Читанка за пети разред основне школе, Манојловић, Бабуновић

Page 1

Српски језик и књижевност за пети разред основне школе Снежана Бабуновић Марела Манојловић Edukapromo

Снежана Бабуновић Марела Манојловић

ЧИТАНКА Српски језик и књижевност за пети разред основне школе

Главни уредник Проф. др Бошко ВЛАХОВИЋ

Одговорнa уредница Доц. др Наташа ФИЛИПОВИЋ

Предметне уреднице Моња Јовић Јелена Журић

Рецензенти Др Нада ТОДОРОВ Др Раденко КРУЉ Професор Милка МИНИЋ

Илустрације Младен АНЂЕЛКОВИЋ

Дизајн INART

Лектура и коректура Споменка ТРИПКОВИЋ

Издавач ЕДУКА д.о.о., Београд Ул. Змаја од Ноћаја бр. 10/1 Тел./факс: 011 3287 277, 3286 443, 2629 903 Сајт: www.eduka.rs; имејл: eduka@eduka.rs За издавача Проф. др Бошко ВЛАХОВИЋ, директор Штампа Цицеро, Београд Издање бр.: 1, Београд, 2018. година Тираж: 2500

Edukapromo

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 37.016:821-82(075.2) ЧИТАНКА : српски језик и књижевност за пети разред основне школе / [приредиле] Снежана Бабуновић, Марела Манојловић ; [илустрације Младен Анђелковић]. - Изд. 1. - Београд : Eduka, 2018 (Београд : Цицеро). - 189 стр. : илустр. ; 26 cm Текст ћир. и лат. - Тираж 2.500. - Речник књижевнотеријских појмова: стр. 184-189.

ISBN 978-86-6013-338-2

1. Бабуновић, Снежана, 1969- [приређивач, сакупљач]

2. Манојловић, Марела, 1963- [приређивач, сакупљач]

COBISS.SR-ID 265886476

Министар просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије одобрио је издавање и употребу овог уџбеника Решењем број: 650-02-00084/2018-07. Није дозвољено: репродуковање, дистрибуција, објављивање, прерада или друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму или поступку, укључујући и фотокопирање, штампање или чување у електронском облику, без писмене дозволе издавача. Наведене радње представљају кршење ауторских права.

2

. . . . . . . . . 11 Вила зида град, народна лирска песма 12

и обичаји народа српског, Вук Стефановић Караџић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 НАРОДНЕ ЛИРСКЕ ПОСЛЕНИЧКЕ ПЕСМЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 Кујунџија и хитропреља . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 Јабланова моба . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17

Наджњева се момак и девојка . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19

Зао господар . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 НАРОДНЕ ЛИРСКЕ ПОРОДИЧНЕ ПЕСМЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 Највећа jе жалост за братом . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 Сестра брату зарукавље везе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22

Дјеверске понуде . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23

ЕПСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25

Свети Саво . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26

Женидба Душанова . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29

Зидање Скадра . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38

НАРОДНА ПРОЗНА КЊИЖЕВНОСТ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44

Еро с онога свијета, шаљива народна прича . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45

Дјевојка цара надмудрила, народна приповетка . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48

Биберче, народна бајка . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52 ЗРНЦА НАРОДНИХ МУДРОСТИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55

Народне пословице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55

Брзалице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56

Edukapromo

Народне питалице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57

Народне загонетке . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57 ПОДСЕТИ СЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58 ауторска ЛИРСКА ПОЕЗИЈА

, Десанка

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66

3
Кад
НАРОДНА
НАРОДНА
САДРЖАЈ Читање доноси дарове . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6
књиге буду у моди, Пеђа Трајковић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
(УСМЕНА) КЊИЖЕВНОСТ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10
ЛИРСКА ПОЕЗИЈА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Живот
Певам дању,
.
певам ноћу, Бранко Радичевић
Зимско јутро, Војислав Илић
Сребрне плесачице
Максимовић

Домовина, Душан Васиљев . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69

Певам песму, Милица Стојадиновић Српкиња . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72

Шашава песма, Мирослав Антић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75

Балада о моржу и фоки, Драгомир Ђорђевић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78 Блок 39, Влада Стојиљковић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81 ДЕСЕТ САВЕТА МЛАДОЈ

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85

митова и тајни . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86

Тезејев бој с Минотауром, Густав Шваб . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87

Небеска река, Гроздана Олујић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89

Бајка о Тадији, Стеван Раичковић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93

