Page 1

Иван Јовић Моња Јовић

TA L

ЧИТАНКА

ED

U

KA

-P

O

R

за трећи разред основне школе


Моња Јовић Иван Јовић ЧИТАНКА за трећи разред основне школе

ОДГОВОРНИ УРЕДНИК Доц. др Наташа Филиповић

R

РЕЦЕНЗЕНТИ Миланка Берковић, професор разредне наставе, ОШ „Филип Вишњић”, Београд Др Јелена Журић, професор српског језика и књижевности Наташа Ковжан Кун, педагог

-P

O

ИЛУСТРАЦИЈЕ Нина Игњатовић Владимир Милић

KA

ДИЗАЈН Нина Игњатовић ЛЕКТУРА И КОРЕКТУРА Споменка Трипковић

ED

U

ИЗДАВАЧ Едука д.о.о. Београд Ул. Змаја од Ноћаја бр. 10/1 Тел./факс: 011 3287 277, 3286 4443, 2629 903 Сајт: www.eduka.rs; имејл: eduka@eduka.rs ЗА ИЗДАВАЧА Проф. др Бошко Влаховић, директор Штампа __________ Издање __________ Тираж __________

TA L

ГЛАВНИ УРЕДНИК Проф. др Бошко Влаховић


ВОДИЧ КРОЗ ЧИТАНКУ ОТКРИВАМО НОВЕ РЕЧИ

TA L

РАЗГОВАРАМО О... ...А ШТА ТИ КАЖЕШ О:

-P

МАЛА ШКОЛА ПИСАЊА

O

R

КЉУЧНЕ РЕЧИ

ED

U

ПОВЕЖИ...

KA

УЧИМО И ПОДСЕЋАМО СЕ


Драги читаоче,

TA L

Надамо се да ће ти ова књига послужити као користан и пријатан водич кроз чудесне светове који се крију у причама, песмама и драмским текстовима.

O

R

Потруди се да читаш са пажњом, замишљајући оно о чему сваки појединачни текст говори. То ће развити твоју машту и омогућити ти да посетиш светове другачије од оног у ком живиш.

ED

U

KA

-P

Уживај у читању.


САДРЖАЈ ИГРА

O

R

TA L

• Душан Костић: Септембар ................................................................................................ 8 • Жан де Лафонтен: Цврчак и мрав .............................................................................. 11 • Григор Витез: Какве је боје поток ................................................................................. 14 • Оскар Вајлд: Себични див .............................................................................................. 17 • Федерико Гарсија Лорка: Луцкаста песма ................................................................ 24 • Драган Лукић: Свакога дана ......................................................................................... 26 • Бранислав Црнчевић: Љутито мече ........................................................................... 28 • Ијан Макјуен: Реч-две о Питеру (одломак) ............................................................... 31 • Јованка Јоргачевић: Никад два добра ...................................................................... 36 ПРИЧА

ED

U

KA

-P

• Душан Радовић: Замислите .......................................................................................... 44 • Народна бајка: Чардак ни на небу ни на земљи ................................................... 47 • Народна приповетка: Свијету се не може угодити ................................................. 52 • Браћа Грим: Бајке (по избору) ....................................................................................... 55 • Бранко Ћопић: Изокренута прича ............................................................................... 59 • Душан Радовић: Плави зец ........................................................................................... 62 • Бранко Ћопић: Доживљаји Мачка Тоше .................................................................... 66 • Лаза Лазић: Суђење ......................................................................................................... 69 • Народна бајка: Баш-Челик (читање у наставцима) ............................................... 73 КОЛО

• Душан Васиљев: Зима ..................................................................................................... 96 • Љубивоје Ршумовић: Домовина се брани лепотом ............................................... 98 • Непознати аутор: Химна Светоме Сави ...................................................................... 101 • Народна приповетка: Свети Сава и сељак без среће .......................................... 103


• Светлана Велмар Јанковић: Златно јагње (одломак) .......................................... 106 • Љиљана Миленковић: О Михајлу Пупину ...........................................................111 • Михајло Пупин: Прослава Светог Саве у Идвору ................................................ 112 • Ребека Бановић: Прича o Милеви Ајнштајн ............................................................. 115 ЈУНАЦИ И ЈУНАКИЊЕ

ED

U

KA

-P

O

R

TA L

• Народне песме: Марко Краљевић и бег Костадин ................................................ 120 • Народне песме: Орање Марка Краљевића .............................................................. 123 • Бранко Стевановић: Занимање Марка Краљевића .............................................. 125 • Душан Радовић: А зашто он вежба ........................................................................... 129 • Јохана Шпири: Хајди (одломак) .................................................................................. 133 • Милован Данојлић: Љубавна песма ......................................................................... 140 • Александар Поповић: Лед се топи ............................................................................ 142 • Бранко В. Радичевић: Прича о дечаку и Месецу .................................................. 144 • Јасминка Петровић: Од читања се расте (читање у наставцима) ................... 149

6


c Наслов дела: „Септембар” „Цврчак и мрав”

• о лепоти једног потока

„Какве је боје поток”

• о дивној башти једног себичног дива • о љубави мајке и детета

„Себични див”

Григор Витез

O

Оскар Вајлд Федерико Гарсија Лорка Драган Лукић

„Љутито мече”

Бранислав Црнчевић

„Реч-две о Питеру”

Ијан Макјуен

„Никад два добра”

Јованка Јоргачевић

ED

U

• о маштовитом дечаку Питеру • о писмима која се шаљу на распусту

Жан де Лафонтен

„Свакога дана”

KA

• о непослушном мечету

„Луцкаста песма”

-P

• о брижној игри једног тате

Душан Костић

R

• чувену басну о цврчку и мраву

Ово поглавље су за тебе стварали:

TA L

У првом поглављу своје Читанке читаћеш: • о узбудљивом доласку јесени

Уживај у читању!


ЧИТАЈ ВИШЕ • Душан Костић је српски песник за децу. У библиотеци потражи његову књигу Градић Јеленгај и друге песме и приче. Уживај у читању. РАЗГОВАРАМО О... ПЕСМИ

TA L

СЕПТЕМБАР

О чему говори ова песма? У квадратић испред тачног одговора упиши .

У жутом ауту дође јесен, донесе грожђе,

О доласку јесени. О ономе шта људи раде у јесен. О почетку школске године.

ED

U

KA

• Подвуци први стих у песми. • Допуни. Стих је ___ ред у песми. Строфа се састоји из ___или више стихова. • Заокружи прву строфу. Од колико стихова се састоје строфе у песми? Од колико строфа се састоји ова песма? • Подвуци гласове који се римују у речима на крају стихова. • Какве је боје аутомобил у којем долази јесен? бакар – врста метала црвенкасте боје позна – касна

8

O

Прођоше дани врели, миришу плодови зрели. Јесен је, јесен рана од бакра сва исткана.

-P

Оно о чему се у песми говори је: тема песме; прича песме; строфа песме.

R

И лишће мог јаблана позлати јесен рана.

Са гране ласта вели: „Скоро ћу да се селим.” У клупи ђаче пише: „Брзо ће магле, кише.” „Позна ме јесен љути” – вели септембар жути! Јесен се, јесен рана прострла преко грана. У жутом ауту стиже и жуто лишће ниже... Душан Костић


РАЗГОВАРАМО О... ПЕСМИ

TA L

• Објасни на шта песник мисли када каже да је лишће јаблана „позлатила” јесен. • Како разумеш стихове у којима се каже да је јесен исткана од бакра? Које је боје бакар? • Које боје преовлађују у природи у јесен? Испричај како је то дочарано у песми. • Објасни зашто ласта најављује селидбу. Сети се и наведи још неке врсте птица које зиму проводе у топлијим крајевима. • Које се воће помиње у песми? Испричај које још воће дозрева у јесен. • Повежи правилно речи са оним ко их у песми изговара. „Позна ме јесен љути.” „Скоро ћу да се селим.” „Брзо ће магле, кише.”

ђаче септембар ласта

R

• Испричај каква осећања у теби изазива песма Септембар.

O

...А ШТА ТИ КАЖЕШ О:

ED

U

KA

-P

• Шта се све мења у природи у јесен? Шта ти се у јесен посебно допада? Да ли ти у јесен нешто смета? Објасни. • Шта се у твом животу мења у јесен? Испричај.

КЉУЧНЕ РЕЧИ

песма, стих, строфа, јесен

9


МАЛА ШКОЛА ПИСАЊА

У свесци направи табелу у којој ћеш забележити шта желиш да научиш или да унапредиш током ове школске године. Напиши које особине, према твом мишљењу, треба код себе да унапредиш да би твоји циљеви били остварени. Прати свој напредак и уписуј у табелу своја запажања током школске године. Погледај пример. У табелу додај шта год желиш. За то ми је потребно:

Особине које код себе треба да негујем да постигнем циљ:

Бићу задовољан/а када:

Цртање и сликање

одговарајући материјал и прибор за цртање и сликање

стрпљење, пажљиво посматрање и запажање облика и боја.

насликам слику какву желим и она буде изложена тако да је други виде.

ED

U 10

R

O

KA

-P

Математичке вештине Вештина писања Спортске вештине

Успео/ла сам: - потпуно - делимично - нисам успео/ла

TA L

Желим да унапредим:


ЦВРЧАК И МРАВ

Певао цврчак мали лета сјај, а кад се јесен свали, чаробни прође мај и студен дуну прва: ни муве нити црва. Суседу оде мраву кунући љуту глад: „Смилуј се јаду праву помози, брате, сад! Узајми два-три зрна, ма какве хране дај; чим зима прође црна, вратићу зајам, знај.” А мраву тешко пада да од свог зноја да пa рече: „Где си тада био кад сунце сја?” „Разблудног лета чари И месечине сан Певао сам с пуно жари Кроз вече, ноћ и дан.” „Певао место рада! И мој сад хоћеш труд! Е, брајко, играј сада Док ветра свира студ!”

Једном је зими мрав сушио жито. Цврчак замоли да му нешто мало да, јер је страшно гладан. Он му одговори: „Да си лети себи зимницу спремао, не би сада гладовао, нити од мене тражио храну.” „Али нисам имао када!” – одговори он. „Па шта си радио?” – запита га мрав. „Певао сам,” одговори он. „Кад си лети певао, а ти зими плеши!” Ко лети не ради, зими ће страдати од глади.

ED

U

KA

-P

O

R

TA L

ЦВРЧАК И МРАВ

Жан де Лафонтен

(Према Езопу)

КЉУЧНЕ РЕЧИ

басна у стиху, Лафонтенове басне свалити се – овде у значењу: изненада доћи студен – хладноћа кунути – проклињати, говорити ружне речи о некоме или нечему јад – невоља разблудно лето – овде у значењу: раскошно, богато студ – хладноћа

11


РАЗГОВАРАМО О... БАСНАМА

лењ брзоплет непромишљен себичан причљив

TA L

• Прочитај пажљиво оба текста. По чему се разликују ова два текста? Испричај по чему су слични. • Који текст ти је лакше да разумеш? Размисли и објасни зашто. • Подсети се онога што знаш о баснама. Објасни зашто су и један и други текст басне. • Ко су ликови у оба текста? • Наведи неколико особина мрава. • Подвуци две особине цврчка.

O

Цврчак је певао током лета. Цврчак је певао о сјају и лепотама лета. Цврчак је сјајно певао.

R

• Упиши испред тачног одговора. Како разумеш значење стихова: „Певао цврчак мали/лета сјај”?

KA

Зима без снега. Зла, лоша, неугодна зима. Зима која дуго траје.

-P

• Упиши испред тачног одговора. Запази стих „чим зима прође црна”. Шта значи израз „црна зима”?

...А ШТА ТИ КАЖЕШ О:

ED

U

• Како би ти поступио или поступила да ти се неко обрати за помоћ као цврчак мраву? • Мрав се својим радом лети спремао за зиму. Ти се свакога дана трудиш у школи. Испричај шта замишљаш да ће ти твој труд донети у будућности. • Својим речима кажи поуку ове басне. МАЛА ШКОЛА ПИСАЊА

Напиши ову басну на други начин. Лето је и мрав је уморан од рада. Одлази код цврчка да слуша његову песму да би се орасположио. Напиши њихов разговор.

12


Жан де Лафонтен

-P

O

• Подсети се онога што знаш о Доситеју Обрадовићу. Које Доситејеве басне су ти познате?

R

• Басна је прича у којој су главни ликови најчешће животиње које имају особине људи. Басне обично казују неку поуку. Забележене су још у давна времена. Један од најпознатијих приповедача басни био је Грк Езоп, који је живео у далекој прошлости. Жан де Лафонтен је био француски писац који је на свој начин, у стиховима, обликовао басне из различитих извора. Неке од Лафонтенових басни тако потичу и од Езопа.

TA L

УЧИМО И ПОДСЕЋАМО СЕ

ПОВЕЖИ...

ED

U

KA

• Подсети се онога што знаш о променама у природи које наступају са сменом годишњих доба. Које радове људи обављају у јесен? Како се животиње током јесени припремају за зиму? Које птице се селе у топлије крајеве?

13


ČITAJ VIŠE • Grigor Vitez je pesnik za decu. Poznate su ti odranije njegove zanimljive zagonetke. U biblioteci potraži njegovu knjigu pesama Kad bi drveće hodalo i uživaj u čitanju.

Od okoline i onoga što se u potoku ogleda. Od onoga ko gleda u potok. Od brzine vode u potoku.

ED

U

KA

Ispričaj kako zamišljaš boju • stena u drugoj strofi. Odaberi strofu u kojoj je potok, • prema tvom mišljenju, najlepše opisan. Objasni svoj izbor.

TA L

KAKVE JE BOJE POTOK

R

Potoku koji šumom teče Oprezno priđe jedan jelen I napivši se vode reče: – Potok je kao šuma zelen.

Kraj stijena potok dalje teče O kamena se lomeć rebra, Skakutajući zeko reče: – Potok je ovaj sav od srebra.

-P

• Podvuci nazive životinja koje se pominju u pesmi. • Pročitaj ponovo prvi stih. Kuda protiče potok na početku pesme? Objasni zašto se jelenu čini da je potok zelen. • Upiši ispred tačnog odgovora. Od čega zavisi boja potoka?

O

RAZGOVARAMO O... PESMI

Kroz polje potok dalje teče Pod vedro nebo izašav, A lastavica ozgo reče: – Potok je kao nebo plav. I potok dalje teče, teče Nad njim oblaci bijeli stoje, Lebdeći bijeli leptir reče: – Potok je ovaj bijele boje. S mnoštvom zvijezda dođe veče, Ugasi svoje boje dan, Plašljiva srna tiho reče: – Gle, sav je potok ozvjezdan. Grigor Vitez

ozgo – odozgo ozvijezdan – pun zvezda

14


...A ŠTA TI KAŽEŠ O:

• Da li ljudi različito doživljavaju iste stvari? Da li isto doživljavamo istu sliku ili muziku? Priseti se nekih situacija u kojima se tvoj utisak o nečemu razlikovao od utiska tvog druga ili drugarice. Ispričaj kako je to izgledalo. MALA ŠKOLA PISANJA

Opis para iz klupe:

R

Ono što je opisima zajedničko:

KLJUČNE REČI

опис природе у песми, песник Григор Витез

ED

U

KA

-P

O

Tvoj opis:

TA L

Uradi zadatak sa svojim parom iz klupe. Vaš zadatak je da opišete svoju školu u nekoliko rečenica. Pročitajte šta ste napisali. Zatim na jednom listu papira nacrtajte dva kruga koja se preklapaju. Izdvojite šta je vašim opisima zajedničko, a šta se razlikuje. Upišite te pojedinosti u odgovarajuća mesta.

15


UČIMO I PODSEĆAMO SE

R

TA L

Ilustratori su umetnici koji stvaraju slike koje prate određeni tekst u knjizi. • Pogledaj ilustraciju jedne poznate bajke. Razmisli i odgovori koja je to bajka. Ko ju je napisao?

ED

U

KA

-P

O

• Odaberi jednu strofu iz pesme Kakve je boje potok i ilustruj je.

POVEŽI...

• Potok iz pesme prolazi kroz različite sredine. Podseti se koje životinje žive u šumi, a koje na livadi. • Pročitaj ponovo četvrtu strofu. Šta se ogleda u potoku? Šta bi se ogledalo u potoku da on protiče kroz šumu? Zamisli kakva sredina je opisana u toj strofi. 16


ЧИТАЈ ВИШЕ

TA L

• Оскар Вајлд је писао на енглеском језику, најчешће за одрасле. Деци је посветио предивну књигу бајки за коју је рекао да ју је написао делимично за децу, а делимично за оне одрасле људе који су у себи успели да сачувају дечје чуђење и радост. У библиотеци потражи књигу бајки Оскара Вајлда и прочитај их. Уживај у бајкама Срећни принц, Славуј и ружа, Звездани дечак. Подели са другима своје утиске.

СЕБИЧНИ ДИВ

RAZGOVARAMO O... PESMI

• Прочитај прву реченицу у бајци. Постави о њој четири питања. Шта све из прве реченице сазнајеш? • Упиши испред тачног одговора. Друга реченица у причи описује: време радње, место радње, догађај, ликове. • Подвуци реченицу из које закључујеш како су се деца осећала у башти пре доласка Дива. • Колико дуго је Див био одсутан? Испричај како замишљаш Дивовог суседа код ког је био у посети.

ED

U

KA

-P

O

Враћајући се из школе, свакога дана, деца су свраћала у Дивову башту, да се поиграју. Била је то велика, лепа башта у којој се зеленила мекана трава. У трави, ту и тамо, уздизали су се дивни цветови, налик на звезде; а било је у тој башти дванаест бресквиних стабала. С пролећа, она су се китила нежним ружичасто-бисерним цветићима, а ујесен доносила су богат плод. На гранама дрвета почивале су птице и певале тако милозвучно, да су деца остављала игру и слушала њихов глас. – Како нам је лепо овде! – довикивала су деца једно другоме. Једном, Див се врати својој кући. Ишао је у посету своме суседу, корнволском људождеру и седам година провео је код њега у гостима. За тих седам година испричао му је све што је знао да каже, пошто није био велика причалица, и одлучио је да се врати у свој замак. Кад је стигао својој кући, опазио је децу како се играју у његовој башти. – Шта ви ту радите? – повикао је страшним гласом и деца су се разбегла.

R

почивати – одмарати се

17


– Моја башта је моја башта – рекао је за себе Див. – То свакоме мора да буде јасно, и ја ником не допуштам, осим самом себи, да се игра у мојој башти. Оградио је башту високим зидом и истакао натпис:

РАЗГОВАРАМО О... БАЈЦИ

• Како су се деца осећала кад се појавио Див? Подвуци назив њиховог осећања. страх забринутост радозналост туга

TA L

• У различитим називима једне Дивове особине подвуци уљеза.

ED

U

18

O

Толики је себичњак био тај Див. Јадна деца, од тада, нису имала где да се играју. Покушала су да се играју на друму, али тамо је било одвећ прашљиво, а било је исувише оштрог камења, тако да им се место није свиђало. Сада су деца, после школе, скитала око високог зида и причала о томе како је у башти било лепо. – Како смо тамо били срећни! – понављала су једно другом. Грануло је Пролеће и на целој земљи појавили су се мали цветићи и мале птице. Само је у башти себичног Дива једнако била Зима. Птицама се тамо није певало зато што у њој није било деце, а дрвета су заборавила да цветају. Некакав цветак уздигао је, негде, главицу изнад траве, али кад је угледао онај натпис толико се наљутио и увредио да се поново сакрио у земљу и утонуо у сан. Радовали су се само Снег и Мраз. – Пролеће је заборавило ову башту – викали су они – овде ћемо ми да живимо преко целе године.

-P

KA

• Објасни зашто се деци није свиђала игра ван Дивове баште. • Како је написана реч „пролеће”? Размисли зашто је та реч написана великим словом. Запази које су још речи неуобичајено написане великим слово. • Које годишње доба је завладало у Дивовој башти? Зашто се цветак сакрио у земљу?

R

себичност уображеност саможивост недарежљивост


РАЗГОВАРАМО О... БАЈЦИ

R

TA L

• Подвуци реченицу коју изговарају Снег и Мраз. Објасни зашто су се они радовали. • Кога су позвали у госте? Објасни зашто се њему чинило да је Дивова башта „дивно место”. • Шта је радио Град у башти? Опиши каква је природна појава град. • Како се Див осећао због непрекидне зиме у својој башти? • Која годишња доба су се сменила изван Дивове баште? • Подвуци речи које је изговорила Јесен. Објасни због чега у Дивовој башти влада непрекидна зима.

ED

U

KA

-P

O

Снег је покрио траву својим пространим белим плаштом, а Мраз је посребрио све дрвеће. Затим су позвали у госте Северни Ветар. Он се појавио, увијен у крзно, и данима је звиждао и рикао по башти скидајући по крову калпаке с димњака. – Дивног ли места – рекао је – морамо да позовемо у госте и Град. И, ето, појавио се Град. По три часа свакога дана бубњао је по крову замка тако да је полупао скоро све црепове, а затим је све бешње и бешње скакао, кружећи по башти, колико је снаге имао. Одело му је било сиво, а дах као лед. – Не могу да разумем зашто је Пролеће тако закаснило – говорио је Себични Див, седећи поред прозора и загледајући у своју белу, хладну башту. – Надам се да ће се време променити. Али Пролеће није дошло. Није дошло ни Лето. Јесен је даровала свакој башти златне плодове, али башту Себичног Дива ничим није даровала. – Див је сувише велик себичњак – рекла је Јесен. Тако је у овој башти стално трајала зима, а Северни Ветар, и Град, и Мраз и Снег играли су своју игру међу дрвећем. Негде изјутра, Див је лежао још у свом кревету, а до ушију му допре нека дивна свирка. Звучала је тако пријатно да је Див помислио да пролазе поред замка краљевски музиканти. То је била једна птица, конопљарка. Запевала му је под прозором, али он тако давно у свом врту није чуо птицу певачицу, да му се то учинило као најлепша музика на свету. Ускоро је Град престао да плеше над његовом главом, Северни Ветар прекратио је своју рику и слатки дах допро је до њега кроз отворени прозор.

друм – пут одвећ – превише прашљиво – прашњаво калпак – поклопац разбећи – побећи

19


ED

U

KA

TA L

R

-P

• Шта се догодило са дрвећем кад су се деца вратила? Како су се понашале птице? • Подвуци у тексту део реченице из ког се види како се понашало цвеће. Шта је у тој реченици необично? • Зашто у једном делу баште још увек влада хладоноћа? • Кад је Див схватио зашто Пролеће није долазило у његову башту? • Коју је своју особину тада открио? Шта је одлучио да промени? Објасни како се Див осећао кад је увидео своје грешке. • Зашто су се деца уплашила кад су видела Дива?

– Најзад, изгледа, дошло је Пролеће – рекао је Див, скочио с кревета и погледао у башту. Шта ли је то он видео? Он је видео запрепашћујући призор. Кроз малену једну рупу на зиду деца су се увукла у башту и поседала по гранама дрвећа. На сваком дрвету био је по један малишан. А дрвеће се тако радовало повратку деце, да се сместа покрило цветовима и стало да маше својим гранама над дечјим главама. Свуда су скакутале птице и усхићено цвркутале, а цвеће је извиривало из зелене траве и смејало се. То је била дивна слика, само је у једном крајичку као и пре царевала Зима. То је било у најудаљенијем кутку баште. Тамо је стајао један мали, сасвим мали дечак. Он је био тако мален да није могао да досегне до грана. Ходао је само око дрвета и горко плакао. Сирото дрво још је било покривено ињем и снегом, а Северни Ветар једнако је фијукао и рикао над њим. – Успни се, драги малишане! – говорило му је дрво и што је дубље могло повијало је к њему своје гране, али малишан је, збиља, био сувише малецан. Кад је Див то видео, срце му је омекшало. – Какав сам био себичњак! – рекао је Див. – Сад тек разумем зашто Пролеће није овамо долазило. Попећу на дрво овог сиротог малишана, а затим ћу порушити ограду, па ће се у мојој башти увек деца забављати. Заиста, њему је било страшно жао због онога што урадио. Пажљиво се спустио низ степенице, лагано одшкринуо спољна врата и изишао у башту. Али деца, чим су га спазила, толико су се уплашила да су се сва разбегла. И поново је у башти настала Зима. Није побегао само онај мали малишан, јер су му очи биле пуне суза па није ни приметио Дива.

O

РАЗГОВАРАМО О... БАЈЦИ

20


РАЗГОВАРАМО О... БАЈЦИ

• Подвуци реч која описује сусрет између Дива и дечака. нежност равнодушност опрез

R

TA L

• Како је Див проводио време кад је срушио ограду? • Зашто је Див највише волео малишана ког је попео на дрво? • Размисли зашто деца нису познавала необичног дечака. • Каква осећања је Див гајио према тајанственом малишану? • Објасни шта се у Дивовом понашању са проласком година променило. Подсети се како се Див према деци и башти понашао на почетку приче. Шта је у међувремену схватио?

ED

U

KA

-P

O

Див му је, крадимице, пришао, одостраг, нежно га подигао на руке и попео га на дрво. И дрво се сместа покрило цветовима, а птице су слетеле на њ и почеле да певају своју песму. Мали дечак протегао је своје ручице, загрлио дива око врата и пољубио га. А остала деца, видећи да Див није зао, вратила су се трком, а с њима и Пролеће. – Сад је ово ваша башта, драга моја дечице – рекао је Див, машио се огромне секире и порушио ограду. У подне, идући на пазар, људи су затекли Дива како се игра с децом у тако дивној башти, какве нигде нису видели. Играли су се цео дан, а увече су дошли да Диву кажу збогом. – А где је ваш мали другар? – упитао је Див. – Онај малишан којег сам попео на дрво? Он га је заволео био више од осталих јер га је малишан пољубио. – Ми не знамо – одговорила су деца – он је некуд отишао. – Кажите му да сутра неизоставно дође овамо – рекао је Див. Али деца су говорила да не знају где он станује и да га раније никад нису видела. И Див се растужио. Свакога дана, после школе, деца су долазила да се играју с Дивом. Али никад се више није појавио малишан којег је Див заволео. Са свом осталом децом Див је био нежан, али је туговао за својим првим малим другаром и често га је спомињао. – Како бих волео да га видим! – говорио је Див толико пута. Године су пролазиле. Див је веома остарио и ослабио. Није више могао да се игра. Седео је само у огромној наслоњачи, гледао како се деца забављају и дивио се својој башти.

крадимице – кришом, неопажено машити се – ухватити се нечега, узети нешто

21


ED

U

KA

TA L

R

-P

• У које годишње доба се догодио поновни сусрет Дива и тајанственог дечака? • Шта тајанствени дечак има на рукама и ногама? Подсети се онога што знаш о животу Исуса Христа. Размисли зашто је писац одлучио да у везу доведе тајанственог дечака из приче и Исуса Христа. Објасни зашто Див пред дететом пада на колена. • Ко је тајанствени дечак? Где он одводи Дива? • Према хришћанском веровању, какве душе после смрти одлазе у рај? Шта нам то говори о Диву? Како се он променио?

– Ја имам много лепог цвећа – говорио је – али најлепши цветови то су – деца. Једнога зимског јутра, облачећи се, Див је погледао кроз прозор. Престао је био да мрзи Зиму, јер је знао да тада Пролеће само дрема, а цвеће се одмара. Наједаред, почео је да таре своје очи и да гледа, једна – ко да гледа. И заиста, видео је диван призор. У најудаљенијем кутку баште било је дрво све покривено дивним белим цветовима. Гране су му биле златне, а на њима су висили сребрни плодови. Под дрветом је стојао један малишан, управо онај којег је заволео био. У својој великој радости Див је стрчао и појурио у башту. Право по трави потрчао је детету. А кад му је пришао сасвим близу, лице му је поцрвенело од гнева и он је рекао: – Ко се усудио да те рани? Јер на дечјим длановима биле су ране од два ексера, а ране од два ексера биле су такође и на његовим ногама. – Ко се усудио да те рани? – повикао је опет Див. – Кажи ми, ја ћу узети свој мач и убићу га. – О, не! – одговорио је малишан. – Јер то су ране љубави. – Ко си ти? – рекао је Див и обузео га је неки ужас. Он је пао на колена пред тим малим дететом. А дете се осмехнуло Диву и рекло: – Једном, ти си ми допустио да се поиграм у твојој башти. Данас ћеш ти поћи са мном у моју башту, а моја је башта – Рај. И кад су деца, после школе, дотрчала у башту, видела су да Див лежи мртав под дрветом, а дрво све процветало белим цветовима.

O

РАЗГОВАРАМО О... БАЈЦИ

наједаред – одједном пазар – овде у значењу: пијаца

22


УЧИМО И ПОДСЕЋАМО СЕ

TA L

Бајке су приче у којима се појављују нестварна бића и одвијају догађаји немогући у стварности. Ауторска бајка је прича чији је аутор познат, за разлику од народне бајке. • Наброј ликове у бајци Себични Див оним редом којим се у причи појављују. Ко ти је од ликова најнеобичнији? Објасни зашто. • Препричај укратко главне догађаје у овој причи. Објасни зашто је прича Себични Див бајка. МАЛА ШКОЛА ПИСАЊА

O

R

Напиши ову бајку на други начин. Замисли да је Див дарежљив и великодушан, а да деца не поштују његову башту: ломе гране дрвећа, кидају цвеће и остављају отпатке иза себе. Како би се онда одвијала прича? ПОВЕЖИ...

ED

U

KA

-P

У бајци се помиње конопљарка. Реч је о малој птици величине врапца, која је позната по својој дивној песми. Конопљарке се из хладнијих крајева зими селе на југ. • Подсети се онога што са часова природе и друштва знаш о птицама у својој околини. • Како можемо помоћи птицама зими, кад је хладно и имају мање хране? Како им можемо помоћи лети, кад су велике Конопљарка врућине и имају мање воде? Испричај. • У бајци се помињу стабла брескве. Подсети се онога што знаш о развоју воћке од цвета до плода. У својој свесци нацртај како замишљаш бели цвет брескве из ове бајке.

КЉУЧНЕ РЕЧИ

ауторска бајка, бајке Оскара Вајлда 23


• Ко разговара у овој песми? • Које све жеље дечак изражава? Да ли су те жеље оствариве? • Заокружи две строфе које су потпуно исте. Који страх мајка у њима изражава? • Прочитај пету строфу. У њој се помиње реч ђердан. Упиши испред значења те речи.

Сине, бојим се, хладно би ти било! Мама, хтео бих да постанем вода!

Сине, бојим се, хладно би ти било!

O

Мама, хтео бих да сам твој ђердан од злата!

-P

Можеш! Склопи ми руке око врата! Федерико Гарсија Лорка

KA

• Упиши испред тврдње која највише одговара теми ове песме.

Мама, хтео бих да постанем сребро!

R

наруквица огрлица марама Објасни свој избор.

ЛУЦКАСТА ПЕСМА

TA L

РАЗГОВАРАМО О... ПЕСМИ

U

Песма говори о међусобним осећањима мајке и сина. Песма говори о томе како мајка васпитава сина. Песма описује жеље једног дечака.

