a product message image
{' '} {' '}
Limited time offer
SAVE % on your upgrade

Page 1

Марела Манојловић Снежана Бабуновић

КА

ЧИТАНКА

ЕД У

за други разред основне школе


Марела Манојловић Снежана Бабуновић ЧИТАНКА за други разред основне школе

ОДГОВОРНИ УРЕДНИК Доц. др Наташа Филиповић ПРЕДМЕТНИ УРЕДНИК Др Моња Јовић

КА

ГЛАВНИ УРЕДНИК Проф. др Бошко Влаховић

РЕЦЕНЗЕНТИ Даница Коцевскa, професор разредне наставе, ОШ „Михајло Пупин”, Ветерник Др Јелена Журић, професор српског језика и књижевности Наташа Ковжан Кун, педагог

ЕД У

ИЛУСТРАЦИЈЕ Младен Анђелковић

ДИЗАЈН И ГРАФИЧКА ПРИПРЕМА Aња Игњатовић Јасмина Игњатовић ЛЕКТУРА И КОРЕКТУРА Споменка Трипковић

ИЗДАВАЧ Едука д.о.о. Београд Ул. Змаја од Ноћаја бр. 10/1 Тел./факс: 011 3287 277, 3286 4443, 2629 903 Сајт: www.eduka.rs; имејл: eduka@eduka.rs ЗА ИЗДАВАЧА Проф. др Бошко Влаховић, директор Штампа Ротографика, Суботица

Издање бр.: 1, Београд, 2019. година Тираж: 10 000


ВОДИЧ КРОЗ ЧИТАНКУ ОТКРИВАМО НОВЕ РЕЧИ

КА

ПИТАМО, ПРИЧАМО ТВОЈЕ РЕЧИ

КЉУЧНЕ РЕЧИ

ЕД У

МАЛА ШКОЛА ПИСАЊА

ЗАДАТАК ЗА РАДОЗНАЛЕ ЗРНЦE ЗНАЊА

ЗРНЦE МУДРОСТИ ЛИКОВНИ КУТАК МУЗИЧКИ КУТАК ДРАМСКИ КУТАК


Драга децо,

ЕД У

КА

Прошле школске године научили сте слова и овладали дивном вештином читања. Пред вама је нова Читанка: књига дивних прича, песама и драмских текстова. У њој ћете се дружити са различитим ликовима, откривати нове и необичне просторе и учити о свету који нас окружује. Књижевни текстови у Читанци подстаћи ће вас да будете добри пријатељи, пуни разумевања и подршке за друге. Кроз њих ћете упознати лепоту света на један другачији, узбудљив начин. Најважније од свега: откриваћете како да негујете и развијате своју машту, без које нема истинског учења и стварања. Уживајте у читању. Ауторке


САДРЖАЈ ШКОЛЕ СУ ВЕЛИКИ ЧУДНИ ДВОРЦИ

ЕД У

И СМЕХА, СМЕХА ДЕЦИ

КА

• Гордана Илић: На крају лета ............................................................................................... 8 • Драган Лукић: Школа ......................................................................................................... 10 • Ана Миловановић: Слатка математика ........................................................................... 12 • Мирослав Антић: Тајна ....................................................................................................... 15 • Градимир Стојковић: Деда Милоје ................................................................................... 17 • Драгомир Ђорђевић: Ја сам био срећно дете ............................................................... 20 • Гвидо Тартаља: Оцене ........................................................................................................ 22 • Дејан Алексић: Једном је један дечак зевнуо ............................................................... 26 • Александар Поповић: Два писма ..................................................................................... 30 • Милутин Тасић: Доситеј ..................................................................................................... 34 • Научили смо у претходном поглављу .............................................................................. 38

• Душко Трифуновић: Два јарца .......................................................................................... 40 • Народна песма: Мишја моба ............................................................................................. 42 • Бранко Ћопић: Огласи из „Шумских новина” (одломци) ............................................. 44 • Ђани Родари: Кад дедица не зна да прича приче ....................................................... 47 • Игор Коларов: Прича са погледом на небо ................................................................... 49 • Љубивоје Ршумовић: Једнога дана ................................................................................. 50 • Драгомир Ђорђевић: Стонога ............................................................................................ 53 • Драган Лукић: Равнотежа .................................................................................................. 55 • Љубивоје Ршумовић: Ишли смо у Африку ...................................................................... 57 • Бранко Ћопић: Болесник на три спрата .......................................................................... 60 • Разбрајалице, питалице, брзалице .................................................................................. 62 • Научили смо у претходном поглављу .............................................................................. 66 У СВЕТУ ПРИРОДЕ И ЧУДА

• Божидар Тимотијевић: Октобар ........................................................................................ 68 • Александар Сергејевич Пушкин: Бајка о рибару и рибици ......................................... 71 • Халфдаан Расмусен: Шта Голијат може ........................................................................... 79 • Мина Илић: Јети .................................................................................................................. 81


ПРИЧАМ ТИ ПРИЧУ

КА

• Ханс Кристијан Андерсен: Принцеза на зрну грашка ................................................... 83 • Војислав Илић: Први снег .................................................................................................. 85 • Десанка Максимовић: Сликарка зима ............................................................................. 88 • Десанка Максимовић: Бајка о лабуду .............................................................................. 92 • Никола Тесла: Приче из детињства .................................................................................. 96 • Јован Јовановић Змај: Пролећница ................................................................................ 99 • Тоде Николетић: Шума живот значи .............................................................................. 103 • Научили смо у претходном поглављу ............................................................................. 108

ЕД У

• Да ли су деца у стара времена имала играчке ........................................................... 110 • Народна басна: Бик и зец ................................................................................................ 113 • Према Доситеју Обрадовићу: Коњ и магаре ................................................................. 115 • Народна прича: Свети Сава и отац и мати са малим дететом ................................. 117 • Драган Лакићевић: Дечак и санке ................................................................................ 119 • Народна приповетка: Седам прутова ............................................................................ 121 • Бранко Стевановић: Прича из ормана ........................................................................... 124 • Научили смо у претходном поглављу ............................................................................. 128 ДЕЦА РАСТУ ОД ЉУБАВИ

• Су Ју Ђин: Свитац тражи пријатеља .............................................................................. 130 • Феликс Салтен: Ено где лети цвет ................................................................................. 133 • Артур Шопенхауер: Бодљикава прасад ......................................................................... 136 • Народна успаванка: Мајка Јову у ружи родила ............................................................ 137 • Душан Радовић: Лепо је све што је мало ..................................................................... 140 • Душан Радовић: Мама ..................................................................................................... 143 • Григор Витез: Дохвати ми, тата, мјесец ......................................................................... 145 • Весна Видојевић Гајевић: Бркљача ................................................................................ 148 • Гроздана Олујић: Шаренорепа ......................................................................................... 151 • Мирјана Стефановић: Златне рибице не праве штету ................................................ 156 • Рабиндранат Тагоре: Папирнати бродови .................................................................... 159 • Научили смо у претходном поглављу ............................................................................. 161

6


ШКоЛЕ СУ ВЕЛИКИ ЧУДНИ ДВоРЦИ читаћеш:

КА

У првом поглављу Читанке открићеш: — — — — —

да песник пише песме; да се песма састоји из стихова; да више стихова чини строфу; да приповедач пише приче; да разликујеш главни лик од споредних ликова; — да се текст написан у облику разговора зове драмски текст, а писац који га пише драмски писац.

ЕД У

— о детињству, игри, школи, читању; — о нашим односима са блиским људима.

Знање је благо које свога власника свугде прати. Кинеска пословица


Размисли пре читања • Зашто је лето лепо?

КЉУЧНЕ РЕЧИ дружење, стварање, маштање

НА КРАЈУ ЛЕТА И шта још чине? Ништа не чине у кући пуној месечине.

Уђу у своје земунице, окаче драге тамбурице и упакују виолине...

Онда им свици дођу у госте, па упале лампице просте...

КА

Шта попци чине кад лето мине, кад поље личи — као у причи — на жути лишај месечине?

ЕД У

А попци пишу док траје светло веселе ноте за ново лето.

Гордана ИЛИЋ

8


ОТКРИВАМО НОВЕ РЕЧИ

КА

минути — проћи попци — цврчци, зрикавци, инсекти здепастог тела и крупне главе који стварају звук — зричу трљајући предња крила једно о друго лишај — група ниских биљака које расту на земљи, камену или дрвету земуница — просторија за становање укопана у земљу

ПИТАМО, ПРИЧАМО

ЕД У

• Упореди лето и јесен. Шта се догађа са природом у јесен? Како се мењају боје у природи? Пронађи у песми стихове који говоре о томе какве је боје поље. Закључи какве је боје оно било током лета. • Зашто поља на крају лета личе на жути лишај месечине? Заокружи тачан одговор. а) Месечина обасјава поља. б) Биљке на пољима лагано се суше и мењају боју. в) На крају лета на пољима остају само лишајеви. • Шта чине попци кад лето прође? • Ко им дође у госте? • Шта ураде малени свици у кућици испод земље? • Чему послуже упаљене лампице?

ТВОЈЕ РЕЧИ

• Каква осећања у теби изазива крај лета? Шта радиш крајем лета? Како проводиш крај распуста? Како се припремаш за нову школску годину? • Попци ће преко зиме писати нове веселе ноте. Шта ти желиш да урадиш до следећег лета?

МАЛА ШКОЛА ПИСАЊА

Попци умеју да свирају, свици да лете и светле, а ти умеш да машташ и пишеш. • Шта све одлази са летом? Која осећања доноси његов одлазак? • У свесци напиши писмо лету које нас полако напушта и поздрави се лепо с њим. • Ти и твој пар из клупе смислите и напишите разговор између попца и свица. Научите текст и направите малу позоришну игру. 9


Размисли пре читања • Шта највише волиш у својој школи?

ШКОЛА

школа, писац, песник, приповедач, стих, строфа

КА

Школе су велике мирне овце које окаче велико звонце па звоне, звоне и децу гоне у жуте мале авионе.

КЉУЧНЕ РЕЧИ

Школе су велике и добре маме, стотину деце негују саме, напамет знају сву своју децу и бајке причају о месецу.

Школе су велики чудни дворци које освоје храбри основци сваког септембра пушчаном паљбом и оловкама — дугачком сабљом.

ЕД У

Сваког септембра кад јесен ступи, по два су борца у школској клупи.

Драган ЛУКИЋ

ЗРНЦE ЗНАЊА

Већ знаш да песме и приче пишу писци. Када писац пише песме, за њега кажемо да је песник. Када пише приче, зовемо га приповедач. Песма се састоји из стихова. Када се више стихова удружи, они чине строфу: Сваког септембра СТИХ кад јесен ступи, СТРОФА по два су борца у школској клупи.

10


ПИТАМО, ПРИЧАМО

ЕД У

ТВОЈЕ РЕЧИ

КА

• Подсети се различитих текстова који су ти познати из првог разреда. Заокружи слово испред тачног одговора. Текст Школа је: а) песма, б) прича, в) драмски текст. • Подвуци име и презиме писца који је написао Школу. • Писац који је написао Школу је: а) приповедач, б) песник, в) драмски писац. • Колико ова песма има строфа? • Колико свака строфа има стихова? • Размисли зашто се у првој строфи школе пореде са великим мирним овцама. Шта овце носе око врата? Који звук означава почетак часа у школи? • Са чиме се школе пореде у другој строфи? Објасни зашто. • Подвуци први стих у трећој строфи. Објасни каква осећања тај стих у теби изазива. Чиме храбри основци освајају школу? Објасни зашто. • Заокружи назив месеца у години који се помиње у песми. Објасни зашто се помиње баш тај месец. Ког датума почиње школска година?

• Куда све можеш да отпутујеш седећи у школској клупи? Како је то могуће? • Присети се поласка у школу. Како је протекао твој први дан у школи? Како си се тада осећао или осећала? Шта се од тада променило? Разговарај са друговима и другарицама из одељења о томе шта у школи посебно волиш.

МАЛА ШКОЛА ПИСАЊА

Узми оловку — дугачку сабљу и напиши на шта теби личе школе. • Шта би у школи могло да се промени набоље па да деца иду у њу са још више воље? • У свесци напиши своје предлоге.

ЛИКОВНИ КУТАК

Када би школе градила дечја машта, како би изгледале? На листу блока нацртај школу из своје маште. 11


Размисли пре читања • Који школски предмет највише волиш?

СЛАТКА МАТЕМАТИКА

КЉУЧНЕ РЕЧИ драмски текст, ликови у драмском тексту

ЕД У

КА

Лица: Мирко и Весела МИРКО: Хуууу! (Замишљен је, држи чоколаду у руци.) ВЕСЕЛА: Ћао, Миркић! Шта си ми се тако замислио? МИРКО: Ништа специјално. Размишљам нешто о математици. ВЕСЕЛА: Ух, што си нашао тему за мозгање. МИРКО: Нашла би и ти да ти је учитељица рекла: „Да, Мирко, ако не научиш шта је половина, а шта четвртина, добићеш јединицу као врата.” ВЕСЕЛА: Их, што је то тешко: половина и четвртина. Хоћеш ли да ти ја покажем шта је то? МИРКО: Како да нећу, Весела. ВЕСЕЛА: Дај ми ту чоколаду. МИРКО: Паа, ако ти баш треба. ВЕСЕЛА: Наравно да ми треба да бих ти објаснила. Видиш, Мирко, ова чоколада је сад цела. Кад је поделим по средини, добијем две половине. Оне су потпуно једнаке. Не пипај, упрљаћеш прсте. МИРКО: Добро, нећу. ВЕСЕЛА: Е, сад, једна половина нам више не треба (једе је), а од друге ћу добити две четвртине. Питаш се како? Лепо, поделићу половину на два једнака дела. Значи, половина има две четвртине: једну и другу (једе их). Мљац, јеси ли сад разумео? МИРКО: Јееесам. Али, Весела, ти си појела моју чоколаду. ВЕСЕЛА: Па, шта да ти радим, Миркић, свако знање се плаћа. Хајде, немој да се љутиш, објаснићу ти појам нуле. Имао си једну чоколаду, ја сам ти је појела и сад имаш колико? МИРКО: Нула чоколада. ВЕСЕЛА: Ето како и ти знаш математику. Ана МИЛОВАНОВИЋ

12


КА

ЕД У

ПИТАМО, ПРИЧАМО

• Где се у тексту први пут наводе имена ликова? Подвуци. Подсети се других драмских текстова и закључи зашто се имена ликова наводе на почетку. • У овом драмском тексту није наведено место радње. Закључи где би ова радња могла да се одвија и заокружи тачан одговор: а) у школи; б) у Мирковој радној соби; в) у парку. Објасни свој закључак. • Како се Весела обраћа Мирку први пут? Како га она назива? Како после тога према њему поступа? Шта на основу тога закључујеш о њој? • Подвуци реченицу коју Мирко изговара кад му Весела каже Дај ми ту чоколаду.” ” • Из Миркове реченице закључујемо да: а) Мирко Веселој радо даје чоколаду; б) Мирко Веселој нерадо даје чоколаду; в) Мирко је равнодушан према чоколади. • Весела каже Миркић, свако знање се плаћа.” Објасни каква осећања у теби ” изазива та њена реченица. Како доживљаваш њен лик? Шта би у њеном понашању променио или променила? • Размисли зашто је писац лицима у овом тексту дао баш таква имена. На шта те подсећа име Мирко, а на шта Весела? Какве везе проналазиш између њихових имена и особина које имају? • Који наслов би се још могао дати овом тексту? 13


ТВОЈЕ РЕЧИ

ЗРНЦE ЗНАЊА

КА

• Размисли зашто су се за учење математике одувек користили разни предмети: рачунаљка, штапићи, жетони. • Који предмети ти још могу помоћи да савладаш математику?

ЕД У

Овај текст је написан у облику разговора. Овако написан текст називамо драмски текст. Он је намењен глуми, сценској игри. Сцена је простор на ком се изводе драмски текстови. Ликове у драмском тексту можемо називати и лицима, као што је наведено и у Слаткој математици. Уметници који изводе овакве текстове зову се глумци. Шаљиви драмски текст називамо комедија. Драмски текстови могу се изводити у позоришту, на филму, на радију и телевизији. Делови текста које је писац одвојио заградама и имена ликова се не читају током извођења.

РЕБУС

‘ ‘

ДРАМСКИ КУТАК

Са друговима и другарицама из одељења читај Слатку математику по улогама. У драмској игри говор глумаца треба да буде праћен одговарајућим изразима лица и понашањем. Потрудите се да публика ужива у ономе што види и чује.

14


Размисли пре читања • Шта су тајне? Имаш ли ти неку важну тајну?

КЉУЧНЕ РЕЧИ песма, тајне, песме Мирослава Антића

Свако има неку тајну: шу-шу-шу... Неко лепу и бескрајну, неко тужну или смешну, неко злу. Неко своју тајну слаже. Неко одмах мами каже. Неко своју тајну не би испричао ни у сну. Неко шапне: само теби... као другу — шу-шу-шу...

И ја имам тајну једну врло важну, врло вредну. Ником другом — само теби пришапнућу јутрос њу. Ходи ближе: шу-шу-шу, сутра рано... шу-шу-шу, баш онамо... шу-шу-шу... Али ником то не кажи, сам потражи. Шу-шу-шу...

ЕД У

Обично су тајне главне измишљене и љубавне.

КА

ТАЈНА

Ал’ и друге кад се зброје, наше, ваше, моје, твоје, леве, десне, чудне, сјајне, све једнако много значе, јер — иначе зашто би се звале тајне?

Пронаћи ћеш врло лако и видећеш да је тако. Мирослав АНТИЋ

15


ОТКРИВАМО НОВЕ РЕЧИ збрајати — сакупљати

ПИТАМО, ПРИЧАМО

ЕД У

КА

• Подвуци први стих у песми. Објасни зашто песник каже да свако има неку тајну. • У првој строфи подвуци речи које говоре какве све тајне могу бити. Како називамо врсту речи које нам говоре какво је нешто? • Закључи зашто песник користи речи шу, шу, шу”? На који звук те речи ” подсећају? • Размисли зашто нам се у песми ниједна тајна не открива и заокружи слово испред тврдње која ти се чини најтачнијом. а) Песник једноставно не жели да открије тајну. б) Кад би нам песник открио тајну, она више не би била тајна. в) Песник нема тајну, и нема шта да открије. Објасни свој избор.

ТВОЈЕ РЕЧИ

• Које тајне су за тебе најважније? • Шта мислиш: коју тајну би ти поверио песник када бисте се срели сутра рано, ” баш онамо”? • Коју тајну би ти поверио или поверила њему? • Какав треба да буде неко коме си спреман или спремна да повериш своју тајну? Опиши ту особу. • Заокружи број поред тачног одговора. Када за некога кажемо да је тајанствен, мислимо да је: 1. уображен;

2. груб;

3. поносан;

4. неко о коме не знамо ништа или знамо врло мало.

Ако неко нешто таји, то значи да он: 1. шапуће;

16

2. измишља;

3. скрива;

4. не говори истину.


Размисли пре читања • Зашто су деке и баке важне у дечјим животима?

КЉУЧНЕ РЕЧИ ликови у књижевном тексту, главни лик, споредни ликови

ДЕДА МИЛОЈЕ

ЕД У

КА

Имам једну тајну. Поделићу је с вама. Нема везе што тајна престаје да буде тајна ако је некоме кажем. Дошао нам је у госте деда Милоје из унутрашњости, а та унутрашњост је татино родно село. Довео деда Милоје баба Славку из унутрашњости и донео поклоне за мене и моју сестру Асју: ја сам добио пет кила крушака и беле вунене чарапе, а Асја пет кила јабука и шарене вунене чарапе. Јуче дошао, а данас одлучио да иде у моју школу. Да се види с мојим учитељем. Мој тата му је рекао да то не би било баш најпаметније, а деда Милоје је објаснио: — Хоћу да видим ко ми учи унуче. Отишао сам у школу, као и обично. Све остало није било као обично. Прво нам учитељ није дошао на време. Ми смо ушли кад је прво звоно звонило, као обично. Мало смо се јурцали, мало галамили, као обично. Кад је звонило друго звоно, отворила су се врата и на њима се појавио — мој деда Милоје! Онда је ушао и учитељ и рекао: — Децо, дошао нам је у посету један деда. То је деда који је пожелео да види како изгледају београдска школа, београдски ђаци и њихови учитељи. — А чији је то деда? — питала је Милица. — Мој — устао сам, а деда Милоје ми је пришао и пољубио ме у косу. Сви су се закикотали, само ја нисам. Био ме је блам. — Зашто се смејете, децо? — зачудио се деда Милоје. — Ја волим свог унука. Зар вас ваше деде не воле? И сви су се уозбиљили. Онда је Јеца казала: — Ја се нисам смејала. Ја немам деду… А деда Милоје је на то казао: — А је л’ ако да те ја пољубим, као да сам твој деда? Јеца је поцрвенела и климнула главом. И деда је и њу пољубио у косу. Онда се јавила Пека: — И ја немам деду! Па су се јавили Милица, Ромке, Ања, Стефке… и још много њих.

17


КА

А деда је погладио брк и насмејао се: — Хај’те, унучићи моји, у ред. Сад ће деда све да вас изљуби! Онда их је све изљубио, па се поздравио с нашим учитељем, а нама свима рекао: — Бог вам помогô, унучићи моји! И отишао. А још после, Гага је казала учитељу: — Ја сам слагала. Ја имам деду. Учитељ се насмејао. И сви смо се насмејали. После смо имали часове, као и увек. А тајна? Предомислио сам се. Не бих да вам кажем. Знате, тајна престаје да буде тајна ако је некоме кажем.

ЕД У

Градимир СТОЈКОВИЋ

ЗРНЦE ЗНАЊА

У овој причи говори се о деки Милоју, баки Славки, дечаку и његовој сестри Асји, о учитељу и о другарима из одељења. Све њих називамо ликовима у причи. Када се о неком лику у причи највише говори, називамо га главни лик, док остале називамо споредни ликови.

18


ПИТАМО, ПРИЧАМО

ЕД У

КА

• Ко су ликови у овој причи? Наведи који су главни, а који споредни ликови. • Ко нам прича причу? Да ли из приче сазнајемо како се дечак зове? • У тексту подвуци имена чланова дечакове породице. Заокружи само надимке дечакових другова и другарица из одељења. Како су написана имена и надимци? Наведи које још речи пишемо великим словом. Које име би ти дао или дала дечаку који нам прича ову причу? • Како је дечак објаснио реч унутрашњост? • Ко је његовој породици дошао у госте из унутрашњости? • Какву је несвакидашњу идеју имао дечаков деда? • Како су реаговала деца када су угледала дечаковог деду? • Зашто је дечака било срамота? • Којим речима је деда преокренуо ситуацију у учионици? • Шта је деда Милоје урадио кад је чуо да Јеца нема деду? Зашто је то урадио? Заокружи слово испред одговора који сматраш тачним. а) Деда Милоје је желео да утеши Јецу зато што она нема деду. б) Деда Милоје је желео свима да покаже како је он добар. в) Деда Милоје воли децу. • Зашто су сва деца пожелела да их пољуби деда? • Подвуци прве три реченице у причи. Затим подвуци последње четири реченице у причи. Објасни како разумеш почетак и крај приче.

ТВОЈЕ РЕЧИ

Прочитај причу „Бркљача” из Читанке. Шта је заједничко баки из те приче и деди из ове? Шта обоје дарују својим унуцима? Сети се неке старије особе са којом посебно волиш да проводиш време. Објасни зашто је лепо и корисно дружити се са старијим особама.

МАЛА ШКОЛА ПИСАЊА

• Опиши неку старију особу са којом волиш да проводиш време. То могу бити твоји бака и дека, комшија, породични пријатељ или неко други. Напиши како та особа изгледа, како се понаша. Наведи како проводите време заједно, шта радите и о чему причате. Опиши како се осећаш у друштву те особе. • Ако волиш да црташ, нацртај ту особу у свесци или на листу из блока. 19


Размисли пре читања • Како највише волиш да проводиш време?

Ја сам био Срећно дете О коме се Многи брину Док ми нису Једног дана Купили ту Виолину.

Како која Зора сване Мрзим сваку Твоју жицу, Виолино, Мој душмане

Драгомир ЂОРЂЕВИЋ

ЕД У

Сад другари Љуште фудбал, А ја ноте И солфеђа Од вежбања Жигају ме Јадни прсти, Врат и леђа

Стружем, цвилим, Шкрипим, гудим

Свирам тетки И сусетки Баби, деди, Ујни, стрини, Зној се с мога Лица цеди Сви ме зову Паганини

Тата смишља Светску славу Ја ту немам Шта да бринем Из дворишта Чујем цику Али не смем Да прекинем.

20

песма, детињство, песме Драгомира Ђорђевића

КА

ЈА САМ БИО СРЕЋНО ДЕТЕ

КЉУЧНЕ РЕЧИ


ОТКРИВАМО НОВЕ РЕЧИ солфеђо — предмет у музичкој школи жигати — осећати болове у виду пробадања и севања у телу Паганини — Николо Паганини, италијански композитор и један од најбољих виолиниста свих времена душманин — непријатељ, противник

КА

ПИТАМО, ПРИЧАМО

ЕД У

• Шта мучи дечака? • Зашто више није срећан? • Подвуци стихове у којима се наводи коме све дечак свира. Закључи ко највише жели да дечак научи да свира виолину. • Шта би дечак радије радио? • Дечак виолину доживљава као душманина. Објасни зашто. • Шта дечак чује из дворишта? Како се због тога осећа? Закључи шта би дечак више волео да ради уместо да свира виолину. • Заокружи два стиха у којима се наводи како звучи дечаково свирање. Објасни зашто су ти звукови непријатни. • Шта би требало да се догоди да би дечак могао да каже: ја сам срећно дете?