Зеленбабини дарови, Ивана Нешић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97

Поход на мјесец, Бранко Ћопић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99

Прва бразда, Милован Глишић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107

Чича Јордан, Стеван Сремац . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114

Десетица, Иван Цанкар . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120

Дечак и пас, Данило Киш . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126

Месец над тепсијом, Горан Петровић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131

Шала, Антон Павлович Чехов . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 136

Мостови, Иво Андрић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141

Успомене, доживљаји и сећања, Милутин Миланковић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145

Путовање у путопис, Вида Огњеновић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149

Робинсон Крусо, Данијел Дефо . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 152

Доживљаји Тома Сојера, Марк Твен . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 156 Хајдуци, Бранислав Нушић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 159

и Ема, Игор Коларов . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 162

4
Од
ПЕСНИКИЊИ ИЛИ ПЕСНИКУ 83
мита до романа
У свету
Капетан Џон Пиплфокс
Душко
Кирија
. . . . . . . . . . . . . . .
Биберче, Љубиша Ђокић . . . . . . . . . . . . . .
ПОДСЕТИ СЕ . . . . . . . . . .
Речник књижевнотеоријских појмова .
Аги
ДРАМА, ПОЗОРНИЦА ЖИВОТА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 166
,
Радовић . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 167
, Бранислав Нушић
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 174
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 179
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 183
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 184 Edukapromo
5 ВОДИЧ КРОЗ ЧИТАНКУ и ти можеш да ствараш, А САДА ТИ... _ твоји креативни и истраживачки задаци ТВОЈ СУСРЕТ СА ПЕСМОМ, ПРИЧОМ, ЈУНАКОМ... _ твој доживљај и анализа књижевних дела РЕКЛИ СУ О... _ речи познатих људи о књижевном делу и писцу КО ЧИТА, ТАЈ И ЗНА _ објашњења књижевнотеоријских појмова Зрнца занимQивог знаWа _ занимљивости које ће проширити твоја знања и развити твоју радозналост Edukapromo

ЧИТАЊЕ ДОНОСИ ДАРОВЕ

Edukapromo

Мало ствари тако обележи читаоца као прва књига која заиста нађе себи пут до његовог срца. Оне прве слике, одјек тих речи за које верујемо да смо их оставили за собом, прате нас целог живота и вајају палату у нашем памћењу у коју ћемо се, пре или касније – није важно колико књига прочитамо, колико светова откријемо, колико научимо или заборавимо – вратити. Карлос Луис Сафон И ти ћеш, читајући лепе и вредне књиге, сигурно пронаћи своје зачаране странице којима ћеш се увек враћати. Оне чекају да их откријеш и заволиш. Читањем дарујеш самог себе јер оно покреће најтананије и најдубље слојеве твога бића и разиграва твоју машту. Отвара ти врата разноликих и узбудљивих светова и чини да боље разумеш и доживљаваш стварност око себе. Читање продубљује мисли, обогаћује речник, оживљава скривена осећања, доноси неке нове заносе и даје одговоре на многа питања која ти не дају мира. Умирује и изнова буди радозналост. Читајући, упознаћеш многе занимљиве ликове, открићеш њихове судбине, стрепње, истине и снове. У некима од њих препознаћеш себе. Верујемо да ће те многи текстови у твојој Читанци повести на узбудљива путовања вођена твојом маштом и немирним духом који поставља многа питања и тражи на њих одговоре.

6

КАД КЊИГЕ БУДУ У МОДИ

Пеђа Трајковић

Ако се једном догоди, кад све по чудима крене, да књиге буду у моди –библиотеке ће, уместо чланове, уписивати фанове и литерарне манекене!

Замислите само редове дуге како опседају те зграде старе, па вијугају као пруге чак низ улице и тротоаре.

Замислите оне тете тамо, којима самоћа лица у строгост намршти, како ће се обрадовати само кад експлозија читача почне да пршти! Колико ће здравља да приштеде без досадних кафа и без цигарета, док снабдевају колоне недогледне брдима романа, прича и сонета. Замислите, људи, та чудеса, све девојчице седе са лектиром и уместо тричаријама ес-ем-еса, напајају се Сервантесом и Шекспиром. Замислите, рецимо, дечаке оне којима нису једино штиво кладионичких тикета колоне и блентаве рекламе за пиво, већ Андрића читају и све живо! Замислите како ће се читалачкој младежи обрадовати номинатив, уморан до неба, када се и остали падежи буду употребљавали како треба.