ED

• Објасни како разумеш наслов песме. КЉУЧНЕ РЕЧИ

песма, љубав мајке и детета

...А ШТА ТИ КАЖЕШ О:

• Ко од одраслих особа о теби брине? • Према коме осећаш посебну блискост? • Опиши укратко како највише волиш да проводиш време са том особом. 24


УЧИМО И ПОДСЕЋАМО СЕ

Од раније знаш да је песма књижевно дело писано у стиху. Песма у којој преовлађују расположења и осећања назива се лирска песма. МАЛА ШКОЛА ПИСАЊА

TA L

Напиши како проводиш време са одраслом особом која о теби брине. То могу бити мама, тата, дека, бака или неко други. Опиши о чему разговарате и шта радите заједно. Упореди свој рад са радовима другова и другарица из одељења. ПОВЕЖИ...

KA

-P

O

R

Реч ђердан је у наш језик дошла из турског језика. Значи исто што и речи: огрлица, ланчић, гривна, ниска. Подсети се још речи које исто значе. У својој свесци допиши речи које значе исто што и: • гнев, • хладан, • тама, • весео, • брз, • драг. Када користимо различите речи са истим или сличним значењем, оно што напишемо може бити занимљивије. • У следећој реченици дебље штампане глаголе замени глаголом ходати. Мој тата хода брзо, мама иде мало спорије, а ја корачам најспорије.

ED

U

• Какав је твој утисак? Да ли ти је реченица занимљивија са истим, или са различитим глаголима? Објасни. Да бисмо научили да користимо различите речи са истим значењем и учили да лепо и занимљиво говоримо и пишемо – важно је да учимо нове речи и да богатимо свој речник. Речник се најбоље богати читањем вредних књига.

Ђердан, какав се носио у прошлости

25


ЧИТАЈ ВИШЕ • Драган Лукић је наш познати писац за децу. У библиотеци потражи његову збирку Књига причалица и уживај у читању.

KA

Свакога дана,по цео дан. Свакога дана кад се тата врати са посла. Сваког дана кад је тата добро расположен.

U

• Шта тата ради са децом? • Упиши испред тврдње која одговара последњој строфи.

ED

Тата и деца сваког дана отпутују после ручка. Тата и деца у својој машти исплове после ручка. Тата превари децу да поверују да иду на пут.

• Подвуци два придева који описују особине тате из песме. маштовит лењ равнодушан ведар

26

TA L

СВАКОГА ДАНА

R

Свакога дана кад с посла дође мој тата мени косу чупне, мој тата мене шаком лупне, и каже: – Јак си ко гвожђе.

Свакога дана кад пере руке он насапуни сестри лице, и прска водом канаринце, и с нашом мачком игра жмурке.

-P

• Колико ова песма има строфа? Колико у свакој строфи има стихова? • Стрелицама повежи речи које се римују, као што је започето. • Упиши испред тачног одговора. Кад се догађа радња описана у песми?

O

РАЗГОВАРАМО О... ПЕСМИ

Свакога дана кад за сто седне мој тата брата за носић дирне, мој тата брату на уво свирне и вади неке бомбоне медне. А после ручка, свакога дана, капетан тата и ми морнари узмемо само најпрече ствари, легнемо журно на кауч стари и испловимо из нашег стана. Драган Лукић

медне – слатке најпрече – најнеопходније, најважније


РАЗГОВАРАМО О... ПЕСМИ

• • • •

Ко нам описује тату из песме? Шта тата за њега каже у првој строфи? Колико деце има у породици која се помиње у песми? Заокружи све глаголе у песми. Допуни: Глаголи у 1, 2 и 3. строфи су у ___ лицу _____________.

TA L

Глаголи у 4. строфи су у ____лицу _____________. • У ком су времену глаголи у песми? ...А ШТА ТИ КАЖЕШ О:

-P

МАЛА ШКОЛА ПИСАЊА

O

R

• Са којим мушким чланом своје породице волиш да проводиш време? Опиши како најрадије проводите време. • Тата из песме се радо игра са својом децом и развија њихову машту. Објасни зашто су игра и маштање важни.

ED

ПОВЕЖИ...

U

KA

Твој задатак је да смислиш једну игру у којој ће учествовати твоја породица, или твоји другови и другарице. Осмисли правила игре. У кратким и јасним реченицама напиши упутства за играње игре. Упореди свој рад са радовима другова и другарица из одељења. Одиграј своју игру са неким.

• Постоје различите породице. Подсети се онога што ти је о томе познато са часова природе и друштва, али и из твог искуства. Веома је важно да се у породици међусобно помажемо и да делимо обавезе. • Опиши како ти помажеш у својој породици. Испричај како доприносе други чланови твоје породице. КЉУЧНЕ РЕЧИ

песма, рима, песник Драган Лукић 27


ЧИТАЈ ВИШЕ • Бранислав Црнчевић је писао за одрасле и децу. Посебно су занимљиве његове приче из збирке Босоноги и небо. Потражи је у библиотеци и уживај у читању.

TA L

ЉУТИТО МЕЧЕ

R

Месец обуко чизмице жуте, облаци обукли плаве капуте па целе ноћи небом језде. Доле, у шуми, једно мече замишљено, већ треће вече, гледа у звезде. Мече се љути већ трећи дан што га терају у зимски сан и замишљено стално ћути. Тата се љути, мама се љути и сви му веле: Откад постоји мед и пчеле, откад постоји сунце и вече нисмо видели такво мече.

ED

U

KA

-P

• О коме се говори у овој песми? • Зашто је мече замишљено? • Запази како су у прва три стиха описани месец и облаци. Које боје је месец? Објасни зашто месец носи баш жуте чизмице, а облаци баш плаве капуте. • Како се осећају мечетови мама и тата? Објасни зашто они не одобравају мечетово понашање. • Како старији чланови породице убеђују мече да је зимски сан неопходан? Како они доживљавају зиму?

O

РАЗГОВАРАМО О... ПЕСМИ

„Шта ћеш да радиш”, мама га пита, „кад лишће сасвим, сасвим пожути и снег напада изнад рита?” А мече ћути. „Шта ћеш да радиш”, бака му вели, „кад свет од снега сасвим побели?” Тата се љути, мама се љути, а мече ћути. Одједном, мече љутито рекло, шта га је пекло:

28


„Нећу да спавам, нећу и тачка. Зашто не спавају зец и мачка? И птица изнад наших глава зашто не спава?”

РАЗГОВАРАМО О... ПЕСМИ

TA L

А онда тихо, тихо рече: „Баш ми је криво што сам мече.” Сад мама ћути и тата ћути и сви су страшно забринути. Мече се љути:

O -P

јездити – овде у значењу пролазити рит – крај са мочварним земљиштем

ED

U

KA

Бранислав Црнчевић

R

„Узећу”, каже, „тротинет, идем међ` децу, међ` свет. Нећу да спавам. Нећу и тачка. Што не спавају зец и мачка?” Месец обуко чизмице жуте, облаци обукли плаве капуте и целе ноћи небом језде. А једно мече већ треће вече неће да спава. Гледа у звезде.

• Како им мече одговара? Са ким се оно пореди? • На које мечетове речи су се сви забринули? • Шта мече тврди да ће да уради ако га буду приморавали да спава зимски сан? • Упореди понашање мечета са понашањем деце. Како се мала деца понашају када нешто не желе? • Где се још у песми појављују три почетна стиха последње строфе? • Наведи три особине мечета. • Зашто, по твом мишљењу, мече гледа у звезде?

КЉУЧНЕ РЕЧИ

ликови животиња у песми, песме за децу Бранислава Црнчевића 29


...А ШТА ТИ КАЖЕШ О:

Да ли се ти некада у нечему не слажеш са одраслим члановима своје породице? Како се тада понашаш? Испричај како по твом мишљењу треба да решавамо међусобна неслагања. МАЛА ШКОЛА ПИСАЊА

ВАША ИМЕНА

Разлике

-P

O

R

Сличности

TA L

Задатак решавај са својим паром из клупе. На једном папиру заједнички нацртајте табелу својих сличности и разлика. Она треба да изгледа отприлике овако:

KA

ПОВЕЖИ...

ED

U

Мече које се описује у песми највероватније је мрки медвед, врста медведа најзаступљенија у нашим крајевима. Иако делују велико и тромо, мрки медведи су много спретнији него што изгледају. Способни су да се крећу веома брзо, да се пењу по стенама или чак по дрвећу. Слободно улазе у воду, где се расхлађују или лове рибу. Мрки медвед је свејед, иако се највећи број ових животиња храни биљном храном. Зими се медвед повуче у свој брлог, где пада у зимски сан. • Објасни шта морамо знати о животу медведа да бисмо разумели песму Љутито мече.

30


ČITAJ VIŠE • Ijan Makjuan je engleski pisac. U biblioteci potraži njegovu knjigu Sanjar, koja govori o doživljajima dečaka Pitera Fortjuna. Iz nje je uzet i naredni odlomak.

REČ-DVE O PITERU

TA L

KLJUČNE REČI

odlomak, književni lik

RAZGOVARAMO O... ODLOMKU

R

• U prvoj rečenici podvuci ime glavnog lika. • Ko je za Pitera govorio da je „težak”? • Nabroj zbog čega se Piter nije osećao kao „težak”. • Kad je Piter shvatio zašto ga ljudi smatraju „teškim”? • Upiši ispred tačne tvrdnje. Pitera su smatrali teškim:

ED

U

KA

-P

O

Kad je Piter Fortjun imao deset godina, odrasli su ponekad govorili da je on „teško” dete. Nikad mu nije bilo jasno šta im to znači. Uopšte se nije osećao kao težak. Nije bacao flaše od mleka preko baštenskog zida, i nije glumio ranjenika s kečapom na glavi, niti mlatio sabljom oko cevanica svoje bake, sve i ako je tu i tamo pomišljao na takve stvari. Ako se izuzme sve povrće osim krompira, kao i riba i jaja i sir, nije postojalo jelo koje je odbijao da jede. Nije bio ni bučniji ni prljaviji ni gluplji od bilo koga njemu poznatog. Ime mu se lako izgovaralo i pisalo. Njegovo lice, bledo i pegavo, bilo je sasvim lako upamtiti. Svakog dana je odlazio u školu kao i sva druga deca i nikad od toga nije pravio veliko pitanje. Prema sestri je bio grozan samo onoliko koliko i ona prema njemu. Policajci nikad nisu dolazili na vrata da ga uhapse. Lekari u belim mantilima nikad mu nisu napisali uput za ludnicu. Po sopstvenom mišljenju, Piter je u stvari bio prilično lak. Pa šta je to onda kod njega bilo teško?

zato što je najviše voleo da bude sam; zato što je bio nepažljiv prema drugima, zato što je bio ćutljiv i povremeno voleo da bude sam.

Tek pošto je i sam proživeo mnogo godina kao odrastao čovek, konačno je shvatio. Ljudi su mislili da je težak zato što je bio toliko ćutljiv. Kao da im je to zbog nečega smetalo. A nije mnogo pomagalo ni to što je voleo da bude sam. Ne stalno, razume se. Čak ne ni svakog dana. Ali bilo je 31


RAZGOVARAMO O... ODLOMKU

• Šta je Piter često radio u školi, dok je sedeo u klupi? • Upiši ispred značenja reči sanjarenje:

TA L

razmišljanje, sanjanje, maštanje.

mnogo dana kad je želeo da na jedan sat nekud pobegne, u svoju sobu, ili u park. Prijalo mu je da bude sam i da se bavi svojim mislima. (...) U školi je često ostavljao svoje telo da sedi u klupi dok su mu se misli otiskivale na daleka putovanja. Čak i kod kuće, sanjarenje ga je ponekad uvaljivalo u nevolje. Jednog Božića Piterov otac, Tomas Fortjun, latio se ukrašavanja dnevne sobe. Mrzeo je taj posao. Uvek ga je bacao u zlovoljno raspoloženje. Nameravao je da zakači nekoliko šarenih traka u jednom ćošku, visoko na tavanici. E sad, desilo se da je baš u tom ćošku bila jedna fotelja, a u fotelji je, ne radeći ništa naročito, sedeo Piter. odatle”, rekao je Tomas „Piterе, sad ni makac odatle Fortjun. „Popeću se na fotelju, moram da dohgore.” vatim onaj ćošak tamo gore. problema”, rekao je Piter. „Samo ti radi.” „Nema problema I tako se Tomas Fortjun popeo na naslon fotelje, a Piter je odlepršao za svojim mislima. Izgledao je kao da ne radi ništa, ali u stvari je bio veoma zaposlen. Upravo je otkrivao nov i uzbudljiv način za brzo spuštanje s planinskog vrha pomoću vešalice za odelo i žice razapete između borova. Razmišljao je o tom problemu dok je otac stajao na naslonu, istezao se i dahtao pokušavajući da domaši ćošak na tavanici. Kako bi mogao da se spustiš niz žicu, pitao se Piter, a da usput ne udaraš o borove? I možda je baš planinski vazduh podsetio Pitera da je gladan. U kuhinji je stajala nenačeta kutija čokoladnih biskvita. Šteta bi bilo da ostanu zapostavljeni. Kad je ustao, iza njega se začuo strahovit tresak. Osvrnuo se baš u trenutku kad je njegov otac upadao glavom u ćošak iza fotelje. Onda se Tomas Fortjun iznova pokazao, opet prvo glavom, spreman, sudeći po izrazu lica, da Pitera isecka na sitne komade. Na suprotnom kraju sobe, Piterova majka je s rukom

ED

U

KA

-P

O

R

• Šta je otac zamolio Pitera? • Zašto ga Piter na kraju nije poslušao? O čemu je Piter u tom trenutku razmišljao? • Kako je na čitav događaj reagovao Piterov otac, a kako Piterova majka?

32


RAZGOVARAMO O... ODLOMKU

• Upiši ispred tačnog odgovora. Zašto je pripovedač odlučio da nam ispriča događaj sa foteljom?

TA L

Želeo je da nam pokaže kakvi su Piterovi roditelji. Želeo je da pokaže kako se slavi Božić u Engleskoj. Želeo je da nam na primeru pokaže do čega može da dovede Piterovo sanjarenje.

R

• Kako Pitera doživljavaju nastavnici u školi? Objasni zašto misle da je glupav, tunjav i nezanimljiv. Kakаv je Piter zapravo? • Šta je Piter radio umesto da rešava zadatke na testu iz matematike? Ispričaj o čemu je razmišljao. • Zašto Piter nije primetio da je isteklo vreme za rešavanje testa iz matematike? • Zaključi šta je o Piterovom ponašanju mislila nastavnica matematike.

ED

U

KA

-P

O

preko usta jedva prikrivala smeh. „Uf, izvini, tata”, rekao je Piter. „Zaboravio sam da si gore.” (...) Nezgodno je, ako si sanjar koji malo govori, što nastavnici u školi, pogotovu oni koji te ne poznaju dobro, obično misle da si glupav. Ili, ako ne baš glupav, onda tunjav i nezanimljiv. Niko ne vidi čudesne događaje koji se odvijaju u tvojoj glavi. Svaki normalan nastavnik, kad bi primetio da Piter zuri kroz prozor ili u prazan list papira na klupi, pomislio bi da mu je dosadno, ili da nije spremio lekciju. Ali istina je bila sasvim drugačija. Jednog jutra su, recimo, deca u Piterovom razredu imala kontrolni iz matematike. Morali su da saberu neke veoma velike brojeve, a rok je bio dvadeset minuta. Maltene čim je počeo da rešava prvi zadatak, u kome je trebalo sabrati tri miliona petsto hiljada dvesta devedeset i pet sa drugim, skoro isto tako velikim brojem, Piter se odjednom setio najvećeg broja na svetu. Samo nedelju dana ranije čitao je o broju sa čarobnim imenom gugol. Gugol dobijaš ako sto puta pomnožiš deset sa deset. Desetka s hiljadu nula na kraju. Ali postojala je jedna još bolja reč, prava bombona – gugolpleks. Gugolpleks je gugol puta deset puta deset. Kakav broj! Piterove misli odlutale su za tom fantastičnom veličinom. Nule su se nizale u nedogled kao mehurići sapunice. (...) Piter je naslonio glavu na šaku i uzdahnuo. Istog časa, nastavnica je pljesnula rukama. Dvadeset minuta je isteklo. Piter je stigao da napiše samo prvi broj iz prvog zadatka. Svi ostali su već bili završili. Nastavnici nije promaklo da Piter zuri u papir, ne piše ništa i uzdiše. Nedugo posle toga prebačen je u grupu đaka koji su s teškom mukom sabirali čak i male brojeve kao što su četiri i šest. Uskoro je Piter

33


RAZGOVARAMO O... ODLOMKU

ED

U

KA

-P

O

R

TA L

• Kako su prema Piteru postupili u školi? U kakvu su ga grupu đaka prebacili? Obrazloži svoje mišljenje o tom postupku. • Šta o Piteru misle njegovi roditelji i sestra? Ko je u pravu, članovi njegove porodice ili zaposleni u školi? • Obrati pažnju na podvučenu rečenicu. Objasni kako je razumeš. • Šta je Piter postao kad je odrastao? Zaključi zašto.

počeo da se dosađuje i bilo mu je još teže da pazi na časovima. Nastavnici su mislili da je preslab matematičar čak i za tu grupu neznalica. Šta da rade s njim? Naravno, Piterovi roditelji i njegova sestra Kejt znali su da on nije ni glup ni lenj ni nezainteresovan, a s vremenom su i neki nastavnici shvatili da se u njegovoj glavi zbivaju svakojake zanimljive stvari. A Piter je, odrastajući, i sam nešto naučio: pošto ljudi ne mogu da vide šta se odigrava u tvojoj glavi, najbolje je, ako želiš da te razumeju, da im to lepo kažeš. I tako je počeo da zapisuje ponešto od onoga što mu se događalo dok je zurio kroz prozor ili ležao na leđima zagledan u nebo. Kad je odrastao, Piter je postao pronalazač i pisac priča i živeo je srećno i zadovoljno. U ovoj knjizi naći ćete neke od uvrnutih pustolovina koje su se zbivale u njegovoj glavi, pribeleženih tačno onako kako su se dogodile.

34

Ijan Makjuen (prevela sa engleskog jezika Arijana Božović)


...A ŠTA TI KAŽEŠ O:

• Da li i ti ponekad maštaš i sanjariš? Kako to izgleda? Objasni zašto je maštanje važno. • Šta bi savetovao ili savetovala Piterovim nastavnicima? Kako bi tebalo da postupaju sa njim?

TA L

MALA ŠKOLA PISANJA

• Opiši jednu mašinu iz mašte. U pisanju odgovori na sledeća pitanja:

R

Čemu bi ta mašina služila? Kako bi se zvala? Od kog bi materijala bila napravljena? Ko bi njome mogao da se služi? Zašto zamišljaš baš tu mašinu?

O

-

UČIMO I PODSEĆAMO SE

KA

-P

Iz prethodnih ti je razreda poznato šta je književni lik. • Ko je glavni lik u ovom odlomku? • Navedi sporedne likove. POVEŽI...

ED

U

• Da bi nastalo vredno likovno delo, potrebna nam je mašta. Podseti se umetničkih slika koje su ti poznate. Kako je na njima predstavljena stvarnost: ljudi, predeli, predmeti? Po čemu se one razlikuju od fotografija? • Zamisli kako izgleda dečak Piter Fortjun. Iz priče saznajemo da mu je lice bilo „bledo i pegavo” i da je često bio zamišljen, u svom svetu mašte. • Tehnikom i materijalom po izboru u bloku za crtanje nacrtaj Pitera onako kako ga ti zamišljaš. Uporedi svoj rad sa radovima drugova i drugarica iz odeljenja.

35


РАЗГОВАРАМО О... ДРАМСКОМ ТЕКСТУ

НИКАД ДВА ДОБРА

• Подвуци лица у тексту. • Испричај како замишљаш Конферансјеа. Да ли је он неопходан у тексту? Да ли би се драмска радња разумела без онога што изговара Конферансје? Шта од њега сазнајемо? • Ко се од лица први појављује на сцени? Бранкица поштар Ђока • Зашто Бранкица дочекује поштара? Чијем писму се нада?

Лица: Поштар, Бранкица, Ђока, Милкица, Теткица из летовалишта, деца Прва слика

TA L

КОНФЕРАНСИЈЕ: Нико овде није био зао, ни пакостан, а ипак је једна велика завист кружила од једног малог летовалишта до великог града... и од великог града до малог летовалишта...

O

R

(Кад се дигне завеса, позорница је празна. С леве стране наилази поштар с торбом и писмима продужује ка десној страни. Иза кулиса се чује Бранкичино дозивање.)

ED

U

KA

-P

БРАНКИЦА: Чика поштаре! Чика поштаре! (Поштар застаје на средини позорнице. Бранкица стиже задихана.) ПОШТАР: Шта је, мала? БРАНКИЦА: Чика поштаре, молим вас, има ли штогод за Бранкицу Недељковић? ПОШТАР: За Бранкицу Недељковић?... Чекај, сад ћу ја да видим. (Претура по писмима.) У којем броју ти станујеш? БРАНКИЦА: У броју дванаест... ПОШТАР: Аха... дванаест... Ево десет... једанаест... Бранкица Недељковић! Тачно! Ево једне дописнице с мора! (Пружа јој писмо.) БРАНКИЦА: Јао! Хвала вам, чика поштаре! Како га дуго чекам! (Бранкица остаје на средини позорнице и чита писмо. Поштар пролази и нестаје на десној страни. Наилази Ђока с десне стране.)

36


РАЗГОВАРАМО О... ДРАМСКОМ ТЕКСТУ

R

TA L

• Како Ђока прво реагује када чује чије писмо Бранкица чита? Шта он очекује да чује? Зашто је одлучио да не оде у летовалиште са ђацима? • Коју реченицу Ђока изговара кад чује да деца у летовалишту могу да се возе сандолином? Упореди ту реченицу са претходном у којој каже: „Тамо нема никакве забаве”. Коју реченицу Ђока изговара кад сазна да деца у летовалишту гњурају и ваде шкољке? Објасни шта се променило у Ђокином ставу према одласку у летовалиште. • Подвуци назив осећања које Ђока притом ипољава. равнодушност завист мржња

ED

U

KA

-P

O

ЂОКА: Од кога си то, Бранкице, добила писмо? БРАНКИЦА: Писала ми је Милкица из летовалишта... Ћути кад читам... ЂОКА: Милкица! Хи! Из летовалишта. Баш ме занима како се досађује. Тамо нема никакве забаве. Устани, лези, пливај, излази – све под команду. Зато нисам ни ишао с ђацима... Па шта пише? БРАНКИЦА: Па чекај. Нисам још ни ја све прочитала... ЂОКА: Читај наглас да и ја чујем... БРАНКИЦА: (чита полако и гласно): „Драга моја Бранкице, опрости што се нисам раније јавила. Нисам имала времена. На летовању је тако дивно да се не може описати. Купамо се и пливамо цели дан...” ЂОКА: Их, баш по цели дан... А за ручак, а одмор после ручка... БРАНКИЦА: Чекај, што си досадан. Ако каже цео дан, онда цео дан... (Чита.) „Имамо и сандолине па се возимо...” ЂОКА: Их, што ја волим да се возим сандолином! БРАНКИЦА: „Научила сам да гњурам! Наловила сам пуно шкољки и јежева дубинских, љубичастих и жутих...” ЂОКА: Ух, што ја нисам тамо! Да видиш шта бих ја тек уловио... Она то све покупи на обали кад се вода повуче... БРАНКИЦА: Мислиш кад је осека... ЂОКА: Дабоме, кад је осека... БРАНКИЦА: Ти мислиш, ако је моја другарица, не уме да се гњура!... Чекај да прочитам све... (Чита.) „Донећу свима у дворишту по једну шкољку, теби и Ђоки и Рајку... А сад вас све поздравља и воли и очекује ваше заједничко писмо ваша Милкица.”

конферансје – јавни говорник, водитељ на приредбама који забавља публику и најављује тачке; у драмском тексту лик конферансјеа најављује и објашњава драмску радњу кулисе – скуп предмета на позорници којима се дочарава место на ком се одвија драмска радња сандолина – врста малог чамца за једну или две особе, која се покреће посебном врстом лопатица

37


R

• Објасни како разумеш израз „Да пукнеш од муке”. • Где се догађа други део драмске радње (Друга слика)? • На шта се деца жале? • Ко деци доноси писма? • Подвуци назив особине коју деца испољавају кад теткица донесе писма. равнодушност љутња нестрпљење брзоплетост

(Жалосно.) Јеси ли видео како се они лепо забављају... А ми? ЂОКА: Ми. Ништа. Више ми се не иде ни у биоскоп, па ни у циркус... ни уопште. БРАНКИЦА: Милкица вади шкољке и јежеве... Па то је да човек пукне! ЂОКА: Стварно да пукнеш од муке... Хоћеш ли јој писати? БРАНКИЦА: Па морам. Нема смисла да јој не пишем. Није она ништа крива што ми нисмо хтели са школом... Идем одмах да јој пишем... ЂОКА: Стварно ми дође да пукнем! БРАНКИЦА: А ти мислиш да је мени лакше...

TA L

РАЗГОВАРАМО О... ДРАМСКОМ ТЕКСТУ

O

Друга слика

ED

U

KA

-P

(Трпезарија летовалишта. На средини сто, са стране клупа. Милкица седи у средини. Неколико деце са стране... Вече је. Деца су уморна. Нека се поднимила на сто. Нека читају књигу.) ПРВИ ДЕЧАК: Јао, што сам уморан. Једва чекам да спавам... ПРВА ДЕВОЈЧИЦА: Мене све боле руке и леђа од пливања... ДРУГИ ДЕЧАК: А види ове жуљеве од веслања! ДРГУГА ДЕВОЈЧИЦА: Јао, што је страшно! Кад ће то проћи...

38

(Улази теткица са писмима. Деца поскачу.) ДЕЦА: Јао, писма! Писма! ТЕТКИЦА: Писма, децо! Полако само. Без галаме... ПРВИ ДЕЧАК: Има ли, теткице, нешто за мене? ПРВА ДЕВОЈЧИЦА: Теткице, за мене? ДРУГИ ДЕЧАК: Прво мени?


ED

U

KA

-P

O

(Теткица одлази, а деца се скупљају око Милкице.) МИЛКИЦА: Чекајте, сад ћу да видим... То ми она одговара на писмо... ПРВИ ДЕЧАК: Их! Шта може да пише. Сигурно се досађује... ДРУГИ ДЕЧАК: Не бих сад био у граду... МИЛКИЦА (чита): „Драга Милкице, ја и Светлана ти пишемо заједнички и просто ти завидимо.” ПРВИ ДЕЧАК: Него шта, морају да завиде! ПРВА ДЕВОЈЧИЦА: Па ћути, пусти да чита! МИЛКИЦА (чита): „Код нас нема никаквих новости. Ишла сам трипут у биоскоп. Давали су се цртани филмови...” СВА ДЕЦА (задивљено): Јао, цртани филмови! Благо њима... МИЛКИЦА: „... Пре три дана је долазио теча из Зрењанина па је водио мене и Светлану у циркус. Нисам ти рекла да је у наш град стигао циркус. Гостује недељу дана, и жао ми је што га нећеш затећи...” ПРВА ДЕВОЈЧИЦА: Јесте ли видели, децо!

• Размисли зашто се деца окупљају око Миликице да чују шта јој пише Бранкица. • Шта пре читања Бранкичиног писма каже Први дечак? Упореди то са оним што пре читања Милкичиног писма говори Ђока. Шта запажаш? • Шта је деци посебно занимљиво у Бранкичином писму? • На чему све деца из летовалишта завиде деци која су на распусту остала код куће?

TA L

(Отвара и чита писмо.) ТЕТКИЦА: Радић Милкица! МИЛКИЦА: То је за мене! Јао! Два писма! ДЕВОЈЧИЦЕ: Ко ти је још писао, Милкице? МИЛКИЦА: Сигурно другарица! Јесте. Од Бранкице. СВА ДЕЦА: Шта пише?

РАЗГОВАРАМО О... ДРАМСКОМ ТЕКСТУ

R

ТЕТКИЦА: Сви ћете добити... Полако. (Прозива.): Стефановић Светозар! ПРВИ ДЕЧАК: Моје! ТЕТКИЦА: Костић Споменка! (Добија друга девојчица.) ДРУГИ ДЕЧАК: (прилази и узима писмо): Ово је моје. Познајем рукопис.

39


Јованка Јоргачевић

ED

U

KA

-P

O

R

• Упиши испред одговора који сматраш тачним. Зашто је списатељица одлучила да у тексту понови израз „пући од муке”? Допада јој се тај израз. Тај израз описује осећања ликова. Тај израз описује осећања ликова и наглашава да су та осећања иста.

ДРУГИ ДЕЧАК: Јао, циркус! МИЛКИЦА: Па ћутите... „Програм је много леп: дресирани медведи, само бели, нису црни, па слонови, јао па кловнови... да видиш само како су смешни...” ПРВИ ДЕЧАК: Е, баш нема смисла, кад нисмо тамо – долази циркус! ДРУГИ ДЕЧАК – Мени је криво због цртаних филмова... Страшно волим цртане филмове! ПРВА ДЕВОЈЧИЦА: Ја никад нисам видела дресиране медведе! ДРУГИ ДЕЧАК: Као да сам их ја видео! МИЛКИЦА: (плачљиво): А ја толико волим цртане филмове... Седам пута сам гледала Снежану и Гуливера... па то је да човек пукне од муке! ПРВИ ДЕЧАК: Баш, да пукне! СВИ: Ништа друго него да пукнемо од муке! (Завеса.)

TA L

РАЗГОВАРАМО О... ДРАМСКОМ ТЕКСТУ

...А ШТА ТИ КАЖЕШ О:

• Да ли се ти понекад упоређујеш са другима? Испричај. Објасни кад упређивање са другима може бити добро, а кад лоше. • У тексту се помињу медведи и друге циркуске животиње. Многи људи сматрају да је дресура животиња у циркусима погрешна и штетна за животиње. Шта мислиш о коришћењу животиња у циркусима? Објасни како и где дивље животиње треба да живе. Испричај како људи могу помоћи животињама и природи.

40


МАЛА ШКОЛА ПИСАЊА

TA L

• Напиши два писма ликовима из текста. Прво писмо напиши деци која су остала за распуст код куће, а друго онима који су отишли у летовалиште. У писмима их посаветуј како да што лепше проведу распуст тамо где јесу. Можеш им дати идеје чега да се играју и како да проведу време које имају на располагању. Посаветуј их и како да се понашају као прави пријатељи једни другима. УЧИМО И ПОДСЕЋАМО СЕ

КЉУЧНЕ РЕЧИ

драмски текст, лица, драмска радња

ED

U

KA

-P

O

R

Од раније ти је познато шта је драмски текст. Он је писан по улогама, за извођење на позорници. Драмска радња је представљање низа догађаја у драмском тексту. У тим догађајима учествују лица – ликови у драмском тексту. Особине лица сазнајемо из њихових понашања и поступака, али и из онога што непосредно изговарају. • Препричај драмску радњу у Никад два добра. • Наведи шта сазнајеш о лицима у тексту на основу њихових поступака. Шта сазнајеш на основу оног што говоре?

