Биологија 7, уџбеник за седми разред основне школе

Page 1

Весна Милетић • Душица Комановић

БИОЛОГИЈА 7

Ed

uk a

pr

om

o

Уџбеник за седми разред основне школе


Весна Милетић Душица Комановић

БИОЛОГИЈА 7

Уџбеник за седми разред основне школе ГЛАВНИ УРЕДНИК Проф. др Бошко Влаховић

o

ОДГОВОРНИ УРЕДНИК Доц. др Наташа Филиповић

uk a

ЛЕКТУРА И КОРЕКТУРА Вуле Журић

pr

ДИЗАЈН И ГРАФИЧКА ПРИПРЕМА Јасмина Игњатовић

om

РЕЦЕНЗЕНТИ Бојана Срдановић, наставник биологије, ОШ „Јанко Веселиновић”, Шабац Маријана Радаковић,наставик биологије, ОШ „Лаза К. Лазаревић”, Шабац Александра Поповић, дипл. биолог

Ed

ИЗДАВАЧ Едука д.о.о. Београд Ул. Змаја од Ноћаја бр. 10/1 Тел./факс: 011 3287 277, 3286 443, 2629 903 Сајт: http://www.eduka.rs; имејл: eduka@eduka.rs ЗА ИЗДАВАЧА Проф. др Бошко Влаховић, директор ШТАМПА _______________ ИЗДАЊЕ _______________ ТИРАЖ _______________


Драги ученици,

uk a

pr

om

o

Уџбеник из Биологије за 7. разред основне школе намењен је вама, како бисте стекли нова знања, а утврдили и унапредили све што сте научили претходних година. Уводи вас у тајне света природе и човека и упознаје са најважнијим биолошким појавама и њиховим законитостима. Помaже вам при повезивању градива из различитих предмета како бисте потпуније разумели и усвојили нове наставне садржаје. Уџбеник садржи пет наставних тема: Наслеђивање и еволуција, Је�инс�во �рађе и функције као основа живо�а, Порекло и разноврснос� живо�а, Живо� у екосис�ему и Човек и з�равље. Унутар сваке теме надограђује се градиво из претходних разреда. Програм предвиђа и извођење великог броја вежби. Њихова реализација је значајна за лакше и потпуније усвајање знања. Следите упутства, будите пажљиви и урадите вежбе. У уџбенику ћете пронаћи и многе занимљивости, речник појмова, идеје за истраживање, питања помоћу којих можете да проверите научено и креативне радионице. Све наведено ће вам омогућити да што лакше, брже и потпуније усвајате нова знања. Задаци у Биолошким мозгалицама и тесту на крају сваке теме различитог су типа: задаци отвореног типа одговора, тачно-нетачно, допуњавање реченица, повезивање појмова и слика, успостављање односа међу појмовима или сликама, уочавање и описивање, обележавање слика. Означени су по нивоима знања, што вам омогућава да самостално пратите и процењујете сопствена постигнућа.

Ed

Желимо вам успешно учење!

Ауторке


САДРЖАЈ 6

Водич кроз уџбеник

7

НАСЛЕЂИВАЊЕ И ЕВОЛУЦИЈА

pr

om

o

Улога и значај једра у метаболизму ћелије ДНК и гени. Наслеђивање пола и особина Начини наслеђивања особина. Наследне болести Значај и улога полног размножавања. Животни циклуси организама

uk a

ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

Ed

Основни принципи организације живих бића – појам симетрије Симетрија и сегментација код животиња. Стварање главеног региона Симетрија и сегментација код биљака Једноћелијски еукариоти – царство протиста Гљиве Биљке – грађа, разноврсност и значај Животни процеси биљака Размножавање биљака Животиње – грађа и разноврсност Заштита тела животиња Потпора и кретање животиња Нервни систем животиња Чулни органи Исхрана животиња Дисање животиња Транспортни систем животиња Излучивање код животиња Размножавање животиња

8 15 20 28

41 42 46 51 56 63 69 77 88 98 107 114 122 130 137 146 151 161 166


175

ПОРЕКЛО И РАЗНОВРСНОСТ ЖИВОГ СВЕТА

176 184

ЖИВОТ У ЕКОСИСТЕМУ

om

o

Основни принципи систематике Докази еволуције

Ed

uk a

pr

Састав и структура популације. Популациона динамика Абиотички и биотички фактори као чиниоци природне селекције. Мреже исхране Животне области – биоми Конвергенције и дивергенције животних форми Заштита природе и биодиверзитета

193 194 200 206 214 218

ЧОВЕК И ЗДРАВЉЕ

225

Особине и грађа вируса. Имунитет и вакцине Принципи уравнотежене исхране Промене у адолесценцији и здрави стилови живота Наркоманија

226 233 239 243

Речник појмова Решења биолошких мозгалица Литература

249 256 275


ВОДИЧ КРОЗ УЏБЕНИК Кључне речи Разумеш ли?

У свакој лекцији издвојени су најважнији појмови.

Питања за разумевање градива.

o

Важни појмови Објашњења најважнијих нових појмова које треба да усвојиш.

om

Брзо и кратко – учи се лако Проучи мреже појмова и самостално креирај појмовне мапе.

uk a

Упусти се у истраживања: вежбај, учествуј у испитивањима и пројектима – самостално, у пару или групно.

pr

Биолози истраживачи

Биолози креативци

Ed

Оствари занимљиве идеје за цртање и прављење – повезуј биолошке појаве са наставним садржајима других предмета.

Занимљива биологија Обрати пажњу на занимљиви свет биологије! Негуј своју радозналост и жељу за знањем.

6

Биолошке мозгалице

Кроз разноврсне вежбе и задатке провери своје знање на крају сваке лекције и после обрађене теме. Потруди се да постепено подижеш ниво својих постигнућа. Задаци на три нивоа знања: * основни ниво ** средњи ниво *** напредни ниво.


НАСЛЕЂИВАЊЕ И ЕВОЛУЦИЈА У ОВОЈ ОБЛАСТИ ЋЕШ: разумети да се гени налазе на хромозомима; одредити везу између гена и хромозома и основну улогу генетичког материјала у ћелији; научити како се ћелије деле митозом и мејозом; упознати разлике између митозе и мејозе и знати њихов биолошки значај; шематски приказивати наслеђивање пола и особина организама према Менделовим правилима; • разумети како се наслеђују особине и колико услови животне средине утичу на испољавање неких особина; • упоређивати бесполно и полно размножавање; • прикупљати и анализирати податке о животним циклусима различитих организама.

Ed

uk a

pr

om

o

• • • • •

7


НАСЛЕЂИВАЊЕ И ЕВОЛУЦИЈА

УЛОГА И ЗНАЧАЈ ЈЕДРА У МЕТАБОЛИЗМУ ЋЕЛИЈЕ једро хромозом митоза мејоза

једро

капсула

једарце

митохондрија

om

наследни материјал

o

Сва жива бића на планети Земљи разврстана су у три домена: aрхеје, бактерије и eукарије. У прва два домена се убрајају прокариотски организми који имају генетички материјал расут по цитоплазми. Домену еукарија припадају једноћелијски и вишећелијски организми чији се генетички материјал налази у једру.

Кључне речи

бич

pr

цитоплазма цитоплазма

ћелијска мембрана

ћелијска мембрана

uk a

Разлика у грађи ћелије прокариота и еукариота

једрова мембрана

Ed

једро

једрова плазма

хроматин

Једро у ћелији

8

Једро је једна од најважнијих органела у еукариотској ћелији. Ћелије обично имају по једно једро, мада постоје оне које имају више једара. Такве су мишићне ћелије које граде скелетне мишиће. Неке ћелије, као што су црвена крвна зрнца човека, немају једро. Једро се састоји из једрове мембране са порама и једрове плазме. У једровој плазми се налази ДНК и једно или више једараца. Улога једра је да управља животним процесима у ћелији. Ти процеси се називају ћелијски метаболизам. Како једро управља метаболизмом ћелије? Управо преко своје ДНК која садржи гене. Гени носе шифру за стварање супстанци које су потребне ћелији да обави неки процес. Те супстанце се називају протеини (беланчевине) и о њима ћеш више научити на часовима хемије. За сада је битно да разумеш да организам функционише захваљујући томе што његове ћелије стварају протеине који обављају различите функције у ћелијама.


НАСЛЕЂИВАЊЕ И ЕВОЛУЦИЈА

Важни појмови једарце – органела једра метаболизам – скуп процеса изградње или разградње органских супстанци уз утрошак или ослобађање енергије протеини – органске супстанце које обављају разноврсне функције у ћелији деспирализована ДНК – није умотана и упакована помоћу протеина и не види се под микроскопом спирализована ДНК – упакована помоћу протеина који је умотају у спиралу хомологи хромозоми – налазе се у телесним ћелијама, потичу један од оца а један од мајке, исти су по облику, величини и положају центромере и генима које носе центромера – део хромозома који повезује хроматиде

ДНК

om

o

ДНК која се налази у једру је линеарна, и као таква знатно премашује величину ћелије. Па како онда стане у једро? Специјални лоптасти протеини спирално намотавају ДНК и граде хромозоме. Хромозоми су видљиви у једру само за време деобе, о којој ћеш учити мало касније. У периоду између деоба, кад ћелија расте, хромозоми се не виде јер je ДНК размотана – деспирализована и тада се налази у облику хроматина. Када почне деоба ћелије, хромозоми могу да се виде у једру јер је ДНК упакована и спирализована.

протеини спирализују ДНК

pr

ген

uk a

хромозом

Ed

У ћелији се налази једро са хромозомима. Хромозом је изграђен од ДНК. Делови ДНК који носе информацију за неку особину називају се гени.

Хромозоми су изграђени од спирално увијене ДНК са протеинима и мењају свој изглед зависно од стадијума деобе ћелије. Сваки хромозом се састоји од две половине. Те половине се називају хроматиде и при деоби ћелије се одвајају. Хроматиде се састоје од потпуно идентичних ДНК, па самим тим имају и исте гене. Називају се сестринске хроматиде. Хроматиде су међусобно повезане сужењем, центромером. Величина и број хромозома су карактеристични и стални за сваку врсту. У телесним ћелијама хромозоми се налазе у паровима који се називају хомологи хромозоми, где један води порекло од оца а други од мајке. Тако миш у телесним ћелијама има 20 парова хромозома, а човек 23 пара.

центромера

хроматиде

Грађа хромозома

9


НАСЛЕЂИВАЊЕ И ЕВОЛУЦИЈА

Хромозоми се састоје од око 15% ДНК и 83% протеина. Про-сечан хромозом је дугачак око 4 cm и изграђен је од два ланца ДНК. У 46 хромозома налази се око 2 метра ДНК. Број хромозома је сталан и карактеристичан за сваку био-лошку врсту и назива се кариотип.

o

Занимљива биологија

Телесне ћелије садрже диплоидан број хромозома 2n који код човека износи 46 хромозома или 23 пара. Само један пар од 23 пара су полни хромозоми (гонозоми), а остала 22 пара су телесни хромозоми (аутозоми). Ти полни хромозоми су код жене једнаки и обележавају се са XX, а код мушкарца су различити и обележавају се са XY.

Полне ћелије или гамети садрже дупло мањи број хромозома него телесне ћелије. Тај број је хаплоидан n и код човека износи 23. Зашто је то тако? Оплођењем или спајањем мушке и женске полне ћелије са n бројем хромозома настаје зигот који је диплоидан 2n, а од њега нови организам који у телесним ћелијама има диплоидан број хромозома.

uk a

Биолози истраживачи

Хромозоми човека поређани у 23 пара хомологих хромозома. Приметићеш да су хромозоми у пару истог облика и величине, али и да се разликују од осталих парова.

pr

Ако исечеш хромозоме са краја књиге и обележиш их бројевима од 1 до 23, можеш направити и играти друштвену игру „пронађи пар”.

om

Биолози креативци

Ed

Вежба – рад у пару Хромозоми Потребан материјал: сличице хромозома са краја књиге, маказе, лепак. Ток рада: са својим паром из клупе исеци хромозоме са краја књиге. Пратећи шему, сложи хромозоме према бројевима и нађи им пар. У хомологом пару увек мора постојати један хромозом од мајке (обележен црвеном бојом) и један од оца (обележен плавом бојом). Залепи хромозоме у свеску и направи кариограм човека. Ако си девојчица, у свом кариограму ћеш имати два иста X хромозома, а ако си дечак, последњи пар твојих хромозома ће бити XY.

јајна ћелија

зигот

ембрион сперматозоид

Важни појмови кариограм – хромозоми сложени по облику и величини

10

Процесом мејозе добијају се полне ћелије или гамети. Њиховим спајањем се ствара зигот који се даље дели митотичким деобама.


НАСЛЕЂИВАЊЕ И ЕВОЛУЦИЈА

Деоба ћелије

Митоза

Томас Хант Морган (1866–1945), амерички биолог и генетичар, оснивач савремене генетике, добитник Нобелове награде за медицину 1933. године за откриће функције хромозома у преношењу наследних својстава. Израдио je прве мапе положаја гена у хромозомима и сматра се главним представником теорије наслеђа.

1.

6.

Ed

uk a

pr

om

Митозом се деле телесне ћелије са диплоидним бројем хромозома, при чему се количина ДНК правилно распореди новонасталим ћеркама ћелијама. Новонастале ћелије добијају једнак број хромозома као што је имала ћелија од које су настале. Оне имају диплоидан број хромозома, али им је хромозом изграђен од једне хроматиде. Митозом се дели и оплођена јајна ћелија, на основу чега се образује вишећелијски ембрион. У одраслом организму митоза омогућава раст, регенерацију ткива, органа и делова тела.

Занимљива биологија

o

Како се организам развија и расте? Како ране од повреде зацеле? Како уопште наш организам мења истрошене ћелије? Неке ћелије трају колико траје и век јединке, значи никад се не обнављају. А неке ћелије трају од неколико часова до неколико месеци. Вишећелијски организам расте тако што се његове ћелије деле.

2.

3.

5.

4.

Митоза у телесним ћелијама

Биолози истраживачи Тема за истраживање: Клонирање. 1. Клонирање је процес добијања идентичних копија гена, ДНК или целих организама. Први клонирани вишећелијски организам била је овца Доли. Из ћелија коже издвојено је диплоидно једро и уграђено у јајну ћелију, која се делила митозом и дала нови организам. Клон је био потпуно идентичан овци од које је узето једро из ћелије коже. 2. Одговори на питања: а) Штa је клонирање? б) Како клонирање утиче на биоразноликост? в) Који су аргументи за такав генетички поступак, а који су против таквог поступка? г) Да ли би желео/желела да имаш свог клона? 3. Напиши кратак есеј о тој теми. Нека ти у томе помогне спроведено истраживање, али одговори и на питања. У есеју свакако изнеси своје мишљење о теми.

11


НАСЛЕЂИВАЊЕ И ЕВОЛУЦИЈА

uk a

pr

om

o

Ако пратиш шему митозе, можеш разумети како број хромозома у ћеркама ћелијама остаје диплоидан. 1. Између две ћелијске деобе ћелија расте, а хромозоми се налазе у виду хроматина. У том периоду се не могу посматрати микроскопом. 2. Када је ћелија спремна за деобу, ДНК се спирализује и хромозоми су видљиви под микроскопом. У једном тренутку нестаје једрова мембрана, а од специјалних влакана у цитоплазми, уз помоћ органеле која се назива центриола, настају нити деобног вретена. 3. За те нити се центромером каче хромозоми и ређају на средину ћелије. 4. Ћелија почиње да се издужује, нити деобног вретена вуку хроматиде ка половима. 5. Када хроматиде стигну на полове, подели се цитоплазма и органеле ћелије и настану две ћерке ћелије. Те ћелије имају диплоидан број хромозома, али су хромозоми изграђени од једне хроматиде. 6. У периоду који следи ћелија удвостручи свој генетски материјал тако што хроматида направи себи сестринску хроматиду. Може да се каже да се ДНК удваја и да једна ДНК (у посебном процесу о коме ћеш учити у старијим разредима) себи направи идентичну ДНК. Тада је ћелија спремна за деобу. Митоза као процес деобе телесних ћелија искоришћена је у научним истраживањима за стварање идентичних копија ћелија и организама. Овај процес стварања идентичних копија назива се клонирање. Клонирање се употребљава у медицини за лечење неких генских болести, али и за стварање идентичних организама. Наука која се бави оваквим истраживањем је генетички инжењеринг, стварање целих организама.

