред којег је могао радити и специјалиста – илуминатор (сликар), располагао је свим потребним материјалом – перима и кичицом, мастилом и бојама за писање и сликање рукописа. Наша стара књижевност средњег века остала је у виду рукописних књига, а само мањи део као штампана књига, почев од 1494. године. Основни вид старе српске књиге јесте кодекс, повезани свежањ исписаних свешчица (тетрада). Ређи је облик свитак, обично за литургијску употребу и, понекад, у ди­пломатији за повеље. Значај који у српској култури средњег века имају књиге огледа се и у начину чувања књиге: свака је црква, сваки манaстир и сва­ки властелински, а поготову владалачки двор, имао библиотеку. У Хиландарском типику (1199. год.) Свети Сава помиње прилага­ње књига новом манастиру, приликом његовог оснивања, упоредо са другим литургијским предметима – иконама, ризама и завесама. Судбина старе српске књиге не може се одвојити од судбине народа у којем је поникла и коме је увек служила. Њено уништење у пожарима, похарама и најездама прати многобројне несреће које је српски народ доживљавао током векова. Књига је повезивала раздвојене делове народа и одржавала његово духовно јединство и његову историјску свест. Неке су се српске књиге, обрнуто, носиле у друге словенске земље као књижевна дела за која је постојало интересовање да се читају или преписују. Рукопис Теодосијевог Житија Светог Саве, који је вероватно из Хиландара пренет у Русију 1517, постао је тамо матица читаве породице руских преписа овог зна­менитог дела старе српске књижевности и литерарни основ за ши­рење култа Светог Саве Српског у руској цркви.

230 / Средњовековна књижевност

uk a

po

rta

l

МИРОСЛАВЉЕВО ЈЕВАН­ЂЕ­ЉЕ је прва ћирилска књи­га српске редакције из XII века и најзначајнији ћи­рилски споменик јужно­ сло­вен­ске писмености. Ово де­ло је у ствари превод грчког Јеванђелистара (богослуж­бе­на књига у којој су текстови распоређени према читањима у току црквене године) ца­ри­ градске Цркве Свете Софије. Књига је препи­ сана и украшена за захумског кнеза Мирослава, који је био брат Стефана Не­ мање. Нај­већи део текста дело је непознатог преписивача (у науци наз­ваног Варсамелеон, по речи из преписа за коју су проучаваоци ве­ро­вали да је име ау­ тора, а заправо је реч о заједничкој име­ници која значи „балсамово уље”), док је Глигорије Дијак (ђак), други писар, преписао крај руко­ писа и украсио га орнаментима. Мирослављево јеванђеље написано је на пергаменту лепим ћириличним уставним словима, и украшено стилизованим иницијалима и минијатурама у боји и злату. По калиграфским и уметничким квалитетима представља не само најстарији него и најлепши српски ћирилични споменик средњег века. Рукопис се до 1896. налазио у Хиландару, када је поклоњен краљу Александру Обреновићу приликом његове посете. Чува се у Народном музеју у Београду.

Ed

УНЕСКО је Мирослављево јеванђеље 2005. године уврстио у своју библиотеку Памћење света, чиме је сврстано међу 120 највреднијих дела које је створила цивилизација.

Основне одлике / 231

СВЕТИ САВА

Истражи и промисли

l

Пронађи народну песму Свети Саво, коју сте читали и интерпретирали у основној школи. Какво сећање о односу Светог Симеона и Светог Саве чува народни певач? Какву улогу има Свети Сава у народној песми?

po

Димитрије Оболенски

Житије Светог Симеона

rta

Историчар који покушава да напише биографију те главне личности српске средњовековне историје може се с правом уплашити при помисли на широки спектар Савиних делатности.

ПРИПРЕМИ СЕ ЗА ЧИТАЊЕ

uk a

Пажљиво прочитај одломак из најстаријег оригиналног дела српске књижевности. Обрати пажњу на начин приповедања и на осећања која испољава писац Свети Сава.

Житије Светог Симеона

У

Ed

7. дан месеца фебруара поче часна старост његова нешто ма­ло слабити. И ту одмах блажени старац господин Симеон по­зва мене недостојнога и у сваком погледу умањенога, и поче ми са тихошћу говорити свете и часне и слатке речи: – Чедо моје слатко и утехо старости моје, сине, слушај моје ре­ чи, приклони ухо своје ка мојим речима и нека не пресахну источ­ ни­ци живота твога, сачувај их у своме срцу. Јер су живот свима ко­­ји их налазе. Сваким чувањем чувај срце своје, јер од њих су ис­ходишта живота. Уклони од себе оштра уста и увредљиве усне далеко од себе одбаци. Очи твоје нека право гледају и веђе твоје да мигом указују на оно што је праведно. Право ходи ногама својима и испољавај путеве своје. Не скрећи ни десно ни лево, јер путеве који су десно зна Бог, а они слева су развраћени. А ти учи оно што је право, а хођење твоје у миру да буде. Сине, пази на моју премудрост ка мојим речима прилажи твоје ухо, да сачуваш моју мисао добру, а осећај усана мојих казујем ти (Приче 4, 20–5, 2). „Чувај, сине, закон оца твога, не одбаци карања матере твоје”

источник – извор

веђе – обрве, фиг. очи развраћен, развратан – онај који се одао разврату Владика – Господ (Исус Христос) разлучење – дељење, деоба, растављање исход – излазак душе из тела, смрт, растанак

232 / Средњовековна књижевност

(Приче 1, 8). „Сине мој, послушај ме сада и бићеш бла­жен, јер блажен је муж који ме послуша и човек који сачува путеве моје. Не мешај се са безумнима. Тражи премудрости, да поживиш. Ис­пра­ви сведочанства у разум. Јер онај који кори зле, примиће себи до­са­ду, а онај који обличава нечастивога, порећи ће себе. Не обли­чавај зле, да те не омрзне. Обличавај премудрога, и заволеће те. Ука­жи премудроме на кривицу и биће мудрији, а праведнику поу­ку и наставиће да је прима. Почетак премудрости је бојазан Гос­под­ња и савет светих је разум, а разумевати закон добра је мисао. Јер оваквим добрим обичајем много ћеш поживети и продужиће ти се године живота” (Приче 8, 32–34 и 9, 6–11).

Рођен је око 1175. године као тре­ ћи син великог жупана Стефана Не­мање и Ане. У младости се замо­ на­шио на Светој Гори, променивши своје световно име Растко у Сава. Са оцем је подигао српски мана­ стир Хиландар. У Студеницу је до­ шао са моштима свога оца и био архи­мандрит 1208–1217, када се враћа у Свету Гору. Постао је први архиепископ српске цркве, чију је аутокефалност издејствовао у Ни­ кеји 1219. Био је први ориги­нал­ни српски књижевник, оснивач епи­­ ско­пија и организатор црквеног и манастирског живота. Умро је 14. јануара 1235. у Трнову на повратку са другог путовања по Светој зем­ љи. Мошти су му пренете у мана­ стир Милешева, где су почивале до 1594, када су их Турци однели у Бе­ оград и спалили на Врачару. Дела: Карејски типик (1199) – ус­тав, црквеноправно дело наме­ њено испосници у Кареји на Светој Гори, коју је Свети Сава подигао за живот двојице или тројице монаха; превод је са грчког пустињачког, скитског типика; Хиландарски типик (1199; 1200–1205) – саста­ вљен за организовање манастир­ ског живота у Хиландару; превод је и прерада типика цариградског ма­ настира Богородице Евергетиде (Добротво­рке); у другој и трећој глави садржи елементе за Не­ мањину биографију; Студенички типик (1208); Житије Светог Симе­ она – налази се у оквиру Студенич­ ког типика; написано је у Студеници (1208); Служба Светом Симеону (1209–1213, прерађивана и до­ пуњавана 1216. и 1219; 1227–1234) – представља најстарију ориги­ налну српску службу; Устав за др­ жање псалтира – преведен са грч­­ког старањем Светог Саве; За­ коно­правило (Крмчија) – црквено­правни зборник за уређење српске цркве и државе, преведен са грчког старањем Светог Саве (1220); Пис­мо игуману Спиридону – написано са једног од два путовања у Свету земљу, вероватно са другог, 1233; то је прва сачувана посланица у ста­рој српској књижевности.

Ed

uk a

po

rta

l

И подигавши руке своје блажени, положи их на врат мој грешни, и поче плакати жалосно, и слатко целовање дарујући ми поче говорити: – Чедо моје вазљубљено, светлости очију мојих, и утехо и чува­ру старости моје! Ево већ приспе време нашега растанка; ево ме већ отпушта Владика с миром, по речи његовој, да се испуни рече­но: „Земља си и у исту земљу ћеш поћи” (Пост. 3, 19). А ти, чедо, не тугуј гледајући моје разлучење, јер ова је чаша свима заје­дни­чка. Јер ако се овде растајемо, тамо ћемо се опет састати где више нема растанка. И подигавши своје пречасне руке и положивши их на главу моју, говораше: – Благосиљајући, благосиљам те! Господ Бог благословен и пос­пе­шиће спасење твоје, и нека ти место земаљског даде благодат и милост и царство небеско, и нека исправи пут течења твога, ко­ јим раније од мене потече, имајући нераздвојну са собом, овде и тамо, моју иако грешну молитву! А ја, павши ничице на његове пречисте ноге, са сузама го­ворах: – Многих и великих дарова насладих се од тебе, блажени го­спо­ дине мој Симеоне! Заборавих све, ја јадни и неблагодетни, по­ме­шах се са несмисленом стоком и уподобих се њима, бивајући убог добрим делима, а богат страстима, пун срама, лишен сло­боде у Бога, осуђени од Бога, оплакани од анђела, на смех бивајући беси­ма, обличаван од своје савести, злим делима својим посрамљен. И пре смрти мртав сам, и пре суда сам себе осуђујем, пре беско­начне муке сам себе мучим очајањем. Због тога, припадам ка пречасним ногама твојим клањајући се, не бих ли ја, неисправљени, због твојих пречасних молитава, неко мало олакшање добио у страшни онај долазак Господа нашега Исуса Христа! А када је дошао 8. дан тога месеца, рече к мени: – Чедо моје, пошљи ми по оца духовнога и по све часне старце Све­те Горе, да дођу к мени, јер се већ приближује дан исхода мога!

Свети Сава

Житије Светог Симеона / 233

uk a

po

rta

l

И пошто је извршена заповест његова, до­ђе мно­жаство монаха као добромирисних цве­това ко­ји цве­тају и у тој светој пустињи. Ка­да су до­шли к њему, мир и благослов при­ мише међусобно, не даде им отићи од себе, и гово­раше им: – Останите код мене док тело моје, опе­ вавши га светим и часним вашим песмама, не погребете! А блажени старац од седмога дана па све до смрти своје не окуси хлеба ни воде, само се сваки дан причешћиваше светим и пре­ чистим тајнама, телом и крвљу Господа Бо­га и Спаса нашега Исуса Христа. У 11. дан тога месеца видех га како се спрема за одлазак и рекох му: – О, блажени господине Симеоне! Ево се већ спре­ма благи твој исход у покој твој. Да, већ сам чуо како си благословио наследство своје, али и сада им подај свој последњи бла­ гослов! А он, подигавши руке, поче са сузама гово­рити: „Тројице света, Боже наш, славим те и бла­го­­си­љам те и молим те, и представљам те, јер по тре­ћи пут дајем благослов наследству моме. Господе Све­држи­тељу, Боже отаца наших, Авраамов, Исаа­ков, Јаковљев и семе­на праведнога, сачувај их и укрепи у држави бивше владавине моје, и по­моћ пресвете Богородице и моја, иако грешна молитва нека је са њи­ма од сада и до века. А пређашњу за­по­вед дајем им: Имајте љу­­бав међу собом! (Јн. 15, 12). А ко од њих од­ступи од онога што сам им ја наре­дио, гнев Божији нека прогута њега и семе ње­гово!” А ја сам на све то рекао: – Амин! А када је дошао 12. дан тога ме­се­ца, рече: – Чедо моје, донеси ми Пресвету Богородицу, јер такав имам завет да пред њом испустим дух свој. И када је била извршена запо­вест, и вече када је наступило, рече: – Чедо моје, учини љубав, поло­жи ме на расу која је за мој по­ греб, и спреми ме потпуно на свети на­чин, као што ћу и у гробу ле­жа­ти. И простри рогозину на земљу, и положи ме на њу, и поло­жи камен под главу моју, да ту лежим док ме не посети Господ да ме узме одавде.

Ed

Свети Симеон, Краљева црква, манастир Студеница, XIII век

Донеси ми Пресвету Богородицу – икону Пресвете Богородице. У Хиландару се чува византијска мозаичка икона с краја XII века, за коју се по предању сматра да је то она икона пред којом је издахнуо Симеон Немања. раса – горња одећа, мантија рогозина – груб ћилим, покривач, простирка

234 / Средњовековна књижевност

Ed

uk a

po

rta

l

А ја, све испунивши, изврших што ми је он заповедио. А сви ми гледасмо и плакасмо гор­ко, гледајући на овом блаже­ ном стар­цу такова неисказана Божја провиђења. Јер како је и овде, у др­жа­ви својој, молио у Бога и даде му, тако ни до овога часа не хте­­­­де да се лиши ниједне ствари духовне, него му Бог све испу­ни. Јер, ваистину, бра­ћо моја љубљена и оци, чудо бе­ше гледати: онај кога се сви бојаху и од кога тре­пт­ аху све земље, тај је Икона Богородице Егидије (Путеводитељице) коју је изгледао као један од туђинаца, Свети Симеон држао у наручју убог, расом обавијен, где лежи на када је умро зем­љи, на рогозини, а камен му под главом, и сви му се клањају, а он скру­шено моли од свију про­штења и благослова. А када је настала ноћ, пошто су се сви опростили и били бла­ госло­вени од њега, отидоше у ћелије да врше службе и да се мало од­­море. А ја и једнога јереја оставих са собом, па остадосмо код њега сву ту ноћ. А када је дошла поноћ, утиша се блажени старац, и више ми није говорио. Када је дошло јутро и започе црквена служба, одмах се про­ светли лице блаженога старца, и, подигавши очи к небу, рече: „Хвалите Бога међу светима његовим, хвалите га и на тврђи силе његове!” (Пс. 150, 1). А ја му рекох: – Кога виде те говориш? А он погледавши на ме, рече ми: „Хвалите га и на силама његовим, хвалите га и по премногој владавини његовој!” (Пс. 150, 2). И пошто је ово рекао, одмах испусти свој пребожаствени дух и усну у Господу. А ја, павши на лице његово, плаках горко и дуго, и уставши благодарих Бога, видевши овакав крај овога преподобног мужа. Чувши за то, сви стадоше долазити па се дивљаху просве­тље­ ности лица његова, и говораху: – О, блажени Симеоне, који си се удостојио да видиш такво ви­ђење на крају, Владику светога како ти даје благодат за по­двиге трудова твојих! Зато си, веселећи се, изрекао слатки глас при изласку душе твоје: Житије Светог Симеона / 235

јереј (грч.) – свештеник

l

rta

po

Ed

uk a

уобичајене песме – то су погребне песме, али из чина монашког погреба, који се доста разликује од опела световњака (лаика) многи народи – важан податак о екуменском, свеправославном карактеру светогорске монашке заједнице; главнину монаха крајем XII века чинили су, наравно, Грци, но потом се нижу и по броју и по угледу: Иверци (Грузини, Ђурђијанци), Руси, Бугари и Срби; Ђурђијанци су имали свој манастир Ивирон, Руси – Пантелејмон, Бугари – Зограф, а Срби – Хиландар Иверци – Грузини до деветога дана – деветога дана по смрти, када се по типику врши помен, панихида; панихида се иначе врши над умрлим за време док је још изложен у дому пре погреба, а затим у 3, 9. и 40. дан после смрти

„Хвалите Бога међу свима његовим, хвалите га и на тврђи силе његове, хвалите га и по премногој владавини силе његове (Пс. 150, 1–2). Блажен ћеш бити свуда, зато и блажени глас изрекао јеси! И после тога, преподобно тело његово узевши, са чашћу по­ста­ ­висмо га посред цркве, као што је обичај. Када се свршила јутрења и када су се сабрали безбројни монаси, по­чеше часно појати уобичајене песме око преподобнога тела, и извршише речено: „Они који се боје Господа, славе га” (Пс. 14, 4). И тако многи народи тада дођоше да му се поклоне и да га са великом почашћу поју. Појали су прво Грци, потом Иверци, затим Руси, после Руса Бугари, потом опет ми, његово стадо сакупљено. Када је прошло време после литургије и када се свршила сва уобичајена служба, сви целиваше преподобно тело. А ја грешни обујмивши блажено тело положих га у нови гроб, као што ми беше заповедио и испуних заповест његову. Пошто се скупило мноштво монаха, нисам их отпустио све до де­ветога дана, служећи му службу свакога дана. Када је овај блажени отац наш прешао у вечни покој, заветом оста­ви манастир мени грешноме у скромном неком стању, у ко­јем ми отиде, некога преподобног мужа, по имену Методија, са још че­трна­есторицом монаха. Обузе ме велика туга и бојазан, је­дно од пустоши, а друго због страха од безбожних разбојника. Али како се изволи љубави Богоматере и Наставнице наше и светим молитвама господина Симеона, тај храм од незнатног и малог узнесе се у веле­лепну појаву. И после мало времена скупих деве­десет монаха у братству и све спремих што је на потребу мана­стиру. И када сам ту пробавио осам година, настадоше многи метежи у томе крају, јер прошавши Латини и заузеше Цариград, бившу гр­чку земљу, чак и до нас, и улегоше и ту у свето место, пошто је настао велики метеж. И када се овде сазнало о томе метежу, дође ми посланица од хри­стољубивога и благочастивога, Богом изабранога и благо­сло­ венога блаженим оцем Симеоном, Стефана Немање, који је владао његовом државом, и брата његова, великога кнеза Вукана. При­мио сам њихову молбу која каже: „Ево, у тој земљи узбунише се народи, а блажени отац наш, го­ сподин Симеон, који нам је био господар и учитељ, тамо лежи. Због овога молимо твоју молитву, Господа ради, немој нас пре­ зрети, узми часне мошти господина нам Симеона и пренеси их овамо, да се благослов његов јави испуњен на нама!”.

236 / Средњовековна књижевност

rta

l

А ја видевши колико желе то што моле и да је потребно то ис­пу­нити, подигавши своју немоћ на то почех спремати. И углед­авши ­­­ згодно време да се то изврши, дошавши, отворих гроб бла­женога старца, и нађох тело његово часно цело и неповређено, које је било ту у гробу осам година. Јер тако приличи онима који су угодили Богу, да су и после своје смрти прослављени, сатво­ риће Бог вољу оних који га се боје и услишаће њихову молитву, „са­чуваће све њихове кости и ниједна се од њих неће сломити” (Пс. 33, 21). А ја, узевши његове часне мошти, пођох на пут. И мада је био велики метеж у тим земљама, уз помоћ Божју и Пре­ све­те Владичице Богородице, и молитвама блаженога и препо­ добнога и часнога господина нам и оца Симеона, прођох, што рече, кроз огањ и воду, цео и сачуван, и ничим повређен. И дођох са часним моштима у Хвосно. Када је сазнао владалац син његов Стефан Немања, и брат му кнез Вукан, скупише светитеља и јереје и игумане са многим мо­ на­сима и са бољарима свим, са радошћу радујући се и весељем веселећи се. Дошавши са великом чашћу узеше мошти господина Си­меона, песмама духовним благодарећи Бога. Јер као што пре­ красни Јосиф узе из Египта тело оца свога Јакова и пренесе га у земљу обећану, тако и ови богољубиви и благообразни, синови његови са свом државом примише га, радошћу радујући се и весељем веселећи се, сами носећи пречасно тело оца свога, и са великом почашћу положише га у овој светој цркви, у одређени му гроб, који блажени раније сам себи беше начинио. А ово се догоди месеца фебруара у 19. дан. Нека вам је знано о овом блаженом оцу нашем и ктитору го­ сподину Симеону, од рођења његова па до смрти: Рођење његово било је у Зети на Рибници, и тамо је примио све­то крштење. Када је овај младенац био изнесен овамо, узе га епи­скоп цркве Светих Апостола и помоли се над дететом, и миром га помаза, па је тако и друго крштење примио. Јер све је било чу­дно са овим мужем: када је био дете, примио је два крштења; и опет када је примио свети анђелски образ, и ту је примио два бла­го­слова – мали образ и велики. А ево и после успенија његова, пре­ча­сно тело његово би двапут сахрањено: први пут у Светој Гори, где му би и уснуће, и опет отуда би узет и пренесен овамо, и са ве­л иком почашћу и красним славословљем овде по други пут беху положене његове часне мошти у гроб. Од рођења му 46 година, и ту одмах по Божјој вољи прими владавину.

Ed

uk a

po

светитеља – рашког епископа

Житије Светог Симеона / 237

овој светој цркви – Студеници

Рибница – на месту касније Подгорице Црква Светих апостола – стара Црква Петра и Павла у Расу код данашњег Новог Пазара, подигнута још у IX или X веку, седиште рашког епископа друго крштење – у ствари, то нису два крштења, већ је други пут поновљен (или први пут обављен) чин миропомазања

Ed

uk a

po

rta

l

И остаде опет у владавини 37 година, и ту одмах прими свети анђелски образ. И поживе у том образу три године. И цео живот његов био је 86 година. А престављење блаженога оца и ктитора господина Симеона би 6708 (1200!) године, месеца фебруара у 13. дан преложи се ка вечном блаженству. А ти, Боже и Господе свега, и препрослављена Мати Господа и Бога Спаса нашега Исуса Христа, да ово што је написано буде и чињено, да ми и они после нас до краја овога века часним моли­ твама оца нашега и ктитора слушамо оно што се говори, и по­сле­ ду­­јући да чинимо све што је угодно Богу, гледајући на подвиге и живљење овога преблаженога оца нашега, у којима је сладост и весеље, помињући Бога, веселећи се у Богу. Ум наш, дакле, нека буде на небесима у гледању на красоте рај­ ске, на обитељи вечне, на анђеоске хорове, на онај живот, где ли су како ли су душе праведника или грешника; како ли ће се јавити велики Бог и Спас наш Исус Христос, према оној просвећеној речи: „Небеса ће проћи са хуком, ваздуси спаљени ће се разрушити, земља и што је на њој и дела биће сажежени!”

(2 Петр. 3, 10) Какво ли ће ту свака душа саврсно тело добити? Какво ли ће бити збориште то мноштво људи од Адама, до краја света? Какво ли ће бити Христово страшно и од сунца светлије лице? Какав ли ћемо глас његов чути, да ли праведницима које прима у царство небеско или грешницима које шаље у вечну муку? Ово треба, љубљена браћо моја, да бринемо и помишљамо, у овом да живимо, јер смо ван света, јер живот на небесима имамо (Флп. 3, 20), овај живот у миру проводећи, наду имајући да ћемо у Христу Господу нашем стећи наду вечних добара, заступни­ штвом пресвете Владичице наше Богородице и Добротворке, и мо­литвама преподобнога и блаженога оца нашега и ктитора господина Симеона. Текст и коментари преузети су из књиге: Свети Сава, Сабрани списи, приредио Д. Богдановић; Стара српска књижевност у 24 књиге, књига друга, Београд 1986. (Житије Светога Симеона Немање у преводу Л. Мирковића и у редакцији превода Д. Богдановића на стр. 95–119).

238 / Средњовековна књижевност

Разговор о делу Прочитај одломак из Житија Светог Симеона који описује светитељеву болест и смрт. Обележи следеће композиционе целине наглашене мотивима: болести, опраштања оца и сина, смрти и посвећења. Шта Свети Симеон говори своме сину на растанку? Како му се обраћа? Колико пута га благосиља? Којим епитетима га украшава? Пронађи метафоре и метонимије у овом делу текста. Какав се утисак постиже употребом ових стилских средстава? Зашто је отац забринут? Пронађи реченице којима саветује сину како да живи. Уочи симболику у његовом говору. Отац често цитира Библију. Нађи навод из јеванђеља који је последња порука Светог Симеона синовима.

po

rta

l

Како је светитељ изгледао и како је био обучен? Пронађи и обележи дескриптивна места у одломку. Може ли се на основу тога претпоставити да је он некада био српски владар? Зашто лежи на земљи и уместо јастука има камен под главом? Како се припрема за одлазак са овог света? Сети се Беседе на Гори и врлина које се у њој величају и повежи их са Симеоновим понашањем. Како Свети Сава реагује на очеву болест? Како се односи према оцу? Објасни реченицу којом му се обраћа: „И пре смрти мртав сам, и пре суда сам себе осуђујем, пре бесконачне муке сам себе мучим очајањем”. Зашто се Свети Сава каје? Сећа ли се оца и после његове смрти и испуњава ли његову последњу жељу? Како се монаси односе према Светом Симеону? Какво чудо се догодило после његове смрти?

Ed

uk a

Обрати пажњу на стил и језик Светог Саве. Како се изражава и чиме наглашава осећања? Докажи тврдњу књижевних историчара да поседује реалистички стил и смисао за драматично представљање догађаја. Аргументуј деловима из текста констатацију да су отац и син били веома блиски. Уочи да Свети Сава користи много цитата из Библије. (Житије Светог Симеона је текст са највише цитата из Светог писма.) Шта на основу тога можеш закључити?

Креативни задатак Пронађи у одломку из житија пословице и подвуци их. Запазићеш да су то цитати из Соломонових мудрости (прича) – књиге коју смо поми­њали када смо разговарали о Старом завету. Пронађи сличне поуке у Вуковој збирци народних пословица и препиши их у свеску.

Примењујемо научено и проширујемо знање Подсети се да је житије (хагиографија, животопис светога) култни спис у ком се излаже живот неке личности, најчешће владара или црквеног великодостојника. Оно представља главни прозни жанр средњовековне књижевности. Житија су имала дуг развојни пут. Житије Светог Симеона / 239

Препоручена литература

uk a

po

rta

l

Маринковић, Радмила, Светородна господа српска, Београд, Друштво за српски језик и књижевност, 1998.

Потичу од записа о страдању првих хришћанских мученика, ко­ји су се називали мартирији, или, на словенском, мученија. Ови записи су се временом развили у уметничка житија. На фор­ми­ рање житија утицали су елементи хеленистичке биографије, пустињачке повести и похвале, уз изражени морализам, аскетизам и истицање чудесних догађаја. Композиција житија подразумева излагање живота светога од рођења до смрти уз, најчешће, истицање чудеса после смрти. Сви елементи из биографије дати су више као тип, узор по којем се треба равнати, него као конкретни биографски подаци. Жи­ тија су, као обавезна лектира монашких заједница, имала и васпитни карактер, била су „потврда остварљивости религиозног идеала”, тако да су служила и као образац понашања, са циљем да иза­зову жељу за угледањем. Идеја о предодређености лица o коме се пише житије стално је присутна у житију, а нарочито се истичу догађаји који указују на будућу светост: већ рођење светога обележено је неким чу­дом; у детињству и младости свети се разликује од својих вршњака – на­клоњен је молитви, посту и црквеним књигама; избегава сва­ки контакт са женама; бежи у пустињу или у манастир. После смрти, све­ти чини чуда, исцељујући болесне и штитећи своје ближње. Ова­ква природа житија условила је напоредно постојање и ис­то­ријске и хагиографске компоненте у житијном тексту.