ТВОЈЕ РЕЧИ

Каква осећања у теби изазива лепа музика? Објасни због чега је музика корисна и важна. Да ли познајеш некога ко иде у музичку школу или ти можда учиш да свираш неки инструмент? Распитај се колико је вежбања на неком инструменту потребно да свирање звучи лепо и складно. Ако ти свираш, причај о свом искуству друговима и другарицама из одељења. Размисли како би ова песма изгледала да се у њој описује дечак који воли да свира виолину. Како би тада звучало његово свирање? Објасно зашто је важно да се бавимо оним што волимо.

МАЛА ШКОЛА ПИСАЊА

• • • •

Подели лист из свеске на два дела. У десној колони напиши шта не волиш да радиш и објасни зашто. У левој колони напиши шта волиш да радиш и објасни зашто. Наведи најмање по три радње у свакој колони. 21


Размисли пре читања • Шта мислиш о оценама?

КЉУЧНЕ РЕЧИ ликови у драмском тексту, оцене

ОЦЕНЕ

КА

АЦА: (Хода по соби, чита наглас и преслишава се.) Вук Караџић родио се у Тршићу у Подрињу хиљаду седамсто осамдесет седме. (Понавља напамет.) Вук Караџић родио се у Тршићу у Подрињу хиљаду седамсто осамдесет седме. (Чита.) Прво образовање добио је у манастиру Троноши… (Тргне га звонце. Склопи књигу у фиоку стола. Отвори врата.)

ЕД У

ТЕТКА МИЦА: (Улази.) Здраво, Ацо! АЦА: Добар дан, тетка Мицо. ТЕТКА МИЦА: Је л’ ти мама код куће? АЦА: Није. Изашла је да покупује неке ствари. ТЕТКА МИЦА: Реци јој да сам долазила и да ћу навратити опет предвече. АЦА: Мама је рекла да је причекате ако дођете. Сад ће она. ТЕТКА МИЦА: Не могу. Журим. Него ти њој кажи да ћу навратити. АЦА: Хоћу, казаћу јој. ТЕТКА МИЦА: Добро. А како си ти? АЦА: Хвала на питању, добро сам. ТЕТКА МИЦА: Јесу ли вам саопштили оцене за полугође? АЦА: Јесу. ТЕТКА МИЦА: Па како је? АЦА: Хвала на питању, добро је. ТЕТКА МИЦА: Знам да о тромесечју нешто ниси најбоље стајао са српским и математиком. Колико имаш сада? АЦА: Из српског и математике имам четири. ТЕТКА МИЦА: О, па лепо. Кажеш сада имаш четири. АЦА: Јесте, тетка Мицо, из српског и математике имам четири. ТЕТКА МИЦА: Е онда чекај да те частим. Заслужујеш. (Вади новац из новчаника и пружа му га.) Ево ти, па купи чоколаду.

22


ЕД У

КА

АЦА: Хвала, тетка Мицо. ТЕТКА МИЦА: Ништа, ништа. Поздрави маму и тату и кажи онако мами. АЦА: Хоћу. И хвала. ТЕТКА МИЦА: Довиђења! АЦА: (Затвара врата, гледа кратко време кроз прозор, узима опет књигу па чита и преслишава се.) Вук Караџић родио се у Тршићу у Подрињу хиљаду седам стотина осамдесет седме. (Чита даље.) Прво образовање добио је у манастиру Троноши. (Тргне га звонце. Стрпа књигу у фиоку. Отвара врата.) МАМА: (Улази.) Здраво! АЦА: А, ти си, мама. Здраво. (Пољуби је.) Малочас је била овде тетка Мица. МАМА: Што ме није сачекала? Шта је казала? АЦА: Рекла је да ће доћи предвече. Дала ми је ово. (Показује новац.) Да купим чоколаду. МАМА: А што? АЦА: Да ме части за оцене. МАМА: Зар за оцене? АЦА: Јесте, мама, она је много добра. МАМА: Па то си ти њу нешто слагао. Јеси ли јој казао да имаш двојку из српског и двојку из математике?

23


ЕД У

КА

АЦА: Ја сам то двоје сабрао. Два из српског и два из математике. Казао сам јој уједно да из српског и математике имам четири. МАМА: (Згранута.) Како си смео? АЦА: Толико математике знам и ја и поред двојке: да два и два чине четири. А сада идем ја по чоколаду да се тетка не увреди. МАМА: Црни сине, далеко ћеш ти дотерати с том својом математиком. (Завеса) Гвидо ТАРТАЉА

24


ПИТАМО, ПРИЧАМО Размисли и објасни зашто је ово драмски текст. О чему се у тексту говори? Ко су ликови у овом драмском тексту? Шта Аца ради на почетку? О коме учи лекцију? Закључи зашто се Аца преслишава. Зашто крије да се преслишава? • Заокружи слово испред тачне тврдње: а) Аца је заиста погрешно разумео теткино питање. б) Аца је тачно разумео теткино питање, али се претварао да га је погрешно разумео. в) Тетка није добро разумела Ацу. • Објасни зашто Аца није тетки рекао истину. • Шта те је насмејало у тексту? • Како је Ацина досетка делововала на његову маму? • Прочитај текст Два писма у твојој Читанци. У чему је сличност између Аце и Јоце из драмског текста Два писма и Веселе из Слатке математике?

ЕД У

ТВОЈЕ РЕЧИ

КА

• • • •

• Шта ти мислиш о оценама? • Зашто су оне потребне? • Покушај да замислиш школу без оцењивања. Размисли како би то деловало на ученике. • Подсети се оцењивања у првом разреду основне школе. Да ли ти више прија такво оцењивање или оцењивање у другом разреду, где се висина оцене изражава бројем? Објасни зашто. • Опиши како се осећаш кад добијеш вишу, а како кад добијеш нижу оцену.

МАЛА ШКОЛА ПИСАЊА

• Састави списак са називом ДОБРЕ И ЛОШЕ СТРАНЕ ОЦЕЊИВАЊА. • У колону под називом ДОБРЕ СТРАНЕ уписуј зашто су оцене потребне. • У колону под називом ЛОШЕ СТРАНЕ уписуј оно што мислиш да није добро у вези са бројчаним оцењивањем. • Упореди свој списак са списком свог пара из клупе. • Утврдите да ли сте навели више добрих или лоших страна оцењивања. 25


Размисли пре читања • Зашто је важно да учимо и стичемо различита знања?

КЉУЧНЕ РЕЧИ прича, читање, стицање знања

ЈЕДНОМ ЈЕ ЈЕДАН ДЕЧАК ЗЕВНУО

ЕД У

КА

Вама су свакако, баш као и мени, више пута рекли да ставите руку на уста када зевате. Има много разлога због којих је то добро чинити. Рецимо, да вам не би улетела мува у уста. Искусни зевачи кажу да то може да буде велики проблем. Једном је један дечак зевнуо и прогутао муву. Муви се свидело унутра и више није хтела да изађе. Само би понекад провирила кроз уво да види које је годишње доба. Пошто је тих дана углавном била јесен, мува је одлучила да не излази до пролећа. А и зашто би кад је унутра било топло и удобно? Живела је у дечаковој глави и гледала његове снове, као у биоскопу. Једино би се мало штрецнула кад би чула дечакове родитеље како га због разних несташлука коре речима: „Избацићемо ми теби те мушице из главе!” Наравно, то се није односило на њу. Дечакови родитељи нису имали појма о томе да је њихов син једном зевнуо без руке на устима и да му је улетела мува. Дивота једна! Мува је тако данима зујала у дечаковој глави, а то није нимало пријатно. Нарочито ако некад пожелите да вам дођу тихе мисли. А тихе мисли не могу да буду тихе ако вам у глави зуји мува. Одомаћила се мува и мува ли се, мува по дечаковој глави. А простора – кол’ко волиш! Не бисмо желели да кажемо да је дечак био празноглавац, али се мора признати да баш и није волео књигу. А пошто није стицао знање, у његовој глави било је довољно слободног места да се мува осећа веома комотно. Томе се морало стати на пут. Дечак је одлучио да муви својски загорча живот. Најпре је покушао с редовним писањем домаћих задатака. Чим су глаголи, једначине и историјске личности ушле у главу, мува се већ озбиљно забринула. Једне ноћи једва се искобељала из густих бркова Марка Краљевића, а живот јој се променио из корена када се спотакла на корен броја 49. Било је ту и разних плусева и знакова једнакости који су летели на све стране, а од силних аориста и футура мува није могла да схвати где је јуче, а где сутра.

26


ЕД У

КА

Из дана у дан дечак је читао све више књига. Чак и оне које нису биле за лектиру. Тумарали су му по глави гусари и витезови, Астеци, гладијатори, Римљани и Египћани, а његову машту запљускиваху далека, тајновита мора и предели. Странице су се низале, а дечак је постао толики заљубљеник у књиге да су се његови родитељи прилично забринули. — Изађи, сине, да се мало поиграш. Можеш и вазу да разбијеш ако желиш — наговарала га је мама. Али, без успеха. Он је и даље само читао и читао. — Јуначино татина! — зачу се опет. — Види како је тата лепо окречио овај зид. Можеш слободно да га ижврљаш. Дечак га само погледа и рече: — Немам времена. Читам. Тако је то текло данима. А мува? Мувин живот није изгледао нимало ружичаст. Дечакова глава толико се напунила знањем да је несрећна мува једва могла да зуји, а камоли да рашири крила. Напослетку је излетела ван у нади да ће наћи другог празноглавца који не ставља руку док зева. Чујем да сада живи у глави једног политичара. Хвали се својим пространим станом и нема намеру да се сели. У сваком случају, постоји више начина да се муве отерају књигом. Ако је мува у соби, можете да махнете књигом и она ће побећи. Али, ако је мува у глави, онда махање књигом никако не помаже. Помаже само читање књиге. Дејан АЛЕКСИЋ

27


ОТКРИВАМО НОВЕ РЕЧИ

ЕД У

КА

корити речима — грдити празноглавац — особа која ништа не зна, незналица Марко Краљевић — познат и као Краљевић Марко, живео је пре више стотина година и главна је личност многих јуначких народних песама корен — математичка операција коју ћеш упознати у старијим разредима аорист — једно од прошлих глаголских времена о којима ћеш учити у старијим разредима футур — назив за будуће време глагола Астеци — један од старих народа који је насељавао простор данашњег Мексика гладијатори — борци који су се у старом Риму борили пред публиком, против животиња и једни против других Римљани — становници старог Рима, царства које је настало у давна времена на простору данашње Италије Египћани — мисли се на становнике древног, старог Египта, чије је средиште било у долини реке Нил имати бубе у глави — кажемо за некога када не размишља разумно, већ се заноси неким необичним мислима

ПИТАМО, ПРИЧАМО

• Размисли о томе шта је све писац желео да постигне овом причом. Заокружи слова поред одговора које сматраш тачним. Писац је желео: а) да скрене пажњу на ружну навику да се зева без руке на устима; б) само да забави читаоце; в) да нагласи да је читање врло важно; ђ) да опише догађај из живота мушице. • Ко је главни лик ове приче? • Дечак је имао једну ружну навику. Коју? Шта му се догодило због тога? • Зашто се мува у дечаковој глави осећала као у биоскопу? • Како то да је у дечаковој глави било доста слободног простора? • Зашто дечаку нису могле да долазе тихе мисли”? ” • Како је дечак муви својски загорчао живот? • Објасни зашто муви више није било ружичасто у дечаковој глави.

28


ТВОЈЕ РЕЧИ

КА

• Допусти да тихе мисли уђу у твоју главу. Замисли се над питањем зашто је важно читати. • Размисли како читање утиче на нашу машту. Која све знања стичемо уз помоћ читања? • Објасни зашто је читање важно. • На шта мисли књижевница Јасминка Петровић када каже да се од читања расте? • Објасни како разумеш значење следеће реченице. Троје деце ће спасти свет: дете са књигом у руци, дете у природи и дете које измишља игре без играчака.

ЗАДАТАК ЗА РАДОЗНАЛЕ

ЕД У

Египћани су имали занимљиво писмо које су чинили хијероглифи. То је сликовно писмо у коме је свака реч представљена сликом. Зато је ово писмо веома тешко за одгонетање.

МАЛА ШКОЛА ПИСАЊА

Одабери неку књигу која ти се допада и размисли како да другима препоручиш да је прочитају. Напиши кратак састав у ком ћеш препоручити ту књигу другима. У саставу наведи: — ко је књигу написао, — о чему се у њој говори, — шта ти се у њој посебно допало, — зашто мислиш да је корисно да је други прочитају.

29


Размисли пре читања • Зашто је важно да будемо искрени?

КЉУЧНЕ РЕЧИ драмски текст, искреност, несташлук

ДВА ПИСМА

КА

Лица: ЈОЦА и МАМА (Дневна соба са неколико комада намештаја. У соби су Јоца и мама.)

ЕД У

ЈОЦА (стално се врти око маме која нешто ради за столом): Мама... МАМА (и даље ради и не гледа на Јоцу): Шта је, сине? ЈОЦА (нестрпљиво се врти око стола): Мама, је л’ био поштар? МАМА (зачуђено га погледа): Није још. Зашто то тебе занима? ЈОЦА (збуњено): Ма, ја онако... Мислим... МАМА (наставља да ради): Играј се. Зашто се стално вртиш око мене? ЈОЦА (и даље се врти око стола, неодлучно): Мама... МАМА (помало нестрпљиво): Па шта је сад опет?! ЈОЦА (гледа у земљу па ће стидљиво): Мама, можда је поштар већ био... МАМА (љутито): Поштар још није био, он долази у дванаест часова, а сад је тек једанаест! И што се толико за поштара бринеш? Гледај ти своја посла! ЈОЦА: Хоћу, мама... (И даље се врти око стола.) А што ти ипак не погледаш у поштанско сандуче, можда је неко писмо већ стигло... МАМА (нагло устане од стола): Е, баш ћу ти доказати да ме само узалуд тераш да устајем! Погледаћу у сандуче. (Одлази напоље.) ЈОЦА (чим мама изађе, почне весело да скакуће по соби и трља руке): Фино — фино — фино! Охо-хо, охо-хо, охо-хо! МАМА (враћа се и у руци носи парче папира): Заиста, био си у праву, нашла сам у сандучету писмо! ЈОЦА (врло значајно): А, какво писмо?!

30


ЕД У

КА

МАМА (погледа у писмо): Не знам. Нисам погледала, сад ћу га прочитати... (Чита.) Поштована мама Јоцина, ово пише учитељ вама Јоцин, због тога што Јоца добар је млого у школи и заслужује да њему сасвим мало млого давате шећер у коцке који он млого воли. Давајте му више поручује вам учитељ Јоцин знате онај што сте прошли пут били. Учитељ. (Престане да чита.) Баш чудно писмо... ЈОЦА (постиђено гледа у под): Видиш, мама... То мој учитељ... Мама, учитељa треба сви да слушају...

31


ЕД У

КА

МАМА (значајно): О, па то је сигурно! Ја ћу сместа послушати учитеља! ЈОЦА (као из топа): И даћеш ми шећер у коцкама! МАМА: Ма — да, хоћу, али чини ми се да поштар опет промаче поред наше куће. Можда је још неко писмо донео за нас? Иди сад ти погледај у сандуче, па дођи да ти дам ово што је учитељ написао. ЈОЦА (вољно, радосно): Хоћу, мама! (Одјури.) МАМА (насмеши се и сама себи говори): Тако је најбоље... Клин се клином избија... ЈОЦА (враћа се покуњено, руке држи на леђима, нешто крије): Мама... МАМА (тргне се): А, ти си? Има ли шта у сандучету? ЈОЦА (скрушено): Овај... МАМА (завирује Јоци иза леђа): А ту је и друго! (Значајно.) Шта ли то може бити да ми у једном дану добијемо два писма? Дај да видим да у том писму, можда, директор школе не поручује да ти купим карамеле. ЈОЦА (безвољно јој пружа писмо): Ево... Овај... МАМА: Чекај — чекај, да прочитамо... (Чита.) Поштована мамо, ово вам пише учитељ вашег сина Јоце и најлепше вас моли да своме сину Јоци скренете пажњу да се не каже МЛОГО — него се каже МНОГО. И не каже се ДАВАТЕ — него се каже ДАЈЕТЕ. Ето, друго вам не бих имао шта писати. Учитељ вашег сина Јоце. (Престане да чита.) Чу ли ти, сине, ово? ЈОЦА (скрушено): Чух, мама... Други пут ћу пазити, али дај ми сад бар две коцке шећера. (Завеса)

32

Александар ПОПОВИЋ


ОТКРИВАМО НОВЕ РЕЧИ клин — врста ексера

ПИТАМО, ПРИЧАМО

ЕД У

ТВОЈЕ РЕЧИ

КА

• Ко су ликови у овом драмском тексту? • Прочитај шта пише у заградама. Објасни шта сазнајемо из делова текста који су у заградама. • Шта је Јоца смислио да би добио коцкице шећера? • Који је тренутак Јоцине највеће радости? • Подвуци у тексту речи којима он изражава ту радост. • Када је Јоца схватио да га је мама разоткрила? Пронађи тај део у тексту. • Прочитај Зрнце мудрости и повежи значење пословице са овим текстом. • Шта те је највише насмејало у овом тексту?

• Како ти добијеш од родитеља оно што желиш? • Како се договараш са старијим члановима породице? Објасни зашто су важни искрен разговор и договарање.

МАЛА ШКОЛА ПИСАЊА

Јоцино писмо правилно препиши у свеску.

ДРАМСКИ КУТАК

Поделите улоге и одиграјте овај текст у свом одељењу.

ЗРНЦE МУДРОСТИ

Клин се клином избија. Ова пословица значи да се неки проблем може решити истим или сличним начином на који је настао. 33


Размисли пре читања • Зашто су књиге важне?

КЊИГЕ, БРАЋО МОЈА...

КЉУЧНЕ РЕЧИ Доситеј Обрадовић, просветитељ, читање, учење

ЕД У

КА

Давно, давнo, родио се дечак Димитрије. Када су му умрли родитељи, бригу о њему преузели су рођаци. Био је добар и посвећен ученик. Веома је волео да чита црквене књиге. Тако је напустио изучавање заната у Темишвару и побегао у манастир Хопово. Ту је постао монах и добио црквено име Доситеј. Живот у манастиру није одговарао ономе што је читао у књигама, па се жељан науке и знања отиснуо на путовања по свету која су трајала четрдесет година. Живео је и радио, учио и студирао, преводио књиге и писао у многим страним земљама и градовима. Много је волео свој народ. Желео да се у Србији отварају школе и да се деца школују, да се народ описмени и научи неопходним знањима. Писао је на народном језику. Основао је Велику школу која је подсећала на данашњи факултет. Занимљиво је да је ученик Велике школе био и Вук Караџић. Због свега тога кажемо да је Доситеј био српски просветитељ. Остала је чувена његова реченица: „Књиге, браћо моја, књиге, а не звона и прапорце.” Ујутру, док је Димитрије полазио у школу, мајка га је пратила до улице. А његову љубав за школу и учење помутила би понекад помисао да му је буквар поцепан, могло би се рећи као да су вукови учили из њега, јер је он био трећи који је учио из њега. Први је из њега учио брат му Илија. Учитељ, мештер Добра, како су га звали и ђаци и њихови родитељи, толико је био добар да је Димитрије једва чекао да сване дан и отрчи у школу. Желећи да награди свог најбољег ђака, учитељ Добра поклонио је Димитрију нов „Часловац”, књигу која се учила одмах после буквара. * Димитрије се свим срцем предавао књигама. Желећи да што више научи, кад

34


год је био у прилици, читао је. Често би, сакривен, проводио читаве сате у црквеном олтару читајући све књиге одреда. Грдили су га попови што квари црквене књиге, али све узалуд. Сва српска деца у Чакову знала су румунски. Димитрије је читао и румунске црквене књиге толико да их је знао напамет.

ЕД У

КА

* Видео је теча Никола да су чудне бубе заселе у Димитријевој глави. Превртао је своје мисли овамо и онамо и на крају одлучио. — Ја сам тебе узео наместо сина — почео је разговор — а ти шта чиниш? — Ја ћу, тетак, да идем у пустињаке — одговорио му је Димитрије. — Ићи ћеш — повисио је глас теча Никола — али у Темишвар да учиш капамаџијски занат, да шијеш покриваче и прекриваче, ћебад и јоргане! Проплакао је Димитрије и дан и ноћ и једина му је утеха у свему томе била што ће у Темишвар са њим поћи и његов добар друг Ника Путин. Годину и по дана учио је Димитрије да шије, заједно са мајстор Петровим момцима обилазио вашаре и продавао ћебад и прекриваче, али му све то није ишло од руке. Друге су га жеље вукле и другим се мислима носио. Одломци из књиге Милутина Тасића „Приче из детињства великих”

35


ОТКРИВАМО НОВЕ РЕЧИ

КА

посвећен — у потпуности предан свом послу просветитељ — особа која се бави ширењем знања прапорци — звончићи; људи их каче овцама које пуштају на пашњаке да се не би изгубиле Часловац — црквена књига у којој су сакупљене молитве за различита доба дана; после буквара то је била следећа књига из које се учило мештер — учитељ, наставник на немачком језику, реч је означавала школованог, угледног човека олтар — део цркве где се дешава главни део богослужења, најсветији део цркве пустињак — човек који се из верских разлога одвојио од света да би живео на усамљеном, пустињском месту јорган — реч из турског језика, креветски покривач напуњен памуком или вуном капамаџија — занатлија који шије јоргане и прекриваче Темишвар — град у Румунији

ПИТАМО, ПРИЧАМО

Због кога је Димитрије једва чекао да сване дан? Опиши како је изгледао дечаков буквар. Ко је био најбољи ученик у одељењу учитеља Добре? Како је наградио свог најбољег ученика? Реченица Димитрије се свим срцем предавао књигама значи: а) Димитрије је највише волео да листа књиге. б) Димитрије је више од свега волео да чита. в) Димитрије је волео да буде окружен књигама. • Подвуци реченицу која говори о томе где се Димитрије скривао да би читао. • Шта је теча урадио када му је Димитрије рекао да жели да постане пустињак? • У чему је дечак нашао једину утеху? • Опиши како је Димитрије провео време у Темишвару. Да ли је заволео занат који је изучавао? • Подсети се текста песме Ја сам био срећно дете. Упореди дечака из песме са Димитријем. Наведи шта би усрећило дечака из песме, а шта Димитрија. • Пажљиво прочитај уводни текст и запази шта се Димитрије усудио да уради после годину и по дана проведених у Темишвару. • Зашто је напустио манастир? • У уводном тексту подвуци ко је био ученик Доситејеве Велике школе. • Размисли и кажи за шта су се обојица залагали.

ЕД У

• • • • •

36


ТВОЈЕ РЕЧИ Чиме би ти волео/волела да се бавиш кад порастеш? Објасни зашто је важно да се бавимо оним што волимо.

КА

МАЛА ШКОЛА ПИСАЊА

ЕД У

• На страни 94. у твојој Читанци прочитај Приче из детињства Николе Тесле. Запази Теслине речи: „Од свих ствари највише сам волео књигу. Кад год је било могуће, покушавао сам да задовољим своју страст за читањем.” • Упореди оно што знаш о Доситеју, са оним што ти је познато о Николи Тесли. Шта су обојица волели? Због чега су важни? Упореди их у својој свесци. • На једној страници у свесци напиши ДОСИТЕЈ, а на другој ТЕСЛА. Испод сваког имена напиши: — пуно име и презиме; — где је одрастао; — шта је волео да ради у детињству; — чиме је желео да се бави; — шта је постао; — зашто данас учимо о њему.

37


НАУЧИЛИ СМО У ПРЕТХОДНОМ ПОГЛАВЉУ ПЕСМА Школе су велики чудни дворци које освоје храбри основци сваког септембра пушчаном паљбом и оловкама — дугачком сабљом.

СТРОФА

КА

СТИХ

ПЕСНИК

ЕД У

ПРИЧА

Прво нам учитељ није дошао на време. Ми смо ушли кад је прво звоно звонило, као обично. Мало смо се јурцали, мало галамили, као обично. Кад је звонило друго звоно, отворила су се врата и на њима се појавио – мој деда Милоје!

ПРИПОВЕДАЧ 38

ДРАМСКИ ТЕКСТ

Споредни лик

Ликови у драмском тексту

МИРКО: Ништа специјално. Размишљам нешто о математици. ВЕСЕЛА: Ух, што си нашао тему за мозгање.

Главни лик

ДРАМСКИ ПИСАЦ


И СМЕХА, СМЕХА ДЕЦИ У другом поглављу Читанке открићеш:

КА

читаћеш:

— лепоте и мудрости наших народних умотворина; — како да разумеш пословице и одгонеташ загонетке; — како да брзо и правилно изговараш брзалице и одгонеташ питалице; — да су животиње јунаци не само басни већ и шаљивих народних песама; — да приче могу да се испричају на више начина; — да запажаш особине стиха, строфе и риме у песми.

ЕД У

— како сукобе треба решавати мирним путем; — да речи могу бити извор неспоразума; — зашто спајањем неспојивих ствари настаје збрка, али и добра шала; — да не треба судити ни о коме на основу изгледа.

Ако је неко уморан да ти дâ осмех, дај ти њему свој. Кинеска пословица


Razmisli pre čitanja • Podseti se basne Dve koze. Šta se desilo u basni Dva jarca? Šta očekuješ od pesme koja se isto tako zove?