41


САДА ЗНАШ... ПРИЧА

У жутом ауту дође јесен, донесе грожђе,

БРАНКИЦА: Чика поштаре, молим вас, има ли штогод за Бранкицу Недељковић? ПОШТАР: За Бранкицу Недељковић?... Чекај, сад ћу ја да видим. ((Претура по писмима.) писмима.) У којем броју ти станујеш? БРАНКИЦА: У броју дванаест...

ED

U

KA

-P

O

R

И лишће мог јаблана позлати јесен рана.

Враћајући се из школе, свакога дана, деца су свраћала у Дивову башту, да се поиграју. Била је то велика, лепа башта у којој се зеленила мекана трава.

ДРАМСКИ ТЕКСТ

TA L

ПЕСМА

стих строфа рима лирска песма

42

време и место радње ликови у причи редослед догађаја у причи ауторска бајка

лица у драми драмска радња


cc Наслов дела:

• о храбром разбојнику који је спасио принцезу

„Замислите”

Душан Радовић

„Чардак ни на небу ни Народни приповедачи на земљи”

R

• о чудесној кули једног змаја

Ово поглавље су за тебе стварали:

TA L

У другом поглављу своје Читанке читаћеш:

„Свијету се не може угодити”

Народни приповедачи

• о племенитости најмлађег брата

„Пчелиња матица”

Браћа Грим

• о свету ког су речи изокренуле

„Изокренута прича”

Бранко Ћопић

• о деда Триши и његовом мачку

„Доживљаји мачка Тоше”

Бранко Ћопић

U

KA

-P

O

• о необичном путовању оца, сина и њиховог магарца

ED

• о једној ловачкој причи и необичном зецу

„Плави зец”

• о томе како изгледа кад лисице суде зецу

„Суђење”

• о авантурама најупорнијег царевог сина

„Баш-Челик”

Душан Радовић Лаза Лазић Народни приповедачи

Уживај у читању!

43


ЧИТАЈ ВИШЕ

• Коме се песник обраћа у првом стиху? Зашто? Закључи ко су читаоци његове песме. • Тачан одговор обележи са . У прве две строфе упознајемо:

Замислите, децо, једно велико море, и у том мору једну велику лађу, и на лађи округле прозоре, и на једном прозору – принцезу Нађу. Замислите сад, децо, то исто море, и у том мору исту велику лађу, и на лађи исте округле прозоре, и на другом прозору – разбојника Кађу.

-P

O

место радње и ликове, време радње и ликове, време и место радње.

ЗАМИСЛИТЕ

R

РАЗГОВАРАМО О... ПЕСМИ

TA L

• У библиотеци потражи књигу песама Душана Радовића. Прочитај је, а посебно обрати пажњу на песме Да ли ми верујете, Страшан лав, Кад је био мрак, Здравица. Припреми се да говориш о својим утисцима.

U

KA

• Који догађај је описан у трећој и четвртој строфи? Наведи опасности које вребају принцезу. • Опиши понашање принцезиног оца. Подвуци називе осећања које он испољава.

ED

равнодушност забринутост страх бес неодлучност

• Како се понашају сви остали на лађи? Сети се речи којом описујемо такво понашање.

44

Замислите онда: бура иде, ветрова фијук и таласи, и један талас принцезу скиде и поче млади живот да гаси. Замислите, децо, сто таласа, већих сто пута од сваке принцезе, може и ајкула свакога часа на модром таласу да се довезе. Страхом и болом обузет, појави се отац принцезин и рече: – Онај биће ми зет ко спасе млади живот њезин!


Замислите, децо, пуна лађа, сви официри, принчеви, адмирали... И сви ћуте, сви дрхте, само Кађа скочи – и море га зали.

РАЗГОВАРАМО О... ПЕСМИ

KA

Умири се море, затаји ветар, стаде лађа...

-P

TA L

O

Замислите сад: отац тај, краљ сигурно, а цар вероватно, подиже Кађу у загрљај и пољуби га ноншалантно. Ово је кћер моја, а жена ваша – принцеза мила Нађа! А ја сам, с допуштењем, извините на сметњи, разбојник Кађа!

R

Кађа извали страшну псовку на рачун ветра, на адресу живота, на име мора, избеже смрти мишоловку и спасе принцезу из валова.

• Шта је Кађа урадио кад је видео принцезу у опасности? На основу његовог понашања и поступака наведи његове особине. • Како се принцезин отац понаша након тога према Кађи? • Објасни зашто се Кађа извињава. Закључи са којом је почетном намером дошао на краљеву лађу. • Зашто су сви изненађени и уплашени кад чују да је Кађа разбојник? • Тачан одговор обележи са . Официри, принчеви и адмирали осећају стид:

U

Пуни страха, пуни стида, препуни језе – сви гледаху у правцу принцезе.

ED

Храбри Кађа рече бледа принцеза ја сам ваша Нађа...

Извините, тата, на овом свету свашта се догађа! Душан Радовић

зато што су уплашени, зато што је принцезу спасио обичан разбојник а не неко од њих, зато што су стидљиви. • Објасни зашто принцеза на крају ипак бира да се уда за Кађу иако је он разбојник. адмирал – заповедник морнара затајити – овде у значењу: утишати се КЉУЧНЕ РЕЧИ

песме Душана Радовића 45


...А ШТА ТИ КАЖЕШ О:

TA L

• Како треба да се понашамо кад је неко поред нас у некој невољи или има неки проблем? • Опиши ситуацију у којој си ти некоме помогао или помогла. • Испричај друговима и другарицама у одељењу како је неко помогао теби. • Објасни зашто је важно да се међусобно помажемо и подржавамо. • Принцеза Нађа је одабрала Кађу, иако је разбојник, због његове храбрости и пожртвованости. Наведи које особине ти цениш код својих пријатеља. МАЛА ШКОЛА ПИСАЊА

O

R

Овај задатак реши са паром из клупе. • Укратко опиши једну ситуацију коју сте ти и твој пар из клупе заједно доживели. • Твој пар из клупе нека уради то исто. • Затим размените свеске и прочитајте шта сте написали једно о другом. • У свесци свог пара из клупе илуструј оно што је о теби написано. Твој пар из клупе нека уради то исто у твојој свесци.

-P

ПОВЕЖИ...

U

KA

Замисли облике и боје који се помињу у песми. Каквог је облика лађа, а каквог прозори на њој? Како изгледа море? Наведи реч која се у песми користи да опише боју мора. Коју реч чешће користимо? Запази какви су односи међу величинама описаних појава. Колико су таласи већи од принцезе? • У листу из блока илуструј догађај описан у овој песми.

ED

УЧИМО И ПОДСЕЋАМО СЕ

Душан Радовић је један од најзначајнијих српских писаца за децу. Из претходних разреда су ти позната нека његова дела. Поред књижевности за децу, овај писац је уређивао познати часопис за децу Полетарац. Годинама је водио једну од најпопуларнијих радио-емисија Београде, добро јутро. Текстови из те емисије објављени су као књига која је стекла велику популарност код читалаца. Многе школе носе име Душана Радовића, као и једно дечје позориште у Београду.

46


РАЗГОВАРАМО О... БАЈЦИ

TA L

O

Био цар, па имао три сина и једну кћер, коју је чувао као очи у глави. Кад дјевојка одрасте, замоли се оцу своме да јој допусти да изиђе са својом браћом мало пред дворе у шетњу; и отац јој допусти. Али тек што изиђе пред двор, у један мах долети из неба змај, шчепа дјевојку између браће и однесе је у облаке. Браћа отрчe брже – боље оцу и кажу му шта је било, и рекну му да би они радо своју сестру потражили. Отац им допусти да иду да је траже, и да им свакоме по коња и остало што треба за пут; и тако они отиду.

• Тачан одговор обележи са . У првом одељку приче сазнајемо: време и место радње у причи, ко су ликови и који догађај покреће причу, какве су особине ликова. • Прочитај поново прву реченицу. Објасни какав је однос цара према јединој кћери. • Како браћа реагују на отимање сестре? • Закључи зашто браћа помисле да је њихова сестра у необичној грађевини која лебди над земљом. • Који брат жртвује свог коња? • Који се од браће попне на чардак? Шта то говори о њему?

R

ЧАРДАК НИ НА НЕБУ НИ НА ЗЕМЉИ

ED

U

KA

-P

По дугоме путовању наиђу на један чардак који нити је на небу нити је на земљи. Помисле да ће у ономе чардаку бити њихова сестра, па се одмах стану договарати како би се на њ попели. И послије дугога промишљања и договарања договоре се да један од њих свога коња закоље и од коњске коже да скроје опуту, па притврдивши један крај од ње за стријелу, да пусте одоздо стријелу из лука да се добро за чардак прихвати како би се уз њу попети могли. Млађа два брата рекну старијему да он свога коња закоље, али он не хтједе. Онда најмлађи закоље свога; од коже његове скроји опуту, један крај од ње веже за стријелу, пак је пусти из лука у чардак. Кад дође да се пење уз опуту, опет најстарији и средњи не хтједну се пети, него се попне најмлађи. Попевши се горе, стане ићи из једне собе у другу.

КЉУЧНЕ РЕЧИ

народна бајка, народна књижевност чардак – лепа, велика кућа, дворац опута – танка кожна врпца, кожни канап

47


ED

U

KA

TA L

R

-P

• Шта сестра моли брата кад га види у змајевој кули? Које осећање према брату она тиме показује? • Запази како змај реагује кад га најмлађи царев син удари тешким буздованом. Шта то говори о змајевој снази? • Како је сестра помогла брату да победи змаја? • Прочитај значења речи вранац, ђогат и кулаш. Својим речима опиши како замишљаш коње из ове бајке. • Шта раде три девојке у змајевом чардаку? Подсети се како је у чардак доспела царева кћи. Закључи како су се три девојке нашле у чардаку.

И тако наиђе на једну собу у којој види своју сестру гдје сједи, а змај јој метнуо своју главу у крило и спава. Она, кад види брата својег, уплаши се и почне га тихо молити да бјежи док се није змај пробудио. Али он не хтједне, већ узме буздован па размахну њиме и удари змаја у главу. А змај се из сна маши руком за оно мјесто гдје га је он ударио па рече дјевојци: – А, овдје ме нешто уједе. Кад она опет рекне, а царев га син још једном удари у главу, змај опет рече дјевојци: – Опет ме нешто овдје уједе. Кад он трећи пут замахне да га удари, онда му сестра покаже да удари у срце, и он удари онамо. И како га удари, змај остане на мјесту мртав, а царева га кћи стури с крила, па потрчи брату своме те се с њиме пољуби. Па узевши га за руку, стане га водити кроз све собе.

O

РАЗГОВАРАМО О... БАЈЦИ

48

Најпре га уведе у једну собу у којој је био крилатаст вранац за јаслама привезан с цијелим такумом од чиста сребра. Потом га одведе у другу собу у којој је за јаслама стајао крилатаст ђогат с такумом од суха злата. Најпослије га одведе у трећу собу гдје је за јаслама био крилатаст кулаш и на њему такум драгим камењем окићен. Кад прође те собе, онда га сестра одведе у једну собу у којој је дјевојка једна сједила за златним ђерђефом и златном жицом везла. Из те собе одведе га у другу у којој је друга дјевојка златне жице испредала. А најпослије уведе га у једну собу у којој је трећа дјевојка бисер низала, а пред њом на златној тепсији од злата квочка с пилићима бисер кљуцала.


• Тачан одговор обележи са . Кад виде мртвог змаја, браћу „умало грозница не ухвати”. То значи:

TA L

да су се браћа много уплашила мртвог змаја и да су кукавице, да их је грозница ухватила јер је змај грозан, да су осетљиви и болешљиви. • Браћа одлуче да оставе најмлађег брата:

KA

-P

O

Браћа његова, завидећи му што је он био јунак, те је сестру нашао и избавио, пресијеку опуту да он не би могао сићи. Онда нађу у пољу једно чобанче код оваца, преобуку га и мјесто брата свога оцу поведу, а сестри својој и дјевојкама оштро запријете да никому не казују шта су они учинили. Послије некога времена дозна најмлађи брат на чардаку да се браћа његова и оно чобанче онијем дјевојкама жене. Онај исти дан у који се најстарији брат вјенчао, он узјаше на вранца; па, баш кад су сватови из двора излазили, долети међу њих те свога брата младожењу удари буздованом па се одмах с коња преметнуо. Онда одлети опет у чардак.

РАЗГОВАРАМО О... БАЈЦИ

R

Све ово обишавши и видјевши врати се натраг у ону собу, гдје је мртав змај лежао, па га извуче напоље и баци на земљу. А браћа, кад га виде, умало их грозница не ухвати. Потом најмлађи брат спусти најприје сестру своју браћи, па онда све три дјевојке, једну за другом. Спуштајући дјевојке браћи, сваку је намјењивао чија ће која бити. А кад спусти трећу, он њу за себе намијени.

• Шта ради најмлађи брат? Испричај како се осветио својој браћи.

ED

U

Кад дозна да му се средњи брат жени, а он у оно исто вријеме кад су сватови из двора ишли, долети на ђогату те и средњега брата удари тако да се двапут преметнуо; па између сватова опет одлети. Напосљетку дознавши да се чобанче његовом дјевојком жени, узјаше на кулаша и долети у сватове. Баш кад су из двора излазили, младожењу удари буздованом те се трипут преметнуо.

зато што га се плаше, зато што му завиде, зато што га мрзе.

буздован – оружје које се користило у далекој прошлости; било је начињено од гвоздене кугле са дршком стурити – одгурнути са себе такум – опрема јахаћег коња вранац – коњ црне длаке кулаш – коњ жућкастосиве длаке ђогат – коњ беле длаке ђерђеф – оквир на који се у прошлости затезало платно да би се олакшало везење преметнути – овде у значењу: пасти ћипити – скочити

49


...А ШТА ТИ КАЖЕШ О:

TA L

Кад цар то чује, он се наљути на своја два сина и отјера их одмах од себе, а њега ожени дјевојком коју је сам изабрао и остави га након себе да царује.

R

Народна бајка

-P

• У ком тренутку се најмлађи царев син разоткрива? Шта је урадио цар кад је сазнао за превару два старија сина? • Како су поступиле сестра и девојке из змајевог чардака? Подвуци назив особина које су притом испољиле. поштење страх равнодушност искреност • Шта у бајкама увек на крају побеђује? Упореди ову бајку са бајкама које су ти одраније познате. • Ко је главни лик у овој бајци? Објасни зашто.

А сватови ђипе да га ухвате, али он не хтједне ни бјежати, него се покаже да је он најмлађи царев син и да су га браћа од зависти оставила на ономе чардаку у којем је он сестру нашао и змаја убио. А то све засвједочи и сестра и оне дјевојке.

O

РАЗГОВАРАМО О... БАЈЦИ

KA

Подсети се бајки које су ти познате. Одабери своју најдражу бајку и другима објасни шта ти се у њој посебно свиђа. У бајкама се појављују многи нестварни и чудесни ликови. Наведи који ликови у бајкама су ти најузбудљивији.

U

УЧИМО И ПОДСЕЋАМО СЕ

ED

Одраније су ти позната различита дела народне књижевности: песме, басне, бајке, пословице. Та дела су настала у далекој прошлости и преносила су се кроз време. Људи би их казивали једни другима. Не зна им се први аутор. При преношењу од уста до уста дела народне књижевности су се мењала. У једном тренутку та дела су записана и зато ми данас можемо да их читамо. Различити људи су се бавили записивањем дела народне књижевности. Најпознатији од њих је свакако Вук Стефановић Караџић. Прича Чардак ни на небу ни на земљи је народна бајка. • Подсети се особина бајке. Објасни каква је то врста приче. • Из Читанке ти је позната ауторска бајка Себични див. Подсети се како се зове аутор те бајке. Упореди ове две бајке. По чему су сличне, а по чему различите? 50


ПОВЕЖИ...

TA L

Змај је створење које се јавља у веровањима различитих народа широм света. Најчешће га замишљају као велико крилато створење слично змији или гуштеру. • Подсети се онога што знаш о змијама и гуштерима и о њиховом изгледу. Размисли зашто су људи одабрали баш ове животиње да на основу њих у својој машти створе змаја. • Испричај о играном или цртаном филму у ком се јавља лик змаја. Опиши како он изгледа. • Наведи како би изгледао твој змај из маште. Нацртај га и покажи другима.

Илустрација змаја из једне старе књиге

R

МАЛА ШКОЛА ПИСАЊА

-P

O

Одабери један лик из бајке Чардак ни на небу ни на земљи. То може бити цар, било ко од браће, њихова сестра, једна од три девојке, змај или чобанче. Испричај причу из угла одабраног лика, онако како би је тај лик испричао. На пример, сестра би своју причу почела овако:

Тог дана ми је отац дозволио да мало прошетам испред двора. Тада је са неба долетео велики змај и отео ме...

ED

U

KA

Своју причу запиши у свесци. Упореди је са причама другова и другарица из одељења.

51


ED

U 52

Један човјек, идући из вароши кући, јахао на магарцу, а његов син, момчић од десетак – петнаест година, ишао поред њега пјешице. Сретне их један човјек и рекне: „То није право, брате, да ти јашиш, а дијете да иде пјешице; твоје су ноге јаче од његових.” Онда отац сјаше с магарца и посади сина на њ. Мало даље сретне их други човјек, пак рече: „То није лијепо, момче, да ти јашиш, а отац да ти иде пјешице; твоје су ноге млађе.” Онда узјашу обојица и пођу мало тако, али их сретне трећи човјек, пак рече: „Каква је то будалаштина: два матора магарца на једној слабој животињи! Право би било да човјек узме батину, пак да вас обојицу шћера.”

O -P

KA

Жели да им покаже да се са њима не слаже. Жели да их увреди и да им се наруга. Жели да покаже да воли магарце.

СВИЈЕТУ СЕ НЕ МОЖЕ УГОДИТИ

R

• Одакле су се враћали отац и син? Закључи где они иначе живе. • Шта им је рекао први човек ког су сусрели? Како су поступили? • Шта им је рекао други човек? Шта су затим урадили? • Упиши испред тачног одговора. Запази како их трећи човек назива. Зашто их тако назива?

TA L

РАЗГОВАРАМО О... ПРИЧИ

Онда сјашу обојица и пођу пјешице, отац с једне стране, син с друге, а магарац у сриједи. Сретне их четврти човјек, пак рече: „Ала сте ви чудна три друга! Зар није доста да двојица иду пјешице? Не би ли лакше било да један од вас јаши?”


-P

TA L

варош – град шћерати – отерати сриједа – средина обалити – оборити већма – више дријешити – одвезивати

КЉУЧНЕ РЕЧИ

народна прича, народна књижевност

ED

U

KA

Народна приповетка

• До каквог их је поступка довело то што су слушали свачије мишљење на свом путу? • Шта отац схвата на крају? • Испричај поуку ове приче својим речима.

O

„Та онај је сваки човјек луђи од овога магарца који `оће свему свијету да угоди. Ја ћу с мојим магарцем да чиним како сам и најприје по мојој вољи чинио, а људи нека говоре шта им је драго.” Па онда узјаши на магарца, а син поред њега пјешице, и тако отиђу кући.!

РАЗГОВАРАМО О... ПРИЧИ

R

Онда отац рече сину: „Ми смо обојица свакојако јахали на магарцу, сад ваља да магарац јаши на нама.” Пак онда обале магарца на земљу, те му један свеже предње ноге, а други стражње, па га онда узму на колац међу се и тако га понесу. А кад се људи који су их сретали и стизали стану сад још у већма смијати и чудити, онда отац, уједанпут, бацивши магарца на земљу и почевши га дријешити, повиче:

53


...А ШТА ТИ КАЖЕШ О:

TA L

У којим приликама је корисно послушати нечији савет? Наведи неки пример. Да ли ти понекад другима дајеш савете? Испричај своје искуство. Посаветуј ликове из ове приче како треба да се понашају према другима. Посаветуј првог, другог, трећег и четвртог путника како, према твом мишљењу, треба да се понашају када сретну непознате људе. МАЛА ШКОЛА ПИСАЊА

R

Одабери један од два задатка. 1. Свијету се не може угодити је поучна народна прича. Напиши ову причу у облику басне. Замисли да су ликови животиње које представљају особине људи. На крају обавезно напиши поуку басне.

O

2. Напиши ову причу у облику кратког драмског текста. Не заборави да на почетку наведеш имена лица и опишеш изглед позорнице.

-P

ПОВЕЖИ...

ED

U

KA

Подсети се онога што знаш о корисним домаћим животињама. Због чега је све магарац користан као домаћа животиња? Које још животиње човек користи да преносе терет? Како су људи путовали у прошлости? Које животиње су им у томе најчешће помагале? Како људи путују данас? Која су им све превозна средства на располагању? Закључи како се начин путовања мењао кроз време.

54

Путовање на магарцу у прошлости


ЧИТАЈ ВИШЕ • У библиотеци потражи књигу бајки Браће Грим. Уживај у читању.

R

• Зашто су Тупавкова старија браћа пошла у свет? • Закључи зашто су Тупавка тако звали. Какво је било мишљење о њему у његовој породици? • Како су се браћа према Тупавку понашала кад им се придружио? Објасни коју особину су тада испољили. • Наведи које је све животиње Тупавко заштитио од своје браће. • Подвуци назив две Тупавкове особине. племенит брзоплет лењ несебичан

ED

U

KA

-P

O

Два царева сина пошла једном по свету да траже пустоловине па почели живети неумерено и распусно те се никако нису враћали кући. Трећи, најмлађи син, којег су звали Тупавко, крену на пут да потражи браћу. Али кад их најзад пронађе, они га стадоше исмевати што се усудио да се са својом малом памећу пробија кроз свет кад то не полази за руком ни њима двојици који су кудикамо паметнији. Ипак, сва тројица продужише заједно пут па наиђоше на један мравињак. Двојица старијих хтедоше да га разрију, па да гледају како мали мрави у страху миле тамо-амо и склањају јајашца, али Тупавко рече: „Оставите уплашите!” их на миру, не дам да их уплашите! Они онда наставише пут и дођоше до једног језера по коме је пливало много, много патака. Два старија брата хтедоше да ухвате коју па да их испеку, али ту Тупавко то не дозволи него рече: „Оставите их на миру, не дам да их убијате!” Најзад дођоше до једног пчелиног гнезда, у коме је било толико меда да је цурило низ стабло. Двојица старијих хтедоше да наложе ватру испод дрвета и да погуше пчеле како би могли извадити мед. Али их Тупавко опет одврати од тога рекавши:

TA L

РАЗГОВАРАМО О... БАЈЦИ

ПЧЕЛИЊА МАТИЦА

КЉУЧНЕ РЕЧИ

бајке Браће Грим живети распусно – живети неодговорно, са једином намером да се себи угоди

55


ED

U

KA

-P

• Због чега је необичан дворац на који су наишли? • Наведи по чему је необичан седи човечуљак који живи у дворцу. Закључи шта је његов задатак. • Шта је први задатак? Зашто браћи није успело да реше задатак? Шта се са њима због тога догодило? • Шта је Тупавко урадио кад је схватио да не може да испуни задатак? Закључи како се тада осећао. • Ко му је притекао у помоћ?

TA L

Храбри су и одлучни. Најважније им је да се забаве и задовоље своје потребе. Лењи су и неодлучни.

R

• Упиши испред реченице која описује Тупавкову старију браћу.

„Оставите их на миру, не дам да их погушите!” Најзад три брата дођоше у један дворац, где су по стајама наишли на окамењене коње, а нигде се нису видели људи. Прођоше тако кроз све стаје, док на крају не стигоше пред једна врата која су била закључана с три катанца; насред врата било је мало окно кроз које се могло погледати у собу. Унутра видеше неког седог човечуљка како седи за столом. Позваше га, једанпут, двапут, али их он не чу. Најзад га позваше и трећи пут. Он онда устаде, откључа катанце и изиђе. Али није проговорио ни речи, већ их је одвео до једног богато постављеног стола. Кад су се најели и напили, отпратио је свакога у посебну спаваћу собу. Сутрадан ујутру седи човечуљак уђе к најстаријем, махну му руком и доведе га пред једну камену плочу на којој су била исписана три задатка која је ваљало извршити па да се дворац ослободи чаролије. Први је гласио: у шуми под маховином леже бисери цареве ћерке, има их хиљаду; требало их је сакупити, а ако макар и један једини буде недостајао кад сунце зађе, онај који их је тражио претвориће се у камен. Најстарији брат отиде онамо и поче тражити, али кад је дан минуо, нашао је тек стотину, и десило се онако како је писало на плочи: претворио се у камен. Сутрадан се други брат подухвати задатка, али није прошао много боље од најстаријега: не нађе више од двеста бисера и претвори се у камен. Најзад дође ред и на Тупавка. И он поче тражити по маховини, али било је тешко налазити бисере, а и ишло је веома споро. Он онда седе на један камен и заплака. И док је тако седео, наиђе опет хиљада мрава. Онај мрављи цар коме је он спасао живот и сићушни мрави за тили час пронађоше све

O

РАЗГОВАРАМО О... БАЈЦИ

стаје – штале, куће у којима се чува стока окно – прозор

56


РАЗГОВАРАМО О... БАЈЦИ

R

TA L

• Које су још животиње помогле Тупавку? • Опиши како је пчелиња матица помогла Тупавку. • Шта животиње осећају према Тупавку? Подвуци назив осећања. поштовање захвалност страх • Како је Тупавко награђен на крају приче? Како су прошла његова браћа?

KA

-P

O

бисере и скупише их на гомилу. Други је задатак био да се из језера извади кључ од собе у којој је спавала царева кћи. Кад Тупавко дође до језера, допливаше оне патке које је он спасао, загњурише и извадише кључ из дубине. Трећи је пак задатак био најтежи: између три уснуле цареве ћерке требало је изабрати најмлађу и најљупкију. Оне су, међутим, личиле једна на другу, и ни по чему се нису разликовале сем по томе што су јеле различите слаткише пре но што су заспале: најстарија комад шећера, средња мало сирупа, а најмлађа кашику меда. Тада долете матица оних пчела које је Тупавко заштитио од ватре, па свима трима пређе преко усана и најзад се задржи на уснама оне која је јела мед, те тако царевић виде која је права. И тад чаролије нестаде, све се пробуди из сна, а ко беше окамењен, опет доби људско обличје. И Тупавко се ожени најмлађом и најљупкијом принцезом и постаде цар по смрти њеног оца, а његова браћа добише друге две сестре.

ED

U

Браћа Грим

57


...А ШТА ТИ КАЖЕШ О:

TA L

• Размисли о поступцима Тупавкове браће. Посаветуј их како треба да се понашају према животињама и једни према другима. • Да ли си некада био или била у прилици да помогнеш животињи? Испричај како је то изгледало. • Браћа Тупавка омаловажавају. Између осталог, он има и погрдан надимак. Испричај шта мислиш о ружним надимцима. Разговарај о томе са друговима и другарицама у одељењу. УЧИМО И ПОДСЕЋАМО СЕ

МАЛА ШКОЛА ПИСАЊА

-P

O

R

Пчелиња матица је још једна бајка у твојој Читанци. Написала су је Браћа Грим. Јакоб и Вилхелм Грим прикупљали су и записивали бајке. Њихова збирка бајки једна је од најпознатијих у целом свету. Упореди бајку Пчелиња матица са бајкама Чардак ни на небу ни на земљи и Себични Див. Посебно упореди Дивову башту, чудесни чардак који лебди над земљом и зачарани дворац из Пчелиње матице. Наведи шта је још у овим причама слично. Зашто су све ове приче бајке?

ED

U

KA

Како замишљаш места кроз која су пролазили Тупавко и његова браћа? Са паром из клупе на листу из блока нацртај мапу кретања ликова у овој бајци. Нацртајте сва места на којима су се ликови задржавали: мравињак, језеро, стабло са пчелињаком, зачарни замак, шума поред замка. Поред сваког места нацртајте облачић и у њему укратко напишите шта се на том месту у причи догодило. Упоредите ваше мапе са мапама другова и другарица из одељења.

58


ЧИТАЈ ВИШЕ • У библиотеци потражи књигу прича Бранка Ћопића Приче испод змајевих крила и прочитај је. Одабери једну причу која ти се највише свиђа и представи је другима у одељењу.

R

Тек је ______ изишло иза ______, а ______ скочи из пространог ______, навуче ______ на ______, стави ______ на ______ и отвори ______ на ______. – Гле, ноћас је ______ добро поквасила ______! – зачуђено прогунђа ______ сучући ______, па брзим ______ пожури низ ______, истјера ______ из ______ и рече:

-P

Тек је брдо изишло иза сунца, а кревет скочи из пространог чиче, навуче ноге на опанке, стави главу на капу и отвори кућу на вратима.

Прочитај причу. Прочитај пажљиво значење непознатих речи и израза. Исправи причу.

O

(Ова је прича претрпјела земљотрес, па је у њој све испретурано. Покушајте ви да сваку ријеч вратите на њено право мјесто.)

TA L

МАЛА ШКОЛА ПИСАЊА

ИЗОКРЕНУТА ПРИЧА

U

KA

– Гле, ноћас је земља добро поквасила кишу! – зачуђено прогунђа брк сучући чичу, па брзим двориштем пожури низ кораке, истјера шталу из краве и рече:

ED

– Рогата ливадо, иди паси у зеленој крави, а ја ћу ноге под пут, па ћу поћи у дрва да донесем шуме. Чича стави раме на сјекиру и намигну бабом на своје око. – Бако, скувај у јајету четири лонца док се посао врати с чиче. Данас ће ручак слатко појести старца. сукати брке – увијати, увртати бркове прстима

– Рогата ______, иди паси у зеленој ______, а ја ћу ______ под ______, па ћу поћи у ______ да донесем ______. Чича стави ______ на ______ и намигну ______ на своје ______. – Бако, скувај у ______ четири ______ док се ______ врати с ______. Данас ће ______ слатко појести ______.

59


МАЛА ШКОЛА ПИСАЊА

Пут распали низ чичу дижући својом широком прашином облаке опанака. Од тога се уплашише нека кола, па у трку изврнуше коње, а узда испусти кочијаша и бубну ледином о леђа. Догађај се уплаши од овога необичног чиче и опружи поље преко ногу јурећи брже него брдо преко зеца. Најзад, кад је бацио себе испред погледа, од зуба му зацвокота страх и глава му се диже на коси: из оближњег вука вирила је крволочна шума!

KA

R

-P

– Ау, сад је ______ обрао ______! Обузет лудим ______, наш ти ______ прескочи преко ______ и подера ______, па брже од ______ потрча преко засијане ______.

U

Пред кућном ______ дочека га вјерни ______.

ED

– Тако ми светог ______, ено ______ у шуми! – викну ______ храпавим ______. ______ се препаде, ускочи у ______ и забрави ______ ______, а сирото ______ попе се на ______ и горе се ухвати ______ за ______ очекујући ______ да дојури у ______.

60

– Ау, сад је бостан обрао чичу! Обузет лудим старцем, наш ти страх прескочи преко чакшира и подера трн, па брже од поља потрча преко засијане звијезде.

O

______ се уплаши од овога необичног ______ и опружи ______ преко ______ јурећи брже него ______ преко ______. Најзад, кад је бацио ______ испред ______, од ______ му зацвокота ______ и ______ му се диже на ______: из оближњег ______ вирила је крволочна ______!