Усвајамо ново градиво

Ed

Тринаести век је нова и главна етапа у конституисању српске средњовековне књижевности. Са формирањем јединствене државе Немањића, настаје и нова епоха у историји старе српске књижевности. Књижевност се осамостаљује; у оквиру већ назначеног система жанрова, наслеђеног из старословенског раздобља, пишу се сопствена дела на нове, српске теме. Ново раздобље обележено је утврђивањем и нормирањем рашке редакције старословенског језика. На развој писмености утицала је веома жива преписивачка делатност, интензивније превођење са грчког и састављање оригиналних дела, и то управо у рашким центрима и у новом, светогорском српском центру – манастиру Хиландару. До краја XIII века коначно се формирају и главни књижевни центри ране немањићке Србије – Хиландар, Студеница, Жича, Милешева и Пећ, у којима се фонд старословенске литературе попуњава делима српске, домаће књижевне радионице. Специфичности националне књижевности изражавају се у остваривању општих жанрова, највише у житијној књижевности, где се може говорити о владарској историографији. Улогу зачетника осамостаљене српске књижевности тринаестог века има, несумњиво, Свети Сава, најмлађи син Стефана Немање, први писац у српској књижевности.

240 / Средњовековна књижевност

Житије је сложена књижевна врста; у оквиру житија могу да се јаве и други жанрови, као што су: похвала, молитва, плач, беседа и друго. По­стоје опширна или пространа житија, која се читају у мана­стирској трпезарији, и синаксарска или пролошка житија, краћа по обиму, која се читају у цркви на дан прослављања успомене светога. Савино Житије Светог Симеона из 1208. године представља прво житије у српској књижевности.

l

• Пронађи одлике ове књижевне врсте у Житију Светог Симеона.

rta

Занимљиво је знати

Ed

uk a

po

Права се књижевна природа Савиног рада открива у његовим жи­ тиј­ним и песничким саставима, који, сваки у своме жанру, стоје на почецима развоја одговарајућих књижевних родова у осамо­ стаљеној српској литератури. Развијено житије Свети Сава пише тек у уводу Студеничког типика, у Студеници 1208. године. Жити­је Светог Симеона писано је као ктиторско житије оснивача Студе­ни­це, по свим правилима овога жанра византијске књижевности. Усредсређен на монашки лик Симеонов, Сава је стварне био­графске податке из живота Немањиног подредио идеји одрицања од престола, моћи и величине у овом свету, ради небеског цар­ства. Симеон је приказан као драматичан пример одрицања, ос­нов­не јеванђелске поруке и темеља сваке, а поготову монашке духо­вности. Стога је и уобичајени реторски увод у Савином жити­јном делу спојио елементе биографске предисторије (освајања, те­ковине Немање владара) са елементима реторичне похвале светоме, чија се величина гради на противречности самоодрицања. Тек за овом похвалом следи казивање о монашким подвизима Си­ мео­новим и о његовој смрти; то је главни биографски део Жи­ти­ја, који се не завршава похвалом већ молитвом Савином, обеле­же­ном снажним поучним и проповедничким тоном. Врлина Сави­ног Житија Светог Симеона непосредно и једноставно, одмерено при­ чање без реторичности, у коме се препознаје блиски сведок и пратилац, учесник у животним збивањима Симеона Немање, Немањин син. Опис Симеонове смрти, сав у смењивању слике и ди­ја­лога, уздржан и узбуђен у исти мах, спада у најлепше стра­ни­це старе српске књижевности. (Димитрије Богдановић, Историја старе српске књижевности, Београд, Српска књижевна задруга, 1991) Житије Светог Симеона / 241

ТЕОДОСИЈЕ

Житије Светог Саве

Истражи и промисли

l

Истражи настанак и развој манастира Хиландара на Светој Гори.

rta

То место се зове Хиландар, на Светој Гори Атонској, родно место наше усмености и писмености, најдоњи камен нашег духовног постојања. Када бисмо се спустили на дно себе, стигли бисмо у Хиландар. Матија Бећковић

po

Припреми се за читање Прочитај песму Војислава Илића Свети Сава. Потом истраживачки, са оловком у руци, прочитај одломак из Теодосијевог Житија. Упореди ова два дела и закључи како је у њима обрађен исти мотив.

uk a

ТЕОДОСИЈЕ

Житије Светог Саве (Бег у Свету Гору – одломак)

Теодосије

А

када наста нoћ, и благородни што се с њим весељаху поспаше, са мало својих људи који су чували тајну његову, за водича Бога са инoкoм имајући, бегом бежећи побеже. Када је свануо дан, благородни стадоше тражити господина својега, и гле, нигде га нису могли видети ни нaћи. Рекоше: – Да се не шали с нама и да се није ка оцу вратио? А потражише и монаха који је био с њим и остале његове слуге; и ни њих не нашавши, говораху: – Какав нас је ужас снашао?

– Камо се деде господин наш? И у недоумици због бриге оставише лов, па се брзо вратише к његову оцу самодршцу, и обавестише га о нестанку сина његова. А родитељи, чувши ову изненадну и непријатну вест о сину своме, од жалости умало не свиснуше. Дошавши к себи, разумедоше да га нико други није одвео него онај Рус монах, говораху, у Свету Гору, јер су још отпре знали за

Ed

Његова биографија је низ пи­ та­ња без одговора. Био је хи­ ландарски монах. Не зна се поуздано кад је живео, ве­ ћина истраживача сматра га писцем друге половине XIII ве­ка, неки почетка XIV. На­ писао је следећа дела: Жи­ ти­је Светог Саве, писано у Хи­­ландару, вероватно по­чет­ ком XIII века; Теодосије је прерадио већ постојеће До­ ментијаново Житије Све­тог Саве, али је притом ство­рио сасвим ново житије; Слу­жба и Житије Светог Пе­тра Кори­ шког; Похвала Све­том Симеону и Светом Сави; Служба Све­ томе Симеону; Слу­ ж­ба Све­ томе Сави; Заје­д­нички канон Спасу Христу, Све­томе Симе­ ону и Светоме Сави; Зајед­ нички канон Све­томе Симеону и Светоме Сави за осам гла­ сова; Заједнички ка­нон Све­ томе Симеону и Светоме Сави за четврти глас.

242 / Средњовековна књижевност

инок – монах

Ed

uk a

po

rta

l

његову жудну да тамо оде. Одмах се сакупише благородни, слеже се мноштво народа: – Да чујемо – рекоше – шта је то сада задесило, господина нашег! И сви плакаху и ридаху много и неутешно; родитељи сина, браћа брата, слуге господара са криком дозиваху ради утехе у жалости, падајући све више у очајање, јер их до безумља довођаше страдање њихова господара и красота младога узраста. Набрзо самодржац отац са пратњом заповеди да сви престану плакати, и благодаривши веома Бога, рече присутнима и матери детета: – Будите храбри, нећемо се жалостити због овога! Heћe пропасти син мој. Бог, који ми га је мимо наде дао, удостојиће ме да га видим и да се наситим љубави његове. И одмах дозвавши једнога од својих војвода, рече му: – Знаш колики је бол од љубави према деци и огањ што вазда гори и никад се не може угасити. Зато, љубазни, ако cи икад примио какво добро од нас – сада је време да љубав покажеш. Ако се пожуриш те стигнеш и вратиш сина мојега, и тиме утешиш срце моје и матери душу од смрти ослободиш, заслужићеш многа добра, више од првих, и ja ћy ти их дати, друже. Дозвавши и много благородних младића, и сличним надама и њих охрабривши, посади их на силне (и брзе) коње, и посла их са војводом. Заповеди им да га гоне и до унутар Свете Горе. (...) Када су ушли у Свету Гору, распитиваху се о оном кога су тражили, да ли је овде дошао, описујући узраст младости и лепоту лика. А неки им рекоше: – Такав кога тражите ушао је мало пре вас у руски манастир, и још је ту. А они чувши ово брзо потераше путем да не би како чувши за њих побегао, и оставивши пут ка проту у руски манастир уђоше. И видеше га у манастиру где хода с непостриженим власима и с меким хаљинама, јер су га стигли брзо гонећи, а није ни страховао да ће га хтети гонити до унутар Свете Горе; али бол ро­дитеља, а уједно и моћ, и ово могаде. Нашавши га, обрадоваше се радошћу неисказаном. И ушавши сви у цркву Светог Пантелејмона поклонише се, и грлећи га љуба­ зно га са сузама целиваху, тако да су од радости заборавили толику удаљеност места и толиких дана и ноћи трудна путовања, јер добише што су желели. А и надаху се да ће од његових родитеља при­мити велике дарове и многе почасти зато што су им угодили. Помишљаху да га вежу, али га се бојаху као господара својега. По­ ставивши стражу, чуваху га што је могуће боље, да би, пошто коњи и они сами отпочину од напора, са њиме пошли на пут. Житије Светог Саве / 243

пострижење – сечење косе у цркви приликом замонашења трудан – уморан игуман (грч.) – старешина манастира

Ed

uk a

po

rta

l

А младић се дивљаше оцу својему што толику висост војводе по­труди с младим благороднима, и стиђаше се да у лице мужа по­гледа, јер се због њега много потрудио да дође у туђу земљу. Одве­де га насамо и запита: – Како толики пут превалисте тако брзо и не уленисте се пред то­ликом даљином места и тако напорним путем? А овај му исприча велики бол срца његових родитеља и плач не­престани. Исприча му и о писму од оца његова, донесеном ка ипарху због њега, и о писму ипарха светогорском проту, па рече: – Послани су и људи да те предаду нама и да те вратимо твоме го­сподину оцу. А младић разумевши чврстину одлуке овога мужа, рече к њему: – Ако хоћеш, љубазни мој, ти би ме могао оставити на миру, и знам, како си моћан, да можеш стићи и умирити господина оца мо­јега. А ја ћу га, написавши му, одвратити од такве помисли, само ако ми учиниш братску љубав и оставиш мене у ономе ради чега сам дошао. А он: – Не, господару мој, не почињи такве молбе ка мени, твоме ра­ бу, што ми није лако учинити. Јер владар мој, твој отац, сматра­ ју­ћи ме за верна послао ме је ради овога. Уз то, да смо нашли у мо­нашком образу тебе, господара мога, какво бисмо извињење има­ли због тога? А пошто је Бог хтео да се догоди онако како желе ро­ди­тељи твоји и велможе ваше и браћа твоја, ко сам ја да тако

244 / Средњовековна књижевност

Ed

uk a

po

rta

l

не­што и помислим! Боље би ми било да се и не вратим оцу твоме. Зато те молим, господару мој, све такво из главе избацивши пођи с нама, твојим слугама, веселећи се, да угасиш пламен родитеља тво­јих, чија си срца запалио својим одласком у туђину, а уједно и браће твoje и свих благородних. Ти сам знаш да си ти родите­љи­ма и свима нама нада са Богом и утеха. Ако ли што противно по­ мишљаш, и нећеш да пођеш с нама, присилићеш ме да те ве­же­мо. Тешко мени, то ми није згодно ни рећи, али се бојим оца твојега, па ћу те повести силом. Такву сам заповест и примио. А младић, видевши неумољивост војводе и несаломљиву вер­ но­ст према својему господару, и разумевши да ће га силом од­ ве­сти, и да нема ко ће га избавити из беде, због бојазни од оца његова, јер је писао ипарху – рече: – Воља Господња нека буде! (Мт. 6, 10; 26, 42; Лк. 22, 42). И развеселивши се загрли војводу, уверавајући га да ће са њиме по­ћи. А призиваше Бога тајним уздасима за помоћника у на­пасти, и смишљаше и он дело побожно а уједно и преварно, јер беше око­ван срцем у мудрости, као што каже Давид (Пс. 89, 12 (90, 12), и запреку коју су му учинили они премудри разумом доброга духа да cpyши довијаше се. А шта то? Замоли игумана, и заповеди да се спреми сјајна трпеза, да се са војводом и са оним благороднима почасти, а ујутру да пoђy кући. Своју замисао рече игуману и замоли га да се с вечери почну

Житије Светог Саве / 245

po

rta

l

јутарње песме и да се начини велики пир да игуман почасти вој­ воду с благороднима, а младић је ове и сам својим рукама служио и веселио. Пошто су се на вечери дуго задржали, заповеди игуман да се уда­ ри у било, јер бејаше дан недеље. Устаде игуман и с њиме мла­дић, и одоше у цркву на молитву. А устаде и војвода са благо­ро­днима, да стоје у цркви, јер га нису смели пустити са cвojиx очију. А како се појање продужило, и опет по заповести дуго читање про­чи­тавало, сви они који су заједно седели и они момци који су га чу­вали с вој­ водом, због умора од пута и свечаног пира тврдо заспаше. И када је осетио да су заспали, божаствени младић, будно око, устав­ши од њих поклони се пред светим олтарем и даде своје обете Господу, пошто га благослови игуман, и узе једнога старца, одлико­вана свештеничким чином, те узиђе на велики пирг у манастиру. Затворивши га за собом, рече благодаривши Бога: „Узнећу те, Господе, јер си ме подигао” (Пс. 29, 1 (30, 1). А јереј очита молитву и постриже власи главе његове и у ризу га обуче анђелскога образа, и промени му име Растко у Сава. А он многим сузама окропи земљу и упућиваше благородне и похвалне речи ка Богу, говорећи: „Испунио си жељу срца мојега” (Пс. 36, 4 (37, 4), тако да се и ста­рац застиде од многога његовог плача.

uk a

било или клепало (τό σημμυτρου) – једноставна удараљка, инструмент којим се монаси позивају на дневна богослужења у манастиру постриг – обред примања монаштва јер се том приликом, уз промену имена, врши ритуално подрезивање косе; постриг врши монах који има и свештенички чин пирг – висока четвртаста кула, на чијем се врху налази и црквица риза анђелског образа (мантија) – тзв. одећа првога степена монаштва схима (грч. τό σχημα, лик, стсл. образ) – назива се „анђелском” зато што чедношћу и послушношћу, и слободом од свега материјалног, монах постаје сличан анђелима, чистим, послушним и слободним духовима који нису од овог света

Разговор о делу

Ed

Прочитај одломак из Житија Светога Саве и препричај приказане догађаје. Који начин казивања преовлађује у тексту? Обележи најдраматичније место у тексту. Како је представљена сцена замонашења Светог Саве? Како је светитељ надмудрио потеру? Шта закључујеш о односу Стефана Немање према сину? Каква је упутства од њега добила потера? Како се Свети Сава осећао и понашао? Поткрепи тврдње деловима текста. Докажи мишљење изнесено у науци о књижевности да се Теодосије изражава живописно, да има реалистичан стил и да има смисао за детаље. Обрати пажњу на сцену растанка монаха Саве и потере коју је за њим послао отац. Шта на основу тога закључујеш? Усредсреди се на Теодосијев стил. Какав је његов начин изражавања? Шта доприноси сликовитости његовог текста? Шта мислиш зашто је Теодосијево Житије Светога Саве најчитаније дело српске средњовековне књижевности? Уочи елементе романа у одломку из текста.

246 / Средњовековна књижевност

Примењујемо научено и проширујемо знање

uk a

po

rta

l

Теодосијево Житије Светог Саве писано је у Хи­лан­ дару вероватно крајем XIII века. Његов је ос­но­вни извор Доментијаново Житије Све­тог Саве, како је то, на неки начин, и речено у заглављу већине срп­ ских преписа Теодосијевог текста, али је оно пре­ра­ ђено у тој мери да се може и мора говорити о сасвим новом житију. Постоје разлике у садржају, у историјским подацима, а још важније су разлике у стилу и структури дела. У Доментијана влада ми­са­ она, монументална и свечана реторичност; у Тео­до­ сија је топлије и живље, експресивно причање. Отуда се Теодосијев стил обично сматра нарати­в­ ним, само што и та његова наративност открива добро познавање реторике хагиографског причања, у којем елементи реалистичног или „профани” еле­ мен­ти, имају своје важно место колико и пси­хо­ло­шко посматрање и самопосматрање јунака. Теодо­сије заиста испољава реалистичке склоности, сми­сао за детаљ и за појаве, збивања и осећања људске сва­кидашњице. Људске црте у опису понашања јунака, на пример у сценама растанка, стварају утисак „романа”, мада оквири и дух житијног жанра ни тиме нису нарушени. Тиме се Теодосије ипак вео­ма истиче у старој српској књижевности као један од њених најособенијих, па и најбољих писаца.

Ed

(Димитрије Богдановић, Историја старе српске књижевности)

• Критички промисли ово виђење Димитрија Богдановића, пронађи доказе за његове тврдње у одломцима текста и образложи своја запажања.

Креативни задаци ›› Драматизујте одломак из Теодосијевог житија. Нека се једна гру­па ученика бави сценографијом, друга костимографијом, трећа нека научи улогу Светог Саве, а четврта војводе из потере. ›› Обратите пажњу на упечатљиву сцену замонашења Светог Саве. Тако ћете најбоље увидети реалистичност Теодосијевог изра­ жавања и смисао за драматизацију.

Житије Светог Саве / 247

Света Гора Атонска, дрворез, крај XVII почетак XVIII века

Похвала кнезу Лазару

Истражи и промисли Припреми се за читање тако што ћеш пажљиво проучити наведени текст из књижевне историје. Уколико желиш да сазнаш више, истражи, користећи интернет или библиотеку, овај историјски период.

po

rta

Милан Ракић, Јефимија

МОНАХИЊА ЈЕФИМИЈА

l

И у мучне часе народнога слома / Кад светлости нема на видику целом, / Ја се сећам тебе и твојега дома, / Деспотице српска с калуђерским велом.

После Косова 1389–1427.

У

Ed

uk a

сложеним политичким и културним приликама српских земаља после Маричке, а нарочито после Косовске битке, књи­жевност је добила нов замах. Из тога раздобља, које траје скоро че­трдесет година, остала су дела изузетне вредности и сасвим нових књижевних одлика: променили су се неки стари и појавили но­ви жанрови; развили су се и однеговали дотад непознати стил­ски поступци, а и књижевни језик се обогатио новим изразом. То је, у правом смислу речи, почетак једне нове епохе у српској сре­дњо­вековној књижевности, у којој се могу пратити два главна тока: један, у којем се рађа косовски култ, са светим кнезом Лазаром као средишњом личношћу, и други, који преноси наслеђе и поруку претходних раздобља и наставља да гради српску културу на тради­ цио­налним темељима средњовековне духовности, по својој при­ ро­ди византијске и православне. Сва ранија столећа од X века, а поготову XIII и XIV век, стварају и конституишу ту културу. Са последњим деценијама XIV века почиње епоха борбе, у којој се та, изграђена и конституисана култура, брани и потврђује пред на­ летом једне сасвим нове, друкчије и непријатељске цивили­за­ције. То је књижевност судара, у коме су сва опредељења до крајње мере заоштрена; она је у своме времену ангажована и програмска, носећи собом не само једно виђење историје, него и поруку за само то време у коме настаје. Отуда и појава нових жанрова српске

248 / Средњовековна књижевност

Монахиња Јефимија Прва српска књижевница, у све­ ­­товном животу звала се Јелена. Кћерка ћесара Воји­хне, рођена је око 1349. у Сер­­ској области. Њен муж де­сп ­ от Угљеша Мрњавчевић по­ги­нуо је у Маричкој бици 1371. године. Претходно је изгубила и сина јединца Уг­љешу ши сама, Деспотовића. Остав­ до­шла је, као Ми­ли­чина рођака, на двор кне­за Лазара. Не зна се тачно ка­да се замонашила. По­ сле ма­ло­схимничког имена Је­ мија, узела је још строже фи­­ мо­нашке завете и добила име Јевпраксија. Умрла је ве­ро­ватно после 1405. Дела: Туга за младенцем Угље­шом (између 1368. и 1371) – кратак текст, урезан на дво­струкој ико­ ници, украшеној бисером и дра­ гим камењем, са ликовима Христа и Бого­родице, налази се у Хилан­дару, где је сахрањен мали Угљеша Деспотовић; Моље­ње Господу Исусу Христу (1398/ 99) – извезено на завеси за цар­ске двери са ликовима Исуса Хри­ста, Василија Великог и Јова­на Златоустог, чува се у Хилан­дару; Похвала кнезу Лазару (1402) – израђена на црвеној свили, зла­тним и сребрним кон­ цем, на­мењена да буде покров за ки­ вот са моштима Светог кнеза Ла­за­ра, чува се у Музеју Српске пра­­вославне цркве.

po

rta

l

исто­ри­ографије управо у то доба, српских родослова и летописа, као трећи ток, који своди доступна историјска знања и развија свест народа о своме историјском бићу. Показује се и ту да развој књи­жевности не зависи толико од повољних друштвено-економ­ ских и политичких могућности колико од потребе друштва, од изазова нарочите културне ситуације. Српска књижевност је упра­во у тешким временима распада велике средњовековне државе и опште кризе православне византијске цивилизације доживела значајан успон и напредак. Трагични догађаји на Марици и Косову, пого­тову косовска погибија 1389, захтевали су објашњење и одго­вор. У мучеништву Лазара и његове војске црква је добила снажан подстицај вере (у духу древне Тертулијанове речи: semen est sanguis christianorum [крв хришћана је семе]), у култу велико­ муче­ника Ла­зара она обнавља и у свој хагиолошки поредак уводи једну пра­ста­ру, исконску хришћанску категорију, категорију марти­ри­јума. Зато постаје тако актуелно и идеолошко тумачење косовског мар­ти­ријума, чему служи читав „косовски циклус” старе српске књи­же­вности, у коме се мора гледати и прави, и првобитни извор на­родне косовске епике. (Димитрије Богдановић, Историја старе српске књижевности)

uk a

Припреми се за читање

Прочитај Јефимијину Похвалу кнезу Лазару неколико пута. Уживи се у смисао прочитаног. Обрати пажњу на узвишени стил похвале.

Ed

МОНАХИЊА ЈЕФИМИЈА

Похвала кнезу Лазару

У

красотама овога света васпитао си се од младости своје, о нови му­че­ниче кнеже Лазаре, и крепка рука Господња међу свом земаљ­ском господом крепког и славног показа те. Господствовао си земљом отачаства ти и у свим добротама узве­ се­­лио си уручене ти хришћане и мужаственим срцем и жељом по­ бо­жности изашао си на змију и непријатеља божанствених цркава, расудивши да је неистрпљиво за срце твоје да гледаш хри­шћ ­ ане отачаства ти овладане Измаиљћанима не би ли како ово по­стигао: да оставиш пропадљиву висоту земаљског господства и да се обагриш крвљу својом и сјединиш са војницима небескога цара. И тако две жеље постигао јеси: и змију убио јеси и мучења венац примио јеси од Бога. Похвала кнезу Лазару / 249

мученици – хришћани који су се жртвовали за веру отачаство – отаџбина уручени – поверени обагрити – облити

l

rta

po

Ed

uk a

општи владика – Бог Измаиљћани или Агарени – синоними за Турке кнез Стефан и Вук – синови кнеза Лазара, који су у време писања Похвале војевали у војсци султана Бајазита, којега је код Ангоре победио Темерлан (28. јул 1402); тиме се тачно одређује и време писања Похвале Георгије – свети ратник великомученик, посечен 303. године у Никомидији Димитрије – свети ратник великомученик кога је погубио цар Максимијан 306. године Теодори – Теодор Стратилат, свети ратник великомученик, погубљен за време цара Ликинија 319. године, и Теодор Тирон, свети ратник великомученик, погубљен 306. године Меркурије – свети ратник великомученик, погубљен у Кападокији 251–259. године Прокопије – свети ратник великомученик, погубљен 303. године у Кесарији палестинској четрдесет мученика – римски војници, које су у Севастији јерменској мученички убили 320. године због исповедања хришћанске вере

Сада не предај забораву вољена ти чеда која си сирота оставио преласком твојим, јер от­ка­ко си ти у небеском весељу вечном, многе бри­ге и стра­ дања обузеше вољена ти чеда и у многим мукама живот про­ воде, пошто су овладани Изма­ иљ­­ћа­нима. И свима нам је потребна по­ моћ твоја, те се мо­лимо моли се заједничком Владики за во­ љена ти че­­да и за све који им с љуба­вљу и вером слу­же. Тугом су многом здружена Ђура Јакшић, Кнез Лазар, вољена ти чеда, јер они што је­ 1857–1858. г. доше хлеб њихов подигоше на њих буну велику и твоја добра у заборав ставише, о муче­ниче. Но ако си и прешао из живота овога, бри­ге и страдања чеда својих знаш и као мученик слободу имаш пред Господом. Преклони колена пред Владиком који те вен­чао, моли да мно­ го­летни у добру живот вољена ти чеда проводе богоугодно, моли да право­сла­вна вера хришћанска неоскудно стоји у ота­ча­ству ти, мо­ли победитеља Бога да победу подари вољеним ти чедима, кнезу Стефану и Ву­ку, за невидљиве и видљиве непријатеље, јер ако помоћ примимо с Богом, теби ћемо похвалу и благодарење дати. Сабери збор својих сабеседника, светих мученика, и са свима се помоли прославитељу ти Богу, извести Геор­гија, покрени Ди­ми­ трија, убеди Теодоре, узми Меркурија и Про­ко­пија и четрдесет сева­стијских мученика не остави, у чијем муче­ни­­штву војују чеда твоја вољена, кнез Стефан и Вук, моли да им се пода од Бога помоћ, дођи, да­кле, у помоћ нашу, ма где да си. На моја мала приношења погледај и у многа их урачунај, јер теби не принесох похвалу како приличи, већ колико је могуће маломе ми разуму, па зато и мале награде чекам. Но ниси ти тако, о мили мој господине и свети мучениче, био ма­­ло­даран у пропадљивом и маловечном, колико више у не­ пролазном и великом, што примио јеси од Бога, јер телесно страну мене у туђини исхрањивао јеси изобилно, те сада те молим обоје: да ме исхраниш и да утишаш буру љуту душе и тела мојега. Јефимија усрдно приноси ово теби, свети. Текст и коментари су преузети из књиге: Монахиња Јефимија, Књижевни радови, приредио Ђ. Трифуновић, Крушевац, 1992.

250 / Средњовековна књижевност

Разговор о делу

Прочитај неколико пута Јефимијину Похвалу. Опиши свој читалачки доживљај. Уживи се у време њеног настанка. Шта се догодило после Косовског боја? Проучи српску историју после пада под турску власт. Где је била Јефимија када је писала овај песнички састав? Покажи на тексту да се ради о песничкој врсти. Имај на уму да је реч о великом песничком и везиљском делу. Похвала је извезена златом на црвеној свили и намењена је као покров за ковчег са моштима кнеза Лазара.

po

rta

l

Подели Похвалу на три целине. Уочи елементе похвале, молитве и личне исповести. Анализирај сваку целину посебно. Запази стилске, језичке и реторичке особености. Обрати пажњу на прву целину. Које се врлине кнеза Лазара истичу? Уочи елементе косовске легенде. Објасни зашто је светитељ назван мучеником. Која стилска средства доминирају? Уочи епитете и подвуци их у тексту. Шта запажаш? Анализирај другу, молитвену целину Похвале. Направи разлику у интонацији између првог и другог дела овог песничког текста. Који мотив доминира у похвалном делу, а који у молитвеном? Коме се моли Јефимија и зашто? Којим стилским поступком је наглашена друга целина похвале?

Ed

uk a

Анализирај Јефимијину молитву и уочи њене елементе. Упореди ритам реченица из прве целине, где доминира похвала, и друге, која је молитвено интонирана. У којој целини је бржи ритам? Чиме се постиже? Обрати пажњу на знакове интерпункције. Како они утичу на ритам реченице? Прати ли реченична интонација осећања? Обрати пажњу на врсту речи која доминира у последњем делу друге целине. Зашто се гомилају глаголи у императиву? Препиши их у свеску. Какав стилски ефекат песникиња постиже таквим поступком? Усредсреди се на последњи део Похвале. Какав тон у обраћању Светом кнезу Лазару уочаваш? Прочитај нешто више о трагичној судбини прве српске песникиње. Пронађи поетске исказе у којима уочаваш велику патњу монахиње Јефимије. Повежи то са поимањем ауторства у средњовековној књижевности.