DVA JARCA

КЉУЧНЕ РЕЧИ glavni likovi, sporedni likovi, rima, mirno rešenje sukoba

КА

Dva su jarca vrlo prosta pošli preko uskog mosta jedan s jedne strane, drugi s druge strane Skupili se navijači da gledaju ko je jači ili jedna strana, ili druga strana

Stali jarci pa se mјere onda poče da se dere jedan s jedne strane, drugi s druge strane Sklanjaj mi se, ružna stoko, baciću te u duboko viče jedna strana, viče druga strana

ЕД У

Kad su došli nasred mosta, jedan reče — sad je dosta i sa jedne strane, i sa druge strane

Vratimo se svaki sebi da do tuče došlo ne bi ni sa jedne strane, ni sa druge strane Vratiše se pa se smiju pusti ljude da se biju i sa jedne strane, i sa druge strane

Vi ste ovu priču znali niste ni vi s kruške pali jedan s jedne grane, drugi s druge grane Duško TRIFUNOVIĆ

ОТКРИВАМО НОВЕ РЕЧИ

stoka — naziv za krupnije domaće životinje koje se gaje na seoskim imanjima (krave, konje, ovce, koze) pasti s kruške — biti zbunjen, smeten, blesav

40


ПИТАМО, ПРИЧАМО Gde su se našli glavni likovi iz pesme? Kako se ponašaju na početku susreta? Koje osobine nam tim ponašanjem pokazuju? U kojoj strofi dolazi do preokreta? Koju su svoju osobinu tom odlukom pokazali? Ko su sporedni likovi u pesmi? Šta su oni priželjkivali i očekivali? Šta misliš o njima? Koje poruke otkrivaš u ovoj pesmi? Kako razumeš poslednju strofu? Obrati pažnju na oblik pesme. Šta uočavaš? Zašto je baš ova pesma dobila takav oblik?

ЗРНЦE ЗНАЊА

КА

• • • • • • • • • • •

ЕД У

Ponekad pesnici, da bi pesma bila lepša, pronađu reči koje sadrže neke iste glasove. Na primer: prosta – mosta, navijači – jači. Tu pojavu nazivamo rima.

ТВОЈЕ РЕЧИ

• Šta misliš o onima koji navijaju i podstiču tuču? Da li si nekada prisustvovao/ prisustvovala nečem sličnom? Napiši nekoliko predloga kako se mogu miroljubivo i pametno rešiti sukobi. Ti i tvoji drugari u odeljenju razgovarajte o svim predlozima. Izaberite najbolje i napravite o tome plakat. • Šta sve može da znači kada za nekoga kažemo da je prost?

МАЛА ШКОЛА ПИСАЊА

Sa drugom ili drugaricom iz klupe napiši ovu pesmu kao dramski tekst. Napiši šta govori prvi, a šta drugi jarac. Navedi šta viču navijači. Pročitajte svoj zajednički rad po ulogama. Uporedite svoj rad sa radovima drugova.

41


Размисли пре читања • Испричај шта те је насмејало ових дана.

шаљива народна песма, моба

КА

МИШЈА МОБА Миш посеја проју по јежеву пољу. Нарасла је проја мишу до рамена, жаби до колена. Миш сакупи мобу да пожање проју, па закоље мрава, дебелога брава; још се чуди моба што је масна чорба.

КЉУЧНЕ РЕЧИ

Народна шаљива песма

ЕД У

ОТКРИВАМО НОВЕ РЕЧИ

посејати — ставити семе у земљу да никне проја — овде у значењу: просо, врста житарицe моба — старински назив за заједнички рад, добровољно помагање пожњети — српом или пољопривредном машином покосити, сасећи жито брав — најчешће назив за овцу или козу

ПИТАМО, ПРИЧАМО

• • • • •

Које животиње се спомињу у песми? Наведи које се све необичне ситуације у њој описују. Која ситуација описана у песми је теби посебно занимљива? Која од њих те је највише засмејала? У овој народној песми реч проја” користи се у значењу проса, који је једна ” врста житарице. У ком значењу обично користимо ту реч? Објасни. • Просо је житарица чија стабљика је висока око 1 метар. Размисли колико је висок миш. Колико је висока жаба? У песми подвуци докле је мишу и жаби нарасла проја. Размисли шта нам то говори о проји коју је миш посејао. • Зашто је, по твом мишљењу, песма Мишја моба шаљива?

42


ЗРНЦE ЗНАЊА

ТВОЈЕ РЕЧИ

КА

Шаљиве народне песме опевају неке смешне и чудновате догађаје. Забавне су и смешне јер су у њима животиње често стављене у немогуће ситуације и све је обрнуто од онога како у стварности јесте. Кроз смешне ликове животиња народ се у тим песмама често изругивао неким људским манама.

• Преброј слогове у сваком стиху. Поред стихова упиши број. Шта уочаваш? Подсети се онога што знаш о слоговима. Можеш поново прочитати лекцију о слоговима из својих Поука о језику. • Прављење стихова одређене дужине вештина је коју знају песници. Песме тако добијају одређени ритам, неке су разигране и брзе, а друге делују споро, мирно.

ЕД У

ЗРНЦE МУДРОСТИ

• Пажљиво прочитај текст о моби. У њему је једна реченица којој ту није место. Пронађи је и прецртај. У свесци напиши како мислиш да би та реченица требало да гласи. Похвали се код куће да сада знаш и шта је моба. МОБА Кад дође лето и нагомилају се тешки и многобројни послови, окупи се моба да домаћину притекне у помоћ. Момци, девојке, млађе жене и мушкарци долазе на њиву и за дан окопају кукуруз или пожању пшеницу. Цео дан раде, певају, шале се... Млади и здрави, не осећају умор. Заједно раде спорије и теже. Увече се враћају домаћиновој кући на вечеру. После вечере играју и певају до касно у ноћ.

МАЛА ШКОЛА ПИСАЊА

Кад се споје неспојиве ствари, то може изазвати збрку, али и добру шалу. Покрени машту и напиши и ти песму или причу налик народним шаљивим песмама. 43


Размисли пре читања • Како иначе изгледају огласи и чему служе?

КЉУЧНЕ РЕЧИ песма, ликови животиња у песми, песме Бранка Ћопића

ОГЛАСИ „ШУМСКИХ НОВИНА”

ОГЛАС ДИВЉЕ СВИЊЕ Ја, дивља свиња, Брљанић Брља, јављам свима, да знате: никада досад ручала нисам на књизи ђака Мате. Откуда прича о томе кружи, ко ли ме тако свирепо тужи?

КА

Изишле, кажу, новине шумске штампане сенком фином, цртане пером сликара Сунца, шаране месечином.

Хоћеш да видиш малчице само новину ову знану? Из ње сам јуче нешто преписô. Читај огласну страну.

ЕД У

ЛИЈИН ОГЛАС У густој трави надомак реке, крај неке стазе уске, нашла сам синоћ, у сами сутон, перо госпође Гуске. Нека се Гуска у шуму сврати да јој га тетка врати. Састанак у пет сати.

ОГЛАС МРАВА Пред кишом, јуче, под својим листом, сакри ме цветић плав. зато му јавно одајем хвалу. Учтив Трудбеник Мрав

ЈАЗАВЧЕВ ОГЛАС Озбиљног друга Јазавац тражи да деле красан стан. Јазбину има топлу и тиху, згодну за зимски сан. Лепше је нема да палиш свећу! Јежа примити нећу!

44

Бранко ЋОПИЋ


ОТКРИВАМО НОВЕ РЕЧИ свирепо — немилосрдно, окрутно, бездушно сутон — сумрак, предвече трудбеник — марљиви радник

Како је писац описао изглед необичних новина? Како их ти замишљаш? Ко су јунаци огласа? Који оглас ти се највише допао и зашто? Шта нам шумски становници откривају о себи? Зашто је писац дивљој свињи дао име „Брљанић Брља”? Зашто се мрав потписао као „Трудбеник”? Чији би оглас још могао осванути у „Шумским новинама”? Шта би писало у њему?

ЕД У

• • • • • • • •

КА

ПИТАМО, ПРИЧАМО

ТВОЈЕ РЕЧИ

Огласи могу бити објављени на стаблу дрвета, на школском или градском паноу, у новинама... И где још? Размисли од које речи је настала реч новине? Шта значи реч новост? Има ли данас нека новост у вашем одељењу? Које дечје новине (часописе) читаш? Шта ти је у њима најзанимљивије?

МАЛА ШКОЛА ПИСАЊА

Направите одељењске новине! У њима увек можете објавити своје цртеже, приче, песме, заједничке фотографије и све своје радове на које сте поносни. Својим новинама дајте име и правите их често. Када их направите, можете их наизменично носити кући и показивати породици и другарима.

45


ЛИКОВНИ КУТАК

ЕД У

КА

На часу ликовне културе, уз помоћ учитељице/учитеља, направите своје позориште сенки. — Нацртајте ликове животиња на полеђини црног папира и исеците их. — Залепите их на дрвене штапиће или сламчице. — Из картона исеците оквир или лепљењем направите оквир од делова картона. На њега залепите провидни паус-папир. — Припремите батеријску лампу која ће бити извор светлости за вашу сцену. Тако ћете добити своје позориште сенки, слично овом на слици. Научите текст из Читанке. Можете пронаћи и друге шумске огласе у књизи Бранка Ћопића. Одиграјте предству.

46


Размисли пре читања • Подсети се главних догађаја у причи о Црвенкапи. КАД ДЕДИЦА НЕ ЗНА ДА ПРИЧА ПРИЧЕ

КЉУЧНЕ РЕЧИ прича, разговор

ЕД У

КА

— Живела једном девојчица која се звала Жутокапица. — Не, Црвенкапица! — Ах, да, Црвенкапица. Мама је пошла и рекла јој: „Слушај, Зеленкапице...” — Не! Црвенкапице! — Ах, да: „Црвенкапице. Пођи код тетке и однеси јој овај кромпир.” — Не! „Иди код баке и однеси јој ручак!” — Добро. Девојчица крене у шуму и сретне жирафу. — Све си побркао! Срела је вука, а не жирафу. — И онда је вук упита: „Колико је шест пута осам?” — Није истина! Вук је питао: „Куда си пошла?” — Имаш право. А Црнокапица му одговори... — Била је Црвенкапица, црвена, црвена! — Да, и одговорила је: „Идем на пијацу да купим парадајз...” — Ни говора! „Идем код баке јер је болесна, али сам залутала.” — Тако је. А коњ јој рече... — Какав коњ? Био је вук! — Тачно. И рекао је овако: „Иди трамвајем број 75, сиђи на трећој станици, скрени десно, онде су ти степенице и ту купи гуму за жвакање.” — Дедице, па ти уопште не знаш да причаш приче. Све погрешно причаш, све изокренеш. Али жвакаћу гуму мораћеш да ми купиш. — Добро, ево ти новац. И деда настави да чита новине. Ђани РОДАРИ

47


ПИТАМО, ПРИЧАМО

ТВОЈЕ РЕЧИ

КА

• У какву врсту текстова спада овај текст? Заокружи слово испред тачног одговора. а) Песма. б) Басна. в) Драмски текст. г) Прича. • Образложи свој избор. • Ова прича је написана као разговор између два лика. Шта овом тексту недостаје да би био драмски текст? • Шта те је у тексту насмејало? • Шта је све деда променио у причи о Црвенкапи? • Како замишљаш деду и унуку? Опиши их.

• Које су твоје омиљене приче? • Наведи неку причу на основу које је направљен цртани филм.

ЕД У

ДРАМСКИ КУТАК

Направите малу позорницу и одглумите деду и унуку. Притом им можете дати имена и смислити нове реченице које изговарају. Можете променити почетак и крај. Биће то ваша мала драма којој можете смислити и наслов. Уживајте у игри.

МАЛА ШКОЛА ПИСАЊА

Са другом из клупе напиши разговор сличан разговору из приче. Смислите ликове: ко ће у вашој причи да разговара? То могу да буду двоје другара, учитељица и ученик, бака и унук... Одаберите једну причу која вам је добро позната. Затим напишите разговор о њој. У разговору мењајте појединости из приче, као што је то чинио дедица у овој причи. Заједнички прочитајте свој рад осталима, по улогама.

48


Razmisli pre čitanja • U čemu najviše uživaš dok čitaš neku zanimljivu priču?

КЉУЧНЕ РЕЧИ priča, maštanje

PRIČA SA POGLEDOM NA NEBO

ЕД У

Igor KOLAROV

КА

Gde se nalazite upravo u ovom trenutku? Hajde ovako. Pogledajte levo. Šta je najinteresantnije što vidite? Smislite neku blesavu strofu o tome. Pogledajte sada desno. Vauu, čega sve tamo nema! Učinite nešto. Recimo, uzmite bojice i list papira i naslikajte ono što ne bi trebalo da se nalazi sa vaše desne strane. Savršeno. Brzo, pogledajte gore! Gore se obično nalaze stvari koje nisu dole. Izaberite jednu od njih i ćutite o njoj izvesno vreme. Е, to je. Sad mi je jasno. Ovo je priča o tišini.

МАЛА ШКОЛА ПИСАЊА

Pročitaj pažljivo priču i uradi sve što je pisac poželeo da uradiš. Podseti se šta je to strofa. U svojoj svesci latinicom napiši jednu „blesavu” strofu. Na listu papira latinicom opiši ono što ne bi trebalo da se nalazi sa tvoje desne strane. Zatim to isto naslikaj bojicama, kao što pisac predlaže. A sada ćuti izvesno vreme. Ovo je ipak priča o tišini.

ОТКРИВАМО НОВЕ РЕЧИ

blesav — luckast, šašav 49


Размисли пре читања • Смисли и доврши реченицу која почиње речима „једнога дана”.

ЈЕДНОГА ДАНА

Први готован, Наочит млад Седе па рече: ПРЕЗИРЕМ РАД

О СВЕТО НЕБО О МОЋНЕ СИЛЕ БАЦИТЕ ЈЕДНО ПЕЧЕНО ПИЛЕ

Уто се јави Гавран са гране НЕ ДАЈЕМ НИШТА ЗА ГОТОВАНЕ ДОСТА ЈЕ БИЛО МУФТЕ ДАВАЊА ПРОШЛО ЈЕ ВРЕМЕ ИЗМОТАВАЊА

ЕД У

Други готован Немаше куд Додаде на то ПРЕЗИРЕМ ТРУД

Седми је седео Будан и јадан И понављао ЈА САМ ГЛАДАН

Трећи готован Леже под дуд НЕК РАДИ ОНАЈ КО ЈЕ ЛУД

Четврти брзо Пронађе хлад ИМА ВРЕМЕНА ЈОШ САМ МЛАД Пети готован Већ је спавао Шести ни гласа Није давао

50

песма, марљивост и лењост, песме Љубивоја Ршумовића

КА

Једнога дана Пре седам дана Срело се седам Готованa

КЉУЧНЕ РЕЧИ

Љубивоје РШУМОВИЋ


ОТКРИВАМО НОВЕ РЕЧИ

КА

готован — онај који воли да други раде за њега, дембел, ленштина, лезилеб, лезилебовић презирати — сматрати да неко или нешто нема никакву вредност наочит — леп; који упада у очи својом лепотом муфте — овде у значењу: бесплатно

ПИТАМО, ПРИЧАМО

ЕД У

• Шта те је насмејало у овој песми? • О чему говори ова песма? Ко су ликови који се у њој помињу? Колико их има? • Подвуци прва два стиха у песми. Ти стихови нам говоре: а) где се радња догађа, б) када се радња догађа, в) колико има готована. • Заокружи у другој строфи две речи којима се описује како изгледа први готован. Којој врсти речи припадају те речи? • Откриј у песми два готована за које закључујеш да су млади. Објасни зашто. • Зашто је четврти готован брзо нашао хлад? Ко је још легао под дрво? • У којој строфи влада тишина? Образложи зашто. • Речи које готовани и гавран изговарају песник је писао великим словима. Размисли и објасни зашто. • Да ли су ови готовани само плод песникове маште? • Одабери готована који би добио златну медаљу за највећег лењивца. Образложи свој избор. • Како се гавран побунио против понашања готована? • Објасни зашто није добро бити готован. • Подвуци речи којима почињу друга, трећа, четврта, пета, шеста и седма строфа. Како зовемо ту врсту речи? • Којом врстом речи ћеш одговорити на питање колико је готована у песми?

ТВОЈЕ РЕЧИ

• Замисли да си гавран и испричај причу о готованима. Нека она почне истим речима као и песма: „Једнога дана...” Испричај је друговима и другарицама у одељењу. 51


ЗАДАТАК ЗА РАДОЗНАЛЕ

КА

У прашумама Јужне Америке живи лењивац – животиња која проводи скоро све време висећи наглавачке са дрвећа и хранећи се лишћем. Лењивац се креће тако споро да у току једнога дана пређе само неколико метара. Откриј каква је то земља Дембелија. Испричај какав би био један твој дан проведен у њој.

МУЗИЧКИ КУТАК

ЕД У

Послушајте песму Нема земље Дембелије, коју изводи Драган Лаковић. Разговарајте о својим утисцима.

МАЛА ШКОЛА ПИСАЊА

Замисли да су се готовани променили. Сад су вредни и воле да раде. Напиши причу о томе шта бивши готовани сада говоре и раде.

52


Размисли пре читања • Шта мислиш како је стоногама са многобројним ногама?

Шта ради стонога Од марта до марта Шта може да ради По ливади шпарта Младунче стоноге Мрзи прање ногу Ко што неки клинци Мрзе Бабарогу

ЕД У

Јадан ли је живот За стоногу тату Само на ципеле Дâ читаву плату

шаљива песма, ликови животиња у песмама, песме Драгомира Ђорђевића

КА

СТОНОГА

КЉУЧНЕ РЕЧИ

Јасно је да стоноге Брину бригу многу Само једна глава А толико ногу

Драгомир ЂОРЂЕВИЋ

ОТКРИВАМО НОВЕ РЕЧИ

шпартати — ићи, ходати, кретати се горе-доле

ТВОЈЕ РЕЧИ

• Постоји ли нешто што свакодневно радиш, а не волиш то да радиш? Спреми се да испричаш нешто о томе. 53


ПИТАМО, ПРИЧАМО Како стоногама пролази време? Зашто мале стоноге не воле да перу ноге? Шта је брига њиховог тате? Зашто је ова песма шаљива? Шта ти је у њој смешно и духовито? Од колико строфа се састоји песма? Колико стихова има у свакој строфи? Подвуци стихове који се римују. Уочи правилност: наведи који се по реду стихови римују у свакој строфи.

ЗРНЦE ЗНАЊА

КА

• • • • • •

ЕД У

Стоноге живе у опалом лишћу и испод коре дрвећа. Већина је ноћу активна. Величина им може бити од једног милиметра до 28 центиметара. Најногатија стонога на свету пронађена је у Калифорнији у Северној Америци. Ова стонога са 750 ногу занимљива је и због других способности. Живот проводи у храстовим шумама, у мраку, испод камења и земље. На њеним многобројним ножицама налазе се оштре канџице којима наглавачке хода по каменитом станишту. Осим тога, многобројне длачице на њеном телу испуштају нити попут свиле које јој помажу да се што боље држи за доњу страну камења. Нема очи јер највећи део живота проводи испод земље. Пипци јој помажу да се оријентише у простору. Дужина јој је само три центиметра.

МАЛА ШКОЛА ПИСАЊА

Стоноге брину бригу многу. Када прочиташ Зрнце знања, размисли о томе шта би још могле да буду бриге стонога. • Сада замисли живот стоноге у опалом лишћу, испод коре дрвета, и живот стоноге испод камења, испод земље. Са каквим се опасностима сусрећу? Размисли зашто само ноћу напуштају станиште. • Опиши најногатију стоногу. • Упореди песников доживљај стонога са њиховим стварним животом. • Напиши о томе кратки текст чији ће наслов бити „Живот стонога”.

54


Размисли пре читања • Шта мислиш о изреци: Не суди ни о коме на основу изгледа?

Оковала зима вијугаву реку у дебели лед да вали не теку. Из сребрне шуме звери веће, мање, свако би поподне дошле на клизање.

ЕД У

Клизања су жељне, али нису знале, по леду се често редом превртале.

придеви, песма, ликови животиња у песми, песме Драгана Лукића

КА

РАВНОТЕЖА

КЉУЧНЕ РЕЧИ

Уз музику ветра само стари меда играо је валцер по поду од леда.

Гледала га лија па ће мудро јежу: – Велика му глава држи равнотежу!

Драган ЛУКИЋ

ОТКРИВАМО НОВЕ РЕЧИ

равнотежа — способност тела да се задржи у стању мировања или кретања вал — талас валцер — реч потиче од немачке речи која значи „котрљати, окретати, клизати”; валцер је популарна окретна игра, плес 55


ПИТАМО, ПРИЧАМО

ТВОЈЕ РЕЧИ

КА

• О чему говори ова песма? Наведи ликове оним редом којим се у песми помињу. • Запази реч која је подвучена у песми. Којој врсти речи она припада? • Подвуци остале придеве у песми. Прочитај песму без њих. Размисли чему они у песми доприносе. • Замисли старог меду који плеше на леду. Каква осећања изазива у теби? • Шта је необично у овој песми? Шта је неочекивано? • Каква се осећања крију иза лијиних речи? Зашто жели да се подсмехне меди? • На коју врсту прича подсећа ова песма? Образложи свој одговор.

• Шта мислиш о клизању? Шта све волиш да радиш зими? • Зашто је зима лепа? • Размишљај о речима којима се може описати зима.

ЕД У

ЗРНЦE ЗНАЊА

Из Поука о језику већ знаш да се речи које стоје уз именице и описују неке њихове особине називају придеви. На пример: Вијугава река, стари меда... Придеви богате наш речник и чине га сликовитим.

МАЛА ШКОЛА ПИСАЊА

• Запиши речи које те подсећају на зиму. Нека се међу њима нађу и описни придеви. • Упореди их са речима друга из клупе. • Користите их док заједно, у пару, пишете причу под називом „Наша зимска прича”. Нацртајте заједнички цртеж према својој причи.

ЗАДАТАК ЗА РАДОЗНАЛЕ

Спој почетна слова сваког стиха линијом. Сада спој последња слова сваког стиха линијом. На шта те подсећају ове две вијугаве линије? Објасни како је песник изглед песме повезао са њеним садржајем.

56


Размисли пре читања •Шта знаш о Африци?

КЉУЧНЕ РЕЧИ

Ишли смо у Африку да садимо паприку Знате он жуту фину али љуту. Једногрба камила одмах се помамила За час се ту створила и дебела горила Онај мајмун са стране мисли да су банане

ЕД У

И зебра је видела јако јој се свидела

КА

ИШЛИ СМО У АФРИКУ

шаљива песма, песме Љубивоја Ршумовића

Гризе гладни папагај мисли неко воће фрај Гледаj само жирафу мисли мезе уз кафу

Ни реч нису казали све су зачас смазали Ништа нису слутили па су се заљутили

Сад кука пола Африке због банатске паприке црвене и жуте фине али љуте

Љубивоје РШУМОВИЋ

57


ОТКРИВАМО НОВЕ РЕЧИ помамити се — осетити јаку жељу за нечим фрај — овде у значењу бесплатан Банат — област у Војводини

КА

ПИТАМО, ПРИЧАМО

ЕД У

• Које животиње се помињу у песми? Где оне живе? Како су се оне понашале кад су виделе паприку? • Шта је још у песми необично? Објасни како је песник спојио неспојиво. • Шта је помислио мајмун? Зашто? • Зашто кука пола Африке? • Какав је тон песме? Заокружи слово поред одговора који сматраш тачним: а) озбиљан, б) шаљив, в) тужан. • Колико строфа има песма? Обрати пажњу на број стихова у строфама. Да ли је свугде исти? Подвуци стихове који се римују. • Која строфа те је највише насмејала?

ТВОЈЕ РЕЧИ

• Волиш ли ти паприку? Објасни зашто је волиш или не волиш. • У које годишње доба има много паприка на пијаци? • Осим што је веома здрава, она је и леп призор за очи. Обрати пажњу на речи које у песми описују паприку. Како се називају те речи? • Каква још може бити паприка?

МАЛА ШКОЛА ПИСАЊА

• Са неким старијим посети пијацу у јесен. Прошетај се њоме. Застани. Уживај у њеној раскоши. • Обрати пажњу на јесење плодове, на боје, мирисе, укусе… • Размисли о придевима који их могу описати. • Опиши свој доживљај јесени и јесењих плодова. • Нацртај и обој јесење дарове.

58


ЗАДАТАК ЗА РАДОЗНАЛЕ

ЕД У

КА

Једно индијанско племе почело је да гаји паприку пре више хиљада година. Постала је позната и распрострањена у читавом свету када је пренета у Европу. Тако је почела да се гаји и у нашој земљи. Данас се гаји и у Африци. У Србији се најраспрострањенија врста паприке зове „Слоново уво“. Тај назив је добила због својих меснатих плодова. Из Света око нас учили сте о здравој исхрани. Објасни зашто је паприка здрава намирница. Са неким старијим разговарај о јелима у којима се користи паприка. У свесци запиши један рецепт по свом избору.

59


Размисли пре читања • Шта очекујеш од песме са оваквим насловом?

БОЛЕСНИК НА ТРИ СПРАТА Нашега старог доктора Јана телефон зове с Калемегдана:

шаљива песма, властите именице, песме Бранка Ћопића

КА

„Докторе драги, хитно је врло, имамо госта, боли га грло!”

КЉУЧНЕ РЕЧИ

„Имате госта? Да није странац?” „Право сте рекли. Јест, Африканац!” „Доћи ћу брзо, за један сат. Кажите само: на који спрат?”

ЕД У

„На коме спрату? Тешко је рећи, боли га читав — други и трећи.”

Чудом се чуди наш доктор Јан: „Какав болесник?! Је л’ троспратан?!” „Докторе, јесте, то није варка, зовемо, знате, из зоо-парка. Жирафу једну боли нам врат, а то је — други и трећи спрат.”

Бранко ЋОПИЋ

60


ПИТАМО, ПРИЧАМО

ТВОЈЕ РЕЧИ

КА

• Шта знаш о жирафама? Како изгледа жирафа? Који део њеног тела је посебно дуг? • Објасни зашто се каже да је гост ког боли грло Африканац. • Наведи како је дошло до неспоразума. • Како је тај неспоразум могао бити избегнут? • Шта значи реч варка? Знаш ли још неку сличну реч? • Колико властитих именица има у песми? Подвуци властите именице у песми. • Уочи риме у песми. У свеску препиши речи које се римују. • Шта те је у песми насмејало? • Читајте песму по улогама. Било би лепо да је одглумите у свом одељењу.