Ed

Мејоза

Овца Доли – прва клонирана животиња на свету

Важни појмови центриола – органела у животињским ћелијама која учествује у стварању деобног вретена редукциона деоба – деоба посебних телесних ћелија, при чему се број хромозома смањује на пола (латински reductio – смањење)

12

Деоба којом се образују полне ћелије назива се мејоза. При томе се једна диплоидна ћелија два пута дели узастопно и настају четири хаплоидне ћелије. С обзиром на то да се број хромозома у ћеркама ћелијама у односу на мајку ћелију смањи на пола, ова деоба се назива и редукциона деоба. Редукција броја хромозома одвија се у првој деоби, означеној као мејоза I, када се мајка ћелија (2n хромозома) подели на две ћерке ћелије које имају по n број хромозома. У мејози II се обе ћерке ћелије са хаплоидним бројем хромозома поделе тако да настају укупно 4 ћелије. Ова друга мејоза је у суштини иста као митоза, па новонастале ћерке ћелије имају хаплоидан број хромозома, а сваки хромозом је изграђен од једне хроматиде.


НАСЛЕЂИВАЊЕ И ЕВОЛУЦИЈА

Да ли на овој шеми мејозе примећујеш нешто необично? Покушај да објасниш шта се догодило. Обрати пажњу на то да су хромозоми другачије боје него на почетку мејозе.

мејоза I

хомологи хромозоми

o

мејоза II

om

Процес ћелијске деобе мејозе

uk a

pr

На почетку мејозе удружују се хомологи хромозоми у парове. Између хомологих хромозома долази до размене делова хромозома-гена. Тај процес се назива рекомбинација и он је један од узрока варијабилности у оквиру сваке врсте. Захваљујући овом процесу, сваки организам има јединствену, непоновљиву комбинацију особина. Приметићеш да се сваки од добијених хромозома разликује по хроматиди коју поседује. Која ће ћелија ући у процес оплодње, представља случајност, и то је још један разлог комбинација хромозома.

Ed

Биолози истраживачи

Вежба – рад у пару Прављење модела ћелијске деобе Потребан материјал: Колаж-папир у две боје, вуница, лепак, маказе, пластелин. Ток рада: Направите од пластелина модел ћелије са једром, а од колаж-папира неколико хромозома. Нека вам хромозоми буду у пару, тако да један буде црвен, а један плав. Они представљају хомологе хромозоме. Задатак 1. Представите процес митозе, нацртајте или фотографишите свој рад. 2. На исти начин представите и мејозу. 3. Представите и процес рекомбинације хромозома. Направите изложбу цртежа, фотографија или модела деоба ћелије. Потражите на интернету анимације о ћелијским деобама.

Процес рекомбинације између хомологих хромозома

Важни појмови рекомбинација – размена делова хомологих хромозома

Разумеш ли? 1. 2. 3. 4. 5.

Зашто је једро важна органела у еукариотским ћелијама? Шта значи да телесна ћелија има диплоидан број хромозома? Зашто полне ћелије имају хаплоидан број хромозома? За које процесе у организму је важна митоза? Објасни процес мејозе.

13


НАСЛЕЂИВАЊЕ И ЕВОЛУЦИЈА

Биолошке мозгалице 1. Заокружи слова испред тачних одговора. * Еукариотске ћелије: а) увек имају једно једро; б) увек имају више једара; в) обично имају једно једро, могу да имају више једара или да га немају; г) никад немају једро.

Мејозом се деле: а) полне ћелије; б) телесне и полне ћелије; в) специјалне телесне ћелије од којих настају полне; г) не деле се ћелије.

Број хромозома Број на почетку хроматида деобе

Деоба

Број хромозома у ћерки ћелији

Број ћерки ћелија

om

Број ћелија на почетку деобе

o

2. Попуни табелу процеса ћелијских деоба.

pr

митоза

Број хроматида на крају деобе

uk a

мејоза

Брзо и кратко – учи се лако једро

Ed

ћелија

хромозом

ДНК

Мејоза телесна ћелија 2n

Митоза телесна ћелија 2n 2n

14

ген

n 2n

n n

n


НАСЛЕЂИВАЊЕ И ЕВОЛУЦИЈА

ДНК И ГЕНИ НАСЛЕЂИВАЊЕ ПОЛА И ОСОБИНА Кључне речи ДНК ген алел

o

алел за смеђу боју очију

алел за плаву боју очију

локус гена за боју очију

Ed

uk a

pr

Алел може бити доминантан (А), ако испољава своју особину када се нађе у пару са истим доминантним алелом или ако се нађе са рецесивним алелом (а) у комбинацији на истом генском локусу. На једном локусу могу бити исти или различити алели. Комбинацијом родитељских алела добија се генотип за ту особину. Генотип може бити: • доминантни хомозигот АА (значи да је јединка наследила исте доминантне алеле од оба родитеља); • хетерозигот Аа (јединка је од једног родитеља наследила доминантан алел, а од другог рецесиван алел); • рецесивни хомозигот аа (јединка је од оба родитеља наследила истоветне рецесивне алеле).

фенотип генотип

Пар хомологих хромозома

om

Знаш а је ен, ео ДНК, основна јеиница наслеђивања особина. ДНК израђује хромозоме чији је број каракерисичан за врсу. Научићеш како се наслеђују неке особине и зашо су јеинке које су у блиском сросву различие. Преко полних ћелија, гамета, у процесу оплођења јединка наслеђује један сет хромозома од оца, а један од мајке. Сваки од тих хромозома носи гене. Делови ДНК (гени), који носе информацију за развој неке особине, имају тачно одређено место на хромозомима – генски локус. Хомологи хромозоми увек имају исте генске локусе и носе исте гене за неку особину. Међутим, ти гени могу да се разликују у неком делу и да дају другачију особину. Различити облици истог гена називају се алели.

Генотип зигота, настао спајањем полних ћелија, садржи пропорционално једнак број мајчиних и очевих гена, само што су се ти гени другачије искомбиновали у генотипу потомка. Какав ће бити ефекат генотипа на фенотип – зависи не само од генетичке основе већ и од дејства фактора средине у којој се нови организам развија. Код диплоидних организама генски алели се у једру телесних ћелија увек налазе у пару: • један се налази на хромозому који води порекло од мајке, • други се налази на хромозому од оца.

Алели за различиту боју очију који се налазе на хомологим хромозомима

Важни појмови генски локус – место гена на хромозому доминантан алел – испољава своју особину и у хомозиготном и хетерозиготном стању рецесиван алел – испољава своју особину само када се нађе у хомозиготном стању генотип – скуп свих гена у организму – у ширем смислу. У ужем смислу, комбинација алела за неку особину

15


НАСЛЕЂИВАЊЕ И ЕВОЛУЦИЈА

Важни појмови фенотип – скуп особина неке јединке или њен изглед у ширем смислу. У ужем смислу, особина испољена једним паром алела.

Фенотип: плаве очи

Фенотип: смеђе очи

генотип: аа

генотип: АА или Аа

Занимљива биологија

Ed

pr

uk a

Јохан Грегор Мендел (1822–1884) био је свештеник, ботаничар, биолог и математичар. Сматра се зачетником класичне или трансмисионе генетике, која се бави наслеђивањем особина кроз генерације. За свога живота неприхваћен и несхваћен, поставио је законе наслеђивања који и данас важе. Мендела је веома занимала појава наслеђивања одређених особина код биљака, посебно када су се међусобно опрашивале биљке различитог изгледа. Укрштањем таквих биљака настају хибриди. Хибридни потомци обично показују особине оба родитеља, али не увек. Особине понекад изостану, али се зато појаве у каснијим генерацијама. Мендел се запитао шта је узрок томе и постоји ли препознатљив систем по којем се то догађа. За тест организам узео је обични, јестиви баштенски грашак. Мендел је укрштањем грашка закључио да су у првој генерацији сви потомци исти. Kада је самоопрашивањем добио другу генерацију, она је имала особине и једног и другог прародитеља. Тако је установио које особине су доминантне, а које рецесивне и поставио правила наслеђивања која важе и данас.

om

o

Особина или изглед јединке, која је у ствари испољавање генотипа, назива се фенотип. Фенотип или изражавање неке особине може да зависи и од фактора спољашње средине. Јединке истог генотипа могу да имају различит фенотип ако живе у различитим животним условима.

16

лист ван воде

листови у води

Биљке исте врсте могу имати исти генотип, а различит фенотип (облик листова) ако живе у различитим условима средине.

Да ли сад разумеш како се наслеђују особине од предака? Зашто имаш плаве очи иако твоји родитељи имају смеђе? То је зато што један алел наслеђујеш од оца, а други од мајке. Они су своје алеле наследили од својих родитеља. Рецесивни алели за плаву боју нису се испољили код родитеља, али се могу испољити код тебе ако се нађу у хомозиготном стању. Према томе, различитим комбинацијама алела ти можеш да наследиш боју очију своје баке.


НАСЛЕЂИВАЊЕ И ЕВОЛУЦИЈА

У табели су дате неке особине код човека и начин испољавања. Рецесивне особине се испољавају када је генотип аа

смеђе очи

плаве очи

тамна коса

светла коса

слободна ушна ресица

срасла ушна ресица

способност увртања језика

неспособност увртања језика

деснорукост

леворукост

Rh+ фактор

Rh– фактор

спојене обрве

растављене обрве

om

o

Доминантне особине се испољавају када је генотип АА или Аа

Ed

uk a

pr

Преношење особина може да се прати кроз генерације. Грегор Мендел је поставио темеље генетике која се бави преношењем особина из генерације у генерацију. Он је поставио и законе наслеђивања који важе већ више од 100 година. Укрштањем два различита хомозигота њихово потомство је једнако и генотипски и фенотипски. Посматрајући шему, закључујеш да су у првој генерацији све јединке љубичастог цвета али хетерозиготи. У другом укрштању спајају се две хетерозиготне јединке. Шта се дешава у мејози када се стварају полне ћелије? Алел А одлази у један гамет, а алел а у други гамет. То се исто дешава и код другог родитеља који је такође хетерозигот. Ово је прво Менделово правило наслеђивања, или правило растављања алела у гамету. По принципу случајности долази до спајања гамета приликом оплођења. Приметићеш да се укрштањем две хетерозиготне јединке у другој генерацији, поред родитељских особина, јављају и јединке које имају особине једног или другог прародитеља. Ово је правило слободног комбиновања на једном генском локусу које је поставио Мендел.

Родитељска генерација

Ф1 генерација

Ф2 генерација

Наслеђивање боје цвета по Менделовим законима

Занимљиво је да се и наслеђивање пола може представити преко Менделовог правила наслеђивања. Знаш да жене имају полне хромозоме означене са XX, a мушкарци хромозоме означене са XY. Правило растављања и слободног комбиновања може да се примени и на полне хромозоме, исто као и на гене, јер се гени у ствари налазе на хромозомима.

17


НАСЛЕЂИВАЊЕ И ЕВОЛУЦИЈА

om

Наслеђивање пола код човека. Примени усвојено знање и објасни како се наслеђује пол.

pr

У ћелији човека налази се, поред 22 пара телесних хомологих хромозома, и пар полних хромозома. Ови хромозоми садрже гене за одређивање пола. Код жена су полни хромозоми слични и означавају се као XX, док мушкарци имају пар хромозома X и Y. Женски пол је хомогаметан (хомо значи истоветан, исти) јер ствара само један тип јајних ћелија, односно, све јајне ћелије имају X хромозом. Мушки пол је хетерогаметан (хетеро значи различит) и ствара два типа гамета са подједнаком вероватноћом (по 50% сваки тип): X-сперматозоиде Y-сперматозоиде Вероватноћа спајања са јајном ћелијом је иста за оба типа сперматозоида, па је због тога однос полова 1 : 1 (једнака је вероватноћа настајања мушких и женских потомака).

uk a

Код већине двополних организама, као и код човека, пол је одређен полним хромозомима. Постоје и неки изузеци : • код тврдокрилаца, паукова и стонога: – женски пол има паран број хромозома: пар полних XX и аутозоме, – мушки пол је са непарним бројем хромозома: има један X хромозом. • код птица и лептира: – женски пол хетерогаметан (обележава се са ZW), – мушки пол је хомогаметан (ZZ) – обрнуто у односу на човека; • код пчела : – трутови се развијају из неоплођених јаја, па су са хаплоидним бројем хромозома (n=16); женке се развијају из оплођених јаја и имају 2n број хромозома.

o

Занимљива биологија

Биолози истраживачи

Ed

Пројекат – групни рад Доминантне и рецесивне особине Ток рада: Поделите се у групе и нека свака група изврши истраживања једне особине која се наслеђује по Менделовим правилима (деснорукост, ушна ресица, боја косе, боја очију, увртање језика). Избројте ученике код којих се ова особина испољава доминантно и оне код којих се испољава рецесивно. Направите табелу, а резултате прикажите графички. Пронађите и начин наслеђивања и податке о тим особинама. Направите пано о наследним особинама.

18

П: XX * XY Г: Х, Х * Х,Y Ф1: XX, XX, XY, XY 50% : 50%


НАСЛЕЂИВАЊЕ И ЕВОЛУЦИЈА

Биолошке мозгалице

uk a

Гени

pr

Брзо и кратко – учи се лако

om

o

Реши задатке *** 1. Ако отац има смеђе очи и хетерозигот је за ту особину, а мајка има плаве очи, која је вероватноћа да добију дете смеђих очију? 2. Да ли два родитеља смеђих очију могу добити дете плавих очију? Да ли два родитеља плавих очију могу добити дете смеђих очију? Прикажите шематски начин наслеђивања. 3. Која је вероватноћа да две особе Rh– крвне групе добију дете које је Rh+? 4. Која је вероватноћа да две особе са слободном ушном ресицом, обе особе хетерозиготи, добију дете са сраслом ушном ресицом?

доминантни алел

рецесивни алел

Занимљива биологија Неки гени имају знатно већи број генских алела. Нпр. ген за боју очију код воћне мушице, поред алела који доводе до црвене боје, има и алел за белу боју, као и неколико десетина других алела који дају различите нијансе жуте, наранџасте и ружичасте боје.

Ed

Генотип

доминантни хомозигот

рецесивни хомозигот

Фенотип хетерозигот

Разумеш ли? 1. 2. 3.

спољашња средина

4. 5.

Шта су алели? Шта значи да је алел доминантан а шта да је рецесиван? Објасни на примеру како исти генотип може дати различит фенотип. Да ли исти фенотип може да има различит генотип? Наведи пример. Објасни наслеђивање пола код човека.

19


НАСЛЕЂИВАЊЕ И ЕВОЛУЦИЈА

НАЧИНИ НАСЛЕЂИВАЊА ОСОБИНА. НАСЛЕДНЕ БОЛЕСТИ крвне групе наследне болести промене броја хромозома

Генеика је млаа наука која се у ослењих 100 оина, о окрића раова Греора Менела, убрзано развија. То је наука која аје ооворе на иања која су увек инересовала човека. Зашо се у неким ороицама јављају оређене болеси? Како наслеђујемо крвне руе? Оовор на њих обијамо ек осле окрића хромозома 1910. оине и срукуре ДНК, коју су 1954. оине уврила и оисала ва научника, Восон и Крик.

Ed

uk a

Полидактилија (грч. poli = више и daktilos = прст; прекобројни прсти) или шестопрстост је појава већег броја прстију од нормалног на рукама и ногама човека. Болест може бити присутна и удружена са још неким аномалијама, или се може јавити сама за себе. Када се јавља самостално, онда је условљена доминантним алелом. Прекобројни прст може бити различито формиран. Ако се састоји само од меких ткива, онда може лако да се уклони. Понекад садржи и кости без зглобова, а веома ретко се јавља као целовит, функционалан прст. Најчешће се јавља на малом прсту шаке, ређе на палцу, а веома ретко у средини између прстију.

Неке особине људи, које су споменуте у табели на претходним странама, условљене су деловањем једног гена и њихов фенотип не зависи од утицаја спољашње средине. Такве особине се називају квалитативне особине. Треба да приметиш да се доминантне особине испољавају када је генотип АА и Аа, а рецесивне особине се испољавају када је генотип аа. Поред особина организама, постоје и неке болести код човека које се овако наслеђују. Доминантно се наслеђује једна врста патуљастог раста и деформитети прстију (срасли прсти, кратки прсти, шестопрстост).

pr

Занимљива биологија

om

Доминантно рецесивни тип наслеђивања

o

Кључне речи

A

П: Г: Ф:

Aa x Aa А,а х А,а AA, Aa, Aa, aa

оболели 75% :

здрави 25%

Вероватноћа да два болесна родитеља, хетерозиготи за неку доминантну особину, добију здраво дете је 25%.

20


НАСЛЕЂИВАЊЕ И ЕВОЛУЦИЈА

Рецесивно се наслеђују болести које утичу на функционисање читавог организма и доста су тешке. Албинизам је болест код које се због утицаја рецесивних алела аа у кожи, коси и очима, не ствара пигмент. Вероватноћа да два родитеља нормалне боје коже, који су хетерозигити (значи да је некад у породици било оболелих од албинизма), добију болесно дете износи 25%.

Важни појмови албинизам – недостатак пигмента у кожи, коси и очима

Занимљива биологија Албинизам се може јавити и код животиња.