Креативни задатак Проучи књигу Светлане Томин Мужаствене жене српског сред­њег века. Истражи личност и дело Јефимије, кнегиње Милице и Ми­ личине кћери Оливере и напиши рад о овим изузетним же­нама које су у веома тешким условима водиле државу. Прочитај Јефимијину биографију и обрати пажњу на њене трагичке елементе. Пронађи књигу Ђорђа Трифуновића МонаПохвала кнезу Лазару / 251

хиња Јефимија и информиши се више о стваралаштву прве српске песникиње. Читај пажљиво и труди се да што боље разу­ меш чињенице из њеног живота.

Примењујемо научено и проширујемо знање

po

rta

l

Похвала може бити краћи или дужи песнички састав, намењен про­ ­слављању и величању врлина неке личности. Разликују се по­хва­ле у ужем и у ширем смислу. Под похвалом у ужем смислу по­дра­зумева се „краћи песнички састав, самосталан или у саставу дру­­гог и већег жанра, ређе са литургијском функцијом”. У по­хва­ли се може јавити и анафора (понављање истих речи на почетку више сти­хова или прозних целина, попут анафорског понављања „ра­дуј се” у похвали која се налази у оквиру Житија Светог Симе­она Не­­мање Стефана Првовенчаног). Пример похвале у ужем сми­слу јесте Похвала Светом кнезу Лазару монахиње Јефимије. У похвали у ширем смислу заступљени су реторски елементи. Таква похва­ла приближава се прозном жанру – слову, те се назива и похва­лно слово.

uk a

Занимљиво је знати

Ed

Јефимијин лирски запис Туга за младенцем Угљешом изгравиран је на сребрном диптиху и богато украшен бисером и драгим камењем. Ову сребрну иконицу монахиња је послала Хиландару за покој душе свом сину који је био сахрањен у Хиландару поред њеног оца ћесара Војихне.

Усвајамо ново градиво

Фигурама дикције се називају гласовне или звучне фигуре јер се њихово деловање заснива на дејству гласова. У ову групу стилских фигура спадају: асонанца, алитерација, ономатопеја, анафора, епифора, симплока и анадиплоза.

Примењујемо научено и проширујемо знање

Сразмерна многобројност текстова косовског циклуса (укупно десет), а поготову њихова упоредна заступљеност у појединим жан­ ровима – укључујући чак и варијанте службе, резултат су ширења Лазаревог култа. Усред­сре­ђен око Раванице као места где су се чувале Лазареве мошти од 1390. до 1391, тај култ је преношен у друге, ближе и даље цен­тре, пре свега у Љубостињу, задужбину Лаза­ре­ве удовице кнегиње Милице, која се негде после 1392. (вероватио 1393) и сама замо­на­ши­ла и као монахиња Јевгенија, потом схимо­нахиња Јефросинија, провела последње дане у својој задужбини. Ту је и умрла 1405. Са њом је била и удовица деспота српског Јована Уг­ље­ше, Јелена, у монаштву Јефимија. „У мно­гим

252 / Средњовековна књижевност

uk a

po

rta

l

говорима и стварима најмудрија”, по ре­чима Константина Философа, Јефимија је ос­тала позната у српској књижевности трима сво­јим песничким делима високе уметничке вредности. Сва три су на необичном мате­ри­јалу. На малом диптиху од сребра урезани, сачувани су стихови, испевани у тузи за де­те­том, Угљешом Деспотовићем, који је са­храњен у Хиландару између 1368. и 1371. Лирски изливи матерње љубави у овом кратком тексту, по­све­ће­ном успомени детета „за којим жалост непрестано гори у срцу мо­ме, природом матерњом побеђеном”, наговештавају топле, ма­да тамне и снажне тонове Јелениног – сада већ Јефимијиног – Мо­ље­нија Господу Исусу Христу на завеси за царске двери у Хи­лан­да­ру, извезеног златом 1398–1399, а нарочито Похвале кнезу Лаза­ру, извезене 1402. године на покрову за кнежев ћивот у Ра­ва­ници. Оба ова текста су састављена у Србији, први у Жупањевцу, а други у Љубостињи, где се Јефимија налазила са Јевгенијом, сва­ка­ко у сталном и непосредном додиру с Раваницом. Док је Моље­ни­је до­ брим делом надахнуто евхаристичким молитвама визан­ти­јског песника и мистичара Симеона Новог Богослова (XI век), дотле је Похвала у целини изворан песнички текст, личан и узбуђен, и сав у свом историјском тренутку. Спој личне и опште тра­гедије, у савршеном складу уздржаног израза и композиције, уздиже ово Јефимијино дело у ред најлепших текстова српске књижевности, са универзалном, човечном поруком. Косовска тема, посебно, добила је са Похвалом аутентично световно, ма­да религиозно тумачење, које ће, и само засновано на Даниловим схватањима, одређивати свест српског народа о томе судбоносном историјском догађају. (Димитрије Богдановић, Историја старе српске књижевности)

Ed

• Пажљиво прочитај одломак из Историје старе српске књижевности Димитрија Богдановића. Усредсреди се на целину посвећену Јефимијиној Похвали. Аргументуј тврдњу да је у овом тексту прва српска песникиња дочарала колективну, породичну и личну трагедију после Косовске битке.

Препоручена литература

Трифуновић, Ђорђе, Монахиња Јефимија, Крушевац, 1992.

Урош Предић, Косовка девојка (детаљ), 1919. г.

Похвала кнезу Лазару / 253

rta

Јефимија

l

Креативни задатак Пажљиво прочитај песму Милана Ракића Јефимија. Запази како је у песми изграђен лик Јефимије, а како слика времена у ком је живела. Како је у песми повезана лична судбина српске деспотице са судбином њеног народа кроз векове? Шта по твом мишљењу симболизују Јефимија и њена судбина? Присети се других примера у нашој књижевности у којима су књижевни ствараоци били инспирисани нашом средњовеков­ ном културом. Шта тебе посебно инспирише у историји и кул­ тури нашег средњег века? Спреми се да усмено образложиш своја запажања.

Јефимија, ћерка господара Драме

po

И жена деспота Угљеше, у миру, Далеко од света, пуна верске таме, Везе свилен покров за дар манастиру.

uk a

Покрај ње се крве народи и гуше, Пропадају царства, свет васколик цвили. Она, вечно сама, на злату и свили Везе страшне боле отмене јој душе.

Ed

Векови су прошли и заборав пада, А још овај народ као некад грца, И мени се чини да су наша срца У грудима твојим куцала још тада, И у мучне часе народнога слома, Кад светлости нема на видику целом, Ја се сећам тебе и твојега дома, Деспотице српска с калуђерским велом!

И осећам тада да, ко некад, сама, Над несрећном коби што стеже све јаче, Над племеном које обухвата тама, Стара Црна Госпа запева и плаче...

Милан Ракић

254 / Средњовековна књижевност

ДЕСПОТ СТЕФАН ЛАЗАРЕВИЋ

Ако језике човјечје и анђелске говорим, а љубави немам, онда сам као звоно које јечи или прапорац који звечи.

Слово љубве

Истражи и промисли Прочитај поново Песму над песмама. Подсети се који мотив доминира у њој. Обрати пажњу на описе природе и на доживљај лирских јунака. Слушај српску ренесансну музику и покушај да је повежеш са осећањем животне радости у песничкој посланици деспота Стефана Лазаревића.

po

rta

l

Апостол Павле

uk a

Слово љубве

Ed

1 Стефан деспот, најслађем, најљубазнијему и нераздвојном срца мог, сугубо жељеном, и много, премудрошћу обилном, царства мог искреноме, (име рекавши), љубазан у Господу целов, и неоскудно с тим милости наше даровање.

2 Лето и весну Господ сазда, што и псалмопевац каза, красоте у њима многе, птицама брзо, весеља пуно прелетање и горама врхове, и луговима пространства,

Припреми се за читање Пажљиво прочитај Слово љубве Стефана Лазаревића. Усредсреди се на песничке слике које позивају на помирење и љубав.

и пољима ширине; ваздуха танког дивотним неким гласима оглашење; и земаљске дароносе мирисног цвета, и травоносне; но и човекове бити саме обнову и разиграње достојно ко да искаже?

3 Али све ово и чудодела Божја ина, што ни оштровидни ум сагледати не може, љубав све превасходи, – и није чудо, јер љубав је Бог, као што рече Јован Громовник. Слово љубве / 255

сугуб – двогуб, двострук, удвостручен име рекавши – треба ставити име особе којој се песма упућује псалмопевац – цар Давид Јован Громовник – апостол Јован Богослов

4 Свака лажа места у љубави нема, јер Каин, љубави туђ, Авељу рече: „Изиђимо у поље.”

rta

7 Јуноше и деве, љубави прикладни, љубав узљубите, ал’ право и незазорно, младићство да не повредите и девство, божанственоме чим наше приања биће, божанствено да не узнегодује. Јер Апостол рече, Божјега Светога духа не растужујте, знамење што јавно њиме добисте у крштењу.

uk a

Ed

Ко миро с главе... – Стефан мисли на 133. псалам у којем се пева „како је лепо кад сва браћа живе заједно”, као када се уље (миро) стаче с главе на браду Аронову, као „роса на Ермону, која силази са горе сионске”; алузија на сукоб са братом Вуком или сестрићем Ђурђем Горе Гелвујске... – речи из тужбалице коју је Давид изрекао после Сауловог самоубиства и Јонатанове погибије у рату са Филистејцима на Гелвујској гори Ветри да сукобе се... – Мојсије је повео Јевреје из Египта (Мисира) тако што је исушио море, а старозаветни јунак Исус Навин превео је израелски народ преко Јордана

8 Заједно бејасмо, друг другу близу, ил’ телом или духом, но да ли горе раздвојише нас, да ли реке, Давид да рече: „Горе Гелвујске, дажд на вас да не сиђе, ни роса. Саула јер не сачувасте, ни Јонатана?” О безлобља Давидова, чујте, цареви, чујте, Саула ли оплакујеш, нађени? Јер нађох, рече Бог, човека по срцу мојему.

l

5 Бистротечно и оштро љубави је дело, добродетељ превазиђе сваку.

6 Лепо Давид ову рекав украшава: „Ко миро с главе на браду силази Арону, и ко аермонска роса на горе што силази сионске.”

po

Каин и Авељ – Адамови синови; према Постању, Каин је убио брата Авеља због зависти добродетељ – врлина, добро дело јуноше – младићи Арон – старији брат и помоћник Мојсијев Саул – први израелски краљ који је победио Амонце Исус Навин – јеврејски вођа и Мојсијев наследник, познат по томе што је превео јеврејски народ преко реке Јордан

9 Ветри да сукобе се с рекама, и да исуше, као за Мојсија море, судије као за Исуса, ћивота ради Јордан.

10 И снова да саставимо се, и снова да видимо се, и снова у Христу да сјединимо се, самоме том, коме слава са Оцем и са Духом светим у бескрај на веке, амин.

Текст је преузет из књиге Стара српска књижевност, студија и избор Ђ. Трифуновић; библиотека Књижевност у школи, Београд 1967. (Слово љубави у преводу М. Настасијевића на стр. 88–90).

256 / Средњовековна књижевност

Разговор о делу Прочитај пажљиво Слово љубве деспота Стефана Лазаревића. Опиши свој читалачки доживљај. Каква осећања овај песнички текст буди у теби? Која осећања испољава песник? Које мисли казује у својој песничкој посланици? Аргументуј тврдње текстом. Коме је упућен позив на љубав? Подели посланицу на мотивске целине и издвој мотиве.

Стефан Лазаревић Владар и писац, син кнеза Лаза­ра и кнегиње Милице, рођен 1377, кнез (1389–1402) и деспот (1402–1427). Ратујући, као тур­ски вазал, нарочито се истакао у Ангорској бици 1402, после ко­је се ослободио вазал­ ства пре­­ма Турцима и добио дес­п­отско достојанство у Цари­ гра­­ду. Окренуо се Угарској и по­ стао члан Витешког реда Зма­ја. Престоница му је била Бео­град. Био је веома обра­зо­ ван, знао је грчки језик и имао своју библиотеку. Као покрови­ тељ уметности, пружао је уто­ чиште писцима и уметни­цима ко­ји су бежали од Турака. По­ дигао је своју задужбину – ма­ на­стир Манасију (Ресаву). Био је оже­њен Византијком Јеле­ ном са острва Митилене. На пре­сто­лу га је наследио сестрић Ђурађ Бранковић. Умро је 19. јула 1427. Дела су му: Натпис на косовском мраморном стубу (1403/1404) – мисли се да је овај стуб могао по­ста­вити сам Стефан; Слово љубве (1409) – песничка по­сла­ ница, образац за писање пи­ сама, чија почетна слова дају акростих „слово љубве” (реч о љубави); упућена је брату Вуку као позив на измирење; Над­гро­бно ридање над кнезом Лаза­ ром – плач који се приписује Сте­фану, али од којег је сачу­ вано само неколико редова. Стефан је написао увод за Закон о руд­ницима, као и неко­ лико повеља. Претпоставља се да је са грчког превео спис О будућим време­нима.

po

rta

l

Изврши стилску анализу ове песме у прози. Учини тако што ћеш аналитички читати сваку строфу посланице. Пажљиво прочитај текст с оловком у руци и означи стилска средства. Подвуци епитете. Изнеси запажања. Обрати пажњу на другу целину текста. Чиме су наглашени мотиви из природе? Опиши песничке слике које дочарава деспот Стефан Лазаревић. Које врсте љубави песник помиње? Песник наводи пример сукоба међу браћом. Како су се звали Адамови синови? Зашто је Каин убио Авеља? Која метафора доминира у песничкој посланици? Објасни пренесено значење. Шта говори аутор о љубави између младића и девојака? Повежи то са хришћанским моралом и изведи закључке.

Ed

uk a

Које стилско средство песник користи у стиху: Каин, љубави туђ, Авељу рече: „Изиђимо у поље”? На коју књигу се позива? Пронађи описе природе у средњовековним житијима које си читао/читала. Шта закључујеш о присутности ових мотива? Повежи са Библијом. Пронађи у Светом писму оне делове на које се аутор позива. Да ли их аутор цитира или парафразира? Опиши каква је божја љубав према човеку. Пронађи цитат из јеванђеља који говори о љубави и кажи у ком се житију налази. Која је највећа хришћанска врлина? Пронађи стих у ком је то недвосмислено речено. Зашто песник жели да се ветри сукобе са рекама? Објасни симболичко значење воде у контексту књиге Излазак из Старог завета. Како је Мојсије успео да исуши море? Размисли и повежи. Пронађи идеје у овој, хуманистички интонираној, песничкој посланици.

Занимљиво је знати Постојали су посебни узори за писање писама, тзв. епистолари или пи­с­мо­вници, који су садржали готове обрасце за обраћање различи­ тим личностима, најчешће са молбом за помоћ, опроштај или савет. Акростих је песма чији су стихови распоређени тако да њи­хо­ва почетна слова исписују име неке личности, реч или фразу као посвету. Најстарије примере акростиха налазимо у Библији па је Слово љубве / 257

зато често коришћен у средњовековној књижевности. У посланици деспота Стефана Лазаревића у акростиху се налази наслов песничког текста. Препев песника Момчила Настасијевића који је дат у твојој Читанци не садржи акростих.

po

rta

l

У манастиру Манасија, ко­ји је деспот Стефан Лаза­ ревић по­ди­гао између 1407. и 1418, било је стециште сли­кара, писаца, пе­сни­ка, при­поведача. Ту се нала­зила и Ресавска преписи­ва­чка шко­ла, која је умножа­ва­ла значајне преводе и пре­писе оригинал­них књи­жевних дела кроз цео XV и XVI век.

uk a

Креативни задатак Забележи у свој речник вишесложне епитете које пес­ник користи. Покушај да напишеш сопствену посланицу. У акро­стиху наведи име особе којој је посвећена. Примењујемо научено и проширујемо знање

Ed

Кругу косовских писаца, али не само њему, припада и сам деспот Сте­фан Лазаревић. Он је заштитник уметности и књижевног ства­ рања у својој земљи, као што је и ктитор храмова. Летописи говоре о томе да је Стефан преводио и са грчког. Важнија су Стефанова ори­гинална дела. Косовским списима припада један плач, Над­гро­бно ридање над кнезом Лазарем, који је можда Стефанов, али је од целог текста сачуван у једном рукопису, из XV века, само по­ четак. Поуздано је Стефанов састав Натпис на стубу косовском, по жан­ру епитаф (надгробни натпис), спомен-обележје места ко­ лек­ти­вне погибије српске и турске војске на Косову пољу, које се тамо, на мраморном стубу, налазило још у другој половини XV ве­ка. Стефан га је написао и поставио 1400. или 1404. године када се бавио на Косову. Заснован на апострофи, у којој се споменик као жив сведок обраћа путнику и пролазнику, драматичан, хе­ ројски по интонацији, овај текст у свечаном реторском казивању, у ритамским низовима или стиховима, при­поведа о Косовском боју, о судару војске и по­ги­бији, о витешком подвигу и мученичкој

258 / Средњовековна књижевност

Ed

uk a

po

rta

l

жр­тви кнеза Лазара, „великог самодршца, чу­да Усвајамо ново градиво земаљског и риге српске”. Стефан је познатији као писац једнога дру­­гог Књижевна врста посланица (посланије, писаније, писмо) била је позната књижевног сас­та­ва, Слова љубве. То је пејош у античкој, а негована је и с­ни­чка посланица, писмо, чији је текст раш­чла­ развијана у византијској литератури. њен у одређене ритамске низове и целине. По­ У српској књижевности, прва четна сло­ва свих десет строфа, колико их је у позната посланица потиче од Светог овом саставу, повезују се у акро­стих „сло­во љуб­ Саве који, са једног од својих ве” (реч о љубави). Написано негде у пр­вој де­це­ путовања у Свету земљу, ­нији XV века (1404. или 1409), Слово је сво­јом шаље посланицу студеничком игуману Спиридону. поетиком, мада на темељима епистоларног Као примери књижевних посланица жанра – као образац за писање пи­­са­ма, изашло издвајају се Слово љубве деспота из оквира стандардне епи­столарне књижевности Стефана Лазаревића (1409), које је свог доба. Оно је по својој правој природи лир­ замишљено као образац за писање ска песма, по теми и карактеру – једна ведра писама, али својим поетским хи­мна о духовној љубави и љубави уопште, која особинама прераста у праву химну „до­бро­детељ превазиђе сваку”. По изразу диљубави, и Посланица кир Исаији с­кре­тна, недо­ре­чена, сва у наговештају и наслу­ Димитрија Кантакузина (после 1469). ћивању, по идејама заснована на библијским Неговане су и посланице са формом питања–одговори, попут оних које је мотивима јовановских, псаламских и павлов­ Никон Јерусалимац саставио за ских раз­мишљања о љубави, она претпоставља Јелену Балшић, кћерку кнеза Лазара. високу књижевну кул­ту­ру не само свог аутора Три Јеленина писма, као и своје него и оне средине којој је намењена. Но­во за одговоре на њих, Никон је српску средњовековну књижевност у Слову објединио у рукопису који се љу­б­ве је до­жи­вљај природе, у којем као да се назива Горички зборник (1442). слути ренесанса. Ипак, нема на­челне супро­ тности изме­ђу песничког духа којим су прожета де­ла Сте­фана Лазаревића и традиционалне српске књижевности сре­дњег века. Идејно и поетско јединство читаве српске књи­жевно­ сти од де­се­тог до петнаестог века није нарушено делима деспота Сте­фа­на, још мање – Јефимије или Данила Бањског. Ова, тако­зва­на Препоручена литература „дворска” књи­жевност припада истом духовном и културном кругу Ређеп, Јелка, Косовска коме и остали писци на преласку из XIV у XV век. Средњо­ве­ковна легенда, Нови Сад, култура Србије испуњава се, само, новим садржајима, раз­вија своју 1995. Деспот Стефан Лазаревић, приро­дну жанровску разноликост, али чува свој дота­да­шњи Књижевни радови, идентитет, не постаје нешто битно друкчије и сасвим ново. приредио Ђорђе Световнога има – као што га је било и раније, али је оно у складу са Трифуновић, Београд, 1979. црквеним. У којој ће мери бити изражен световни, а у којој црк­ве­ни моменат, зависи од књижевног рода, од жанра у којем се дело пише. (Димитрије Богдановић, Историја старе српске књижевности) • Пронађи световне и духовне елементе у песничкој посланици Слово љубве. Слово љубве / 259

КОНСТАНТИН ФИЛОСОФ

Константин Философ

Истражи и промисли

rta

l

Сазнај што више о владавини деспота Стефана Лазаревића. Каква је била Србија у његово време?

po

Припреми се за читање

Пронађи на интернету податке о српској престоници, забележи најзначајније и упореди их са првим описом Београда сачуваним у Житију деспота Стефана Лазаревића. Шта на основу њих закључујеш?

uk a

Бугарин из Костенца, рођен око 1380, а пред турском на­­ је­­­здом дошао у Србију 1411. или 1412. Живео је на двору де­спота Стефана Ла­заревића. Највероватније је био свето­вно лице. Веома образован, зналац више језика. Назива се љем и преводником учите­ (прево­дио­цем). Умро је после 1439. Дела: Повест о словима (Сказа­није о писменех) – гра­ матички спис, настао у Бео­ граду изме­ђу 1423. и 1426; четрдесет гла­ва овог Сказанија повезано је акро­стихом; Жи­ тије деспота Стефана Лазаре­ вића (напи­сао је између 1433. и 1439). Пре­води са грчког: Ту­мачење Песме над песмама Теодори­та Кирског; Смотреније ва­сељене – спис путописног ка­ рактера, говори о поло­жају и међусоб­ној уда­ље­ности све­ тих места у Пале­стини.

Житије деспота Стефана Лазаревића Опис Београда

Ed

51. А овај (Стефан) нимало не почиваше, као (и сваки) онај који је веома храбар, него се прихвати напред поменутог града, који бе­ше (један) од великих древних (градова) и на красном месту, као што много пута рекосмо, као мало где у васељени; уз то (беше) про­­страна изгледа, као крила лађа у царском пристаништу, са сваким утврђењима и са (могућношћу) добављања разноврсне хране. Нигде не могосмо (нешто) слично замислити ни наћи таква уточишта, ни прилаза по води и по копну, тако да када би десетине хиљада дошли под њега, а помоћ пристигне и (они) унутра спремни су за борбу, могло се наједанпут изићи. Да ли ко гдегод рече да (постоји) такав град? А деспот, видевши ово и осмотривши, брже неголи онај равноапостолни, устраја (да) све (буде) најбрже (урађено). И ко је кадар да писањем каже какав је положај, изглед и лепота (Београда)! Сазида и ипалксе многе за људе који живе уну­тра и напољу; за то се узвишење као за соломонско у Јеру­ салиму могло казати: Од здања сенка падаше по околини (као од)

ипалкс (грч.) – кула као део одбрамбеног бедема

260 / Средњовековна књижевност

Сион – брдо у Јерусалиму

Ed

uk a

po

rta

l

вавилонских крепких узвишених врата; и висећи врт (беше) на који онај горди узишавши говораше: „Не саздах ли ја све ово крепком десницом и високом мишицом” (Пс. 135, 12). Овај ваистину од царских (градова) најлепши је изглед имао. А деспот је свагда смерним речима својим изабранима читао и ту­мачио јеванђелске речи и поучаваше их учитељски; беше и царски (двор?) украсио узвишењем веома китњастим, (а начини) око града прокопе добре изван двојних бедема. Овај (Београд) беше ваистину седмоврх. Јер највеће узвишење (у Београду) и најкрасније по изгледу, слично Сиону (у Јеру­са­ ли­му) (било је слика) вишњега Јерусалима, ради којег и пророк та­мо вапије: „Радуј се веома, кћи Сиона, проповедај, кћери Јеру­ сали­мова, јер си на висинама и долазак царев угледала си” (Захар.

9, 9). А други (врх) био је код река и у њему је пристаниште лађама са северне стране великога града који је сличан нижњем Јеруса­ ли­му ако је хтео са истока да се рашири као што говораше: „Јер у васељени не видесмо сличности Јерусалиму”, као што и за овај град говорећи нико неће уистину рећи друго само (што нема) Јелеон; овај (Београд) место Јелеона има рајску реку која тече ка истоку. У овом граду је велика сличност (са оним што је) под Сио­ ном, где је живописни гроб. Трећи (врх) је где је пристаниште цар­ ским лађама, а има и множину утврђења. Четврти (врх) је вели­ка кула слична самоме дому Давидову по окопима, здањима и мес­ти­ма. А пети (врх) је када се овај (тј. четврти) прође; у њему су сва царска скровишта. Шести је овоме са истока, стуб који дели обе куле, како заиста Соломон каже: „Ступ Давидов, на којем виси ти­ су­ћу штитова и све стреле њихове” (Песма. 4, 4). Он се, као неко из­ван­редно чудо, са свију даљних предела види утврђен кулама. Седми (врх је) на западу са царским другиме узвишеним домом. Кроз њих пролазаше благочастиви овај (тј. Стефан) ка лађама, као тајним путем. А велики горњи град има четвора врата, на истоку и западу, се­ ве­ру и југу, а пета која воде у унутрашњи град. Велика на истоку и југу са великим кулама и мостовима који се дижу веригама; на за­паду (су) мала врата, а она имају такође мост; на северу (су) ма­ла врата и та воде у доњи град, ка рекама. А врата која воде у ку­лу имају такође мост преко рова на веригама. Имађаше при­ступ само с југа а са истока, запада и севера (беше) опет јако река­ма утврђен. И црква велика је са источне стране града, где се си­лази слично као на кедрском потоку, ка Гетсиманији. Она је, дакле, митрополија Успеније пречисте Владичице и имађаше около оп­ ште­жиће украшено разним растињем, са многим богатством, сели­ма и другим обитељима, а била је престо митрополита београд­ско­га, ексарха свију српских земаља. Ова је црква била Константин Философ / 261

живописан гроб – мисли се на Христов гроб слична самоме дому Давидову – на брду Сион јеврејски цар Давид саградио је тврђаву која је постала главна тврђава царскога града а звала се „Давидов град”

богатија од других у дане овога благочастивога. А (Стефан) начини и цркву од основа у Периволији трима великим светитељима за сахра­њи­ва­ње архијереја те цркве. А сазида и странопријемницу за болне и цркву у њој у име Светога чудотворца Николе; на најслађој води; и насади вртове од свакога изабранога плода; и приложи (јој) села и богатство много; у њој болне и странце храњаше и олакшање њи­­­ма даваше. А од свију својих земаља сабра најбогатије људе и насе­ли у том граду и удостоји (их) као некада равноапостолни 12-ори­це (апостола) у своме граду. А даде и ослобођење граду томе од ра­зних намета; даде и повластице овима (тј. најбогатијим људи­ма) са сваким утврђењем да се неће поколебати; у њему су биле наведене и благодати Божје (говорило се) о слободи од порабо­ће­ња; и печат златни овима даде који има слику града да који хоће ка­кву куповину да чини у било којем крају добије књигу са печа­том да је становник тога града, па неће давати нигде царине ни про­лаза. А измоли и утврди од околних обласних господара, па и од самог краља, по овим крајевима свако ослобођење трговаца (од пореза). Уосталом, од свију околних земаља непрестано из дана у дан почеше долазити (становници) и убрзо се тај град веома густо насели. Али уколико већи биваше, утолико се дугоруки (тј. деспот) не насићаваше. Њима још и од својих земаља преписа, сабра и на­се­ли (га), као Јеремија некада Јерусалим (Јерем. гл. 7). И више (од осталих) градова овај чуваше и снабдеваше свима потребама, као царски дом. И тако, дакле, (у) све дане живота његова овај град про­све­ћиваше се и узрасташе да се као за Јерусалим и за њега могло узгласити и рећи: „Узведи около очи своје и види сабрана ти чеда” (Иса. 49, 18). Толико о овом.