ЕД У

• Размисли о томе како је животињама у зоолошком врту. Где по твом мишљењу дивље животиње треба да живе? Објасни зашто.

МАЛА ШКОЛА ПИСАЊА

• Замисли и напиши шта се даље у песми десило. Опиши како је доктор Јан прегледао жирафу.

61


Размисли пре читања • Како разумеш реч умотворине? Шта она, по твом мишљењу значи?

НАРОДНЕ УМОТВОРИНЕ ЗРНЦE ЗНАЊА

ПИТАЛИЦЕ

КА

Народне умотворине су настале у народу и не зна се тачно ко их је и када створио. Преношене су усменим путем кроз време, све док поједини људи нису почели да их записују. У кратке народне умотворине спадају: пословице, загонетке, брзалице, питалице, разбрајалице... Многе од њих сакупио је и записао Вук Стефановић Караџић.

ЕД У

Питао магарац ђака: — Шта ћеш ти бити када непрестано учиш? — Не знам шта ћу бити, али знам да нећу бити магарац. Питали миша: — У којем селу најбоље живиш? — У ономе где нема мачака.

62


БРЗАЛИЦЕ Ове брзалице изговори више пута, сваки пут све брже и брже. Прву, ако желиш, можеш изговорити онолико пута колико се у њој тражи. Девет пута реци беневреци.

КА

Свака сврака скака на два крака. Чалабрчак док не дође ручак.

Црн јарац, црн трн, црн брсти трн. Миш уз пушку, миш низ пушку.

ЕД У

Четири чавчића на чунчићу чучећи цијучу.

ЗРНЦE ЗНАЊА

Народне пословице су кратки и мудри савети о животу. Настале су давно, а још увек их користимо у свом говору.

ПОСЛОВИЦЕ

Лепа реч и гвоздена врата отвара. Зло је ко не зна, а учити се не дâ. Ко добро чини, боље дочека. Весело срце, пола здравља. Пријатељ се у невољи познаје. Ко добро чини, добрим му се враћа. У лажи су кратке ноге. Нема зиме док не падне иње, ни пролећа док сунце не сине, ни радости док не делиш с киме. Пријатељи се не вуку за нос, већ један другом чувају понос. 63


ЗРНЦE ЗНАЊА

ЗАГОНЕТКЕ

КА

Загонетка је игра речима која се састоји од необичног питања у коме се крије одговор. Подстиче нас на размишљање и забавља нас. Свака загонетка има своју одгонетку.

Повежи загонетке са одговарајућим одгонеткама.

небо, месец и звезде

Пола хлеба на планини стоји.

звезде на небу

Пуна тепсија златних колачића.

месец

Поље немерено. Овце небројане. Рогат чобанин.

корњача

ЕД У

По води плови, по суху ходи, а из куће никад не излази.

МАЛА ШКОЛА ПИСАЊА

Питај старије чланове породице да ти наведу пословице које они користе у свакодневном говору. Запиши их. Записане пословице упореди са онима које су записали твоји другови и другарице из одељења.

64


ЗРНЦE ЗНАЊА

РАЗБРАЈАЛИЦЕ

Бумбар, делипар, сео цар на кантар, жарипан, пеливан, мерили га по вас дан, паде па се скљуси и рече му – ту си.

ЕД У

Енци, менци, на каменци, тамо кују дван’ест деци; ин, пин, чарапин, чараупе, једи супе баш ти!

КА

Народне разбрајалице су пуне чудних и смешних речи и зато их деца воле и брзо их уче. У њиховом имену крије се и разлог зашто су смишљене. Оне служе да се деца разброје у својим играма.

ПИТАМО, ПРИЧАМО

• Која нам врста кратких народних умотворина помаже да боље изговарамо гласове и речи свог језика? • Које те кратке народне умотворине највише забављају? • Зашто су пословице још увек важне? • Одабери две пословице из Читанке и објасни како разумеш њихово значење. • На шта те подстичу пословице и загонетке?

65


НАУЧИЛИ СМО У ПРЕТХОДНОМ ПОГЛАВЉУ

КА

РИМА Два су јарца врло проста пошли преко уског моста.

ЕД У

Разбрајалице

НАРОДНЕ УМОТВОРИНЕ

66

Питалице Брзалице Пословице Загонетке


У СВЕТУ ПРИРоДЕ И ЧУДА У трећем поглављу Читанке открићеш:

КА

читаћеш:

— како да запазиш зашто је неки књижевни текст бајка; — да књижевни текстови садрже и описе; — зашто је уживање у књижевним делима важно.

ЕД У

— како треба ослушкивати, гледати и уживати у чудима којих је природа препуна; — зашто морамо волети и чувати природу; — због чега треба поштовати различитост и да је живот леп и зато што се разликујемо; — како нико на свету не може да учини баш све; — како бајке уче да разликујемо добро и зло; — зашто праву срећу не може донети златна рибица.

Ко не верује у чуда, никада неће доживети чудо. Роалд Дал


Размисли пре читања: • Шта ти је посебно лепо у јесен?

КЉУЧНЕ РЕЧИ опис, јесен

ОКТОБАР (одломак)

ЕД У

КА

Октобар је месец великих промена. У пољу и забранима нема више малих шарених лепотица — птица певачица. Отишле су на југ и напустиле нас као да смо ми криви што је сунце утањило и зацицијашило. А тамо где иду, тамо им гарантују пуну летњу сезону, без облачка не небу, уз препуне трпезе буба, мува и црвића и уз све друге погодности зимског летовања. Путници за ту велику сеобу птичјег народа су многобројни. Осим ласта, рода, ждралова, дивљих гусака и патака, ту су још и чворци, стрнадице, пирге, чешљугари, зебе, вивци, шеврљуге, шеве, виндулинке, ципе, грмуше, вољићи, звиждаци, славуји, црвенперке, шмугавци, модровољке, дроздови, сврачци и многи други пернати лепотани за које никада нисмо ни чули а камоли их видели...

68

Божидар ТИМОТИЈЕВИЋ


ОТКРИВАМО НОВЕ РЕЧИ забран — шума, испаша или ловиште у које је забрањен приступ зацицијашити — бити циција, тврдичити, шкртарити гарантовати — дати сигурност за нешто сезона — део године; најпогодније време за неку активност

• • • • •

КА

ПИТАМО, ПРИЧАМО

Шта се све у природи мења у јесен? Како разумеш речи да је „сунце утањило и зацицијашило“? Како се то може другачије рећи? У тексту пронађи и подвуци реченицу која открива разлоге птичије сеобе. Покушај брзо наглас да прочиташ имена птица из текста. Она ти могу послужити да направиш занимљиву брзалицу.

ЕД У

ЗРНЦE ЗНАЊА

Када нам писац саопштава како изгледа неки лик, предмет, појава или предео, онда кажемо да нам писац нешто или некога описује. Такав део приче назива се опис.

ТВОЈЕ РЕЧИ

У овој причи о октобру писац те позива да погледаш око себе. Једни другима у одељењу укратко опишите јесен. Наведите боје и звукове јесени. Опишите изглед дрвећа и осталих биљака. Набројте јесење плодове. Опишите каква осећања јесен у вама изазива.

ЗРНЦE МУДРОСТИ

Птица је пространство. (Данило, 8 година) Птица је одлазак у свет. (Симона, 8 година)

69


МАЛА ШКОЛА ПИСАЊА

КА

Излазак у природу помоћи ће ти да сликовитије и изражајније опишеш октобарску јесен и осећања која она буди. • У својој шетњи скупи лишће најразличитијих боја и од њега направи колаж. • Замисли да птице, осим што умеју дивно да лете, знају и да пишу. Отишле су тражећи топлину, светлост и храну, али нас нису заборавиле. Пишу нам писмо из далеких крајева из ког сазнајемо зашто су отишле, како им је тамо на далеком, топлом југу и када ће да нам се врате. У својој свесци напиши састав под насловом Птичје писмо.

ЗАДАТАК ЗА РАДОЗНАЛЕ

ЕД У

• У књигама о животињама откриј што више слика птица селица које се помињу у овој причи. Можеш замолити и неког одраслог да ти помогне у претраживању интернета. • Немој заборавити птице које остају са нама. Помози им да не буду гладне и да им зимовање не буде тешко. Са одраслима разговарај шта можеш оставити птицама као храну током зиме.

МУЗИЧКИ КУТАК

Сви заједно у одељењу направите шумски оркестар тако што ћете опонашати различито цвркутање и звиждукање птица.

70


Размисли пре читања: • Шта највише волиш у бајкама?

БАЈКА О РИБАРУ И РИБИЦИ (1)

ЕД У

Наоколо нигде света, нико туда да прошета. Тридесет и више лета живе они тако сами, деда пеца, баба чами.

бајка у стиховима, ликови чудесних животиња у бајкама, похлепа

КА

У далекој земљи некој, иза брда, иза гора, на обали сињег мора колиба је била једна врло стара, трошна, бедна. У њој живи деда стари, крпи мрежу и рибари, а баба му ручак кува и колибу она чува.

не зна више шта да ради. Сунце зађе, већ се смрачи и небо се наоблачи, али рибе нигде нема и деда се кући спрема. Тад још једном мрежу спусти, са чела му облак густи растури се и нестаде. У мрежу му риба паде. Необична риба нека, гледа у њу с чудом дека. Велика је пола хвата, а сјаји се ко од злата. Да би чудо било веће, риба људским гласом рече: — Што год тражиш, ја ћу дати, само ме у море врати. Испунићу жељу твоју — било коју.

КЉУЧНЕ РЕЧИ

Једно јутро (беше тмурно) деда мрежу узе журно. Баби рече: — Ручак кувај, кућу чувај, а ја одох по свој чамац. Понео сам добар мамац па се надам, нећу крити, да ће данас рибе бити.

Навезе се он на море у освитак беле зоре. Мрежу баца, па се слади, руке трља, браду глади, али мрежу — празну вади,

Сад се деда смилостиви, пусти рибу нека живи, али жељу он не рече. Спустило се већ и вече кад се кући врати деда, а баба га мрко гледа, па ће рећи: — Седи овде покрај пећи. Донео си празну торбу, јешћеш сада само чорбу. Деда седе и, док топлу чорбу једе, поче да јој, тако с реда, чудан случај приповеда. 71


ОТКРИВАМО НОВЕ РЕЧИ

КА

сиње — плавкасто, модро трошна — јако стара, спремна за рушење рибарити — пецати лето — година чамити — боравити негде у самоћи, досађивати се хват — старинска мера за дужину, пола хвата износи нешто мање од једног метра освитак — свануће

ПИТАМО, ПРИЧАМО

Шта ову бајку на први поглед чини различитом од других бајки из Читанке? Ко су главни ликови у њој? Колико дуго они живе сами? Како живе? Колико времена је деда провео на мору? У каквом је био расположењу када је бацио прву мрежу у море? Заокружи стихове који говоре о томе. • Зашто га је током дана напустило добро расположење? • Објасни како разумеш стихове „са чела му облак густи / растури се и нестаде”. • Какво чудо се десило деди када је већ био изгубио сваку наду? • Опиши рибицу. • Шта на основу дединог поступка према рибици сазнајеш о њему? • Какав је твој први утисак о баби? • Шта очекујеш да ће се десити у наставку бајке?

ЕД У

• • • • •

72


Кад је баба чула ово, одржа му страшно слово: — Од муке ћу сада пући. Тебе, деда, треба тући. Што си тако луцкаст био па си рибу испустио? Натраг хитај, жури, јури. Корито ми старо цури; нека риба како знаде, одмах мени ново даде.

И деда јој онда рече каква жеља бабу пече. — Иди кући, деда, само, корито ће бити тамо. Обећање риба даде и у трену већ нестаде.

ЕД У

И у тмини црној, густој, на обали морској пустој, у пучине бескрај гледа и позива рибу деда.

— Ој, рибице, где си да си, дођи сада, мене спаси. Узбурка се сиње море и исплива риба горе. Морске вале репом сече, људским гласом она рече: — Кажи деда, своју жељу, па се врати у постељу.

КА

(2)

ОТКРИВАМО НОВЕ РЕЧИ

одржати слово — изгрдити некога корито — дрвена кадица за прање веша тмина — тама вали — таласи пучина — морско пространство

ПИТАМО, ПРИЧАМО

• Шта се десило када је баба чула причу о златној рибици? • Како се може описати бабино понашање према деди? • Замисли да си на дедином месту. Замисли која осећања бабино понашање и захтев изазивају у деди. • У које доба дана се деда вратио на море? • Којим речима је звао рибицу? • Шта мислиш, зашто је она испливала? • Шта значи када некога жеља пече? • Шта мислиш, хоће ли баба бити задовољна? 73


(3)

КА

Чим се деда кући врати, до корита одмах сврати, а корито, лепо, ново. Но, баба му рече ово: — Имам сада жељу врућу, хоћу сутра нову кућу. Не буде ли кућа нова, овде више немаш крова, већ одавде ти се сели, чујеш шта ти баба вели.

Чула риба шта га мори па овако њему збори: — Иди одмах, баби кажи, испунићу све што тражи. Сазидаћу кућу другу, биће у њој безброј слугу. Риба рече и — утече.

ЕД У

И ујутру деда пође, на обалу морску дође па повика рибу гласно и рече јој сасвим јасно ту бабину жељу нову. — Испунићу жељу ову — риба рече и — утече. Када кући дође деда, он у чуду само гледа: од колибе све од прућа створила се нова кућа. Крај прозора баба седи и строго му сад беседи: — Нећу више кућу ову, имам опет жељу нову. Хоћу сада кућу другу! Хоћу у њој безброј слугу.

Весела је баба била, жеља јој се испунила. Добила је кућу другу, а служи је безброј слугу. Али деда баш зло прође. Чим он натраг кући дође, злобна баба викну само. — Слуге моје, хај’те тамо! Одведите овог старца сад у шталу код магарца.

Оде деда, рибу зове да јој жеље каже нове. Узбурка се сиње море и исплива риба горе.

74


ОТКРИВАМО НОВЕ РЕЧИ

КА

беседити — говорити морити — мучити утећи — побећи зборити — говорити

ПИТАМО, ПРИЧАМО

Зашто се дедине муке настављају? Које нове жеље рибица мора да испуни? Које бабине особине откриваш у овом одломку? Како деда бива награђен за послушност? Каква осећања његов лик буди у теби? Да си невидљиви лик у бајци, шта би био твој савет деди?

ЕД У

• • • • • •

75


(4)

Царица је баба била, на њој само чиста свила. И бисери око врата и прстење све од злата. Блага силног она има, заповеда сада свима.

КА

Живи деда и у штали, на судбу се он не жали. То је било у недељу кад испуни баби жељу, али, ето, већ у среду слуге опет зову деду: — Хајде, деда, баба зове, има, каже, жеље нове. Мал’ од чуда није пао кад је бабу саслушао: — Сместа иди, рибу тражи и жељу јој моју кажи. Сад царица ја ћу бити, то ми мора испунити!

Чула риба шта он жели, па овако њему вели: — И то ће се остварити, царица ће баба бити. Тако рече и — утече.

ОТКРИВАМО НОВЕ РЕЧИ

ЕД У

Оде деда, рибу зове и говори речи ове: — Аој, рибо, муке веље, баба има нове жеље. Постала је сасвим луда, тражи опет свака чуда. А ја, ето, немам куда, морам да те зовем, молим, да јој ћуди удовољим.

судба — судбина; према неким веровањима судбина је непозната сила која одређује шта ће нам догађати у животу веље — велике ћуд — нарав, нечија природа удовољити — испунити некоме захтев или жељу утећи — побећи

ПИТАМО, ПРИЧАМО

• • • • • • •

76

Како је деда прихватио нову судбину? Колико времена је прошло од последње бабине жеље? Шта је сада пожелела? Подвуци речи којима се деда обраћа рибици. Шта нам његове речи још откривају о баби? Шта те је до сада највише зачудило у овој бајци? Који детаљи говоре о бабином царском животу?


(5)

КА

Кад у петак паде вече, тад слугама баба рече: — Доведите оног старца, у штали је код магарца. А кад деда пред њу клече, строго она њему рече: — Иди сада рибу тражи, па јој царску жељу кажи. Досадно ми царство ово, хоћу опет царство ново. На дну мора хоћу сада да ми буде нова влада. Златна риба, а не друга, да ми лично буде слуга. Хајде, старче, не пркоси, царску жељу риби носи.

Жељама јој никад краја. Два дана јој царство траја, а већ неће царство ово, тражи, вели, царство ново. На дну мора хоће сада безумница да завлада. Ово царство да јој пружиш и ти лично да јој служиш. Када ово каза деда, риба њега само гледа. Ћути риба, реч не рече, праћакну се и утече. Чека деда, чека тамо све док није данак свано, али рибе нема више, деду наде напустише.

ЕД У

Он уморан пође кући крај обале посрћући. Кад се близу куће нађе, не могаде да се снађе. Двора сјајног више нема, пред колибом баба дрема. Гледа деда чудо ово — ни корито није ново. Нескромне су жеље биле, па се нису испуниле.

Када рибу дозва деда, он понизно у њу гледа, па јој вели: — Мене, рибо, не весели што сад опет теби ходим, морам баби да угодим. Снашла су ме грдна чуда. Јесте моја баба луда, али не смем да се гложим, морам с њоме да се сложим.

ОТКРИВАМО НОВЕ РЕЧИ

ходити — долазити гложити — свађати се, расправљати се безумница — женска особа без памети данак — дан утећи — побећи

77


ПИТАМО, ПРИЧАМО Колико дуго је потрајало бабино задовољство добијеним царством? Због које своје особине не може ничим дуго да буде задовољна? Зашто деда клечи пред бабом? Шта мислиш о особама које понижавају друга људска бића? Какво царство сада баба жели? У које доба дана је деда опет отишао до златне рибице? Зашто му рибица овај пут није ништа рекла? Опиши дедине особине на основу његовог понашања и поступака. Да ли се код њега нешто променило од почетка до краја приче? Закључи шта је деда схватио на крају. Подвуци стихове у којима деда рибици на крају саопшти шта мисли о баби. • Размисли о особинама златне рибице. Објасни зашто није хтела да испуни последњу бабину жељу. Зашто је све вратила на почетак? • Која бабина особина је најизраженија? До чега је та особина на крају довела? • По чему су слични почетак и крај ове бајке? • Који стихови су основна поука ове бајке? • Чему те је Бајка о рибару и рибици још научила?

ЕД У

КА

• • • • • • • •

ТВОЈЕ РЕЧИ

У Читанци пронађи текст у коме се спомињу златне рибице. Погледај у Садржај на почетку књиге. Упореди их са златном рибицом у овој бајци. У чему је разлика?

МАЛА ШКОЛА ПИСАЊА

• • • •

Размишљај о нечему што много желиш. Осмисли план шта све можеш да урадиш да би ти се жеља остварила. Запиши свој план. Одреди за колико времена би он требало да се оствари. Записуј како напредујеш у остварењу циља. Упорност, труд и стрпљење нека буду твоја златна рибица! СРЕЋНО!

ЗРНЦE ЗНАЊА

• Пушкинову Бајку о рибару и рибици први је са руског језика превео Јован Јовановић Змај. Објавио ју је у дечијем часопису Невен.

78


Razmisli pre čitanja: • Šta znači reč grdosija?

КЉУЧНЕ РЕЧИ pesma, neobični likovi u književnim delima

ŠTA GOLIJAT MOŽE

КА

Golijat može tramvaj iznad kuće da digne, golijat može pticu u letu da stigne, golijat može sedam mora da ispije, golijat može rukom kita da ubije, golijat može zemlju da okrene, samo ne može njegova gruba ruka da zasadi ljubičice ni dva struka.

ЕД У

Halfdan RASMUSEN

ОТКРИВАМО НОВЕ РЕЧИ

golijat — džin–čovek, grdosija, gorostas struk — skup stabljika biljke

79


ПИТАМО, ПРИЧАМО Šta je na tebe ostavilo najveći utisak u ovoj pesmi? Šta sve golijat može? Šta ti se ne bi svidelo da golijat uradi? Zašto je on toliko moćan? Zašto golijat nije svemoćan? Šta sve osećaš prema grdosiji iz pesme?

ТВОЈЕ РЕЧИ

КА

• • • • • •

• Osim što ne može da zasadi ljubičice, šta još golijat nikako ne može da uradi? • Koje još ogromne likove znaš iz priča, filmova, stripova? Opiši nekog od njih. • Smisli džinovsku rečenicu. Dodajući reč po reč, zajedno sa drugarima iz odeljenja, smisli što dužu rečenicu.

ЕД У

ЗАДАТАК ЗА РАДОЗНАЛЕ

Golijat je lik iz biblijske priče. Bio je džinovski vojnik, visok tri metra. Jednoga dana se susreo i potukao sa malenim dečakom Davidom, pastirom koji je čuvao ovce. Njihove zemlje su bile zavađene. Golijat je nosio oklop i imao je veliko koplje. Maleni David je imao samo praćku i nekoliko kamenčića, ali je uspeo tako vešto da pogodi Golijata u glavu da ga je savladao. • Pronađi i pročitaj bajku Hansa Kristijana Andersena Palčica. Pripremi se da sa drugovima i drugaricama iz odeljenja podeliš svoje utiske o bajci. Ispričaj šta sve Palčica, iako je mala, može da uradi. Uporedi njen lik sa likom golijata iz ove pesme.

МАЛА ШКОЛА ПИСАЊА

Zamisli da si golijat samo na jedan dan. Šta bi sve poželeo/poželela da uradiš? U svesci latinicom napiši sastav pod naslovom „Da sam ja golijat“.

80


Razmisli pre čitanja: • Kakve tekstove voliš da čitaš u dečijim časopisima?

КЉУЧНЕ РЕЧИ dečji časopisi, otkrića

JETI

ЕД У

КА

(iz Politikinog zabavnika) Prvi put se za Jetija, snežnog čoveka, čulo pre više od 100 godina, kada je L.A. Vodel na Himalajima nabasao na otiske nepoznatog i, po svemu sudeći, velikog bića. Misterija se nastavlja svih ovih godina… Oktobra 2003. godine najzad se pojavio dokaz da je mitski snežni čovek najverovatnije ipak postojao — u davnoj prošlosti. U večnom ledu Sibira, u Altajskim planinama, nađena je savršeno očuvana noga obrasla u krzno. Ispitivanja su pokazala da je stara nekoliko hiljada godina i da je pripadala nepoznatom biću u mnogo čemu sličnom čoveku. Naučnik Loren Kolman sklon je mišljenju da će se priča o Jetiju tužno završiti. On veruje kako je sasvim moguće da snežni čovek izumre pre nego što ga otkrijemo, odnosno da je vrsta već izumrla, a da dokazi o njenom postojanju neće biti pronađeni.

81


ОТКРИВАМО НОВЕ РЕЧИ

ТВОЈЕ РЕЧИ

КА

Himalaji — najviši planinski lanac na svetu nabasati — iznenada, neočekivano naići misterija — tajna mitski — legendarno, fantastično, bajkovito Sibir — najhladnija oblast u državi Rusiji

Da li čitaš dečje enciklopedije i časopise? Navedi omiljenu enciklopediju ili časopis za decu, ukoliko je imaš. Razmisli zašto su takve knjige i časopisi zanimljivi i važni. Gde još možemo pronaći zanimljiva saznanja o svetu oko nas?

ЗАДАТАК ЗА РАДОЗНАЛЕ

ЕД У

U dečjim enciklopedijama i časopisima istraži šta još možeš saznati o Jetiju, snežnom čoveku. Ako odlučiš da o tome pretražuješ internet zamoli nekog odraslog da ti pomogne. Drugovima i drugaricama iz odeljenja ispričaj svoja saznanja. Pre toga u svesci sastavi mali podsetnik o onome što ćeš ispričati. Potrudi se da tvoje pričanje bude zanimljivo i jasno.

МАЛА ШКОЛА ПИСАЊА

Zamisli da si hrabri istraživač koji putuje da bi istraživao nepoznate predele. Ukratko opiši to zamišljeno putovanje. Naslov sastava treba da glasi: „Da sam hrabri istraživač“. Piši latinicom.

82


Размисли пре читања: • Зашто се принцезе често појављују као ликови у бајкама?

ПРИНЦЕЗА НА ЗРНУ ГРАШКА

КЉУЧНЕ РЕЧИ бајка, бајке Ханса Кристијана Андерсена

ЕД У

КА

Био једном неки краљевић који је хтео да се ожени принцезом, али правом правцатом принцезом. Тако је обишао цео свет да би је нашао, али му се свуд испречило нешто на путу. Принцеза је било врло много, али да ли су то биле праве правцате принцезе, није могао никако да докучи, јер је увек било нечег што му је сметало. Вратио се кући потиштен, јер је желео да се ожени правом принцезом. Једне вечери било је страховито невреме: севало је, грмело је, киша је пљуштала, једном речју било је ужасно. Тада неко закуца на капију дворца, а стари краљ пође да је отвори. А напољу је стајала једна принцеза. Али како је изгледала од кише и ружног времена! Вода јој је цурила с косе и одела и сливала се у врхове ципела, па на пете опет излазила, — а она је тврдила да је права правцата принцеза! „То ћемо ми већ дознати“, — помисли стара краљица, али не рече ништа, већ оде у спаваћу собу, уклони сву постељину и стави зрно грашка на дно постеље; затим узе двадесет душека и стави их преко зрна грашка, а одозго још двадесет перина од гушчијег паперја. Ту је требало да преноћи принцеза. Ујутру је запиташе како је спавала. — О, врло рђаво — рече принцеза. Готово целе ноћи нисам ни трепнула. Ко зна шта је било у тој постељи? Лежала сам на нечем тврдом, тако да сам по целом телу модра и зелена. То је страшно! Тако су се уверили да је то била права правцата принцеза, јер је кроз двадесет душека и двадесет перина од паперја осетила зрно грашка.Толико нежан није могао нико бити, до права правцата принцеза. Краљевић је узе за жену, јер је сада знао да узима праву правцату принцезу, а зрно грашка однесоше у уметнички музеј, где се и сада може видети, ако га неко није узео. Видите, то је једна истинита прича. Ханс Кристијан АНДЕРСЕН

ОТКРИВАМО НОВЕ РЕЧИ

потиштен — тужан, забринут перина — дебео покривач испуњен перјем 83


ПИТАМО, ПРИЧАМО Шта ти се највише свидело у овој бајци? Зашто је краљевић обишао цели свет? Кући се вратио разочаран и тужан. Зашто? Зашто девојка која се појавила на капији није личила на праву принцезу? Како су се у дворцу уверили да је њихова гошћа права принцеза? Која њена особина је особина праве, правцате принцезе? Размишљај о другим ликовима у причи: шта закључујеш о краљевићу на основу његовог понашања и поступака? Опиши како доживљаваш његову мајку, краљицу. • Подвуци последњу реченицу у причи. Да ли се слажеш са последњом реченицом?