А

А

А

а

А

А

а

а

а

а

Ed

А

а

uk a

pr

om

o

Родитељи здрави хетерозиготни преносиоци

здрави 25%

здрави, хетерозиготи 50%

болесни 25%

Наслеђивање рецесивних особина и болести

21


НАСЛЕЂИВАЊЕ И ЕВОЛУЦИЈА

Кодоминантни тип наслеђивања Распитај се коју крвну групу имаш. Дешава се да родитељи имају различиту крвну групу од своје деце, што неретко изазива питања на која треба да знаш одговор. Знати своју крвну групу је битно и због могућности да неком помогнеш, или да неко теби да крв. Налеђивање крвних група је пример за кодоминантно наслеђивање. АБО систем крвних група одређује ген који има три алела : А, Б и О алел. Ова три алела могу да се искомбинују на 6 могућих начина, образујући на тај начин 6 различитих генотипова и 4 фенотипа: Генотип

o

Фенотип (крвна група)

АА, АО

om

А Б

ББ, БО

АБ

Алели А и Б су међусобно једнаки и истовремено су оба алела доминантна у односу на О алел, који је рецесиван ( (А=Б)>О ). Када се алели А и Б нађу у пару на хомологим хромозомима (генотип АБ), испољиће се дејство оба ова алела. Таква особа има крвну групу АБ. Кодоминантно наслеђивање је појава када се у хетерозиготном стању потпуно изражавају оба доминантна алела.

uk a

Занимљива биологија

ОО

pr

О

АБ

Ed

У свету око 45% људи има О крвну групу, 35% је А крвне групе, 25% Б, а само 5% људи има АБ крвну групу.

Биолози истраживачи Активност – самосталан рад Цртање породичног стабла за АБО систем крвних група Ток рада: Сазнај своју крвну групу и крвну групу чланова своје породице. Помоћу дате шеме одреди генотипове за крвну групу својих родитеља, браће и сестара, баке и деке. Немој да те буни ако ти и твоји родитељи или ти и твоја браћа и сестре имате различиту крвну групу. Размисли зашто је то тако и покушај да разрешиш дилему. Може да се деси и да сви у породици имате исту крвну групу. Ако не знаш, или не можеш да сазнаш крвну групу баке и деке, покушај да претпоставиш која су крвна група на основу досадашњег знања. Породично стабло можеш да допуниш додатним подацима, да доцрташ празна поља и упишеш крвне групе, тетака, ујака и стричева. У празна поља упиши генотипове за крвне групе и биће ти лакше да схватиш како се оне наслеђују. Имај на уму да је врло слично као наслеђивање, које већ познајеш, с тим што алели А и Б, када се нађу заједно, дају нову крвну групу.

22


НАСЛЕЂИВАЊЕ И ЕВОЛУЦИЈА

мамина мама

мамин тата

татина мама

татин тата

мама

тата

браћа и сестре

om

Мултифакторски начин наслеђивања

o

ja

Ed

uk a

pr

Неке особине, поред гена који на њих утичу, зависе и од фактора спољашње средине. На њих могу да утичу: начин исхране, живот у стресним условима, или неки други спољашњи фактор. Овакво наслеђивање се назива полигенско јер на њега утиче велики број гена, или мултифакторско, зато што више фактора утиче на испољавање особине. Полигенски се наслеђују неке особине као што су висина, телесна маса, боја коже, али и болести као што су дијабетес (шећерна болест) и шизофренија. Може да се каже да човек не наслеђује ове болести, већ наслеђује склоност ка овим болестима које се могу испољити у одређеним условима средине. Ако су сви у твојој породици гојазни, велика је вероватноћа да поседујеш гене за гојазност. Али ако пазиш на своју исхрану, редовно вежбаш и слушаш савете лекара, највероватније нећеш патити од гојазности. Гојазност и дијабетес су две најчешће болести у свету које зависе од наследних фактора, али и од услова живота. Вероватноћа за појаву неке особине, као што је боја коже или висина, могу да се израчунају помоћу Менделових правила. Неке особине као што су дијабетес, шизофренија или гојазност, због великог броја гена који на њих утичу и фактора спољашње средине, не подлежу Менделовим правилима.

Занимљива биологија Као многа друга здравствена стања, гојазност може бити проузрокована узајамним дејством генетских фактора и фактора животне средине. Резултати финско-британског истраживања, показали су да на шеснаестом људском хромозому постоји ген (назван ФTO, ген који је повезан са масним ткивом и гојазношћу) који утиче на гојазност. Истраживање спроведено на више од 40.000 људи показало је да су особе носиоци два гена ФTO изложене за 70% већој опасности од појаве гојазности од особа без тог гена. Налази показују да су људи који имају две копије ФТО гена у просеку тежи 3–4 kg и имају 1,67 пута већи ризик за гојазност у поређењу са онима који су без тог ризика. У зависности од испитане популације, проценат гојазности који се може приписати генетици је од 6% до 85%.

Важни појмови шизоференија – болест која оболелој особи онемогућава разликовање стварних (реалних) од нестварних (нереалних) доживљаја или искустава, омета логичко размишљање, нормалне осећајне доживљаје према другим особама, те нарушава њено друштвено функционисање

23


НАСЛЕЂИВАЊЕ И ЕВОЛУЦИЈА

Полно везано наслеђивање На полним хромозомима се такође налазе гени који изазивају болести и одређују особине. X хромозом је већи и на њему има преко хиљаду гена. Неки од тих гена изазивају хемофилију (немогућност згрушавања крви) и далтонизам (неспособност разликовања боја). Ове болести се јављају код жена ако се алели који изазивају болест нађу на оба Х хромозома, а код мушкараца се болест испољава ако се нађе на једном X хромозому. Жене фенотип

генотип

фенотип

XX

здраве

XY

здрави

X*X

здрави преносиоци X*Y

X*X*

болесне

o

Наслеђивање преко Y хромозома се назива холандрично наслеђивање. Овако се ген за длакаве уши преноси са оца на сина јер отац увек сину даје Y хромозом.

генотип

болесни

om

Занимљива биологија

Мушкарци

Основна правила овог начина наслеђивања разумећеш на неколико примера укрштања.

uk a

pr

Пример бр. 1 – Брак оболеле жене и здравог мушкарца резултираће свим оболелим синовима и свим здравим ћеркама које су хетерозиготни преносиоци (имају један очев X и један мајчин X* хромозом): П: X*X* x XY Г: X*, X* x Х,Y Ф1: X*X, X*X, X*Y, X*Y Ако је болесна мајка, онда су болесни синови.

Занимљива биологија

Ed

Хемофилију називају „краљевском болешћу” јер је крајем 19. и почетком 20. века њено јављање било масовно у европским краљевским породицама. У историји је најславнија породица са хемофилијом породица енглеске краљице Викторије (1819–1901). Краљица Викторија била је први спонтани преносилац гена, а како је у то време било правило да се принчеви и принцезе на европским дворовима жене међусобно, хемофилија се пренела у руску, немачку и шпанску краљевску породицу. Најпознатији дечак са хемофилијом био је руски царевић Алексеј, син Викторијине унуке Александре и руског цара Николаја Романова.

24

Пример бр. 2 – Брак између здраве жене и болесног мушкарца – сва су деца здрава, ћерке су хетерозиготни преносиоци : П : XX x X*Y Г: X, X x Х*,Y Ф1: XX*, XX*, XY, XY Ако је болестан отац, онда су деца здрава. Пример бр. 3 – Брак између здраве мајке која је хетерозиготни преносилац и болесног мушкарца – јављају се оболела и здрава деца у односу 1:1; од тога је међу ћеркама однос 1:1 (здраве : оболеле), а међу синовима је однос 1:1 (здрав : оболео). П: XX* х X*Y Г: X, X* х X* Y Ф1: XX*, XY, X*X*, X*Y Ако је отац оболео, а мајка хетерозиготни преносилац онда је 50% оболеле деце.


НАСЛЕЂИВАЊЕ И ЕВОЛУЦИЈА

• • •

Из наведених примера може се закључити да : синови од оца не могу наследити обољење условљено мутацијом гена на X хромозому зато што од оца добијају Y хромозом; болесна мајка своје X* хромозоме предаје како ћеркама тако и синовима, при чему синови обољевају, а ћерке не, јер имају још један X хромозом са нормалним геном; да би женско дете оболело, потребно је да оба родитеља имају X хромозом са геном који изазива болест.

Промене у броју хромозома

om

o

Биљке могу да имају више од диплоидног (2n) броја хромозома у свом једру. Тако вештачком оплодњом човек ствара различите сорте биљака или добија веће, сочније плодове и отпорније биљке.

Увећање диплоидног броја хромозома је врло честа и нормална појава код биљака. У току еволуције цветница сматра се да је око 1/3 врста овако настало. Многе културне врсте је човек створио јер овакве биљке имају крупније цветове или плодове, са већим садржајем хранљивих супстанци и др. (нпр. јагода, банана, шљива, крушка, пшеница и др.). Тако нпр. дивља хризантема има ситан и неугледан цвет, док је хризантема која има 10 n хромозома врста лепог, крупног цвета.

Ed

uk a

pr

Занимљива биологија

Увећање целе гарнитуре хромозома код јагоде доводи до добијања већих, сочнијих и слађих плодова.

25


НАСЛЕЂИВАЊЕ И ЕВОЛУЦИЈА

o

om

Биолошке мозгалице Реши задатке. *** 1. Да ли родитељ АБ крвне групе може добити дете О крвне групе? Обрати пажњу да различити генотипи могу дати исти фенотип. 2. Да ли родитељ О крвне групе може добити дете АБ крвне групе? 3. Која је вероватноћа да родитељ А крвне групе хетерозигот и други родитељ Б крвне групе хетерозигот добију дете О крвне групе?

Ed

uk a

Најизразитије карактеристике Дауновог синдрома јесу низак раст, косо постављене очи, мали нос широког корена, смањен обим главе и пљоснат потиљак. Уста су мала па нормално велики језик вири из њих, а сам језик је често увећан и избраздан. Ушне шкољке су скоро увек лоше формиране, мале и ниско постављене. Присутна је умна заосталост, срчане болести, смањена отпорност према инфекцијама. Показало се да образовање и правилна брига побољшавају квалитет живота. Нека деца са Дауновим синдромом се образују на типичним школским часовима, док друга захтевају специјализовано образовање. Неке особе са Дауновим синдромом завршавају средњу школу, а неколицина похађа и више школе. У одраслом добу, око 20% особа са Дауновим синдромом у Сједињеним Америчким Државама, ради плаћен посао. Осталим особама са Дауновим синдромом је потребна заштићена радна средина. Често је потребна подршка у финансијским и правним питањима. Очекивано трајање живота је око 50 до 60 година у развијеном свету, уз одговарајућу здравствену заштиту. Уз помоћ наставника истражи на интернету и друге болести у вези са поремећајем броја хромозома и направи плакат.

pr

Занимљива биологија

Код већине животиња и човека могуће је смањење или повећање броја хромозома тако да тај број буде у вишку или мањку за један или два хромозома. Увећање комплетне гарнитуре хромозома као код биљака није могуће. Ако број хромозома у телесним ћелијама одступи од нормалног броја за један или више хромозома, долази до различитих болести човека. Често се вишак или мањак хромозома налази на полним хромозомима, о чему ћеш више учити наредних година. Код телесних хромозома се најчешће јавља вишак на 21. пару хромозома, где уместо два постоје три хромозома. Тада се рађају деца са Дауновим синдромом. Особе са Дауновим синдромом имају 47 хромозома. Без обзира на тешкоће у развоју и краћи животни век услед тешких симптома болести, особе са Дауновим синдромом могу да воде квалитетан живот уколико им се пружи подршка у породици и школи.

Дечак са Дауновим синдромом поправља полицу за књиге.

26

Заокружи слово испред тачног одговора.* 4. Хемофилија је болест која се наслеђује: а. преко телесних хромозома; б. преко полног X хромозома; в. доминантно рецесивно; г. као вишак или мањак хромозома. 5. При полном размножавању Y хромозом од оца добијају: а. све његове ћерке; б. сви његови синови; в. и ћерке и синови; г. ни ћерке ни синови.


НАСЛЕЂИВАЊЕ И ЕВОЛУЦИЈА

Попуни табелу. ** 6. У табелу упиши начин наслеђивања дате болести. Болест

Начин наслеђивања

далтонизам албинизам кратки прсти дијабетес патуљаст раст шизофренија

2 3

om

1

pr

4

5

uk a

Водоравно: 1) делови ДНК који носе наследне особине; 2) разноврсност организама исте врсте; 3) остављање потомства; 4) размножавање при којем нема оплођења; 5) ћелије које имају две гарнитуре ДНК. Усправно: 1) полна ћелија.

Ed

Брзо и кратко – учи се лако

доминантно

кодоминантно

промене у броју хромозома

Разумеш ли? 1.

мултифакторско 2.

Начини наслеђивања

рецесивно

o

7. Реши укрштеницу .**

3.

полно везано

4. 5.

Како је могуће да два здрава родитеља добију дете које болује од албинизма? Колико три алела код АБО система крвних група дају генотипова, а колико фенотипова? Ако у твојој породици постоје гени за гојазност, да ли и ти мораш патити од овог поремећаја? Објасни. Зашто се код жена хемофилија јавља ређе него код мушкараца? Шта је узрок Дауновог синдрома?

27


НАСЛЕЂИВАЊЕ И ЕВОЛУЦИЈА

ЗНАЧАЈ И УЛОГА ПОЛНОГ РАЗМНОЖАВАЊА. ЖИВОТНИ ЦИКЛУСИ ОРГАНИЗАМА

Занимљива биологија

Бесполно размножавање је карактеристично за мањи број врста и не укључује размену генетичког материјала. Организми који настају на тај начин не разликују се од својих родитеља ни генотипски ни фенотипски и могу се сматрати клоновима. То значи да организам који има диплоидан број хромозома, бесполним размножавањем даје организме са диплоидним бројем хромозома.

Ed

uk a

Шта се догодило са колонијом бактерија на коју је деловао антибиотик? Да ли су све бактерије у колонији исте? Пажљиво посматрај слику и у свесци напиши своје запажање у кратком есеју.

o

Бесполно размножавање

om

бесполно размножавање полно размножавање једнополни организми двополни организми смена генерација

Репродукција или размножавање је биолошки роцес у којем роиељске јеинке сварају слично или иенично оомсво. Размножавање је основна особина свако живо бића. Жива бића ако реносе своје ене на оомке и разноликошћу својих особина ориносе осанку своје врсе. Сваки ојеиначни оранизам осоји као резула размножавања. Постоје два начина размножавања: бесполно и полно размножавање.

pr

Кључне речи

мајка ћелија

подела једра

подела цитоплазме

две ћерке ћелије

Бесполна деоба код амебе Амитоза код бактерија

Важни појмови амитоза – тип бесполног размножавања бактерија, неких протиста, митохондрија и хлоропласта у еукариотској ћелији

28

Бактерије се бесполно деле деобом која је врло слична митози телесних ћелија. Таква деоба се назива амитоза или фисиона деоба. Али бактерије, као и други организми, имају и могућност полног размножавања, при чему размењују генетски материјал. Ово је неопходно због постојања варијабилности унутар једне врсте.


НАСЛЕЂИВАЊЕ И ЕВОЛУЦИЈА

Пупљење код хидре

Важни појмови

o

хортикултура – грана пољопривреде која се бави узгојем украсних биљака столоне – дугачак витки изданак, који се пружа по површини земље и служи за вегетативно размножавање полни диморфизам – разлика у грађи и понашању мужјака и женки исте врсте

Ed

uk a

pr

om

Размисли и одговори, шта би се догодило да не постоји генетска разноликост организама унутар врсте, а дође до промене услова живота. Неки једноћелијски организми попут квасца, или вишећелијски као што је хидра могу да се бесполно размножавају пупљењем. На једном делу тела јединке, деобом постојећих ћелија, формира се пупољак који израсте у нови организам. Нови организам може да се одвоји од мајке, као код хидре, а може да остане на телу мајке и гради колоније као код сунђера и корала. Већина биљака има способност бесполног размножавања. О вегетативном начину размножавања биљака већ доста знаш. Допуни своје знање новим примерима. Најпознатији примери бесполног размножавања се примењују у воћарству и хортикултури, где се од појединих биљних ткива и органа добијају целовите нове јединке. Код биљака се овај тип размножавања заснива на њиховој великој моћи регенерације. Развиће нове јединке врши се из појединих делова тела на природан или вештачки начин. Цела нова јединка се развија из једног дела тела, регенерише се. Нове јединке које настају на овакав начин називају се клонови и имају истоветне гене (генотипове). Овакав начин размножавања је веома значајан за гајење биљака под непромењеним условима средине (стаклене баште, пластеници). У природи, бесполан начин размножавања може да доведе до пропадања целе популације, ако се промене абиотички фактори. Више о начинима размножавања биљака сазнаћеш касније.