TA L

______ распали низ ______ дижући својом широком ______ облаке ______. Од тога се уплашише нека ______, па у трку изврнуше ______, а ______ испусти ______ и бубну ______ о ______.

Пред кућном бабом дочека га вјерни праг. – Тако ми светог вука, ено недјеље у шуми! – викну гласина храпавим чичом. Кућа се препаде, ускочи у бабу и забрави кључ вратима, а сирото дрво попе се на чичу и горе се ухвати граном за руке очекујући двориште да дојури у вука.


МАЛА ШКОЛА ПИСАЊА

Поново прочитај исправљену причу. Оловком у њој исправи још неке речи које су остале неправилно одштампане. РАЗГОВАРАМО О... ПРИЧИ

TA L

• Ко је главни лик у причи? Са ким он живи? Укратко препричај шта се чичи десило током дана описаног у причи. • Бројевима од 1 до 8 правилно обележи редослед догађаја у причи.

O

R

_ Чича устаје из кревета. _ Чича се од страха попне на дрво у свом дворишту. _ Чича пушта краву да иде да пасе. _ Чича у страху побегне од коња и тада види вука у шуми. _ Чича каже баби да скува ручак. _ Чича преко поља бежи од вука. _ На путу ка шуми чича уплаши коње и они изврну кола и кочијаша. _ Чича стиже пред своју кућу, али се баба уплаши и закључа у кући.

ED

U

KA

-P

• Шта мислиш о Изокренутој причи? Којом би је речју другима описао или описала? Подвуци реч која најбоље описује твој утисак о причи. Објасни свој избор. шаљива нејасна тужна необична осећајна досадна занимљива КЉУЧНЕ РЕЧИ

приче Бранка Ћопића

распалити низ пут – корачати брзо низ пут опанак – врста кожне сељачке обуће каква се носила у прошлости узда – део опреме у облику узице, канапа који служи за вођење коња бубнути – ударити ледина – раван део земље без дрвећа: пољана, чистина, пашњак опружити ноге преко поља – брзо ходати великим корацима обрати бостан – надрљати, навући на себе неку невољу чакшире – врста старинских панталона засијано поље – поље на ком је нешто посејано забравити – закључати тако ми свете недеље – израз који се користи када особа жели да се закуне да говори истину

61


ЧИТАЈ ВИШЕ • Већ су ти познате песме Душана Радовића. У библиотеци пронађи Тужне ђачке исповести. У одељењу испричај своје утиске о прочитаном.

РАЗГОВАРАМО О... ПЕСМИ

TA L

ПЛАВИ ЗЕЦ

• Колико је земаља, мора и гора ловац из песме прошао? • Са којим намерама је кренуо на тако дуг пут? • Зашто је ловац желео да ухвати плавог зеца? Наброј шта све овај чудесни зец зна да ради. • По чему је још необичан?

ED

U

KA

-P

O

R

Три сам земље прелазио, и три горе прегазио, и три мора препловио – док га нисам уловио. Плавог зеца, чудног зеца, јединог на свету!

62

Овај зец зна да свира, овај зец зна да плете, овај зец ручак кува, овај зец кућу мете. Овај зец плести уме, овај зец жети уме, овај зец шити, пити, и француски говорити – све разуме! Плави зец, чудни зец, једини на свету!


Ја га хтедох вама дати да вас мије, да вам шије, да вам кроји, да вам броји, да вам плете, да вам мете, да вам кува, да вас чува, да вам пева, слике шара и француски разговара. Плави зец, чудни зец, једини на свету!

песме Душана Радовића РАЗГОВАРАМО О... ПЕСМИ

-P

O

R

TA L

• Које су биле ловчеве намере? Коме је желео дати зеца? Зашто? • Који страни језик зец говори? • Шта је зец тражио од ловца кад га је ловац донео кући? • У строфама песме подвуци стихове који се понављају.

ED

U

KA

Ставих зеца у торбак па пожурим својој кући. Ал’ кад бисмо испред куће стаде зечић да шапуће: – Пусти ме, ловче, храбри ловче, да очешљам косу, да умијем лице, да исечем нокте, да исправим стас, да удесим глас. Нек’ виде деца плавог зеца, чудног зеца, јединог на свету!

КЉУЧНЕ РЕЧИ

63


...А ШТА ТИ КАЖЕШ О:

TA L

R

Душан Радовић

-P

• Како је зец преварио ловца? • Где је зец побегао? Прочитај поново почетак песме. Упореди прву и последњу строфу. • Да ли верујеш ловчевој причи о чудесном плавом зецу? • Шта значи израз „ловачка прича”? • Преброј у овој песми глаголе. Подсети се какве су речи глаголи и шта нам они казују. Закључи зашто у песми о плавом зецу има толико глагола.

Пустих зеца из торбака ал’ се зец не очешља, ал’ се зец не уми, нит’ исече нокте, нит’ исправи стас, нит’ дотера глас. Већ побеже, ој несрећо, на крај света, ој невољо! Плави зец, чудни зец, једини на свету!

O

РАЗГОВАРАМО О... ПЕСМИ

KA

• Да ли ти некад измишљаш приче? • Зашто људи имају потребу да измишљају приче? • Размисли зашто је ловац из приче желео да исприча причу о плавом зецу. ПОВЕЖИ...

ED

U

• Да ли си некад имао или имала прилике да видиш правог зеца? Опиши како он изгледа. • Истражи где зечеви живе и чиме се хране. • Сети се неког цртаног филма у ком је нека животиња представљена на необичан начин, онако како не изгледа иначе у природи. Испричај.

64


МАЛА ШКОЛА ПИСАЊА

Опиши једну животињу из своје маште. Током писања користи следећи подсетник. Наведи која је то врста животиње. Напиши које је боје. Наведи где живи. Опиши како се оглашава. Наведи чиме се храни. Напиши шта све зна да ради.

TA L

-

ED

U

KA

-P

O

R

Свој рад илуструј цртежом измишљене животиње. Упореди га са радовима другова и другарица из одељења.

65


ЧИТАЈ ВИШЕ

ДОЖИВЉАЈИ МАЧКА ТОШЕ

R

- О, баш морам да умлатим овога свога крадљивца, овога љенчину, овога неваљалог мачка, кога мишеви већ и за бркове вуку! Тако се сам са собом разговарао чича Тришо, а баш му је било жао његовог Тоше, крупног бркатог мачка, чичиног јединог друга у усамљеној пустој воденици. Тришин млин био је тако далеко од села, на самом улазу у мрачни горски кланац, да тамо чак ни подне није долазило. Кад би било вријеме ручку, а то су и чича и мачак знали по непогрешивом сату трбуху, старац би само рекао: - Тошо, хајде да ручамо, јер је подне баш сад прошло тамо преко онога брда. Кад би неки путник запитао за чича Тришин млин, сељани би обично одговорили: - А, чича Тришин млин?! То ти је тамо гдје је ђаво реко лаку ноћ, тамо гдје се смркне прије нег сване, тамо гдје чак и пут залута и без трага се изгуби у кланцу иза млина. Идите за трагом псећег кнеза Жуће, то је тамо негдје. Заиста, сељаци иду у млин само кад морају, а псећи кнез Жућо одлази тамо сваки дан да прави засједу мачку Тоши. Љут је на њ због неке џигерице, пилеће или телеће,

ED

U

KA

-P

• Ко изговара речи на почетку приче? • Зашто је чича Тришо љут на мачка Тошу? • Шта чича Тришо заправо осећа према свом мачку? Подвуци реченицу која о томе говори. • Где чича Тришо и мачак Тошо живе? • Објасни зашто подне не долази у чича Тришину воденицу. • Како сељани доживљавају место на ком је подигнут чича Тришин млин? • Упиши испред тачног одговора. Зашто сељани иду у млин „само када морају”?

O

РАЗГОВАРАМО О... ПРИЧИ

TA L

• У библиотеци потражи књигу Бранка Ћопића Доживљаји мачка Тоше. Пажљиво је прочитај. Размисли којим речима би препоручио или препоручила ту књигу неком другом да је прочита. Испричај то на часу.

Плаше се пута до млина. Млин је веома далеко од села. Не воле чича Тришу.

• У каквим су односима пас Жућо и мачак Тошо? Објасни зашто.

66


РАЗГОВАРАМО О... ПРИЧИ

R

TA L

• Зашто Жућо стално преувеличава Тошину крађу? Објасни шта то говори о Жући. • Зашто не треба да нас чуди љубав чича Тоше према његовом мачку? • Да ли верујеш чича Триши кад прети свом мачку да ће га бацити у воду? Објасни зашто. • Закључи због каквих је „мачјих лоповлука” чича Тришо љут на мачка. • Шта све, по мишљењу чича Трише, мачак носи на своме врату? Где све то не може да стане? Објасни зашто су ове реченице чича Трише необичне. • Због чега је мачак зауставио вожњу? У чему Тошо вози мачка? Које мирис осећа мачак, који чича Тришо, а који магарац? Објасни зашто. • Испричај како замишљаш даљи ток ове приче.

ED

U

KA

-P

O

то се већ давно заборавило каква је била, али мржња је остала. Прве године Жућо је причао да је то била пилећа џигерица, друге године да је прасећа, треће да је телећа, четврте је већ нарасла у воловску, а буде ли се тако и надаље продужило, једног дана ћемо видјети Жућу како јури за крадљивцем Тошом и виче: - Лопове, лоповски, овамо дај ону џигерицу од слона! Ето, у таквој самоћи живео је чича Тришо, и зато не треба да се чудите зашто је толико волио свог јединог друга, мачка Тошу, и зашто се тако тешко одлучивао да га баци у ријеку. - Рђо, зарђала, због твојих мачјих лоповлука остаћу сам на свијету, јер као што видиш, возим те да те бацим у воду - гунђа Тришо и окреће се џаку. - А зашто ме ниси бацио одмах из млина, па право у воду: пљус! - гунђа жалостиво мачак. - Зато што би ти онда гроб био сувише близу, па би ме стално подсјећао на тебе и растуживао. - А зашто ме возиш у колима? Могао си да ме упртиш на леђа. - Ехе, мој Тошо, ти на своме врату имаш толико тешких крађа, крупних лоповлука, грдних подвала и масних превара да то једва може стати у једна добра кола. Још сам те мале гријехе оставио код куће да магарету које нас вози не буде превише тешко. Дуго су се тако возили низ ријеку све у разговору, док мачак не повика из џака: − Стој, осјећам чаробни мирис пржене рибице! - И мени мирише вино! − узвикну чича Тришо - сигурно је близу нека крчма. - А мени вјетар наноси дах планинског сијена. Значи да та крчма има и шталу - досјети се магарац. Напријед, јунаци - командова чича. - И прве и задње ноге у трк!

љенчина – ленштина воденица – грађевине подигнуте поред река и потока; користе снагу воде да би покретале механизам који служи за млевење жита у брашно; други израз који се користи јесте млин горски кланац – узак планински пролаз међу стенама трбух – стомак упртити – понети на леђима крчма – кафана

67


...А ШТА ТИ КАЖЕШ О:

Како изгледа када се наљутимо на некога ког много волимо? Испричај како према твом мишљењу треба да превладавамо међусобне сукобе. Имати кућног љубимца подразумева сталну бригу. Испричај како треба бринути о кућним љубимцима и домаћим животињама.

TA L

МАЛА ШКОЛА ПИСАЊА

R

Са паром из клупе напиши кратак драмски текст који ће садржати разговор између чича Трише и мачка Тоше на њиховом путу до крчме. Нека један од вас смишља шта ће рећи Триша, а други шта ће рећи Тоша. Одглумите своју драму пред другима у одељењу. ПОВЕЖИ...

U

KA

-P

O

И у овој причи појављује се лик магарца. Подсети се приче у којој се исто јавља лик магарца. Упореди те две приче и наведи шта је у њима слично, а шта различито. Људи су некада, да би добили брашно за хлеб, млели жито у воденицама, млиновима које је покретала речна вода. Распитај се код старијих како се то ради данас. Чича Тришо свог мачка носи у џаку. Истражи шта значи израз „мачка у џаку”. УЧИМО И ПОДСЕЋАМО СЕ

ED

Бранко Ћопић је један од наших најзначајнијих писаца за децу и одрасле. Рођен је у Хашанима, у данашњој Босни и Херцеговини, под лепом планином Грмеч. Највише је волео да пише о људима из свог краја. Њима дугује и живописан језик. Писао је често о рату, у ком је и сам учествовао. Ћопићеве књиге су препуне топлог хумора и живих и занимљивих ликова. Потруди се да упознаш књиге овог великог и важног писца. КЉУЧНЕ РЕЧИ

Приче Бранка Ћопића 68


РАЗГОВАРАМО О... ДРАМСКОМ ТЕКСТУ

(Дворана суда. Лево тужиочев сто, десно браниочев, судијин сто у средини укосо, пред судијиним столом клупа на којој се шћућурио зец, тужилац и сведок имају наглашене костиме лисаца, такође, и сведок, има нарочито, и код браниоца, јасно да су то зечеви.)

ED

U

KA

-P

O

СУДИЈА: Оптужени, устани. ОПТУЖЕНИ: Устао сам. СУДИЈА: Како се зовете? ОПТУЖЕНИ: Поштовани судија, зовем се Зец. СУДИЈА: Зец, добро, а презиме? ОПТУЖЕНИ: Нема презиме, поштовани судија. СУДИЈА: Шта сте по занимању? ОПТУЖЕНИ: Па, како, шта ја знам... Животиња, поштовани судија, глодар... СУДИЈА: Јесте ли разумели зашто сте оптужени и зашто вам се суди? ОПТУЖЕНИ: Разумео сам поштовани судија. СУДИЈА: Осећате ли се кривим? ОПТУЖЕНИ: Не, не осећам се кривим. СУДИЈА: Добро, има реч тужилац. ТУЖИЛАЦ: Тужим овде овог Зеца за крађу једног купуса. Тужим овог овде Зеца за покушај бекства када смо га гонили да га ухватимо. Овај овде Зец је преступник, а уз то и врло брзо трчи. Захтевам да га казнимо! СУДИЈА: Добро, нека уђе сведок. СВЕДОК: (улази): Ушао сам. СУДИЈА: Јесте ли ви, сведоче, видели када је овај Зец украо купус?

TA L

ЛИЦА: ОПТУЖЕНИ – зец, СУДИЈА – лисица, ТУЖИЛАЦ – лисац, СВЕДОК – лисац, БРАНИЛАЦ – зец.

• Наведи лица у овом драмском тексту. Колико је глумаца потребно да се изведе овај текст на сцени? • Прочитај опис сцене. Наброј који су све предмети потребни да би се наместила сцена за извођење овог текста. • Ко започиње разговор? • Како се зец представља? Шта каже да је по занимању? • Објасни зашто су одговори Зеца шаљиви. • Због чега је Зец оптужен? • Да ли се он због тога осећа кривим?

R

СУЂЕЊЕ

КЉУЧНЕ РЕЧИ

драмски текст, позоришна представа преступник – онај који је прекршио неки закон

69


ED

U

KA

TA L

R

-P

• Закључи зашто би Зец крао купус. • Чиме се сведок куне? • Објасни зашто судија тако лако поверује сведоку. • Који лик доноси преокрет у радњи? • Које животиње су судија, тужилац и сведок? • Објасни зашто ово суђење не може да буде праведно. • Како поступају бранилац и оптужени? Шта би се са њима догодило да су остали? • Како се лисци осећају на крају?

СВЕДОК: Ја, хе, хм, да, овај, видео сам. СУДИЈА: Шта сте видели сведоче? Испричајте. СВЕДОК: Хм, хе. Дошао овај овде Зец и украо десет главица купуса. СУДИЈА: Десет! Како сад десет! Па како их је однео? СВЕДОК: Како? Овај, хм, ја па тако: ставио у џеп и однео. СУДИЈА: Закуните се. СВЕДОК: Тако ми репа. СУДИЈА: Верујем вам. БРАНИЛАЦ: Поштовани судија, молим за реч. СУДИЈА: А, изволите, браниоче. Ви браните Зеца, је ли тако? БРАНИЛАЦ: Да. Поставио бих питање тужиоцу. СУДИЈА: Може. БРАНИЛАЦ: Цењени тужиоче, волите ли ви кисео купус? ТУЖИЛАЦ: Не. БРАНИЛАЦ: А сладак купус? Пресан? У салати? ТУЖИЛАЦ: Не. Брррр. БРАНИЛАЦ: Разуме се. Тако сам и мислио. А шта сте ви, овако, као животиња? Као животињска врста? ТУЖИЛАЦ: Ја сам лисац. БРАНИЛАЦ: А ви сведоче, (обраћа се сведоку), шта сте ви? СВЕДОК: Ја сам лисац. БРАНИЛАЦ: Хвала. Ааааа ето, поштовани судија, ја мислим да зец није крив .

O

РАЗГОВАРАМО О... ДРАМСКОМ ТЕКСТУ

70


TA L R

O

СУДИЈА (устаје): Ја, судија овог суда, сматрам да је крив! (Седа) Јер и ја сам лисац, хе, хе. Разумљива ствар... Осуђујем Зеца на најтежу казну!... Чек да прочитам пресуду, где му оно беше? М-м, ммм... (Судија и тужилац листају по својим књигама закона, и сведок завирује у књигу тужиоца. У сали, за то време зец оптужени и зец бранилац полако, кришом, на прстима и неприметно излазе из сале.) СУДИЈА: Аха, нашао сам! Дакле... ТУЖИЛАЦ: Гле! Оптужени нам је побегао! СВЕДОК: И бранилац, такође! Па, наравно, кад је и он Зец! СУДИЈА: Кажем вам ја, није нам ни требала ова судска лакрдија. (Сва тројица бесно одлазе, шкљоцајући чељустима и снажно вртећи реповима.)

ED

U

KA

-P

Лаза Лазић

71


...А ШТА ТИ КАЖЕШ О:

Да ли си некад доживео или доживела неправду? Испричај. Објасни зашто је важно поступати праведно. УЧИМО И ПОДСЕЋАМО СЕ

-P

МАЛА ШКОЛА ПИСАЊА

O

R

TA L

Већ су ти познате особине драмских текстова. • Препричај драмску радњу у овом драмском тексту. Као што знаш, драмски текстови су писани зато да би се изводили у позоришту. Лица из текста играју глумци. О изгледу сцене брине сценограф. Одећу глумаца – костиме – осмишљава костимограф. Радом на припремању представе управља редитељ. • Које занимање би при припреми представе ти изабрао или изабрала? Објасни зашто.

ED

U

KA

Размисли шта је све потребно да би се драмски текст Суђење извео као представа. Направи о томе кратке белешке. Наброј колико је глумаца потребно. • Напиши који су све предмети потребни да би се уредила сцена за игру. • Наведи шта је све потребно да би се осмислили костими за глумце. • Нацртај како замишљаш изглед сцене и костима. Упореди свој изглед сцене и костима са изгледом који су замислили остали у одељењу. Сарађујте и заједнички изведите овај текст као позоришну представу. ПОВЕЖИ...

Присети се онога што знаш о особинама лисице и зеца. Испричај какве су то животиње. Сети се ликова лисица и зеца из басни које су ти познате. Испричај какве особине представља лисица, а какве зец у баснама.

72


Читање у наставцима ЧИТАЈ ВИШЕ • У библиотеци потражи књигу српских народних бајки. Уживај у читању.

R

• Шта цар моли своје синове на почетку приче? • Како је описан долазак првог младожење? Шта због тога осећају сви у двору? • Како се понашају два старија брата? Шта ради најмлађи? • Зашто старија браћа не желе да дају сестру?

ED

U

KA

-P

O

Бијаше један цар, и имађаше три сина и три ћерке. Кад га већ старост обузме, дође вријеме да умре. На смрти дозове синове и шћери своје, па синовима препоручи да своје сестре даду за онога који први дође и запроси их. „Подајте”,, рече, „тако не били проклети.” проклети.” Потом цар умре. Послије његове смрти стане земан по земану, док на једну ноћ стане неко на вратима лупати, задрма се цијели двор, нека хука, вриска, пјевање, сијевање, би рекао сама ватра око двора сипа. У двору се поплашише и стану од страха дрктати. На један пут неко проговори: врата”. „Отворите, царевићи, врата” врата ”.. На то вели отварајте!” Средњи најстарији син царев: „Не отварајте! нипошто.” Али најмлађи рече: „Не отварајте нипошто. врата”, па скочи и рече: „Ја ћу да отворим врата врата отвори. Како врата отвори, нешто уђе у двор од чега нијесу могли виђети друго ништа осим ватре да сипа, па проговара: „Ја сам дошао да вам просим сестру најстарију, и то сад овај час да је водим, јер ја не чекам, нити ћу више доћи да је просим, па ми сад одговор дајте, или је дате или не дате, хоћу да знам.” Вели најстарији брат: „Ја је не дам.

TA L

РАЗГОВАРАМО О... БАЈЦИ

БАШ-ЧЕЛИК

подати – дати земан – време хука – хучање, бука

КЉУЧНЕ РЕЧИ

народна бајка, читање у наставцима 73


ED

U

KA

-P

O

R

• Зашто, насупрот њима, најстарији одлучује да ипак да сестру? • Запази колико пута се понови исти догађај. Шта у сваком од тих случајева уради најмлађи царевић? • Закључи шта то говори о њему и о његовом односу према оцу.

Како ћу је дати, кад не знам шта си и од куда си ноћас дошао, хоћеш одмах да је водиш, па не знам ни ђе би ишао сестри у походе.” Средњи вели: „Ја не дам сестре ноћас да се води.” Али најмлађи вели: „Ја је дам, ако је ви не дате; зар не знате што је наш отац казао?”,, па сестру увати за руку и дајући је рече: „Нека ти је сретна и честита!” честита!” Кад им сестра преко прага пређе, сви у двору падну по земљи од страха, сијева, грми, тутњи, пуца, вас се двор стане љуљати, но то прође, и сјутра осване дан. Како сване, они одмах стану гледати, да л' има какога год трага, куд је она сила ишла од двора царског, али се ништа знати не море; нигдје никакога трага ни гласа. Друге ноћи у исто вријеме стане опет онака сила, хука и писка око двора царског, и неко почне на вратима говорити: врата.” Они се препану и „Отвор', царевићи, врата. отворе врата и неке силе страховите почну говорити: „Дајте ђевојку средњу сестру, ми просимо.” Вели најстарији смо дошли да је просимо. дам.” Средњи вели: „Ја не дам брат: „Ја је не дам. сестре наше.” Али најмлађи вели: „Ја је дам; зар не знате више што је отац наш рекао?”, па узме сестру за руку и дајући је рече: „На, нека вам је сретна и честита!” И она сила с ђевојком отиде. Сјутра дан како сване, отиду браћа око двора и даље, па траже трага да л' се штогођ знати може, куд је она сила отишла, али ништа на овом свијету није се могло дознати као да није ни долазила. Треће ноћи у оно исто доба опет се затресе из темеља двор од велике силе и тутњаве, и неки глас повиче: „Отвори врата!" Цареви синови скоче и отворе врата, уђе нека сила па повиче: „Дођосмо да просимо вашу најмлађу сестру.” Старији и средњи брат повичу:

TA L

РАЗГОВАРАМО О... БАЈЦИ

74


РАЗГОВАРАМО О... БАЈЦИ

R

TA L

• Шта браћа одлучују кад су остала без све три сестре? Да ли су се око тога сложили? • Шта то говори о њиховом међусобном односу? • На ком месту су браћа одлучила да проведу ноћ? Објасни зашто им је важна близина воде. • Запази како је описана аждаја. Присети се змаја из бајке Чардак ни на небу ни на земљи.

-P

O

„Не дамо је ове треће поноћи, заиста морамо бар за ову најмлађу сестру знати, куд је дајемо и за кога је дајемо, да је моремо походити као сестру своју.” На то рече брат најмлађи: „Ја је дајем, ако је ви не дате; зар сте заборавили шта је отац на смрти нама препоручио, то није давно било.” Па ђевојку за руку, говорећи: „На, води је, па нека ти је сретна и весела!”, а она сила оног часа отиде с великом хуком. Кад сјутра дан сване, браћа се врло забрину што се учини с њиховијем сестрама. Пошто прође доста времена, стану се браћа један пут међу собом разговарати: „Мили Боже, да чуда великога? Шта се учини с нашијем сестрама кад не знадосмо ни трага ни гласа, куд одоше и за кога се удадоше. Најпослије један другоме рече: „Да идемо сестре наше потражити.” И одмах стану се опремати сва три брата, узму новаца за пута, па пођу тражити сестре своје.

ED

U

KA

Тако путујући заиђу у једну планину и цијели дан путоваше. Кад се мрак увати, они се договоре да им треба воду имати ђе буду законачили, па то и учине; дођу једном језеру па ту конак учине и сједну вечерати. Кад почну лијегати да спавају, онда рече најстарији брат: „Ви спавајте, а ја ћу стражу чувати.” Тако они два млађи брата заспе а најстарији остане стражу чувати. Кад буде неко доба ноћи, заљуља се језеро, он се јако препане, кад види да нешто од средине иде управо њему: то је била аждаха страховита са двије уши, па јуриш на њег учини, но он потегне нож и удари је и главу јој одсијече, па уши обадвије одсијече и к себи их у џеп остави, трупину и главу баци у воду натраг.

ићи у походе – ићи у посету не море – не може законачити – провести ноћ конак – место на ком се проводи ноћ аждаха – аждаја, змај трупина – труп, средишњи део тела

75


ED

U

KA

TA L

-P

Не жели да се хвали својом победом. Не жели да уплаши и забрине браћу. Не жели да се сећа тог догађаја.

R

• Закључи зашто најстарији брат није рекао ништа о свом сусрету са аждајом. • По чему се разликује аждаја са којом се бори средњи брат од аждаје са којом се борио најстарији брат? • Одабери један одговор и означи га са . Зашто ни средњи брат осталима не говори о борби са аждајом?

У том сване; али браћа јоште спавају, ништа нијесу знали шта је најстарији брат учинио. Он их пробуди а не каже им ништа, отале се подигну и стану путовати даље. Кад се мрак почне приближавати, стану они једнако говорити да треба ђегођ близу воде заноћити, и сами се уплаше, јер су заишли у неке опаке планине; дођу једноме малом језеру, ту реку ноћити; наложе ватру и што су имали вечерају, потом почну да легну спавати. Тада вели онај средњи брат: „Ви спавајте, ја ћу ноћас чувати стражу.” Они два заспе а он остане да чува стражу. Уједанпут брчак удари из језера, кад имаш шта и виђети! Аждаха са двије главе, па јуриш, да их сва три прождере; али он скочи и повади нож, дочека аждаху и одсијече јој главе обадвије; потом одсијече уши и себи их у џеп остави, а остало баци у језеро. Но браћа за то ништа не знају, јер оба спаваше до бијеле зоре. Кад се сване, онда средњи брат повиче: „Устајте, браћо! Свануло се”, а они одмах скоче, опреме се и пођу даље путовати, ама нијесу знали ни ђе су ни у којој земљи. Велик страх их попадне да у оној пустињи од глади не поскапају, па се стану Богу молити да би се пуста села, вароши оли ма кога виђети могло, јер већ трећи дан врљаше по истој пустињи и нигдје краја ни конца виђети не могоше. Најпослије дођу порано опет код једног великог језера, и договоре се да даље не путују, него ту код језера да преноће, „јер”, веле, „може бити, ако даље одемо, да воде не нађемо ђе би могли заноћити” па тако ту и остану. Наложе ватру велику, вечерају и спреме се да легну спавати. Онда најмлађи брат рече:

O

РАЗГОВАРАМО О... БАЈЦИ

76


РАЗГОВАРАМО О... БАЈЦИ

R

TA L

• Како је описан сусрет са трећом аждајом? Наведи шта се све у овим описима понавља, а шта је различито. • Шта је најмлађи брат урадио у жељи да негде нађе ватру? Где је најмлађи брат доспео тражећи ватру? • Кога је на том месту затекао? Закључи како се тада осећао. Шта је урадио како би спасао свој живот?

O

„Спавајте вас двоје, ноћас ћу ја стражу чувати”, те такој она двојица легну и заспе, а најмлађи најбоље гледаше око себе и често на језеро очи обраћаше. Прође неко доба ноћи, док се све језеро стаде љуљати, пљусак од језера удари по ватри и загаси је половину, он потегне сабљу па стане до саме ватре, ал' ето се помоли аждаха са три главе, па на браћу јуриши, да их сва три прождере. Но најмлађи брат буде јуначка срца, не буди браћу своју, него срете аждаху па је удари трипут и све три јој главе одсијече, потом одмах уши одсијече и остави их себи у џеп, а трупину баци у језеро. Док је он то чинио, ватра се од оног великог пљуска угасила са свијем.

ED

U

KA

-P

Онда он не имајући чим ватру зажећи а браћу не хотећи будити, пође мало у пустињу, не би л' штогођ виђети могао, али нигдје ништа. Најпослије попне се на једно дрво високо, па кад изађе у врх дрвета, погледа на све стране не би л' штогођ виђети могао; гледајући тако дуго опази ватру да се сјаји, па му се учини то близу, скине се са дрвета, па пође да ватру донесе и код браће наложи. Тако је дуго ишао, све му се чинило близу, кад на једанпут дође у једну пећину, у пећини гори велика ватра и ту има девет дивова, па натакли два чоека те их пеку уз ватру, једног са једне а другог са друге стране ватре, а на ватри стоји једна оранија велика пуна исјеченијех људи. Кад то царев син виђе, јако се препане, би се вратио, ама се не може, нема се куд камо. Онда повиче: „Добар вечер, моја дружино, ја вас тражим одавно.” Они га добро дочекају и реку му: „Бог ти помогао, кад си нам друг.”

отале – одатле опака – овде у значењу: опасна реку – рекну, кажу брчак – вир, кружно покретање површине воде опремити се – спремити се варош – град врљати – ићи тамо-амо, лутати оранија – велики котао, посуда без поклопца

77


R

• Како је царевић преварио зле дивове? • Закључи како дивови могу извадити цело дрво јеле из корена. • Зашто је царевић одлучио да се бори са једним по једним дивом, а не са свима одједном? испред тачног • Упиши одговора. Царевић је дивове победио:

Он одговори: „Ваш довијека остајем и за вас ћу мој живот дати.” „Хе”, веле ”, кад ти мислиш наш друг да будеш, хоћеш ли ти људе јести, и с нама у чету ићи?” Одговори царевић: „Хоћу, штогођ ви радите, то ћу и ја радити.” „Е вала, добро кад је тако, сједи” па сви посједају око ватре, скину ону оранију, поваде онда месо па почну јести. Шњима и царевић једе, ама им очи завараје па баца месо преко себе, тако и печење поједу све; па онда рекоше: „Хајде да идемо у лов, јер сјутра треба јести.” Отале пођу сви девет и царевић десети. „Хајде”, веле му, „овдје има један град и у њему цар сједи, отале се ми ранимо већ има томе више година.” Кад се близу града примакну, онда изваде двије јеле с гранама из земље па их понесу са собом, а кад дођу до града, једну јелу прислоне уз бедем и повичу царевићу: „Хајде”, веле, „ти пењи се горе на бедем да ти ову другу јелу додамо, па је узми за врх и пребаци је у град, а врх јој задржи: код себе, да се скинемо низ њу доле у град.” Он се попење па онда рече њима: „Ја не знам што ћу, нијесам овдје увјежбао ово мјесто, не умијем је претурити, но ходите који од вас да ми покажете како ћу је претурити.” Један се од дивова испење, увати за врх од јеле и претури је у град а врх јој задржи код себе. Кад се он тако намјести, онда царев син тргне сабљу па га дохвати по врату те му одсјече главу, а див пане у град унутра, онда он рече: „Е, сад хајте по један редом да вас ја овамо спуштим.” Они не знајући што је са онијем горе на бедему било, пођу један по један, а царевић њи све по врату, док све девет посијече па се скине низ јелу, и полако сиђе доле у град, онда пође по граду унакрст, али никог жива да чује, све пусто!