Замислите, наше лепотице цуре сад имају нову бригу –уз хаљину више нису важни ружеви и фризуре, већ коју за излазак прочитати књигу.

Edukapromo

Замислите, министар са портфељом, који се досад о свему питао, све знао, чуо и видео, одлучи да се поздрави са фотељом, јер као дете није прочитао Душка и Ршума, па се постидео.

фан – ватрени присталица, обожаватељ неког спорта, спортисте, музике, музичара и слично сонет – песма од четрнаест стихова; прве две строфе имају по четири стиха, а друге две по три стиха Сервантес – Мигел де Сервантес (1547–1616), велики шпански писац, аутор првог модерног романа Дон Кихот од Манче Шекспир – Вилијам Шекспир (1564–1616), чувени енглески писац драма и песама портфељ – задужење у министарству

• Реци што више асоцијација на реч чудо. • Колико ти и млади људи које познајеш читате? Зашто је равно чуду да библиотеке уписују фанове и литерарне манекене? • Шта одликује књижевне фанове, а шта са собом носе литерарни манекени? • Зашто су библиотеке важне? Какав би био свет када би из њега нестале библиотеке?

• Зашто се деца тако рано и снажно везују за мобилне телефоне? Упореди читање књига са претраживањем (тзв. „сурфовањем”) по интернету. У чему је предност читања? Које дарове читање доноси?

• Како читање помаже да се номинатив одмори? • Зашто је за излазак важније прочитати књигу него упарити руж и фризуру са хаљином?

8
би могао да се
се то десило,
Пеђа Трајковић рођен је 1956. године. Објавио је преко 40 књига за децу и одрасле, а илустровао је преко 200 књига других аутора. Осим песама, пише и драме и црта карикатуре. Добитник је великог броја награда
свим
којима
А САДА
ТВОЈ
Зашто
постиди министар без портфеља?
Када би
какав би био твој став о њему?
у
областима
се бави.
ТИ • Надамо се да те ова песма подстакла да и сам/сама напишеш песму о књигама. Нека одељењски жири одабере најбоље радове и објавите их на веб-сајту своје школе.
СУСРЕТ СА ЧИТАЊЕМ Edukapromo

Библиотека је путовање у твоју сопствену причу. Изгуби се у библиотеци и више се никада нећеш изгубити. Свет без библиотека је једно веома погрешно место. Изгуби се док читаш. То је најбољи начин да откријеш нове пределе у својој глави. За читање је добро свако место на које читалац не заборави да понесе књигу. Свака књига има свог човека, сваки човек припада некој књизи. Не мора да се оде далеко да би се далеко отишло. Човек је покретна књига, зборник великих и малих мистерија. Пажљиво посматрај колико прича направиш и доживиш у току једног дана. Пре читања: добро се наспавај, претрчи 12 км поред реке, набави телескоп и вежбај посматрање звезда. Игор Коларов • Изабери мисао Игора Коларова која ти се посебно допала и напиши састав о томе на која те је места она одвела.

Edukapromo

Ја сам књиге заволео преко веома забавне, данас готово заборављене, међустанице стрипова. Са њих сам, некако природно, прешао на књиге. И данас сматрам да су ми неке од њих промениле живот. Набоље, наравно. Урош Петровић

КQучне речи: кwиге, читаwе, библиотеке.

9
РЕКЛИ СУ О ЧИТАЊУ И БИБЛИОТЕКАМА

Васко Попа

Наша народна поезија цветала је и сазревала у самом срцу столетних ноћи. У току тамних векова створен је златни век наше књижевности. Раздобље наше литературе која из непојамних даљина сјаји својом чудесном лепотом и које није престало и неће никад престати да обасјава песничко стварање на овој шаци земље под овим небом. Изговарамо у себи те древне, ко зна кад срочене песме, загонетке, пословице, враџбине, клетве и бајке, и оне искрсавају пред нама у новом неслућеном сјају, у неначетој свежини, као да су данас настале. И тако ће бити докле год буде сунца и земље и нашег чаробног језика. Књижевно стварање се дели на народно (усмено) и ауторско (уметничко). Дела народне књижевности преношена су усменим путем, а у њиховом стварању и преношењу учествовали су даровити, умни појединци из разних времена и народних друштвених слојева. За разлику од народне књижевности, у ауторској књижевности познати су ствараоци, аутори уметничког дела. У богатој ризници народне књижевности, у њеним лирским, епским и лирско-епским песмама, бајкама, баснама, новелама, шаљивим причама, причама о животињама, легендама и кратким народним умотворинама упознаћеш живот, веровања и обичаје нашег народа, открићеш поуздану мудрост и уметничку даровитост народних стваралаца, богатство и изражајну снагу народног језика који је стваран вековима и коме време ни до данас није могло да умањи лепоту. Дела усмене књижевности певала су се и причала пред народним скупом. Њима су изражавана осећања, жеље, стремљења, схватања, исконске животне потребе, снови и нада свих оних који су том народу припадали. Зато су теме народне књижевности богате и разноврсне. Све што је било између земље и неба, нашло се у њеном језику: рођење и смрт, љубав, просидба и женидба, породична предања, снови о лепом и недостижном, свакодневни рад, муке и радости обичног човека, историјски догађаји, битке и ратови, славне, херојске личности и њихови јединствени подвизи. Вук Караџић је, сакупљајући усмене књижевне творевине, веровао да ће оне бити „и од младих и од старих, са радошћу читане, како ради чистога народног језика, тако и ради народних мисли”.