столона

нова биљка

Размножавање јагоде столонима

Занимљива биологија Научници су открили да се једна врста мрава не размножава полно, због чега код ове врсте уопште не постоје мужјаци. Иако је такозвана асексуалност позната као лоше решење за развој врста, једна врста мрава веома је проширена упркос томе што до сада ни у једном гнезду није пронађен мужјак. Научница Ана Химлер са Универзитета у Аризони је заједно са колегама пет година у лабораторији пратила пет различитих колонија ове врсте мрава. У том периоду се ниједан мужјак није излегао у колонијама, због чега су научници дошли до закључка да се ови мрави размножавају бесполно. Нови мрав који се излеже представља клон своје мајке, увек је женског пола, те су сви мрави у овим колонијама на најближи могући начин сродни међусобно, јер су генетски идентични.

29


НАСЛЕЂИВАЊЕ И ЕВОЛУЦИЈА

Још 1958. године на Кавказу руски зоолог Илија Доревскиј открио је популацију женки гуштера, у којој није могао уочити мужјака, а из неоплођених јаја развио се подмладак. У овом случају сперматозоиди нису били преко потребни. Све јединке су биле копије своје мајке. Овај гуштер је први науци познат пример кичмењака који се не размножава полно, већ партеногенезом. Касније су откривене још 74 врсте риба, гмизаваца и водоземаца које се размножавају на овај начин.

Трут и пчела радилица

Полно размножавање одликује већину биљних и животињских врста. У полним жлездама се стварају полне ћелије (гамети) мејотичком деобом. Ова деоба доводи до смањења броја хромозома на половину. Постоје две врсте гамета, мушки и женски гамет. Женски гамет – јајна ћелија настаје у јајницима, мушки гамет – сперматозоид настаје у семеницима. Код већине организама јајници и семеници се развијају у различитим јединкама, женкама и мужјацима. Мужјаци и женке се разликују по спољашњим карактеристикама и понашању, и то се назива полни диморфизам. Такви организми се називају једнополни организми. Хермафродити су организми који у једној јединки развијају две врсте полних жлезда, што значи да стварају две врсте полних ћелија. Такви организми су нпр. кишна глиста, метиљ, пантљичара и пуж. Оплођење код хермафродита је најчешће унакрсно и обавља се између две јединке. Неки организми (пантљичара), због специфичних услова живота и немогућности да сретну партнере, врше самооплођење.

Ed

uk a

Полно размножавање

o

Занимљива биологија

om

партеногенеза – ембрионално развиће из неоплођене јајне ћелије

Неке биљке, као што су маховине и папратнице, бесполно се размножавају и помоћу спора. Код вишећелијских алги јавља се фрагментација тела. Код животиња се, као облик бесполног размножавања, јавља партеногенеза. Партеногенеза је раст и развој ембриона без оплодње јајета сперматозоидом. Природно се јавља код неких врста бескичмењака (нпр. пчела и паразитских оса). Код пчела се из неоплођених јајних ћелија развијају мужјаци, а из оплођених пчеле радилице, које су женског пола.

pr

Важни појмови

Код мужјака и женке пауна уочава се полни диморфизам.

Унакрсно оплођење пужа

30


НАСЛЕЂИВАЊЕ И ЕВОЛУЦИЈА

Животни циклус организма Занимљива биологија

o

Каква је предност полног размножавања у односу на бесполно размножавање? Организми који се размножавају бесполно не само да штеде време јер не морају тражити партнера него и целокупан генетички материјал преносе својим потомцима. У овом случају, свака јединка даје потомство, што у полном начину размножавања није случај. Ту привилегију има само један партнер. Уколико ствари сагледамо и са друге стране, видећемо да полно размножавање има бројне предности. Врсте се једино сталним „мешањем” гена, тј. стварaњем њихових нових комбинација могу одржати здравим и отпорним и успешно одржати корак са својим предаторима. Полна репродукција уводи нову генетску варијацију у врсту, што може бити корисно на дуже стазе. Варијације или мутације могу бити штетне или корисне за животињу. То ће довести до раног угинућа или до репродукције. Репродукцијом се одржавају корисне мутације, што води пречишћавању врсте и опстанку најбољих који ће се снаћи у тешким временима. Заправо, природна селекција воли здраве гене. Ово изостаје код бесполног размножавања, где потомци имају идентичне гене са родитељима.

стадијум стадијум стадијум од 2 од 4 од 8 ћелије ћелије ћелија

стадијум од 16 ћелија

формирање слојева од којих настају ткива а затим органи

Ed

зигот

uk a

pr

om

Животни циклус је временски период који протекне од размножавања родитеља до полне зрелости тј. размножавања потомака. Дужина животног циклуса зависи од брзине размножавања, трајања ембрионалног развоја, брзине одрастања и достизања полне зрелости потомака, али и од услова у станишту. Нови организам настаје спајањем јајне ћелије и сперматозоида у зигот који поново добија диплоидан број хромозома и у себи (зигот) носи јединствену комбинацију гена. Зигот се дели митотичким деобама, тако да у овом периоду не расте, него сваком наредном деобом настају све мање ћелије. У једном тренутку ћелије врше покрете који доводе до образовања стадијума од три слоја од којих касније настају ткива и органи. Органи настају савијањем, раздвајањем или повезивањем ћелија по тачно одређеном редоследу и начину. Нови организам се развија захваљујући упутствима која се налазе записана у генима јајне ћелије.

ембрион од 4 недеље

фетус од 10 недеља

фетус од 16 недеља

фетус од 20 недеља

Стварање људског ембриона од оплођене јајне ћелије митотичким деобама

Треће недеље након оплођења, код човека се формира постељица у којој се налази ембрион. Ембрион је преко пупчане врпце и постељице повезан са телом мајке и преко њих се врши размена материја између мајке и бебе.

Важни појмови постељица – ембрионални орган сисара у коме се развија ембрион ембрион – стадијум у развићу организама. Код човека траје од тренутка оплођења до осме недеље развоја фетус – стадијум у развићу сисара, у коме ембрион добија основне одлике датог организма у одраслом стању

31


НАСЛЕЂИВАЊЕ И ЕВОЛУЦИЈА

пупчана врпца

Занимљива биологија

om

o

Ембрион човека је преко пупчане врпце повезан са крвотоком мајке.

pr

На крају четврте недеље ембрион човека је величине зрна мака. На ембриону доминира глава и уочавају се зачеци екстремитета. Ембрионални период се завршава осме недеље након оплођења. У току феталног периода расту органи и цео организам. Око 28. недеље фетус је дугачак око 30 cm и тежак око 600 g. Од 28. недеље до краја трудноће, која траје 40 недеља, фетус се потпуно уобличава до људског облика. Након рођења новорођенче је потпуно формирано и за два месеца удвостручи своју тежину. Раст органа и тела је привидно пропорционалан, али неки органи расту брже, а неки спорије. Глава је и после рођења већа, али расте спорије од осталих делова тела.

Ed

uk a

Подсети се наученог о животним добима човека. После периода детињства, човек улази у период пубертета. У животу сваког човека најбурнији је период између 10. и 12. године, а може и мало касније, који називамо пубертет. Пубертет је процес полног сазревања кад одрасла јединка стиче полну зрелост и способност да обнавља врсту. У том узрасту жлезде у организму младих почињу да луче продукте који утичу на даљи раст и развој детета. Код дечака се у пубертету завршава раст и развој полних органа. Гркљан се повећава и образује се Адамова јабучица. Глас постаје грубљи, мења се, и та појава се зове мутирање. Дечаци постају маљави, расту им брада, бркови, длачице на грудима и полним органима. Расту им мишићи и кости, па им рамена и грудни кош постају већи од карлице. Код девојчица у пубертету сазревају полне ћелије. Када прва полна ћелија сазре, а не буде оплођена, она се путем менструалног крварења избацује у спољашњу средину. Та прва менструација се назива менарха. Од тог тренутка, сваког месеца, под утицајем супстанци у телу које се зову хормони, сазрева по једна јајна ћелија. Када са заврши адолесценција, дете постаје и физички и психички зрео човек који може да заснује породицу или да живи самостално. Овај период одраслог човека траје до око педесете године, када наступа климактеријум. У том периоду и мушкарци и жене пролазе кроз психичке промене, а жене губе и менструацију, јер њихови хормони слабије раде. Тада наступа период ране и касне старости који са собом носи тешкоће, али и радости, јер у том периоду човек сагледава шта је урадио у току живота.

32

Новорођенче


НАСЛЕЂИВАЊЕ И ЕВОЛУЦИЈА

Биолози истраживачи Активност – самосталан рад Мој изглед од рођења Потребан материјал: Tвоје фотографије из раног детињства, лепак, свеска, лењир Поступак: – Фотографије поређај по годинама и залепи их на лист. – Које су промене најуочљивије? Осим раста, приметићеш још неке промене. Наведи их. .........................................................................................................................................................................................................................................

Дужина тела

Дужина руку

pr

Дужина главе

om

o

Потражи фотографију из најранијих дана на којој стојиш и измери однос главе и тела. Исто то учини и сада, измери дужину главе (од браде до темена) и тела од ногу до врата. Измери дужину руку. Податке запиши у табелу.

Ти у првој години

Ти у тринаестој години

uk a

.........................................................................................................................................................................................................................................

......................................................................................................................................................................................................................................... Да ли је однос главе и тела исти? Да ли је исти однос дужине руку и тела?

Ed

......................................................................................................................................................................................................................................... .........................................................................................................................................................................................................................................

Водоземци и инсекти имају другачији начин развића него човек. Они пролазе кроз посебне фазе (ступњеве) развића, означене као преображај или метаморфоза. Код жабе је преображај праћен преласком из воденог на копнени начин живота. Развиће жабе траје око 7 недеља. Преображај од пуноглавца до одрасле жабе је брз и траје неколико дана, а осим промене облика тела укључује и промену начина исхране, дисања и кретања.

Важни појмови метаморфоза – преображај од јајета до одрасле јединке кроз ступњеве, код неких животиња

33


НАСЛЕЂИВАЊЕ И ЕВОЛУЦИЈА

Активност – рад у групи Метаморфоза код жабе Посматрајте развиће жабе на слици.

јаја

om

o

ембрион

Ed

одрасла жаба

пуноглавац

пуноглавац са 2 ноге

пуноглавац са 4 ноге

uk a

Човечје рибице су прилично друштвене, тако да се велики број јединки скрива на истом месту, приљубљене једна уз другу. Међутим, у време парења, мања група мужјака заузима одређен простор и заједнички га брани од насртаја других мужјака. Парење ових животиња у вештачким условима описао је 1962. године биолог Волфганг Бриглеб из Минхена. Оно започиње свадбеним плесом мужјака, понекад и без присуства женке. Претпоставља се да мужјак може да осети феромоне женке упркос чињеници да је она далеко од њега. Након „свадбених обреда” женка прилепљује уз своју клоаку пакетић са сперматозоидима који је избацио мужјак. Животиње се обично паре више пута у току неколико часова. Човечја рибица достиже полну зрелост након 14 година, без преображавања. Одрасла јединка задржава особине ларве (шкрге). Женке почињу да полажу јаја неколико дана након парења, а затим у више наврата током три недеље. Јаја лепе с доње стране пљоснатог камења. Женка пази јаја док се младунци не излегу. Развитак ембриона траје од 90 до 130 дана. Ларве које се излегу велике су око 22 милиметра, њихова леђа су прилично пигментисана, на предњим удовима имају три прста, док на задњим немају прсте.

Биолози истраживачи

pr

Занимљива биологија

млада жаба

У доступној литератури и на интернету потражите податке о метаморфози жабе и на основу података попуните табелу.

Пуноглавац

Одрасла жаба

Начин кретања Дисање Положај очију Величина главе Боја коже

Након истраживања направите пано о метаморфози водоземаца.

34


НАСЛЕЂИВАЊЕ И ЕВОЛУЦИЈА

У животном циклусу биљака и животиња често се смењују бесполно и полно размножавање. Такав циклус размножавања назива се смена генерација. Она подразумева наизменично полно и бесполно размножавање у одређеним периодима. Хидра је дупљар који живи у води и размножава се бесполно пупљењем. Хидре, које су хермафродити, у јесен стварају полне ћелије. Оне у воду избацују сперматозоиде, који се спајају са јајном ћелијом друге хидре. Мајка хидра у току зиме угине, а око оплођене женске полне ћелије ствара се заштитни омотач који спречава смрзавање. На пролеће се из јаја развијају младе хидре, које се размножавају пупљењем, и тако се цео циклус наставља. Више о смени генерација научићеш мало касније.

Биолози истраживачи

om

o

Активност – самосталан рад Смена генерација код биљака и животиња Истражи у литератури и на интернету циклусе развића организама. Потражи како се размножавају метиљи, а како пантљичара. Да ли смена генерација постоји и код биљака? Резултате представи на паноу.

Биолошке мозгалице

pr

1. Заокружи Т ако је одговор тачан, а Н ако је нетачан.*

uk a

1. Једнополни организми су хермафродити. 2. Бесполним размножавањем настају клонови. 3. Већина организама поред бесполног има и неки вид полног размножавања. 4. Полно размножавање доприноси варијабилности врсте.

Т Н Т Н

Т Н Т Н

Ed

2. У празна поља на слици упиши бројеве стадијума развоја код жабе. *** 1. јаја жабе 2. пуноглавац 3. пуноглавцу почињу да расту ноге 4. нестаје реп 5. млада жаба 6. одрасла жаба

35


НАСЛЕЂИВАЊЕ И ЕВОЛУЦИЈА

Разумеш ли?

2.

3. 4. 5.

Које су предности бесполног размножавања? Зашто већина организама бар у једном периоду живота прибегава полном размножавању? Зашто организми избегавају самооплодњу? Објасни преображај код жабе. Објасни појам и значај смене генерација.

Размножавање

бесполно

полно

полне ћелије

партеногенеза

o

1.

Брзо и кратко – учи се лако

om

пупљење

развиће

pr

деоба

оплођење

uk a

регенерација

Биолошке мозгалице на крају теме

Ed

1. Прочитај пажљиво текст и потом одговори на питања.** Људско тело се састоји од ћелија. Свака ћелија је мајушна фабрика која производи материјал потребан за раст и развој тела. Различити делови тела имају специјализоване ћелије са посебним задужењима. На пример, ћелије мишића се разликују од нервних ћелија, ћелије срца од ћелија коже. Производња сваке ћелије контролише се генима. Гени су исти у свим ћелијама тела. Нису сви гени активни у свакој ћелији у свако време. Напротив, у одређеној ћелији су активни само они гени који одговарају њеној функцији и типу. Тело расте стварањем нових ћелија. Ово се постиже копирањем гена у свим ћелијама. Тада се ћелија дели на две, тако да свака поседује копију гена. Гени садрже инструкције тела за стварање нових делова и преживљавање. Због тога гени контролишу наше психичке карактеристике, старење и отпорност на болести. Они утичу на начин раста и развоја беба и деце чак и пре него што се роде. Гени се преносе са родитеља на децу. Људи имају две копије сваког гена, један примерак копије потиче од мајке, а други од оца.

36


НАСЛЕЂИВАЊЕ И ЕВОЛУЦИЈА

А. Заокружи нетачан одговор. Гени у организму имају улогу да: 1. утичу на наше психичке особине; 3. утичу на старење; 2. преносе особине на потомство; 4. утичу на заљубљивање. Б. Заокружи тачан одговор. Свака ћелија људског организма поседује: 1. једну копију гена; 3. више копија гена; 2. две копије гена; 4. Не поседује гене. В. Све наше ћелије имају: 1. исте гене, али они нису сви активни; 2. различите гене који су сви активни;

3. исте гене који су сви активни; 4. различите гене који нису сви активни.

om

o

2. У тексту пронађи погрешне тврдње. Прецртај их и напиши изнад тврдње тачно решење.*

pr

Приликом оплођења долази до спајања телесних ћелија (мушке и женске) оба родитеља, од којих свака носи исте варијанте гена. Комбиновањем гена оба родитеља развија се јединка која има исту комбинацију гена као и све друге јединке њене врсте. 3. Заокружи Т ако је тврдња тачна и Н ако је нетачна.**

uk a

Полним размножавањем добијају се јединке које су међусобно исте. Бесполно се размножава већина биљака и животиња. Пупљење је начин бесполног размножавања. Деобом телесних ћелија настају ћерке ћелије са истом количином ДНК као мајка. Полне ћелије имају дупло мању количину ДНК у односу на телесне ћелије.