Ed

uk a

мистификовати – тумачити ненаучно, учинити нешто мистичним, тајанственим

po

rta

l

трима великим светитељима – трима јерарсима: Светом Василију Великом, Светом Јовану Златоустом и Светом Григорију Богослову

Разговор о делу

Прочитај одломак из Житија деспота Стефана. Обрати пажњу на опис Београда. Какве податке о њему даје аутор житија? Какав је био стратешки положај града? Где се јављају ови мотиви? Којим стилским средствима писац мистификује српску престоницу? Са чиме је упоређује? Какве су особине деспота Стефана наглашене и са ким се он пореди у одломку? Изведи закључке. На које се библијске књиге позива Константин Философ? Са којим јеврејским царевима се пореди деспот Стефан? Упореди Житије деспота Стефана са Житијем Светог Симеона. Које сличности уочаваш, а које разлике? Изведи закључке. Размисли о везама народне и средњовековне књижевности.

262 / Средњовековна књижевност

Усвајамо ново градиво

Ed

uk a

po

rta

l

Последње деценије независног живота Деспотовине обележене су, на књижевном плану, веома интензивним радом и стварањем. Као да се тешким данима који су предстојали хтела супротставити једна жива, богата књижевност, у којој ће бити учвршћена свест о наслеђу читаве протекле епохе. У том погледу, нема битне разлике између књижевних дела овог раздобља и оних која су настала за првих четрдесет година после Косова. Неке се новине, ипак, запажају. Измењена је географија српске културе: стварају се нова средишта у областима које за књижевност до тада нису значиле ништа или не много. Зета на једној, српско Подунавље на другој страни, развијају у овом раздобљу и књижевну културу. Поред тога, има крупних промена у социолошкој подлози српске књижевности. И ту долази до значајног померања: мада манастир није престао да буде жариште духовног живота, главна се дела сада пишу у градовима. Пре свега Београд деспота Стефана Лазаревића, па Смедерево Бранковића, Ново Брдо као рударско, трговачко и не мање културно средиште, откривају нове могућности на томе плану. Привлачни за људе од пера, сада далеко чешће лаике него монахе, градови нуде и нове теме и сасвим нову атмосферу, ново виђење оног о чему се има писати. У систему жанрова, најзад, долази до благог, али видљивог кретања ка нечему што српска средњовековна књижевност није познавала. Хагиографија се, као књижевни род, испуњава правим историографским садржајем у необичном споју житија и летописа. Негује се и даље стил „плетенија словес”, само је друкчија у неким текстовима књижевноисторијска реминисценција писца: појава античких аутора – историчара, књижевника и философа – даје за право да се говори о својеврсном хуманизму и класицизму овог раздобља. Димитрије Богдановић, Историја старе српске књижевности

Примењујемо научено и проширујемо знање Константиново Житије деспота Стефана, написано између 1433. и 1439. по налогу српског патријарха Никона и „дворских по­гла­ вара”, значајно је за српску књижевност. То дело припада, без сумње, житијном жанру, али је сасвим специфично у своме ро­ду па није чудо што се и данас о њему говори као о чисто свето­вној биографији, којом се српско средњовековно животописање одлу­чно одвојило и удаљило од хагиографије. Житије деспота Константин Философ / 263

Ed

uk a

po

rta

l

Стефана заиста није писано као стандардно светачко житије, мада је мотивисано потребом да се успомена на деспота „канонизује”, да се Стефану установи култ. Идеолошки темељ и оквир Житија у пуној мери је хагиографски: живот личности је уклопљен у деј­ ство божанског промисла, посматран је на плану вечности. Али се овде пробија и једна нова, хуманистичка историчност; писац ту­ ма­чи свог јунака – историјским личностима древних, античких вре­мена (Александар, Крез и др.), па се зато обраћа не само Би­ бли­ји, библијској историји, него и античкој историографији – ма­ кар из треће руке, но ипак: Херодоту, Тукидиду и другима. Кори­стио је у то време распрострањене и омиљене флорилегије анти­чких и библијских мисли, које су под насловом Пчела биле још раније преведене са грчког језика на српски и бугарски. Сликајући, уз то, ликове и догађаје као савременик, уноси елементе мемоар­ског сведочанства у хагиографски животопис. По томе, као и по обраћању античким изворима, или бар античкој традицији, Кон­стан­тин подсећа много више на византијске историчаре него на хроничаре, више на Нићифора Григору него на Амартола. Да­ле­ки узор му је био Плутархов Животопис Александра Великог, што значи да се са Константиновим Житијем деспота Стефана срп­ска хагиографија враћа књижевноисторијским праобрасцима ви­зан­тијског житија: хеленистичкој биографији. Посебно место у Жи­тију имају географски описи, међу којима се истиче, и данас свеж, идиличан и поетичан опис српске земље и, нарочито, опис Бео­града. Са Житијем деспота Стефана улазе градови у српску књи­жевност као равноправни предмет пажње и књижевне обраде, као прави и реални амбијент у коме се одиграва дејство житија. Град­ска и дворска средина испуњена је витешким садржајем: први пут се овде јунак житија приказује као витез, први пут се говори о турнирима. Оцртава се слика познога српског и европског феуда­лизма.

• Прочитај поново Житије деспота Стефана Лазаревића и пронађи потврду за изнете тврдње Димитрија Богдановића.

264 / Средњовековна књижевност

Добрило Ненадић

Добрило Ненадић (1940)

Истражи и промисли

савремени је српски писац који живи и ради у Ариљу. Његов први роман Доротеј (1977) високо је оцењен од стране критике и читалаца и од свог објављивања је до­ живео многа издања, због чега се сматра једном од омиљенијих књига савре­ мене књижевности. У Доро­ теју је писац на узбудљив и критички настројен начин савременом читаоцу при­ ближио свет средњовековне Србије.

Припреми се за читање

po

rta

l

Подсети се књига и филмова које се баве историјом средњег века. Размисли по чему се све живот и поглед на свет средњовековног човека разликовао од савременог. Закључи колику је улогу у животу људи средњег века заузимала религија. Каква је њена улога данас? Упореди и образложи.

uk a

Подсети се текстова народне књижевности који су ти познати и упореди их са овим савременим текстом који тематизује средњи век. Обрати пажњу на форму у којој је писан текст романа Доротеј. Спреми се да образложиш своја запажања.

Доротеј

Ed

Димитрије

Свега се сећам, нарочито нашег првог сусрета. Све је онда било тако необично: и тај дан, и он, и Мртваја вир. Долазио сам ту много пута и раније и доцније, али ми се никада вода није учинила тако бистром и топлом као тога дана. Било је спарно већ пре подне и изгледало је да ће по подне падати киша. Тога се сећам јер сам се дуго двоумио да ли уопште да идем на Мо­ раву или да се завучем негде у хладовину и да одремам док омо­ рина не прође. Ипак сам отишао јер су проклете муве биле несношљиве; зујале су ми око носа као око какве цркнуте мачке. Доротеја сам затекао на купању. Најпре сам угледао његово мршаво кљусе како куња привезано за јову. Крај кљусета, на три-четири корака даље, лежао је самар преко кога је била пре­ бачена мантија. Вир је био миран и гладак, сунце је блештало по лењој води. Жмиркао сам, зраци су ми ровали по зеницама, Добрило Ненадић / 265

rta

Макарије

l

требало је да прође неко време пре него што се навикнем на такав блесак. Пожелео сам да се вратим у полутаму шуме из које сам изашао на врелу песковиту обалу. Тада сам угледао До­ ротеја. Изронио је из воде. Дуга жута коса прекрива му очи, па мора да је склони да би ме видео. Био је наг, опаљен сунцем. Ћутао је неко време, дубоко дишући, отирао браду и равнао бркове. Тад упита за манастир Вратимље. Кад рекох да сам отуд, он се прво обрадова а затим збуни. Чинило се да га је срамота што га зате­ кох у тако недоличном стању. Рече да се упутио онамо по запо­ вести епископа моравичког Евсавија. Упита ме и за нашег игумана Макарија. Одговорих да је игуман тешко болестан.

po

Само ја знам да је Доротеј стигао овамо да ме излечи. Остали верују како га је епископ послао да би повећао број писмених калуђера у овом крају. Кријем од њих истину. Прибојавам се Прохорове злобе. Казаће: уплашио се старац смрти, сувише му је стало до живота.

uk a

Прохор

Ed

Кад су њих двојица, Доротеј и Димитрије, ушли на манастир­ ску капију, био је већ увелико сутон. Наспрам задњег треперења западне светлости видео сам само њихове сенке. Један је био плећат и висок. Сенку оног другог, скврчену, кривоногу и грбаву и сувише сам добро знао. Оно снажно, здраво тело не приличи монаху. Приличи војнику и орачу, али никако не и монаху.

Димитрије

Помогао сам му да скине пртљаг с коња. Упалио сам жижак у ћелији која је за њега била одређена, затим смо почели да ва­ димо из бисага оно што је донео. Имало је ту свега: тиквица са некаквим семењем, врећица са осушеним корењем биља, сувим стабљикама и цветовима, разних посуда од дрвета, глине и бакра. Имао је и неке забелешке на избељеној овчијој кожи, које је брижљиво увезао опутом. Рекао ми је да је задовољан смештајем. После сам отишао и донео му вечеру: бареног боба, печене рибе, пшеничног хлеба и ракије. Није хтео да пије ра­ кију. Рече како му ракија не прија. Не воли њен укус.

266 / Средњовековна књижевност

Прохор Изгледа да је Доротеј видар из ариљског манастира и да је дошао овамо да излечи игумана. Дакле, игуман је кришом од нас послао поруку епископу Евсавију да му пошаље неког вештог травара који би га спасао скоре смрти. Препао се стари. Ја сам и раније код њега примећивао неке настраности. Гледао би некуд у празно, не обраћајући пажњу на оно што би му гово­ рио. Једно ми није јасно: траваре сам обично познавао као старије људе, махом старце. Овај нема више од двадесет и пет година.

l

Макарије

Креативни задаци

uk a

po

rta

Почео сам пре два дана да пијем напитке које ми справља наш нови брат Доротеј. Осећам се већ мало боље. Бол у утроби ми је уминуо. Ако овако потраје, смоћи ћу снаге да се дигнем из постеље, па можда и да изађем из ове мемле у којој се гушим. Волео бих да још који пут прошетам ливадама око Мораве, ћувицима Диља и пропланцима Градине. Да ли много иштем од тебе, Господе?

Ed

Прочитај роман Добрила Ненадића Доротеј. У библиотеци потражи и роман Лавр, који је написао један од најпознатијих живих руских књижевника Јевгениј Водолазкин. Упореди слику средњовековног света присутну у оба романа. Објасни шта је нарочито узбудљиво у причама које обрађују временски удаљене епохе. Каква искуства нам такве приче доносе? Зашто уживамо у читању о животима људи у прошлости?

Примењујемо научено и проширујемо знање Истражи шта у књижевности означава појам тачка гледишта. Објасни каква је тачка гледишта примењена у овом тексту. Добрило Ненадић / 267

Научили смо...

У овом поглављу уочили смо књижевноисторијски развој српске средњовековне књижевности.

 Указали смо на доминантне тематске и проблемске преокупације средњовековних писаца.  Упознали смо основне одлике поетике средњовековне књижевности.

l

 Тумачећи текст, уочили смо одлике стила, језика и особености средњовековне реторике.

rta

 Проучили смо, на примерима, одлике средњовековних књижевних врста.  Прочитали смо и интерпретирали репрезентативна дела средњовековне књижевности.

po

 Уочили смо утемељеност српске средњовековне књижевности на Библији и указали на топосе (општа места).  Успоставили смо корелацију градива са средњовековном уметношћу и са српском историјом.  Повезивали смо унутар предмета градиво из стилистике, језика, културе усменог и писаног изражавања.

Ed

uk a

 Указали смо на везе уметничке и усмене књижевности и на значај средњовековне књижевности за целокупну српску културу.

uk a

Ed rta

po l

Хуманизам (основне одлике)

Х

Ed

uk a

po

rta

l

уманизам (од латинске речи humanus, што значи људски) јесте ве­ли­ки културни покрет који се већ крајем средњега века рађа нај­пре у Италији, а затим се шири и на остале евро­пске земље. У њему се јавља појачано интересовање за све видове анти­чке културе, те се и обна­вљају књижевне врсте античке књижевно­сти, као на пример: еле­гија, посланица, епиграм... Учени људи тра­га­ју за античким ру­ко­писима, проучавају их, диве им се и траже узоре у њима, често у сопственим делима опонашајући стил анти­ке. Дела се пишу на ла­тинском, који се сматра језиком учених људи. Иако хришћанске вредности остају темељ друштвеног живота, за разлику од средњег века, у средиште интересовања долази сам човек, његова размишљања, жеље, тежње, овоземаљске пре­­­о­­ку­­па­ ције и сл. Предренесанса. Упоредо са хуманизмом појављује се и про­цес стварања на народном језику. Поједини образовани хума­ни­сти, у часовима који им претичу од бављења високом науком и племе­ ни­том књижевношћу, почели су да пишу и на језику неуког на­рода и својих домова, улице и свакодневних контаката. При томе, они па­жљиво ослушкују мелодију и ритам живог народног говора; до њих допиру изрази и тематика уметнички недотеране али ствара­ ла­чки свеже усмене књижевности. Од свега тога они чине ствара­ла­ штво на народном језику. Остало чега има у том стваралаштву јесте резултат њихове огромне културе и неуморних изучавања анти-­ чких дела. На народном језику ће настојати да досегну еле­ганцију и префињеност којима су се одликовали њихови текстови на лати­нском језику. На прелазу из средњег у нови век, на тлу данашње Италије ства­ ра­­ју три велика писца: Данте Алигијери, Фра­нче­ ­­­ ско Петрарка и Ђо­ ва­ни Бокачо. Дантеово дело представља истовремено крај средњег и почетак новог доба, док је Бокачо у целости човек ренесансе. Они упоредо са писањем сво­јих дела на латинском језику, пишу и на народном (ита­лијан­ском) језику.

270 / Књижевност хуманизма и ренесансе

l rta

po

Џон Вилијем Вотерхаус, Декамерон, 1916. г.

Временски низ и писци:

Данте Алигијери (1265–1321)

XIV век

XV век

uk a

XIII век

Ђовани Бокачо (1313–1375)

Ed

Франческо Петрарка (1304–1374)

Људи на које ће се друштво ослонити и без којих никако неће моћи да буде, више нису, или нису у највећој мери, све­ште­ници и монаси, већ лаици и грађани. Они блистају као фи­ло­зофи и песници, на­учници и уметници. Себе они називају хуманистима, па је отуда и цело духо­вно и интелектуално стру­ја­ње које су изазвали и које су усмерили прозвано хума­ни­змом. А то су име изабрали, или су га добили, зато што су у средиште својих интересовања поставили студије о човеку (studia humana) у нади, и са циљем, да себе и своје ближње опле­мене и усаврше и тако постигну свој врхунски идеал – hu­manitas – то јест највишу могућу меру човечности. (Мирослав Пантић, Хуманизам и ренесанса, Обод, Цетиње, 1967, стр. 17) Хуманизам / 271

Данте Алигијери

Пакао

rta

l

Средишњи мотив Дантеовог дела јесте путовање. Подсети се мита о Одисеју и узрока због којих он тако дуго путује при повратку својој домовини, доживљавајући при томе разна искушења и пустоловине. (Овај мит можеш да нађеш у тексту „Одисејева лутања” у књизи Роберта Грејвса Грчки митови, Нолит, Београд, 1992.) Такође, пустоловине на путовању има и митски оснивач Западног римског царства Енеја (главни јунак Вергилијевог епа Енеида). Данте је своје фиктивно путовање поставио у свет оностраног. Он је мистично, следећи учење средњег века, приказао пределе у којима се борави после смрти, све до сусрета са самим Богом и повратка на земљу. Подсети се шта се у средњовековним текстовима, које смо обрадили у Читанци, каже о томе како човек треба да живи и куда га води слеђење врлине и божјег пута.

Ed

uk a

Рајнер Марија Рилке, Фирентински дневник

Истражи и промисли

po

Увек има три нараштаја који се ређају један за другим. Први открива Бога, други гради узвишен храм и засужњује га у њему, а трећи разграђује дом Господњи, камен по камен, да би саградио своје бедне и прљаве колибе. Затим стиже нараштај који треба да потражи Бога: једном таквом припада Данте...

Сандро Ботичели, Понор пакла, 1485. г.

272 / Књижевност хуманизма и ренесансе

Припреми се за читање

Данте Алигијери (1265–1321) Рођен је у Фиренци, у племи­ ћкој по­родици. Био је школо­ ван и обра­зован човек, а такође је оба­вљао и важне послове у свом родном граду и учество­ вао у управљању њиме. Прело­ ман моменат у његовом животу било је прогонство из родног града. У Фиренци су се биле сукобиле две политичке опције – гибелини и гвелфи. Гибелини, заступници крупнога племства, владали су градом уз подршку немачких царева. Њихови по­ тички противници били су ли­ гве­лф ­ и, странка која је поду­пи­ рала сувереност папске власти. У сукобу гвелфа и гибелина по­бе­дили су гвелфи. Међутим, зо је дошло до расцепа у убр­ њи­ховим редовима – на беле гвелфе (представнике нижег племства и грађана; а управо белим гвелфима је припадао Данте) и на црне гвелфе, пред­ ставнике вишег племства). Ос­ татак живота Данте се крио по разним градовима Италије, а неколико последњих година про­вео је у Равени, где је и са­ храњен. Данте је писао и на ла­ тин­ском и на народном итали­ јанском језику. Издвајају се по два дела на овим језицима: на ла­тинском су О умећу говора на народном језику (језичка научна расправа у којој се бави по­ реклом италијанског језика) и Монархија (политичка расправа у којој се нпр. износи зани­мљи­ ва теза да је световна власт не­ за­висна у односу на црквену); на италијанском је дело, на­ стало после Беатричине смрти, Нови живот (лирска ауто­ био­ гра­фија у којој је љубав пред­ стављена узвишено, а стихови су пропраћени прозним комен­ тарима) и Гозба (недовршено дело у коме Данте алегоријски нуди читаоцу „јело”, тј. стихове пуне поучног садржаја).

Пакао

Ed

uk a

po

rta

l

Божанствена комедија је дело које се састоји из три целине: Пакао, Чистилиште и Рај. У њему се даје песниково виђење казне или награде после смрти у складу са оним шта су људи радили и како су се владали на овом свету. У основи оваквог размишљања јесте учење хришћанске, католичке цркве, али су распореди где се душе налазе, њихове награде или казне, плод песникове маште. Осим што је писац, Данте је и главни јунак свог дела. Он путује кроз пределе све три целине које је дочарао, и има водиче: кроз Пакао и Чистилиште то је римски песник Вергилије, док га кроз Рај води његова вољена Беатриче. Уметнички најуспелији део јесте Пакао, а Данте га је замислио и описао у виду огромног левка који се од Јерусалима по појасевима пружа ка средишту Земље. Подељен је круговима, којих је укупно девет, а што је круг дубљи – то су грешници у њему већи и трпе страшније муке. У другом кругу Дантеовог Пакла (опеваног у петом певању) смештени су прељубници, а међу њима су и познате историјске или митолошке личности попут: Клеопатре, Семирамиде, Хелене, Париса, Тристана, и тако даље. Међу трагичним прељубницима су и Франческа и Паоло, чија је судбина представљена у стиховима који следе.

• Пажљиво прочитај наредни одломак. Уочавај ко су његови јунаци, а нарочито како се појављују, како и шта говоре. Нарочиту пажњу обрати на Франческине речи, на то како она говори о судбини која је снашла њу и човека кога је волела и са којим је згрешила. Уочавај што више појединости у томе како су описане вечне муке грешника.

(певање пето, одломак)

Вапаји сташе да се тад вртложе

и достигосмо место туге пусте, где одвећ плача мене језом проже. То место беше пуно тмине густе, хучећ ко бурна пучина кад сва је, супротни ветри гнев кад њом разусте. Олуј паклени који вазда траје, и душе граби бесно у висину, витла их, тресе, јаде им задаје. Данте Алигијери / 273

ринути – ударити

пут/путено уживање – чулно задовољство

Када их ветри рубом пакла викати стану, плакати од јада, хулећ на саму божанску врлину. Тад појмих како у том кругу Ада грех испаштају сви грешници пути, којима жеља разумом превлада. (...) Кад чух где ми вођ именоват стаде из доба древног јунаке и жене, дух ми гануће и слабост спопаде.

rta

l

И почех: „Вођо, воља је сад мене зборит с то двоје што их ветар гони и носи скупа као лаке сене.” А он ми: „Кад нам ближе приђу они, замоли тад их у име љубави која их води, и доћи ће, склони.”

po

вођа – мисли се на Вергилија, Дантеовог водича кроз Пакао

uk a

Викнух, чим ветар к нама летом сави: „О, тужне душе, нек вам уста слове ако то жели Бог у својој слави!” Ко голубови које жудња зове, кад полећу милом гнезду своме, крилима секућ плавет којом плове;

Ed

стигоше они по ваздуху зломе, напустив Дидону, крај које се збили, не одолевши зову љубазноме.

Дидона – краљица Картагине, која се заљубила у Енеју и убила се пошто ју је он оставио

„О добростиви човече и мили, јер посети нас које тама збира и који смо земљу крвљу обојили; молили бисмо владара свемира, кад би нам склон био, да за спас твој мари, пошто ти грешност наша срце дира. Желите ли зборит или чути ствари, ми слушаћемо и све вама рећи, јер ветар стаде и мир нам подари.

274 / Књижевност хуманизма и ренесансе

Завичај мени где живех у срећи, жало је где По водом тока свога и с притокама зна спокоја стећи.

завичај – овде Франческа мисли на свој родни град Равену

Љубав, страст срца отменога, сколи тог створа, према њему хтеде да, како видиш, још ме у плен броји. Љубав нас у смрт обоје одведе: убицу чека дно јаме паклене.” И речма овим глас им причу сведе.

rta

l

Кад схватих ове душе уцвељене, скруших се, дуго остадох без збора, док: „Што мислиш?”, песник не упита мене.

убица – Франческин муж који се налази много дубље у паклу – међу насилницима

po

А када почех, дадох одговора: „О, какве мисли слатке, жеље склоне, на корак болни нагнаше два створа!”

uk a

Па, к њима опет гануће ме поне; рекох: „Франческа, јад твој ме узбуди и очи сузе самилосно роне. Ал, док ти слатко уздисаху груди како и кад вам, реци, љубав даде да упознате неизвесне жуди?”

Ed

А она: „Веће не познајем јаде, но сећат сретних у беди се дана, а и твој вођа то сам добро знаде.

Ал ако желиш усрдно да знана буде ти љубав сколила нас што је, нека ти збори реч ми разјецана.

Читасмо једном, докони нас двоје, где Ланселота згоди љубав живо: сами бесмо и без сумње било које. Згледасмо се често, читајући штиво и бледећ ликом. Али, само једно место у штиву беше свему криво: Данте Алигијери / 275

кад читасмо да јој жуђен осмех, чедно пољуби драган. Тад створ овај мили, с којим за вечност остаћу заједно, узбуђен, усне пољуби ми. Били књига су и писац замка препредена: од тада ми је нисмо даље штили.” Док зборила је, дотле друга сена ридаше силно да, сломљен од јада, клонух, кô да ми смрт приђе тог трена, и падох кô што мртво тело пада.

rta

l

(Превео Владета Кошутић) Разговор о делу

po

Опиши са што више детаља како песник дочарава страхоте другог круга пакла. Како су кажњени прељубници? Какав утисак на тебе остављају њихови вечни јауци, страхоте вихора који их баца с краја на крај круга? Наведи које све јунаке песник ту среће. Због чега су Франческа и Паоло међу прељубницима?

uk a

Шта је посебно Дантеу скренуло пажњу на сенке Франческе и Паола? Шта је нарочито дирљиво у тој сцени? Ко прича њихову судбину? Пронађи стихове у којима Франческа наводи како су њих двоје згрешили. Издвој стихове које изговара Франческа, а који најпотресније сведоче о њеној вечној, дубокој патњи.

Ed

Подсети се Христових речи о прељуби у Беседи на Гори: „Чули сте како је казано старима: не чини прељубе. А ја вам кажем да сваки који погледа на жену са жељом, већ је учинио прељубу у срцу својему.” Дантеово дело следи хришћански морални закон да је прељуба један од највећих грехова. Шта посебно обремењује прељубу ово двоје јунака? У каквој су родбинској вези они били?

Примењујемо научено и проширујемо знање Досад смо се у различитим текстовима, и то најчешће народне књи­жевности (на пример у баснама, у народној приповетки Дје­вој­ ка бржа од коња, итд.), сусретали са стилском фигуром алего­ри­јом. Читава Божанствена комедија написана је у облику але­го­рије тако да поред буквалног значења увек постоји још једно – пренесено. Неки од многобројних примера алегорије у овом Дантеовом делу јесу да Данте представља и грешно човечанство које путује од пакла, преко чистилишта и раја до божанске милости; Верги­ли­је представља разум, а Беатриче божанску милост, три живо­ти­ње на почетку оличавају смртне грехове који воде у сам па­као – пантер блуд, лав охолост, вучица похлепу и лукавство.

276 / Књижевност хуманизма и ренесансе

• Које је алегоријско значење Франческине и Паолове судбине? Због чега се писац определио да не именује директно њихов грех, већ да нам га посредно предочи преко прељубе Ланселота и Гиневре? Размисли и закључи каква је изражајна моћ алегорије употребљене у Дантеовом делу.