ТВОЈЕ РЕЧИ

КА

• • • • • • •

ЕД У

• Зашто деца воле бајке? • Која је твоја омиљена бајка? Образложи свој избор.

ЛИКОВНИ КУТАК

Илуструј део бајке који је на тебе оставио најјачи утисак.

ЗАДАТАК ЗА РАДОЗНАЛЕ

• Ханс Кристијан Андерсен је дански писац. Један је од најпознатијих приповедача бајки у целом свету. У школској библиотеци потражи књигу бајки Ханса Кристијана Андерсена. Прочитај бајке Царево ново одело и Девојчица са шибицама. • Те две бајке укратко препричај у својој свесци. • Спреми се да друговима и другарицама у одељењу испричаш своје утиске о прочитаним бајкама. • Покушај да објасниш Андерсенове речи: „Бајке живе у мени попут семенки; потребан је само дашак ветра, зрак сунца или кап горчине да се растворе у цвет.“ Уживај у читању!

84


Размисли пре читања: • Када стигне зима, чему се највише радујеш?

КЉУЧНЕ РЕЧИ песма, опис зиме

ПРВИ СНЕГ

КА

У освитку зоре, кроз сумрачак тавни, покривене снегом почивају равни. А студени лахор кроз долине мирне Преко пустих поља кадикада пирне,

и с вихором лаким сеоца се хвата, па засипље снегом и стрехе и врата.

ЕД У

А у селу јоште у прозорје мило ноћ, ведра и хладна, не подиже крило. Из даљине само лисица се краде, па кокоши вреба и пилиће младе.

И од њених шапа и туна и тамо у првоме снегу траг се види само...

Војислав ИЛИЋ

ЗРНЦE ЗНАЊА

У песми је описано зимско свитање у селу и његовој околини. Песме попут ове називамо описним песмама. У њима нам песници речима дочаравају не само неку појаву, већ и своја осећања.

ТВОЈЕ РЕЧИ

• Како се ти осећаш када пада први снег? На шта те подсећа падање снега? 85


ОТКРИВАМО НОВЕ РЕЧИ

КА

сумрачак — јутарња тама која бледи пре рађања дана равни — равна поља студени — јако хладан лахор — врста ветра кадикад — понекад вихор — врста ветра јоште — још прозорје — праскозорје, време пред свитање дана краде се — прикрада се вребати — посматрати из прикрајка и туна и тамо — и овде и тамо

Одгонетни значење још неких речи из песме. Правилно повежи речи са њиховим значењем. излазак сунца у рано јутро

ЕД У

почивати тавни

лагано задува

освитак

мировати, спавати

пирне

тамни

МУЗИЧКИ КУТАК

Дечији хор Колибри изводи музичку композицију која је настала по речима ове песме. Послушај је на часу музичке културе и опиши свој доживљај.

86


ПИТАМО, ПРИЧАМО

студени лаки пуста ведра и хладна мирне

У празна поља упиши која врста речи је написана у оквиру.

ЕД У

долине поља ноћ лахор вихор

КА

• Које годишње доба је описано у песми? • Пронађи у песми и наведи речи које ти откривају које доба дана песник описује. • Размисли зашто се у песми не помињу људи. Закључи где су у то доба људи из села. • Чији се траг види у првом снегу? Како се лисица креће по снегу? Са којим намерама је дошла у село? Погледај илустрацију поред текста песме. Шта се на њој види? Објасни како би ти илустровао или илустровала ову песму. • Колико има строфа у песми? Колико у свакој строфи има стихова? Подвуци речи које се римују. • Линијом повежи речи из првог оквира са одговарајућим речима из другог оквира.

• Пронађи и заокружи две речи у песми које значе исто што и ветар. • Наведи речи које песник користи а које су теби необичне. • Испричај како разумеш стих „ноћ ведра и хладна, не подиже крило“. • Опиши какво расположење влада у овој песми. Испричај како замишљаш сеоце из песме. • Како описано зимско, снежно јутро делује на песника? Која његова осећања препознајеш у песми?

МАЛА ШКОЛА ПИСАЊА

Размисли како небо, дрвеће и време изгледају зими. Смисли што више придева којима их можемо описати. У свесци запиши једну испод друге именице небо, време, дрвеће, птице и поред сваке напиши што више придева којима можемо описати њихов изглед током зиме. Са другом из клупе упореди како сте урадили задатак. 87


Размисли пре читања: • Зашто је зима лепа?

КЉУЧНЕ РЕЧИ бајка, бајке Десанке Максимовић

СЛИКАРКА ЗИМА

ЕД У

КА

Једне године сликарка Зима крете по свету да разнесе дарове деци. Није имала, истина, ништа нарочито да им дарује, али је преко лета у доколици била смислила да им наслика ноћу по прозорима пуно сребрних шума, зверчица и кућа. Сликарки Зими било је то лако: махне једанпут својом студеном кичицом, а створи се на прозору сребрни лист папрати или слеђена јелова гранчица; махне други пут, и укаже се слеђена река која као да тече испод врба под снегом; махне трећи пут, и никне дворац сав од биљура у коме уместо светиљака сијају сребрне звезде. Како се овим сликама била прочула, чим се по селима и градовима сазнало да опет долази, деца су јој излазила далеко у сусрет. Она им је доброћудно дозвољавала да се ваљају и скачу по скутовима њене бунде. А и што не би! Чим би их деца исцепала и испрљала, истог часа су ницали други нови, као да је нека чаробница. Предвече стигне она у неко село кад су деца већ спавала. — Куц! Куц! — покуца на први прозор тихо као кад мраз пуцкета. Из собе се чуло само дечије дубоко дисање. — Спавају већ — помисли Зима — сад ћу им на прозору оставити слику, па нека се радују сутра кад се пробуде — и почне шарати по окну шапућући: Насликаћу борове сребром оковане и сребрне дворове и сребрне гране.

Слетеће на борове птица светлих крила, ући ће у дворове сребрнаста вила. Не сме само мама наложити пећи, јер ће слика одмах с прозора побећи.

88


Довршивши рад, пошла је даље. Успут чу како је зове неки врт: Зимо, добра Зимо, хладноћа је љута, дај ми мало свога меканога скута.

КА

Она отцепи леви скут своје хаљине, покри врт, па пође даље. Створи се тад пред другом кућицом, па опет куц!, куц! на прозор, а деца и тамо спавају. Украсивши и ту прозоре, пође даље. Украј пута су стајали четинари и молили: Зимо, добра Зимо, погледај на јеле, дај им мало своје одећице беле.

ЕД У

Она им одмах даде на главе беле шубаре и на зелене широке шаке навуче им беле рукавице, па задовољна што је учинила добро дело, настави пут, журећи да наслика што више прозора и да што више деце обрадује. А кад је јутро свануло и деца се избудила, нашла су по прозорима сребрне слике што их је ноћу ишарала Зима. Само деца нису стигла да их се довољно науживају; свих њих брзо је нестало: неке је отопило сунце, неке ватра у пећи, на неке су дечица наслонила носеве и својим дахом их избрисала, како се сликарка и бојала. Десанка МАКСИМОВИЋ

89


ОТКРИВАМО НОВЕ РЕЧИ

КА

доколица — време у коме се ништа не ради кичица, кист — сликарска четкица, четкица за бојење биљур — горски кристал скут — доњи део хаљине, сукње или бунде бунда — крзнени капут; зимски капут постављен крзном шубара — крзнена капа

ПИТАМО, ПРИЧАМО

ЕД У

• Зашто је сликарка Зима кренула у свет? • Шта је смислила у летњој доколици? • Какве је чудесне слике стварала својом студеном кичицом? • Коју би волео/ла да затекнеш на свом прозору? • Шта су деца осећала према овој необичној сликарки? • Шта шапуће Зима док шара по прозорима? • Коме још успут испуњава жеље? • Чега се Зима прибојава? Како престају њене чаролије? • Заокружи део текста у ком су наведене речи којима се Зими обраћа врт. • Шта је одећица бела” којом Зима облачи природу? ” зашто је реч Зима у овој причи написана великим словом. Како иначе • Размисли пишемо ту реч? Подсети се кад користимо велико слово. • Шта је у овој причи нестварно? Објасни зашто је ова прича бајка.

ЗРНЦE ЗНАЊА

Бајке су приче о чудесним догађајима. У њима се појављују бића која не постоје у стварном свету и која имају необичне моћи. У бајкама је свака чаролија могућа.

ТВОЈЕ РЕЧИ

• Зашто деца воле снежне зиме? • Замисли да си на грудвању са другарима, међу којима је неко теби важан и толико драг да не желиш да га погодиш ни грудвом снега. У свесци допуни реченицу: Моја грудва би промашила... (Ако желиш да име те особе остане тајна, напиши га знацима чије значење разумеш само ти.)

90


ЗАДАТАК ЗА РАДОЗНАЛЕ

КА

Здраво, ја сам Шинук. Живим на Северном полу у кућици направљеној од леда. Око мене је огромно залеђено пространство по коме се возим санкама које вуку дивни, бели пси. • У библитеци сазнај што више о животу на Северном полу. Можеш замолити неког старијег да ти помогне у претраживању интернета. Припреми се да о својим сазнањима говориш друговима и другарицама из одељења. Пре тога у својој свесци напиши кратак подсетник о ономе о чему ћеш говорити.

ЛИКОВНИ КУТАК

ЕД У

• Замисли да имаш чаробни, студени кист. У блоку за цртање нацртај прозор и осликај га. Успут, смисли строфу која би могла да се певуши док сликаш. • Да ли знаш да ниједна пахуљица није иста? Нацртај у свесци већу пахуљу. У сваком њеном краку напиши по једну реч која описује каква све пахуља може бити.

ЗРНЦE МУДРОСТИ

Наша позната песникиња, Десанка Максимовић, написала је књигу дивних бајки за децу. Потражи је у библиотеци и прочитај још неке бајке из те књиге. Уживај у читању!

91


Размисли пре читања: • Подсети се бајке „Сликарка зима“ и упореди је са бајком коју ћеш сада читати.

БАЈКА О ЛАБУДУ

КЉУЧНЕ РЕЧИ бајка, опис лика, различитост, пријатељство

ЕД У

КА

Живела је на врху планине мала Снежана, краљица зиме. На ножицама је имала ципелице од сребра, била је огрнута белим плаштом попрсканим снежним звездицама, на глави је носила ледену круну која се преливала у безброј боја кад а сунчев зрак на њу падне. Краљици зиме није било хладно ни на врху планине. Спавала је у снежном гнезду, голишава се ваљала по сметовима, лоптала се по цео дан са пахуљицама, возила се по језеру на некој црној птици тужно оборене главе. Како је Снежана била врло мала, могла је сасвим удобно да јој седне на крило. Слетале су на то језеро и друге птице, дивље патке и гуске, али оне су биле исувише мале да би могле малој краљици зиме служити уместо чамчића. Често је Снежана мислила зашто ли је црна птица тужна, зашто увек обори главу, и једном је упита: — Мој црни чамчићу, зашто си увек толико тужан? — Како, мала краљице, знаш да сам тужан? Тихо певушим пловећи језером; кад те на обали угледам, увек ти радосно махнем крилом — одговори птица околишећи. — Тужан си, тужан чамчићу, увек суморно обараш главу и гледаш у воду. Реци ми шта те мори, можда ћу ти помоћи — рече Снежана. Али птица не одговори ништа, само још више обори главу и заплови брже. Снежана тога дана више није хтела да наваљује питањима, али чврсто у себи одлучи да дозна тајну црне птице. Стално је кришом посматрала из свог снежног гнезда не би ли видела шта ради кад је сама. Тако после неколико дана опази да је птица још више погла главу, као да се загледала у своју слику у води, и плови лагано, лагано, рекао би човек не миче се. Само кад неколико тренутака Снежана окрене поглед на другу страну и опет га врати на језеро, опази да се птица мало одмакла са места где је била. Брзо се из свог гнезда спусти до језера, па је поново упита: — Чамчићу мој црни, реци ми зашто си тужан. Ја сам краљица све ове белине, краљица сам зиме и снежних пахуљица. Зар не верујеш у моју моћ? Хајде, провозај ме језером, па ћеш ми онда рећи своју тајну.

92


ЕД У

КА

Птица тихо доплови глатком површином воде не дижући на њој ни једног таласића, пружи своје крило и, када Снежана седне на њега, отисну се полако према средини језера. Около је све било бело: белеле су се гране и стабла дрвећа, белели се облаци на небу, белеле се веверице што су каткад скакале с гране на грану, блистала је од белине Снежана, краљица зиме. — Мала краљице, одвећ сам сад узбуђена и не могу ти рећи шта ме тишти — прозбори најзад птица — али довече дођи опет на обалу па ћеш чути. Целога дана је Снежана била немирна и једва чекала да падне ноћ. Кад се смркло, отшла је на обалу језера где је црна птица већ чекала. Скривена у ноћи, исповедала се тихо краљици зиме. — Све је око мене бело: и дрвеће, и небо, и звери, и ти, мала краљице; само сам ја од ноћи црња. Зато ме мори туга. Чувши то, Снежана радосно рече: — Кад ти је то једина невоља, чамчићу, не брини! Учинићу да постанеш и ти бео; заплови ноћас на средину језера и чекај. После овога краљица је отишла до ледене куле, на стење, где је живела Сребрна Звезда, мајка свих пахуљица. Могла јој је и заповедити, али Сребрна звезда је била веома, веома стара, па је Снежана због тога умиљато замоли: — Добра Сребрна Звездо, ти што си још мојој мајци одећу ткала, пошаљи ноћас на птицу што стоји сред језера јато пахуљица и њима заувек покри њено перје. Учини да се сутра пробуди сва бела као снег мог престола. Тако је молила Снежана, а црна је птица уздрхтало чекала на сред језера. Када би око поноћи, сан птицу савлада, она положи главу на крило и остаде тако непомична. А истога часа паде јато пахуљица и сву је завеја, те у трену постаде бела као снег на престолу краљице зиме. Ујутру Снежана опази да водом плови бели лабуд, први на свету. Други су се после тога рађали и умирали, али тај први још и сад живи и по истом језеру вози Снежану, краљицу зиме. Десанка МАКСИМОВИЋ

93


ОТКРИВАМО НОВЕ РЕЧИ

КА

плашт — огртач смет — ветром нанесена хрпа снега суморно — жалосно, тужно морити — мучити, уништавати кришом — радити нешто тајно тиштити — задавати бол, тугу, тешкоћу престо — трон, посебна столица на којој седе краљеви и краљице

ПИТАМО, ПРИЧАМО

• Како су се мењала твоја осећања током слушања ове бајке? • Који ликови се у њој појављују? • Који од њих ти се посебно допао и зашто? У тексту пронађи и прочитај реченице које говоре о особинама тог лика. • Где је спавала Снежана? Заокружи слово испред тачног одговора: б) у леденој кули;

в) у снежном гнезду.

ЕД У

а) у црном чамчићу;

• Како је проводила дане? • Зашто је птица била тужна? Подвуци у тексту две реченице које говоре о разлогу њене туге. • Зашто се поверила малој краљици зиме? • Како јој је Снежана помогла? • Зашто је ова прича бајка? Који се њен лик може видети и у стварном животу? • Где се дешава радња бајке? Опиши место радње са што више детаља.

ЗРНЦE ЗНАЊА

• Пажљиво прочитај део бајке у ком се описује Снежана, краљица зиме. Уочи детаље њеног спољашњег изгледа. Подсети се онога што знаш о опису из ранијих књижевних текстова које познајеш. Када нам писац саопштава како изгледа неки лик, предмет или предео из природе, онда кажемо да нам писац нешто или некога описује. Такав део приче називамо описом. • Препиши опис Снежане у свеску и илуструј га цртежом.

94


ТВОЈЕ РЕЧИ

КА

• Лабуда у бајци је мучило то што је био различит. Објасни како ти разумеш његов проблем. • Да ли се ти по нечему разликујеш од осталих? Како се осећаш због тога? Са ким најрадије о томе разговараш? • Како би изгледао свет да су сва бића иста? • Зашто је лепо што смо различити? • У једној познатој бајци говори се о једној животињици која је била несрећна зато што је била различита од своје браће и сестара. Није била прихваћена због свог изгледа и осећала се усамљено. На крају, како то често бива и у животу, постала је лепша од свих и њен живот се потпуно променио. Како се зове та бајка и ко ју је написао? Наведи друге бајке тог писца.

ЗАДАТАК ЗА РАДОЗНАЛЕ

ЕД У

У књизи бајки Десанке Максимовић одабери три бајке. Укратко их препричај у својој свесци. У Поукама о језику се подсети како правилно да препричаваш. Припреми се да о њима говориш друговима и другарицама из одељења. У књигама о животињама пронађи слике црног лабуда. Неко старији може да ти помогне у претраживању интернета. Напиши у свесци неколико реченица о овој дивној птици. Илуструј њен изглед или залепи фотографију.

95


Размисли пре читања: • Зашто деца воле животиње?

ПРИЧЕ ИЗ ДЕТИЊСТВА

КЉУЧНЕ РЕЧИ Никола Тесла, детињство

ЕД У

КА

Извор мојих радости и уживања био је наш величанствени мачак, најдивнији на свету. Када бих само умео да вам верно опишем дубину наших узајамних осећања! Ми смо, просто, живели један за другога. Мачак ме је пратио на сваком кораку. Волео ме је и бринуо о мени. Када би му се учинило да ми прети каква опасност, кострешио се, повијао леђа и постајао већи и страшнији. Укрутио би реп као металну шипку, бркове затегао као жице и дао одушка свом бесу прскавим фрктањем „Фрт, фффрт!“ Призор је био страшан. Пред њим су се повлачили и људи и животиње. Сваког дана понављали смо исту игру: ја бих потрчао према цркви, а мачак за мном. Скакао је на мене и претио ми својим канџама. А када би се његови оштри нокти дотакли моје коже, постајали су меки и нежни, као додир лептира и цвета. Највише се радовао када смо се ваљали по трави. Гризао ме је, чупкао и прео, као у заносу. То своје усхићење преносио је и на мене, па сам и ја почињао да гризем, чупкам и предем. Била је то права грозница радости. *** А сада вам морам испричати један од необичних и незаборавних доживљаја, важан и користан за мој каснији живот. Тог дана био је незапамћен мраз. Иза сваког корака по снегу остајао је светлуцав траг. Свака бачена грудва разбијала се уз чудан блесак, као глава шећера под ударцима ножа. Био је сутон. Помиловао сам свог мачка и тада се догодило чудо од кога сам занемео. Моја рука изазивала је пљусак праскавих варница а изнад мачкових леђа створило се поље светлости. Отац ми је био веома уман човек, на свако питање имао је одговор. Али, ова појава била је и за њега нова. Ипак, закључио је да то не може бити ништа друго до електрицитет, онај исти који се јавља и на дрвећу за време олује. Мајка је била опчињена. Рекла ми је: — Престани да се играш са тим мачком, могао би изазвати пожар! А ја сам очаран размишљао: „Није ли и природа једна огромна мачка? Ако јесте, ко њу милује по леђима?!“ Тада сам имао само три године. Чудо је било велико, али још веће је тек долазило. Никола ТЕСЛА

96


КА

ОТКРИВАМО НОВЕ РЕЧИ

ЕД У

Лика — област у данашњој Хрватској кострешити се — уздићи све длаке као израз узнемирености, љутње призор — слика, оно што видимо око себе грозница — болест праћена дрхтавицом и повишеном температуром сутон — сумрак, део дана када сунце залази уман — изузетно паметан електрицитет — природна појава, особина неких материјала који се трљањем могу наелектрисати и привлачити предмете

ПИТАМО, ПРИЧАМО

• Шта је у одломку из Теслиног сећања оставило највећи утисак на тебе? • Како се мачак понашао ако је малом Николи претила нека опасност? Прочитај и заокружи део текста који говори о томе. • Коју игру су највише волели? • Из које реченице сазнајеш колико је мачак био пажљив према дечаку? • Са чим је Тесла упоредио додир мачкових канџи на својој кожи? • Како замишљаш природу којом влада незапамћен мраз? • Шта је остављало светлуцаве трагове по снегу? • Од ког је чуда Никола занемео? • Како су његови родитељи учествовали у том догађају? • Зашто је овај догађај из раног детињства важан за каснији живот Николе Тесле? • Ако имаш слично сећање, испричај га. 97


МАЛА ШКОЛА ПИСАЊА

КА

• Пажљиво посматрај и нацртај свог кућног љубимца или омиљену животињу. Уочи што више детаља (величину, изглед и боју тела, очи, њушку, уши, реп, шапе...). Ако немаш кућног љубимца, посматрај слику омиљене животиње. • Напиши кратку причу о свом љубимцу или о својој омиљеној животињи. На крају своје приче, напиши зашто ти је та животиња драга.

ЕД У

Лепо је и узбудљиво читати о детињству познатих и великих људи, озбиљних научника, који су својим проналасцима променили свет. У записаним сећањима Николе Тесле открићеш да је и он некада давно био дете баш такво као и ти, знатижељно, немирно, разиграно и заљубљено у чуда. Радознало и љубопитљиво је истраживао свет око себе, играо се, правио несташлуке, волео животиње, своју породицу и крај у ком се родио. Једном је рекао: „Сва моја открића и изуми, све замисли којима сам се бавио као научник, потичу још из детињства, из моје Лике и породичног наслеђа мојих родитеља. У Америци сам све то само остварио.“ Тесла је својим великим научним проналасцима значајно допринео напретку и развоју света у ком данас живимо.

Тесла нам је оставио и запис о својој љубави према читању. „Од свих ствари највише сам волео књигу. Кад год је било могуће, покушавао сам да задовољим своју страст за читањем.“ Теслин отац Милутин био је православни свештеник и имао је велику библиотеку. Осим из очеве, Никола је узимао и читао књиге и из градске библиотеке. Као највреднијег читаоца, једном су га замолили да у библиотеци направи ред. Тако је Никола добио прилику да барем додирне све књиге које су се налазиле у њој.

98


Размисли пре читања: • Шта се све дешава у природи када дође пролеће?

ПРОЛЕЋНИЦА

Гле, деце мале Где се у гају У загрљају Љубе и шале! Благо тој деци — — То је пролеће Блажене среће.

Јован Јовановић ЗМАЈ

ЕД У

А жарко сунце Злати врхунце Фрушке нам горе Освитком зоре; Зирнеш ли куд, Лепота свуд. Све се понавља: Пролеће с’ јавља.

И све што гмиже Живље се диже; Све се понавља: Пролеће с’ јавља.

песма, опис пролећа, песме Јована Јовановића Змаја

КА

Пчелица зујка, Ветрић лахори, Поток у гори Гласно жубори; Лоза се вије, У роси мије, Птичице поје Песмице своје; Шумица иста, Помало листа Све се понавља: Пролеће с’ јавља.

КЉУЧНЕ РЕЧИ

Тамо у трави Зумбул се плави: Ту у забави Вредни су мрави; И цврчак цврчи, Травицом трчи, Те тако слави Живот нарави; Лептирак шари Цвећем летари;

99


ОТКРИВАМО НОВЕ РЕЧИ

КА

вије се — обмотава се жубори — тече преко камена зирнеш — погледаш зујка — испрекидано зуји лахори — лагано дува мије — пере, умива освитак — почетак јутра поје — певају нарав — овде у значењу: природа; живот нарави – живот природе гај — шумица шари — шарени се летари — лети

МАЛА ШКОЛА ПИСАЊА

ЕД У

Песници посматрају и ослушкују природу, зато је у њиховим песмама толико звукова, боја, покрета... Речима сликају оно што виде, чују, осете. • Које стихове можеш да замислиш као слике које би се могле насликати? • Какве све промене уочаваш у природи када пролеће стигне у твој крај? • У чему га све видиш? • Шта чујеш у пролеће? Чему се радујеш? Опиши и ти пролеће у својој песми или причи.

ЗАДАТАК ЗА РАДОЗНАЛЕ

Сазнај више о Фрушкој гори — где се налази и шта се све занимљиво на њој може видети. Неко одрастао може у томе да ти помогне. Друговима и другарицама на часу испричај своја сазнања.

МУЗИЧКИ КУТАК

На часу музичке културе смислите мелодију за један део ове песме. Користите дечје музичке инструменте као пратњу.