Т Т Т Т Т

Н Н Н Н Н

Ed

4. У празно поље испред сваког од наведених организама упиши број 1 ако се полно размножава или број 2 ако се бесполно размножава.* човек

бактерија квасац

1. полно размножавање

амеба

2. бесполно размножавање

сунцокрет сунђер 37


НАСЛЕЂИВАЊЕ И ЕВОЛУЦИЈА

5. Попуни табелу.** Митоза

Мејоза

Број насталих ћелија Број хромозома у ћерки ћелији Број хроматида у ћерки ћелији 6. Обележи слику. ***

uk a

7. Заокружи тачну тврдњу.*

pr

om

o

1. ћелија 2. хромозом 3. ДНК 4. једро

1. Пупљење је начин полног размножавања. 2. Пупљењем се размножавају сунђери и бактерије. 3. Пупљењем се добијају јединке које су клонови својих родитеља. 4. Пупљењем се стварају јединке велике разноликости.

Ed

8. Реши асоцијацију. **

38

деоба

варијабилност

две гарнитуре ДНК

једна гарнитура ДНК

пупљење

полови

клон

оплођење

граде тело деобом расте организам

полни хромозом јајна ћелија и сперматозоид


НАСЛЕЂИВАЊЕ И ЕВОЛУЦИЈА

9. Реши задатак *** У једној породици отац има хемофилију, а његова супруга је здрава. Да ли ће неко од њихове деце имати хемофилију? Објасни и на шеми укрштања обележи* хромозоме тако да добијеш тачан начин наслеђивања. .......................................................................................................................................................................................... .......................................................................................................................................................................................... *

Ф1

XX XX

XY XY

XY

Да ли ће женска деца имати хемофилију?

o

XX

om

П.

..........................................................................................................................................................................................

pr

Зашто мушка деца из овог брака не могу имати хемофилију?

..........................................................................................................................................................................................

uk a

Да ли је могућа појава хемофилије у наредној генерацији?

.......................................................................................................................................................................................... ..........................................................................................................................................................................................

Ed

Задатак за рад у свесци Прикажи наслеђивање. У свесци прикажи наслеђивање код њихових потомака уз претпоставку да је њихова ћерка, преносилац хемофилије, удата за здравог мушкарца. 10. Попуни табелу тако што ћеш у празна поља уписати знак + да одредиш на који се начин, полно или бесполно, могу размножавати наведени организми.* Начин размножавања

амеба

бичар

хидра

мачка

коњ

бесполно полно

39


НАСЛЕЂИВАЊЕ И ЕВОЛУЦИЈА

11. Заокружи слово испред тачног одговора.* Шта је заједничко за ћелију листа храста, мишићну ћелију мачке и сперматозоид мушкарца? а) величина и облик ћелије; г) храњива вакуола;

б) грађа ћелије; д) ћелијски зид;

в) хлоропласти; ђ) наследни материјал.

............. метаморфоза

А

............. оплођење

40

uk a

pr

Б

Ed

В

............. деоба ћелије

om

............. пупљење

o

12. На сликама су представљена четири различита процеса размножавања код различитих организама. На празне линије упиши слово испод одговарајуће слике да је правилно повежеш са начином размножавања.*

Г


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

o

У ОВОЈ ОБЛАСТИ ЋЕШ:

Ed

uk a

pr

om

• прикупљати податке о грађи и функцији различитих организама; • упоређивати организме и њихове животне функције; • обновити знање о особинама живих бића; • научити више о грађи и функцији организама; • проучавати различита ткива; • користити микроскоп за посматрање ткива.

41


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ЖИВИХ БИЋА – ПОЈАМ СИМЕТРИЈЕ Сва жива бића израђена су о ћелија. Ћелија је основна јеиница рађе и функције живих бића. Оранизми моу бии јеноћелијски и вишећелијски. Ко јеноћелијских оранизама, оранизам чини јена ћелија. Ко вишећелијских оранизама, више ћелија је руисано у кива и оране. Посеи се које нивое биолошке оранизације живих бића знаш.

Кључне речи асиметрија симетрија

uk a

Занимљива биологија

pr

om

o

Вишећелијски организми имају више нивоа организације. Граде их различити системи органа чија улога и рад зависе од удружене активности органа одређеног облика, величине и положаја у организму. Системи органа не могу функционисати засебно, већ заједно чине јединствену и складну целину, организам. Сваки орган у систему органа изграђен је од ткива. Постоје различите врсте ткива у зависности од тога који орган изграђују. Tкиво је скуп ћелија заједничког ембрионалног порекла, сличне грађе, облика и величине, а исте функције. Више о ткивима и ћелијама које их граде научићеш касније.

Ed

О људском телу већ доста знаш. Прочитај и ове занимљиве чињенице: 1. Реч „орган” потиче од старе грчке речи organon, што значи „алат” или „инструмент”. 2. У људском телу има толико ћелија да би нам требало око 3000 година да их пребројимо. 3. Кожа одраслог човека је тешка између 3,6 и 5 килограма, а прекрива површину од око 1,7 до 2 квадратна метра. 4. У људском телу се налази десет пута више ћелија бактерија него што има људских ћелија. 5. Сваког сата са људског тела спадне око 600.000 ситних комадића коже, што је око 600 грама годишње. До седамдесете године живота човек изгуби око 47 килограма коже. 6. Највећа ћелија у људском телу је јајна ћелија, а једва је видљива голим оком.

42

организам систем органа

орган

органела

ћелија

ткиво

Нивои биолошке организације


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

Биолошке мозгалице

Занимљива биологија

o

Вероватно примећујеш да твоје тело није потпуно симетрично, а када се мало загледаш у људе око себе, приметићеш да нико није потпуно симетричан. Иако се симетрија узима као модел савршене лепоте још од антике, ситне несавршености стварају лепоту и чине да тела буду изражајнија. Заправо, људско тело јесте симетрично, јер се може повући вертикална линија и са обе стране те линије се налазе исти делови. Оно што није исто јесу детаљи који човека чине лепим. Чак и унутрашњи органи имају своју симетрију и асиметрију. Има оних који се налазе са обе стране тела и оних који се налазе само са једне стране. Ова уобичајена асиметрија тела може бити израженија мање или више, у зависности од спољашњих фактора. Асиметрија може бити генетског или негенетског порекла. Негенетска асиметрија зависи од утицаја спољашње средине, на пример од онога чиме се особа бави (физички рад, професионални спористи...) или настаје због случајних развојних прилика у којима се налази човек. Генетска асиметрија није екстремна и већином је чак и неприметна. Претежно се односи на унутрашње органе.

Ed

uk a

pr

om

Самосталан рад Да би проверио/проверила колико разумеш нивое телесне организације живих бића, попуни следећу табелу. Испод слике нивоа телесне организације представника људи, животиња, биљака и гљива, упиши одговарајуће бројеве који се налазе испред назива нивоа телесне организације. Уочи и разговарај са другарима о томе који нивои телесне организације недостају код неких представника и зашто.

1. ћелија 2. ткиво 3. орган

4. систем органа 5. организам

43


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

Осна симетрија свуда око нас Ток рада: Поделите се у 5 група. Задатак: Претрагом интернета и литературе или уз помоћ наставника пронаћи примере симетрије:

Самосталан рад 1. Наведи нивое биолошке организације живих бића, од најсложенијег до најједноставнијег нивоа.* а. ...................................................................................... б. ...................................................................................... в. ...................................................................................... г. ...................................................................................... д. ......................................................................................

uk a

1. група – у математици 2. група – у географији 3. група – у ликовној култури 4. група – у српском језику 5. група – у биологији

om

Пројекат – групни рад

Биолошке мозгалице

pr

Биолози истраживачи

o

Да ли примећујеш да се неки организми или њихови органи могу замишљеним линијама поделити на једнаке делове? Погледај пажљиво слике представника људи, животиња, биљака и гљива! Да ли познајеш појам симетрије? Можда из математике или свакодневног живота? У математици је симетрија пресликавање фигура у геометрији. Геометрија је грана математике. У свакодневном животу, симетрија се примећује у архитектури, баштованству, уметности, географији. А у биологији? Симетричност представља правилан распоред делова тела организама који се добија када тај организам пресечемо помоћу једне линије или више замишљених линија. Постоје и организми који немају симетрију. Такви организми се називају асиметрични.

Ed

Унутар групе направите паное. Након урађених паноа изложите своје радове на тематској радионици „Осна симетрија свуда око нас“.

2. Нивое морфолошке организације обележи бројевима од 1 до 5, сходно њиховој сложености. (1 – најједноставнији, 5 – најсложенији ниво)** ............. орган ............. ћелија ............. ткиво ............. систем органа ............. организам 3. Ткива чине ћелије које су:** а. ....................................................................................... б. ....................................................................................... в. ....................................................................................... г. ...................................................................................... 4. Заокружи слово испред тачног одговора.** Која је последица усложњавања морфолошке организације живих бића? а. Довело је до смањења димензија тела. б. Довело је до повећања димензија тела. в. Није утицало на димензије тела.

44


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

5. Заокружи слово Т ако је тврдња тачна или слово Н ако је нетачна.*

Т Н

om

Брзо и кратко – учи се лако

асиметрија

uk a

pr

симетрија

Т Н Т Н Т Н

o

а) Основна јединица грађе и функције свих живих бића јесте ћелија. б) Органи биљака се деле на вегетативне и респираторне органе. в) Систем органа је ниво телесне организације који немају биљке. г) Симетрија представља правилан распоред делова тела организама у односу на замишљене линије, осе симетрије.

Ed

Организми

Систем органа

Орган Разумеш ли? ткиво

ћелија

1. 2. 3. 4. 5.

Шта је ћелија, а шта орган? Шта је систем органа? Шта означава појам симетрије? Како изгледа асиметричан организам? Да ли је твоје тело симетрично? Да ли је симетричан и распоред унутрашњих органа? Образложи свој одговор.

45


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

СИМЕТРИЈА И СЕГМЕНТАЦИЈА КОД ЖИВОТИЊА. СТВАРАЊЕ ГЛАВЕНОГ РЕГИОНА Сви живи оранизми ресављају сасавни ео своје живоне среине са којом чине јеинсвену целину и о чијим уицајем се развијају. Захваљујући им уицајима, живоиње су развиле лан рађе и симерију која им омоућава осанак. Знаш ша је симерија и какви облици симерије се ојављују у рирои. Са римени своје знање и оуни а различиим римерима симерије у живоињском свеу.

Кључне речи

o

радијална симетрија двобочна симетрија асиметрија сегментација главени регион

uk a

Сунђер је асиметрична животиња

pr

om

Симетрија је један од основних принципа грађе живих бића. Подразумева организацију делова тела у геометријском облику, односно план грађе према одређеним осама симетрије. Све животиње се према симетрији могу поделити на неколико група. Асиметричне животиње су тако грађене да кроз њихово тело није могуће повући ниједну осу симетрије. Њихово тело се не може поделити на два или више једнаких делова. Код животиња, асиметрија постоји код сунђера. Зрачно тј. радијално симетричне животиње имају тело у облику краћег или дужег цилиндра, на чијем се предњем крају налази усни отвор. Свака раван која пролази кроз уздужну осу дели тело на две једнаке половине. Овакав тип симетрије постоји код неких сесилних и планктонских организама. Зрачну симетрију имају дупљари и бодљокошци.

Занимљива биологија

Ed

Слика је дело биолога Ернеста Хекела и приказује различите врсте дупљара. Уочи зрачну симетрију.

Зрачна симетрија код хидре

46


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

o

Око усног отвора корала налазе се пипци. Колико равни симетрије можеш повући кроз тело корала?

om

Кроз тело двобочно симетричних животиња могуће је повући три равни, али само једна дели тело на две симетричне половине. Остале две равни одређују леђну и трбушну страну тела, односно предњи и задњи крај. Двобочном (билатералном) симетријом се одликују покретни организми који се крећу у једном правцу. Она је најзаступљенија симетрија у животињском свету. Симетричност животиња је у већини случајева само спољашња, а распоред унутрашњих органа је асиметричан. Неки системи органа, као што је систем за кретање или нервни систем, имају двобочну симетрију, а неки су системи (систем за варење) асиметрични.

uk a

pr

Важни појмови

Ed

Двобочна симетрија код мишићног система човека и асиметрија система органа за варење човека

Биолози истраживачи Активност – рад у пару Симетрија код животиња Задатак: На крају уџбеника налазе се картице различитих животиња. Исеците их и сложите према типу симетрије у три групе. 1. животиње које су асиметричне 2. животиње са зрачном симетријом 3. животиње са двобочном симетријом У литератури или на инернету нађите податке о томе како се те животиње крећу. Постоји ли веза између начина кретања и типа симетрије? Објасни. ........................................................................................... ..................................................................................................................................... .....................................................................................................................................

сферична симетрија – структура тела је таква да је кроз центар тела могуће повући неограничен број оса симетрије и сваки пут добити две идентичне половине радијална симетрија – структура тела која показује да било какав пресек, почевши од уста па дужином читавог тела, дели тело на две идентичне половине билатерална симетрија – структура тела са главеним – предњим и задњим делом, при чему су телесни органи тако распоређени, да би пресек кроз средину дао скоро идентичну десну и леву половину

Биолози креативци Од шареног папира направи лептира који има двобочну симетрију. Идеју можеш пронаћи у природи, у књигама или на интернету

47


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

Занимљива биологија

om

o

Сегментација је код кишне глисте најлакше уочљива. Сегментисаност захвата и унутрашње органе, осим неких чланака у којима се налазе полни органи.

Сегментација је серијско понављање истих органа дуж уздужне осе тела. Делови тела који се понављају називају се сегменти. Сегменти дуж читавог тела могу бити готово једнаки и садржати истоветне органе, као што је то код кишне глисте. Код инсеката су сегменти различити и груписани су у телесне регионе: главени, грудни и трбушни регион. Стоноге имају само главени и трупни регион. Сегментација може бити спољашња, ако се уочава на спољашњој грађи. Унутрашња сегментација захвата само унутрашње органе. Јавља се код кичмењака у трупном и репном региону, где се серијски понављају мишићи, ребра, кичмени пршљенови и нерви.

сегменти трупа

uk a

Многе животиње немају тело подељено на јасне сегменте. За њих кажемо да су несегментисане животиње. Несегментисана животиња је хоботница.

pr

Занимљива биологија

главени регион

глава

Ed

Сколопендра је стонога са спољашњом сегментацијом тела где су сви сегменти, осим главеног, исти.

груди

трбух

Сегменти код инсеката су груписани у регионе: глава, груди и трбух.

48

Сегментација је изузетно битна особина код животиња, јер је током еволуције довела до стварања телесних региона, а самим тим и усложњавања грађе животиња.

Образовање главеног региона десило се код двобочно симетричних животиња услед активног начина кретања, увек предњим делом тела напред. На предњој страни тела долази до концентрисања чулних органа и нервних ћелија. Зашто је то битно? Предња страна тела прва долази у додир са новом средином у којој се организам креће. Чулни органи, концентрисани на предњем делу, омогућавају најбоље опажање околине и брз одговор на стање у спољашњој средини.


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

главени регион код Планарије

Главени регион се први пут у еволуцији јавља код пљоснатих црва, као последица кретања.

o

Обично се усни отвор налази на предњем делу тела, с обзиром на то да је кретање животиња повезано са потрагом за храном. На тај начин долази до формирања главеног региона на коме се налазе бројни чулни органи. Током еволуције долази и до концентрисања нервних ћелија и стварања мозга, који је код кичмењака смештен у лобањи. Више о развоју нервног система и чула сазнаћеш касније.

om

Биолошке мозгалице

pr

1. Заокружи слово испред тачне тврдње.* Кретање као појава код животиња омогућило је: а. двобочну симетрију; в. сегментацију; б. стварање главеног региона; г. тачно је под а. и б..

uk a

Главени регион се први пут јавља код: а. кишне глисте; б. пљоснатих црва;

в. пужева; г. инсеката.

2. Повежи појмове. **

Ed

.............. главени регион .............. сегментација .............. симетрија

1. тело издељено на сегменте 2. концентрисање чулних органа на предњем делу тела 3. план грађе према одређеним осама симетрије

3. Повежи организме и типове симетрије тако што ћеш испод сваког организма уписати слово.*** А. двобочна симетрија Б. зрачна радијална В. асиметрија

Хидра ............

Морски сунђер ............

Крокодил ............

49


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

o

............................................. је серијско понављање истих органа дуж уздужне осе тела. Делови тела који се понављају називају се .................................................... . Сегменти дуж тела могу бити једнаки као код ................................... ................................. или различити као код ................................... .

om

Брзо и кратко – учи се лако

асиметрично

зрачно

двобочно

uk a

Ако пратимо познате фосилне налазе, најстарију јединку са једнаком левом и десном страном наћи ћемо на источном краку суперконтинента Гондване, на територији данашње Аустралије. Та животиња се зове кимберела. За носиоца ласкаве титуле најстарије познате билатералне симетричне животиње, кимберела није посебно наочита. Овалним телом дужине 15 центиметара налик на мекушце којима по данашњим сазнањима припада, у зависности од подврсте, кретала се истезањем преко морског дна прастаре Земље. Хранила се тако што је „пасла“ микроорганизме са морског дна. Двобочна симетрија омогућавала јој је бољу оријентацију, лакше избегавање опасности, успешнији лов. Билатерално симетричне животиње могу брзо манипулисати укупним отпором воде тиме што окрећу своју страну са већом површином у смеру кретања. Таквим поступком се нагло заустављају и омогућују хитро окретање.

pr

Занимљива биологија

4. Допуни реченицу речима које недостају тако да тврдње буду тачне.*

Образовање главеног региона

Ed

Симетрија

Кимберела

План организације

Разумеш ли? 1. 2. 3. 4. 5.