Занимљиво је знати

Ed

uk a

po

rta

l

Данте Алигијери је последње године живота провео у Равени. Тим гра­­дом је тада владао Гвидо од Поленте – отац Франческе да Ри­ми­ ни, прељубнице коју је описао у свом Паклу. Франческа се ро­ди­­ла у Равени у другој половини XIII века, а удала се око 1275. го­ди­не за Ђонћота Малатесту, хромог риминијског властелина. За­љу­­била се у свог лепог девера Паола Малатесту и настрадала заједно са њим, пошто их је њен муж затекао у прељуби и усмртио мачем. Животна љубав Дантеова била је Беатриче Портинари, а први пут ју је срео када је био деветогодишњи дечак. Она је била његова љубав схваћена на начин слаткога новог стила: идеализована до са­вршенства и као таква краси песникову ду­ шу и отвара му пут ка самом Богу. Беатриче је Усвајамо ново градиво умрла млада, а осим што је јунакиња Раја, ин­ Слатки нови стил јесте име за песничку спи­рисала је после своје смрти Дантеа да на­­ школу која је постојала током XIII и пише лирску аутобиографију на итали­јан­ском почетком XIV века, а којој је Данте језику Нови живот (Vita Nuova). припадао својим раним песмама. Термин комедија није у Дантеово доба зна­ Ова школа ће имати велики утицај чио оно што и данас. У његово време под ко­ на још једног великог песника – Франческа Петрарку. ме­дијом се подразумевало дело писано у сти­ или терца рима (од Терцина ху на народном језику, а које се срећно за­ италијанских речи tercina/terza вршава. Осим тога, сам Данте назвао је своје rima, што значи трећа рима) јесте де­ло Комедија, а епитет божанствена, који је облик песме која се састоји из до данас остао његов саставни део, дао му је више терцета повезаних нарочитим касније Ђовани Бокачо, дивећи се његовом сти­ ланчаним римовањем aba bcb cdc и тако даље, које се закључује лу и садржају. последњим издвојеним стихом. У делу је више него важна и изражена сим­ Порекло води из средњовековног болика броја три: три целине од којих свака облика италијанског народног има по 33 певања (и још једно уводно што даје терцета у коме се римују први и број 100 (1 + 33 + 33 + 33), а број 100 је у сре­ трећи стих. Данте је уводи у писану д­њем веку означавао симбол апсолутног сапоезију, а касније, постепено, ­вр­шенства и целовитости; строфе су од по преузимају је и остали познати европски песници. три стиха, има по девет (3 х 3) кругова пакла и рајских небеса; Данте на почетку среће три Данте Алигијери / 277

l

Ed

uk a

Салвадор Дали, сцена из Пакла

rta

Кошутић, Владета, Предговор у књизи: Данте Алигијери, Божанствена комедија, Књига комерц, Београд, 1996. Стипчевић, Никша, Предговор у књизи: Данте Алигијери, Пакао, Просвета, Београд, 1974. Рибникар Перишић, Владислава, Хуманизам и ренесанса, Београд, 1982. Де Санктис, Франческо, Повијест талијанске књижевности, Матица хрватска, Загреб, 1955.

po

Препоручена литература

животиње: пантера, лава и вучицу; Луцифер има три лица и жваће тројицу највећих издајника свих времена: Брута, Касија и Јуду; Бог такође има три лица. У паклу, како га је Данте за­ ми­слио и описао, били су се на­­шли и многи пишчеви са­ вре­меници и противници. То исто је учинио и Микеланђело на својој слици Страшног суда у Сикстинској ка­пели – када је, на пример, свог савреме­ ника кардинала сместио у доњи део слике, приказујући како га у паклу дави змија. За­бе­ле­жено је да се кардинал ­ а наљутио због тога и про­ ве­ом тестовао код папе, али узалуд – папа је у овом случају ипак остао на страни уметника.

Креативни задак Про­читај у целости Дантеов Пакао. На­ро­читу пажњу обрати на за­ни­мљиво обрађену судбину, на пример, Одисеја у двадесет ше­стом певању (Данте ко­ ристи за њега латинско име Уликс). На­пра­­ви двосмерну табелу: на једној стра­ни напиши оно што знаш о Одисеју као о јунаку Хомерових епова Илијада и Оди­сеја, а на другој страни забележи због каквих га особина, речи и посту­ пака Данте смешта у осми круг, и то у осму злу јаругу са осталим подлим са­ ве­тницима. У чему је све специфичност Дантеовог сагледавања Одисеја? Шта Дантеу смета и то сурово кажњава на примеру овог јунака?

278 / Књижевност хуманизма и ренесансе

Научили смо...

Структура Дантеовог Пакла 1. круг Лимб – некрштене душе (међу њима су велики антички мудраци, а један од њих је и Вергилије). Они не трпе паклене муке, већ чезну без наде.

2. круг Прељубници (носи их паклено јак ветар, као симбол страсти коју су осећали на Земљи). Њихов судија је митски демон Миној.

rta

l

3. круг Прождрљивци. Судија им је троглави пас, чувар подземног света, Кербер.

po

4. круг Шкртице и расипници. Судија им је Плутон у лику вука.

5. круг Срдити (налазе се у мочвари Стикс).

uk a

6. круг Кривоверци и безверници (у горућим су гробовима).

7. круг Насилници, убице и самоубице.

Ed

8. круг Заводници, сводници, симонисти (трговци светињама и црквеним положајима), врачеви, лицемери и лажни саветници. Круг је издељен на зле јаруге.

9. круг Издајице, и то овим редом по потпојасевима: издајице рођака, домовине, гостију и пријатеља, доброчинитеља; на самом дну је, у вечитом леду, највећи од свих издајника – Луцифер, који жваће у својим устима, такође највеће међу овоземаљским издајницима својих добротвора: Брута и Касија (издали Римско царство) и Јуду (издао Христа).

Данте Алигијери / 279

Франческо Петрарка

Канцонијер Није тешко заљубити се, теже је умети то рећи. Алфред де Мисе

Истражи и промисли

po

rta

l

Подсети се онога што знаш о стваралаштву Франческа Петрарке, о значају његове песничке збирке Канцонијер, као и једног од његових најчувенијих сонета LXI. Прочитај мит о Амору (Еросу) и његове митске карактеристике пореди са онима које је представио Франческо Петрарка.

Припреми се за читање

Ed

uk a

Канцонијер је збирка песама (на италијанском сanzoniere значи књига песама) посвећена љубавним осећањима према једној жени – Лаури. Збирка има још један назив – Расуте риме. Дело чини укупно 366 песама, од којих су већина сонети (317). Поред сонета, ту су и друге песничке форме: канцоне (29), сестине (9), баладе, (7) и мадригали (4). Песме су настајале између 1330. и 1365. године и свака је писана посебно, као целина за себе. Тек касније, Петрарка их је сложио у складну целину, а укупан број његових песама нема симболично значење, као у Дантеовој Божанственој комедији. У Канцонијеру се уочавају две хронолошке целине: – први део – песме које се односе на осећања и догађаје док је Лаура била жива, насловљен За живота госпе Лауре, и – други део – песме које певају о Лаури и о песниковим осећањима после њене смрти, насловљен По смрти госпе Лауре.

• Пажљиво прочитај наредну песму. Уочавај како су у њој представљени лирски субјект, као и госпа о којој се пева. Нарочиту пажњу обрати на то када се у песми спомиње Амор и која се значења везују за њега.

280 / Књижевност хуманизма и ренесансе

Канцонијер

тог дана – ујутру, 6. априла 1327. године, на Велики петак, Петрарка је први пут угледао госпу Лауру у Цркви Свете Кларе у Авињону (Прованса)

(избор) III Тог дана зраци сунца бледи паше – жалише оног ко их је створио. Ја се не чувах – ухваћен сам био – везале су ме, Госпо, очи ваше.

l

Као да ни време такво не бејаше да бих се и ја с Амором борио – бејах безбрижан, без сумњи и чио – отуд опште несреће насташе.

rta

Разоружаног мене Амор стиже и нађе пут што води срцу моме кроз очи – ову капију за сузе.

Франческо Петрарка (1304–1374)

po

Није ми на част што ме у таквоме стању ранио када стрелу диже. Пред вашом стрелом – ја ни лук не узе.

Разговор о делу

uk a

(Превео Стеван Раичковић)

Ed

Размисли о ком људском осећању пева лирски субјекат у овој песми. Како се осећа док га „погађа Аморова стрела”? Шта то значи кад се за некога каже да га је „погодила Аморова стрела”? Подвуци стихове у којима лирски субјекат директно напомиње да га је обузело осећање тренутне заљубљености. Који од тих стихова најупечатљивије дочарава заљубљеност на први поглед? Објасни због чега. Које појединости откривају устрепталост лирског субјекта пред тренутком прве заљубљености? Зашто се очи називају „капијом за сузе”? Због чега се лирски субјекат предаје пред лепотом виђене жене? Подсети се раније обрађиваног сонета LXI. Шта све у вези са представљеном госпом сматра блаженим? Објасни који су мотиви и песничка расположења заједнички овим двема песмама. Франческо Петрарка / 281

Рођен је у Арецу, а поро­дица му се убрзо преселила у Ави­ њон. Студирао је у мла­ дости пра­ва у Болоњи, тадашњем ве­ ликом уни­верзитетском центру. После сту­ дија се вра­ тио у Авињон и био је припадник нижег црквеног реда. Петрарка је временски при­па­дао сред­њем веку, али сво­ јим делом и осећањем света припада новом добу. Већ се у мла­до­сти одушевља­вао делима ан­ти­чких мисли­лаца и она су му велики узор у пи­ сању. Стварао је и на ла­тин­ ли­ ском и на народном, ита­ јанском језику. Био је један од првих европских хуманиста и међу свестрано најученијим љу­ ди­ ма свога доба. Велике узо­ре за своју поезију Петрарка је имао у лирици тру­­ ба­ дура, за које је било специ­ фи­чно да су као пу­тујући пе­ вачи певали о лепоти својих драгана. Међу Петраркиним де­лима на латинском најзна­ чајнија је Моја тајна, и то је тродневни дијалог између пе­ сника и Светог Августина у при­ су­ ству Истине. Поред по­сла­ни­ца, недовршених ис­ то­риј­ских дела, међу остваре­ њи­ма на латинском издваја се и недовршени спев Африка, који за тему има Други пун­ ски рат, а велича славу Рима и Италије. Најчувеније дело италијанског песника Фран­ ческа Петрарке јесте збирка песама Канцонијер.

Припреми се за читање Истакли смо да је други део Канцонијера испуњен песмама насталим после смрти госпе Лауре. Један од светски најпревођенијих сонета јесте онај под бројем CCXCII. Прати како у њему лирски субјекат пева о својој госпи. Размисли о томе у чему је њена изузетност те га слика и сећање на њу прате и после њене смрти.

rta

l

CCXCII Очи о којима тако топло зборих, и руке, лице, стопала и длани, због којих свету остадох по страни и самом себи странцем себе створих.

po

Увојци косе чиста сјајна злата и блесак смешка анђеоског, што је на земљи небо сатворио моје, сад све је само прегршт глувог блата.

uk a

Но ипак живим што ми жалост ствара, без оног светла, милог ми толико у бури, кад је брод без кормилара.

Ed

Нек љубавна ми песма сврши ту се, пресахну жица ума свеколиког, а цитра моја у плач обрну се. (Превео Иван В. Лалић)

Разговор о делу

Које је основно осећање лирског субјекта опевано у песми? За чиме он жали? Како представља свој живот после смрти вољене жене? Са чиме лирски субјекат пореди своју тугу? Које стилско средство је Петрарка најчешће користио у овој песми? Објасни која је његова посебна стилска улога. Издвој стих који најдубље сведочи о осећању изгубљености после смрти вољене драге. Како мотив из природе бива повезан са унутрашњим, психичким стањем лирског субјекта? Шта показује идеалност драге? Издвој поређења, детаље физичког изгледа који сведоче о томе.

282 / Књижевност хуманизма и ренесансе

Примењујемо научено и проширујемо знање

po

rta

• Уочи која се врста риме појављује у катренима изабраних и наведених Петраркиних сонета. Прочитај још неку песму из Петраркиног Канцонијера и установи које још врсте риме песник често користи. Која су најчешћа осећања о којима пева лирски субјекат у овом делу? Каква расположења преовлађују у њима?

l

Подсетимо се да је: сонет – устаљени песнички облик, највероватније настао на Си­ цилији у XIII веку; састоји се увек од 14 стихова распоређених у че­ тири строфе: прве две најчешће су катрени (строфе од по че­тири стиха), а друге две терцети (строфе од по три стиха); рима – подударање гласова најчешће на крају стиха; врсте риме су: укрштена, паралелна, обгрљена; лирски субјекат – глас који у песми саопштава осећања, атмо­­ сферу, расположења.

Занимљиво је знати

Ed

uk a

Историјски се са сигурношћу не зна ко је била госпа Лаура. Мо­гу­ће је да је то била Лаура де Нове, супруга Хуга де Сада (претка касније озлоглашеног Маркиза де Сада). Лаура де Нове је умрла од куге у Авињону 1348. године. Жена чији опис одговара изгледу госпе Лауре, односно њеним фи­зичким карактеристикама, постаје идеал женске лепоте у хуманизму и ренесанси. Петрарка је већу важност придавао својим делима писаним на ла­тинском него онима на италијанском језику, а десило се управо да га је једно његово дело на италијанском – Канцонијер светски про­славило и донело му бесмртну славу. Петрарка је био признат и слављен песник још за живота. Упра­ во због својих дела на латинском, био је у Риму 1341. године овен­ чан ловоровим венцем, што је тада било огромно признање је­дном пе­снику. Постоји анегдота о томе да је након примања ловоровог ве­нца отишао у Базилику Светога Петра и на његов апостолски гроб положио венац. На тај начин је симболично хтео да покаже да упркос томе што је добијањем одличја ловоровог венца по­стао Римљанин, није престао да буде и хришћанин. Овај чин симболи­зује и дво­струкост Петраркиних начела и живота – световног и духовног. (Франо Чале, Петрарка и петраркизам) Франческо Петрарка / 283

Препоручена литература

Чале, Франо, Петрарка и петраркизам, Школска књига, Загреб, 1971. Де Санктис, Франческо, Повијест талијанске књижевности, Матица хрватска, Загреб, 1955.

Креативни задаци 1. Прочитај више песама из Петраркиног Канцонијера. На­рочито се задржи на они­ма ко­­је описују физички из­глед го­спе Лауре. Покушај да га са што више детаља опи­шеш. По­ тражи и погледај неке од слика ренесансних сликара, нпр. Ботичелија, и опиши идеалну лепоту ренесансне жене.

2. Направи табеларни приказ у две колоне о томе који елемен­ ти припадају сре­дњо­вековном изразу, а који ново­вековном изразу у Канцони­јеру.

rta

Петраркизам – поетски стил произашао из опонашања поезије Франческа Петрарке. Обрађује се стални круг мотива: хваљење жене, описивање телесне лепоте (очију, лица, косе, пути), љубавно јадање, чежња за смрћу, неодлучност између земаљске страсти и небеске озарености. Временом се утврђује и својеврстан петраркистички песнички љубавни роман, који је, по узору на лирска дешавања у Канцонијеру, имао четири фазе: (1) заљубљивање на први поглед, (2) описивање лепоте изабране драге, (3) обожавање издалека и јадиковање због неуслишене љубави и (4) разочарање у љубав и жене. Петраркизам је био водећи поетски стил у Европи током XV и XVI века. Мотив идеалне драге – централни, главни мотив Петраркиног Канцонијера. То је мотив у коме се драга представља као узвишено биће, без мане, савршене лепоте. Лирски интимни дневник – врста песничке збирке у којој се хронолошким редоследом износи развој догађаја и осећања лирског субјекта. Канцонијер Франческа Петрарке једна је од светски најпознатијих збирки ове врсте. Међу примерима у нашој књижевности издвајају се збирке Ђулићи и Ћулићи увеоци Јована Јовановића Змаја.

l

Усвајамо ново градиво

Ed

uk a

po

3. Припреми се за говорну ве­жбу са темом Она се вратила, о том сам убеђен, у небо, одакле је и дошла.

Подсети се...

(Петраркина забелешка на једној књизи пошто је чуо вест да је госпа Лаура преминула.)

Франческо Петрарка: Канцонијер

› Настанак збирке. Песме су писане између 1330. и 1365. године. Петрарка их је касније сложио редоследом којим се до данас објављују. › Песничке врсте у збирци. Највише има сонета (317), а друге песничке форме јесу: канцоне (29), сестине (9), баладе (7) и мадригали (4). › Хронолошке целине збирке. Први део – песме које се односе на осећања и догађаје док је Лаура била жива, насловљен За живота госпе Лауре, и други део – песме које певају о Лаури и о песниковим осећањима после њене смрти, насловљен По смрти госпе Лауре.

284 / Књижевност хуманизма и ренесансе

Ђовани Бокачо

Декамерон Темељ живота није више оно што би морало бити, него оно што јест: Данте затвара један свет, Бокачо отвара други.

Истражи и промисли

l

Франческо де Санктис

uk a

po

rta

Подсети се шта знаш о новели. Које су основне одлике ове књижевне врсте? Које конкретне примере новела познајеш одраније? Како је у њима представљен обичан човек, а како свакодневни живот? Подсети се како је о великој и вечитој љубави Франческе и Паола певао Данте Алигијери у свом делу Пакао.

Припреми се за читање

Ed

Град Фиренцу је 1348. године задесила епидемија куге. Тај догађај је инспирисао Ђованија Бокача да напише свој Декамерон. Десеторо младих људи – седам девојака и тројица младића договорили су се да се склоне из Фиренце на имање једног од њих. Да би прекратили време, свако од њих прича по једну причу дневно, а за сваки дан се бира краљ, (односно краљица), који бира тему о којој ће се казивати. Тако и настаје збирка од 10 x 10, односно сто прича, названа Декамерон (од грчких речи dēka = десет и hēmēra = дан). Поред тога, постоји и уводна, оквирна, прича у којој се објашњавају околности под којима су се млади окупили и причају.

• Пажљиво прочитај одабрану новелу из Бокачове збирке Декамерон. То је девета новела, испричана петог дана, када је задата тема била причати о љубавницима које је, после много невоља, ипак сустигла срећа. Краљица тога дана била је Фијамета. Размисли о томе шта је све заљубљен човек спреман да уради да би му вољена особа узвратила осећања. Посматрај шта чини главни јунак Федериго и шта је био спреман да жртвује да би задобио пажњу лепе мона Ђоване, у коју је заљубљен. Ђовани Бокачо / 285

Ђовани Бокачо (1313–1375) Италијански писац и хума­ ниста. Као места његовог ро­ђења помињу се Париз и Черталдо у Тоскани. Веома но је отишао у Напуљ, ра­ једно од тадашњих важних при­ вредних и културних сре­дишта, где је студирао пра­ ва.Тамо се формирао као књи­ жевник и ушао у редове високог друштва. Око 1340. године долази у Фиренцу, у којој обавља многе важне јавне посло­ ве. Стварао је на латин­ ском и на народном језику, често обрађујући ан­ти­чке јим мотиве. Међу важни­ његовим делима јесу: епо­ ви Филострато и Тезеида; роман Филоколо и Елегија о го­с­пођи Фијамети; хумани­ сти­чки трактати О знамени­ тим људима и О славним же­ нама; Дантеова биогра­фи­ја Живот или мали тра­кт ­ ат у славу Дантеа. Најпо­зна­тије му је дело збирка но­ вела Декамерон, писана из­међу 1348. и 1353. године, ко­ја му је донела светску славу.

Ђовани Бокачо

Федериго и мона Ђована (дан пети, прича девета)

К

ад је Филомена завршила причање, краљица одмах, видевши да је једино њој и Дионеу остајало да причају, отпоче весела

po

rta

l

лица: „Сада је на мене дошао ред да причам; и ја ћу то, премиле даме, од свег срца учинити једном причом која је делимице слична ма­ло­час испричаној како бисте не само виделе какву моћ ваше дражи имају над племенитим душама, него и да бисте се научиле да онде где је то на своме месту, своје благовољење указујете и саме, уме­сто што се увек ослањате на судбину, која је у том погледу не само не­разумна већ и претерано издашна.” Треба, дакле, да знате да је Коро ди Боргезе Доменик, који је жи­ вео и можда још живи у нашем граду, човек кога су наши су­гра­ђани веома ценили и поштовали и који се више одликовао сво­јим врли­ на­ма него племенитошћу своје крви, тако да је заслужио да остане у вечитој успомени, у својим позним годинама налазио највећег ужи­ ва­ња у томе да својим суседима и пријатељима прича о минулим вре­менима и догађајима; и то је он умео причати боље, ле­пше и китња­стије него ико други. Поред осталих ствари, он је при­чао како је негда у Фиренци живео један младић, по имену ме­сер Федериго Ал­бе­ри­ги, који је по својим јуначким подвизима и по својој пле­ми­ ћкој углађености био на гласу као најбољи млад ви­тез у Тоскани. Као што се то обично дешава код племића, Федериго се заљуби у једну племићку жену, која се звала мона Ђована и која је била је­­дна од најлепших и најљупкијих дама у целој Фиренци; и да би мо­ гао задобити њену љубав, он је одлазио на све јуначке ута­кмице и ви­ тешке игре, приређивао гозбе, давао поклоне, те тако неми­ли­­це ра­ сипао своју имовину. Међутим, она, колико лепа толико и по­ште­на жена, није се освртала ни на њега ни на оно што је он чи­нио због ње. Пошто је, дакле, Федериго трошио више него што су то допу­шта­­ ле његове прилике, а привређивао није ништа, његова имо­ви­на иш­чезе убрзо, те он осиромаши толико да му остане само је­дно имање, од чијег је дохотка животарио, и уз њега један соко, ка­квог мучно да је било игде на свету. Премда је његова љубав била сил­нија него ика­да дотле, он се, видећи да у граду не може живети ка­ко је желео да живи, пресели у Кампи, где беше то његово мало добро, и ту је, кад год би му то било могућно, ишао у лов на птице и трпељиво под­носио своје сиромаштво, не обраћајући се ни­коме за помоћ. У то време, када је Федериго већ био сасвим пропао, једнога да­на разболе се муж мона Ђоване, па, видевши да му се при­бли­

uk a

месер – господин

Ed

мона – госпођа

286 / Књижевност хуманизма и ренесансе

Ed

uk a

po

rta

l

жи­ла смрт, написа завештање и у њему за наследника свога ве­ли­ ког богатства означи свога прилично одраслог сина; али, по­што је мона Ђовану волео силно, одреди да она, ако би син умро не оставив за собом правних наследника, наследи сву његову имо­ вину, па затим он умре. Оставши удова, мона Ђована оде, као што то обично чине наше же­не, на летовање на једно од својих пољских добара, које се нала­ зи­ло у близини Федериговог имањца. Њен синчић, којега беше по­ве­ла собом, убрзо се ту упозна са Федеригом и стане уживати у псима и у лову на птице; па, како му се Федеригов соко, којега је више пута гледао како лети, веома допао, он силно зажели да га добије; али, пошто је видео да Федериго тога сокола много воли, не усуди се да му га потражи. Након краћег времена, дечак се одјед­ном разболи, и то мајку веома растужи, јер јој је био јединче и јер га је волела више него ишта на свету. По цео боговетни дан би­ла је уз њега, храбрила га, тешила и чешће га питала да би што­год желео, молећи га да јој каже да би му то набавила ако би икако било могућно. Непрестано слушајући та нуткања, он јој једног дана рече: „Ако успеш, мајко, да добијеш Федериговог сокола, ја ћу, како ми се чини, сместа оздравити.” Кад је то чула, жена се мало збуни, а затим поче премишљати шта да чини. Знала је да Федериго њу одавно воли и да га она није ни­када удостојила ниједног јединог погледа, стога за себе рече: „Како бих могла да кога к њему упутим или да до њега одем и за­ тра­жим да ми да тога сокола, који је, као што сам чула, ненад­ма­ шан у летењу и од кога он живи? И како бих могла бити безобзирна да једног племенитог човека лишим јединог уживања које му је остало?” Обузета тим мислима, она своме сину, мада је била уверена да би птицу добила ако би је заискала, не одговори ништа, него оста­ де ћутећи. Али, на крају краја, љубав према сину однесе по­беду, те мати, тежећи да испуни његову жељу, одлучи да по сокола не пошаље никога, већ да сама отиде и донесе му га, па му рече: „Утеши се, сине, и гледај да оздравиш; ја ћу сутра да одем и да ти га донесем.” Дечак се томе обрадује, и још истога дана код њега се запази мало побољшање. Другог дана изјутра његова мати узме једну даму и са њом у ше­­тњу упути се Федериговој кућици па га позове да изиђе на­поље. Како тога дана време није било погодно за ловљење птица, он се на­лазио у својем врту, где је радио неке своје омање послове. Чим је чуо да је мона Ђована пред вратима и да тражи њега, веома се зачуди и журно се упути тамо. Ђовани Бокачо / 287

Ed

uk a

po

rta

l

Видевши га где долази, она му приђе у сусрет и са женском љу­ба­­зношћу на његов поздрав, који је био испуњен страхо­по­што­ вањем, рече: „Добро јутро, Федериго”, па затим настави, „ја сам дошла да ти накнадим штету коју си претрпео због мене стога што си ме во­лео више него је било потребно, а та накнада састојаће се у томе што ћу, као што сам одлучила, данас с овом својом пријатељицом да ручам код тебе.” Федериго јој смерно одговори: „Не сећам се, мадона, да сте ви мени икада нанели икакву ште­ ту. Напротив, учинили сте ми толико добра да ја, ако штогод вре­ дим, имам за то да захвалим вашој вредности и љубави коју сам гајио према вама. И одиста, ова ваша посета мени је много милија него када бих могао поново трошити онако као што сам трошио ра­није, премда сте дошли сиромашном домаћину.” И после тих речи, он је стидљиво уведе у кућу, а затим за­једно са њоме изиђе у врт, па, немајући другог ко би је могао забављати, рече јој: „Мадона, пошто нема ко други, ова добра жена, супруга ово­га сељака, остаће уз вас докле се ја будем старао о ручку.” Премда је његово сиромаштво било необично велико, ипак он ни­када дотле није осетио у какву је невољу запао стога што је не­ ми­лице страћио своје богатство; међутим, тога јутра осети то по­ што ничим није могао угостити даму због које је раније при­ре­ђи­ вао многобројне гозбе. Веома забринут, сиромах Федериго ста­не, проклињући своју црну судбину, да као изазумљен јури та­мо и овамо; али, није могао да нађе ни новаца нити ишта што би зало­жио, а не беше рад да се за помоћ обрати никоме, па ни своме се­љаку. Наједанпут му поглед паде на његовог сокола, који је у пред­собљу чучао на једној мотки. Па како није имао шта друго, узме њега и, видевши да је угојен, помисли да то јело може бити до­стојно такве гошће. Не премишљајући дуго, он соколу заврне ши­ју, брже-боље га преда својој служавци да га очерупа, очисти, натакне на ражањ и лепо испече. Пошто је затим сто застро једним од белих чаршава који му још беху преостали, весела лица врати се у врт и дами рече да је ручак справљен уколико је то могло да се постигне. Онда дама и њена пратиља устану, седну за сто, те, не знајући шта једу, поједу сокола заједно са Федеригом, који их је предано услуживао. И када су потом поустајали и поразговарали још неколико тренутака, дами се учини да је време да каже због че­га је тамо дошла, те стане да Федеригу љубазно одговори овако: „Федериго! Када би се у мислима вратио на свој ранији живот и на моју честитост, коју си можда сматрао за немилосрдност и су­ ро­вост, ти се не би, у то сам тврдо уверена, нимало зачудио мојој

288 / Књижевност хуманизма и ренесансе

Ed

uk a

po

rta

l

др­с­кости кад чујеш због чега сам дошла овамо; и онда, да си имао или да имаш деце, па да знаш колико је силна љубав што је човек осећа према њима, несумњиво је да би ме бар делимице извинио; али, ти их немаш, а ја имам јединче, те не могу да избегнем општи закон материнске љубави који ме нагони да те, противу своје воље, про­тиву сваке пристојности и сваког реда, смерно замолим да ми учи­ниш један поклон, који је теби драгоцен, са правом драгоцен, пошто ти твоја опака судбина није оставила никакве друге радо­ сти, никакве друге утехе, никаквог другог уживања. А тај поклон био би твој соко, за којим мој син чезне толико да ме је страх да ће се његова болест, ако му га не бих донела, погоршати и да ћу га изгубити. Стога те молим да будеш тако добар да ми, не из љубави што је гајиш према мени, пошто ти се на њу нисам одазивала, него из своје племенитости, којом се одликујеш више него икоји други ви­тез, ту птицу поклониш како бих могла рећи да сам тим покло­ ном одржала у животу свога сина и да ти он остаје вечито захвалан.” Када је Федериго чуо шта та жена тражи и помислио да јој то не може да учини, пошто је соко већ био поједен, не одговори јој ни­ шта него бризну у плач. Жена у први мах помисли да он плаче зато што му је тешко растати се са соколом, па хтеде рећи да оду­стаје од своје молбе. Ипак се уздржа, те стаде чекати да Федериго пре­стане плакати и да јој одговори, и он јој рече: „Мадона, откако се Божјој вољи свидело да у вама нађем своју љу­бав, ја сам често по много чему осећао да судбина устаје про­ ти­ву мене, и зато сам се тужио на њу; али, све је то маленкост према ономе што ми је она учинила овога пута, и ја се с њоме не мо­гу измирити никада, пошто ми је сада, кад сте ви дошли у моју кућу коју, докле је била богата, нисте хтели удостојити својом по­ сетом, онемогућила да вам дадем тај сићушни поклон што га од ме­не малочас затражисте; а због чега то не могу да учиним, одмах ћу вам испричати укратко. Кад сам чуо да ваша милост жели да ру­ча у мојој кући, сматрао сам да ми ред и пристојност налажу да вас према својој могућности угостим најдрагоценијим јелом, а не оним којим се уопште угошћавају друге особе. Па како сам се сетио сокола што сте га тражили од мене, држао сам да ће то би­ ти јело достојно вас, те сте га тако данас имали печена на столу. Али, пошто видим да сте желели да у њему уживате на други на­ чин, толико ми је жао што не могу да вас услужим да се, како ми се чини, нећу моћи утешити никада.” И чим је то изговорио, као доказ донесе јој перје, ноге и кљун. Ка­да је дама то чула и видела, она га оштро прекори што је таквог сокола заклао само да би угостио једну жену. Затим стаде да се ди­ ви снази његовог духа, коју није могло да скрха сиромаштво. Ка­ ко је, дакле, била лишена наде да ће доћи до сокола, те је стога Ђовани Бокачо / 289

uk a

po

rta

l

по­чињала стрепети за живот свога сина, она се тужна и ожало­шћена врати к њему. Након две-три недеље дана, син напусти овај свет (не зна се да ли од туге што није добио сокола или зато што га је на то нагнала болест), на највећи бол своје матере. Пошто је неко време туговала и лила сузе, њена браћа стану, зато што је била богата и још млада, на њу наваљивати да се опет уда. У по­четку она није хтела ни да чује за то, али пошто је она нису оста­вља­ла на миру, сети се Федерига и његовог последњег велико­душног поступка, то јест да је он, да би њу угостио, жртвовао онако дивног сокола, те својој браћи рече: „Ја бих највише волела да, када бисте ви пристали на то, оста­нем удовица; али ако хоћете да се удам, ја нећу поћи ни за кога другога доли за Федерига Алберигиа.” Браћа јој се стану подсмевати и рекну јој: „Па зар њега, лудо ниједна? Зар да пођеш за човека који нема нигде ништа?” Ну, она им одговори: „Знам ја, браћо, да је тако; али, мени је милији човек без бога­тства него богатство без човека.” Када су браћа чула њену одлуку, она пристану да јој испуне же­љу пошто су знали да је Федериго, и покрај свога сиромаштва, по­штен човек, те му је даду заједно са целим њеним богатством. До­ша­в­ши до жене коју је волео, он је са њом остатак свога живота проводио у срећи и задовољству. (Превели Михаило Добрић и Милорад Павловић)

Разговор о делу

Ed

Како је Федериго осиромашио? На које начине је првобитно хтео да скрене пажњу мона Ђоване на себе? Који ти је детаљ у тексту нарочито привукао пажњу? Покушај да објасниш због чега. Како је Федериго на крају успео да задобије љубав лепе мона Ђоване? Шта знаш о животу племића и витезова? Шта од тих елемената краси Федерига? Како се он понаша у сиромаштву? Упореди његов живот и понашање пре и после губитка богатства. Шта се никада није променило код Федерига? Чиме је успео да задобије пажњу мона Ђоване? Како је она представљена на почетку, а како на крају приче? Како је дошло до обрта у тексту? Коме се Фијамета обраћа на почетку приче? Које елементе хуманизма препознајеш у том ставу? Због чега Федериго жртвује сокола? Какво је симболичко значење тог његовог поступка? На који начин је успео да превазиђе своју судбину? Који лик има иницијативу на крају? Шта то значи? Како тумачиш Ђованине речи упућене браћи, која се најпре противе њеној одлуци да се уда за Федерига: „Мени је милији човек без богатства него богатство без човека”. Које моменте новог, ренесансног човека показује мона Ђована својим поступцима?