10 НАРОДНА (УСМЕНА)
КЊИЖЕВНОСТ
Edukapromo

НАРОДНА ЛИРСКА ПОЕЗИЈА

Наша народна лирика открива једну огромну област која није или је незнатно обухваћена епском поезијом – област многоструких односа у породици, цео онај сложени сплет љубави, мржње, спајања, раздвајања, напора, предрасуда, веровања, радости, жалости, од рођења до смрти. Војислав Ђурић

Edukapromo

У лирским песмама се, за разлику од епских које певају о бојевима и значајним догађајима, пева о обичном, свакодневном животу, о људским радостима и тугама. Проткане су снажним осећањима, дубоким, упечатљивим мислима и лепим песничким сликама. Говоре о збивањима сажето, без развијања радње. Лирске народне песме подељене су на више врста: митолошке, љубавне, обредне, обичајне, посленичке (песме о раду), породичне, шаљиве и родољубиве. Најстарија врста лирске поезије јесу митолошке песме у којима долази до изражаја митски однос народног певача према свету. Збуњен пред тајнама неба и земље, он је оживљавао многе природне појаве и натприродна бића, верујући да имају иста осећања и особине као и људи. Тако се Сунце и Месец жене, биљке говоре, звезде, кише и ветрови су попут људских бића, али поседују и неке божанске особине. У овим песмама стварност се снажно преплиће са маштом. Тако ћеш у Читанци упознати вилу која гради дом, жени и удаје своју децу. Посленичке песме певају о раду. Најчешће су се певале при жетви, берби разних плодова, чувању стоке, рибарењу... У њима има и елемената љубавне поезије јер су се, заједно радећи, млади дружили и међу њима су се јављала осећања блискости и љубави. Зависно од посла о ком певају, посленичке песме се деле на три главне подврсте: жетелачке, пастирске и рибарске. Породичне песме опевају

11
односе и осећања међу члановима породице. Посебно лепо певају о нежној љубави између сестре и брата, о безграничној љубави мајке према деци као и односима међу осталим члановима породице. Честа тема ових песама јесте и живот младе жене у новом дому.

Народна лирска песма

ЗИДА ГРАД

Град градила б’ јела вила Ни на небо ни на земљу, Но на грану од облака; На град гради троје врата: Једна врата сва од злата, Друга врата од бисера, Трећа врата од шкерлета. Што су врата суха злата, На њих вила сина жени; Што су врата од бисера, На њих вила кћер удава; Што су врата од шкерлета, На њих вила сама сједи, Сама сједи, погледује, Ђе се муња с громом игра, Мила сестра су два брата, А невјеста с два ђевера; Муња грома надиграла, Мила сестра оба брата, А невјеста два ђевера.

ђевер –

ВИЛА
мужевљев брат шкерлет (скерлет) – тканина љубичастоцрвене боје од које се прави скупоцена гардероба и традиционална ношња ЗРНЦЕ ЗАНИМЉИВОГ ЗНАЊА Виле припадају митским бићима. Често су јунакиње митолошких песама. Према народном веровању, обдарене су необичном лепотом и моћима. Живе у облацима, у води, у пећинама и на разним другим тајанственим местима. Обично су добре и праведне, помажу људима у невољи. Веровало се да онај на кога се наљуте може да страда чак и од њиховог погледа. Edukapromo

тебе деловали чудесни град и његова господарица?

• На које вилине особине упућује певач употребом описног придева б’јела?