100


ПИТАМО, ПРИЧАМО Које је основно осећање у песми? Наведи ко се све помиње у првој строфи. Шта ради сунце изнад Фрушке горе? У којој строфи има највише пролећног дешавања? Шта се све у њој дешава? Запази и наведи звукове који се помињу у овој строфи. • Ко се у песми плави? • Подвуци у песми стихове који се понављају. • Шта мислиш, зашто се баш ти стихови понављају? • Зашто у овој песми има речи попут: пчелица, шумица, птичице, песмице? Какав утисак на тебе остављају те речи? Шта нам оне откривају о песниковим осећањима према пролећу? • Зашто је пролеће време „блажене среће“? • Пронађи и запиши у свесци речи које се у другој строфи римују: сунце – врхунце... • Ко шта ради у песми? Повежи правилно линијама.

ЕД У

сунце

КА

• • • •

поје

ветрић

злати

шумица

лахори

птичице

листа

• У овој песми о пролећу има много глагола — речи које означавају радњу, стање и збивање. Пронађи их у песми и подвуци. Зашто их, по твом мишљењу, има много баш у песми о пролећу?

101


ЗРНЦE ЗНАЊА

КА

О НЕВЕНУ И пре твог поласка у школу, маме, тате, баке и деке читали су ти песме Чика Јове Змаја. Да ли знаш да је он далеке 1880. године, у Новом Саду, покренуо часопис за децу „Невен“? У њему је редовно објављивао песме, приче, лекарске савете, поуке, открића о животињама и научна сазнања. Текстове је слао све до смрти, чак и када је био болестан. Поред Чика Јовиних песама, најрадије је читана рубрика „Разнолије“. У њима је писао о васиони, различитим народима и владарима, биљкама, животињама, научним открићима и експериментима. ИЗ ЖИВОТА ЧИКА ЈОВЕ

ЕД У

Чика Јова је био правник, доктор и писац. Дању је помагао људима лечећи их, а ноћу је писао и цртао за децу. Његов пријатељ, Антоније Хаџић, питао га је: — Откуд ти тај дар за писање ствари за децу? Кад си био дете, мора да си се стално играо са другом децом! — Напротив! — одговори Змај. — Моја мама ме је облачила у бело оделце. Беле сокне, беле лаковане ципеле, а на глави бели „сламљи“ шешир. Имали смо слушкиње. Оне су ме звале „ифју ур“, млади господин. Лети, кад се на нашу улицу излије пљусак, пред кућама се излију велике баре. Сва комшијска деца изјуре из кућа, босонога. Улећу у баре до колена. Прскају се, бацају блато једно на друго. Уживанција. Дивота. А ја стојим на прозору и кукам: „Мама! Пусти ме напоље да се играм с децом!...“ А мама не да! „Не може, искаљаћеш бело одело...“ А није знала да сам ја баш зато и хтео напоље, да јурнем у бару и да се сав искаљам... Многе сам дане у детињству залио сузама. А Хаџић му на то рекне: — Можда зато сад толико пишеш песме за децу, да надокнадиш игре које си онда као дете пропустио... *** Једном је улетео у запаљену кућу да би спасио двоје деце. На њега су се сручили делови плафона и испречиле ужарене греде. Срећом, децу су спасили са дворишне стране куће. Из Политикиног забавника

102


Размисли пре читања: • Зашто су нам шуме важне?

ВЕРИЦА ВЕВЕРИЦА ЗЕКАН УШЕКАН МЕДО ЧЕДО ЛИЈА ПРИЈА

драмски текст, очување природе, ликови животиња у драмском тексту

КА

ШУМА ЖИВОТ ЗНАЧИ

КЉУЧНЕ РЕЧИ

СЦЕНА: Шумски пропланак. Веверица тужно посматра неколико посечених стабала. Око зелених крошњи које вире из дубоке траве облећу птице и скупљају гранчице својих порушених гнезда.

ЕД У

ВЕРИЦА: (Копа рупу и нешто ставља у њу, а затим је затрпава својим предњим шапицама.) ЗЕКАН УШЕКАН: О, Верице Веверице, шта то тако вредно радиш? Да ли можда шаргарепу садиш? Тако ми зечјег њуха и репа, да није у рупи шаргарепа? ВЕРИЦА: Не брини, Зекане Ушекане, твоје уши не треба да стрепе. Нема у рупи сочне шаргарепе. ЗЕКАН УШЕКАН: Штета. А тако бих волео да је шаргарепа. ЛИЈА: Извињавам се, Верице, што сам радознала. А да није у рупу кока залутала?

103


ЕД У

КА

ВЕРИЦА: Нажалост, Пријо Лијо, од коке нема ни „квоц”, ни „кокода”. Мораћеш вечерати шта ти природа да. ЛИЈА ПРИЈА: Баш штета. Нарочито због мог репа. Аха! Ево, Меде Чеде. Он сигурно зна шта има у рупи да се једе. МЕДО: Наравно да знам! Медо Чедо је промућуран и паметан. Тако ми крзна и дрвореда, унутра је пуна кошница меда! ВЕРИЦА: Чедо Медо, жао ми је. Али у рупи мед није. ЛИЈА: Аууу... Ко онда зна шта је? Да није јаје!? ЗЕКО: Тако ми зечјег заната, да није зелена салата? МЕДО: Тако ми њушке, да нису крушке?

104


ЕД У

КА

ВЕВЕРИЦА: Мир! Мир! Мир! Ево, открићу вам тајну. У рупи је жир! СВИ: Жир! ВЕРИЦА: Сад вам је јасно шта радим? Жир садим. МЕДО: Тако ми зреле диње. Па жир једу дивље свиње! Јел тако? ВЕРИЦА: Не садим га да га неко смаже у сласт, већ да из њега порасте храст. ЛИЈА: Шта ће нам храст. Дај нам мед! Хоћемо маст! ЗЕКО: И купусовог листа, да нам срећа заблиста! ВЕВЕРИЦА: Е, драги моји, док ви мислите на храну, неко нам у шуми сече грану по грану. Док ви имате јело на уму, неко нам уништава шуму. Погледајте ове тужне птиће. Погледајте њихова порушена гнезда. Погледајте увеле листиће и на небу хиљаду звезда. Некада су уживали у хладу, а сада су им посекли наду. Зато сада вредно садим жир по жир да шуми вратим спокој и мир. А ви, ви мислите само како да кркате! Стидите се свих оних који сада пате. МЕДО: Истина, ја сам мислио о својој срећи. ЗЕКО: А, ја како ћу од глади побећи. ЛИЈА: И ја, кога ћу наивног за храну прећи. ВЕРИЦА: Надам сте да сте сада нешто паметно научили. ЗЕКО: Јесмо. (Дошаптава се са Лијом и Медом) Е, па. Верице Веверице, ми смо нешто паметно одлучили... ВЕРИЦА: Шта сте одлучили?

105


КА

МЕДО: Да радимо! ЛИЈА: Да се удружимо! ЗЕКО: Да шуму садимо и природи служимо! СВИ: Одрасли свете, имај на уму, врло је важно чувати шуму. Нека из тебе доброта зрачи, јер шума планети опстанак значи.

Тоде НИКОЛЕТИЋ

ОТКРИВАМО НОВЕ РЕЧИ

ЕД У

пропланак — мања чистина на ивици шуме или у шуми сласт — пријатни укус слатких ствари опстанак — одржавање у животу њух — чуло мириса

ПИТАМО, ПРИЧАМО

• • • • • • • •

Где се дешава радња овог текста? Ко су ликови? Ко је главни лик? Зашто је веверица тужна? Шта зека, меда и лија мисле да она ради? Зашто мисле да баш то ради? Шта она заправо ради? Пронађи речи у тексту којима је веверица успела да убеди остале ликове да престану да мисле само о својим потребама. • Шта су заједно одлучили? • Прочитај гласно поруку текста. Коме је порука упућена? Која се људска особина у поруци посебно истиче? • Заокружи слово поред одговора који сматраш тачним. Добар си ако се понашаш са пажњом и разумевањем: а) према људима; б) према људима и животињама; в) према људима, биљкама и животињама.

106


ТВОЈЕ РЕЧИ

КА

Како ти чуваш природу? Буди на њеној страни. Она нам даје много и дужни смо да је заштитимо. Нажалост, цела наша планета је угрожена. Шта су све људи угрозили? Размисли о томе шта би људи могли да ураде да би спасили шуме. Испричај.

МАЛА ШКОЛА ПИСАЊА

ЕД У

• Са другарима из одељења осмисли плакат чија ће порука бити: ЧУВАЈМО ПРИРОДУ. • Смислите кратке поруке о очувању природе и испишите их на плакату. • Илуструјте своје мисли цртежима. • На интернету можете пронаћи слике које показују колико је угрожена наша прелепа планета и залепити их на плакате. Неко одрастао може да вам помогне у претраживању интернета.

107


НАУЧИЛИ СМО У ПРЕТХОДНОМ ПОГЛАВЉУ БАЈКЕ

ЕД У

КА

Бајке су приче у којима се појављују нестварни ликови и које говоре и о чудесним догађајима. У бајкама доброта, мудрост, храброст и лепота побеђују зло које постоји у свету.

Главни лик

Живела је на врху планине мала Снежана, краљица зиме. На ножицама је имала ципелице од сребра, била је огрнута белим плаштом попрсканим снежним звездицама, на глави је носила ледену круну која се преливала у безброј боја када сунчев зрак на њу падне.

108

Место радње

Опис лика


ПРИЧАМ ТИ ПРИЧУ У четвртом поглављу Читанке открићеш:

КА

читаћеш:

— да је наша народна књижевност велико благо које нас учи много чему; — како да проналазиш важне поруке у књижевним текстовима; — како да разликујеш басну од осталих народних прича; — како да разликујеш народну причу од уметничке приче.

ЕД У

— зашто се не треба међусобно упоређивати јер свако од нас има неке добре и вредне особине; — како се треба суочавати са проблемима; — да можемо помагати и људима и животињама; — како постајемо бољи чинећи добро; — да заједно можемо много; — зашто родитељи правилним васпитањем дарују деци срећу; — да је боље да научиш да правиш санке, него да их добијеш готове; — да свако може бити лик у причи, па и један паук.

Ко доброту сеје, љубав жање. Народна пословица


Размисли пре читања • Како замишљаш играчке из неких старих времена?

ДА ЛИ СУ ДЕЦА У СТАРА ВРЕМЕНА ИМАЛА ИГРАЧКЕ?

КЉУЧНЕ РЕЧИ играчке, текстови из дечјих енциклопедија

(Из енциклопедије за децу „Хиљаду зашто – хиљаду зато”)

ЕД У

КА

Играчка је нешто чиме се деца играју, а што на неки начин подсећа на оно што чине одрасли. Пошто су деца одувек волела да подражавају одрасле, можемо претпоставити да играчке постоје откада и човек. Археолози су нашли у ископинама древних градова многе играчке: чегртаљке, звечке, сићушно посуђе и малене животиње од глине, бронзе и олова. У остацима једног старог персијског града пронађена је играчка у виду лава на точковима. На постољу на које је причвршћен лав постоји канап помоћу кога се играчка повлачи. Овакве играчке се још увек праве, а ова је стара око 3000 година! У древним египатским ископинама нађене су разне играчке: лопте, чигре и лутке. Пронађена је чак и мала играчка која представља човека како меси хлеб, а покреће се помоћу канапа. Познато нам је да су се и грчки и римски дечаци играли чегртаљкама, теретњацима и колицима. На Кипру је пронађена играчка у виду теретних кола за превоз вина којом су се деца играла исто тако као што се ви данас играте теретним камионом. У средњем веку деца су се играла многобројним играчкама: коњима од иловаче, наоружаним војницима, луком и стрелама. О играчкама из најстаријих времена нема података зато што су оне обично биле од дрвета. Дрво брзо трули у земљи и зато нису могле да се очувају играчке које потичу из најранијих дана човековог постојања.

110


ОТКРИВАМО НОВЕ РЕЧИ

ЗРНЦE ЗНАЊА

КА

подражавати — опонашати; чинити исто што чини и неко други археолог — стручњак који се бави ископавањем и проучавањем предмета старих култура бронза — мешавина метала од које се праве разни предмети олово — меки, отровни метал Персија — држава која је постојала у давна времена; налазила се на простору данашње државе Иран древни — веома стари Кипар — острво-држава у Средоземном мору

ЕД У

Енциклопедија је књига која садржи преглед најразличитијих области људског знања. Радозналост која у себи крије искрену жељу за откривањем нових, занимљивих и корисних знања једна је од најлепших људских особина. И ти си сигурно једно мало, радознало биће које жели да сазна што више о свему што нас окружује. Зато је важно да читаш дечје енциклопедије у којима ћеш сигурно пронаћи одговоре на многа питања која те занимају.

ПИТАМО, ПРИЧАМО

• • • •

О чему говори овај текст? Шта ти је у њему најзанимљивије? Коју би од наведених играчака волео/волела да имаш? Објасни зашто. Где је пронађена играчка у виду теретних кола за превоз вина? Подвуци у тексту реченицу која говори о њој. • Зашто о играчкама из најстаријих времена нема података?

ТВОЈЕ РЕЧИ

• • • •

Које су твоје омиљене играчке? Коју ћеш од њих задржати и када не будеш више дете? Објасни зашто. Шта радиш са својим старим играчкама којима се више не играш? Замисли дан без играчака. Како би један такав дан могао да се проведе, а да ниједног тренутка не буде досадан? Ти и твоји другари смислите и запишите занимљиве предлоге. 111


ЗАДАТАК ЗА РАДОЗНАЛЕ Погледај филм „Прича о играчкама” и сазнај како су се играчке побуниле против дечака који се према њима понашао веома лоше. Ако си тај филм већ гледао/ гледала, испричај на часу шта се све у њему десило.

КА

МАЛА ШКОЛА ПИСАЊА

Пред тобом је план који ће ти помоћи да опишеш своју омиљену играчку.

1. Наведи која је играчка у питању. 2. Опиши каквог је облика, величине и боје. Наведи од каквог је материјала направљена. Ако је звучна, опиши тај звук. 3. Опиши како се њоме играш. 4. Наведи зашто је то твоја омиљена играчка.

ЕД У

Ово није завршен план. Ти га можеш проширити мислећи о својој играчки. О описивању можеш сазнати више и у уџбенику Поуке о језику.

112


Размисли пре читања • Које своје особине волиш и не желиш да мењаш?

БИК И ЗЕЦ

КЉУЧНЕ РЕЧИ народна басна, особине људи, поука

КА

Спази бик зеца где као стрела бежи преко поља, па му позавиде на брзини. Кад се једном састадоше, рече му: — Благо теби кад си тако брз! Ти можеш да умакнеш и најопаснијем непријатељу! Ништа у животу не бих више желео него да сам и сам тако брз. Тада бих могао да побегнем од сваког непријатеља. Насмеја се зец чувши бика, па ће му рећи: — Луда је твоја жеља, пријатељу! Дао бих ја радо своју брзину за твоје оштре и снажне рогове. Боље поносито се борити с непријатељем него целог века срамно пред њим бежати!

ЕД У

Народна басна

ОТКРИВАМО НОВЕ РЕЧИ

умакнути — побећи цели век — мисли се на цео живот

ПИТАМО, ПРИЧАМО

• • • •

Како замишљаш поље на коме је бик спазио зеца? Зашто се радња басне дешава баш на том месту? Шта је бик осетио када је видео којом брзином зец трчи? Зашто је пожелео да и сам буде тако брз? 113


Шта је зец мислио о његовој жељи? Зашто? Шта ти мислиш о бику? По чему су слични бик и зец? Подвуци реченицу коју сматраш поуком басне. Чему нас још учи ова басна? Народни приповедач је сликовито описао брзину зеца. Са чим ју је упоредио? Са чим би још могла да се упореди?

ТВОЈЕ РЕЧИ

КА

• • • • •

• Пажљиво прочитај причу о једном свом вршњаку и потом одговори на постављени задатак.

ЕД У

Андрија је читао спорије и теже од својих другара из одељења. Због тога се није повукао у себе, нити се осећао несрећно. Био је мали, али је знао да тако неће решити проблем. Вежбао је упорно и стрпљиво. Његова жеља да боље чита и разуме приче била је велика и зато није одустајао. У томе су му помагали његова бака, учитељица и другарица Маја са којом је седео у клупи. Временом, уз много труда, добре воље и подршке, Андрија је успео да савлада вештину читања. Која се од следећих реченица односи на Андријино понашање и особине? Заокружи слово испред одговора који сматраш тачним. а) Није волео да одлази у школу због свог проблема. б) Потпуно се ослонио на туђу помоћ. в) Није побегао од проблема, већ се суочио с њим. • Како се могу повезати прича о Андрији и поука басне Бик и зец? • Како се ти суочаваш са проблемима? Ко ти у томе помаже? Објасни зашто је важно да подржавамо једни друге.

МАЛА ШКОЛА ПИСАЊА

Подели усправном линијом страницу у свесци. На левој страни напиши БИК, а на десној ЗЕЦ. Испод напиши речи које описују особине бика, односно зеца. Потруди се да пронађеш што више придева. Своје придеве упореди са придевима другова и другарица из одељења.

114


Размисли пре читања • Зашто није добро мислити само на себе и на своје потребе?

КЉУЧНЕ РЕЧИ басна, поука, важност узајамне помоћи

КОЊ И МАГАРЕ

ЕД У

КА

Путовали заједно коњ и магаре. Јадно магаре, преко мере натоварено, замоли коња да му помогне и понесе део терета јер ће иначе издахнути. А коњ ни да чује. Када магаре сасвим ослаби и паде мртво, господар натовари на коња не само сав терет него и кожу угинулог магарета. Сад коњ схвати, али касно, да би му много боље било да је послушао магаре и да му је помогао. Према Доситеју ОБРАДОВИЋУ

ПИТАМО, ПРИЧАМО

• • • • • • • •

Ко су ликови ове басне? Где се дешава радња басне? Како се магаре обратило коњу за помоћ? Како је коњ поступио? Која је његова мана допринела несрећном завршетку? У чему је господар погрешио? Када је коњ схватио своју грешку? Којим поукама би се могла завршити ова басна? 115


ТВОЈЕ РЕЧИ • Прочитај песму и објасни како се она може повезати са басном „Коњ и магаре”.

Кој’ има добра друга, не боји се очајања. Подељена туга упола је мања; подељена срећа два пута је већа.

КА

ДОБАР ДРУГ

Јован Јовановић Змај

ЕД У

• Зашто треба помагати некоме коме је тешко? Како ти помажеш другарима у одељењу? • Ко теби највише помаже када имаш неку невољу? Како се тада осећаш? • Смисли и испричај другачији крај ове басне.

ЗРНЦE ЗНАЊА

Басна је прича у којој су ликови животиње. Оне у баснама имају особине људи. Баснама се обично саопштава нека мудра поука.

ЗРНЦE МУДРОСТИ

РЕБУС

Учини добро, не кај се, учини зло, надај се.

П=Б

116

‘‘‘


Размисли пре читања • Шта знаш о Светом Сави?

СВЕТИ САВА И ОТАЦ И МАТИ СА МАЛИМ ДЕТЕТОМ

КЉУЧНЕ РЕЧИ Свети Сава, народна прича

КА

Донели отац и мати мало новорођено дете у цркву Светом Сави и замолили га да дете благослови и да му дâ срећу. „Ја ћу га благословити, као што је и Исус децу благословио, али му срећу не могу дати. То можете само ви, родитељи његови, ако га зарана научите: да ради, да штеди, да не лаже, да не краде, да слуша, да је побожно, да поштује старије, да је у свачему умерено; а нарочито ако га будете упутили да добро чува своје здравље.” Родитељи су учинили што им је светац казао, па је од њиховог малог детета постао добар, радан, поштен и побожан човек. То се после чуло надалеко, па је са свих страна долазио силан свет и доводио малу децу Светом Сави да их благослови и да им дâ срећу. А Свети Сава свима је одговарао као и онима првима.

ЕД У

Народна прича

117


ОТКРИВАМО НОВЕ РЕЧИ

КА

благослов — милост Божја, дар Божји благословити — пожелети некоме добро и срећу призивањем Божје милости (обично знаком крста) зарана — рано, на време умерен — скроман

ПИТАМО, ПРИЧАМО

Да ли се срећа може добити као дар? Зашто Свети Сава мисли да су родитељи важни за стицање дететове среће? Како све родитељи могу помоћи деци да стекну срећу у животу? Размисли и објасни зашто је важно слушати родитеље. Шта све можемо научити од старијих особа? • Зашто је посебно важно добро чувати здравље? • Подвуци придеве који описују у каквог је човека израсло детенце из ове приче. Наведи још неке придеве који описују добре људске особине. • Објасни зашто су људи наставили да доносе децу код Светог Саве. • Подсети се онога што знаш о Светом Сави. Испричај зашто је Свети Сава значајна личност.

ЕД У

• • • •

ТВОЈЕ РЕЧИ

• Испричај шта је по твом мишљењу најважније што си научио или научила у својој породици. • Шта ти чиниш за своју срећу? Како усрећујеш људе око себе? • Шта би још свако дете могло да учини за властиту срећу?

ЗРНЦE МУДРОСТИ

Здравље је највеће богатство.

118


Размисли пре читања • Зашто је важно слушати добре савете блиских људи?

КЉУЧНЕ РЕЧИ прича, Свети Сава као књижевни лик

ДЕЧАК И САНКЕ Још једна легенда о Светом Сави

ЕД У

КА

Био је зимски распуст. Дечак је очекивао снег, радовао му се, али је због нечег био тужан. Није имао санке. Прошле године санкао се у старој бабиној карлици. Али, једнога дана, карлица налете на брежуљак у снегу, одскочи и разби се уздуж, напола. То је значило да је одрастао — карлица му је била мала. Сад, међутим, није имао ни карлицу. Небо је било све беље — снег се осећао у ваздуху. Он санке није имао. Седео је, сам, нa брегу, под крушком и гледао планине у даљини, облаке над стеновитим врховима. Одједном, нешто га прену, и он угледа: узаним шумским путем — иде човек. Брада, штап, торба на леђима. — Снег чекаш — рече непознати, а очи има као отац, као деда. — Откуд знаш да чекам снег? — Све га чека. И шума, и траве, и птице. — Али они се не санкају — рече дечак. — Свако се снегу на свој начин радује, а ко се радује, тај и стрепи… Ако немаш санке, ти их направи… Нађи старе даске у појати. Узми две једнаке. Један угао заоблиш секирицом, кружно, другу наспрам ње исто тако, одозго прикуцаш… Видећеш саме ће се направити… Непознати оде, дечак послуша… Секирица лакша него лане. Ексери се не криве. Бака се не љути… Остругао чађ и паучину. Провртио рупу за узицу. Направио шаре… Потписао се на њима — мајстор за санке. Уто, спази: спушта се ноћ. Кратак је зимски сан. Брда потамнела — трава плавичаста. Оштар мирис испуни му нос и груди — пред кућом, заиграше пахуље. Драган ЛАКИЋЕВИЋ

119


ОТКРИВАМО НОВЕ РЕЧИ

КА

легенда — измишљена прича о некој личности, месту или појави у природи карлица — дрвено коританце за разливање млека стрепети — бринути се, прибојавати се појата — стаја за стоку, штала пренути — тргнути из замишљености, сањарења

ПИТАМО, ПРИЧАМО

ЕД У

• Подвуци први ред испод наслова приче. Објасни како га разумеш. Време радње ове приче је: а) крај зиме; б) зимски распуст; в) крај јесени. • Ко је главни лик у овој причи? • Подвуци две реченице у којима се говори чему се дечак радовао, а зашто је био тужан. • Шта је дечак радио кад га је пренуо непознати путник? • Опиши изглед непознатог путника. У причи се каже да је непознати путник имао очи „као отац, као деда“. Објасни како то разумеш. • О чему су разговарали дечак и мудри човек? Наведи ко све, према речима непознатог путника, чека снег. Шта је непознати саветовао дечаку? • Размисли и објасни зашто се дечаку десило да му је секирица била лакша него лане, да се ексери нису кривили и да се бака није љутила. • Ко је био непознати путник? Објасни на основу чега то закључујеш. • Упореди ову причу са народном причом Свети Сава и отац и мати са малим дететом. Наведи по чему су сличне, а по чему различите. • Испричај шта је у овој причи на тебе оставило најјачи утисак.

ТВОЈЕ РЕЧИ

Да ли си некада осетио/осетила понос због нечега што си направио/направила својим рукама? То може бити цртеж, неко једноставно јело, неки предмет и сл. Испричај.

МАЛА ШКОЛА ПИСАЊА

Напиши састав који почиње реченицом: Замолио/замолила бих Светог Саву да ми покаже како... 120


Размисли пре читања • Зашто је важно да сви у одељењу будете сложни?

КЉУЧНЕ РЕЧИ народна прича, поука, неслога, јединство

СЕДАМ ПРУТОВА

ЕД У

КА

Имао отац седам синова, седам свађалица. Свађајући се занемарише сав кућни посао и све им пође наопако. Било је себичних и рђавих суседа који су се радовали њиховом свађању и њихов назадак скретали су на своју корист. Лако је грабити онде где нема ко да чува, кад се чувари међу собом свађају. Видећи да ће бити зло и наопако, отац се веома забрине. Једанпут скупи синове око себе, па им покаже седам прутова чврсто повезаних у један сноп и рече: — Који од вас овај сноп преломи, ономе ћу дати десет дуката. Свих седам синова покушали су да преломе сноп; пробали су овако и онако. И напослетку сваки рече да не може. А отац ће им онда: — Чудим се што не можете јер је то сасвим лако. Он одреши узицу којом је био сноп везан, штапићи су се размакли, а он један по један преломи без пô муке. Синови су се насмејали: — Е, тако је лако! Тако би могло и нејако дете! Отац заврши: — Ево вам, децо, слике и прилике ваше. Не будете ли сноп, бићете седам прутова које, као што сте сами рекли, може сломити нејако дете. Народна приповетка

121


ЗРНЦE ЗНАЊА

КА

Одувек су људи волели да смишљају и причају приче о свему што се догађало у њиховим животима. И ову, као и многе друге народне приче, смислио је и испричао некада давно неко, нама непознат, ко је волео и умео да прича приче. Прича је заживела међу људима, причали су је једни другима, а касније су је и записали и тако је стигла и до нас. Такве приче зовемо народне приче. Мудре поуке старих прича не треба заборављати.