50

Који типови симетрије се јављају код животиња? Објасни двобочну симетрију. Шта је сегментација и зашто је битна у еволуцији животиња? Како је настао главени регион? Зашто је главени регион битан за двобочно симетричне организме?

Сегментација

сегменти

сегменти


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

СИМЕТРИЈА И СЕГМЕНТАЦИЈА КОД БИЉАКА Са ојмом симерије се не срећеш само у маемаици, већ и у осалим наукама. Боаника је ео биолоије у коме се моу наћи необично леи облици симериje. Најчешће је ко биљака цела јеинка олисимерична или асимерична, али су њени орани оранизовани о различиим иовима симерије.

Кључне речи симетрија листа симетрија цвета гранање

uk a

pr

om

o

У природи постоји велики број биљних органа и биљака кроз које се не може повући ниједна оса симетрије. Такве биљке и биљни органи су асиметрични. Поједини делови цвета могу бити различите симетрије, али се обично симетрија крунице узима као симетрија читавог цвета.

Асиметричан цвет кане

Асиметрични листови бегоније и бреста

Ed

Биљка или орган кроз које се може повући једна раван симетрије означавају се као моносиметрични. Такву грађу имају листови код којих је лиска тј. лисна плоча тако грађена да се, пресечена дуж главног нерва, дели на два једнака дела, односно на десну и леву половину. Код ових листова се разликује лице и наличије. Ова симетрија може да се повеже са двобочном симетријом животиња.

Лист јабуке и цвет љубичице као пример моносиметричних органа

Цвет јабуке је полисиметричан, а такав је и плод. Да ли можеш да утврдиш зашто је то тако?

51


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

Занимљива биологија

om

o

Покушај да одредиш тип симетрије корена неке теби познате биљке. Да ли је корен асиметричан? Ако погледаш са једне стране, највероватније јесте. Погледај корен са неке друге стране и приметићеш да има другачију симетрију.

Ако кроз осовину неке биљке или ма којег њеног дела можемо повући три или више равни симетрије, кажемо да су и биљка и орган полисиметрични, што одговара зрачној симетрији код животиња. Код таквих биљака или органа ткива и ћелије су распоређене зрачно око уздужне осе. Врло су честе биљке или биљни органи са полисиметричном грађом. Тако су цветови неких биљака као што су јабука, љутић и дуња полисиметрични.

Важни појмови

Попречан пресек плода јабуке на коме се уочава полисиметрија

uk a

анатомија – наука о унутрашњој грађи организма

pr

Анатомска грађа стабла на којој се уочава полисиметрија

Биолози креативци

Занимљива биологија

Ed

Алоја је диван пример полисиметричности код биљака.

Утврди тип симетрије различитих гајених биљака које се користе у домаћинству. То ћеш најлакше утврдити ако плодове расечеш. Нацртај их и направи изложбу са друговима из разреда. На слици је приказан попречан пресек црвеног купуса и полисиметричан тип симетрије који он има.

Поред ових типова симетрије, код биљака постоје и многе прелазне форме. Један исти орган може бити различите симетрије код исте јединке. Стабло траве је у анатомском облику полисиметрично. Међутим, на њему је лишће постављено у два низа, те је оно, посматрано у целини, моносиметрично. 52


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

o

Eвропска вилина косица, најчешћа паразитска биљка у Србији

Водена ступица је биљка која живи у води и нема корен.

Ed

uk a

pr

om

Односи симетрије су у тесној вези са начином живота биљке, функцијом датог органа, а нарочито правцем растења органа. Листови који расту хоризонтално имају горњу и доњу страну, слично леђној и трбушној страни код животиња. Ако погледаш биљке око себе, можеш уочити огромну разноликост вегетативних органа, корена, стабла и листа. Живећи у различитим животним условима, ови органи су преузели и неке додатне улоге. Самим тим они мењају свој изглед, форму и симетрију. Зато се код биљака не може утврдити тачна сегментација тела, већ се говори о одсуству или присуству биљних органа. Одсуство неког органа код биљака назива се редукција. Код многих паразитских врста биљака лишће је сведено само на ситне жућкасте љуспе или га уопште нема. Многе биљке имају потпуно закржљао, тј. редукован корен (водена ступица), који им због живота у воденој средини није потребан. Такво нестајање органа или њихових делова примећује се и код цветова, где може да се смањи број прашника или круничних листића. На примеру водене ступице и раставића може да се види и сегментација, која је код биљака ретко уочљива. Око стабла су на одређеним чворовима распоређени листови. Део између два чвора назива се чланак. Код већине биљака сегментација није тако лако уочљива. Ако погледаш дрво јабуке или бора, уочићеш правилно гранање које је својствено за те врсте. Када се из пупољка појављују две гране скоро исте јачине, говори се о дихотомом гранању. Оно се јавља код вишећелијских алги, маховина и палми.

гранање код палме

гранање код четинара

гранање код листопадног дрвећа

Врсте гранања код биљака

Биљка раставић са уочљивом сегментацијом

53


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

o

uk a

цваст – скуп цветова на једној цветној дршци

om

Важни појмови

pr

Уклањањем вршног дела стабла подстиче се раст листова дувана. Отклањањем већег броја цветних пупољака подстиче се стварање крупнијих цвасти хризантеме.

Други начин гранања, тј. моноподијално гранање, јавља се код већине четинара и заснива се на томе да главно стабло не прекида раст, већ се стално развијају бочне гране. Код већине листопадног дрвећа, као што су леска, липа или бреза, главно стабло препушта раст првом бочном изданку, који се даље грана. Овај начин гранања назива се симподијално гранање. Код биљака постоји зависност у погледу развоја појединих органа и оне су у стању да путем хормона појачају или смање развој појединих органа. Код сунцокрета вршни део биљке утиче на развијање органа који стоје испод њега. Иако се стабло сунцокрета нормално не грана ако му се одсече вршни део, бочни пупољци почињу да расту и доносе цваст и плод. Ова чињеница је од великог значаја у пракси гајења биљака. Одстрањивањем вршног дела стабла подстиче се раст и обликовање биљке. Овако се може подстаћи и раст корена.

Биолошке мозгалице

1. Ако је тврдња тачна, заокружи Т, а ако је нетачна Н.**

Ed

Корен најчешће има полисиметричан облик. Цветови многих биљака су асиметрични. Код полисиметричних биљних органа могу се повући две равни симетрије. Код гранања четинара, главно стабло не прекида раст. Ако се откине вршни део биљке, она неће више расти.

Т Т Т Т Т

Н Н Н Н Н

2. Повежи биљне органе и типове њихове симетрије тако да испод сваког органа упишеш понуђен тип симетрије.*** А. асиметрија Б. полисиметрија В. моносиметрија

54

Цвет зеленике ............

Лист босиљка ............

Жиличасти корен ............


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

3. Допуни реченице речима које недостају тако да тврдње буду тачне.*

o

Под утицајем различитих животних услова органи биљака су преузели и неке друге функције и самим тим мењају свој изглед, форму и ................................... . Због тога се код биљака не може утврдити тачна .................................................. тела, већ се говори о одсуству или присуству органа.

сегментација

pr

гранање

om

Брзо и кратко – учи се лако

uk a

План организације биљака

Ed

Симетрија

асиметрични органи

Разумеш ли? 1. 2.

полисиметрични органи

3. 4.

моносиметрични органи

5.

Наведи пример асиметричног цвета. Дефиниши полисиметрију или зрачну симетрију код биљака. Да ли различити органи на истој биљци могу бити исте симетрије? Објасни. Да ли исти орган на истој биљци може бити различите симетрије? Објасни. Опиши начине гранања код биљака.

55


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

ЈЕДНОЋЕЛИЈСКИ ЕУКАРИОТИ – ЦАРСТВО ПРОТИСТА Кључне речи протисти кретање амебе

бичари трепљари

У јеноћелијске оранизме убрајамо оне оранизме чије се ело сасоји из само јене ћелије која обавља све живоне функције. Еукариои су оранизми чија ћелија има оранеле и наслени маеријал конценрисан у јеру.

om

o

Кад барску воду посматраш под микроскопом, уочаваш велики број ситних једноћелијских организама који се крећу. Ако пажљивије посматраш, уочићеш и да се разликују по величини, облику, начину кретања, али су сви изграђени само од једне ћелије. Сви протисти имају ћелијску мембрану, цитоплазму, једро и органеле. У царство протиста убрајамо: амебе, бичаре, трепљаре, спорозое и једноћелијске алге.

Занимљива биологија

Амебе живе у воденим стаништима, на влажном земљишту, а неке и паразитирају у човеку. Имају врло танку мембрану, па им је облик тела несталан, тј. променљив. Због танке и еластичне ћелијске мембране, цитоплазма се прелива и гради испупчења – лажне ножице. Стално настају нове лажне ножице, а нестају старе и тако се амеба креће.

Ed

uk a

Цртеж различитих врста протиста из 1910. године.

pr

Амебе

Важни појмови лажне ножице – израштаји цитоплазме којима се амеба креће хранљива вакуола – органела у којој се вари храна код протиста контрактилна вакуола – органела која има улогу у избацивању вишка воде и штетних супстанци

56

контрактилна вакуола

цитоплазма

лажне ножице ћелијска мембрана

једро

Грађа амебе

хранљива вакуола

Амеба се креће лажним ножицама.


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

uk a

варење хране

избацивање несварених делова

разложена храна коју амеба користи

Исхрана амебе

Ed

честица је увучена у хранљиву вакуолу

pr

хранљива вакуола са соковима за варење

Фораминифере су сродници амеба и имају љуштуру. Фосили фораминифера су, због њихове разноврсности, обиља и сложене морфологије, од виталног значаја за наше разумевање историје Земљине прошлости и промене климе. Иако су величине зрна песка, последњих деценија имају изузетно важну улогу у одређивању врло прецизне старости стена. Нарочито су корисни када се нађу у бушотинама при истраживању угља и нафте. Седименти Србије различите старости садрже обиље фораминифера. На основу њих су наши научници одредили старост многих наших локалитета насталих у Панонском мору. Нарочито су се показали корисним у стенама које не садрже морске шкољке, пужеве, корале, јежеве или друге препознатљиве фосиле. На основу фораминифера могуће је утврдити и начин настанка неких стена или за човечанство корисних минералних сировина.

om

лажне ножице

хранљива честица

Занимљива биологија

o

Хране се хетеротрофно тако што својим лажним ножицама обухвате неку бактерију или једноћелијску алгу и увуку је у своју цитоплазму. Око унете хране се формира један мешак – хранљива вакуола у којој се храна вари. Амебе могу имати више хранљивих вакуола. Пошто се лажне ножице могу створити на било ком делу ћелије, хранљиве супстанце се могу унети у ћелију на било ком месту. Несварене остатке хране избацују на било ком месту на мембрани. Амебе дишу читавом површином ћелије, а вишак воде и штетне супстанце избацују преко контрактилне вакуоле.

Размножавају се бесполно, деобом ћелије. Када амеба достигне одређену величину, она се подели. Прво подели једро, а после и цитоплазму, и тако настају две ћерке ћелије. Оне се раздвајају и настављају да живе самостално. Када ћерке ћелије достигну одређену величину, опет се деле и тако повећавају број јединки. Кад наступе неповољни животни услови (нпр. зима, суша...) амеба престаје да се храни и да се размножава, заокругљује се и ствара заштитну опну око себе, цисту, и прелази у фазу мировања. Када спољашњи услови поново буду повољни, циста пуца и амеба наставља да живи.

Бесполно размножавање амебе

57


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

Бичари

o

Бичари живе у воденим стаништима. Неки од њих су изазивачи опасних болести. Имају сталан облик тела. Крећу се помоћу бича, дугачког израштаја цитоплазме, који полази са предњег дела тела. Могу имати један бич или више бичева. Бич се таласасто помера и тако покреће тело. Најпознатији представник је зелена еуглена. Правац кретања еуглени одређује црвенкаста очна пега, тј. мрља која препознаје присуство светлости и одређује правац одакле светлост долази. Зелена еуглена под микроскопом

om

очна пега контрактилна вакуола митохондрија

једро

Ed

uk a

Болест спавања је паразитско обољење људи и животиња. Њен узрочник је паразитски бичар, тј. врста трипанозома. Обично се преноси уједом инфициране цеце муве и најчешће се јавља у сеоским подручијма Африке. На почетку, у првој фази болести, јављају се грозница, главобоља, свраб и бол у зглобовима. Ово почиње у периоду од једне до три недеље после уједа. После више недеља или месеци почиње друга фаза, у којој долази до збуњености и слабе координације покрета. Поред опште конфузије оболелог и смањене координације, долази до поремећаја у циклусу спавања. Током дана оболели се осећа сломљено и веома поспано, док су ноћи праћене несаницом. Уколико лекови нису доступни, болест је смртоносна.

pr

Занимљива биологија

цитоплазма

ћелијска мембрана хлоропласт

Грађа еуглене

Када има довољно светлости, еуглена се храни аутотрофно јер поседује ћелијске органеле, хлоропласте. Када се нађе у мраку, може прећи на хетеротрофан начин исхране. Комбинација ова два начина исхране назива се миксотрофна исхрана. Бичари дишу као и амебе, целом површином ћелије. Избацују воду и штетне супстанце помоћу контрактилне вакуоле. Размножавају се бесполно, уздужном деобом ћелије.

Уздужна деоба бичара

58

бич


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

Папучица под микроскопом

трепље цитолазма

uk a

pr

om

Трепљари су најкрупнији једноћелијски протисти. Имају сталан облик тела. Најпознатији представник је парамецијум или папучица, који је добио назив по облику тела који подсећа на папучу. Трепљари су најсложеније грађени протисти зато што имају ћелијска уста и ћелијско ждрело, велико и мало једро. Трепљари по површини тела имају многобројне цитоплазматичне израштаје, трепље. Оне се покрећу једна за другом, као весла на галији, поређане у низу. Помоћу њих трепљари пливају. Дишу целом површином тела, а воду и штетне супстанце избацују помоћу контрактилне вакуоле. Најчешће имају две контрактилне вакуоле које су сложеније грађе него код амеба и бичара. Хране се хетеротрофно, ситним бактеријама, алгама и другим једноћелијским организмима. Трепљама усмеравају храну ка ћелијским устима, тј. одређеном месту на ћелијској мембрани. Храна улази у ћелијско ждрело, које се наставља на ћелијска уста, а одатле одлази у хранљиву вакуолу, где се храна вари. Несварена храна се избацује на посебном месту на ћелијској мембрани које се назива ћелијски анални отвор.

o

Трепљари

Занимљива биологија

Неке се врсте трепљара (на пример вортицела) не крећу. Вортицела изгледа као звонце прикачено за дршку. У додиру са неким предметом она се најпре згрчи, а потом полако опружа. Понекад, мада ретко, одвоји се од подлоге и плива користећи трепље.

Ed

мало једро

велико једро

ћелијски анални отвор

хранљива вакуола ћелијско ждрело

ћелијска мембрана контрактилна вакуола

ћелијска уста

Грађа папучице

Најчешће се размножавају бесполно, попречном деобом ћелије на два дела. Попречна деоба папучице

59


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

Трепљари имају две врсте једара, велико и мало једро. Она се разликују по облику, величини и улози. Код неких врста трепљара, нпр. код парамецијума, повремено се две јединке приближе једна другој својим удубљеним странама. Између њих се ствара цитоплазматични мостић, преко којег се размењују делови малих једара. У малим једрима се налази наследни материјал, који се на овај начин размени између две јединке. Овај процес се може сматрати неким видом полног размножавања и назива се конјугација. размена делова малих једара

o

велико једро

мало једро

om

Конјугација, вид полног размножавања код папучице

Једноћелијске алге

uk a

pr

Једноћелијске алге живе у сланим и слатким водама и улазе у састав планктона. Главни су произвођачи кисеоника у води, а самим тим и на планети Земљи. Неке живе и као паразити, а неке се хране и миксотрофно. Међу њима чести су представници зелених алги. Најпознатија је хлорела. Хране се аутотрофно јер имају ћелијске органеле хлоропласте. Једноћелијске алге се често удружују у колоније које могу бити различитог облика и величине. Размножавају се бесполно, деобом ћелије. У једноћелијске алге спадају и силикатне алге, које су веома распрострањене у природи, како у води тако и на копну. Чврстину им даје ћелијски зид грађен од силицијума, по чему су и добиле име. Таложењем ових алги у давној прошлости су настале силикатне стене.