TA L

РАЗГОВАРАМО О... БАЈЦИ

ED

U

KA

-P

O

великом снагом, памећу и лукавством, тако што их се није плашио.

78


РАЗГОВАРАМО О... БАЈЦИ

R

TA L

• По чему је необичан град у ком се царевић нашао? • Како изгледа соба у којој спава принцеза? Сети се соба са девојкама на чудесном чардаку у бајци Чардак ни на небу ни на земљи и упореди. • Како се осећао цар ком су дивови убијали народ? Чега се највише плашио?

KA

-P

O

Сам у себи помисли: баш су то све дивови искоријенили и понијели! Па онда, дуго по граду тумарајући, нађе једну кулу здраво високу, и види ђе у једној соби свијећа гори, он отвори врата па уз кулу те у собу. Кад тамо, ал' има шта и виђети! Соба украшена златом и свилом и кадифом, у њој нема никога до једне ђевојке, а та ђевојка лежи на једном кревету па спава. Чим царевић уђе у собу, отму му се очи гледати ђевојку, кака је врло лијепа. У исто вријеме смотри да иде једна велика змија низ дувар, тако се пружила да јој је глава више главе ђевојчине била близу па се издигне и у један пут ђевојку у чело међу очи да уједе; онда он притрчи па повади мали нож, и прибоде змију у чело уз дувар, па онда овако проговори: „Дабогда да се овај мој ножић не да ником извадити без моје руке”, па онда похита да се натраг врати. Пређе преко бедема, уз јелу се испење и низ јелу сиђе на земљу; кад дође у пећину ђе су дивови били, узме ватре па потрчи и дође браћи ђе их још застане да спавају.

ED

U

Он ватру наложи, а сунце огране и сване се, онда он браћу избуди те устану и тако пођу даље. Истог дана наиђу на пут који води томе граду. У томе је граду живљео један силан цар који је свакога јутра ишетао у град и тужно сузе прољевао, што му народ у граду од дивова страда и поједен би, па се све бојао да му и ћерка једном не буде поједена, зато порани истога јутра па стане гледати по граду, а град опустјео, већ је мало и народа још остало, јер су све дивови појели, па оде тамо амо по граду, кад на један пут види неке јеле онако читаве из земље извађене па уз бедем прислоњене, а кад дође ближе,

шњима – са њима завараје – заварава ранимо – хранимо бедем – заштитни високи зид претурити – овде у значењу: пребацити преко унакрст – уздуж и попреко, у свим правцима кадифа – скупоцена тканина смотрити – видети дувар – зид

79


ED

U

KA

-P

O

R

• Како се цар осећао кад је видео дивове посечене и мртве? • Објасни зашто је цар тако силно желео да упозна човека који је убио дивове. • Како је разгласио по целом царству да тражи тог човека? • Чиме се хвали механџија? Шта је браћу подстакло да причају о својим јунаштвима?

има чудо и виђети: девет дивова баш онијех крвника градскијех а њима свијема главе посјечене. Кад цар то види, јако се обрадује, а свијет се скупи и Бога стане молити за здравље онога који их је посјекао. У исто вријеме дођоше и слуге из двора царскога и јаве цару, како је шћела змија да његову ћерку уједе. Како то цар чује, одмах отиде у двор па управо у ону собу својој шћери, кад тамо, види змију прибодену уз дувар, па шћаше сам нож да извади из дувара, ама није могао. Онда цар учини заповијест на све стране по његовом царству и огласи: ко је дивове побио и змију прибо, нека дође да га цар обдари великијем даром и да му шћерку за жену даде; то се огласи по цијеломе царству његовом и цар заповједи да се главне механе по великим друмовима поставе, па свакога путника да питају, није ли дознао, ко је дивове погубио, па кад који чује за тог чоека, да цару јави, а тај чоек нека брже на муштулук оде цару, да га цар обдари. То се тако по царевој заповјести и учини, механе поставе на главне друмове и сваког путника питали би и за то казивали му. Послије неког времена ови тројица царски синови тражећи сестре своје дођу у једну од тијех механа да заноће те учине ту конак, а послије вечере дође механџија и у разговору с њима стане се фалити, шта је он јунаштва починио, па онда запита њих: а јесте ли и ви штогођ учинили до сад? Онда отпочне најстарији брат говорити: „Кад сам пошао с мојом браћом по овом путу, прву ноћ кад смо дошли коначити код једног језера у некој великој пустињи, кад браћа моја оба спаваху а ја чувах стражу, наједанпут аждаха пође из језера да нас прождере,

TA L

РАЗГОВАРАМО О... БАЈЦИ

80


РАЗГОВАРАМО О... БАЈЦИ

R

TA L

• Како браћа доказују да су се њихова јунаштва заиста догодила? • По чему се све разликује прича најмлађег брата од приче остале браће? • Зашто је механџија желео да што пре јави цару? Чиме га је цар наградио? • Како је цар наградио најмлађег царевића?

ED

U

KA

-P

O

а ја онда повадим нож и одсијечем јој главу: ако се не вјерујете, ево јој увета од главе”, па извади уши и на сто их баци. Кад то чу онај средњи брат, и он рече: „Ја сам кад сам чувао стражу на другом конаку посјекао аждаху од двије главе: ако се не вјерујете, ево увета од обје главе”, па извади уши и њима их покаже. Онај најмлађи ћути. Поче га механџија питати: „Богме, момче, твоја су браћа јунаци, а да чујемо, јеси ли и ти штогођ учинио од јунаштва?” Онда најмлађи отпоче да казива: „И ја сам нешто мало учинио кад смо заноћили ону ноћ код језера у пустињи, ви сте, браћо, спавали, а ја сам чувао стражу; кад би неко доба ноћи, заљуља се све језеро и изађе троглава аждаха и шћаше нас да прождере, онда ја повадим сабљу и главе јој све три одсијечем: ако не вјерујете, ево шест увета од аждахе.” Томе се и сама браћа зачуде, а он настави казивати: „У томе се ватра угаси, а ја пођем да ватре потражим. Тумарајући по планини нађем у једној пећини девет дивова”, и тако им све по реду каже што је учинио, и сви се томе чуду зачудише. Кад то механџија чује, брже потрчи и цару све јави, а цар му даде много новаца, па брже пошаље своје људе да сва три царева сина њему доведу. Кад они изиђу пред цара, цар запита најмлађега царевића: „Јеси ли ти све то чудо у овоме граду починио, дивове исјекао и шћер моју од смрти сачувао?” „Јесам, честити царе”, одговори најмлађи царевић. Онда му цар даде своју шћер за жену, и допусти му да је он први до њега у своме царству, а оној двојици старије браће рече цар: „Ако хоћете, и вас хоћу оженити, па вам добре дворе саградити”,

механа – кафана, крчма друм – пут муштулук – награда које се даје доносиоцу добрих вести механџија – крчмар, кафеџија

81


ED

U

KA

TA L

R

-P

• Изнеси своје мишљење о томе зашто два старија брата одустају од даље потраге за сестрама и враћају се кући. • Како се најмлађи царевић осећа зато што није нашао сестре? Шта истовремено осећа према својој жени? Закључи која га осећања везују за цара. • Зашто се одлучује да не послуша царев савет и ипак отвара забрањену просторију? • Како је изгледао човек заробљен у забрањеној просторији? Закључи зашто је на њему толико ланаца и окова.

но они њему кажу да су ожењени обојица, и цијелу му истину открију, како су пошли да сестре своје траже. Кад цар све то чује, заустави само оног најмлађег код себе као зета, а оној двојици даде двије мазге новаца, и тако оба старија брата врате се своме двору и у своје царство. Онај најмлађи једнако мишљаше за својијем сестрама, и шћаше да иде да их тражи, али му је опет било и жао оставити своју жену, а и цар му то не даше учинити, и тако он за сестрама својима једнако вењаше. Једном цар пође у лов, а њему каже: „Остани ти ту код двора и ево ти девет кључева, чувај их код себе; можеш”, вели, „да отвориш три четири одаје, тамо ћеш виђети да имаде и сребра и злата, оружја и много другијех драгоцјености, напосљетку можеш отворити свих осам одаја, ама девету да се нијеси усудио нипошто отворити, јер”, вели, „ако то учиниш, зло ћеш проћи.” Онда цар оде, а зета остави код куће; овај, чим цар отиде, отвори једну па и другу собу и тако редом све осам соба, и види у њима свакојакијех драгоцјености; напосљетку, кад дође и на врата од девете собе, рече у себи: „Ја сам много чуда претурио, а сад да не смијем отворити ову собу!” па и ту собу отвори. Кад уђе унутра, има шта и виђети! У соби један чоек до кољена у гвожђе заковат и руке до лаката заковате обје, на четири стране имаду четири дирека, а тако од свакога дирека има по један синџир од гвожђа, и тако су крајеве своје саставили па онамо чоеку око врата обавили, и тако је тврдо оковат био, да се није могао никако мицати. Пред њим је била једна чесма на златном чунку извирала, и тако саљева се пред њим у једно корито златно.

O

РАЗГОВАРАМО О... БАЈЦИ

82


РАЗГОВАРАМО О... БАЈЦИ

R

TA L

• Зашто царевић непознатом заробљенику даје воде? Објасни шта то говори о царевићу. Која је његова особина тим поступком истакнута? • Шта се догађа када царевић Баш-Челику саспе воду на главу? Закључи шта БашЧелика чини снажним. • Како је Баш-Челик узвратио царевићу за његово добро дело? Шта то говори о Баш-Челику?

ED

U

KA

-P

O

Близу њега стоји једна маштрава украшена драгијем камењем. Чоек би хтио да воде пије, ама не може да довати. Кад царевић све то види, он се већма зачуди, па се тргне мало натраг, а овај чоек проговори: „Оди унутра код мене, заклињем те Богом живијем.” Овај уђе унутра код њега, онда му онај чоек рече: „Дај учини један севап, те ми дај једну маштраву воде да попијем, и знај зацијело да ћеш од мене за то добити на дар јошт један живот.” Царевић се промисли: шта има боље него да добијем два живота, па узме маштраву, и да му пуну воде, те овај попије. Онда га царев син пита, како се ти зовеш, бога ти; по имену?” Овај одговори: „Ја се зовем Баш-Челик.” Царевић пође ка вратима, а овај га стане молити: „Дај ми и другу маштраву воде, па ћу ти поклонити и други живот.” Царевић помисли: „Сад два живота да ми поклони, а трећи имам, то је чудо велико”, па узме маштраву те му даде; а овај попије. Царевић пође па почне да врата затвори, а Баш-Челик рече: „О јуначе, поврати се код мене, кад си већ два добра учинио, учини и треће, даћу ти и трећи живот. Узми ову маштраву, наточи је па ми успи на главу, а ја ћу ти за то што ми воду успеш на главу дати и трећи живот те живи.” Кад царевић то чује, поврати се натраг, узме маштраву па наточи воде и успе му на главу. Како му вода поспе главу, у онај мах прснуше алке око врата, и све гвожђе које је БашЧелика држало. А Баш-Челик скочи као муња, па рашири крила, полети, и у исто вријеме узме под крило цареву ћерку, жену његова избавитеља, и тако наједанпут ишчезне из очију. Сад да видиш чуда; препане се царев син од цара!

мазга новаца – новца колико може стати у товар на једној мазги синџир – ланац чунак – цев маштрава – велика чаша са дршком учинити севап – учинити добро дело алка – метални колут, карика у ланцу

83


ED

U

KA

TA L

R

-P

• Како је цар поступио кад је чуо да га царевић није послушао? Закључи шта цар осећа према најмлађем царевићу. Зашто жели да га спречи да крене за Баш-Челиком? • Објасни зашто царев син ипак креће да тражи Баш-Челика. Шта то гвори о његовим осећањима према жени? • Како је неочекивано сусрео своју најстарију сестру? • За кога се удала најстарија сестра? Она жели да заштити брата. Како проверава да ли је безбедно да се брат открије њеном мужу?

У том кад цар дође из лова, каже му зет његов све по реду, цар се већма у бригу даде, па му рече: „Зашто тако учини? Јесам ли ти казао да не отвориш девету собу?” Царевић му одговори: „Немој се срдити на мене, ја ћу да идем да Баш-Челика тражим и да повратим моју жену.” Они цар га стане од тога одвраћати: „Немој”, вели, „да идеш нипошто! Ти не знаш ко је Баш-Челик, мене је много војске и новаца пропало док сам Баш-Челика уватио, него остани код мене, ја ћу ти испросити другу ђевојку, и не бој се, ја те опет милујем као сина свога.” Али царев син није хтио никако слушати, него узме новаца за пута, узјаше свога коња па пође у свијет тражити Баш-Челика. Путујући овако задуго, дође у једну варош. Како уђе, гледа тамо-амо, док наједанпут повиче једна ђевојка с чардака: „Е царевићу, одјаш коња па оди у авлију.” Кад царевић дође у авлију и онда га срете ђевојка, а он погледа и познаде своју сестру најстарију: руке шире, у лице се љубе, а сестра њему говори: „Хајде, брате, са мном на чардак.” Кад изиђу на чардак, онда царевић стане питати сестру своју ко је њен чоек за кога се она удала, а она му одговори: „Ја сам се”, вели, „удала за цара змајског, и мој је чоек змај, него, брате, да те добро сакријем, јер мој чоек вели да би своје шуре исјекао кад би их само виђети могао; ја ћу њега најприје кушати, ако ти ништа не ћене учинити, ја ћу му казати за тебе.” Па тако и учини: брата и коња му сакрије. Кад вече дође, змају зготове вечеру па га чекају, кад ето ти змајског цара! Како долеће у двор, сав се двор засвијетли и заблиста! Како уђе, одмах зове своју жену: „Жено”, вели, „овдје чоечја кост мирише, који имаде? Казуј одмах.” Она му рече: „Нема никога.”

O

РАЗГОВАРАМО О... БАЈЦИ

84


РАЗГОВАРАМО О... БАЈЦИ

R

TA L

• Како се змај понаша када угледа жениног брата? • Шта змај мисли о Баш-Челику? • Зашто царевић наставља пут упркос упозорењима? • Шта му змај даје? • Опиши како царевић сусреће другу сестру. Шта се у опису овог сусрета понавља из описа сусрета са првом сестром?

ED

U

KA

-P

O

А он вели: „То не може бити.” Онда му жена одговори: „Бога ти, што те питам да ми право кажеш: би ли ти штогођ мојој браћи да сад који од њих овамо дође?” А змајски цар одговори: „Оног најстаријег и средњег би заклао па их пекао, а најмлађем не би ништа.” Онда она вели: „Дошао је мој најмлађи брат, а твој шурак.” Кад цар чује, он повиче: „Дајте га.” Кад шурака сестра доведе пред цара, цар скочи, руке шире, у лица се љубе: „Добро дошао, шураче.” „Боље тебе нашао, зете!” „Гдје си?” „Ево ме.” Па му прича од краја до конца. Онда му цар рече змајски: „Та куд идеш, бога ти, прекојуче Баш-Челик прође и пронесе твоју жену, ја га дочекам са седам хиљада змајева, па му не могох ништа учинити, прођи се ђавола, молим те, да ти дам новаца колико хоћеш, па иди кући.” Но царевић није хтио никако да га слуша, него сјутрадан наумио да пође, а кад цар види да га не може да заустави и с пута да га одврати, онда му извади једно перо па му га да у руке, и овако му рече: „Добро слушај шта ти кажем, и ево ти ово моје перце, па кад ти буде велика нужда и Баш-Челика нађеш, а ти запали ово перо моје, ја ћу онда у исто вријеме да долетим са свом мојом силом теби у помоћ.” Царевић узме перо те пође. Путујући опет по свијету, дође у другу велику варош и идући кроз варош повиче опет једна ђевојка са чардака: „Е ти, царевићу, одјаши коња па ходи у авлију.” Царевић уђе с коњем у авлију, кад тамо а сестра средња срете га у авлији, руке шире, па се у лица љубе; води брата на кулу. Пошто сестра одведе коња у јарове а брата на кулу, пита брата како је дошао, а он њојзи све по реду каже, па је пита: „За кога си се”, вели, „удала?”

чардак – велика кућа, дворац, кула одјаш – сјаши авлија – двориште шура – сестрин муж кушати – искушавати некога ћене – хтедне

85


ED

U

KA

-P

O

R

• За кога се удала друга сестра? • Како муж друге сестре саветује царевића? • Шта му нуди као помоћ? • Шта се у опису сусрета са трећом сестром понавља? • Ко је муж треће сестре? • Наведи све ликове који су до овог места у причи покушали да одврате царевића да не иде за Баш-Челиком.

А она му одговори: „Ја сам се удала за цара соколовског, и он ће довече доћи; него да те добро ђегођ сакријем, јер он браћи мојој прети.” Тако и учини и брата сакрије. Кад дуго не прође ал' ето ти цара соколовског! Како долеће, сва се кула заљуља од велике силе. Одмах му поставе вечеру, но он како дође, проговори својој жени: „Овђе има човечја кост.” Жена говори: „Нема, чоече”, па по дугом разговору она му вели: „Би ли ти мојој браћи штогођ, кад би који дошао?” Цар вели: „Ја би најстаријег и средњег много мучио, а најмлађем не би ништа.” Онда му она за брата каже. Он брзо нареди да га доведу, а кад га цар види, скочи на ноге, руке шире па се у лица љубе. „Добро дошао, шураче”, вели соколовски цар. „Боље тебе нашао, зете”, одговори њему царевић, па одмах седну вечерати. Послије вечере пита цар шуру свога куд је пошао, а овај му одговори да тражи Баш-Челика, и све му редом прича. Али цар га стане сјетовати: „Немој”, вели, „даље да идеш, ја ћу ти за Баш-Челика казати: оног истог дана кад је твоју жену уграбио, ја сам га дочекао са пет хиљада соколова, па страшно смо се побили шњиме, крв паде до кољена, и ништа му учинити не могосмо! А ти да њему један нешто учиниш! Зато те сјетујем ја да се вратиш кући, и ево ти блага, узми и понеси колико гођ хоћеш.” Али царев син вели: „Хвала ти на свему, али се вратити нећу никако, него хоћу Баш-Челика да тражим”, а сам у себи мисли: зашто не би, кад имам још три живота! Кад соколовски цар већ види да га никако одвратити не може, извади једно перце па му га даде говорећи: „На ти”, вели, „то моје перо, па кад ти буде велика невоља, а ти искреши ватру па га запали,

TA L

РАЗГОВАРАМО О... БАЈЦИ

86


РАЗГОВАРАМО О... БАЈЦИ

R

TA L

• Обасни зашто сва три мужа царевићевих сестара желе да му помогну. Због чега су добри према њему а љути на његову браћу?

ED

U

KA

-P

O

а ја ћу ти онда доћи с мојом силом у помоћ.” Онда царевић узме перце па пође тражити Баш-Челика. Путујући тако задуго по свијету, дође у трећу варош. Како уђе у варош, ал' ето ти ђевојке па повиче са чардака: „Одјаши коња па ходи у авлију.” Царевић сврати коња па управо у авлију, кад тамо, ал' ево ти његове сестре најмлађе, руке шире, па се у лица љубе, води брата на кулу а коња у арове. Брат је пита: „За кога си се, сестро, ти удала, који је твој чоек?” Она му одговори: „Мој је чоек цар орлујски, за њега сам се удала.” Кад цар дође увече кући, жена га дочека а он ни речи, него вели: „Ко је овдје у двор од људи дошао, казуј одмах!” Она му одговори: „Није нико”, па почну вечерати. Онда му жена вели: „Да ли би ти штогођ мојој браћи учинио, да одкуд дођу?” Цар јој рече: „Ја би најстаријег ти и средњег брата убио, а најмлађег не би; њему би и у помоћ свакад притекао, кад би могао.” Онда она цару каже: „Ево онај мој најмлађи брат, а твој шурак, дошао да ме види.” Онда цар заповједи да га преда њ доведу, дочека га на ноге па се шњиме пољуби и рече му: „Добро дошао, шуро!” А тај њему одговори: „Боље тебе нашао, зете!” Па одмах сједну вечерати. За вечером се разговарају о свачему, и напосљетку царевић каже да иде Баш-Челика да тражи. Кад то зачу цар орлујски, стане га одвраћати говорећи му: „Прођи се ти, шуро, тога ђавољег врага, и не иди тијем путем, него остани овдје код мене, бићеш свега задовољан.” Али царев син то не слуша, него сјутрадан, како сване, опреми се и пође даље тражити Баш-Челика. Онда цар орлујски, кад види да га одвратити не може, извади једно перце па га даде шури.

јарови – коњушнице, штале за коње сјетовати – саветовати орлујски – орловски

87


„На”, вели, „шуро, кад ти буде невоља, ти укреши ватру па га запали, ја ћу ти онда с мојијем орловима одмах у помоћ доћи.” Царевић узме перце и пође тражити БашЧелика.

РАЗГОВАРАМО О... БАЈЦИ

Путујући по свијету од града до града тако све даље и даље најпослије нађе своју жену у једној пећини. Жена како га види, зачуди се па му рече: „За Бога, чојче, од куд ти овдје?” А он јој све по истини каже, и вели: „Бјежи, жено, да бјежимо!” Но она му на то одговори: „Куд ћеш, кад ће нас Баш-Челик стићи одмах, па ће”, вели, „тебе погубити а мене вратити.” Царевић знајући да има још три вјекова да живи, наговори жену да бјеже, па тако и учине. Но кад они почну бјегати, Баш-Челик то дозна, па брже потрчи и царевића стигне па повиче: „Е царевићу, зар ти украде жену”, па му жену отме и каже: „Ја ти сад живот праштам, јер знам да сам ти казао да ћу ти дати три живота, па сад иди, ама више за жену немој да се враћаш, јер ћеш погинути.” Пошто то рече Баш-Челик, одведе жену са собом, а царевић опет остане сам не знајући што ће. Најпослије се ријеши да наново иде за жену своју. Кад дође близу оне пећине, улучи прилику кад Баш-Челик буде отишао, па жену опет поведе са собом да бјеже. Но Баш-Челик одмах то дозна, па потрчи и царевића стигне па повади стријелу и повиче: „Волиш ли”, вели, „да те устријелим или да те сабљом посијечем?” Царевић стане се молити, и Баш-Челик му рече: „Ја ти сад и други живот поклањам, но ти кажем да се више не усудиш да се за жену вратиш, јер нећу више да поклањам живот, но ћу те на мјесту погубити.”

ED

U

KA

-P

O

R

TA L

• Како се његова жена понаша кад је он једном пронађе? Закључи како се она осећа. • Да ли је Баш-Челик у праву када царевићу каже „зар ти украде жену”? Ко је заправо крадљивац? • Како изгледа његов други сусрет са Баш-Челиком? • Како царевић себе храбри?

88


РАЗГОВАРАМО О... БАЈЦИ

R

TA L

• Да ли царевић и у једном тренутку одустаје од наде да ће вратити жену? • Зашто се жена уплаши кад га види поново?

ED

U

KA

-P

O

Пошто то рече, узме жену па је одведе, а царевић опет остане сам мислећи све једнако, како би жену своју избавио. Најпослије сам себи каже: „А што би се Баш-Челика бојао, кад још имам два живота, један што ми је он поклонио, а један мој?” Па закључи да се сјутра жени поврати, кад Баш Челика није било код ње: „Хајде”, вели, „да идемо бјежати.” Она га разбијаше да им није вајде бјежати, јер ће их стићи, но чоек њен примора је, па почну бјежати, а Баш-Челик брзо их стигне па повиче: „Чекај, ја ти више не праштам!” Царевић се препане и почне га молити да му опрости, али Баш-Челик рече му: „Знаш ли да сам ти казао да ћу ти поклонити три вијека? Ето, сад ти трећи поклањам, и више живота од мене немаш, него иди кући, и немој живот свој што ти га је Бог дао да изгубиш.” Царевић видећи да против ове силе не може ништа, пође кући, но једнако мишљаше како би жену своју Баш- Челику отео, док му наједанпут падне на ум што су му зетови казали, кад му је сваки од њих по једно перце дао. Онда рече сам себи: „Хоћу баш и четврти пут да се вратим да жену моју повратим, па ако ми буде до невоље, онда ћу пера да запалим да ми зетови у помоћ дођу,” па се одмах дигне и опет се врати оној пећини ђе Баш-Челик држаше жену његову, и кад из далека види да Баш-Челик некуд оде, јави се жени, а она се зачуди и препане па му рече: „Бога ти, зар ти је тако омрзнуло живљети, те си се вратио по мене!” Но он јој каже за зетове како су му дали сваки по једно перце, па како ћеду му доћи у помоћ, ако му буде до невоље. „Па зато сам”, вели, „још једаред дошао по тебе; хајде одмах да бјежимо” и тако и учине и почну бјежати,

улучити прилику – наћи прилику разбијати – овде у значењу убеђивати

89


РАЗГОВАРАМО О... БАЈЦИ

ED

U

KA

-P

O

R

TA L

• Шта се догађа када царевић позове своје зетове у помоћ? Како су зетови успели да оживе царевића? Кога су послали по чудотворну воду? • Зашто царевић никада не одустаје? О којој његовој особини то сведочи?

али Баш-Челик то одмах дозна, па из далека повиче: „Стани, царевићу, нијеси утекао!” А царевић кад види Баш Челика, повади она сва три пера и кресиво, па стане кресати док мало ватру прижеже па запали сва три пера, али док је запалио, Баш-Челик га стигне, потегне сабљу и царевића на двије поле расјече. У исти час ето ти чуда! Долети цар змајски са својијем змајевима, цар соколовски са соколовима и цар орлујски с орловима, па се с Баш-Челиком страшно побију и много се крви пролије, али Баш-Челик опет уграби жену и утече. Онда три цара стану свога мртва шура гледати и закључе да му живот поврате, па онда запитају најбржа три змаја који може најбрже с Јордана воде донијети. Један вели: „Ја могу за по сахата”; други вели: „Ја могу за један четврт сахата”; трећи вели: „Ја могу за девет тренутака.” Онда цареви повичу овоме: „А сад ти, змаје, брже похитај”, овај рашири силу ватрену и донесе заиста за девет тренутака воде с Јордана. Цареви узму воду, поспу водом по онијем ранама, куд је царевић расјечен био, кад поспу, ране се саставе, и царевић скочи на ноге те оживи. Онда га цареви сјетују: „Иди сад кући, кад си се смрти избавио.” Царевић њима вели да ће јошт једанпут да иде срећу покушати и жену ма на који начин украсти. Цареви, зетови његови, веле му: „Немој, погинућеш заиста сад ако одеш, јер живота ти другог нема осим онога твога од Бога.” Али царевић неће за то да чује. Онда му цареви реку: „Е кад већ хоћеш силом да идеш, а ти немој одмах жену да водиш, него јој кажи да пита Баш-Челика, ђе му је јунаштво, па онда дођи да нам кажеш, ми ћемо ти помоћи да га освојимо.”

90


РАЗГОВАРАМО О... БАЈЦИ

TA L

• Чиме покушава да победи Баш-Челика? Сети се како је победио дивове. Закључи • да ли је за његове успехе заслужнија снага или памет. Упиши испред тачног • одговора. Зашто Баш-Челик не одговара одмах на питање о својој снази?

R

Не верује царевићевој жени. Жели да се нашали. Не воли да прича о себи.

• Објасни зашто је Баш-Челик одлучио да ипак открије где је његова снага.

ED

U

KA

-P

O

Онда царевић оде кришом и дође жени, па је научи да куша Баш-Челика ђе му је јунаштво, па се врати натраг. Кад Баш-Челик кући дође, жена га стане питати: „Бога ти, ђе је то твоје јунаштво?” Баш-Челик јој рече: „Моја жено, моје је јунаштво у сабљи мојој.” Онда се жена стане молити спрам сабље Богу. Баш Челик кад то види, удари у смјех па рече: „О, луда жено! Није моје јунаштво у сабљи, него је у мојој стријели”, а она се онда окрене Богу молити спрам стријеле, а Баш Челик јој рече: „О жено, добро ли те неки учи да ме кушаш, ђе је моје јунаштво! Ја би рекао да је жив твој чоек, па он те учи”, а она се почне клети да је нико не учи, јер и нема ко. Послије неколико дана дође јој чоек, она му све каже како још није могла дознати од Баш-Челика ђе му је јунаштво, а чоек јој одговори: „Кушај га опет” па оде. Кад БашЧелик дође, жена га стане опет питати ђе му је јунаштво. Онда јој Баш-Челик одговори: „Кад ти моје јунаштво тако поштујеш, ја ћу ти истину да кажем, ђе је моје јунаштво”, па онда стане казивати: „Далеко одавдје има једна висока планина, у оној планини једна лисица, у лисици срце, у срцу једна тица, у оној је тици моје јунаштво, ама се она лисица не да лако ухватити: она се може претворити у разне начине.”

утећи – побећи река Јордан – света река за коју се верује да садржи чудотворну воду

91


РАЗГОВАРАМО О... БАЈЦИ

Народна прича

ED

U

KA

-P

O

R

TA L

• Зашто царевићеви зетови једва дочекају да чују како могу да победе Баш-Челика? • Како је Баш-Челик на крају савладан?

Сјутрадан, кад Баш-Челик оде, царевић опет дође жени својој да чује шта је дознала, а жена му све каже. Онда царевић отиде управо зетовима, а они га једва дочекају да чују ђе је Баш-Челиково јунаштво, па се одмах дигну и са царевићем отиду. Кад тамо дођу у ону планину, пуште орлове да лове лисицу, а лисица побјегне у једно језеро које је било усред оне планине, и претвори се у утву шестокрилу, али соколови одмах за њом и одандје је изагнају, онда она полети у облаке па почне бјежати, а змајеви за њом! Она брже онда претвори се опет у лисицу и стане по земљи бјежати, али ту је орлови дочекају и остала војска, па је салете и ухвате. Онда цареви заповједе те се лисица распори и срце извади па наложе ватру, срце распоре, из срца тицу изваде и у ватру баце, како тица изгори, Баш-Челик погине. Царевић онда узме своју жену па оде шњоме кући.

утва шестокрила – птица из народног веровања

92


МАЛА ШКОЛА ПИСАЊА

Шта је овим бајкама из Читанке заједничко? Стави табели.