290 / Књижевност хуманизма и ренесансе

Примењујемо научено и проширујемо знање

rta

l

Подсетимо се да је новела (на италијанском језику реч novella зна­чи – новина, новост, а изведена је од латинског придева novus што значи – нов) књижевна врста у којој је догађање сажето, суд­ бине и карактери повезани а структура налик драмској, где до­ лази до ненаданог, снажног обрта. Управо је Ђовани Бокачо сво­јим делом Декамерон начинио образац новеле који је био узор мно­гим каснијим писцима. Убрзо постаје узор у сликању свакодневног жи­вота и следи га већ енглески писац Џефри Чосер у својим Кен­ тер­беријским причама (1387). У ренесанси, учиниће то и шпански пи­сац Мигел де Сервантес у делу Узорне новеле. Међу каснијим писцима новела познати су: Томас Ман, Антон Павло­вич Чехов, Ги де Мопасан и многи други.

Ed

uk a

po

• Уочи у новели Федериго и мона Ђована одлике овог књижевног жанра. Прочитај још неку Бокачову новелу из Декамерона (на пример: прва новела првог дана о „светом” Ћапелету; четврта новела трећег дана о дон Феличеу и брату Пучу; осма новела петог дана о Настађу и охолој девојци, итд.). Покушај да на основу прочитаних примера утврдиш одлике ове књижевне врсте које су заступљене у Бокачовом делу.

• Развитак радње Бокачове новеле о Федеригу и мона Ђовани, који остварују своју љубав савлађујући низ препрека, подсећа на бајку. По чему се ова новела разликује од бајке? Подсети се народне новеле Дјевојка цара надмудрила. Које су њене сличности и разлике у односу на бајку? По чему се народна новела разликује од ауторске, односно Бокачове или Чеховљеве новеле (Чиновникова смрт или Туга)? Размисли у чему је посебност новеле Ђованија Бокача. Уочи сличности и разлике између Бокачове и Чеховљеве новеле.

Занимљиво је знати

Декамерон је био радо читан и популаран већ у времену када је на­ стао, у XIV веку, о чему сведочи податак да је још тада био пре­ве­ ден на француски и енглески језик. Као цењеног човека свога времена, Бокача је Фирентинска ко­ му­на 1373. године замолила да јавно тумачи Дантеову Комедију, што је он и прихватио. Тада је Бокачо чувено Дантеово дело назвао бо­жанственим; тај придев је општеприхваћен и до данас се ко­ри­сти у његовом називу. Имена девојака и момака у Декамерону имају своја значења: Пам­пинеа (бујна), Фијамета (ватрена), Филомена (воли певање), Ђовани Бокачо / 291

Препоручена литература

Бут, Вејн, „Две приче из Декамерона”, у књизи: Реторика прозе, Нолит, Београд, 1976. Добрић, Михаило, „Предговор о овом славном делу и његовом славном писцу”, предговор у књизи: Ђовани Бокачо, Декамерон, Књига комерц, Београд, 1997. Мелетински, Јелеазар, Историјска поетика новеле, Матица српска, Нови Сад, 1997. Де Санктис, Франческо, Повијест талијанске књижевности, Матица хрватска, Загреб, 1955. Милинковић, Снежана, Декамерон: књига о љубави, Архипелаг, Београд, 2012. Секви, Ерос, „Ђовани Бокачо и његово дело”, предговор у књизи: Ђовани Бокачо, Декамерон, Београд, 1958.

l

Душица Тодоровић, „Декамерон и његово доба”, Свет речи, бр. 2–3, Београд, 1997.

Креативни задатак

Прочитај Хејзеову дефиницију теорије о со­колу (Речник књижевних термина, Нолит, Београд, 1992, стр. 858) и повежи је са обрађеном Бокачовом новелом о судбини Федерига и мона Ђоване.

Ed

uk a

po

Оквирна прича је врста прозног текста у коме се износе и повезују основне околности даљег приповедања у једној књизи. Тим поступком су приче обједињене иако могу да имају различите ликове, мотиве, поруке и слично. У оквирној причи Декамерона Бокачо нас упознаје са догађајима у време харања куге у Фиренци и са одлуком десеторо младих људи да напусте овај град и да време прекраћују причањем. У светској литератури, међу најпознатијим делима која имају оквирну причу свакако је збирка арапске књижевности 1001 ноћ, у којој моћном цару Шахријару Шехерезада сваке ноћи прича по једну причу, али ниједну не завршава исте ноћи, већ је наставља следеће – када започиње нову, још занимљивију. На тај начин она из ноћи у ноћ одлаже своју смрт.

Лорета (слава), Неифиле (поново заљубљена), Емилија (ласкавица), Елиса (заљубљена), Дионео (разблудан младић), Панфило (сав љубав) и Филострато (несрећан љубавник). Збирка новела Декамерон имала је низ фил­мских обрада и адаптација, а једна од светски најпознатијих јесте она коју је урадио Пјер-Паоло Пазолини. Такође, сцене из Декамерона биле су инспирација многим сли­карима, а већ у ренесанси стварао их је Сан­дро Ботичели.

rta

Усвајамо ново градиво

научили смо... писац: Ђовани Бокачо наслов дела: Декамерон књижевна врста: (збирка) новела значење наслова дела: десет дана

(од грчких речи dēka

= десет и hēmēra = дан) настанак дела: писано између 1348. и 1353. године

292 / Књижевност хуманизма и ренесансе

Фиренца

НАУЧИЛИ СМО...

Хуманизам

l

Значајна достигнућа представника хуманизма и предренесансе Франческо Петрарка Ђовани – зачетник италијанског Бокачо књижевног језика – први песник новог – претеча и узор доба јер је ставио – најавио ново доба у креирању човека у средиште жанра новеле* поезије Божанствена комедија је прво дело једне – зачетник песничког књижевности написано правца названог по на народном језику. њему петраркизам

uk a

po

rta

Данте Алигијери

Ed

* Новела је своје име и жанровско одређење, али и прихваћеност као це­ ње­на прозна врста, добила тек захваљујући Бокачовом Декамерону. Сличне приче које су се бавиле стварним људима у стварном окруже­њу, а које су имале циљ да забаве, биле су познате још у античкој књи­жевности (често су биле укључене у веће целине, као што је Пе­тро­нијев Сатирикон из I века или Апулејев Златни магарац из II ве­ка). Међутим, Бокачо је створио новелу у којој се призори из свако­дне­вног живота логички развијају из заплета и расплета, а на чијим се обртима откривају људски карактери.

Временски низ – важна достигнућа XIII век

XIV век

Ђовани Бокачо (1313–1375)

*Декамерон (збирка новела)

Данте Алигијери (1265–1321)

* Божанствена комедија (алегоријски еп)

Франческо Петрарка (1304–1374)

* Канцонијер (збирка лирских песама)

* човек у средишту пажње * окретање античким узорима * сва три врхунска дела написана на народном италијанском језику * жена као велика инспирација

Хуманизам / 293

Ренесанса (основне одлике)

Р

uk a

po

rta

l

енесанса (од француске речи renaissance, што значи обнова, препород) уметничко је раздобље XV и XVI века у коме до пуног процвата долазе одлике заступљене у хуманизму и код претеча – писање на народном језику; угледање на античке узоре; вели­ чање човека, његових потреба, чула, овоземаљског живота. Ренесанса се јавила најпре у Италији, а затим и у другим дело­ вима Европе. У њој се развија ренесансни стил који (по узору на антику) карактеришу одмереност, јасноћа и прегледна композиција. Доба ренесансе је и доба великих научних открића (откриће ком­паса, барута, штампарске машине, откриће Америке, успо­ стављање тезе о хелиоцентричном систему), доба развоја друштва и економије (развија се робно-новчана привреда, јача трговина, развијају се градови и у њима грађански сталеж), доба процвата различитих уметности (сликарства, вајарства, архитектуре, књижевности).

Ed

У оквирима историје, која у ствари чини ренесансу у књижевности, смишљена су и остварена горостасна књижевна дела која су била све досад, и биће сигурно докле се буде уживало у уметности, предмет захвалног дивљења. Колико их се само може набројати, и то набројати остајући само код највећих, почевши од Дантеа, који је на граници две епохе, оне средњовековне што треба да оде, и оне друге хуманистичке, која се тек наслућује, или, боље почевши од Петрарке и Бокача, који се с више права могу узети као родоначелници новога доба, па идући све до Шекспира и Сервантеса, који јој стоје на зачељу, али у којима се већ осећају елементи доба које је ренесансу сменило! Јер, ту су, поред њих, још и Ариосто са својим Махнитим Орландом и Тасо са својим Ослобођеним Јерусалимом, ту је и Макијавели са својим Владаоцем и са својом Мандраголом, ту је, затим, страсни Микеланђело са својим стиховима које је вадио из срца за Виторију Колона, и ту су, исто тако, нежни префињени Ронсар, подругљиви и убиствено сатирични Рабле, замишљени и мудри Монтењ. Мирослав Пантић, Хуманизам и ренесанса

294 / Књижевност хуманизма и ренесансе

Вилијем Шекспир

Ромео и Јулија (одломак) Да знате како страшно боли љубавном жеђи бити морен.

Истражи и промисли

Александар Сергејевич Пушкин

Припреми се за читање

po

rta

l

Подсети се како смо дефинисали појмове трагедија и трагичка кривица. Прочитај још једном народну баладу Смрт Омера и Мериме. Због чега је несрећно завршило двоје младих који су се волели? Како су на њихов однос и судбину утицали родитељи? Подсети се шта знаш о стваралаштву Вилијема Шекспира и о његовој драми Ромео и Јулија.

Ed

uk a

Трагедију Ромео и Јулија Вилијем Шекспир је написао 1592. године, а у њој је представљена несрећна љубав двоје младих љубавника у Верони.

• Пажљиво прати шта се саопштава у чувеном дијалогу Ромеа и Јулије у врту Капулетових. Обрати пажњу на снагу љубавних изјава ових трагичких јунака, на реченице које одају њихова страховања, наде и жеље. Размисли шта је то што ову сцену и данас чини интересантном и вечито актуелном.

Ромео и Јулија

(други чин, сцена друга)

Ромео, син Монтегија Јулија, кћи Капулета

РОМЕО:

Ко ране не зна, руга се ожиљку. (Јулија се појављује горе на прозору.)

Ал’ мир! Шта сину то кроз прозор тамо? Исток је то, а Јулија сунце. Изгревај, сунце јасно, живот узми

луни завидљивој, оболелој и бледој већ од јада што си ти, пратиља њена, дивнија од ње; не служи завидљивици; рухо њене весталке, бледо – болешљиво, збаци: оно је само за безумнице. Ево је моја господарица! Вилијем Шекспир / 295

Вилијем Шекспир (1564–1616) Један је од најпознатијих све­т­ских писаца. Рођен је у Енглеској у Стратфорду на Ејвону. Око 1585. године од­­ лази у Лондон, где је ра­дио различите послове ве­зане за позориште. Од 1594. године био је глумац и дра­матург жини у новооснованој Дру­ лорда коморника, која је своја дела изводила и на двору краљице Елизабете Пр­ ве. Када се 1599. годи­ не отвара једно од чувених по­зо­ришта Глоб, Шекспир по­ стаје његов сувласник. По­сле­дње године живота Ви­лијем Шекспир је провео у свом родном граду. У ње­ говом стваралаштву најис­ такнутије место заузимају дра­ме (трагедије, комедије и историјске драме), међу ко­ји­ма се издвајају: Ромео и Ју­ли­ја, Сан летње но­ ћи, Ричард III, Млетачки тр­го­­ вац, Хам­лет, Отело, Краљ Лир, Укро­ће­на горопад. Поред тога, Шек­ спир је по­ знат и као лиричар, и ту се из­дваја његова збирка Сонети.

РОМЕО (за себе):

Да л’ још да слушам, или да се одазовем? ЈУЛИЈА:

Душманин је мој једино име твоје. Ти би био то исто што си сада и да ниси Монтеги. Шта је то Монтеги? Нит је нога, нит длан, нит мишица, нит лице, нити иједан део на човеку. О, узми друго име! Шта је име? Ружа би исто тако мирисала да је и друкчим именом зовемо; па и Ромео исто савршенство сачувао би дивно, ма га звали како му драго. О Ромео, своје име одбаци: па наместо њега, које и није део бића твог, сву мене узми!

uk a

po

rta

l

Ево је љубав моја! Ах! Да бар зна да је то! Уснама миче, ал’ не проговара. Шта мари! Поглед њезин говори, и њему ја ћу одговорити. Ал’ одвећ дрзак ја сам; мени она обратила се није: звезде две на небеском своду најлепше обратиле се, нечим забављене, очима њеним, и замолиле да место њих у њеним сферама оне за њиног сјају одсуства. А шта би било да су јој на лицу звезде, а очи њене на небу? Постидео би њеног лица сјај те звезде као свећу сунчев блесак; а њене очи на небесима кроз ваздушне би сфере тако сјале да би у ноћи птице пропевале мислећи да је дан. О, како, гле, на руку образ спушта! Што ли нисам рукавица на руци њезиној, па да се лица њеног дотакнем! ЈУЛИЈА:

Вај мени! РОМЕО:

Ed

Проговорила је. Збори, анђеле дивни, још; јер блисташ ти тако у овој ноћи нада мном ко весник неба крилати на којег смртника очи, назад затурене, гледају с чудом да би виделе како на облак што се лено вуче уседа он па једри таласима ваздушним. ЈУЛИЈА:

О Ромео! О Ромео! Што си Ромео! Свог пореци оца, име одбаци, или, ако нећеш, закуни ми се да си драги мој, па нећу више Капулетова да будем ја.

296 / Књижевност хуманизма и ренесансе

РОМЕО:

Хватам те за реч! Зови ме драги, па ћу друго име да узмем, нећу више да се зовем Ромео. ЈУЛИЈА:

Ко си ти што бану тако, огрнут ноћном тмином, у скривених мисли ми ток? РОМЕО:

Ни сам ја не знам како именом да се кажем: мрско ми је име и самом, Светитељко мила, пошто је оно непријатељ теби: поцепао бих га да је написано. ЈУЛИЈА:

Ни сто ми речи не посрка слух с језика твог, а ипак глас ти знам: ти си Ромео, је ли? И Монтеги?

РОМЕО:

ЈУЛИЈА:

Ниједно од тог двога, ако л’ теби то није драго, лепојко.

Не бих ни за свет желела да те виде ту.

ЈУЛИЈА:

РОМЕО:

А како и зашто сам дође, реци? Зид је баштенски висок, тешко се прескаче, а смрт ти прети, кад се узме ко си, ако те ту мој рођак који спази.

Од њиних погледа скриће мене ноћи плашт; не волиш ли ме, нек ме нађу ту: боље да с њине мржње погинем, неголи да без твоје љубави одлажем смрт.

РОМЕО:

ЈУЛИЈА:

ЈУЛИЈА:

Показала га љубав, подстрек да тражим давши ми; па она савет ми даде, ја пак очи њој. Ја морнар нисам; ал’ да си далеко ко жал што море најудаљеније запљускује га, ја бих пустоловно забродио у сусрет таквом благу.

РОМЕО:

rta

uk a

Авај! У твом је оку погибељи више но ли у дваест њихових мачева: гледај ме мило, па сам против њине прекаљен мржње.

РОМЕО:

po

Ако те виде, погинућеш!

А ко ти показа овамо пут!

l

Ја зид на крил’ма љубави прелетех јер не постоје зидови за љубав; а што је кадра, љубав то и сме, па ми родбина твоја брана није.

Ed

(Превели Боривоје Недић и Велимир Живојиновић)

Разговор о делу

Како своју љубав изражава Ромео, а како Јулија? Уочи речи у којима се најстраственије обраћају једно другом. Шта је то чега се Јулија највише плаши? Шта она предлаже Ромеу? Које Јулијине особине уочаваш на основу овог прочитаног дијалога? Шта запажаш о Ромеовом карактеру? Који његов потез је по твом мишљењу нарочито храбар? Да ли је истовремено и непромишљен? Образложи зашто тако мислиш. У чему се све огледа и препознаје искреност, истинска страст према Јулији? Упореди Ромеове речи љубави упућене Јулији у овој сцени са речима које јунак на почетку користи да би истакао како је заљубљен у Розалину. Какво неискрено, извештачено изражавање осећања Шекспир пародира на почетку дела? Размисли и закључи које одлике ренесансе уочавамо у односу између Ромеа и Јулије. Вилијем Шекспир / 297

l rta po

Џозеф Рајт, Ромео и Јулија, 1790. г.

Примењујемо научено и проширујемо знање

Ed

uk a

Подсетили смо се у припреми за читање значења појма трагичка кри­ви­ца. Ко је у овој Шекспировој трагедији њен носилац? Обја­сни због чега. Подсети се правила о три драмска јединства. У својим драмама Шекспир није тежио поштовању овог правила. Објасни како се у драми Ромео и Јулија одступа од овог правила. Да ли је то нарушило лепо­ту и упечатљивост Усвајамо ново градиво драмске радње? Образложи примерима из тек­ ста како до тога није дошло. Трагедија Ромео и Јулија настала је у периоду Шекспировог стваралаштва када је он успешно писао дела за извођење на сцени. Прво доба тог периода чине дела која се најчешће именују као лирска драма. Њу одликује посебно наглашена осећајност ликова, при чему су њихове емоције искрене и често идеализоване, а сами ликови се изражавају богатим песничким језиком. Поред Ромеа и Јулије, овој групи припадају и: Сан летње ноћи и Како вам драго.

Занимљиво је знати Ромео и Јулија је било и остало једно од нај­ чи­танијих и најпопуларнијих Шекспирових дела, али његова фабула није оригинална, као што је то био случај код многих Шекспирових драма и сонета. Први пут се поја­вила у причи Матеа Бандела, итали­јан­ског пи­сца из XVI века. Године 1562, енглески пес­ник Артур Брук је написао дугу наративну пес­му под насловом Трагична прича о Ромеу и Јулији, на основу француског превода Банделове приче, која је касније постала

298 / Књижевност хуманизма и ренесансе

Препоручена литература

Виљем Шекспир, Ромео и Јулија, у књизи: Целокупна дела, књига 3, превели и коментаре написали Живојин Симић и Сима Пандуровић, БИГЗ, Народна књига, Нолит, Рад, Београд, 1978. Кољевић, Никола, „Љубав по Шекспиру”, поговор у књизи: Виљем Шекспир, Ромео и Јулија, превели Боривоје Недић и Велимир Живојиновић, Гутенбергова галаксија, Београд, 2001. Костић, Веселин, Стваралаштво Виљема Шекспира, Београд, 1994. Кот, Јан, Шекспир наш савременик, Сарајево, 1990.

rta

l

основни извор за ову познату Шекс­пи­рову тра­ге­дију. Томас Отвеј је после Шекспирове смрти, 1680. покушао да направи позоришну адаптацију ове драме под на­словом Историја и пад Каја Марија, а радња се дешава у старом Риму. Главна разлика у односу на Шекспирову верзију јесте то што Јулија отвара очи неколико секунди пре Ромеове смрти. У XX веку, 1960. године, Франко Зефирели је направио позо­ ри­­шну представу ове трагедије у модерном амбијенту, што је иза­ звало разне реакције, а након тога је, 1968, снимио филм на основу те представе. Поред тога, од ове приче је 1961. године направљена адап­тација за велики екран, а у питању је чувени њујоршки мју­ зикл Прича са западне стране. Затим је режисер Баз Лурман 1996. године направио још једну модерну адаптацију овог дела и снимио филм у коме главне улоге фаталних љубавника тумаче Леонардо ди Каприо и Клер Дејнс.

po

(Часопис у едицији 100 личности – људи који су променили свет, број 7, издавач: De AGOISTINI HELLAS SRL, 2009, стр.15)

Ed

uk a

Креативни задак Шекспирово дело Ромео и Јулија било је инспирација да се досад са­чини и више десетина филмова. Један од њих је и романтична комедија Заљубљени Шекспир, који је 1998. године добио Оскара за најбољи оригинални сценарио (Марк Норман и Том Стопард). У филму се преплићу фиктивни догађаји из живота младога Шекс­пира, представљени кроз речи и сцене из његове драме. Погледај филм Заљубљени Шекспир. Упореди филмску љубавну причу са оном која се десила у изворној драми. Које сличности запажаш?

Подсети се...

писац: Вилијем Шекспир дело: Ромео и Јулија књижевна врста: лирска драма (трагедија) година настанка: 1592. место радње: Верона тема: велика трагична љубав

Вилијем Шекспир / 299

Мигел де Сервантес

Дон Кихот Глава и срце су исто тако неопходни за људски живот као и стомак.

Подсети се прича или филмских представа о витезовима средњега века (Ајванхо, краљ Артур и сл.). Како су витезови тада изгледали? Ко их је пратио? Каквим су се дамама и како дивили? Како су дочаравани њихови подвизи?

rta

l

Николај Гаврилович Чернишевски

Истражи и промисли

Припреми се за читање

uk a

po

У првом делу романа Дон Кихот, Сервантес нас упознаје са пустоловинама свог главног јунака – осиромашеног племића Алонса Кијаде, који је упорно читао витешке романе. Будући да је поверовао у све што у њима пише, отискује се и сам у свет, наумивши да проведе живот као витез. Са собом је понео старо оружје, повео коња, а за коњушара је узео сељака Санча Пансу, и за награду му обећао да ће господарити једним од острва које он у својим подвизима освоји. Пред нама је једна од њихових најпознатијих пустоловина у којој се нађу на пропланку испред мноштва ветрењача.

• Подсети се одломка из овог романа (у одељку О уметности), у коме се описује како на ствари и појаве које виде реагује Дон Кихот, а како Санчо Панса. Обрати пажњу на то како ветрењаче доживљава један, а како други јунак. Уочавај њихове особине, понашања и изговорене речи.

Мигел де Сервантес (1547–1616)

Ed

Шпански писац. Стварао је и драме и песме, али је своја нај­ боља остварења оставио у прози. Када је имао два­де­ сет година, постао је војник и учествовао у разним бит­ кама. У једној од њих – по­ морској бици против Ту­ра­ка код Лепанта 1571. го­ дине, тешко је рањен и после тога остаје инвалид (остаје му одузета лева рука). Ме­ ђутим, и после тога учествује у шпанским походима, те је у једном од њих пет година провео у гу­сар­ском заро­бљеништву. Међу његовим најзначај­ни­јим делима на­ лазе се: Гала­теа (пастирски роман из 1585. године), Узорне новеле (настале 1613. године, а ве­ћи број њих је уклопио у сво­ је романе) и Дон Кихот (пр­ви део романа објављен 1605, а други део 1615. године).