ОТКРИВАМО НОВЕ РЕЧИ

назадак — пропадање, назадовање, заостајање сноп — везано пруће одрешити — одвезати

ЕД У

ПИТАМО, ПРИЧАМО

• • • • • • • • •

Какву породицу откриваш на почетку приче? Које особине имају синови? Замисли и испричај како су проводили време и око чега су се све свађали. Како је изгледао њихов дом? Ко је имао користи од таквог њиховог понашања? Како се осећао отац породице због тога? У чему се све разликују отац и синови? На који начин је отац показао синовима колико је важно да буду сложни? Шта на крају приче закључујеш?

МАЛА ШКОЛА ПИСАЊА

Укратко опиши како си се са неким посвађао/посвађала. На крају напиши зашто је важно да уважавамо туђе мишљење.

122


ТВОЈЕ РЕЧИ

КА

• Направи план за препричавање и препричај ову причу као да си ти отац или један од синова. • Замисли и испричај како је изгледао живот и дом ове породице после очеве поуке. • Следеће речи су се помешале и изгубиле своја места. Сложи их уз помоћ свог пара из клупе и добићеш пословице које се односе на ову причу. 1. нема Где нема куће слоге ту 2. кућу разграђује Слога гради а неслога 3. је сломити прут Један пруће лако тешко а пруће

• Како би се још могло рећи? Прочитај наведене речи и смисли речи које слично значе. себичан рђав нејако

ЕД У

ЗАДАТАК ЗА РАДОЗНАЛЕ

Пробај са другарима у одељењу да сломиш цео сноп, а потом сваки прут понаособ. Разговарајте о томе.

123


Размисли пре читања • О чему волиш да пишеш?

КЉУЧНЕ РЕЧИ прича, писање

ПРИЧА ИЗ ОРМАНА

ЕД У

КА

Пссст, тихо! Ову ти причу пишем шћућурен у ормару, уз танку, бледу светлост батеријске лампе... Не питај ме зашто. Сам ћу да ти кажем. Дуго ми се прича, како и треба да буде, крчкала у глави. Сваки дан сам пажљиво подизао поклопац да проверим је ли већ доспела за употребу. Јутрос видим — јесте. — О-хо-хо, време је — протрљам руке и седнем за радни сто, да је запишем. Али, хоћеш! Ето ти са плафона, наглавачке, зууумм, низ невидљиву нит, мог кућног љубимца, паука Плетка Стихоклепка. И већ знам шта ће да буде. — Пишеш, а? Решио си да будеш од користи? Лепо, нема шта — обрати ми се Плетко. Да те не оставим у недоумици: нас двојица се, у ствари, споразумевамо покретима. Имамо низ прецизних, договорених знакова. Он, на пример, мрдне својом осмом ножицом, а ја мало прстом, што значи: — Јеси ли расположен за дружење? — Не ометај, размишљам! Али, не тече разговор са Плетком често тако лако, поготово откад се прихватио римовања. Зато ти се и јављам из ормара, кришом. Навалио, стихоклепац, да ме наговара: — Остави се приче, пиши песму! — па све мрда ногама, као да хекла. — Ако ти се баш не да, ево, ја ћу да ти припомогнем, па кад ти крене, вратићеш ми, стих по стих... Пази, молим те, он да ми припомогне! А види на шта то личи: Много тога што људи начине вреди једва слој-два паучине. То или ово: Плетем нити да прикријем душицу, заљубих се несрећно у мушицу. Спасавај се ко може! Зар је то поезија?! Е, мој Плетко! Сад ти је, ваљда, јасно шта радим у ормару. Скривам се од осмоноге напасти. Једино тако могу да ти напишем причу чији је главни јунак мој кућни љубимац, паук... Гле, већ сам је написао! Бранко СТЕВАНОВИЋ

124


КА

ЕД У ОТКРИВАМО НОВЕ РЕЧИ

шћућурен — скупљен, згрчен крчкати — кувати на тихој ватри; овде у значењу: полако припремати нешто недоумица — двоумљење, колебање, неодлучност прецизан — тачан, тачно одређен, правилан, јасан поезија — песничка уметност, песништво, песма

ПИТАМО, ПРИЧАМО

• У ком смешном положају затичемо писца? • Зашто се тамо налази? • Шта значе његове речи да му се прича дуго крчкала у глави? • О коме је желео да напише причу? 125


ТВОЈЕ РЕЧИ

КА

• Да ли је уобичајено имати паука за кућног љубимца? • Колико паук има ногу? Подвуци реченицу у којој се то наводи. • У Читанци пронађи песму која говори о једном другом многоногом створењу. Погледај Садржај на почетку књиге. • Писац је напустио радни сто и отишао у ормар. Ко га је узнемирио? • Објасни како је, иако узнемираван, писац написао причу. Ко га је инспирисао? • Протумачи паукове речи: Много тога што људи начине — вреди једва слој-два паучине.

• Имаш ли кућног љубимца? Шта ти он све значи? • Ако немаш љубимца, која животиња би те обрадовала као рођендански поклон? Зашто? • Подсети се текста о Теслином детињству. Ко је кућни љубимац у тој причи?

ЕД У

МАЛА ШКОЛА ПИСАЊА

„Дуго ми се прича, како и треба да буде, крчкала у глави”, каже писац. • Напиши састав о томе како ти пишеш — ПИСАЊЕ И ЈА. • Нека ти следећа питања буду помоћ: Да ли волиш да пишеш? О чему волиш да пишеш? Колико се дуго прича крчка у твојој глави? Шта ти представља проблем док пишеш? Шта те омета? Где пишеш? Постоји ли нешто у вези са писањем што ти причињава посебно задовољство?

ЗАДАТАК ЗА РАДОЗНАЛЕ

Мреже које плету пауци јединствене су. То значи да је свака паукова мрежа на свету другачија, не постоје две исте. Пауци испуштају из сићушних отвора на својим жлездама танане „кончиће” који граде њихову мрежу. Потражи у библиотеци књиге о инсектима и сазнај још неке занимљиве појединости о пишчевом љубимцу. И још нешто: стихови нису случајно залутали у ову причу. Писац Бранко Стевановић пише и песме. Предлажемо ти да у библиотеци потражиш неку од његових књига песама — уживаћеш!

126


127

ЕД У КА


НАУЧИЛИ СМО У ПРЕТХОДНОМ ПОГЛАВЉУ ПРИЧА ПОЗНАТ АУТОР

То можете само ви, родитељи његови, ако га зарана научите: да ради, да штеди, да не лаже, да не краде, да слуша, да је побожно, да поштyје старије, да је у свачему умерено; а нарочито ако га будете упутили да добро чува своје здравље.

Дуго ми се прича, како и треба да буде, крчкала у глави. Сваки дан сам пажљиво подизао поклопац да проверим је ли већ доспела за употребу. Јутрос видим – јесте.

Народна прича

Бранко Стевановић

ЕД У

КА

НЕПОЗНАТ АУТОР

Луда је твоја жеља, пријатељу! Дао бих ја радо своју брзину за твоје оштре и снажне рогове. Боље поносито се борити с непријатељем него целог века срамно пред њим бежати!

Народна басна 128


ДЕЦА РАСТУ oД ЉУБАВИ У петом поглављу Читанке читаћеш:

КА

открићеш: — да уживаш у успаванкама — нежним песмама којима су се одувек успављивала деца; — како да уочиш редослед међусобно повезаних догађаја у причи; — како да на основу тог редоследа направиш план препричавања; — како да одредиш место и време дешавања радње; — како да одредиш тему текста — о чему се у тексту говори; — како да препознајеш главне и споредне ликове и њихове особине на основу изгледа и поступака.

ЕД У

— како није довољна само жеља да пронађеш пријатеља; — да пријатељима треба помагати; — зашто пријатеље можемо пронаћи и на местима где то не очекујемо; — да су сва мала створења лепа; — како можемо савладати усамљеност; — зашто нам је породица веома важна.

Пажња је најбољи пут до пријатељства. Херберт Спенсер


Размисли пре читања • Које ти све речи падају на памет кад помислиш на пријатеља?

СВИТАЦ ТРАЖИ ПРИЈАТЕЉА

КЉУЧНЕ РЕЧИ прича, место и време дешавања радње, редослед догађаја у причи

ЕД У

КА

Једне летње вечери излете свитац из траве, подиже свој плавичасти фењер и поче да лети тамо-амо. — Шта ли то тражи? — Пријатеља он тражи! Јер сви имају понеког, имају много пријатеља, а он ни једног јединог. А каква је срећа имати пријатеља и играти се с њим! Тако је пожелео да и он има бар једног пријатеља и пође да га потражи. Летео је тако, летео кад чу у трави неко шуштање. Издиже фењер да погледа шта је и спази скакавца како узбуђено жури некуд. — Скакавчићу, скакавчићу — позва га свитац. — Шта хоћеш? — одазва се овај. — Желиш ли да ми постанеш пријатељ? — Желим. — Е, па онда хајде да се играмо — обрадова се свитац. — Добро — сагласи се скакавац — али мало касније, морам да потражим свог братића. Врло је несташан. Негде се изгубио, а већ је мрак. Још се није вратио кући, па је мајка врло забринута. Послала ме је да га пронађем. А ти си дошао у прави час. Хајде, осветли ми пут и помози ми да га пронађем. — Е, не могу да ти светлим — одговори свитац — морам да идем да тражим пријатеља. Дижући свој плавичасти фењерчић, свитац одлете даље. Опет је летео тако около кад чу у трави неки шум. Подиже фењер да види шта је то, кад угледа једног мрава који је грабио напред, носећи велики товар. — Хеј, ти! — позва га свитац. Мрав се одазва. — Хоћеш ли да ми будеш пријатељ? — Хоћу — одговори мрав. — Онда пођи са мном да се играмо. — Добро — сагласи се мрав — само чекај да донесем кући овај товар. Баш си добродошао јер сам залутао. Хајде, помози ми да пронађем пут. Али свитац рече: — Не могу да ти помогнем јер морам да тражим пријатеља. — Са тим речима подиже свој фењерчић и — оде даље.

130


КА

Једне летње вечери свитац је опет летео тамо-амо са својим уздигнутим плавим фењерчићем. Шта ли он то опет тражи? — Још тражи пријатеља. — Па зар га није већ нашао? — Није. Драга децо, ви сви знате како се може стећи пријатељ. Научите и свица јер он стално лети унаоколо тражећи га. Како је само уморан! Сун Ју Ђин

ОТКРИВАМО НОВЕ РЕЧИ

ЕД У

фењер — старинска светиљка, лампа

ЗРНЦE ЗНАЊА

Приче говоре о ликовима и догађајима у којима они учествују. Из првог разреда ти је познато да се радња сваке приче дешава у неко време и на неком месту. Такође, познато ти је да постоји редослед догађаја у причи.

ТВОЈЕ РЕЧИ

• Са ким од другара највише волиш да се дружиш? • Шта највише волите да радите заједно? • Како се односиш према својим пријатељима?

МАЛА ШКОЛА ПИСАЊА

Напиши писамце свицу из ове приче. Објасни му где је погрешио и посаветуј га како се налази пријатељ. Упореди свој рад са радовима другова и другарица из одељења. 131


ПИТАМО, ПРИЧАМО Ко је главни лик у овој причи? Наведи споредне ликове. Зашто је свитац пошао у потрагу? Коју важну и добру особину има скакавац? Шта мислиш о мраву из ове приче? Зашто свитац није успео да нађе пријатеља? У које се годишње доба дешава радња ове приче? Шта мислиш зашто је писац изабрао баш то годишње доба? Где се, по твом мишљењу, догађа радња ове приче? Објасни свој избор. Прочитај песму На крају лета која се налази у твојој Читанци. По чему се свици из песме разликују од свица из ове приче? • Шта би се догодило да се ти појавиш у причи? Како би ти поступио или поступила? • Уочи у причи о свицу почетак, главни део приче и крај. Заокружи их различитим бојама. • Поређај правилно редослед догађаја у причи. У кружиће испред наслова напиши одговарајуће бројеве. Бројем 1 означи оно што се прво догодило.

КА

• • • • • • • • •

ЕД У

Сусрет са скакавцем.

Свитац полази да тражи пријатеља. Сусрет са мравом. Свитац и даље тражи пријатеља.

• Напиши кратак план за препричавање ове приче.

ЗАДАТАК ЗА РАДОЗНАЛЕ

Свици су углавном ноћни инсекти. Дању се крију и одмарају у својим скровиштима. Живе у скоро свим деловима света, осим у најледенијим пределима. Најчешће се виђају у шумама, али понекад их можеш видети и на ливадама, њивама, у долинама река. Замоли неког старијег да ти помогне да на интернету истражиш више о животу свитаца. Своја сазнања запиши у облику кратког подсетника. Спреми се да о томе причаш друговима и другарицама из одељења.

132


Размисли пре читања • По чему су младунци неких животиња слични деци?

ЕНО ГДЕ ЛЕТИ ЦВЕТ

КЉУЧНЕ РЕЧИ одломак, опис природе, ликови животиња

ЕД У

КА

(Одломак из књиге Бамби) Зелена ливада била је посута звездама белих красуљака, љубичастим и црвеним главицама процветале детелине и раскошно сјајним златним звездама, које је маслачак пружао увис. — Гле, мајко — повика Бамби — ено где лети цвет! — То није цвет — рече мајка — то је лептир. Бамби је задивљено гледао за лептиром који се нежно одвојио од једне стабљике и одлебдео у колебљивом лету. Сад Бамби виде да је мноштво таквих лептира прелетело ваздухом над ливадом, наизглед брзо, па ипак полако, горе-доле, у игри која га одушеви. Заиста је изгледало да је то путујуће цвеће које не може остати мирно на својој стабљици, па се диже да се поигра... Бамби је гледао за сваким лептиром. Радо би их погледао изблиза, тако би бар једног добро разгледао, али му се не пружа прилика. Непрестано су се комешали.

133


КА

Кад је затим погледао на земљу, задивио га је бујан живот који је прштао под његовим корацима... — Гле — кликну Бамби — онамо скаче комадић траве! Охо... како високо скаче! — Није то трава — објасни мајка — то је добри мали скакавац. — Зашто он тако високо скаче? — запита Бамби. — Јер ми овуда ходамо — одговори мајка. — Он нас се боји. — Ох! — обрати се Бамби скакавчићу који је седео насред тањира једне тратинчице — немојте се бојати, ми вам заиста нећемо ништа учинити. — Ја те се не бојим — одговори мали скакавац шушкавим гласом. — Ја сам се само у први мах препао. Никад се не зна ко је тај који долази, па треба бити опрезан. — Ја сам, ето, данас први пут у своме животу на ливади — објасни му Бамби.

ПИТАМО, ПРИЧАМО

Феликс САЛТЕН

ЕД У

• Ко је главни лик у овом одломку? Наведи остале ликове. • Место радње ове приче је: а) шума, б) ливада, в) насеље. • Пронађи и подвуци део текста у коме је описана ливада. • Красуљак и маслачак су: а) врсте поврћа, б) врсте дрвећа, в) врсте цвећа. • Како је Бамби доживео лептире? Објасни зашто. Наведи по чему су лептири слични цвећу. • Шта је Бамби помислио када је видео скакавца? Наведи по чему су скакавци слични стабљикама траве. • Пронађи и подвуци реченицу која нам открива зашто је скакавац опрезан. • У тексту пише: Кад је затим погледао на земљу, задивио га је бујан живот који је прштао под његовим корацима. Подсети се онога што са часова Света око нас знаш о разноврсном свету биљака и животиња. Наведи које је све животиње и биљке Бамби могао угледати на ливади. • Каква је Бамбијева мајка? Подвуци реченицу у којој се наводи зашто је овај дан за Бамбија посебан. • Подвуци назив две Бамбијеве особине. несташан непослушан стидљив радостан радознао • Протумачи наслов овог одломка и смисли свој назив за њега. • Која осећања Бамби изазива у теби?

134


ОТКРИВАМО НОВЕ РЕЧИ

ТВОЈЕ РЕЧИ

КА

красуљак — ливадски цвет тратинчица — бела рада, ливадски цвет колебљив — овде значи неодлучан, остао би на цвету, али би и отишао комешати се — кретати се у свим правцима

ЕД У

• Шта се теби највише свидело на Бамбијевој ливади? • Када си ти последњи пут био/била на некој ливади? Шта се на њој може видети? Који се звуци могу чути? Какви се мириси могу осетити? Зашто су ливаде добра места за дечје игре и сазнања о природи? • Према књизи о Бамбију направљен је и цртани филм. Одгледајте га заједно и разговарајте о разликама између филма и приче. Наведите разлоге због којих волите филмове и разлоге због којих волите приче.

МАЛА ШКОЛА ПИСАЊА

Замисли шта се у причи даље десило. Укратко напиши.

ЗАДАТАК ЗА РАДОЗНАЛЕ

• Ако желиш да сазнаш шта је са Бамбијем било пре и после овог узбудљивог упознавања са чудесним светом ливаде, потражи у библиотеци ову занимљиву књигу Феликса Салтена и прочитај је.

ЛИКОВНИ КУТАК

Писац је тако лепо и сликовито описао ливаду и Бамбијеве доживљаје. Прочитај још једном пажљиво одломак и насликај свој доживљај текста.

135


Размисли пре читања • Шта је по твом мишљењу лепо понашање?

КЉУЧНЕ РЕЧИ прича, лепо понашање

БОДЉИКАВА ПРАСАД

КА

Кад је хладно, бодљикаво прасе тражи другу бодљикаву прасад да леже заједно, да се збију јер им је тако топлије. Да немају бодље, то би било лако, али бодљикава прасад имају дуге и оштре бодље. Када се збију у гомилу, боду једно друго. То није добро. А није добро ни када им је хладно. Зато се бодљикава прасад дуго муче док не нађу неко згодно растојање: да буду једно уз друго, а да се не боду. То растојање се зове ЛЕПО ПОНАШАЊЕ. То је ЛЕПО ПОНАШАЊЕ: да ја не повредим тебе, да ти не повредиш мене, да помогнемо једно другом, да и мени и теби буде добро. Артур ШОПЕНХАУЕР

ПИТАМО, ПРИЧАМО

Шта ради бодљикаво прасе кад је хладно? Зашто бодљикавим прасићима није лако да се збију? Бодљикава прасад не одустају, већ се дуго муче. Зашто се муче? Како писац назива растојање које прасићи пронађу да би им било топло а да се не боду? • У причи подвуци шта је лепо понашање. • Шта ти се највише допало у овој причи?

ЕД У

• • • •

ТВОЈЕ РЕЧИ

• Шта су ти показале бодљикаве животињице из ове приче? • Опиши шта је за тебе лепо понашање. Присети се када се неко према теби лепо понео. Испричај како је то изгледало и која је осећања тај поступак у теби изазвао.

ЗРНЦE МУДРОСТИ

Што не желиш да ти други људи чине, не чини ни ти никоме, а што желиш да други људи теби чине, чини и ти свакоме.

136


Размисли пре читања • Како се ти успављујеш?

КЉУЧНЕ РЕЧИ

МАЈКА ЈОВУ У РУЖИ РОДИЛА

народна успаванка, мајчина љубав

КА

Мајка Јову у ружи родила, ружица га на лист дочекала, б’јела вила у свилу повила, а пчелица медом задојила, ластавица крилом покривала: нек је румен ко ружа румена, нек је бијел кô бијела вила, нек је радин кô пчела малена, нек је хитар као ластавица.

ЕД У

Народна успаванка

ОТКРИВАМО НОВЕ РЕЧИ

б’јела вила — мисли се на вилу из народног веровања задојила — нахранила радин — радан, вредан, марљив хитар — брз 137


ПИТАМО, ПРИЧАМО Ко је све дочекао малог Јову у новом свету? Како замишљаш бебу из песме? Који стихови говоре о мајчиним жељама? Које особине мајка жели за своје дете? Ко јој помаже да се те лепе жеље и остваре? Коју од њених жеља сматраш најважнијом? Са чиме у својим жељама мајка пореди дете? Правилно повежи.

КА

• • • • • • •

као

румен бијел

пчела малена

ЕД У

радин

бијела вила

хитар

ружа румена ластавица

ЗРНЦE ЗНАЊА

Успаванке су тихе, нежне песме које су се одувек певале деци да би лакше утонула у сан и лепше сањала. Успаванке су пуне љубави, топлих речи и искрених жеља да дете расте здраво и срећно. Поређењем истичемо сличност између две појаве. Прочитај пажљиво следећа поређења и објасни њихово значење.

Расте као врба из воде. Румен као јабука. Чува га као очи у глави.

138

Бео као лабуд. Бистар као суза. Млад као капља росе.


ТВОЈЕ РЕЧИ • Шта би пожелео/пожелела малом Јови? • Присети се заједно са родитељима успаванки којима су тебе успављивали. Запиши неке стихове. Можеш да смислиш и неке потпуно нове.

КА

МАЛА ШКОЛА ПИСАЊА

• Смисли и напиши занимљива и лепа поређења којима ћеш описати своје другаре из одељења. Видећеш да није тешко ако пажљиво посматраш своје другове и размишљаш о њима. На пример, Немања је немиран као веверица. Нека то буду поређења која ће обрадовати твоје другове и другарице и истаћи њихове добре особине.

ЗРНЦE МУДРОСТИ

ЕД У

Народ верује да су виле лепе и увек младе девојке златне косе. Рађају се из росе или из неке траве, а могу постати и од женског детета. Имају крила и могу да лете куд хоће. Живе далеко од људи, у шумама, облацима, планинама или пећинама.

139


Размисли пре читања • Зашто је важно пружати деци подршку?

ЛЕПО ЈЕ СВЕ ШТО ЈЕ МАЛО

песма, одрастање, песме Душана Радовића

КА

Чим се нешто мало, мало роди, на камену, грани или води, први дан му уз љуљашку тепа: Буди лепо као што је лепа....

КЉУЧНЕ РЕЧИ

... свака буба од хиљаду буба, свака птица од хиљаду птица, свака риба од хиљаду риба!...

ЕД У

Чим се нешто усправи над травом — лупи главом по пространству плавом. Дан га бодри: расти и не стрепи, бићеш лепо као што су лепи... ... свака звезда од хиљаду звезда, свака клица од хиљаду клица, свака песма од безброј песама!... Чим се нешто огласи у свету, у покрету, гласу или цвету — слути, чује кроз дамаре слепе: већ сам лепо као што су лепе... ... свака буба од хиљаду буба, свака клица од хиљаду клица, свака птица од хиљаду птица!... Душан РАДОВИЋ

140


ОТКРИВАМО НОВЕ РЕЧИ бодрити — храбрити, подстицати дамари — откуцаји срца, пулс

КА

ПИТАМО, ПРИЧАМО

ЕД У

• Која осећања буде мала, тек рођена бића? • Зашто је лепо све што је мало? • Како разумеш стихове: Чим се неко усправи над травом, лупи главом по пространству плавом? • Зашто малене треба бодрити када први пут нешто раде? • Којим речима их треба храбрити? • Подвуци последње стихове у првој, трећој и петој строфи. По чему су слични, а по чему различити? • Зашто је порука да су лепи важна и које добро доноси младим бићима?

ТВОЈЕ РЕЧИ

• И ти си још мало биће. Које речи највише волиш да чујеш од одраслих, блиских особа? Шта ти говоре када те бодре? • Опиши како ти бодриш и храбриш друге. Објасни зашто је важно да подржавамо блиске људе.

ЗРНЦE МУДРОСТИ

Где нема маленог, нема ни големог. Из маленог прута израсте велико дрво.

141


МАЛА ШКОЛА ПИСАЊА 1. У свесци напиши речи које значе нешто умањено.

2. У свесци смисли занимљива поређења:

буба — бубица

Малена као шумска јагода.

грана — вода — птица — риба — поток —

Малецко као...

КА

камен —

Мајушно као...

Сићушна као... Мален као... Ситан као...

ЕД У

3. Користећи добијене речи и поређења напиши „Малу причу”, у којој ћеш описати неки догађај који се десио малој буби, птици и риби поред једног потока.

142


Razmisli pre čitanja • Zašto je važna majčina briga?

КЉУЧНЕ РЕЧИ pesma, majčina ljubav, pesme Dušana Radovića

MAMA

Kad te neko juri… — Mamaaa! Kad si gladan… — Mamaaa! Kad ne možeš… — Mamaaa!

Najpre je bilo ništa i tama, a onda nas je rodila mama.

Mame su važne da nas rode, da nas podižu i da nas vode. Svi što po svetu trče i lete neke su dobre mame dete.

ЕД У

Kad nešto ne znaš… — Mamaaa!

U celom svetu, na svim stranama, reč je uglavnom o mamama.

КА

Kad seva… — Mamaaa!

Dušan RADOVIĆ

Kad se penješ… — Mamaaa! Kad silaziš… — Mamaaa!

Kad spavaš… — Mamaaa!

Kad se budiš… — Mamaaa!

Kad ne znaš šta hoćeš… — Mamaaa!

143


ПИТАМО, ПРИЧАМО

ТВОЈЕ РЕЧИ

КА

• Iz koliko strofa se sastoji ova pesma? Koje dve strofe se sastoje iz tri stiha? Od koliko stihova su sastavljene ostale strofe? • Koja se reč u pesmi ponavlja više puta? Gde prvi put pročitamo tu reč? Zaokruži slovo ispred tačnog odgovora. a) U prvom stihu. b) U drugom stihu. c) U naslovu. • Navedi kada sve deca u pesmi dozivaju mame. Zaokruži u pesmi strofu u kojoj pesnik objašnjava zašto su mame važne. • Zamisli sve situacije zbog kojih deca u pesmi dozivaju mamu. Kakvе su sve uloge mame u životu deteta? Podseti se još nekih situacija kada su mame neophodne. Navedi ih. • Opiši kakva se osećanja bude u tebi dok čitaš ovu pesmu.