БАШ-ЧЕЛИК

ПЧЕЛИЊА МАТИЦА

TA L

ЧАРДАК НИ НА НЕБУ НИ НА ЗЕМЉИ

на одговарајућа места у

ликови три брата ликови дивова ликови животиња које помажу

R

ликови аждаја или змајева ликови принцеза у невољи

O

лик забринутог цара

ED

U

KA

-P

зачарано место

93


САДА ЗНАШ... АУТОРСКА КЊИЖЕВНОСТ

Народна бајка

Ауторске песме Душана Радовића

O

Замислите Плави зец

KA

-P

Чардак ни на небу ни на земљи Баш-Челик

R

TA L

НАРОДНА КЊИЖЕВНОСТ

Ауторске приче Бранка Ћопића

ED

U

Народна прича

Свијету се не може угодити

94

Изокренута прича Доживљају мачка Тоше


oo Наслов дела:

• о узбудљивом доласку зиме

„Зима”

Душан Васиљев

„Домовина се брани лепотом”

• о нашем првом просветитељу

„Химна Светом Сави”

• о лику Светог Саве у народној причи

„Свети Сава и сељак без среће”

O

-P

KA

ED

U

• о личности нашег великог научника Михајла Пупина

• о познатој научници Милеви Ајнштајн

Љубивоје Ршумовић

R

• како се домовина брани и лепим васпитањем

• о лику Светог Саве у ауторској причи

Ово поглавље су за тебе стварали:

TA L

У трећем поглављу своје Читанке читаћеш:

„Златно јагње”

Непознати аутор Народни приповедачи

Светлана Велмар Јанковић

„Прослава Светог Саве Михајло Пупин у Идвору” „Милева Марић Ајнштајн”

Ребека Бановић

Уживај у читању! 95


РАЗГОВАРАМО О... ПЕСМИ

ЗИМА

• Шта је природа обукла? • Упиши испред тачног одговора. Зашто је грлица задрхтала у свом гнезду?

R

И дивље звери погнуте главе полазе у свој спремљени збег, а земља уморна дрема. Нигде сада живота нема, јер пада први снег.

Шумица, што се дизала гордо – и небо хтела достићи пре – спуштених стоји сад глава; а снег, ко застор заборава пао је преко ње.

ED

U

KA

-P

• Како дивље звери доживљавају снег? Објасни зашто је живот дивљих животиња тежи током зиме. • Шта се под снегом догодило са шумицом? Како разумеш то што је дрвеће спустило главе? • Са ким су упоређене пахуљице? Објасни зашто се за пахуљице каже да су „свилене”.

O

Задрхтала је од страха. Задрхтала је од хладноће. Задрхтала је од радости.

TA L

Све је природа обукла бело: питоме долине и горди брег; и једна грлица мала у свом гнезду задрхтала. Пао је први снег.

96

Гласови звона далеко брује и одјек тихо одбија брег. И као небеске тице, крупне, свилене пахуљице падају. Веје снег. Душан Васиљев


...А ШТА ТИ КАЖЕШ О:

TA L

Опиши један свој сусрет са првим снегом. Размисли и закључи зашто се многи људи радују првом снегу. Шта се тада мења у изгледу природе? Ко се од животиња у природи не радује снегу? Зашто? Како можемо током зиме помоћи птицама и другим животињама које живе на улици и о њима нема ко да брине? Изнеси своје предлоге и саслушај предлоге других. УЧИМО И ПОДСЕЋАМО СЕ

O

R

Писци често користе поређења да би нам нешто дочарали. У овој песми пахуљице су упоређене са небеским птицама: „И као небеске тице, /крупне, свилене пахуљице/падају.” Објасни која је сличност између пахуљица и небеских птица подстакла песника на ово поређење. Пронађи у песми још једно поређење и подвуци га.

-P

МАЛА ШКОЛА ПИСАЊА

Напиши неколико поређења. У свесци доврши реченице.

ПОВЕЖИ...

U

KA

Птица је била мала као... Деца су била гласна попут... Зец је трчао брзо као... Дечак се уплашио попут...

ED

Да ли знаш да је свака пахуљица која падне са неба јединствена? Погледај једну такву пахуљицу на увећаној фотографији. У листу из блока нацртај своју пахуљицу из маште.

КЉУЧНЕ РЕЧИ

опис зиме у песми, поређење

97


ЧИТАЈ ВИШЕ

ДОМОВИНА СЕ БРАНИ ЛЕПОТОМ

R

Домовина се брани реком И рибом у води И високом танком смреком Што расте у слободи!

ED

U

KA

-P

• Колико ова песма има строфа? Колико је стихова у свакој строфи? • Подвуци стихове који се понављају. Где се исте речи јављају први пут? • Чиме се све брани домовина? • Објасни зашто смрека мора да „расте у слободи”? • Објасни зашто се домовина брани књигом. Зашто је знање важно? Како знање може унапредити живот људи у домовини? • Испричај како разумеш значење речи част. Зашто је важно лепо васпитање? • Објасни зашто је важна лепота у свакодневном животу људи.

O

РАЗГОВАРАМО О... ПЕСМИ

TA L

• У библиотеци потражи књигу песама Љубивоја Ршумовића. Прочитај је. Одабери једну песму која ти се посебно допада и усмено је препоручи друговима и другарицама из одељења. Објасни зашто ти се допада и зашто би и они требало да је прочитају.

смрека – врста зимзеленог дрвета мак – врста дивљег пољског црвеног цвета част – осећање вредности, уважености и достојанства сваког човека

98

Домовина се брани цветом И пчелом на цвету Маком и сунцокретом И птицом у лету. Домовина се брани књигом И песмом о небу Сестрином сузом, мајчином бригом И оним брашном у хлебу. Домовина се брани лепотом И чашћу и знањем Домовина се брани животом И лепим васпитањем. Љубивоје Ршумовић


...А ШТА ТИ КАЖЕШ О:

TA L

Испричај како ти разумеш реч „домовина”. Опиши шта је за тебе домовина у којој живиш. Објасни шта су за тебе слобода, част и знање. Опиши шта је за тебе лепо васпитање. Сети се да уместо речи домовина користимо и реч отаџбина. Размисли како је настала реч домовина, а како реч отаџбина. Испричај. МАЛА ШКОЛА ПИСАЊА

R

Са паром из клупе направи заједничку табелу. У њој напишите шта је за вас лепо васпитање, а шта неваспитање. Упоредите вашу табелу са табелама другова и другарица из одељења. НЕВАСПИТАЊЕ

КЉУЧНЕ РЕЧИ

песма о домовини, песме Љубивоја Ршумовића

ED

U

KA

-P

O

ЛЕПО ВАСПИТАЊЕ

99


ПОВЕЖИ...

TA L

Који је главни град наше домовине? Опиши како изгледа њена застава. Наведи једно место у нашој домовини које ти је посебно лепо. То може бити место у ком живиш или неко место које ти је познато са путовања. Замисли да другу из иностранства треба укратко да представиш своју домовину. Како би је описао или описала? Испричај другима и саслушај како би други то урадили. Затим направите заједнички пано на ком ћете поменути најважније ствари о нашој домовини. УЧИМО И ПОДСЕЋАМО СЕ

ED

U

KA

-P

O

R

Песме Зима и Домовина се брани лепотом говоре о томе како доживљавамо лепоту зиме и домовине. У тим песмама преовлађују расположења и осећања. Такве песме, као што већ знаш, зовемо лирске песме. • Опиши осећања које су изражена песмом Домовина се брани лепотом. • Испричај каква осећања ова песма у теби изазива.

100


РАЗУМЕМО ХИМНУ СВЕТОМ САВИ

ХИМНА СВЕТОМ САВИ

ED

U

R O

KA

С неба шаље благослов Свети отац Сава Са свих страна сви Срби С мора и Дунава. К небу главе подигните Саву тамо угледајте. Саву српску славу, пред престолом Творца!

-P

Благодарна Србијо, Пуна си љубави Према своме пастиру Светитељу Сави. Цело Српство слави славу Свога оца Светог Саву. Појте му Срби, Песму и утројте!

TA L

Ускликнимо с љубављу Светитељу Сави Српске цркве и школе Светитељској глави. Тамо венци тамо слава Где наш српски пастир Сава. Појте му Срби, Песму и утројте!

Да се српска сва срца С тобом уједине, Сунце мира, љубави, Да нам свима сине, Да живимо сви у слози, Свети Саво, ти помози, Почуј глас свог рода, српскога народа!

• Светитељ – посебно племенита личност која је живот посветила служењу Богу и помагању другим људима. • Српске цркве и школе светитељској глави – мисли се на то да је Свети Сава најзначајнији српски светитељ, који је био први вођа самосталне српске цркве и оснивач првих српских школа. • Пастир Сава – реч пастир означава црквеног вођу, свештено лице које као добри пастир брине о свом стаду – народу. • Појте му Срби, песму и утројте – Запевајте му, Срби, песму, крстећи се са три прста. • Благодарна Србијо – захвална Србијо. • Цело српство – мисли се на све Србе, где год у свету живели. • Благослов – добре мисли и жеље које се обистињују снагом вере онога ко их изговара. • Саву српску славу пред престолом Творца – мисли се на Светог Саву који заступа Србе пред престолом Бога који је Творац – створитељ читавог света.

Непознати аутор

101


УЧИМО... ХИМНА

Химна је свечана песма, испевана у част неке личности, државе, установе и сл. • Када се државна химна изводи на спортским такмичењима? У којим се још приликама изводи државна химна? Испричај уколико ти је познато. • Када обично слушамо Химну Светом Сави? Да ли ти знаш да је отпеваш?

TA L

ПОВЕЖИ...

ED

U

KA

-P

O

R

• Испричај шта ти је познато из живота Светога Саве. Наведи по чему је он посебно значајан. Објасни зашто се Дан Светог Саве обележава као школска слава. Свети Сава је био просветитељ. Просветитељ је личност која је живот посветила томе да народ буде образованији и да друштво у ком живи буде што напредније и боље. Из другог разреда позната ти је личност Доситеја Обрадовића. Од првог разреда учиш о Вуку Стефановићу Караџићу. Њих такође сматрамо просветитељима. • Објасни зашто је важно да постоје такве личности. • Сети се неке личности којој се ти посебно дивиш и испричај о њој друговима и другарицама из одељења.

Фреска Светог Саве из манастира Милешева

102

Споменик Доситеју Обрадовићу у Београду

Фотографија Вука Стефановића Караџића


РАЗГОВАРАМО О... ПРИЧИ

ED

TA L

U

KA

-P

O

Био неки богат сељак без среће, па пошао у свет да је потражи. На путу сретне једног старца дуге седе браде до појаса, па га упита: „Знаш ли, старино, да ми кажеш где је моја срећа?” „У раду”, одговори му старац. Сељак се не задовољи овим одговором, већ пође даље. Опет сретне на путу другог старца седе браде до појаса, па га упита: „Знаш ли, старино, да ми кажеш, где је моја срећа?” „У реду,” одговори му старац. Сељак се не задовољи овим одговором, већ пође даље. Мало затим сретне на путу трећег старца седе браде до појаса, па и њега упита: где му је срећа? А он му одговори да је она у поштењу. Врдне сељак главом, па се намргоди и пође даље. Није био одмакао ни за један пушкомет, а он опет сретне једног старца седе браде, па њега упита за срећу; а он му одговори да је она у добром здрављу. Не задовољи се сељак ни овим одговором, већ настави пут. За мало па опет сретне једног старца, те и њега упита за срећу, а овај му рекне да је срећа у мирном, лепом и задовољном животу. Сељак је очекивао да му ови старци покажу место где се његова срећа налази, а они му одговарају нешто сасвим десето. Зато науми да продужи пут даље. Путујући тако, сретне једног старца седе косе и браде, па га упита за срећу, а он му одговори да се она налази у умерености и чистоти. Овај ни за то није хтео да чује, већ пође даље.

• Ко је пошао да тражи срећу по свету? Кога прво среће на свом путу? Које му питање поставља? • Који је први одговор који добија на своје питање? Подвуци га у тексту. • Подвуци и други, трећи, четврти и пети одговор на сељаково питање у тексту. • Шта је заједничко у опису стараца који сељаку дају одговоре на његово питање? • Шта је сељак очекивао? Објасни како се сељак осећао кад није добио одговор какав је очекивао. • Подвуци шести одговор на сељаково питање у тексту.

R

СВЕТИ САВА И СЕЉАК БЕЗ СРЕЋЕ

КЉУЧНЕ РЕЧИ

лик Светог Саве у народној причи пушкомет – раздаљина до које је могуће добацити гађањем из пушке наумити – одлучити

103


ED

U

KA

TA L

R

-P

• По чему се разликује опис лика Светог Саве од описа ликова других стараца у причи? • Шта, по мишљењу Светог Саве, раде паметни људи? • Кога они слушају? • Зашто је сељак одлучио да након савета Светог Саве не тражи више? • Шта је сељак увео у својој кући? Шта се после тога десило? • Шта је схватио: где је његова срећа? • Прочитај поново почетак приче. Да ли је сељак на почетку приче био сиромашан? Да ли се у причи помиње да је био болестан? Закључи зашто је себе на почетку доживљавао као несрећног човека. • Запази да сељак за себе каже да је био махнит. Објасни зашто то о себи мисли. Опиши како се након свог путовања променио.

Најзад сретне једног калуђера, с великом седом косом и брадом и светитељским лицем, а то је био Свети Сава, те и њега упита: „Часни оче, ја сам човек без среће, па ево пођох у свет да је потражим, но те молим да ми покажеш: где је могу наћи?” „Наћи ћеш је у себи самом,” одговори му Свети Сава. „Ако си паметан, ти си срећан, а ако си луд, ти си без среће. Ако си паметан, ти ћеш слушати савете, опомене и поруке паметних старих људи, који су много којешта претурили преко главе; а ако си без памети, нећеш никога слушати и бићеш без среће.” У калуђера је сељак имао велику наду, да ће му бар он рећи: где му је срећа? Али кад му и он одговори, одлучи да даље не путује, него се врати кући, па да послуша савете овога калуђера и оних стараца, који му одговараху где ми је срећа. Кад је дошао, он је у њој увео рад, ред, поштење, добро здравље, миран, леп и задовољан живот и умереност и чистоту. После овога све му се окренуло на боље. Кућа му је пропевала. Чељад му је била весела, стока напредна, имање родило, он задовољан и срећан. Зато је више пута говорио: „Е људи, ко би то мислио, ко би се томе надао, ко би то веровао, да је срећа била у мени, у мојој памети и мојим рукама? А ја пошао по свету, као махнит, да је тражим, од немила до недрага и да је нађем. Хвала ономе духовнику, што ме поучи и врати. Да не беше њега, ја бих пропао тражећи срећу, и никад је и нигде не бих нашао изван себе.”

O

РАЗГОВАРАМО О... ПРИЧИ

(Станоје М. Мијатовић: Свети Сава у народним причама)

104


...А ШТА ТИ КАЖЕШ О:

TA L

• Шта ти мислиш о саветима Светог Саве и мудрих стараца? Какав би ти савет дао или дала некоме за срећан живот? • Опиши шта тебе чини срећним или срећном. • Поново погледај подвучене савете у тексту. Бројем 1 означи шта од понуђених савета сматраш најважнијим за срећан живот. Даље наведи бројеве према важности савета за срећан живот. Упореди свој рад са радовима других из одељења. Да ли мислите исто или се ваша мишљења разликују? _рад _ред _поштење _добро здравље _миран, леп и задовољан живот _ умереност и чистота

R

УЧИМО И ПОДСЕЋАМО СЕ

O

Текст Свети Сава и сељак без среће је народна прича. • Објасни разлику између народне и ауторске приче.

-P

ПОВЕЖИ...

KA

• Подсети се значаја Химне Светом Сави која је у твојој Читанци. Сети се значаја личности Светог Саве. • Објасни зашто је народ Светог Саву замишљао као мудрог старца који народ подучава добру. Које су сличности између стварног живота Светог Саве и његовог лика у причи Свети Сава и сељак без среће? Испричај.

U

МАЛА ШКОЛА ПИСАЊА

ED

Смисли своју листу савета за срећан живот. Присети се шта тебе посебно усрећује. Шта људе око тебе чини срећнима? Савете напиши као да се некоме непосредно обраћаш. На пример:

Буди добар и веран пријатељ. Вредно учи.

калуђер – монах, свештено лице које живи у манастиру и које је посветило живот Богу частан – овде у значењу поштован чељад – укућани махнит – луд духовник – свештеник који даје духовне савете

105


ЧИТАЈ ВИШЕ

TA L

• Наредни одломак написала је наша позната књижевница Светлана Велмар Јанковић у сада већ чувеној Књизи за Марка, коју је посветила свом унуку Марку. Књига за Марка садржи занимљиве приче о значајним личностима из наше прошлости и једна од тих прича посвећена је Светом Сави. У библиотеци потражи и прочитај ову вредну и лепу књигу. Уживај у читању! РАЗГОВАРАМО О... ОДЛОМКУ

R

ЗЛАТНО ЈАГЊЕ

ED

U

Велики Жупан Стефан Немања – владар средњовековне Србије и отац Растка Немањића, Светог Саве постеља – кревет презирати – мислити о некоме са омаловажавањем књижница – библиотека гласници – људи који су у давна времена преносили вести

106

O

1. Дечак се бојао вукова. Урликали су, ноћу, из шума око града – тврђаве у којој је живео. Град се звао Рас, а дечак Растко. Био је најмлађи син господара града, великог жупана Стефана Немање. Док их је слушао како завијају, дечаку је изгледало да су врло близу, да ће часком стићи под кулу у којој је, на самом врху, спавао са своја два брата, Вуканом и Стефаном. У каменој просторији, кружној и пространој, прекривеној овчијим кожама, биле су намештене њихове три постеље.

-P

KA

• Чега се дечак Растко бојао? • Ко је био дечаков отац? Како се звао град у ком је дечак живео? Како су му се звала браћа? На чему је спавао са својом браћом? • Зашто су Растка браћа презирала? Шта му је Вукан рекао? Шта тај поступак говори о Вукану? • Зашто се дечак увлачио у себе? Са чиме је то упоређено? Подвуци то поређење у тексту.

2. Покушавао је да им објасни како му се стварно чинило да је вук ту, иза врата, али нису хтели ни да га чују. Јако су га презирали. Вукан му је чак рекао да ће молити оца да он, Растко, више не спава у истој просторији са њима. Ућутао је и осетио како се увлачи дубоко у себе, као пуж у кућицу. Да, разликовао се од своје браће – они су били храбри, он није. Они су умели да буду синови свога оца, он није.


TA L

• Објасни по чему се Растко разликује од своје браће. • Шта су му браћа говорила? • Шта је Растко видео у сну? • Шта је прво мислио да види, а шта је то заправо било? • Како се Растко осећао кад је видео јагње у сну? • Шта је јагње у сну саветовало Растку? • Сети се почетка одломка. Чега се Растко плашио? Закључи зашто му је јагње дошло у сан и саветовало да се суочи са вуком.

ED

U

KA

-P

O

3. Одједном, у сну, угледа лопту сву од чудесног сјаја како се котрља према њему. Што му је постајала ближа, то је он постајао радоснији. Гле, па то више и није лопта него оно мало златно јагње које се невероватном брзином премеће преко главе. Баш је смешно и слатко! Хоп, хоп, хоп – и зауставило се пред Растком. Погледало га је и проговорило: – Слушај ме – рекло је. – И сутра ће бити диван дан. Немој да останеш у књижници. Изађи да се играш лоптом и играј се сам. У подне, капије града ће се, као и обично, отворити да приме гласнике и путнике намернике. Ти неопажено истрчи, у игри, за лоптом и, исто тако у игри, приближи се шуми. Лопта ће се откотрљати у шуму а ти потрчи за њом. Слободно. Не бој се. Кад се нађеш у шуми, испред тебе ће изићи велик и страшан вук. Искезиће зубе и грдно ће зарежати. Пожелећеш да побегнеш, али то никако не смеш да учиниш. Савладај свој страх како знаш и умеш, примакни се вуку, погледај га у очи и мирно му заповеди да седне као да није вук него обичан пас. Ако будеш миран – а ја знам да ћеш бити – вук ће те послушати. Али, ако му окренеш леђа и почнеш бежати, стићи ће те и онда ти нема спаса. Чим је то изрекло, мало златно јагње примакне своју главу дечаковој, лизне га по носу и нестане.

РАЗГОВАРАМО О... ОДЛОМКУ

R

Урадио је нешто што се не ради: не само што се плашио, него је и свима открио и да се плаши и чега се плаши. Од тада су браћа избегавала да се играју с њим. „Још си мали”, говорили су му, – „и кукавица. Играј се сам.”

КЉУЧНЕ РЕЧИ

лик Светог Саве у ауторској причи 107


ED

U

KA

TA L

R

-P

• Како се Растко осетио након сна о јагњету? • Шта је Растко радио то преподне? Ко га је за то време чувао? • Подвуци два придева којима је описан вук. Закључи зашто је Растко непомично стајао. Како се у том тренутку осећао? • Шта је Растко затим урадио? • Објасни зашто је Растко осетио „чудну снагу” кад је видео да вук узмиче. • Како је Растко даље поступио? • Да ли је до краја послушао јагњетов савет? • Да ли се вук понашао онако како је јагње предвидело? • Шта Растко каже вуку? Зашто је Растко убеђен да је вук сада добар?

4. Кад се пробудио, Растко је одмах осетио да је некако јачи у себи. Сетио се сна и златног јагњета. Погледао је кроз прозорчић – било је прелепо прозрачно јутро... Још једном се загледао и у себе: да, био је спреман да уради све што му је јагње наложило. Цело преподне играо се на пољанчету, сам. – Не удаљуј се, кнежевићу – викнуо је један од стражара. – Не смеш, опасно је! – Одмах се враћам – довикнуо је Растко и наставио да јури за лоптом. Улетела је у шуму, а Растко за њом. Котрљала се све даље, вешто вијугајући између дрвећа. Најзад ју је сустигао и ухватио, сав задихан. Управио се са лоптом у рукама и – у тами шуме, пред собом, угледао огромног вука. Био је страшан и зао. Очи су му сјактиле, режао је и кезио зубе, спреман на скок. Растко је стајао, укопан. Није могао ни да јекне, ни да бекне. Ни да се макне.

O

РАЗГОВАРАМО О... ОДЛОМКУ

108

5. Одједном, као да га је нека сила гурнула ка вуку, коракнуо је унапред једном, па други, па трећи пут. А вук, режећи, узмицао. Јесте, узмицао је. Више није ни изгледао тако страшан. Обузет чудном снагом, Растко га погледа право у очи. Вук престаде да режи, мада је још кезио огромне зубе. Затим се сасвим примири. Гласом који као да није сасвим био његов, Растко му заповеди: – Седи. Седи доле. Огромни вук је гледао у дечака, а дечак у вука. Онда звер послушно обори главу и седе. Растко му приђе, подиже малом руком која је још подрхтавала опасну вукову губицу и мирно рече: – Пођи са мном. Ти си мој и ти си добар.


TA L

• Од кога је Растко морао да заштити вука? • Како се вук понашао? • Зашто се свима чини да је Растко порастао? • Шта је Растков отац, Велики жупан Стефан Немања, рекао свом сину? Шта је Растко победио? • Како су се понашала Расткова браћа? Закључи како су се тада осећали. • Шта је вук урадио кад је чуо речи Стефана Немање? • Са којом домаћом животињом је вук упоређен?

ED

U

KA

-P

O

7. Велики жупан Стефан Немања чекао је своје синове. Већ су га били известили о необичном догађају. – Победио си свој страх – рекао је најмлађем сину и узео га на крило. – То је велика победа и ја ти честитам. Мајка и ја се поносимо тобом, зар није тако, Ана? – Тако је – рекла је кнегиња Ана и пољубила Растка са сузама у очима. – Знала сам да си храбар. Најхрабрији. Вукан и Стефан су утонули у ћутање. – Могу ли да задржим вука? – питао је Растко. – Да, можеш – одговорио му је отац. – И мораш, јер ће он одсад стално бити уз тебе. Бољи ти чувар није потребан. Као да је разумео речи великог жупана, сиви вук му се сасвим примакао и ставио своју главу на колена Стефана Немање. Као пас.

РАЗГОВАРАМО О... ОДЛОМКУ

R

6. На градској капији стражари су запрепашћено гледали необичан призор: под јарким подневним сунцем ишао је мали кнежевић Растко са лоптом у рукама а огроман сиви вук га је послушно пратио. Стражари дограбе лукове и стреле, али им Растко довикну: Не, не, он је мој. Неће вам ништа. Вук је био престао да режи, али је ишао тако приљубљен уз Растка као да жели да се обзнани да се од сада он стара о дечаку. Истовремено се свима чинило да је Растко нагло порастао, иако је био још онај исти мали дечак, само што је сада нека моћ зрачила из њега.

109


TA L

R

KA

-P

• Коме се обраћа прва реченица 8. одељка? Ти си читалац/ читатељка овог текста. Да ли си знао или знала да је дечак Растко будући Свети Сава? • Подвуци у тексту шта значи бити просветитељ. • Шта су духовне очи? Када се оне отварају? • Које је највеће богатство које човек може да стекне? Ко је тако учио друге? • Упореди овај текст са народном причом Свети Сава и сељак без среће и Химном Светом Сави. Шта је заједничко у представљању лика Светог Саве у свим овим текстовима?

8. Знам, драги читаоци, да одавно претпостављате да је дечак Растко онај исти млади Растко Немањић који је, једне ноћи, оставио и оца, и мајку, и браћу, и град Рас, и отишао, пешице, са грчким калуђерима, на Свету гору. Желео је да у потпуности свој живот посвети Богу... Шта уопште значи просветитељ? То је онај који учи људе да свет не гледају само својим телесним него и духовним очима. Духовне, невидљиве, унутарње очи има свако од нас у себи, али их свако не држи отворене и не уме да гледа њима. Оне се отварају ако разумемо и прихватимо да богатство у новцу и имању никако није и највеће богатство. Оно друго, које човек стекне у свом уму и срцу, много је веће а нико га не може ни опљачкати, ни отети. Тако је учио Свети Сава. – Шта ви ту радите? – повикао је страшним гласом и деца су се разбегла.

O

РАЗГОВАРАМО О... ОДЛОМКУ

...А ШТА ТИ КАЖЕШ О:

ED

U

• Чега се ти плашиш? Размисли како је Растко победио свој страх. Како ти побеђујеш своје страхове? • Како би охрабрио или охрабрила некога ко се нечега много плаши? Размисли које речи у тим приликама можемо да употребимо. МАЛА ШКОЛА ПИСАЊА

Поново прочитај текст и попуни породично стабло Растка Немањића, Светог Саве. У свесци нацртај како замишљаш Расткову породицу.

Растко 110


Прочитај кратак уводни текст о Михајлу Пупину, а затим оно што је сам Пупин писао о свом детињству.

О МИХАЈЛУ ПУПИНУ

КЉУЧНЕ РЕЧИ

Михајло Пупин

TA L

РАЗГОВАРАМО О... ТЕКСТУ ИЗ ДЕЧЈЕГ ЧАСОПИСА

R

• Како се звало Пупиново родно место? • Шта се неговало међу мештанима? • О чему су највише приповедали? • Ко је имао велики утицај на будућег научника? • Где је Пупин започео школовање? Где га је наставио? • Колико дуго је путовао до Америке? • Са каквим уверењем је дошао у Америку? Закључи да ли је у свом уверењу био у праву.

ED

U

KA

-P

O

У време детињства Михајла Пупина, а то су ране педесете године 19. века, у његовом родном Идвору, који се тада налазио у Аустријској царевини, неговало се народно песништво и предања. Мештани Идвора, тада насељеног углавном српским становништвом, на поселима су приповедали о српској историји, јунаштвима Карађорђа, Хајдук Вељка и других јунака, што се дубоко урезало у сећање младог Михајла. На будућег научника велики утицај имала је његова мајка Олимпијада, по којој ће, много година касније, један његов добротворни фонд понети име. Пупин је започео школовање у Панчеву, а наставио га у Прагу, да би 1874. године кренуо пут Америке. На себи је имао танко одело, а у џепу само пет центи. Након четрнаест дана пловидбе у потпалубљу, Пупин је стигао у непознату земљу где није имао ни пријатеља ни познаника, али је био чврсто уверен да баш он Америци доноси много. Михајло Пупин обележио је доба својим проналасцима. Најважнији проналасци везани су за развој телефоније. Омогућили су разговор између континената, а први разговор био је између Америке и Европе. Да би нагласио одакле је, уз своје име је додао „Идворски”. Михајло Идворски Пупин у Америци је доживео бројна признања, а врхунац је био његов избор за председника Академије наука у Њујорку.

предања – народна веровања и приче о народној прошлости посела – окупљања на којима се народ дружи, пева и разговара добротворни фонд – новац који се сакупља да би се исплаћивао у добротворне сврхе, са намером да се неком у нечему помогне потпалубље – доњи део брода; на путничким бродовима у потпалубљу су се некада превозили најсиромашнији путници цент – стоти део једног долара, новац мале вредности

111


Добитник је Пулицерове награде – најзначајније књижевне награде у Америци, за књигу Са пашњака до научењака, у којој описује свој живот. Помагао је свој народ новчано и заступајући га у свету.

РАЗГОВАРАМО О... ТЕКСТУ ИЗ ДЕЧЈЕГ ЧАСОПИСА

• Шта је најзначајнији Пупинов проналазак? • Зашто је уз своје име додао „Идворски”? • Како је Пупин помагао свој народ?

РАЗГОВАРАМО О... ОДЛОМКУ

-P

O

R

TA L

Према тексту из Политикиног забавника, ауторке Љиљане Миленковић

ED

U

KA

• Како Пупин описује своју мајку? Шта је она добро познавала? Ко је био њен омиљени светац? • Зашто је за Пупина било откриће оно што му је мајка испричала о Светом Сави? Како су се на светосавским приредбама понашали његови другови из школе?

Мајка Михајла Пупина, Олимпијада

112

ПРОСЛАВА СВЕТОГ САВЕ У ИДВОРУ Моја мајка је била врло побожна жена, а као ретко ко познавала је Стари и Нови завет. Радо је рецитовала Псалме. Познат јој је био и живот светаца. Њен омиљени светац био је Свети Сава. Она ми је прва објаснила животну причу овог изузетног Србина. То је за мене било откриће. Као и сваки други ђак, и ја сам, сваке године у јануару, присуствовао прославама дана Светог Саве. У тим приликама, ми, немирнији дечаци, збијали бисмо шале на рачун оног старијег ђака који би, збуњеним и дрхтавим гласом, рецитовао нешто о Светом Сави, што би му учитељ саставио за ту прилику.


РАЗГОВАРАМО О... ОДЛОМКУ

R

TA L

• Зашто Пупин није могао одмах да схвати значај прославе Светог Саве? • Какву слику о Светом Сави је дечакова мајка створила у њему? • Шта је дечаку постало најважније? • Како је дечак променио понашање? • Објасни зашто је Пупинова мајка исправила и проширила учитељев говор. Шта то говори о њеном односу према Светом Сави? • Како је Пупинова беседа деловала на његове другове? Како се он због тога осећао? • Како се осећала Пупинова мајка?