300 / Књижевност хуманизма и ренесансе

Дон Кихот (одломак) Осма глава О добром успеху који је имао храбри витез Дон Ки­хот у страховитом и нигда неза­ми­ шљеном зби­ти­ју с ветрењачама, уз друге дога­ђаје достојне и сре­ћне успомене

У

Ed

uk a

po

rta

l

тај пар угледаше тридесет или четрдесет ветрењача што су стајале у том пољу, а Дон Кихот, чим их опази, рече своме коњушару: „Срећа нам руководи ствари боље но што можемо да желимо; јер погле тамо, брат Санчо Панса, где се појављују тридесет или нешто више грдних дивова, са којима сам вољан да бијем бојак и да их све погубим и с њиховим пленом почећемо да се бога­тимо; јер то је праведан рат и Богу се пуно угађа кад се таква погана ба­ гра тамани са лица земље.” „Какви дивови?” запита Санчо Панса. „Они што их видиш тамо”, одговори му господар, „они са рука­ ма дугим, да их гдекоји имају дугачке и од две миље.” „Ама погледајте”, на то ће Санчо, „оно што се тамо види нису дивови, него ветрењаче, и што вам се на њима чини да су руке, то су крила, која ветар окреће, те онда иде жрвањ.” „Види се сасвим”, одговори Дон Кихот, „да се не разумеш у пу­сто­ловинама; оно су дивови, а ако се бојиш, а ти се склони на стра­ну и моли се Богу док ја будем отишао да се с њима упустим у љут и неједнак бој.” Па рекавши то, ободе свога коња Росинанта, не слушајући вику свога коњушара Санча који га опомињаше да су оно без сваке сум­ње ветрењаче, а не дивови, на које хоће да удари. Али он беше се­ би тако увртео у главу да су то дивови да нити чујаше вику свога коњушара Санча, нити их виђаше, ако се већ и био прилично њима приближио, него још викаше: „Не бежите, подли и пудљиви, јер на вас удара само један витез!” У тај пар подиже се малко ветар и велика крила почеше да се крећу, што кад опази Дон Кихот, викну: „Та да мичете и више рукама неголи див Бријарео, опет ћете ми за то платити.” И рекавши то, препоручи се од свег срца својој госпи Дул­синеји, молећи јој се да му у такву страшну часу буде у помоћи, добро се заклони својим штитом, копље окоми, појури на Росинанту у највећем трку, навали на прву ветрењачу пред собом и кад је удари Мигел де Сервантес / 301

Росинанте – име настало игром речи: роцин – мрцина, анте – пре, раније

Бријарео (Бријареј) – по грчкој митологији, див са педесет глава и сто руку Дулсинеа од Тобоза – име које је Дон Кихот наденуо једној припростој сељанки, девојци коју је одабрао за владарку свога срца

uk a

po

rta

l

по крилу, ветар ову окрену с толиком силином да се копље изломи на комаде, коњ и коњаник бише оборени и витез се подобро отко­ трља по земљи. Прихита му Санчо Панса у помоћ што је брже мо­гао на свом магарцу, а кад дође до њега, нађе да не може да се ма­кне, тако се био угрувао са Росинантом. „Аман забога!”, рече Санчо, „та зар вам нисам казао да добро па­ зите шта радите, јер су то ветрењаче, и то само онај није видео који их и сам има у глави!” „Лакше, брат Санчо”, одговори Дон Кихот, „јер ратне ствари из­ло­­жене су вечитој промени већма него друге које, тим већма што мислим, а тако и јесте, да је онај охоли Фрестон, који ми је украо собу и књиге, ове дивове преокренуо у ветрењаче како би ме лишио славе да сам га победио: толико је киван на мене; али нај­ после слабо ће му његове проклете мајсторије помоћи против мо­га доброга мача.” „Нека би ми дао јаки Бог!”, одговори Санчо Панса. Па помогавши му да се подигне, попе га на Росинанта, који го­то­во да је био оронуо, и говорећи о овом збитију, упутише се према кли­сури Лапису, јер ту, рече Дон Кихот, не може бити да прође без многих и различитих пустоловина, пошто тим местом про­ла­­зи многи свет; само је био врло нерасположен што није имао ко­­пље, па поменувши то своме коњушару, рече му: „Сећам се да сам читао како је један шпански витез по имену Ди­јего Перес Варгас сломио у неком боју мач, па је од храста одло­ мио тешку грану или стабло и са овим тог дана таква чудеса почи­ нио и толике Арапе умецкао да су га прозвали Мачуга (мецкало), те тако он, као и његово колено, прозваше се од тога дана и даље Ва­р­гас и Мачуга. То ти зато кажем што од првог храста на који наи­ ђем мислим да одломим какву грану, толику и такву као и она, јер сам вољан да с њом извршим таква дела да ћеш се ти држати за врло срећан што си се удостојио да их гледаш и да будеш сведок та­квих ствари које ће се једва моћи веровати.” „У Божјој смо руци”, рече Санчо, „све то верујем како ми ка­же­­ те; али исправите се мало, јер као да сте се нахерили, а то ће бити што сте се угрували кад сте пали.” „Тако је заиста”, одговори Дон Кихот, „а ако не јаучем од бола, то је зато што лутајућим витезовима није слободно жалити се ни на какву рану, ако ће на њу куљати и црева.” „Ако је тако, онда немам ништа да кажем”, на то ће Санчо, „али, бо­гами, право би ми било кад бисте се тужили кад вас што боли. Ја, богме, толико знам да јаучем код најмањег бола, већ ако се не ра­зуме и за коњушаре скитница витезова да се не смеју жалити.” Дон Кихот не могаше да се не насмеје простоти свог коњушара, па му рече да може до милог бога јаукати како и кад хоће, била му

Ed

колено – потомци

302 / Књижевност хуманизма и ренесансе

Ed

uk a

po

rta

l

воља или не, јер до тога дана није ништа про­тивно томе читао у витешким правилима. Санчо му сада примети да је време да се руча. Го­спо­дар му одговори да он засад не осећа потребу, а он нека једе ако има вољу. Са овим допуштањем на­ме­сти се Санчо како је боље могао на своме ма­ гар­цу, па вадећи из бисага што је у њих био метнуо, је­дући јахаше добар комад пута за својим госпо­да­ ром, а овда-онда натегао би мешину с таквим ужи­ вањем да би му могао завидети и најсавршенији го­ сти­оничар у Малаги. И тако на тај начин убрза­ва­ јући гутљаје, не падаше му на ум никакво обе­ћање које му је његов господар био дао, нити је сматрао за какву муку, него за велику забаву, да иде да тражи пустоловине, ма како опасне оне биле. Најпосле ону ноћ проведоше под неким дрве­ тима, и од једног од њих одломи Дон Кихот једну су­ху грану, која би могла поднети за копљиште, а на њој намести гвожђе од копља које се изломило. Целу ноћ није тренуо Дон Кихот, мислећи на сво­ју сењору Дулсинеју, да би се прилагодио оно­ме што је био читао у својим књигама како су вите­ зо­ви не спава­ју­ћи проводили по толике ноћи у шу­мама и пустињама и обу­зети сећањем на своје сењоре. Није је тако провео и Санчо Панса, који је био напунио стомак, и то не водом во­допије, једним ципом целу је преспавао, и да га није викао го­спо­­дар, не би га пробудили ни сун­чеви зраци који су му били упрли у лице, нити песма многих птица, које су што ве­селије по­ здра­вљале долазак новога дана. Кад се пробуди, помилова ме­шину и нађе је доста спласнуту спрам си­ноћ, те му се стужи у срцу, јер му се чињаше да нису ударили пу­­тем на коме би се ова мана брзо излечила. Дон Кихот не хте да доручкује, јер, како рекосмо, он се храни сочним успоменама. Они наставише свој започети пут према клисури Лапису, и после трећег часа по сванућу, угледаше је. Кад је опази, Дон Кихот рече: „Ту ћемо, брат Санчо Панса, моћи до лаката турити руке у оно што се зове пустоловине; али те опомињем, све да ме видиш у нај­ ве­ћој опасности на свету, да ниси узео свој мач да ме браниш, већ ако не би видео да су они који ме вређају лупежи и простаци, јер у том случају можеш ми сасвим помагати; али ако би били витезови, ни на који начин није ти по витешким законима допуштено и до­ зво­љено да ми помажеш докле год не будеш рођен за витеза.” „Не брините се, сењоре”, одговори Санчо, „јер у томе хоћу вас са­свим послушати, и то тим радије што сам ја по себи миран човек Мигел де Сервантес / 303

Октавио Окомпо, Дон Кихот, 1989. г.

и не марим да се пачам у кијамете и кавге; али је и то истина, ако буде требало да себе браним, богме нећу много питати за те законе, јер Божји и људски закони допуштају свакоме да се брани од онога који га напаствује.” „Не велим ни ја друкчије”, на то ће Дон Кихот, „али што се тога тиче да мени помажеш против витезова, ту мораш обуздавати своју природну бујност.” „Кажем вам да ћу тако чинити”, одговори Санчо, „и да ћу се тога прописа држати као свете недеље.” (Превео Ђорђе Поповић)

l

Разговор о делу

rta

Како се зову јунаци наведеног одломка? Шта им се десило? Против кога се бори Дон Кихот? Шта он говори о својој борби? Како на његове речи реагује Санчо Панса?

po

Пронађи и издвој у тексту речи којима Дон Кихот дочарава „противнике” и изразе који показују како то види Санчо Панса. У чему је кључна разлика у њиховом виђењу исте ствари? Упореди ову двојицу јунака и по осталим детаљима у тексту: како се односе према храни и пићу, спавању, пустоловинама. Које се њихове особине могу увидети из тих речи и поступака?

uk a

Шта у тексту симболизују ветрењаче? Који детаљи иду у прилог Дон Кихотовој тврдњи да су пред њим зачарани дивови, а не ветрењаче? Шта нам то говори о моћи људске маште и уобразиље? Размисли о томе шта значи изрека да се свако од нас понекад бори са својим ветрењачама. Прочитај још неку пустоловину Дон Кихота у роману. Запази шта је свима њима заједничко.

Ed

Примењујемо научено и проширујемо знање У појединим текстовима, међу којима је и Шекспирова драма Ро­ мео и Јулија, могли смо увидети да се истовремено појављују у је­дној сцени и комички и трагички елементи, тако да приказано исто­времено делује и смешно и тужно. Када је нешто тако напи­ сано, каже се да је гротескно.

• Уочи које су сцене у наведеном одломку Сервантесовог Дон Ки­хо­та истовремено и смешне и тужне. Како постојање те две су­про­тности утиче на наш суд о лику и судбини Дон Кихота? А како на изглед света и стварности око њега? Размисли зашто се уз Дон Кихотово име често користи и одредница „Витез тужнога лика”.

304 / Књижевност хуманизма и ренесансе

Занимљиво је знати Усвајамо ново градиво

rta

l

Мигел де Сервантес је свој роман Дон Кихот написао као пародију на витешке романе. Пародија је састав у стиху или у прози у коме се карактеристичне, најтипичније особине израза и језика једног писца или једног дела, затим особине неке књижевне врсте, стил епохе, свесно имитирају тако да постану смешне. Но, циљ пародије није само исмевање другог текста, већ и критичко и аналитичко откривање његових слабости и ограничења. Развија се нарочито у преломним моментима културног и књижевног живота, а један од њих је и смена епоха. Пародијски роман је врста романа у коме су карикиране најтипичније црте неког другог, најчешће романескног текста. Међу познатије светске примере ове врсте, поред Дон Кихота Мигела де Сервантеса, сврставају се и: Гаргантуа и Пантагруел Франсоа Раблеа (1532–1563), Гуливерова путовања Џонатана Свифта (1726), Тристрам Шенди Лоренса Стерна (1760–1767).

Ed

uk a

po

* Лик Сервантесовог Дон Кихота буди пажњу чи­­талаца већ вековима. Осим тога што се ро­ ман чита, Дон Кихотове карактеристике и нео­­бична судбина постале су део свако­дне­в­ног речника, те се сусрећемо са појмовима: донкихотерија – смешан, несавремен, уза­ лудан подухват; племенит али нео­стварљив покушај; донкихотизам – понашање у стилу Дон Ки­ хота, заношење неостварљивим фантази­ јама; донкихотски – који подсећа на Дон Ки­ хота, нереалан, идеалистички, утопијски.

Салвадор Дали, Дон Кихот и Санчо Панса, 1981. г.

* Дон Кихот је дело које је било инспирација многим уметницима, а међу њима су и сла­вни сликари: Гистав Доре, Пабло Пикасо и Салвадор Дали. * Светски дан књиге и ауторских права обележава се 23. априла сва­ке године. Одлука о обележавању Светског дана књиге и аутор­ ских права донета је на Генералној конференцији УНЕСКО-а одр­ жаној у Паризу 1995. године. Тада је одлучено да се Светски дан књи­ге и ауторских права слави на овај датум јер је тада каталон­ ски фестивал, а и ово је датум рођења и смрти Вилијема Шекс­пи­­ра и смрти Мигела де Сервантеса. Иако се 23. април често наводи као датум смр­ти и Шекспира и Сервантеса, то није у пот­ пуности тачно. Сер­ван­тес је умро 23. априла по грегоријанском Мигел де Сервантес / 305

календару, а Шекспир 23. априла, по јулијанском календару, који је био у употреби у Енглеској у то време. Заправо је умро око десет дана након Сер­вантеса, због неслагања између два календарска система.

Препоручена литература

Креативни задатак Подсети се неког од мегдана у нашој народној епској песми (на при­мер између Бановић Страхиње и Влах Алије или између Ива Сен­ковића и аге од Рибника). Упореди те сцене двобоја са Дон Ки­хо­товом борбом против ветрењача. Који се елементи увек пона­вљају у њима? Уочи шта је другачије у Сервантесовој пред­стави двобоја.

uk a

po

rta

l

Марић, Сретен, „Трагична луда – Дон Кихот”, предговор у књизи: Мигел де Сервантес, Дон Кихот, превео Ђорђе Поповић, Просвета, Београд, 1968. Солар, Миливој, „Смрт Санча Панзе”, у књизи: Теорија прозе, Свеучилишна наклада Либер, Загреб, 1989.

НАУЧИЛИ СМО...

Ed

Дон Кихот и Санчо Панса имају као јунаци различите, често супротне особине. Њихови поступци и речи оличавају и два типа људи, два погледа на живот: Дон Кихот

Санчо Панса

* образован, начитан – племић * неук – сељак * уображава ствари, * сагледава ствари тумачи их на свој начин какве заиста јесу * жели да исправља неправде, * жели да једе, спава, да заштити немоћне да не ради МАШТА СТВАРНОСТ (идеалиста)

306 / Књижевност хуманизма и ренесансе

(реалиста)

НАУЧИЛИ СМО...

Ренесанса

Шекспир

rta

l

Значајна достигнућа Шекспира и Сервантеса: Сервантес

Роман Дон Кихот Мигела де Сервантеса има посебно место и значај у историји књижевности и сматра се првим модерним европским романом.**

po

Шекспир је преиспитивањем традиционалних вредности, рушењем устаљених правила писања, постао велики узор многим потоњим писцима.*

** Иако је роман постојао и у претходним књи­ жевним епохама, његово значење у данашњем смислу речи пратимо управо од ренесансе. Од овога доба, са променом односа према човеку који се ставља у центар пажње, појединац у роману бива постављен у средиште радње, а то је важна карактеристика данашњег схватања појма роман. Од ренесансе наовамо роман те­ жи да наслика унутрашњу сложеност човека.

Ed

uk a

* Драме Вилијема Шекспира су слојевите и не могу се сврстати у искључиво један жанр. У њима до­ лази до преплитања више драмских врста, меша се трагичко и комичко, као и фантастично и ства­рно. Међу писцима који су га сматрали својим ве­ли­ким узором били су и романтичари (ства­рали су највише у првој половини XIX ве­ка). Је­дан од најпознатијих романтичара Вик­тор Иго назваће Шекспира генијем позоришта.

Временски низ: XV век

Мигел де Сервантес (1547–1616)

Дон Кихот (роман)

XVI век

Вилијем Шекспир (1564–1616)

XVII век

крај ренесансе – 1616. година (смрт Сервантеса и Шекспира)

Ромео и Јулија (трагедија)

Ренесанса / 307

НАУЧИЛИ СМО...

Хуманизам и ренесанса

po

Књижевни родови, врсте и дела

rta

l

У епохи хуманизма и ренесансе књижевност заузима онај простор и добија она значења која јој махом и данас приписујемо. Такође, тада се утемељује састав књижевних родова и врста какав се углавном задржао до нашег времена.

Лирика

Епика

Ed

uk a

У књижевности хуманизма и ренесансе доминантна песничка школа био је петраркизам. Песници ове оријентације нису тежили оригиналности, већ су опонашали стил свог великог узора Франческа Петрарке. Највише су певали о недостижној лепоти вољене жене и о патњи која из тога произилази. Популаран облик је био сонет. Поред доминантне љубавне поезије, писала се још религиозна, моралистичка и сатирична. Збирка песама која је обележила ову епоху јесте Канцонијер Франческа Петрарке. Међу великим лирицима ове епохе налазе се и италијански ствараоци: Лоренцо де Медичи, Микеланђело Буонароти, као и француски песник Пјер де Ронсар. Свакако да им се лепотом и значајем својих сонета придружује и Вилијем Шекспир.

Највише неговане књижевне епске врсте у епохи хуманизма и ренесансе јесу: еп, новела и роман. Еп негује индивидуалност ликова, мада је то испреплетено са хришћанском тематиком и симболиком. У центру епске радње јесу карактери са нововековним осећањима, као и представљање овоземаљских страсти и уживања у животу. За највеће дело ове врсте у ренесанси сматра се Бесни Орландо италијанског ствараоца Лодовика Ариоста. Новела је књижевна врста којој ће посебан печат дати Ђовани Бокачо у својој збирци Декамерон. После њега ће се у писању новела огледати и други ствараоци хуманизма и ренесансе, а једно од најпознатијих дела јесте збирка Узорне новеле Мигела де Сервантеса.

308 / Књижевност хуманизма и ренесансе

Драма

l

Негују се различите драмске врсте, али посебно место припада комедији, и то двема њеним подврстама: ерудитној (ученој) комедији и комедији умећа (comedia dell’arte). У комедији умећа извођачи су обрађивали уобичајене заплете и имали слободу да у самом извођењу на сцени импровизују говор лица чију улогу носе; међу утврђеним лицима најпознатији је био лик препреденог слуге Арлекина. Осим чувених примера Шекспирових драма, ово доба обележила је и комедија Николе Макијавелија Мандрагола.

rta

Роман је књижевна врста која, попут новеле, постоји још од античког доба. У периоду ренесансе, роман у средиште пажње ставља појединца, што је карактеристика ове књижевне врсте до данас. Најчешће писане врсте романа овог времена јесу: витешки, пикарски, пасторални и сатирични роман. Међу чувеним примерима романа овога доба издвајају се Гаргантуа и Пантагруел француског писца Франсоа Раблеа и Дон Кихот Мигела де Сервантеса.

po

*Есеј

Ed

uk a

Доба хуманизма и ренесансе донеће још једну врсту текста која је цењена и негована до наших дана, а то је есеј. Његов творац је француски филозоф и писац Мишел Монтењ. Он је 1580. године објавио дело под насловом Есеји, у коме је на темељу сопственог искуства, али и познавања дела античке традиције, изнео размишљања о различитим питањима везаним за човеков живот. Есеј је захваљујући њему настао као краћа прозна врста у којој се преплиће филозофско, научно и уметничко, односно субјективно и објективно, као и уметничка обрада са научним начином излагања судова и чињеница.

Књижевност хуманизма и ренесансе / 309

Р

rta

l

Хуманизам и ренесанса у Дубровнику (основне одлике)

Ed

uk a

po

азвој трговине довео је у XV и XVI веку до економског јачања Ду­бровника, чиме су се створили услови и за његов културни и уметнички процват. У доба хуманизма и ренесансе развијају се у њему сликарство, архитектура, музика, наука и књижевност. Сли­ чан развој, током истог времена, са продором хуманизма, а на­пу­ штањем средњовековних карактеристика, имају и друга при­мор­ ска места као што су: Сплит, Шибеник, Задар, Хвар, Корчула. У ренесансној дубровачкој књижевности важно место заузима по­е­зија (међу песницима се издвајају Шишко Менчетић и Џоре Држић), а славно име комедиографије припада Марину Држићу. Дубровачка књижевност је богата књижевност која је у периоду ху­манизма и ренесансе (а и у каснијем периоду – о чему ће бити ви­ше речи у наредном делу Читанке који се бави периодом барока и стваралаштвом Ивана Гундулића) дала вредна уметничка де­ ла. Њени писци и уметници уопште имали су утицаја на даљи раз­вој наше литературе, делујући својим изразом, стилом и идејама на српске писце каснијих периода. Осим тога, важно је истаћи да нам је и језички ова књижевност блиска. Стварана је на штокав­ ском наречју и то неколико векова пре него што је то наречје по­ ста­ло основица и нашег модерног књижевног језика. У складу са појавом у ондашњој савременој Европи да се паралелно пишу вре­дна дела и на латинском и на књижевном језику (као што смо то видели да су чинили, само примера ради, учени Данте или Пе­тра­рка), дубровачка књижевност хуманизма и ренесансе даје прва писана литерарна остварења настала на нашем народном језику.

310 / Књижевност хуманизма и ренесансе

Дубровачки петраркисти Само се оком диригује.

Истражи и промисли

Леополд Стоковски

rta

l

Подсети се шта смо уочили о одликама стваралаштва Франческа Петрарке. Које фазе постоје у тзв. петраркистичком љубавном роману? Каква је била представа, по узору на Петраркино стваралаштво, идеално лепе жене у ренесанси?

Припреми се за читање

uk a

po

Шишко Менчетић је испевао велики број љубавних лирских песама, које су биле сачуване захваљујући Зборнику Никше Рањине. Пажљиво прочитај стихове следеће песме Шишка Менчетића. Обрати посебну пажњу на лепоту представљене девојке. Уочавај како је дочарана слика природе и расположење лирског субјекта.

Шишко Менчетић

Први поглед

Ed

Зовјеше зора дан, а славно пролитје

травицу дробну ван, зелен лист и цвитје, ја кад бих ухићен од ове госпоје, ке образ накићен у слави вас поје. С јутра, дим, на прозор погледат опћах ја, јер тада мој прозор у тај час позри тја: мени би видити још липшу нер вилу госпођу сједити у рушцу прибилу. Видив ме ка хрло везе трак и косу, низ бијело тер грло косице све просу; на челу остави два прама од злата, остало све зави около, дим, врата, да коса не витри, у којој до мал хип рукама захитри на глави венчац лип; озрив се јак јелин тер ончас пође тја, тер горчи нег пелин и чемер остах ја. Хуманизам и ренесанса у Дубровнику / 311

Шишко Менчетић (1457–1527) Био је дубровачки племић и пе­сник петраркиста. Његове песме су сачуване у руко­пи­ сном Зборнику Никше Рањине (1507). Поуздано се зна да је чак 512 песама из наведеног зборника написао упра­ во Шишко Менчетић.

дробна – ситна ухићен – ухваћен у слави вас поје – у слави сав пева дим – кажем опћах – имао сам обичај позри тја – скрене тамо рушце – одело хрло – брзо до мал хип – зачас озрив се јак јелин – обазревши се као јелен

Разговор о делу

rta

l

У које доба дана је лирски субјект угледао прелепу девојку? Како изгледа њена јутарња тоалета? Какву косу и лице она има? Са каквим бићем је девојка упоређена да би се дочарала њена лепота? Како је у песми представљено јутро? Упореди како се у песми у блиску везу доводе лепота природе и лепота девојке. Како су представљена осећања лирског субјекта? Пронађи појединости у којима се огледа његова очараност призором који је видео. Шта посебно открива да се заљубио на први поглед? Упореди ову песму Шишка Менчетића са сонетом LXI Франческа Петрарке. Који заједнички детаљи откривају усхићеност лирских субјеката лепотом драге коју први пут види? У ком амбијенту се налази Менчетићев лирски субјекат? Образложи посебност детаљног описивања девојачке лепоте. Са чиме се пореди лепота девојке, а са чиме стање лирског субјекта у тренутку када је схватио да се заљубио на први поглед? На коју те традицију подсећају такви метафорички изрази?

po

Припреми се за читање

Ed

uk a

Иако петраркиста, Џоре Држић у наредној песми изражава осећања свог лирског субјекта низом пословичких израза.

• Уочавај их кроз песму и издвој. Такође, прочитај да у акростиху пише Гиорета, што представља посвету (у слободнијем преводу данашњим језиком – „од Џорета”).

Џоре Држић Дубровачки грађанин и пе­ сник петраркиста. И њего­ ве су песме, такође, као и сме Шишка Менчетића, пе­ би­ле део Зборника Никше Ра­ њине. У Ирској, у Даблину, 1965. године, пронађена је чи­тава збирка његових песа­ ма (Џорета Држића пјесни ке створи докле кроз љубав бје­сње­ше), као и једна пасто­ рална драма (Радмило и Љу­ бомир).

Тицијан, Девојка чешља своју косу, 1514. г.

312 / Књижевност хуманизма и ренесансе

Џоре Држић

Горчије жалости јесу ли гди кому?

Горчије жалости јесу ли гди кому

јур – већ раби – ради, труди ини – други

Разговор о делу

l

трудан – уморан тач – тако гре – хода, иде надиљен – обдарен, награђен

rta

po

нер мојој младости и срцу јур мому? Изгубих муку сву, заман се све раби, посијах ја њиву, а иним жетва би. Овакој за иних мнози лов ловише, ки лов ја учиних, ини га добише. Ранив ја кошуту, ку слидих по гори, иним је у скуту, а мене измори. Ето иним такој језеро извире, а трудан живот мој од жеђе умире. Тач срића около свој танац састави, тере гре охоло појући у слави. А ја сам тамностју направо надиљен, и велми жалостју кроз љубав уцвиљен.

Ed

uk a

На шта се жали лирски субјекат у наведеној Држићевој песми? Подвуци стихове у којима непосредно саопштава како нема среће у љубави. Издвој речи којима лирски субјекат набраја да се разликује од других који имају среће у љубави. Чиме Држић постиже своју упечатљивост у изразу? На који начин супротне реченице доприносе убедљивом приказивању осећања немоћи? Издвој метафоре којима се представља драга и лирски субјекат. Које је сличне метафоричне изразе користио Шишко Менчетић у претходно обрађеној песми Први поглед? Подсети се да је порекло ових метафора из народног стваралаштва. Шта овај податак говори о утицају који су, осим несумњивог Петаркиног утицаја, дубровачки песници у XV веку следили? Упореди стихове наведене песме Џора Држића са стиховима у којима Франческо Петрарка пева о неузвраћеној љубави. Размисли о томе како ритамска организација лирског дванаестерца у Држићевој песми доприноси осећању узалудности и туге због тога.

Примењујемо научено и проширујемо знање Подсети се још једном фаза тзв. петраркистичког љубавног ро­ ма­­на. Којим би двема фазама припадале обрађене песме Шишка Мен­четића и Џора Држића? Упркос томе што су писали своје стихове под огромним ути­ цајем песништва Франческа Петрарке, дубровачки петраркисти уносили су и детаље из словенске фолклорне традиције. То је би­­­ла једна од важних особености њиховог песничког израза. Врати Хуманизам и ренесанса у Дубровнику / 313

маскерата – покладна песма која се јавља у ренесансној италијанској лирици. У покладним поворкама (нарочито популарним у Фиренци) на једном месту би се нашли људи под различитим маскама (најчешће историјска и митска лица, гусари, Циганке итд.) који би се најчешће у виду монолога представљали поздрављајући град.