Ed

Алга хлорела

Важни појмови

планктонски организми – организми који лебде у води

ћелијски зид

Силикатне алге

60

Силикатна алга – дијатома


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

Биолози истраживачи

Занимљива биологија

o

Хлорела је једноћелијска слатководна алга која у свету одавно носи епитет супер хране због богатства витамина, минерала и велике концентрације хлорофила у свом саставу. Њено име потиче од грчке речи chloros, што у преводу значи зелено и самим тим описује њену боју која је таква услед великог садржаја хлорофила. Највећи извозници хлореле су Кина, Јапан, Кореја и Тајван. Хлорела је чувена по свом снажном дејству и чишћењу организма од токсина. Делује тако што „привлачи” и избацује из тела тешке метале као што су жива, алуминијум и радиоактивне супстанце.

uk a

pr

om

Вежба – самосталан рад Живот у капи воде Потребан материјал: барска вода или направљен инфузум, микроскоп, лабораторијски прибор, нити вате. Поступак: Инфузум ћеш добити када сено ставиш у теглу и прелијеш водом из баре или реке. Теглу држи пар дана на сунчаном месту. Узми кап-две воде из баре или инфузума и стави капалицом на предметно стакло. Покриј покровним стаклом и посматрај под микроскопом. Неки протисти се брзо крећу, зато пре покровног стакла на воду стави неколико нити вате. Они ће бити препрека протистима при кретању, па ћеш моћи да их лакше посматраш. Оно што видиш нацртај и покушај да одредиш којој групи протиста посматрани организам припада. Место за цртеж:

Биолошке мозгалице

Ed

1. Попуните табелу ***

Кретање

Исхрана

Дисање

Излучивање

Размножавање

амеба бичар

трепљар једноћелијска алга

Када попуниш табелу, нађи сличности и разлике у животним процесима ових једноћелијских организама. Сличности: .............................................................................................................................................................................. ....................................................................................................................................................................................................... Разлике: .................................................................................................................................................................................... ....................................................................................................................................................................................................... 61


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

2. Реши укрштеницу.*** 1

1

2 3 4 5

om

o

Водоравно: 1) једноћелијски организам који се креће трепљама; 2) особина живих бића; 3) израштаји цитоплазме за кретање код амебе; 4) органела за кретање неких праживотиња; 5) део ћелије који врши неку улогу у ћелији. Усправно: 1) један протист.

uk a

pr

Брзо и кратко – учи се лако

амебе

трепљари

Ed

Један протист као помоћ при решавању укрштенице

Протисти

Разумеш ли? 1. 2. 3. 4. 5.

62

Шта су протисти? Како се креће амеба? Како се храни еуглена? Објасни како се папучица полно размножава. Зашто су значајне зелене алге?

бичари

једноћелијске алге


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

ГЉИВЕ Кључне речи сапротрофи паразити мицелијум

хифа плодоносно тело споре

Биолози креативци

o

Сваки народ има другачији начин на који меси хлеб. Овај рецепт је са подручја Србије и уз помоћ одраслих можеш да научиш да месиш хлеб. Како се меси хлеб Потребно: 1kg брашна Т-500 20gr соли 25–35gr квасца 500ml млаке воде Припрема: У чинију ставити брашно, шећер и квасац, па умутити. Затим постепено додавати млаку воду, све док тесто не постане глатко и умерено мекано. Смеса треба да одстоји тако 15 минута, а онда се поново меси још пет минута. Извадити тесто из чиније на сто. Раздвојити тесто на два или три мања дела, који треба да одстоје још 15 минута. Затим обликовати мале векне, па пећи у рерни 20 минута на температури од 220 C.

om

Гљиве су широко расросрањено царсво еукариоа које обухваа реко со хиљаа врса. Без обзира на о а ли имају јеноћелијско или вишећелијско ело, основна особина им је а се хране хееророфно, најчешће саророфно. Моу бии и аразии биљака и живоиња и због ога чесо изазивају болеси. Већина припадника царства гљива насељава копно, а мањи број врста живи у води као паразити водених организама. На копну се налазе у скоро свим областима са веома разноврсним условима живота. Гљиве су организми без хлорофила. Имају ћелијски зид изграђен од органске супстанце која се назива хитин. Најпознатије групе гљива су: квасци, плесни (буђи) и печурке.

Ed

uk a

pr

Квасци су једноћелијске гљиве лоптастог облика и присутни су свуда у природи. Хране се тако што, у одсуству кисеоника, разлажу шећер на алкохол и угљен-диоксид, при чему изазивају алкохолно врење, тј. ферментацију. Размножавају се бесполно, пупљењем.

Ћелије квасца под микроскопом

Користе се од давнина у традиционалној производњи вина, пива и пекарских производа. Често се квасци могу наћи на плодовима воћа, где изазивају алкохолно врење. Пекарски квасац има велику употребу у производњи хлеба јер разлагањем шећера ослобађа угљен-диоксид, који подиже тесто од кога се прави хлеб и ствара рупице у њему. Подсети се прошлогодишњег градива о квасцима.

Истражите како други народи месе хлеб и направите изложбу радова или хлебова у школи.

63


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

Важни појмови мицелијум – тело гљиве које се налази у подлози, изграђено је од мреже хифа хифе – кончасте ћелије које граде тело гљиве

Плесни или буђи се могу наћи на хлебу, сиру, лимуну и другим намирницама које стоје на топлом и влажном месту. Мицелијум је изграђен од кончастих ћелија које се називају хифе. Мицелијум се увек налази у подлози коју гљива прво супстанцама за варење разложи, а затим упија хифама. спорангије

Ed

64

o om

мицелијум

Мицелијум буђи изграђен из хифа

При повољним условима на мицелијуму се образују усправне хифе на чијем врху расту спорангије. У спорангијама се налазе споре којима се буђи бесполно размножавају тако што спорангија пукне, споре падну на подлогу и из њих израсте нови мицелијум. Буђи изазивају кварење намирница, али се неке користе у индустрији хране или производњи антибиотика.

uk a

Рокфор је домаћи француски сир од овчијег млека са племенитим плавим плеснима. Потиче са југа Француске и један је од најпознатијих сирева на свету. Легенда каже да је настао случајно. као и већина производа тог типа. Пастир је јео ручак који се састојао од хлеба и овчијег сира. У даљини је видео девојку која му се јако допала, одложио сир у оближњу пећину и отишао да јој се удвара потпуно заборављајући на оброк. Када се после пар месеци вратио у пећину, плесан пеницулијум је обичан сир од овчијег млека претворила у сир са плавим плеснима. Сир овог типа се помиње у списима још од 79. године нове ере, када је познати римски историчар Плиније Старији у једном од текстова хвалио његову богату арому. У овом делу Француске постоје археолошка налазишта у којима су пронађена сита за прављење сира која датирају још из праисторије. Плесан која даје рокфору арому представља његов заштитни знак и оригинално се могла наћи у тлу локалних пећина.

pr

Занимљива биологија

хифа

Биолози истраживачи

Вежба – самосталан рад Посматрање буђи под микроскопом Потребан прибор и материјал: Микроскоп и прибор за рад са микроскопом, лупа, буђ са хлеба, лимуна или пекмеза. Мере опреза: Ако имаш алергију на гљиве и њихове споре, немој радити ову вежбу. Замоли друга из клупе да ти направи препарат. Поступак: Са намирница на којима се налази буђ пинцетом лагано скини танак слој буђи. Потруди се да захватиш што мање подлоге. Пренеси буђ на предметно стакло, додај кап воде и покриј покровним стаклом. Буђ посматрана лупом Помоћу лупе пажљиво посматрај грађу буђи и уочи мицелијум и спорангије. Све што видиш нацртај и означи неколико хифа и мицелијум. Буђ посматрана под микроскопом Микроскопски препарат стави на сточић микроскопа, подеси увеличање микроскопа и посматрај хифе. Буђи посматране под микроскопом нацртај у свесци.


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

Занимљива биологија Најстарија гљива на свету је нађена у ћилибару и стара је око 90 милиона година. То је једна врста кордицепс гљиве. Од разних гљива могу се направити необично лепе боје за тканине. Споре гљива (и ћелијски зид код гљива) састоје се од хитина – најтврђе природно створене супстанце на Земљи. Неки научници сматрају да су споре гљива способне за пут кроз свемир. Под одговарајућим условима, споре неких гљива могу да буду успаване чак вековима и да поново буду плодне после толико времена. Многе гљиве расту према сунчевој светлости, пратећи сунце исто као и биљке. Научници још нису открили како гљиве користе сунчеву светлост. Једна породица гљива садржи више од 70 врста гљива које светле у мраку. Ове гљиве производе светлост хемијском реакцијом која се зове биолуминисценција. У прошлости, људи су осветљавали пут кроз шуму користећи пањеве обрасле овим светлећим гљивицама. Много пре него што је дрвеће населило Земљино тло, Земља је била прекривена џиновским гљивама. Доказ за то је фосил организма прототаџитес (висок 8m и широк 1m), који је представљао праву енигму за научнике откада је откривен 1859. године.

om

o

Печурке су веома разноврсна група гљива. Најчешће живе на трулим пањевима и земљишту, одакле добијају хранљиве супстанце. Хране се сапротрофно, тако што разлажу угинулу органску супстанцу. Могу да живе као паразити на другим организмима.

Гљива на пању у шуми

uk a

pr

Вегетативно тело (мицелијум) развија се у подлози. При повољним условима из подлоге се издижу хифе које стварају плодоносно тело. Оно се састоји од дршке и шешира. шешир

Ed

спорангије споре

дршка

мицелијум

Грађа печурке

Са доње стране шешира налазе се спорангије са спорама. Када се шешир потпуно отвори, споре испадају и ветар их носи, а затим падају на нову подлогу. На подлози спора клија и даје нови мицелијум. 65


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

плодоносно тело – печурка споре мицелијум

om

хифе

o

Спорангије са спорама

Начин размножавања печурки

uk a

pr

Печурке су веома богате протеинима, па се неке од њих, као што су шампињони и буковаче, користе у исхрани. Многе печурке су отровне, могу бити и смртоносне. Таква је зелена пупавка, наша најотровнија врста. У природи, сапротрофне гљиве разлажу органске супстанце до неорганских. Неорганске супстанце упијају биљке кореновим системом. На тај начин гљиве заједно са бактеријама чисте природу од угинулих организама и као разлагачи помажу да супстанце круже у природи.

Зелена пупавка

Ed

Биолози истраживачи

Вежба – самосталан рад Посматрање спора Мере опреза: Ако имаш алергију на споре печурки, немој радити ову вежбу. Ток рада: Први корак у посматрању спора је брање зреле печурке. Брањем недовољно зреле печурке може ти се десити да не пронађеш споре или да споре буду незреле. Такве споре не можеш користити у описивању печурки. Након што убереш печурку, одстрани дршку. Шешир стави на лист белог папира да преноћи. Следећег јутра ћеш наћи отисак спора на папиру. Боја отиска спора ти може послужити као битна карактеристика проучаване врсте. Врхом микроскопске игле или другим оштрим предметом можеш настругати малу количину спора и ставити на предметно стакло. Уколико посматраш обојене споре, биће ти потребна само кап воде коју ћеш ставити на споре. Покриј покровним стаклом и посматрај под микроскопом. Каквог облика су споре које посматраш? ................................................................................................................................................................................................................................ Шта мислиш, како се разносе споре? ................................................................................................................................................................................................................................ Нацртај их у свесци.

66


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

Лишај на дрвету

o

Лишајеве можеш наћи на стенама, надгробним споменицима и стаблима дрвенастих биљака. Различите су боје, од светложуте до мрке и светлоплаве. Подносе добро недостатак воде, високе и ниске температуре, али не могу да опстану на местима где је ваздух загађен. Због тога их нема у околини индустријских објеката из којих се ослобађају штетни гасови. Лишајеви су показатељи присуства загађујућих супстанци у ваздуху. Лишај је заједница два организма, гљиве и једноћелијске зелене алге или модрозелене бактерије. У овој заједници, која се назива симбиоза, оба организма имају корист. Гљиве хифама упијају воду и неорганске супстанце, а алга обавља процес фотосинтезе и створену органску супстанцу тј. храну, прослеђује гљиви.

Важни појмови

om

симбиоза – узајмано корисна заједница две различите врсте, у којој обе имају корист

зелена алга

uk a

pr

хифе гљива

1

Грађа лишаја

Ed

Према изгледу, разликују се три групе лишајева: 1. Корасти, који су целом својом површином чврсто приљубљени за подлогу на којој расту. Око 80% лишајева има кораст изглед, што представља најпростију грађу. 2. Листасти лишајеви су лабаво причвршћени за подлогу, и то само делом преко појединачних хифа или хифа груписаних у снопиће. Имају облик режњевите лисне плоче на којој се разликују две стране: горња и доња. По грађи су сложенији од корастих лишајева. 3. Жбунасти лишајеви су изграђени од делова који личе на жбуниће и у односу на подлогу су усправни или висећи. За подлогу су лабаво причвршћени. По грађи су најсложенији тип лишајева.

2

3

67


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

Када населе неку стену, лишајеви луче лишајну киселину која нагриза стену. У тим малим пукотинама се задржава вода. Зими се вода смрзне, а настали лед проширује пукотине. На тај начин лишајеви дробе стену и утичу на стварање земљишта, што помаже насељавање других биљака и животиња. Због тога што први насељавају нека неплодна станишта, називају их пионирима живог света. Више о њима научићеш у старијим разредима.

Биолошке мозгалице

om

o

1. Заокружи слово испред тачне тврдње.* a) Плодоносно тело гљиве налази се у подлози. б) Плодоносно тело гљиве налази се изнад подлоге. в) Печурке немају плодоносно тело. г) У плодоносном телу налазе се женске и мушке полне ћелије. 2. Заокружи Т ако је одговор тачан и Н ако је нетачан.**

Т Т Т Т Т

1. 2. 3. 4. 5.

Ed

Разумеш ли?

Н Н Н Н Н

uk a

pr

Тело гљиве назива се хифа. Све гљиве су отровне. Гљиве се размножавају спорама. Гљиве и инсекти имају једну заједничку особину. Споре гљива се разносе водом.

Где живе лишајеви? Зашто се каже да су пионири у насељавању неког станишта? Како се хране гљиве? Зашто гљивама није потребан корен? Зашто су стари народи на рану стављали буђ? Како квасци изазивају подизање теста за хлеб?

Брзо и кратко – учи се лако квасци

печурке Гљиве

плесни (буђи)

лишајеви

алге

68


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

БИЉКЕ – ГРАЂА, РАЗНОВРСНОСТ И ЗНАЧАЈ алге маховине папрати

голосеменице скривеносеменице

om

У биљке убрајамо: вишећелијске алге, маховине, папратнице, голосеменице и скривеносеменице. Основна јединица грађе и функције биљака јесте биљна ћелија. Подсети се који су делови биљне ћелије и која им је улога у ћелији! Већина биљака развија се из семена. У семену се налази клица, зачетак нове биљке. На клици разликујемо: коренак, стабаоце са клициним листићима (котиледонима) и пупољчић. Из коренка клице развија се корен, из стабаоца стабло, а из пупољчића листови.

Кључне речи

o

Биљке су вишећелијски оранизми који се разликују о облику, излеу и величини. Њихов оранизам чине биљни орани израђени о различиих кива. Биљни орани имају оређен облик, рађу, оложај у биљном оранизму и обављају све живоне роцесе. Прилаођени су условима среине у којој биљке живе. Према улози коју врше, биљни орани се еле на вееаивне (корен, сабло и лис) и рероукивне (цве, ло и семе).

ћелијски зид

uk a

pr

хлоропласт

митохондрије

једро

млада биљка

Ed

пупољчић

проклијало семе

ћелијска мембрана

цитоплазма вакуола

стабаоце

Грађа биљне ћелије

коренак

Раст клице из семена

Неке биљке немају развијене све биљне органе. У овој лекцији ћеш их упознати.