ED

U

KA

-P

O

Ту би наше весело комешање достигло врхунац, тако да ми моји враголасти вршњаци никад нису пружили прилику да схватим прави смисао прославе дана Светог Саве. Прича моје мајке о њему и начин на који је она то мени представила створило је у мени слику Светог Саве као свеца који је величао вредност књига и вештину писања. Тада сам тек разумео зашто је моја мајка толико полагала на читање и писање, па сам се зарекао да ћу се посветити и једном и другом, макар и по цену да занемарим своје другове. Ускоро сам се могао похвалити мајци да знам да читам и пишем, бар тако добро као и сваки други дечак. И учитељ је приметио промену. Био је изненађен и веровао је да се догодило чудо. Следеће године учитељ ме је одабрао да рецитујем на дан Светог Саве. Написао је и говор за мене. Мајка је то исправила и проширила и нагнала ме да неколико пута поновим своју беседу. На тај дан први пут сам јавно говорио. Успех је био преко сваког очекивања. Моји несташни другови овога пута нису се смејали; напротив, занимао их је мој говор и то ме је јако охрабрило. После тога људи су говорили да ни стари баба Батикин не би умео то боље срочити и изговорити. А мајка је плакала од радости; учитељ је климао главом, а попа се нашао у чуду и обојица се сложише да је сеоска школа у Идвору већ сувише мала за мене. Михајло Пупин, Са пашњака до научењака, одломак

Стари и Нови завет и Псалми – делови Библије, свете књиге хришћана

113


...А ШТА ТИ КАЖЕШ О:

TA L

• Пупинова мајка је подржавала његову жељу за стицањем знања и напредовањем. Објасни зашто је важно да имамо подршку околине када желимо да постигнемо нешто важно. • Шта код тебе буди посебну радозналост? Чиме би желео или желела да се бавиш у будућности? Објасни зашто је то занимање важно и значајно. ПОВЕЖИ...

Читали смо о Светом Сави, Доситеју Обрадовићу, Вуку Караџићу. Сви су они просветитељи. Сличан значај имао је и Михајло Пупин. Зато је лепо знати о Михајлу Пупину:

ED

U

KA

-P

O

R

• Рођен је у Идвору. Као славни научник никада није заборавио свој народ нити своје родно место. Помагао је свој народ на сваки начин и на крају му оставио све што је стекао. Свом имену додао је придев „Идворски” да би нагласио одакле је пореклом. • Ценио је своју мајку, која га је учила важности потраге за знањем. Мајка га је упутила и у живот Светог Саве, који је за Пупина целог живота био надахнуће. • Михајло Пупин један је од оснивача НАСЕ. НАСА је америчка организација која стоји иза летова у свемир. • Захваљујући његовим изумима данас комуницирамо на даљину.

Родна кућа Михајла Пупина у Идвору

114


РАЗГОВАРАМО О... НОВИНСКОМ ТЕКСТУ

TA L

• Упиши испред одговора који сматраш тачним. Зашто овај новински текст почиње помињањем Алберта Ајнштајна, а не Милеве Марић Ајнштајн? Зато што је већини читалаца Ајнштајн познатији. Зато што је за већину читалаца Ајнштајн необичнији. Зато што нико не зна да је Ајнштајн имао супругу.

ED

U

KA

-P

O

Славног научника, физичара Алберта Ајнштајна већина људи сматра генијем. Његово лице краси зидове учионица широм света, и многи га сматрају једном од најзначајнијих личности 20. века. Мање је познат допринос који је његовом раду дала његова прва супруга, Српкиња Милева Марић. Она је била Ајнштајнова супруга током његових најзначајнијих година. Расправа стручњака о улози Милеве Марић у Ајнштновом раду траје веома дуго. Једна страна тврди да је она била сарадник и да је учествовала као аутор у његовим радовима; друга каже да је била једноставно паметан и пажљив слушалац. Ову страствену расправу додатно је подстакло објављивање старих писама између Алберта и Милеве. У многим писмима се може приметити како Милева дели Албертова научна и математичка интересовања. Многи ипак тврде да писма пружају небитне доказе и да је њихов заједнички рад преувеличан. Без обзира на то да ли је Милева Марић учествовала у Ајнштајновом раду или не, не може се порећи да је била изузетна из више разлога. Иако је једна од првих жена физичара на свету, важност њеног рада још није процењена. Њена прича осветљава положај жена у науци током прве половине 20. века. Родитељи су ми причали приче о њој, а ја бих често остајала зачуђена могућношћу да је једна Српкиња живо учествовала у историји модерне физике.

R

МИЛЕВА МАРИЋ АЈНШТАЈН

• Око чега се стручњаци не слажу? • Шта је додатно подстакло расправу? • Шта показују Албертова и Милевина писма? Која су им интересовања била заједничка? • Шта осветљава Милевина прича? • Шта је чудило ауторку овог текста? КЉУЧНЕ РЕЧИ

Милева Марић Ајнштајн

115


Рођена је 1875. године у Тителу у Војводини, која је тада била део Аустроугарске царевине. Милева је прошла • Где је рођена Милева Марић? бурни пут као девојчица која је желела да • Ко је тада могао да се школује студира физику, јер је образовање преко преко четири године основне четири године основне школе тада било школе? намењено само дечацима. • Ко је Милеву подржао и Видећи Милевину даровитост, њен отац послао на даље школовање? Милош послао ју је у гимназију у Шапцу, у Шта га је на то навело? тадашњој Србији, где су девојчице имале • Где су девојчице имале иста иста права да се образују као дечаци. Затим права у образовању као је у Загребу, који је тада такође био део дечаци? Аустроугарске, Милева наишла на још једну • У чему је Милева Марић била препреку. међу првима? Отац је молио да Милева буде примљена • Због чега Милева Марић у мушку Краљевску класичну гимназију. заслужује признање? Тако је постала једна од првих жена • Где је Милева упознала Аустроугарске царевине која је заједно са Алберта Ајнштајна? својим мушким вршњацима учествовала у • Наведи због чега је све важно средњошколским предавањима из физике. У изучавати Милевин рад. то време у физици није било много женских имена. Милева Марић заслужује признање не само за упорност у савладавању препрека и за храбро истраживање света физике, већ и за отварање врата за све жене које су дошле након ње. На крају, кад је стигла до високе школе у Швајцарској, у Цириху, била је једина жена у својој генерацији. Милевино присуство на универзитету означило ју је као изузетну. Овде је упознала Алберта Ајнштајна, а венчали су се 1903. године. Писма нам пружају не само увид у Милевин и Албертов лични однос, већ и у њихов научни развој и заједничку љубав према физици. Можда никада нећемо имати свеобухватно разумевање Милевиног карактера и научног рада. Али, упркос томе што је скривена од јавног погледа, она је упадљиво револуционарна. То значи да њен допринос физици треба истражити и оценити. Из тог разлога, докази да је сарађивала и помагала Ајнштајнов научни развој заслужују истинско разматрање.

ED

U

KA

-P

O

R

TA L

РАЗГОВАРАМО О... НОВИНСКОМ ТЕКСТУ

(Према новинском тексту Ребеке Бановић, у часопису Индепендент)

116


...А ШТА ТИ КАЖЕШ О:

TA L

Из овог новинског текста сазнајемо о Милеви Марић Ајнштајн, али и о положају жена у прошлости. Подсети се свих препрека које је Милева Марић прошла у свом образовању, упркос својој даровитости за физику. • Објасни зашто је важно да девојчице и дечаци имају иста права. Зашто је важно да девојчице имају право да се школују? • Објасни зашто је важно да и девојчице и дечаци добију прилику да се усавршавају у ономе за шта су даровити. ПОВЕЖИ...

KA

-P

O

R

Жене данас имају много већа права него у прошлости. Да би то постигле, морале су да се боре за једнака права на школовање, обављање послова које воле, једнаку зараду и сл. Зато је лепо и важно да знаш о даровитим и вредним женама из наше прошлости. Јелисавета Начић је била прва жена архитекта у Србији. Баш као и Милева Марић Ајнштајн, морала је да се избори за право на школовање. Београд је улепшала многим лепим грађевинама.

ED

U

Драга Љочић била је прва жена лекар у Србији. Студирала је медицину у Швајцарској, као једна од ретких жена које су се у то време припремале за то занимање. Током живота залагала се за отварање дечјих болница и оснивање домова за незбринуту децу.

МАЛА ШКОЛА ПИСАЊА

Напиши састав са темом „Моја јунакиња”. Одабери неку женску личност којој се посебно дивиш. То може бити твоја мама, бака, сестра, пријатељица, или неко други кога познајеш. Такође, то може бити научница, спортисткиња, списатељица и сл. При писању користи следећи подсетник: - наведи ко је та особа, - напиши чиме се она бави, - опиши њене особине, - опиши свој однос према тој особи. 117


САДА ЗНАШ... ВАЖНЕ ЛИЧНОСТИ ИЗ НАШЕ ПРОШЛОСТИ У народној књижевности: Свети Сава и сељак без среће (народна прича) У ауторској књижевности: Златно јагње (Светлана Велмар Јанковић) У Химни Светом Сави (непознатог аутора)

TA L

Растко Немањић – Свети Сава

O У одломку књиге Пупинових сећања: Са пашњака до научењака

ED

U

KA

Један од највећих српских и светских научника

-P

Михајло Пупин

R

Први српски просветитељ

Милева Марић Ајнштајн

Једна од првих српских научница

118

У новинском тексту Милева Марић Ајнштајн


cc  cc

TA L

Ово поглавље су за тебе стварали:

Народни певачи Народни певачи

R

„Орање Марка Краљевића”

„Занимање Марка Краљевића”

Бранко Стевановић Душан Радовић

„А зашто он вежба”

KA

• о необичном лику Краљевића Марка у народним песмама • о лику Краљевића Марка у ауторским песмама • о два дечака који вежбају из сличних разлога • о животу једне девојчице на високој планини

„Марко Краљевић и бег Костадин”

O

• о једном разговору Краљевића Марка

Наслов дела:

-P

У четвртом поглављу своје Читанке читаћеш:

„Хајди”

Јохана Шпири

„Љубавна песма”

• о заљубљености једног дечака у девојчицу

„Лед се топи”

Александар Поповић

„Прича о дечаку и Месецу”

Бранко В. Радичевић

ED

U

• о љубави цвета и облака

• о заљубљености једног дечака у књигу • о томе како се од читања расте

„Од читања се расте”

Милован Данојлић

Јасминка Петровић

Уживај у читању! 119


Пред тобом је текст једне народне песме. Током читања обрати пажњу на мање познате речи и изразе и прочитај њихово тачно значење. РАЗГОВАРАМО О... ЕПСКОЈ ПЕСМИ

МАРКО КРАЉЕВИЋ И БЕГ КОСТАДИН Коње јашу до два побратима, бег Костадин и Краљевић Марко; бег Костадин беседио Марку: „Побратиме, Краљевићу Марко, да ти мени о јесени дођеш, о јесени, о Дмитрову данку, а о моме крсноме имену, па да видиш части и поштења, а и лепа, брате дочекања и господске ђаконије редом.” Ал` беседи Краљевићу Марко: „Не хвали се, беже, дочекањем! Кад ја тражих брата Андријаша, ја се десих у двору твојему о јесени, о Дмитрову данку, а о твоме крсноме имену видео сам твоје дочекање, и видех ти до три нечовештва.” Ал` беседи беже Костадине: „Побратиме, Краљевићу Марко, та каква ми нечовештва кажеш?” Вели њему Краљевићу Марко: „Прво ти је, брате, нечовештво: дођоше ти до две сиротице да ј` нахраниш хлеба бијелога и напојиш вина црвенога; а ти велиш двема сиротама: ,Ид` одатле, један људски гаде! Не гад` те ми пред господом вина!` А мени је жао, беже, било, жао било двеју сиротица,

TA L

• Шта раде бег Костадин и Краљевић Марко? Како разумеш то да су они „побратими”? • Упиши испред тачног одговора. На који догађај бег Костадин зове Краљевића Марка?

ED

U

KA

-P

• Коју славу прославља бег Костадин? Чиме се бег хвали? • Како му Марко одговара? Подвуци прву Маркову реченицу у тексту. • Закључи како се бег Костадин осећао кад је чуо Марков одговор. Које питање му поставља? • Шта Марко сматра првим беговим нечовештвом? • Како је Марко поступио према сиромашнима?

O

R

На своју крсну славу. На прославу рођендана. На прославу имендана.

120


РАЗГОВАРАМО О... ЕПСКОЈ ПЕСМИ

ED

U

KA

Народна епска песма

R

TA L

• Како је Марко искушао бега Костадина? Како је бег поступио према сиромашнима кад их је видео у богаташкој одећи? Шта то говори о њему? • Шта је бегово друго нечовештво? Шта бег највише цени код људи? • Шта је треће бегово нечовештво? Како он поступа према својим родитељима? • На почетку песме се каже да су Марко и бег Костадин „побратими”, што значи да су веома блиски и добри пријатељи. Закључи са којим је намерама Марко бегу искрено рекао шта мисли. Да ли је то учинио са жељом да свог пријатеља увреди, или са жељом да му помогне да постане боља особа?

O

-P

па ја узех до две сиротице, одведо их доле на чаршију, нахрани их хлеба бијелога и напојих вина црвенога, па покројих на њих чисти скерлет, чисти скерлет и зелену свилу, па их онда послах двору твоме а ја, беже, гледам из прикрајка како ћеш их онда дочекати; а ти узе једно сирочади, узе њега за лијеву руку, друго узе на десницу руку, однесе их у дворе за столе: ,Јед`те, пијте, господски синови!` Друго ти је, беже нечовештво: што су били стари господари, па су своју хазну изгубили, и на њима стари скерлет беше, оне мећеш у доњу трпезу; а који су нови господари и одскора хазну заметнули и на њима нови скерлет беше, оне мећеш у горњу трпезу, пред њих носиш вино и ракију и господску ђаконију редом. Треће ти је, беже, нечовештво: ти имадеш и оца и мајку, ниједнога у астала нема да ти пију прву чашу вина.”

побратим – пријатељ који је близак као рођени брат бег – турска реч за господина беседити – говорити Дмитров данак – Дан Светог Димитрија крсно име – крсна слава дочекање – овде у значењу: гостопримство ђаконије – различита укусно спремљена храна нечовештво – нечовечно и ружно поступање према другима сиротице – сиромашне особе чаршија – централни део града покројити – сашити скерлет – скупоцена тканина трпеза – сто пун хране и пића, постављен за госте заметнути хазну – стећи иметак, богатство и углед астал – сто

121


...А ШТА ТИ КАЖЕШ О:

Шта мислиш о поступцима бега Костадина? Шта је њему најважније? Шта је теби најважније у односу са твојим пријатељима? Како, по твом мишљењу, треба да поступамо према другим људима? УЧИМО И ПОДСЕЋАМО СЕ

O

R

TA L

Већ су ти позната различита дела народне књижевности. Краљевић Марко и бег Костадин је народна епска песма. Помињали смо лирске песме у којима преовлађују унутрашњи доживљаји, расположења и осећања. Епске песме су песме о догађајима и ликовима који у њима учествују. По томе су сличне причама. • Ко су ликови у песми Марко Краљевић и бег Костадин? • Препричај укратко догађаје о којима се у песми говори. ПОВЕЖИ...

KA

-P

У овој песми ликови разговарају јашући на својим коњима. Присети се народне приче у којој ликови јашу једну другу домаћу животињу. Која је то животиња и која је то прича? Размисли по чему се све живот људи у прошлости разликовао од живота људи данас. Испричај шта знаш о томе.

U

МАЛА ШКОЛА ПИСАЊА

ED

• Страницу у својој свесци подели усправном линијом. • На једној страни напиши Бег Костадин, а на другој Краљевић Марко. • Испод имена ова два лика испиши што више придева који их описују.

КЉУЧНЕ РЕЧИ

лик Марка Краљевића, народна епска песма 122


U

ED

Народна епска песма

• Шта на почетку песме раде Марко Краљевић и његова мајка? • Шта мајка саветује сину? Објасни зашто она жели да Марко промени свој живот. • Упиши испред тачног одговора. Шта мајка осећа према Марку?

R

Љутњу. Љубав и бригу. Страх.

• Да ли је тачно да је Марко послушао мајку? Шта му је она саветовала, а шта он ради? • Шта Турци јаничари кажу када виде да је Марко уништио турски друм? • Како им Марко на то одговара? Шта тај одговор говори о њему? • Шта Марко чини на крају? • Са којим речима односи благо мајци?

O -P

KA

Вино пије Краљевићу Марко са старицом Јевросимом мајком, а кад су се напојили вина, мајка Марку стаде бесједити: „О мој синко, Краљевићу Марко, остави се, синко, четовања, јер зло добра донијети неће, а старој се досадило мајци све перући крваве хаљине; већ ти узми рало и волове, пак ти ори брда и долине, те сиј, синко, шеницу бјелицу, те ти храни и мене и себе”. То је Марко послушао мајку: он узима рало и волове, ал' не оре брда и долине, већ он оре цареве друмове. Отуд иду Турци јањичари, они носе три товара блага, па говоре Краљевићу Марку: „Море Марко, не ори друмова!” „Море Турци, не газ'те орања!” „Море Марко, не ори друмова!” „Море Турци, не газ'те орања!” А када се Марку досадило, диже Марко рало и волове, те он поби Турке јањичаре, пак узима три товара блага, однесе их својој старој мајци: „То сам тебе данас изорао”.

РАЗГОВАРАМО О... ПЕСМИ

TA L

ОРАЊЕ КРАЉЕВИЋА МАРКА

бесједити – говорити четовање – ратовање хаљине – овде у значењу: одело рало – алатка за орање земље коју вуку волови шеница бјелица – пшеница друм – пут Турци јањичари – одред турске војске

123


УЧИМО И ПОДСЕЋАМО СЕ

Подсети се особина епске песме. Упореди ову песму са песмом Марко Краљевић и бег Костадин. Какав је лик Марка у првој, а какав у другој песми? • Наведи ликове у песми Орање Марка Краљевића. • Препричај укратко догађај који је у њој описан.

TA L

ПОВЕЖИ...

-P

O

R

Народне епске песме изводиле су се уз гусле – посебан Гуслар данас жичани инструмент. Певачи који су их изводили називани су гусларима. Као што знаш, најзначајнији записивач народних песама био је Вук Стефановић Караџић. Занимљиво је да је обе песме о Краљевићу Марку из твоје Читанке Вук записао од истог певача – Тешана Подруговића. Од њега је записао још песама о Марку. Вук је Тешана нарочито ценио и сматрао га је једним од најбољих и најмаштовитијих певача од којих је имао прилику да записује песме.

ED

U

KA

На овој слици је представљен један гуслар. Слику је насликала једна од наших најзначајнијих сликарки, Надежда Петровић. Поред сликарства, Надежда Петровић је била прва жена ратни фотограф, али и болничарка у два рата.

КЉУЧНЕ РЕЧИ

лик Марка Краљевића, народна епска песма 124


ЧИТАЈ ВИШЕ • У библиотеци потражи књигу Бранка Стевановића Авантуре Краљевића Марка. Прочитај је и издвоји једну песму која ти се нарочито допада. Представи је друговима и другарицама у одељењу. РАЗГОВАРАМО О... ПЕСМИ

ED

U

KA

Вековима Марко посла има у јуначким јаким стиховима. Заштитник је и судија свима, ни по бабу, ни по стричевима.

R

• У ком годишњем добу се родио Марко Краљевић? Зашто песник претпоставља да је било баш то годишње доба? • Како се у народним песмама назива мајка Краљевића Марка? Прочитај песникову напомену испод текста. Како се Маркова мајка заиста звала? • Какав је Марко у народним стиховима? • Упореди лик Марка из ове строфе са његовим ликом из две народне песме које су ти познате из Читанке. Наведи сличности које запажаш.

O

Чекао је дуго, из прикрајка, да га роди Јевросима мајка.* Да му оцу, краљу Вукашину,** риђе веђе од радости сину!

-P

Кад је рођен Краљевићу Марко, сигурно је било лето жарко. Ако ништа – бар због риме згодне: рађао се летњи дан доподне!

TA L

ЗАНИМАЊЕ МАРКА КРАЉЕВИЋА

летњи дан доподне – израз из народне поезије; јунаци се обично боре „летњи дан доподне“; Марко се тако бори са чувеним Мусом Кесеџијом веђе – обрве ни по бабу ни по стричевима – израз из народне поезије, из једне песме о Марку Краљевићу у којој Марко суди „ни по бабу ни по стричевима“ – што значи праведно корити – прекоревати, грдити

125


TA L

Марко ведри, Марко и облачи, без престанка гуслају певачи, Свака песма о њему открије шта је било – и кад било није.

U

KA

-P

У песмама има много тога измишљеног и измаштаног. Песме нам увек много тога откривају. Песме нам не откривају много.

R

• Наведи назив народне песме о Марку Краљевићу на коју се односе ови стихови. • О чему без престанка гуслају певачи? • Упиши испред одговора који сматраш тачним. Шта значи то да свака песма о Марку открије и оно што „било није”?

Чуда ствара: с вилом разговара, слабе брани, сиромашне храни, битке бије, много вина пије, кори цара, силнике шамара... Некад, море, и друмове оре! Да победи, дреновину цеди, коња Шара крај пута одмара, преговара, тамнице отвара.

O

РАЗГОВАРАМО О... ПЕСМИ

ED

• Размисли зашто је песник одлучио да песму допуни овим напоменама. Да ли су ти оне занимљиве? Објасни зашто.

дреновина – врста дрвета које се помиње у народној песми; посебна снага је потребна да се исцеди сува дреновина

126

Бруји, струји лековита варка: то је нама остало од Марка. По три копља прескачу стихови, пламте снови, кроз њих Марко плови. ______________________________ * Према записима из давних времена, Маркова мајка се звала Јелена или Аљена. А кад се у манастир повукла из света, монашко јој име би – Јелисавета. ** Пссст, тише читај, да ме не чује Марко: отац му је био владар а кржљавко, за разлику од сина јунака који беше налик на ујака. везани су за развој телефоније. Бранко Стевановић


...А ШТА ТИ КАЖЕШ О:

Испричај шта знаш о Краљевићу Марку. Замисли како би изгледао цртани филм о овом јунаку. Испричај друговима и другарицама из одељења како то замишљаш. МАЛА ШКОЛА ПИСАЊА

ED

U

KA

-P

O

R

TA L

Смисли упутства помоћу којих може да се направи компјутерска игрица о авантурама Краљевића Марка. • Замисли како би изгледао свет игрице кроз који би се Марко кретао. • Кога би све сретао на свом путу? • Које задатке би морао да реши? • Шта би биле опасности са којима би се суочавао? Свој рад упореди са радовима другова и другарица из одељења.

КЉУЧНЕ РЕЧИ

лик Краљевића Марка у ауторској песми 127


ПОВЕЖИ...

Краљевић Марко био је стварна личност чији су подвизи опевани у народним песмама. Живео је у далекој прошлости. У песмама је његов лик био онакав како га је доживео народ. Народ је Марку Краљевићу приписао особине које је сматрао добрима: храброст, праведност, сналажљивост, духовитост, племенитост.

TA L

Важно је да се сећамо вредних и пожртвованих личности из прошлости. Једна од таквих личности је и Милунка Савић.

ED

U

KA

-P

O

R

Милунка Савић била је једна од жена са највише одликовања у историји ратовања. Рођена је око 1892. године код Јошаничке Бање у Рашкој. У војску се пријавила 1912. године, под мушким именом, јер је било неуобичајено и неприхватљиво да жене иду у рат. Тако се Милунка у Балканским ратовима 1912. и 1913. године борила преобучена у мушкарца. То се открило тек после рањавања у чувеној Брегалничкој бици, скоро годину дана после приступања српској војсци. У Првом светском рату Милунка се поново пријавила као добровољац. Тада је постала део „Гвозденог пука“, најбољег дела српске војске. У овом се пуку, осим Милунке, борила још једна жена – Шкотланђанка Флора Сандс. Милунка се истакла храброшћу у Колубарској бици. За вишеструко херојство добила је Карађорђеву звезду са мачевима, један од најважнијих ордена онога доба. Цео рат је провела храбро се борећи са најбољим и најспособнијим војницима српске војске. У борбама је рањавана девет пута. Добила је многа највиша одликовања, српска и француска, и до данас се сматра најодликованијом женом Првог светског рата. После рата бринула је о својој и туђој деци, коју је усвајала. Трудила се да, упркос свом сиромаштву, помогне људима око себе.

128


РАЗГОВАРАМО О... ДРАМСКОМ ТЕКСТУ

(Сцена је без икаквог декора и реквизита. На средини, окренут публици Миле.) МИЛЕ (вежба: подиже и спушта руке, скакуће у месту као да трчи, чучне па устане и то понови неколико пута; као за себе): Јен, два! Јен, два, три – четири!

ED

U

KA

-P

O

РИСТА (наилази са леве стране и радознало посматра). МИЛЕ (погледа га па настави да вежба). РИСТА: Миле, шта то радиш? МИЛЕ (не престајући да вежба): Радим. Видиш ваљда шта радим?! РИСТА: Видим, само не разумем. МИЛЕ: Вежбам!... Јен, два! Јен, два! РИСТА: А зашто вежбаш? МИЛЕ: Вежбам да ојачам! РИСТА: А што да ојачаш? МИЛЕ: Није важно. Ја знам зашто. Јен, два! Јен, два! РИСТА: Па добро, реци ми. МИЛЕ (стално вежба док говори): А што баш теби да кажем? РИСТА: Па онако; што си такав? МИЛЕ (за тренутак престане): Хоћу да бијем Жилета! (наставља да вежба). РИСТА: Ког Жилета? МИЛЕ: Оног до пекаре. Хоћу да га бијем и сад се свакога дана спремам. РИСТА: А зашто да га бијеш? МИЛЕ: Зна он зашто. Написао је на плоту кредом: „Миле не зна земљопис.” Упамтиће он мене.

• Подвуци где се прво наводе лица у овом тексту. Објасни како изгледа сцена. • Шта на сцени ради Миле? • Шта у почетку ради Риста? • Замисли како Миле изговара реченицу док истовремено вежба. • Зашто Миле вежба? • Зашто Миле жели да ојача? • Због чега је Миле увређен?

TA L

Лица: МИЛЕ и РИСТА

R

А ЗАШТО ОН ВЕЖБА

КЉУЧНЕ РЕЧИ

драмски текст, драмска радња декор – украс, овде у значењу: укупно уређење позорнице реквизити – појединачни предмети који се налазе на позорници земљопис – географија, наука која проучава природне одлике планете Земље, као и друштвене појаве на њој

129


ED

U

KA

-P

O

R

• Размисли зашто Миле разговара са Ристом на овај начин. Шта то говори о њему? • Како Риста покушава да одобровољи Милета? Шта жели да му поклони? • Зашто Риста жели да настави са вежбом? • Шта Риста признаје на крају?

РИСТА (изненађено): А зато!... (Пауза док Миле стално вежба). Па јел' мислиш да то нешто помаже? МИЛЕ: Сигурно да помаже!... Да не помаже не бих вежбао! Јен, два! Јен, два! РИСТА (пажљиво посматра Милета како вежба; шета нервозно око њега): Миле! МИЛЕ (вежба и не обраћа пажњу на њега). РИСТА: Миле! МИЛЕ (не престајући да вежба): Шта је? РИСТА: Јел` важи да и ја вежбам с тобом? МИЛЕ: Зашто да вежбаш? РИСТА: Онако. МИЛЕ: Не важи! РИСТА (тражи нешто по џеповима): Миле, јел` важи да ти дам једну марку па да вежбамо заједно? МИЛЕ (вежба, само окреће главу према Ристи): Каква је? РИСТА: Порторико, фина марка. МИЛЕ (престаје да вежба): Добро, дај! И стани овде поред мене. (Узме марку и настави да вежба). РИСТА (стане поред Милета према публици и вежба, гледајући шта Миле ради): Је ли добро овако?... МИЛЕ: Добро је!... Јен, два! Јен, Два!... А сад мало ово (Промени вежбу).

TA L

РАЗГОВАРАМО О... ДРАМСКОМ ТЕКСТУ

марка – мисли се на поштанску марку, без које не могу да се шаљу писма Порторико, Венецуела – називи држава

130


TA L R

KA

-P

O

РИСТА (све ради за њим). МИЛЕ (престане): Добро, доста је. РИСТА: А што? (Престане.) Хајде још мало. МИЛЕ (почиње да се облачи, закопчава се, као после готове вежбе): Па шта би ти хтео? За једну марку по цео дан!? РИСТА: Није важно. Даћу ти још једну марку. Венецуела. МИЛЕ: Добро онда. Хајде још мало! (Раскопчава се и наставља да вежба.) РИСТА (вежба гледајући Милета). МИЛЕ (вежба, па се одједном тргне): Добро, а шта си ти толико запео? РИСТА (не престајући да вежба): Што сам запео? МИЛЕ: Стварно, што си толико запео да вежбаш? РИСТА (полако престаје да вежба): Онако, треба ми. МИЛЕ: Шта може теби да треба! РИСТА (закопчавајући се и опрезно гледајући у Милета): Може да ми треба. Оно на плоту није написао Жиле, него ја.

ЗАВЕСА

ED

U

Душан Радовић

131


...А ШТА ТИ КАЖЕШ О:

Замисли да треба да смислиш изглед сцене за извођење позоришне представе по овом тексту. Да ли би сцена била празна, или би на њој нешто било? Опиши. Да си глумац који треба да одглуми овај текст, какве би вежбе радио на сцени? Испричај.

TA L

МАЛА ШКОЛА ПИСАЊА

R

Са паром из клупе напиши наставак овог текста. • Шта се даље догодило? • Шта је рекао и урадио Миле кад је схватио ко је кривац? Упоредите свој текст са текстовима других из одељења. Изведите свој текст пред свима.

O

УЧИМО И ПОДСЕЋАМО СЕ

-P

Препричај драмску радњу у овом тексту. Да ли те је нешто у току драмске радње изненадило? Испричај. ПОВЕЖИ...

ED

U

KA

Овај текст је написан у прошлим временима, у којима су деца из хобија често сакупљала поштанске марке. • Размисли о томе шта деца твоје генерације данас радо сакупљају. Да ли су то сличице, или нешто слично томе? Испричај.

132

Албум са поштанским маркама


ЧИТАЈ ВИШЕ • У библиотеци потражи роман за децу Хајди, који је написла списатељица Јохана Шпири. Реч је о једној од најпознатијих књига за децу у целом свету. Можда ти је лик девојице Хајди познат из цртаног филма. У одељењу испричај шта ти се у књизи највише свидело.

ХАЈДИ

КЉУЧНЕ РЕЧИ

роман за децу, лик Хајди

ED

U

KA

-P

O

Сутрадан се опет сунце родило и Петар је дошао са козама као и јуче, па су заједно пошли на пашњак. Тако је то ишло данима. Хајди је, играјући се по пашњаку, постала румена, снажнија и тако здрава да се никад ни на шта није жалила. Тако је весело и срећно живела Хајди из дана у дан како само птичице живе на дрвећу у зеленој шумици. А кад је настала јесен и ветар почео све јаче да фијуче планином, једнога дана деда рече: – Данас ћеш остати код куће, Хајди. Овако малу као што си, ветар би могао за тили час да те одува преко стења у долину. Кад је Петар чуо тога јутра да Хајди не може ићи с њим, изгледао је врло несрећан, јер му је то било врло жао. Имао је он за то више разлога. Прво, што није знао шта ће радити од досаде кад Хајди не буде с њим. Онда, губио је богат ручак; најзад, и козе би биле непослушне тога дана, те би муку с њима имао, јер су већ биле навикле на Хајдино друштво. Оне неће хтети ићи напред кад Хајди није с њима и кад не трчкара око њих.