се стиховима у песмама у којима се лепота девојке доводи у везу са вилом, њено праћење и освајање са праћењем срне, а осећање за­љубљености са погођеним јеленом. Размисли како ове метафоре доприносе уверљивости и лепоти песничког израза. Занимљиво је знати

uk a

po

rta

l

Поезија дубровачких петраркиста бивала је и пародирана. Један од представника дубровачких петраркиста био је и Динко Ра­ њина, који је у Фиренци 1563. године штампао своју обимну песничку зби­рку Пјесни разлике. У њој су, поред љубавних, моралистичких, са­ти­ричних, религио­зних и Усвајамо ново градиво пригодних песама, биле и четири уза­стопне песме са нагла­ше­ним утицајем народ­не Дубровачки петраркисти су група песника која је писала књижевности. Касније, у једној пригодној подражавајући стил Франческа по­кладној маскерати Је­ђу­пка (што значи – Петрарке. Постојале су две Ци­га­нка) која се при­пи­су­је Андрији Чубра­ генерације. Првој генерацији новићу, пародирани су Ра­њинини стихови: дубровачких петраркиста припадају „Карактеристично је да за предмет једног управо Шишко Менчетић и Џоре де­ л а своје пародије аутор није одабрао стан­ Држић, а њихови стихови су настајали у другој половини XV и дар­дне Рањинине петраркистичке песме почетком XVI века. Стих којим су се већ оне које су се додиривале са народним изражавали махом је био двоструко сти­ховима. (...) Извештаченост и непое­ти­римовани дванаестерац. Другој чно­ст налазио је у неприкладном споју генерацији дубровачких петраркиста петрарки­сти­чког садржаја и израза усмене припадају песници који пишу током поезије. Сто­га је изворне Рањинине песме XVI века. И њихов чест стих бива разградио и издвојене стихове, слике и обрте двоструко римовани дванаестерац, али не и једини, као што се шири унео у па­ро­дију.”

Ed

и круг тема, мотива и облика у односу на претходнике. Стихови прве генерације дубровачких петраркиста сачувани су захваљујући књизи Зборник Никше Рањине. Дубровачки племић Никша Рањина почео је 1507. године да записује песме. Зборник се састоји од два дела. У првом делу су стихови Шишка Менчетића и Џора Држића, али нису класификовани према ауторима, већ су поређани абецедним редом. У другом делу су углавном песме анонимних аутора XV и XVI века. Рукопис Зборника Никше Рањине чуван је у библиотеци гимназије у Задру све до Другог светског рата када је изгорео.

(Злата Бојовић, „Песме ‘од кола’ у пародији Динка Рањине”, Даница за годину 1996, Вукова задужбина, Београд, стр. 181–185)

Креативни задак У Београду, на Калемегдану, налази се ли­ ковна и уметничка галерија Павиљон Цвијете Зу­зорић, названа према имену ове лепе Ду­ бровкиње. Обавести се више о њеном животу и повежи га са инспирацијом дубровачких пе­траркиста.

314 / Књижевност хуманизма и ренесансе

l rta

po

Изглед старог града Дубровника

НАУЧИЛИ СМО...

Препоручена литература

› слеђење фаза петраркистичког љубавног романа: заљубљивање на први поглед, разочараност у љубав;

Деретић, Јован, Митровић, Марија, „Хуманизам и ренесанса у приморским местима”, у књизи: Историја књижевности, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд и Завод за издавање уџбеника, Нови Сад, 1992. Књижевност Дубровника и Боке Которске, приредила Злата Бојовић, Матица српска, Нови Сад, 2010.

uk a

Одлике стила Шишка Менчетића и Џора Држића

Ed

› обрада типичних петраркистичких мотива: женска лепота, удварање, одбијање, бол због неузвраћене љубави;

› форма стиха: двоструко римовани дванаестерац; › уношење елемената народне традиције (избор речи, метафоре, пословичке конструкције и слично).

Хуманизам и ренесанса у Дубровнику / 315

Марин Држић

Новела од Станца Младост имамо да бисмо чинили глупости, а старост да бисмо за њима жалили.

Подсети се довитљивости Ере из шаљивих народних прича и новела. У делу дубровачког писца Марина Држића Новела од Станца упознаћемо се са другачијом ситуацијом: сељак који је први пут сишао у град бива предмет шале групе обесних градских младића.

rta

l

Ернест Хемингвеј

Истражи и промисли

Припреми се за читање

Марин Држић (1508–1567)

uk a

po

Прочитај пажљиво одломак дела Новела од Станца Марина Држића. Ово дело је први пут изведено на покладе 1550. године и одише духом карневалске атмосфере, пуне шале и разузданости. Два обесна дубровачка младића, Влахо и Михо, срели су се ноћу на градском тргу. Будући да им је било досадно, решили су да се нашале са старцем који је из села сишао у град да нешто прода и, како га је ноћ затекла, сео је уз градску фонтану. Придружио им се и трећи младић, Џиво, који је и пришао старцу, док остала двојица посматрају призор сакривени. Прати понашање младића, а нарочито Џива. Запази како Станац реагује и како се његово понашање мења током одломка.

Ed

Највећи дубровачки ренесансни драмски писац. ­ Имао је буран живот. Ва­ жан део живота провео је у Сијени, где је студирао пра­ва, а поред тога био је и глумац у сијенским позо­ ри­шним дружинама, има­ јући непосредан увид у тада савремену италијан­ ску драму. После година пу­товања, вратио се у ро­дни Дубровник, у коме по­ стаје свештеник 1550. го­дине. Иако је књижевни рад почео љубавним пес­ма­ма (збирка Пјесни љу­ве­ не из 1549. године), најви­ ше пажње је посветио дра­ ми и то посебно комедији. Међу њима се издвајају: Но­вела од Станца, Помет, Скуп, Дундо Мароје.

Марин Држић

Новела од Станца (одломци) Призор трећи Станац, Џиво, Влахо, Михо (Влахо и Михо скривени. Овди, Џиво обучен на влашку, са Станцем говори.) ЏИВО:

Добра коб, јуначе! Што си туј тако сам? СТАНАЦ:

Здрав, мили мој браче, ово ни сам не знам!

316 / Књижевност хуманизма и ренесансе

ЏИВО:

СТАНАЦ:

l

uk a

po

С Гацка сам трговац, говеди тргујем, ври ми притио лонац, дужан се не чујем; путујем на сухо, море ми драго ни, спим с уха на ухо, зло ми се и не сни; у вјеру не давам, јамац се не хитам наврат не продавам, мо’е после чиним сам.

асприца – новац

rta

Синоћка у ови град уљезох честити, у ком ни стар ни млад не ктје ме примит на стан свој; тер, не знав куд се инуд сврнути, к води идох овди управ, да бих починути. Студена водица умјесто пријатеља; тер ми је дружица, а ками постеља и мени т’ није спат него бдјет и јави Даницу свитлу зват да бил дан објави, у ноћној да тмасти злочинац ки мене не буде покрасти кон воде студене. Тржак сам донио: козлеце, грудицу, од шта сам ончас мнио примити асприцу. Овди сам тој такој; ма ну ми кажи сад тко си ти, брате мој, ер ти сам веоми рад.

Честит се кажеш ти и образом свитлим и добром памети и твојим тргом тим. ЏИВО:

Ed

Не мјерим ја гори небеске висине, ни памет ма нори теј морске дубине, у сриједу ударам, блажени гди иду, сам себе не варам ходе у невиду. СТАНАЦ:

ходе у невиду – ишавши по мраку

Ти с’ њеки разумник, виђу ја брате мој; ја досад нијесам вик бесједит чуо такој.

вик – никад

ЏИВО:

Ако је ки разум и мудрост у мени, тај мудрос ни тај ум од Гацка, брате, ни. Ја прво у ови град кад дођох честити бјех стар, а не млад јак сам сад видити. СТАНАЦ:

Да то се с’ помладио? Хуманизам и ренесанса у Дубровнику / 317

ЏИВО:

Помладио, брате мој! Брадат сам и сијед био. СТАНАЦ:

Гди бих се по срјећи и ја овди помладио! ЏИВО: Богме ти ћу рећи, не би први био. СТАНАЦ: Миона – Станчева супруга

Што би Миона дала, домаћа мо’а мила! ЏИВО:

Богме би узиграла! СТАНАЦ:

l

rta

хубава – лепа

Ах, рада т’ би била, гдје она хубава младица а ја стар. ЏИВО:

СТАНАЦ:

po

таначац – игра, плес

Немој се припасти, ако би теј виле ноћаске у тмасти из воде исплиле и хтјеле с тобоме таначац изводит, ер срјећом твојоме могао би честит бит.

uk a

Рекао т’ сам ер и прије с вилам сам опћио. Охај, страх ме није, нијесам вик страшив био. ЏИВО:

Вјерујем, а богме с’ прем јунак видити. СТАНАЦ:

Ed

Дано ми ’е тој с небес. Призор пети (Ови одходе, а Станац сам говори.)

СТАНАЦ: диклице – девојке не крсма’те – не оклевајте

Ах виле, вилице, мољу вас бога рад, водене диклице, придите овди сад, туђину да мени разговорак дате при води студени, веће не крсма’те. Вашима липости није слике ни свити, а сионе крипости тко ће ваше изрити? Можете од стара млада учинити, а славнијега дара није инога на свити. (Овди доходе маскари, обучени како виле, и Станцом се ругају.)

318 / Књижевност хуманизма и ренесансе

Призор седми (Овди Станца омрче и свежу му руке и браду му остригу говорећи.)

Да би се помладио и да би много лит драг и млад Миони био; и пођ да си честит! (Уто му козле и што је у бисацијех двигну иза њих остали, и оставе му динара што та пратеж ваља, и отиду тја. Уто се он од варке освијести и скочи за њими викајући.)

l

po

Разговор о делу

Храмије тко би мнио да су у овоме град?! – Ко би помислио да има лопова у овом граду?!

rta

Козле ми! Бог те убио! Је ли тко, помага?! Прем ти луђак био! Није ово без врага! Биједан се помладио – остригоше браду! – Храмије тко би мнио да су у овоме граду?! Козле ми ухити! Је ли тко? Држи га! А брате, чујеш ти? Потеци, стигни га!

Наброј имена јунака који учествују у наведеним сценама. У шта је Џиво успео да убеди Станца? Како се Станац осећа док је у граду? Када је старац схватио да је преварен?

uk a

Шта је заједничко тројици младића: Џиву, Влаху и Миху? Како је Џиво успео да изазове Станчево поверење? Пронађи и подвуци стихове у којима је побуђена старчева радозналост. У чему се све огледа младићева препреденост?

Ed

На које начине Држић успева да изазове смех? Каква је улога увођења мотива Станчевог брака са младом Мионом? Размисли шта представљене сцене и данас чини комичним.

Примењујемо научено и проширујемо знање Осим што су упечатљиво дочарани драмски јунаци са својим посе­бним говором и понашањем, Станац и Џиво спадају у посебне типове. Под типом се у књижевној теорији подразумева лик који репре­зен­тује неку друштвену групу, средину и слично. У Држи­ћевом де­лу Новела од Станца наилазимо и на два типа: пре­пре­дењак (оли­чен у лику Џива) и наивац (дат у лику Станца). Које су Џивове карактеристике? Закључи шта га сврстава у тип лу­ка­вог препредењака. Због чега је Станац наиван? У којим при­зорима његова наивност постаје дирљива? Хуманизам и ренесанса у Дубровнику / 319

Занимљиво је знати Препоручена литература

rta

l

Чале, Франо, „Новела од Станца”, у књизи: Марин Држић, Дјела, Центар за културну дјелатност, Загреб, 1987.

Новела је Станца је прва Држићева комедија. Први пут је изведена на сва­­д­би дубровачког власте­ ли­­на Ма­ртолице Видова Џа­ моњића 1550. године, а об­ јављена је следеће године у Венецији. Место на коме се Станац Велика Онофријева чесма у Дубровнику на­лази и где се прислонио пре него што су га нашли обесни младићи јесте Велика чесма у Дубровнику и налази се пред Црквом Светог Спаса.

Усвајамо ново градиво

Креативни задатак Прочитај у целини комедију Мари­на Држића Новела од Станца. Које од­ лике ренесансе као књижевне епо­хе препознајеш у овом делу? Раз­ми­ сли и закључи шта је то што поред општих одлика епохе даје посебан локални печат овом Држићевом делу.

Ed

uk a

po

Новела од Станца Марина Држића припада посебној врсти комедије која се назива фарса. Фарса (од француске речи farce, што значи зачин, надев) јесте подврста комедије у којој се на тему људских слабости и порока развија заплет најчешће утемељен на неспоразуму, а текст обилује грубим хумором, карикирањем ликова, као и елементима гротескног.

НАУЧИЛИ СМО... Супротности у Новели од Станца Марина Држића средине из којих потичу јунаци:

село

животна доба јунака:

старост

поводи деловања јунака:

разум

типови:

320 / Књижевност хуманизма и ренесансе

наивац

град младост лудост препредењак

Марин Држић

Дундо Мароје

Истражи и промисли

po

Припреми се за читање

rta

l

Подсети се како је италијански писац Ђовани Бокачо у својој збирци новела Декамерон величао чулност, хедонизам, а посебно уживање у доброј и богатој трпези. И у комедији Марина Држића Дундо Мароје постоје величања наведених ствари, одајући нам једну од важних тежњи људи ренесансног доба.

Ed

uk a

Пред нама су два монолога из комедије Дундо Мароје Марина Држића, први пут изведене пред дубровачком публиком 1551. године. Први монолог је Пролог, односно увод у дело, а други изговара Помет. Он је слуга Уга Тудешка, а Уго је главни конкурент Мару Маројевом код куртизане Лауре. Маро, разметљиви син Дунда Мароја, расипа од оца добијених пет хиљада дуката – које му је овај дао за трговину. Кад је Дундо Мароје чуо вести о синовљевом расипништву, одлази лично у Рим да се у њих увери и покуша да спасе бар део новца.

• Обрати пажњу на то шта се све, у вези са драмом, најављује у Прологу. Уочавај које животне вредности Помет посебно истиче.

Марин Држић

Дундо Мароје (одломци) Пролог

П

леменити и добростиви скупе, пуче стари и мудри, видим ер с уши­ма приклонитијема и с очима смагљивијеми сто­ ји­­те за чут и видјет вечерас кугоди лијепу ствар, и мним, ако се не варам, да ви сцијените и желите видјет кугоди изврсну ствар. А изврсне ствари у овизијех стра­нах нијесу се досле чиниле. Ни ми који се зовемо Помет-дру­жи­на, ако се и могу чинит ствари Хуманизам и ренесанса у Дубровнику / 321

Помет-дружина – Дубровачка дружина позоришних аматера која је извела комедију Дундо Мароје

l

rta

po

Ed

uk a

нова... комедија – јер је представљала наставак Помета Дундо Мароје, Паво Новобрђанин, Помет – личности које су учествовале у комедији Помет у Риму – радња комедије Дундо Мароје збива се у Риму уља, књиге и ингваста око ове комедије стратило – не мислите да је за ову комедију утрошено много напора, уља (за светло), папира и мастила у шес дана ју су здели и склопили – шест чланова Помет-дружине припремило је представу за шест дана дотрудних дузијем ријечми – дугим приповедањем да се сину сподеста од свега по смрти – подсећа гледаоце на крај комедије Помет Анкона (Јакин) – трговачка лука на јадранској обали отиде на Софију – у Софији се налазила дубровачка трговачка колонија

нијесмо тога умјетјеонства да уми­је­мо чинит ствари достојне од ово­га толи лијепа и племенита скупа. Ма ово бријеме од поклада будући од старијех нашијех одлучено на танце, игре и весеља, и видјећи се нашој дружини од Помета не пуштат проћ покладе без којегоди фесте или лијепе или грубе, ставили су се за приказат једну комедију, која ако и не буде толико добра и лијепа, али су ове жене лијепе које ју ће гледат и ви добри који ју ћете слушат. У њој ће бит једна ствар која сцијеним да вам ће драга бит: ер ће бит нова и стара. Нова, ер слиједи ону прву комедију од Помета, ка­ко да је она и ова све једна комедија, и у ту смо својевољу ото ми сами упали, стара, ер ћете видјет у њој оне исте прве прика­заоце, а то јес: Дундо Мароје, Паво Новобрђанин, Помет и остали. И прва је приказана у Дубровнику, а ова ће бит у Риму, а ви ћете из Дубров­ни­ка гледат. Жене, пара ли вам ово мало миракуло Рим из Ду­бров­ника гледат? Нека знате ер Помет-дружина, како ово што је мучно уми­је добро учинит, толико би боље учинили другу кугоди ствар која је лашња. И ако не узбуде шена лијепа како и прва, тужимо се на бријеме које нам је аркитете одвело, и ако комедија, од шта се не варамо, не узбуде вам толико драга, али вам ће Дундо Мароје, По­мет, Грубиша и остали дрази бит. И несцијен’те да се је веле труда, уља, књиге и ингваста око ове комедије стратило: шес Пометника у шес дана ју су здели и склопили. Ми ни вам обећавамо велике ства­ри ни можемо, нисмо толици да можемо толике ствари обе­ћа­т и чинит: краци људи високо не дохитају. Ма ото ја вам брже и дотрудних дузијем ријечми! У двије ријечи чујте аргумент од комедије Дундо Мароје. Ако нијесте заборавили како му бише украдени дукати и враћени с патом да се сину сподеста од свега по смрти, по тому знајте ер су нови пат учинили да се сину Мару заонада не сподестава, ма да му да пет тисућ дуката да отиде у Јакина из Јакина у Фјеренцу за учинит свитâ и с тјезијем свитами пак да отиде на Софију с патом, ако се добро понесе и да му с добитком дође, да му скритуру од сподестацијони ончаш учини и да га ожени и да му да владат свијем осталијем динарми. Ма прије нег вам остало изречем, узмите наук од Помет-дружине вечерас, и нигда ни сину ни другому не дате динаре до руке докле младиће нијесте у веле ствари друзијех прôвали, ер је младост по својој нарави несвијесна и пуна вјетра, и пригнутија је на зло нег на добро, и памет ње не раширује се даље нег колико јој се очи простиру, и њу веће воље владају нег разлог. Да вам не интравења како ће и Дундо Мароју вечерас интравењат, који давши сину Мару пет тисућ дуката у руке одправи га пут Јакина, а он из Јакина не отиде у Фјеренцу нег у Рим с дукатми и ту спенджа дукате. А Дундо Мароје чув­ши тој, као махнит отиде старац у Рим с Бокчилом, својијем товијернаром. Што ће сагвитат комедија вам ће сама 322 / Књижевност хуманизма и ренесансе

из течина хахољка – из теткиног завежљаја (кесице) с новцем

rta

l

ријет која ће свршит у весеље. Ма ви на тому немојте стат. Од луде дјеце чувајте ди­­нарâ, ер није свак срјеће Дунда Мароја. Друго ће интравењат: вје­­реница Марова, чувши зло владање Марово, како она која га ср­­цем љуби и бојећи се да ју не би десперану оставио, својијем пр­вијем братучедом изамши из течина хахољка триста дуката оти­де пут Ри­ма и путем обуче се на мушку учинивши се дјетић Джива сво­га бра­ту­чеда. Што ће напријед бит, комедија вам ће сповидјет. И друго не­ћу ријет нег вас ћу молит: с љубљеживијем срцем чујте и видите. Ер ако нас узљубите, и ми и наше ствари драге ће вам бит; ако ли ио­нако учините, и лијепа комедија казат вам се ће груба, што ће ваш гријех бит, а не од комедије. Ма ви добри нећете моћ нег добро и мислит и ријет, а у зле се ми не импачамо – тизи­јем не хајемо да смо дрази. А послаћемо нашега негроманта да ш њима рас­пли­је­та, а нас далеко кућа од тјезијех образа од мрча­рије. Ма ото вам Дун­да Мароја, став’те памет на комедију и збогом!

po

Други чин Призор први

Помет

Р

Ed

uk a

ече се „тко је намуран, није сам”, – сад ја по мом Тудешку по­ знам. Сједећи за трпезом с мојијем Тудешком, а печено бијеху донијели – пјат, а њему капун. Гледам али је гуска али што друго: онако велика капуна моје очи нигда нијесу прије видјеле. Испечен? Гле­дах али је исприган али је испечен: имаше неку хрусту на себи која ми очи заношаше, срце ми весељаше, апетит ми отвараше. Око њега двије јеребице облахне, а сок из њих роси. Пјат урешаваху с стра­на печа витеља меса од млијека, која пара да говораше: „јеђ ме, јеђ ме”, и половица задња од зечића, лардица около назадије­ва­на, а гарофалићи неистучени накићена, која пара на трпези мирисом да ствараше весело, драго пролитје. А на крајијех од пли­ти­це уоколо накитили бијеху косовића, дразијех косовића који пара­ше да с уоколо ухитили бијеху и да у верас појући говораху: „блаже­ни, узмите”! И у тјезијех делицијах стојећи у контемлацијони, бијех отишао in estasis. Тако истом Туђешак мој уздахну, а мене дозва: „Помет!” Ја се осви­јестих. Рече ми: „Ајме, Помет, mi morir se on aver la signora. Tu mangiar presto, antar la signora, prometer ducati mile, do mila.” Уби ме кад ми то рече: движе ме из оњезијех делиција гдје се има што се жуди. Ма се је тријеба с бременом акомодават, тријеба је бит вјертуозу тко хоће рењат на свијету. Краљ је човјек од људи кад се умије вла­ Хуманизам и ренесанса у Дубровнику / 323

тко је намуран, није сам – ко је заљубљен, махнит је капун – петао

пјат – тањир меса од млијека – комад младе телетине (од телета које је још сисало) лардица – сланиница гарофалићи – каранфилић (као зачин) верас – у стиху бијех отишао in estasis – разматрајући та уживања падох у екстазу Ајме, Помет, mi... mile, do mila... – умријети ако не имати госпу. Ти брзо јести, ићи госпи, обећати хиљаду дуката, две хиљаде

l

дат. Није га имат динар, ер видим многе с динарими потиштене: није га бит доктур, ер видим многе те бригате фантастике, није га бит јунак с мачем у руци, ер су ти већекрат али убијени али их су пу­не тамнице, није га бит поета ни комедије умјет чинит, ер тизијем свак оре и на сваки пијер хоће операт, а умјесто захваљења да му реку: „Не ваља ништа, иждени!” и да му непријатељи остану; није га бит мужик, ер тизијех друзи чине пјет кад већу вољу плакат имају. Тријеба бит пацијент и угодити злу бремену да се пак добро бри­ је­ме ужива. Ма сам заљезао у велику консидерацион, а имам да­ на­ска фаченде велике чинит, фаченде достојне од Помета. Имам По­пиву с својијем господаром тискнут из куће од сињоре Лауре. А оному је сињору Марину отац дошао. Надвор, гринтавци без дина­ ра! С дукатми краљеви иду: fate largo! Срце ми дава far faccende у Риму, које ни Чезар ни Шила ни Маријо није чинио. Имам имат викторију од непријатеља, triunfus caesarinus.

rta

ер видим многе те бригате фантастике – видим да су многи из тог друштва чудаци и на сваки пијер хоће операт – и на сваком га пиру желе искористити ижден – одлази пацијент – стрпљив Ма сам заљезао... – али почео сам мудро размишљати, а данас морам велике послове да обавим fate largo – уклоните се far faccende – да извршавам дела ... ни Шила ни Маријо – мисли се на војсковође старога Рима – Цезара, Луција Корнелија и Маријуса Кајуса triunfus caesarinus – имаћу победу попут Цезарове

po

Разговор о делу

Који догађаји се најављују у Прологу? Ко су главни учесници тих догађаја? Која се очекивања подстичу код публике? Шта Помету причињава највеће уживање? Уочи реченице у којима описује своје стање после богатог оброка.

uk a

Објасни зашто Помета зову „Помет Трпеза”. Које проблеме наговештава као препреку да увек буде сит? Са којим великим војсковођама пореди своју предстојећу борбу са јунацима који настоје да стану на пут његовом благостању? Какав је ефекат тих помпезних, пренаглашених поређења?

Ed

Шта из речи у Прологу сазнајемо о положају позоришта у ренесансно доба? Шта још из наведених монолога сазнајемо о Дубровнику XVI века? Подсети се како Санчо Панса говори о храни и пићу. Које још сличности уочаваш између њега и Помета? Уочи и образложи како писци хуманизма и ренесансе, Мигел де Сервантес и Марин Држић, сликају обичног човека – слугу, његове основне људске потребе.

Примењујемо научено и проширујемо знање Препоручена литература

Бојовић, Злата, Дундо Мароје Марина Држића, Београд, 1982. Чале, Франо, „Дундо Мароје”, у књизи: Марин Држић, Дјела, Центар за културну дјелатност, Загреб, 1987.

Подсетимо се да учесник у драмској радњи – драмско лице – на­ сту­па учествујући у разговору, измењујући дуже или краће реп­ лике са другим лицима (драмски дијалог), или говорећи без присуства других лица (драмски монолог). Пред нама су два драмска монолога. На који начин Марин Држић у мо­но­лозима постиже живост у излагању? Каквим се изразима често служи? Како речи које Помет изговара обликују слику његовог карактера?

324 / Књижевност хуманизма и ренесансе

Занимљиво је знати

Усвајамо ново градиво

rta

Ed

uk a

po

Креативни задаци ›› Прочитај чувени ренесансни роман фра­н­­цуског писца Франсоа Раблеа Гарга­н­туа и Пантагруел. Посебну пажњу обра­ ти на Гаргантуина настојања да ужива у чулним задовољствима. Уочи ње­гова размишљања о томе да је у животу највеће задовољство бити сит и напит. Упореди став Раблеовог и Држићевог лика. ›› Пажљиво погледај слику Гозба богова. За­ пази што више детаља уз чију помоћ се пре­дстављају чулна уживања ренесансног човека у јелу и пићу. Повежи запажене поје­диности са Пометовим раз­ми­шља­ њи­ма о благодетима пуног стомака. Покушај да пронађеш још неки пример рене­сан­сног сликарства који обрађује сличне мо­тиве хедонистичких уживања.

Већ смо истицали да су велики узор писцима хуманизма и ренесансе били антички ствараоци. Комедија Дундо Мароје Марина Држића по својој врсти била би ерудитна (учена, плаутовска) комедија. Ерудитна (учена, плаутовска) комедија припада реду ренесансних комедија ствараних према античком узору на Плаутове комедије, због чега је и добила такав назив. Њене основне одлике су: представљање догађаја из стварног живота, увођење типизираних ликова преузетих из античке комедије (расипни син, шкрти отац, лукави слуга, итд.). Има сталну композицијску схему од пет чинова, поштује правило о три јединства, а циљ јој је да се кроз смех и забаву пружи поука. Поред дела Дундо Мароје, најпознатија ерудитна комедија Марина Држића јесте Скуп (у њој се обрађује драмски карактер тврдице).

l

Већину својих драмских дела Марин Др­ жић је написао када се после прекинутих студија пра­ва вратио у Дубровник. У том пе­риоду, између 1545. и 1562. године, стално је био у нов­чаним оскудицама, па је ор­га­низовао по­зо­ришне представе и пи­сао дела по наруџ­бинама богатих Ду­ бровчана.

НАУЧИЛИ СМО...

Марин Држић, Дундо Мароје место радње:

Рим

главни типови:

отац – шкртица (Дундо Мароје) син – расипник (Маро Маројев) лукави слуга (Помет)

врста комедије:

ерудитна (плаутовска) комедија

Хуманизам и ренесанса у Дубровнику / 325

Ђовани Белини и Тицијан, Гозба богова, 1514–1529. г.

НАУЧИЛИ СМО...

петраркисти

Џоре Држић је међу првим дубровачким лирским песницима који су неговали световну тематику. Био је грађанин. И његове песме су сачуване у Зборнику Никше Рањине. Написао је и дело Радмио и Љубмир.

uk a

po

Шишко Менчетић је најстарији по имену познати дубровачки све­товни лирски песник. Био је племић и кнез Дубровачке републике. Умро је за време куге у Дубровнику 1527. године. Његове песме су сачуване у Зборнику Никше Рањине.

rta

Дубровник – ренесансно средиште уметности

l

Хуманизам и ренесанса у Дубровнику

комедиограф

Ed

Марин Држић је био и песник петраркиста и трагичар (Хекуба), али је највећу славу стекао захваљујући комедијама. У њима је сликао живот Дубровника XVI века и људске мане и пороке. Међу чувенијим делима која се и данас изводе на сцени јесу Новела од Станца и Дундо Мароје.