ЕД У

• Opiši šta sve tvoja mama čini za tebe. Da li postoji neko drugi ko ti je blizak, a brine o tebi? Ispričaj. • Protumači reči pesnika Moše Odalovića: „Mama je glagol od glagola raditi.” • Kako ti sve mama ili neka druga osoba koja brine o tebi pokazuje ljubav, a kako joj ti uzvraćaš? • Kako provodite zajedničko vreme?

МАЛА ШКОЛА ПИСАЊА

• Pokušaj da napišeš pesmu ili priču pod naslovom A sada o nekome ko me voli... • Opiši kako izgleda neko ko te voli i ko najviše brine o tebi. Čime se bavi? Šta voli da radi u slobodno vreme? Kako provodite vreme zajedno? • Piši i o tome šta ti činiš za tu osobu.

ЗАДАТАК ЗА РАДОЗНАЛЕ

Potraži u biblioteci priču o tome kako carski pingvini neguju svoje mlade. Može i neko stariji da ti pomogne u pretraživanju interneta. Izaberi još neke životinje roditelje pa ih na času predstavi drugarima.

144


Размисли пре читања •Зашто нас опчињавају месец и звезде?

КЉУЧНЕ РЕЧИ песма, рима, машта

Дохвати ми, тата, мјесец, Да крај мене мало сја! Дохвати ми, тата, мјесец, Да га руком такнем ја!

КА

ДОХВАТИ МИ, ТАТА, МЈЕСЕЦ

ЕД У

— Мјесец мора горе сјати, Не смије се он скидати. Он мора код звијезда бити, Пут звијездама свијетлити, Да звјездице кући знају Кад се небом наиграју. И на земљу мора сјати Да зец види вечерати, Да јеж види путовати, Да миш види трчкарати, Да би птице могле спати, И да теби, моје дијете, Мјесец лаган сан исплете Од сребрних нити Па да сниваш и ти. Григор ВИТЕЗ

ОТКРИВАМО НОВЕ РЕЧИ

спати — спавати сјати — сијати

145


ПИТАМО, ПРИЧАМО

ТВОЈЕ РЕЧИ

КА

• Између кога се води разговор у овој песми? Заокружи слово испред тачног одговора. а) Између оца и месеца; б) Између оца и детета; в) Између детета и месеца. • Шта дете тражи од тате? • Како тата одговара? Наведи због чега све месец мора остати на небу. • Mесец у песми има једну људску вештину. Коју? • Подвуци стихове који говоре зашто је месец важан за дете. • Опиши како замишљаш тату из ове песме. • Наведи и ти неки разлог због ког је месечева светлост важна. • Каква осећања у теби изазива ова песма? Објасни шта ти се у њој највише свиђа.

ЕД У

• Дете из ове песме пожелело је нешто немогуће, а уместо тога добило је дивно објашњење зашто је важно да месец остане на небу. Које су твоје немогуће жеље? Чиме би лепим могло да се замени неиспуњење тих жеља?

ЛИКОВНИ КУТАК

Одабери стихове који ти се посебно свиђају и илуструј их у свесци или у блоку за цртање.

ЗРНЦE ЗНАЊА

Рима је понављање истих гласова у речима у песми. Она доприноси да песма буде још занимљивија и лепша за изговарање. И на земљу мора сјати, Да зец види вечерати, Да јеж види путовати, Да миш види трчкарати, Обележи у песми друге речи које се римују.

146


МАЛА ШКОЛА ПИСАЊА

КА

Григор Витез је често истицао маштовитост као главну дечију врлину. Говорио је да деца могу измаштати многе немогуће ситуације и светове у којима је све боље и лепше. Као потврду негових речи, измаштај и напиши неколико стихова или реченица о томе зашто сунце „мора горе сјати”. Григор Витез о својим песмама

ЕД У

„Моје дјетињство је протекло у малом селу, у пољу, у шуми, у дворишту, на ливадама, гдје је природа тако близу, гдје осјећаш и најмањи њен дах и промјену. Зато је у мојим пјесмама много природе, гласова, птица и животиња, дјечијих несташлука, задиркивања, шале, игре – онога што је било свијет мог дјетињства који сам на овај начин покушао вратити и показати другој дјеци...”

147


Размисли пре читања • На шта све помислиш када чујеш реч „бака”?

БРКЉАЧА

КЉУЧНЕ РЕЧИ сећање, прича, предмети из прошлости

ЕД У

КА

Бакина кухиња је била пуна необичних ствари. Те ствари одавно се не употребљавају, тих ствари више нема. Оне живе у мом сећању, као и моја бака, као и њене приче. Кад бих вас упитала шта је то бркљача, слегли бисте раменима. А за миксер знате! Видели сте га на делу кад мама мути торту. Чудна ми чуда — притиснеш дугме и електрични миксер ради! Зуји, мути! Мути, зуји! Али бркљача! Пробај њоме да умутиш шне од пет беланаца. Не можеш. Треба ти снага, треба ти вештина. Треба прича. Моја бака је имала снажне и вредне руке. Увек нечим запослене, увек у покрету. Када се поподне отегне и досада разапне своју мрежу, бака изненада каже: — Додај ми бркљачу! Време је да разбудимо лепотицу! А ја се осмехнем јер знам да ће ускоро замирисати нека од бакиних посластица. Највише смо волели шам од јагода. Бака то зна и већ ставља у ванглицу шољу јагода, сипа шећер. Вешто одваја беланце од жуманца. Беланца сипа у ванглицу и почне да мути. Бркљача је и даљна рођака миксера. Она има жичану сукњу и витку дрвену дршку. Као каква госпођица са кринолином. У вештим бакиним рукама наједном оживи: поскакује и врти по ванглици. Бака лупа шне, а мени се чини да то госпођица Бркљача игра на свом првом балу. — Знаш ли зашто не престаје да игра? — пита бака. — Зато што онда неће упознати свог вереника. Тако јој је прорекла нека гaтара. Упознаће будућег мужа на балу. И зато она, као и све лаковерне девојке, изнова игра, неуморно плеше не би ли се он појавио. И сваки пут се понада: можда ће баш овај дан бити тај суђени дан — прича бака уз ритмичну лупу бркљаче. Госпођица Бркљача поскакује, расте шне у вангли. Поскакују слатке капљице по мушеми. То мућење шама од пет беланаца је нека посебна музика. Престане тек када се на бркљачиној кринолини нахвата чврста розе чипка. — Пробајте! — каже бака. — Одлично је! — кажемо зналачки. Облизујемо прстиће и скидамо умућени шам са кринолине. Онда бака сипа шам у чинијице и на врх стави по једну јагоду.

148


После тога следи прање судова. Кад заврши, бака каже: — Стави је да спава, уморила се, сиротица. Нека је, нек спава до следеће забаве. Хвала ти, бркљачо, на свим шамовима, на свим кремовима, на свим колачима које си нам умутила. Хвала ти, бако, на твојим лепим причама.

ЕД У

КА

Весна ВИДОЈЕВИЋ ГАЈЕВИЋ

ОТКРИВАМО НОВЕ РЕЧИ

бркљача — мућкалица, жица за мућење којом су се мутила јаја и остали састојци колача и торти шне — чврста бела пена од умућених беланаца шам од јагода — посластица која се прави од беланаца, шећера и јагода кринолина — посебна врста подсукње, направљена је од танких металних обручева које спајају траке од тканине; оваква подсукња чини да се хаљина шири вереник — изабраник, младић коме је девојка обећала да ће се удати за њега гатара — врачара, жена која прориче будућност суђени дан — дан за који се верује да је предодређен да се у њему догоди нешто важно

149


ТВОЈЕ РЕЧИ • • • •

Ко те у твом животу подсећа на баку из ове приче? Како проводиш време са том особом? Зашто ти је важна? Каква те осећања везују за њу? Чему те је научила?

Шта те је разнежило у овој причи? О чему она говори? Ко је главни лик у причи? Где се дешава радња приче? Шта раде девојчица и бака? Како је бака од прављења шама од јагода направила незабораван доживљај и дивно, топло сећање? • Чија је рођака бркљача? • Шта је потребно да би се бркљачом умутила беланца? • Како је бака оживела жичану мућкалицу? На кога је бркљача подсећала баку? • Прочитај објашњење речи кринолина. Пронађи у тексту реченицу којом је описана бркљача. Сада објасни зашто је бака бркљачу упоредила са госпођицом са бала. • Размисли и реци зашто је бака, док је мутила шам од јагода, причала унуци причу. • Објасни својим речима шта значи бити лаковеран. • Шта мислиш шта бака жели да поручи унуци причом о лаковерној госпођици бркљачи?

ЕД У

• • • • • •

КА

ПИТАМО, ПРИЧАМО

МАЛА ШКОЛА ПИСАЊА

• Попричај са бакама, декама, мамама и татама о неким готово заборављеним предметима и апаратима за домаћинство. • Распитај се како се некада млела кафа, отварала конзерва, слушала музика, шта је аван… • Запиши своја сазнања о старим предметима и апаратима за домаћинство. Можеш пронаћи њихове слике на интернету. Нека ти неко старији помогне. Њима илуструј своје белешке.

150


Размисли пре читања • Како разумеш пословицу: Слични се сличнима радују?

КЉУЧНЕ РЕЧИ прича, главни лик, споредни ликови

ШАРЕНОРЕПА

ЕД У

КА

У буци зоолошког врта малишани су обично застајали пред кавезима с мајмунима, па одлазили да се диве слоновима и фокама. Само је једна девојчица, чије је плаво теме једва допирало чувару до појаса, редовно одлазила до кавеза иза чијих је решетака живео тигар. Затим је, све док се врт не затвори или је родитељи не одвуку кући, стајала нежно гледајући у звер чије су се зенице при јакој светлости скупљале у оштру црну пругу. Чувару се чинило да и звер посматра девојчицу с нежношћу у очима, као да погледима воде неки неми, тајни разговор. На тренутке му је једва успевало да га препозна. Је ли могуће да је то она иста звер чији урлик леди крв у жилама људима и животињама, а ударац шапе угиба решетке кавеза? С чуђењем и неверицом чувар је гледао како се тигар у дететовом присуству мења, како му кретње постају блаже а очи, упрте у девојчицу, питомије. „Па, он би се као псић склупчао крај дететових ногу, само да је кавез отворен!”, помисли чувар не верујући сопственим очима: њушке ослоњене о шапе, тигар је лежао, гледао у девојчицу, и прео. — Пусти ме да га помилујем! — замоли девојчица једнога дана чувара, а овај задрхта од ужаса и одлучи да је ни за тренутак не оставља саму с тигром. Ко зна колико је пута девојчица долазила! Колико дуго је стајала и гледала у тигра! Звезде дане не броје. Недеље и месеци су пролазили уливајући се у пролеће, лета и зиме као шаре с тигрових леђа у реп. Девојчица је просто била опчињена тим репом, јер се час умилно увијао тигру око шапа, час гневно ударао о решетке. Ај, кад би неко, макар на трен, пустио тигра из кавеза! Девојчица је с тугом гледала заробљену звер, а тигар је, као да нешто наслућује, пружао шапу ка њој. Мајка с нелагодношћу опази сузу у оку девојчице, трже је и одвуче од кавеза, а те исте вечери откри да је читава девојчицина цртанка испуњена цртежима моћне пругасте звери. „Па, она тигра више воли од родитеља!” — пролете јој кроз главу.

151


ЕД У

КА

— Нема више одлазака у зоолошки врт, запамти! — припрети љубоморно, па гурну цртанку у ладицу. — Доста је мени тих глупости... – И мајка љутито залупивши вратима изађе из дететове собе, а девојчица извади цртанку и стави је себи под узглавље, па леже, али читаве ноћи не склопи ока од ватруштине и повраћања. Шта све нису чинили родитељи да јој помогну, па ништа. Чак су и цртеж с тигром ставили изнад дететовог кревета, али мала је наочиглед свих све брже копнела. У свом кавезу, одбијајући храну, копнео је и тигар. Нико није могао да одреди од чега болује, али је он из дана у дан постајао све тањи и све мањи. „Ако овако настави, ускоро га неће ни бити!”, промрмља чувар сетивши се да већ данима крај тигровог кавеза није видео плавокосу девојчицу, па уздахну. „Вероватно тигар за њом тугује” — погледа још једном измршавелу звер, решен да сутра о свему обавести управника. Затим још једном обиђе врт, па леже. Дуго није могао да заспи, а кад је заспао, пред саму зору, трже га урлик тигра. Заборавивши чак да обуче капут, он потрча ка тигровом кавезу. Стигавши надомак кавеза, он застаде као укопан. „Сањам ли ја ово?”, упита се кад виде закључана врата и празан кавез. „Није тигар врабац па да излети кроз решетке!” Још једном оптрча празан кавез, па читав зоолошки врт, али тигру ни трага. Истога трена, дететова мајка чу девојчицин раздраган смех и, не верујући сопственим ушима, скочи с кревета. Улете у дететову собу и готово занеме од чуда. Крај самог дететовог узглавља лежала је пругаста, шаренорепа мачка и прела, а девојчица се смејала. Иза прозора руменела се зора. И прозор и врата били су затворени. Откуда мачка? Никада сличну њој није видела, а ипак јој је однекуд позната... Мајка нехотице подиже поглед ка зиду и крикну. Са цртежа, право у њој, гледао је пругасти, шаренорепи тигар. У дететовом кревету лежала је иста таква пругаста, шаренорепа мачка са оштром, црном пругом уместо зенице. Од зебње мајка задрхта. „Да се није тигар у мачку претворио?”, помисли, па одмахну руком. „Не будали!”, прекори саму себе. „Мачка је мачка, а малој је уз њу, очигледно, добро!” Већ пред крај тога дана мајка опази да девојчица лакше дише и, обрадована, заборави и тигра и своју зебњу. Девојчица се све чешће смејала, а Шаренорепа се од ње није одвајала. У мраку, као жишци, гореле су њене очи.

152


КА

„Па она то као пас стражари!”, пролете мајци кроз главу. „Кад једе? Када спава?”, упита се, па усхићена дететовим све бржим опоравком заборави своја питања. Као киша низ олук текли су дани. Девојчица је већ почињала да устаје са кревета и помало хода по соби праћена пругастом шаренорепом мачком. Коначно, дође и дан да крене у школу. Она раздрагано зграби торбу и полете низ улицу, унапред се радујући сусрету с друговима и другарицама из разреда. Истога трена, Шаренорепа нестаде, а чувар, пролазећи крај недељама празног кавеза, иза решетака угледа тигра.

ЕД У

Гроздана ОЛУЈИЋ

153


ОТКРИВАМО НОВЕ РЕЧИ

КА

неверица — неверовање, сумња опчинити — зачарати, занети ладица — фиока узглавље — овде употребљена реч значи јастук ватруштина — висока температура копнети — овде: мршавити, венути од љубави, чежње, туге, жалости зебња — забринутост, слутња, страх, страховање будалити — чинити или говорити лудости усхићен — одушевљен раздраган — добро расположен, веома весео, радостан

ПИТАМО, ПРИЧАМО

На ком месту се децa најчешће задржавају у зоолошком врту? Зашто је плавокоса девојчица изузетак? Како она посматра тигра? Како тигар почиње да се понаша у присуству девојчице? Шта о њиховој блискости мисли чувар парка? Како све то доживљава мајка девојчице? Заокружи назив осећања због ког је мајка девојчици забранила одлазак у зоолошки врт. забринутост љубомора завист • Подвуци део у причи у ком се говори кад се девојчица разболела. Закључи због чега се девојчица разболела. • Шта се дешава тигру док девојчица болује? • Како је девојчица оздравила? • На коју те врсту прича подсећа део у коме је девојчица чудесно оздравила? • Опиши шта је на тебе оставило најјачи утисак у овој причи.

ЕД У

• • • • • • •

ТВОЈЕ РЕЧИ

• Како животиње чине наш живот лепшим и богатијим? • У одељењу размените мишљења о томе да ли је добро да дивље животиње буду смештене у зоолошки врт. Зашто је то добро, а зашто лоше?

154


МАЛА ШКОЛА ПИСАЊА

ЗРНЦE ЗНАЊА

КА

• Замисли да си чувар из Шаренорепе и да треба да препричаш причу о девојчици и тигру деци која долазе да посете зоо-парк. Направи план за препричавање. • Замисли да си тигар из ове приче. Шта мислиш о девојчици? Каква осећања је она пробудила у теби? У свесци напиши састав са насловом „Тигрова прича”.

ЕД У

Помињали смо ликове у причи. Подсети се како називамо лик о коме се највише говори и који је најдетаљније описан. Ко су, насупрот томе, споредни ликови? Знаш да о ликовима сазнајемо на основу њиховог изгледа, поступака, говора и размишљања.

155


Размисли пре читања • Шта радиш када се осећаш усамљено?

КЉУЧНЕ РЕЧИ прича, усамљеност

ЗЛАТНЕ РИБИЦЕ НЕ ПРАВЕ ШТЕТУ

ЕД У

КА

Ово је прича о девојчици Исидори. Исидора живи у једном лепом крају Беoграда, у великом стану. Исидорин стан има много лепих соба, собе имају леп намештај, на намештају су лепи предмети за скупљање прашине. И на зидовима висе лепо урамљене слике. Кроз лепе велике прозоре пружају се лепи погледи. У лепим великим плакарима Исидора држи своје лепе хаљине и лепе лутке са комплетним собама и гардеробама. — Свега имам, само среће немам — уздише Исидора. Јер, њени мама и тата стално раде и она је стално сама и стално се досађује. Досадне су јој велике собе, досадне су јој лепе слике, досадне су јој и мале и велике лутке и њихове собе, досадни су јој лепи погледи који се пружају са њених прозора. Досадан јој је и клавир. Исидора би волела нешто живо. Молила је да добије старијег брата, рекли су јој да је немогуће. — Добро, онда може и млађи. Тата је погледао у маму, мама је одмахнула главом. — А једна сестра? Је л’ може сестра? — брзо је рекла Исидора и понадала се. Али, узалуд. Није добила ни сестру, ни брата, па је и даље била сама. И даље се досађивала. Успела је једног дана да измоли куче, мало, бело, кудраво… Али, лепо куче је појело фронцле на лепом тепиху, па су га избацили. Мислим куче. После је молила, молила и молила и добила маче… Мало, бело, ангорско. Али, маче је мучило фотеље… Својим оштрим зубима маче је исфронцлало мамине лепе фотеље, па су и маче избацили из куће. Онда су Исидори рекле другарице, преко телефона, јер она није смела без маме и тате ни у парк да изађе и никог није смела без маме или тате у кућу да доводи, сирота, Исидора, рекле су јој другарице да су златне рибице сасвим згодне, не праве штету. И Исидора је опет молила, молила, молила и измолила златну рибицу.

156


ЕД У

КА

— Само једну! — рекла је мама. — Али, мама — рекла је Исидора — њој ће самој бити ужасно досадно. — Откуд ти знаш да ће њој бити досадно? — питала је мама. — Зато што ја најбоље знам како је човеку досадно кад је сам, мамице — рекла је Исидора и дубоко уздахнула. Мама није отишла на службени пут како је требало, него је сачекала тату да се врати са конференције, па су се њих двоје затворили у једну од својих лепих соба и дуго нешто разговарали. И већ сутрадан је на клавиру осванула велика провидна кугла пуна златних рибица. Не баш пуна, али има их пет. Исидора сада стално стоји пред стакленом куглом, гледа своје рибице, прича им и смеје се. И рибице као да се смеју и јуре, јуре по кугли, као да имају крила. Понека се каткад и праћакне… „Ако случајно пљусне вода по клавиру?!” — помисли Исидора и за тренутак се жива препадне. „Ако пљусне, ја ћу обрисати”, помисли Исидора и настави да се смеје са рибицама. Мирјана СТЕФАНОВИЋ

ОТКРИВАМО НОВЕ РЕЧИ

кудраво — коврџаве длаке фронцле — ресе, украсни детаљи, дебље испредене нити које украшавају тепих ангорска мачка — врста мачке пореклом из Турске, са полудугом длаком 157


ПИТАМО, ПРИЧАМО

ТВОЈЕ РЕЧИ

Осећаш ли се понекад усамљено? Како ти је тада у души? Како се дете може борити против усамљености? Зашто деца желе кућног љубимца? Пронађи сличност између ове приче и приче Шаренорепа. Шта све повезује девојчице из ових прича? У многим бајкама се помиње златна рибица. У чему је њена чудесна моћ? Које би твоје жеље могла да испуни?

ЕД У

• • • • • • •

КА

• Где живи Исидора? • Коју реч књижевница употребљава много пута да би дочарала у каквом окружењу живи девојчица? Како се назива та врста речи? • Који се још придев понавља више пута да би се дочарало како се Исидора осећа? • Зашто Исидора није срећна у том обиљу лепоте? • Шта би Исидора волела? • За шта је све молила родитеље? • Како су се њени покушаји да не буде сама завршавали? • Зашто су родитељи пристали да јој набаве златну рибицу? • Које Исидорине речи су учиниле да мама увиди колико је Исидора усамљена? • Како се Исидора осећа поред златних рибица?

МАЛА ШКОЛА ПИСАЊА

• Осмислите одељењски пројекат под називом УСАМЉЕНОСТ И ШТА С ЊОМ. • Поделите се у групе и разговарајте о усамљености и о начинима на које се она може победити. • Израдите плакате. • Направите изложбу.

158


Размисли пре читања • Како се може помоћи некоме ко се осећа усамљено?

ПАПИРНАТИ БРОДОВИ

КЉУЧНЕ РЕЧИ прича, усамљеност

КА

Из дана у дан пуштам низ реку понеки мали папирнати брод. Сваки од њих украсио сам крупним, црним словима свог имена и села у којем живим. Можда ће неко преко седам мора наићи на мој брод и дознати како се зовем и где се налазим. Цветом из очевог врта закитио сам све своје бродове: надам се да ће ово јутрос убрано цвеће приспети до мрака некоме у руке! Поринуо сам свој папирнати бродић, а кад сам погледао у небо, спазио сам читаву флоту облачића где журно дижу своја бела једра. Који их то незнани друг у игри пушта низ реку да се целим путем утркују с мојим папирнатим бродовима? Кад почне ноћ, закрилим руком лице и снивам како сви бродови плове некуда пут далеких звезда…

ЕД У

Рабиндранат ТАГОРЕ

159


ОТКРИВАМО НОВЕ РЕЧИ

КА

поринути — спустити брод у воду флота — скуп бродова закрилити — заклонити

ПИТАМО, ПРИЧАМО

Како замишљаш дечака из ове приче? Каква осећања он у теби буди? Зашто он из дана у дан пушта низ реку мале папирнате бродове? Ко му недостаје? Како је украсио своје бродове? Чему се нада малени дечак из ове приче? Шта сања? Када би његов бродић стигао до тебе, шта би урадио/урадила?

ЕД У

• • • • • • • •

ТВОЈЕ РЕЧИ

• Шта би писало на папирнатом бродићу који би послао/послала дечаку из ове приче? • На маштовит начин доврши следеће реченице. Мој брод би био украшен.... Надам се да би стигао до... Кад падне ноћ, сањаћу да...

ЛИКОВНИ КУТАК

• На часу ликовне културе направи папирнати брод, украси га и напиши на њему лепу поруку некоме коме је потребна пажња.

160


НАУЧИЛИ СМО У ПРЕТХОДНОМ ПОГЛАВЉУ ПРИЧА СВИТАЦ ТРАЖИ ПРИЈАТЕЉА

ЕД У

Место радње

Једне летње вечери излете свитац из траве, подиже свој плавичасти фењер и поче да лети тамо-амо. — Шта ли то тражи? — Пријатеља он тражи! Јер сви имају понеког, имају много пријатеља, а он ни једног јединог. А каква је срећа имати пријатеља и играти се с њим! Тако је пожелео да и он има бар једног пријатеља и пође да га потражи. Летео је тако, летео кад чу у трави неко шуштање. Издиже фењер да погледа шта је и спази скакавца како узбуђено жури некуд.

КА

Време радње

Главни лик

Тема

ЛИКОВИ

И Исидора је опет молила, молила, молила и измолила златну рибицу. – Само једну! – рекла је мама. – Али, мама – рекла је Исидора – њој ће самој бити ужасно досадно. – Откуд ти знаш да ће њој бити досадно? – питала је мама. – Зато што ја најбоље знам како је човеку досадно кад је сам, мамице – рекла је Исидора и дубоко уздахнула.

Споредни лик

Особине ликова сазнајемо на основу њиховог изгледа, говора, понашања и поступака.

161


КА

ЕД У

Министар просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије одобрио је издавање и употребу овог уџбеника Решењем број: 650-02-00177/2019-07. CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 37.016:821-82(075.2)

ЧИТАНКА : за други разред основне школе / [приредиле] Марела Манојловић, Снежана Бабуновић ; [илустрације Младен Анђелковић]. - Изд. 1. - Београд : Eduka, 2019 (Суботица : Ротографика). - 161 стр. : илустр. ; 26 cm Тираж 10.000.

ISBN 978-86-6013-388-7

1. Манојловић, Марела, 1963- [приређивач, сакупљач] 2. Бабуновић, Снежана, 1969- [приређивач, сакупљач] COBISS.SR-ID 277589004

Није дозвољено: репродуковање, дистрибуција, објављивање, прерада или друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму или поступку, укључујући и фотокопирање, штампање или чување у електронском облику, без писмене дозволе издавача. Наведене радње представљају кршење ауторских права.

Profile for ivana.milosevic

Читанка за други разред основне школе  

Читанка за други разред основне школе Аутори: Марела Манојловић и Снежана Бабуновић

Читанка за други разред основне школе  

Читанка за други разред основне школе Аутори: Марела Манојловић и Снежана Бабуновић

Advertisement