R

TA L

Главна јунакиња романа је девојчица Хајди, којa остаје без родитеља. Тетка је одводи у село смештено високо у планинама, код деде, кога сви сматрају чудним и недружељубивим. Хајди успева да освоји срце свог деде, а у новом окружењу упознаје дечака Петра који постаје њен најбољи друг...

РАЗГОВАРАМО О... ОДЛОМКУ

• Где је Хајди са другом Петром одлазила данима? Каква је била од боравка на том месту? Са чиме је упоређен живот Хајди? • Зашто је деда рекао да Хајди мора остати код куће? • Зашто је Петар био несрећан? • Како присуство мале Хајди делује на Петрове овце?

133


РАЗГОВАРАМО О... ОДЛОМКУ

ED

U

KA

-P

O

R

TA L

• Зашто Хајди није била несрећна? • Наведи шта све ради Хајдин деда. • Шта је за Хајди најлепше? • Шта бруји у круни јела? Објасни зашто то брујање Хајди доживљава као тајанствено. • Зашто је Хајди морала да оде до јела чим чује ветар? Објасни која је осећања у њој то изазивало.

Међутим, Хајди није била несрећна, пошто је увек налазила неке забаве. Свакако да је волела да иде са козаром и козама на пашу, да гледа цвеће и птицу грабљивицу и да доживљава разне ствари и да се игра с козама. Али за њу је исто тако било забавно да гледа како деда куцка чекићем, пили и струже. Још кад деда прави лепе округле козје сиреве, било је нарочито занимљиво за њу да га посматра, јер је деда засуканих рукава и с рукама у великом котлу врло вешто и лепо обављао тај посао. Али ипак за њу је било најлепше тих зимских дана да слуша како шуми и шушти у јелама иза колибе. Морала је често да отрчи до јела, ма какво било време, јер јој се ништа није чинило заносније него то дубоко тајанствено брујање горе у круни јела. Стајала би тада Хајди под њима и ослушкивала, и није могла довољно да се наслуша и нагледа тога грања које се таласа и снажно шуми. Сад сунце није грејало онако топло као лети, па је Хајди извадила из ормана своје чарапе и ципеле, па и хаљиницу, јер је сваким даном било све свежије. Кад би Хајди стајала испод јела, ветар би је заносио као гранчицу. А она је ипак морала да одлази тамо, јер није могла да остане у колиби чим чује да ветар почиње да дува.

134


РАЗГОВАРАМО О... ОДЛОМКУ

R

TA L

• Како је снег променио планину? • Због чега је мали козар Петар престао да долази са својим стадом? • Због чега се Хајди радовала снегу? • Шта је са снегом урадио Хајдин деда? • Ко им је дошао у посету? Опиши како је Петар изгледао. • Зашто је толико желео да дође, упркос тешком времену и великом снегу? Шта то говори о његовим осећањима према Хајди?

ED

U

KA

-P

O

Захладнело је затим и Петар би дувао у руке кад би се рано изјутра пео у планину. Али ни то није дуго трајало. Изненада, једне ноћи, паде високи снег, а изјутра је цела планина била бела, и нигде се више не виде ни један једини зелени листић. И тако престаде мали козар да долази са својим стадом, и Хајди је зачуђено гледала кроз мали прозор, јер је снег сад почео да веје и крупне пахуљице једнако да падају дуго и дуго, све док снег није толико нарастао да је стигао до прозора. Онда је вејао и вејао још више, те се прозор није могао да отвори и цела је кућа била завејана. Томе се Хајди толико радовала да је трчала од једног прозора до другог, гледајући шта ће даље бити и да ли ће снег покрити целу колибу па да се светлост мора палити и усред бела дана. Али није дошло дотле. Сутрадан изађе деда, па разгрну снег око целе куће и баци га на гомилу. Сад су били слободни и прозори и врата, и то је било добро, јер кад су после подне Хајди и деда седели крај ватре свако на своме троношцу – деда је одавно направио један троножац за дете – чу се нека лупа, чуше се неки кораци на прагу и најзад се врата отворише. Био је то Петар, мали козар. Није он то из учтивости лупао пред вратима, него је отресао снег са својих ципела. У ствари, Петар је цео био покривен снегом, јер је морао кроз високе сметове да прти себи пут, те су читави комади снега остајали на њему и замрзли се на цичи зими. Било му је врло тешко превалити овај пут, али није попуштао. Хтео је да дође горе до Хајди, јер је није видео већ осам дана.

135


ED

U

KA

TA L

R

-P

• Како се осећао Петар кад се нашао у близини Хајди? Подвуци реченицу која о томе говори. Зашто се снег са Петрове одеће близу ватре претворио • у воду? Како деда назива козара Петра? Закључи ко је козарова војска. Зашто сваки разговор са • Петром дуго траје? Шта за Петра представља велики напор? Каква је насупрот томе Хајди? • Како се деда понаша током разговора између двоје деце? Зашто се често осмехује?

– Добро вече – казао је кад је ушао, стао одмах што је могао ближе ватри и више ништа није говорио; али цело његово лице блистало је од задовољства што се ту налази. Хајди га је гледала зачуђено, јер док је стајао тако близу ватре, почело је све на њему да се крави и Петар је сав изгледао као неки мали водопад. – Но, генерале, како је? – рече му сад деда. – Сад си остао без своје војске, па мораш да гулиш скамије, зар не? – Зашто мора да гули скамије, деда? – упита га Хајди, јер је одмах желела да чује шта то значи. – Зими мора да иде у школу – казао је деда. – Ту учи да чита и пише, а то иде понекад тешко, па слабо помаже и кад се скамија гули. Зар не, генерале? – Да, тако је – потврди Петар. Сад је и Хајди почео мало занимати тај предмет разговора, па је имала много шта да пита о школи и о свему што се тамо догађа, чује и види. Како треба увек много времена за разговор у коме учествује Петар, то је он могао за ово време сасвим да осуши одело. За њега је био велики напор да своје представе изрази речима које значе баш оно што он мисли да каже. Али овога пута то му баш никако није полазило за руком. Тек што би на једно питање одговорио, а већ му је Хајди постављала два или три неочекивана, и то таква питања која су за одговор изискивала целу реченицу. Деда је ћутао за време целога овога разговора, али му се често развлачило лице у осмех, што је био знак да слуша. – Тако, генерале, пошто си сад издржао ватру, треба да се окрепиш. Ходи да вечераш с нама.

O

РАЗГОВАРАМО О... ОДЛОМКУ

136


РАЗГОВАРАМО О... ОДЛОМКУ

R

TA L

• Због чега је Петар разрогачио очи? • Закључи како Петар иначе живи. Подвуци реч која то описује. Богато. Сиромашно. Повучено. • Која мисао је била нова за Хајди? • Зашто деда одбија Хајдину молбу да је одведе до Петрове бабе?

ED

U

KA

-P

O

Говорећи то, деда устаде и извади вечеру из ормана, а Хајди привуче столице столу. Крај зида је стајала једна клупа, дедина рукотворина. Сад, кад више није био сам, направио је на разним местима седишта за двоје, јер је Хајди увек волела да буде уз деду, па ишао он, стајао или седео. Тако су све троје имали где да седну и Петар је широко разрогачио своје округле очи кад је видео колики је комад сувога меса Чика с Планине ставио њему, и то на дебело парче хлеба. Одавно Петар није тако нешто добро јео. Кад се вечера завршила, почело је да се смркава и Петар се опремао за повратак кући. Кад је већ казао „хвала, лаку ноћ”, вратио се још једном и рекао: – У недељу, од данас за осам дана, доћи ћу опет, па да и ти одеш до бабе,она те је звала. Била је то сасвим нова мисао за Хајди да треба некоме отићи у посету, али јој се то брзо увртело у главу, и већ сутрадан, чим је отварила очи, рече: – Деда, треба да одем доле до бабе. Чека ме. – Велик је снег – одговорио је деда одбијајући њену молбу. Али од онога што је наумила, Хајди није одустајала, јер кад је баба поручила, онда тако мора да буде. И није могао да прође дан а да није пет-шест пута рекла: – Деда, сад већ морам да идем, баба ме чека. Четвртога дана, када је напољу све шкрипало и пуцало од хладноће на сваком кораку, а цео велики снежни покривач унаоколо био чврсто замрзнут и лепо сунце провиривало кроз прозор и смејало се, поче девојчица, седећи на високој својој столичици, поново разговор о посети коју треба да учини баби: – Данас морам на сваки начин да одем до бабе. Она ме већ толико чека.

137


ED

U

KA

-P

O

R

• Шта је Хајди осећала кад су кренули у посету Петровој баби? • Зашто је природа око ње посебно одушевљава? • Шта се Хајди учинило током вожње санкама? Како се Хајди тада осећала?

Тада деда устаде од стола, попе се на таван и оданде донесе дебелу врећу која је служила за Хајдин покривач, па рече: – Ходи! Са великом радошћу похитало је дете за дедом у онај бели блистави снег. Старе јеле су биле сасвим мирне, а снег је лежао на свима гранама и све је на сунцу блистало и сијало се тако да је Хајди скочила од одушевљења и стала да виче једно те исто: – Изађи, деда; изађи деда! Све само злато и сребро на јелама. Деда је био ушао у шупу и из ње изашао са широким санкама. На тим санкама постављена је била с једне стране мотка, а са њих су се лако могле пуштати ноге и упирати у снег, те тако, левом или десном, давати правац. На санке је сео и деда, пошто је прво морао заједно са Хајди да разгледа и јеле унаоколо, узео дете у крило, завио га у врећу да му буде топло и чврсто га пригрлио левом руком, јер је морао да пази на њега за време вожње. Дограбио је онда десном руком мотку и обема рукама дао санкама замах. Санке су летеле низ планину таквом брзином, да се Хајди чинило да лети ваздухом као птица, и гласно је клицала. Одједном застадоше санке пред колибом Петра козара. Деда спусти дете на земљу, одви га из покривача и рече: – Тако, сад иди унутра, па кад почне да се смркава, изађи опет, па ћемо онда кући! Окрете се затим са својим санкама и повуче их узбрдо.

TA L

РАЗГОВАРАМО О... ОДЛОМКУ

138


...А ШТА ТИ КАЖЕШ О:

TA L

• Сети се неког свог боравка у природи. Испричај шта ти је било посебно занимљиво. Шта је узбудљиво у животу у природи? Да ли си икада осетио или осетила нешто слично ономе што је осећала Хајди док је слушала како шуми дрвеће? Испричај. • Прича о девојчици Хајди описује живот људи у прошлости. Како је изгледао живот на високој планини? Опиши како замишљаш колибу Хајдиног деде. Како замишљаш планинско село у ком живе Петар и његова бака? УЧИМО И ПОДСЕЋАМО СЕ

ED

U

KA

-P

O

R

Роман је дуже прозно књижевно дело у ком се описује већи број ликова и више догађаја.

Улица у старом планинском селу у Швајцарској МАЛА ШКОЛА ПИСАЊА

Замисли да дрвеће може да говори. Шта би ти о себи рекло? Шта би ти рекло о околини у којој расте и о понашању људи и животиња? Напиши један замишљени разговор са дрветом. 139


ЧИТАЈ ВИШЕ • У библиотеци пронађи књигу Милована Данојлића Како спавају трамваји и друге песме. Уживај у читању!

РАЗГОВАРАМО О... ПЕСМИ

TA L

ЉУБАВНА ПЕСМА

• Подвуци први стих у песми. Упиши испред тачног одговора. Слично почињу:

Био једном један маслачак. И био на небу бели облачак.

R

Дођоше врућине нечувене И маслачак поче да вене.

ED

U

KA

-P

• Како су облачак и маслачак почели да се воле? • У којој строфи настаје преокрет? • Како је облачак помогао маслачку? На који је начин облачак давао све од себе? • Шта је цвету потребно да би растао и напредовао? • Сети се како изгледају маслачкове семенке. Објасни како је маслачак могао да иде преко света и изнад дрвећа. Како је успео да додирне облак на небу?

Облачак горе, маслачак доле. Гледећи се, почеше да се воле.

O

друге песме, басне, бајке.

Облачак притрча брзо у помоћ: киша је лила све до у поноћ. И кад год је било потребе, облачак даваше све од себе. Од благородне, топле кише маслачак растао све више, више, ишао све даље од овог света, надрастао је сва дрвета, и једнога је дана маслачак нежно дотакао бели облачак. Милован Данојлић

140


...А ШТА ТИ КАЖЕШ О:

Објасни шта је потребно да би се одржавало и неговало пријатељство. Како треба да се понашамо према пријатељима? УЧИМО И ПОДСЕЋАМО СЕ

TA L

• Објасни зашто је ово лирска песма. • Која осећања она изражава? ПОВЕЖИ...

МАЛА ШКОЛА ПИСАЊА

-P

O

R

• Наведи шта је све биљци потребно да би расла и напредовала. Маслачак је дивља биљка, која расте на ливадама и у двориштима. Има лековита својства, али је истовремено сматрају коровом који уништава изглед негованих травњака. Вероватно си имао или имала прилике да дунеш у семенке маслачка. Замисли њихов пут – куда све оне могу да стигну када их носи ветар? • Објасни зашто је маслачак добро распрострањена биљка, која расте на различитим местима.

ED

U

KA

Пријатељствима је потребна нега. У овом задатку научићеш како да о другима напишеш нешто лепо. • На папирићу читко напиши своје име. То нека ураде и твоји другови и другарице из одељења. • Папириће убаците у кесу, или кутију коју имате у учионици. • Нека свако од вас извуче једно име. Ако случајно извучете своје име, понављате извлачење. • Напиши кратак опис друга или другарице чије име је на цедуљици. Опис треба да садржи само оне њихове особине које цениш, сматраш их добрим и лепим. • Пред одељењем прочитајте своје описе. Верујемо да ћеш уживати у ономе што будеш чуо или чула о себи.

КЉУЧНЕ РЕЧИ

лирска песма 141


ЧИТАЈ ВИШЕ

РАЗГОВАРАМО О... ДРАМСКОМ ТЕКСТУ

TA L

• У библиотеци пронађи књигу која садржи драмске текстове за децу. Током читања замишљај изглед позорнице и костима. Размишљај о томе како би ликови на позорници требало да глуме изводећи одређени драмски текст. Кад дође распуст, ако будеш у прилици, са другарима направи позоришну представу. Уживајте у игри!

ЛЕД СЕ ТОПИ

R

Лица: Боле и Божо

O

(Двориште. Сваки седи на по једном старом сандуку.) БОЛЕ: Је ли, Божо, знаш ли ти како се лед пробија? БОЖО: Не знам, али шта те то занима сад кад леда нема нигде, сем у фружидеру? БОЛЕ: Нисам знао да си тако закржљао! Ја говорим о оном другарском леду, а ти запео!... БОЖО: Какав ти је то ребус? У последње време нешто много фантазираш, у чему је ствар? БОЛЕ: Ма, хтео бих, на сваки начин бих хтео да оној уображеној Гордани докажем како сам ја много добар друг, али никако да пробијем лед! БОЖО: Слушај, ја знам, тај лед се не пробија, него се топи, а то значи... БОЛЕ: Шта то значи? БОЖО: То значи полако, постепено, мало – помало...

ED

U

KA

-P

• Које питање Боле поставља Божи? Објасни зашто га је Божа погрешно разумео. • Како ти разумеш Болетов израз „другарски лед”? • На шта Божа мисли када пита „какав ти је то ребус”? • Шта Боле жели да каже Гордани? • Шта му Божа саветује?

142


TA L

• Како је Боле покушавао да се приближи Гордани? Шта то говори о њему? Објасни зашто је Болетов опис покушаја да се приближи Гордани шаљив. • Како Боле разуме израз „срце и стрела”? Објасни зашто је сада он тај који не разуме право значење речи. • На коју стрелу и срце Божа мисли?

ЗАВЕСА

...А ШТА ТИ КАЖЕШ О:

драмски текст, позоришна представа

KA

Александар Поповић

КЉУЧНЕ РЕЧИ

-P

O

БОЖО: И ти мени кажеш да сам закржљао, а не знаш да сем индијанске стреле постоји још и она друга – нацртана стрела и срце!

РАЗГОВАРАМО О... ДРАМСКОМ ТЕКСТУ

R

БОЛЕ: Пробао сам... Прво сам јој украо оловку и сломио напола... После сам јој сакрио капу... После сам је гурао кад смо излазили из школе... После сам јој отео торбу и закачио је на дрво... И ништа, и ништа... Она све то као да не разуме? БОЖО: Онда ти остаје оно последње. БОЛЕ: Које? БОЖО: Срце и стрела! БОЛЕ: А, не, то никако нећу! Доста сам јој делио чврге, зврчке и чупања! Зар сад још и да је убијем!? Ти си полудео, стрела у срце, па то је сигурна смрт, зар ниси видео ниједног каубоја како гине од индијанске стреле!

ED

U

Да ли се и теби некад догодило да желиш са неким да разговараш, а не знаш како? Испричај како је то изгледало. У чему је дечак Боле грешио? Како је, по твом мишљењу, требало да се обрати Гордани? Са којом особом ти највише волиш да разговараш? Коме се повераваш? Са ким се најбоље разумеш? Испричај. МАЛА ШКОЛА ПИСАЊА

Допиши овај драмски текст. • Уведи у текст нови лик – девојчицу Гордану. • Напиши Болетов разговор са њом. Упореди свој рад са радовима другова и другарица из одељења.

143


ЧИТАЈ ВИШЕ • У библиотеци пронађи збирку прича за децу Бранка В. Радичевића. Сигурно ћеш уживати у читању прича овог изузетног писца.

Као небеско тело. Као младић. Као сјајни предмет.

ED

U

KA

• Шта људи говоре о Месецу? Чему се посебно чуде? • Ко једини није изашао да види Месец? • Опиши које особине имају људи који су тврдице. • Како је тврдица из приче поступао према малом Радојици? Закључи како је Радојица живео код тврдице и како се због тога осећао.

144

TA L

ПРИЧА О ДЕЧАКУ И МЕСЕЦУ

R

Ја често кажем: причала ми мати. Иначе, не знам како бих друкчије и могао да почнем причу. Ја, у ствари, препричавам све оно што сам давно, давно, кад сам био дете, чуо од своје мајке. И опет морам да признам, мати је моја много, много лепше причала. Лепше – то није права реч. Хиљаду пута боље. И више – сто хиљада пута.

-P

• Шта приповедач често каже? Зашто? • Шта он препричава? Објасни зашто му мајчине приче у сећању изгледају много лепше него његове. • Упиши испред тачног одговора. Како је у причи описан Месец?

O

РАЗГОВАРАМО О... ПРИЧИ

Сећам се: лежим тако, а она почне: – Једном је Месец сишао на Земљу. Лепо, као човек, силази он низ сребрне лествице. Ноге му у сјајним чизмама. Гази, а чизме звецкају и сијају потпетицама као дукатима. Силази он тако, а свет поустајао, гледа и чуди се: – Гле, Месец! Па и руке има. Ко би рекао да је тако наочит момак! У селу само један човек није изишао да види ово чудо. Беше то познати тврдица, надалеко чувен по својој пакости. Имао је дућан и велику земљу. Свога слугу, малог Радојицу, нагонио је да ради најтеже послове. А када дође време вечери, терао би га да пије много воде, па дете после не би ни окусило ништа од јела. Вода би му напунила стомак да у њега више не би могао стати ни залогај хлеба.


Радојица, тужан и уплакан, узео је књигу и сео поред прозора. Месец је сијао, али његов сјај беше слаб. Узалуд је дечак ширио очи. Једва је разликовао слова. Заболеше га очи и он остави књигу.

Да га казни због читања. Да га казни због трошења свеће. Да га учини послушнијим. • Како се Радојица осећао након батина? • Зашто није могао да чита на месечини? • Коме се Радојица непосредно обраћа? Због чега се жали? • Коју то најмудрију књигу Радојица прижељкује да пронађе? Објасни зашто. • Где се Месец запутио? Опиши како замишљаш Месец на путу. • Зашто тврдица није чврсто спавао?

KA

-P

O

– Ех, мој Месече – пожали се Радојица гледајући у небо – што ниси Сунце, па да осветлиш ову моју собицу. Лепо бих могао читати. И све бих књиге, колико их год има на свету, прочитао. Нашао бих тако и ону најмудрију књигу у којој пише како се беда на земљи сатире.

• Шта је Радојица радио кришом? • Шта је волео? • Упиши испред тачног одговора. Зашто је тврдица истукао Радојицу?

TA L

– Ето ти Месеца, па нек ти он светли. Не дам ја своју свећу. И онако те џаба храним. Још ми и штету правиш...

РАЗГОВАРАМО О... ПРИЧИ

R

Кришом би по ноћи Радојица узимао свећу и горе, на тавану, у својој собици читао књиге. Беше паметно момче. Волео је науку. Али га тврдица ухвати и истуче. А онда, дрхтећи од љутине, рече:

ED

U

Спава газда тврдица. Спава мали Радојица. Не слуте да Месец силази низ сребрне степенице. А он лако, са последње пречке, скочи на земљу, дохвати се пута и, сипајући око себе јарку светлост, упути се баш тврдичиној кући. Закуцао је на врата. Тврдица, који је имао лак сан, јер се плашио за свој новац, бојао се да га неко не покраде, одмах се пробуди и отвори једно око. – Ко си ти и шта тражиш? – питао је трљајући очи које му заблесну месечева светлост. – Ја сам Месец и, ево, дођох да осветлим малом Радојици да може читати књиге.

КЉУЧНЕ РЕЧИ

прича, значај читања 145


– Нећеш! – викну, и још боље затвори врата.

TA L

Насмеја се Месец, јер њему нису потребна врата. Поче да се смањује. Одједном поста сјајна лопта која се вину до крова и уђе кроз отворен прозор у собу малог Радојице. У соби се окачио о један клин на зиду. Заљуља се мало, као фењер на ветру. А онда звизну и пробуди дечака.

R

– Ево ме, дошао сам – рече Месец. – Сад можеш спокојно да читаш. Обрадовао се мали Радојица. Хтео је да поскочи и да га пољуби, али се плашио да не опржи усне. – Можеш ме слободно пољубити – рече разнежени Месец. – Нисам ја врео као што је врело Сунце. Ево! – и начини прави правцати образ, који мало напући и пружи. Радојица га, сав срећан, пољуби.

ED

U

KA

-P

• Шта је тврдица урадио кад се појавио Месец? • Објасни зашто се Месец насмејао. • О шта се окачио Месец у дечаковој соби? Са чим је Месец упоређен? Подвуци то поређење. • Како се Радојица осећао кад је угледао Месец? • Како се Месец осећао кад је видео да дечак жели да га пољуби? Подвуци придев који описује Месечево осећање. • Објасни зашто је Месец наставио да долази и светли дечаку. Испричај шта је све дечак могао да чује и научи од Месеца. • По чему је дечак ускоро постао познат?

Тврдица зашкргута зубима од пакости и мржње.

O

РАЗГОВАРАМО О... ПРИЧИ

146

Од тада је сваке ноћи сијала дечакова собица. Радојица је читао, а Месец би му понекад причао о својим путовањима. И начитан је био месец. Нема књиге у коју он није завирио. Давао је савете дечаку. А некад би га строго испитивао. И дечак је напредовао у наукама. Ускоро се по својој науци рашчуо по широком свету.


Ето, испричах. Али, да сте чули моју мајку кад она то прича! Тако лепо нико на свету не прича. Ви бисте је пажљиво слушали и никад причу не бисте заборавили. Тако лепо прича моја мати.

РАЗГОВАРАМО О... ПРИЧИ

• Шта се догодило са тврдицом? Закључи зашто је тако прошао. • Шта је Радојица учинио кад је прочитао најмудрију књигу? • Упореди крај приче са њеним почетком. Кога приповедач помиње на почетку и на крају?

TA L

Тврдица прецрче од пакости. А мали Радојица, прочитавши и ону најмудрију књигу, крену по свету да сатире беду. Месец га није напустио. Кад су мрачне ноћи, он жури, пробија облаке, хита да стигне и осветли пут свом пријатељу, који је одавно нарастао и није више дечак.

ED

U

KA

-P

O

R

Бранко В. Радичевић

147


...А ШТА ТИ КАЖЕШ О:

• Зашто је занимљиво читати? Наведи неку књигу која је на тебе оставила посебан утисак. У неколико реченица је препоручи друговима и другарицама из одељења, да је и они прочитају. • Објасни зашто је читање важно и корисно. Шта све можемо сазнати из књига? Како оно развија нашу машту?

TA L

МАЛА ШКОЛА ПИСАЊА

-P

O

R

Осмисли предњу и задњу корицу своје омиљене књиге. • Лист из блока пресавиј на два дела. • На предњој корици напиши име писца и наслов књиге. • Нацртај илустрацију на основу садржаја књиге. • На задњој корици напиши кратак опис књиге који треба да привуче читаоце да је прочитају. То треба да буде неколико занимљивих и узбудљивих реченица. Упореди свој рад са радовима другова и другарица из одељења. Можете направити и малу изложбу. ПОВЕЖИ...

KA

Како књиге долазе до читалаца? Правилно повежи!

ED

U

Књиге

пишу издају се чувају у... се продају у... се представљају на... се излажу на...

издавачи писци књижарама библиотекама књижевним вечерима сајмовима књига

Поред тога, књиге се читају где год и кад год то пожелимо и одвојимо за то време. Не заборави да читаш и на распусту.

148


Читање у наставцима ЧИТАЈ ВИШЕ

TA L

• Јасминка Петровић је позната списатељица за децу. У школској библиотеци потражи њену књигу Од читања се расте и прочитај је у целости. Током читања се потруди да запазиш што више појединости које су ти занимљиве. Направи своје белешке о читању.

R

ПОНЕДЕЉАК

ED

U

KA

-P

O

Ја не волим да читам и пишем. Моја мама је очајна због тога. Водила ме је код лекара за очи, па код лекара за уши, онда код лекара за грло, па чак и код лекара за стомак. Мислила је да сам болесна, али су ми сви резултати одлични. Сад је моја мама још очајнија него што је била. –Добро, дете, шта да радим с тобом? – Води ме у зоолошки врт. – Не глупирај се, Тамара. Хоћу озбиљно да поразговарамо. – И ја хоћу озбиљно да разговарамо. Ја не волим слова и немој више да ме тераш да читам! – Али, дете, како ти мислиш да упишеш факултет? – Шта је то факултет? – Ево, сад си још и безобразна! Онда се мама зацрвени у лицу. Устане. Отвори прозор. Поново седне. Поново устане. Затвори прозор и почне да виче на тату: – То је све због тебе! Пушташ је да ради шта хоће. Она не зна за ред! Нема радне навике. Није ни чудо што не зна да чита! –А ти је сувише притискаш. Дете не може главу да подигне од обавеза: балет, певање, играње, свирање, цртање, тенис... – Да се ти питаш, она би се по цео дан само играла. – Тачно. Кад ће дете да се игра ако не сад?! – Али сва остала деца већ читају и ћирилицу и латиницу, сви осим ње. – Па шта?! Има времена, научиће! – Али кад? Кад?! –Кад је ти оставиш на миру!

149


TA L

– Али како да је оставим на миру? Ајде, реци ми како! – Лепо. Иди код фризера. – Шта ће ми фризура кад она не зна да чита?! Док се мама и тата свађају, ја могу да радим шта год желим. Могу да стојим на једној нози, да шишам шишке, цртам рибе по кади, бушим гумицу оловком или да спарујем различите чарапе. Једном су се толико свађали да сам изашла напоље. Лепо нисам више могла да их слушам. Али пошто је испред зграде био само онај деда с трећег спрата, одмах сам се вратила кући. Нећу ваљда с дедом да се играм Скочи, трчи, ха–ха–ха. Ако би ме победио, ја бих се наљутила. Сакрила бих му штап у жбуње, а то не би било лепо. Ипак је он стар човек. Како ће уз степенице без штапа? Лифт је стално у квару.

R

УТОРАК

-P

O

Кад се мама и тата помире, е тад скроз надрљам. Онда ме прво тата учи да пишем: – Ајде, Тамара... крени, Тамара... пожури,Тамара... шта чекаш, Тамара?... је л` ти чујеш, Тамара?! Е, сад га стварно претера, Тамара!

KA

Кад се тата умори, онда ме мама учи да читам: – Ајде, Тамара... крени, Тамара... пожури,Тамара... шта чекаш, Тамара?... је л` ти чујеш Тамара?! Е, сад га стварно претера, Тамара!

U

Кад се мама умори, опет ме тата учи да пишем: – Ајде, Тамара... крени, Тамара... пожури, Тамара... шта чекаш, Тамара?... је л` ти чујеш, Тамара?! Е, сад га стварно претера, Тамара!

ED

Кад се ја уморим, само спустим главу на свеску и заспим...

150

(Одломак из књиге ,,Од читања се расте`` Јасминке Петровић)


МАЛА ШКОЛА ПИСАЊА

У свесци начини белешке о прочитаној књизи. Погледај предлоге на које све начине можеш водити белешке о прочитаном. • Можеш навести списак ликова и дати опис њихових особина у табели. Име лика

Име лика

Име лика

Особине

Особине

Особине

Особине

TA L

Име лика

узрок

последица

O

узрок

последица

R

• Можеш представити редослед догађаја, са наведеним узроцима и последицама. узрок

последица

Тамара на крају приче

На промену је утицало

U

KA

Тамара на почетку приче

-P

• Можеш навести шта се у лику Тамаре променило од почетка до краја приче. Наброј притом шта је све утицало на њену промену.

ED

• Запази око чега се ликови у причи сукобљавају и не слажу, а око чега се слажу. То можеш представити овако. Име лика Навођење оног у чему се не слаже са другим ликом

Навођење оног у чему се ликови слажу

Име лика Навођење оног у чему се не слаже са другим ликом

151


МАЛА ШКОЛА ПИСАЊА

• Можеш у табели написати шта су, по твом мишљењу, најважније поруке дела. У другој колони напиши шта ти мислиш о тим порукама. Моје мишљење о порукама дела

TA L

Поруке дела

O

R

• Можеш направи мапу ума која ће садржати најважније о делу.

KA

-P

Ликови

ED

U

Догађаји

152

Од читања се расте

Поруке


САДА ЗНАШ... АУТОРСКА КЊИЖЕВНОСТ Лик Марка Краљевића

O

R

Занимање Марка Краљевића

-P

Марко Краљевић и бег Костадин Орање Марка Краљевића

Ауторска песма Бранка Стевановића

ED

U

KA

Народна епска песма

TA L

НАРОДНА КЊИЖЕВНОСТ

Јохана Шпири, Хајди

Роман за децу

153

Profile for ivana.milosevic

Читанка за трећи разред основне школе  

Читанка за трећи разред основне школе Аутори: Иван Јовић. Моња Јовић

Читанка за трећи разред основне школе  

Читанка за трећи разред основне школе Аутори: Иван Јовић. Моња Јовић

Advertisement