Важни појмови клица – зачетак нове биљке који се налази у семену семе – репродуктивни биљни орган у коме се налази клица

69


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

Вишећелијске алге Важни појмови

om

o

талус – тело алги изграђено од ћелија, без груписања у ткива и органе

Вишећелијске алге су организми који живе у воденој средини или на веома влажним стаништима. Неке лебде у горњим слојевима воде, неке су причвршћене за подлогу. Све алге имају тело састављено од већег броја ћелија, али немају остале нивое телесне организације: немају ткива ни органе. Њихово тело се назива талус. Разликују се по изгледу, величини и боји тела. У зависности од пигмената које садрже и због којих имају и различите боје тела, у вишећелиjске алге убрајамо: зелене, црвене и мрке алге и харе, тј. пршљенчице. Све алге имају зелени пигмент, хлорофил, али је код мрких он прекривен мрким, а код црвених црвеним пигментом. Мрке алге су вишећелијски организми који живе у морима и граде велике подводне ливаде. Назив су добиле по боји тела која потиче од мрког пигмента који прекрива зелени пигмент, хлорофил. То су најкрупније алге. Њихово тело најчешће личи на неке копнене биљке. Обично су причвршћене за подлогу. Представници ових алги су ламинарија (чије тело може бити дугачко и до 30 метара), јадрански брачић (живи у Јадранском мору и тело јој подсећа на жбун) и саргасум (по њој је названо Саргаско море). Црвене алге су вишећелијски организми који живе у топлим морима, на морском дну и на већим дубинама. Назив су добиле по боји тела која потиче од црвеног пигмента који прекрива зелени пигмент, хлорофил. Представници су коралина (чије је тело чврсто и подсећа на корале) и порфира (алга велике хранљиве вредности и користи се у људској исхрани). У слатким, споротекућим водама, живе углавном вишећелијске кончасте зелене алге. Живе на дну или плутају по води. Ове aлге често можемо видети као масу која плута по површини воде током летњег периода. Чест представник ових зелених алги је спирогира. У морима, близу обале, честа је алга која је листоликог облика тела и подсећа на поврће, зелену салату. То је зелена алга позната под сличним именом, морска салата. И она се, као и зелена салата, користи у исхрани људи. Значај алги у природи је огроман. Оне су најважнији и највећи произвођачи кисеоника у воденој средини. Сети се којим животним процесом алге стварају кисеоник и зашто нам је кисеоник важан!

uk a

pr

Мрке алге

Ed

Црвене алге

Спирогира

Морска салата

70


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

Њихово тело може бити склониште многим воденим организмима, али и храна онима који се хране биљкама. Такође се користе и у исхрани човека и животиња, а у новије време и као саставни део ђубрива у пољопривреди. Примену су нашле у медицини, фармацији и у изради козметичких производа. Због повећања температуре и загађења вода њихов опстанак је угрожен. Неке врсте нестају великом брзином. Најугроженија група су црвене алге. Пошто ово знаш, потруди се бар мало да допринесеш очувању природе и смањиш загађење вода! Размисли како то можеш самостално или са другарима да урадиш! Организуј неку акцију и покажи да „Твоје мало некоме значи много”!

спорангија

Ed

uk a

pr

om

Маховине су вишегодишње зељасте биљке ниског раста. Живе на копну, али је за њихово развиће и размножавање потребна вода, тако да се најчешће налазе на влажним местима. Распрострањене су по читавој планети, од поларних до тропских области. Немају корен, цвет, плод ни семе. За подлогу су причвршћене кончастим израштајима, ризоидима, којима упијају воду и минералне супстанце. Воду и минералне супстанце упијају и целом површином тела. Имају танко, зељасто стабло са листићима. У спорангијама се стварају споре, које учествују у бесполном размножавању. Разликујемо неколико група маховина. Једноставније грађене маховине имају тело у облику режњевите плоче (маховине јетрењаче). Код сложеније грађених маховина тело се састоји од танког стабла са листићима (лиснате маховине). Тресетнице су маховине које расту на влажним стаништима сиромашним кисеоником. Доњи делови тела им изумиру и таложе се. Тако настаје тресет (врста угља). Горњим делом тела непрестано расту.

o

Маховине

Маховине јетрењаче

Лиснате маховине

споре

дршка спорангије

листићи

ризоиди

стабаоце

Грађа маховина

Маховине тресетнице

Значај маховина је велики. Станишта су за многе ситне организме. Неким животињама оне су основна храна, нпр. ирвасима на далеком северу. Користе се у медицини и фармацији. Од тресетница настаје тресет. Како се размножавају маховине, научићеш мало касније. 71


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

Папратнице

ризом

стабло корен

Ed

o

uk a

Грађа папрати

om

спорангије на наличју листа папрати

pr

лист

Папратнице су биљке које су прилагођене животу на копну. Имају развијене вегетативне органе (корен, стабло и лист), али немају репродуктивне органе (цвет, плод и семе). Некада су биле распрострањене у скоро свим деловима Земље а данас их највише има у влажним и тамним шумама. Деле се на: папрати, пречице и раставиће. Грађу папрати ћеш упознати на слаткој папрати. Она има кратко зељасто надземно стабло, а у земљишту се налази вишегодишњи ризом, тј. преображено подземно стабло. Са његове доње стране образује се жиличаст корен који причвршћује биљку и упија воду и минералне супстанце. Папратнице имају проводне снопиће, који проводе воду и минералне супстанце од корена до листова и хранљиве супстанце од листа до свих ћелија. Појава ових проводних снопића и корена им је омогућила да се лакше и боље прилагоде животу на копну. Изнад земље се образују крупни, перасто дељени листови. На наличију листа се налазе спорангије са спорама које имају улогу у размножавању. То значи да лист папрати, осим што врши фотосинтезу, носи и органе за размножавање. Пречице живе најчешће у четинарским шумама. Стабло им пузи по земљи, а са њега полазе гране које се рачвају. Стабло је прекривено ситним листићима. На врховима стабла се образују посебни класови у којима сазревају споре које служе за бесполно размножавање. Са доње стране полеглог стабла образују се танки, жиличасти коренови. Раставићи живе најчешће у близини бара, извора и уз речне обале. Имају танко, зељасто стабло, које је шупље и чланковито. Из чланака израстају танке зелене гранчице. Листови су чланковити и обавијају чворове на стаблу и гранама. На врху стабла развија се клас са спорама које служе за бесполно размножавање. Постоји мали број врста папратница које се развијају на лишћу и стабљикама других биљака. Углавном су копнене биљке, али има и папратница које живе у води. Данас су папратнице зељасте биљке, изузев неколико врста које су дрвенасте, као што су тзв. папрати дрвеће, заступљене само у тропским крајевима. То су биљке које могу бити високе и до 25 m, а њихово дрвенасто стабло може имати пречник и до 50 cm.

Пречица

Раставић

72


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

Голосеменице гране

крошња

o

стабло

Ed

uk a

pr

om

Голосеменице су вишегодишње дрвенасте биљке код којих се први пут током еволуције јавља репродуктивни орган, семе. Семе голосеменица нема плодов омотач. Оно је незаштићено, голо, па су по томе и добиле име голосеменице. Живе искључиво на копну у облику дрвећа, а ређе су жбунасте. Распрострањене су и у хладнијим и у топлим подручјима планете Земље. Имају развијене све вегетативне биљне органе. Корен им је веома развијен и продире дубоко у земљу. У стаблу се налазе посебна ткива која им дају чврстину и омогућавају усправан положај и достизање великих димензија код неких врста. Код голосеменица у хладним областима стабло садржи и смолу која спречава смрзавање воде у биљкама. Листови су различитих величина и облика (игличасти, љуспасти, лепезасти или перасто дељени). Мушке и женске полне ћелије налазе се у мушким и женским шишаркама. У голосеменице убрајамо: цикасе, гинка и четинаре. Цикаси су голосеменице које живе у тропским областима. Имају крупне листове који подсећају на листове палме. Дуговечне су биљке које споро расту. Неки су стари и до 3000 година. Гинко припада групи голосеменица које су живеле на Земљи још пре око 170 милиона година. Једина преживела врста од тог доба је гинко или мандаринско дрво, па се каже да је оно живи фосил. То је листопадна голосеменица пореклом из Кине. Има лепу крошњу и листове карактеристичног облика, као лепеза, и због тога је становник многих паркова. Семе има меснати семени омотач који подсећа на плод. Зрело семе има веома непријатан мирис. Највећи број врста голосеменица има узане, игличасте листове, пресвучене воском, који их штити од исушивања и ниских температура. Ти листови се зову четине, а ова група голосеменица, четинари. Већина четинара су зимзелене биљке. Листови су зелени и остају на стаблу дужи низ година. То су највеће и најдуговечније биљке. На северу Европе, Азије и Северне Америке граде непрегледна шумска пространства – тајге. У четинаре убрајамо: црни бор, бели бор, јелу, смрчу, тују, клеку, тису, Панчићеву оморику...

пресек шишарке

корен

семе

лист

Грађа голосеменица

Цикас

Гинко

Црни бор Различити облици листова код голосеменица

73


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

om

o

Бели бор

Црни бор је наш најчешћи четинар, широке крошње, купастог облика и скоро црном кором стабла у којем има пуно смоле. Листови су дугачки од 8 до 18 центиметара, танки, узани, налазе се у пару распрострањени на гранама стабла. Шишарке су јајастог облика, сјајносмеђе боје. Сличан црном бору је и бели бор. Има црвенкастосмеђу кору и краће четине, до 8 центиметара. Крошња му је широко пирамидална. Расте на високим планинама, на изразито светлим местима. Јела је високо зимзелено дрво, уско пирамидалне крошње, пљоснатих четина са две беле пруге на наличју. Шишарке су усправне и ваљкасте. Значај голосеменица је велики. Станиште су многим животињама. Њихово дрво људи најчешће користе као грађевински материјал. Листови гинка имају лековита својства, па се употребљавају за добијање лекова. Скривеносеменице су дрвенасте, жбунасте и зељасте вишећелијске биљке најсложеније грађе. Могу бити једногодишње, двогодишње и вишегодишње. Имају развијене све вегетативне и све репродуктивне органе. Семе је заштићено, сакривено у плодовом омотачу, па су по томе и добиле име. Насељавају сва подручја на Земљи. Велика разноврсност величина, облика, боја и грађе цветова и плодова знатно је допринела њиховој великој распрострањености. Деле се на монокотиледоне и дикотиледоне биљке (на основу разлика у грађи семена). Монокотиледоне биљке имају један клицин листић – котиледон, а дикотиледоне биљке имају два клицина листића. Клицини листићи служе за исхрану клице док не почне сама да врши фотосинтезу, што се дешава након развоја првих листова. Тада се клицини листићи суше и отпадају.

uk a

Ed

Јела

pr

Смрча

Биолози креативци

Направите новогодишњу јелку од папира. Идеју можете пронаћи на интернету.

74

Биолози истраживачи Семинарски рад – самосталан рад У скривеносеменице убрајамо многе врсте биљака. На основу стеченог знања, опиши једну дрвенасту или зељасту биљку у свом дворишту или оближњем парку. Да ти помогнемо: опиши станиште (где живи), затим спољашњи изглед (како је препознајеш, облик листова, цветова и плодова ако је време цветања и плодоношења), како се храни, да ли је лековита или је људи користе за неке друге потребе. Посматрај биљку дуже време, прати промене које се дешавају у њеном изгледу, опиши их и фотографиши. Одабрану биљку нацртај или нађи њену слику. Све што сазнаш прикажи осталим ученицима на начин који желиш: презентацијом или паноом.


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

Разлике у грађи биљака

има један клицин листић – котиледон

корен

семе има два клицина листића

корен најчешће осовински, ређе жиличаст

жиличаст корен

стабло

стабло

плод

лист

Ради лакшег проучавања научници су дикотиледоне и монокотиледоне биљке поделили у породице. У исту породицу су сврстане биљке на основу сличности у грађи цвета. Међу њима постоје неке баш занимљиве врсте. Упознај их. Летећа патка је веома мала орхидеја која расте у источној и јужној Аустралији. Њен необичан цвет подсећа на патку у лету, па је тако и добила овај необичан назив.

Код нас се овај цвет зове зевалица. У свету су га називали цветом змаја због сличности између њега и змајеве главе. Иако изразито леп, када угине, добија изглед људске лобање.

најчешће потпун, са мрежастом нерватуром

uk a

цвет

најчешће непотпун, са паралелном нерватуром најчешће трочлан или шесточлан, опрашује се ветром или инсектима

Ed

лист

најчешће дрвенасто, ређе зељасто

pr

најчешће зељасто

Занимљива биологија

om

семе

Дикотиледоне биљке

o

Монокотиледоне биљке

најчешће сушан, пуцајући или непуцајући

цвет

најчешће четворочлан или петочлан, опрашује се инсектима, ређе ветром

плод најчешће сочан или сушан

Име ове ретке врсте oрхидеје је Dracula simia. Име је добила по црвеној боји цвета и два дугачка дела која висе надоле и подсећају на очњаке. С друге стране, научно име „simia” односи се на лице мајмуна. Ова биљка расте само у шумама југоисточног Еквадора и Перуа.

Значај скривеносеменица је огроман. Користе се у медицини, исхрани, дрвној, текстилној и козметичкој индустрији и у индустрији папира. 75


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

Биолошке мозгалице 1. У тексту пронађи погрешне тврдње, прецртај их и изнад њих напиши тачну тврдњу.* Биљке имају вегетативне и репродуктивне органе. Репродуктивни органи су корен, стабло и лист. Вегетативни органи су цвет, плод и семе. Алге се размножавају спорама које се налазе у спорангијама на наличју листа. Голосеменице имају ризоиде уместо корена.

Т Т Т Т Т

Н Н Н Н Н

om

Кореном биљка упија воду и минералне супстанце. Фотосинтезу биљка врши у свим зеленим деловима. У семену се налази клица. Тучак је мушки полни орган који се налази у цвету. Алге имају биљне органе.

o

2. Заокружи Т ако је тврдња тачна или Н ако је нетачна.**

pr

3. Повежи биљне органе и биљке које их поседују тако што ћеш поред имена биљке уписати бројеве испред органа које она поседује.*** 1. корен 2. стабло 3. лист 4. цвет 5. семе 6. плод

Ed

uk a

.......... ружа .......... бор .......... маршанција (маховина)

Разумеш ли? 1. 2. 3. 4. 5.

Како се назива основна јединица грађе и функције биљака? Којим процесом биљке стварају храну? Објасни. Које групе организама убрајамо у биљке? Шта су споре? Наведи основне разлике у грађи монокотиледоних и дикотиледоних биљака.

.......... спирогира .......... бујад (папрат) .......... трава

Брзо и кратко – учи се лако папратнице маховине Биљке

вишећелијске алге 76

голосеменица

скривеносеменице


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

ЖИВОТНИ ПРОЦЕСИ БИЉАКА Кључне речи исхрана дисање транспорт супстанци раст покрети биљна ткива транспирација

o

О неживе рирое жива бића се разликују о оме шо се у њиховим оранима оком чиаво живоа овијају бројни живони роцеси. То су: исхрана, исање, развиће, расење, размножавање... Они се не овијају ко свих биљака на иси начин. Неки се у јеној биљци обављају нерекино, а неки овремено. Биљке нерекино ишу, али се овремено размножавају. Сви живони роцеси су узајамно овезани у оранизму биљака и зависе јеан о руо.

om

Исхрана биљака

pr

Подсети се шта је исхрана и који типови исхране постоје! Биљке су аутотрофни организми. Помоћу шеме објасни процес настајања хране код биљака – фотосинтезу.

сунчева енергија

uk a

шећер

Ed

угљен диоксид

кисеоник

неорганске супстанце

вода

Занимљива биологија

Прва фотосинтеза Хемијска анализа древног камења са Гренланда показала је да је фотосинтеза на Земљи постојала и пре 3,7 милијарди година, приближно милијарду година пре него што се раније веровало. Анализу су спровели научници са Универзитета у Копенхагену у Данској, а објавили су је у часопису „Earth and Planetary Science Letters” децембра 2003. Направи шему фотосинтезе и ћелијског дисања на плакату. Помоћи ће ти филм о фотосинтези који можеш погледати на https: //vesnamiletic.weebly. com

ћелија хлоропласт

Шема фотосинтезе код биљака

Алге, било да су једноћелијске или вишећелијске, немају ткива, већ се у њиховим ћелијама налазе хлоропласти у којима се врши фотосинтеза. Фотосинтеза се врши у свим зеленим деловима биљке, а највише у листу.

Ћелије алги са хлоропластима

77


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

покровно ткиво на наличју листа

покровно ткиво лица листа

покровно ткиво лица листа палисадно ткиво

Ed

палисадно ткиво

uk a

Лист је део изданка који обавља три веома важне функције: фотосинтезу, транспирацију и размену гасова. Транспирација је процес одавања воде из биљке у виду водене паре у спољашњу средину. Вода испарава највећим делом кроз стоме, а једним делом и преко кутикуле. Отварањем и затварањем стома регулише се јачина транспирације. Кисеоник неопходан за ћелијско дисање улази кроз стоме и лентицеле, али и директно кроз ћелијске зидове. Ћелијски зидови при томе морају бити влажни, јер у ћелију може ући само растворен кисеоник. Према томе, биљке дишу и кад су стоме затворене, а дишу и органи који немају стома и лентицела.

o

Занимљива биологија

om

епидермис – покорично ткиво

На попречном пресеку листа скривеносеменица између покоричног ткива (епидермиса) лица и наличја листа, налази се ткиво за фотосинтезу. Разликује се палисадно и сунђерасто ткиво. Ћелије палисадног ткива су издуженог облика, усправно постављене у односу на површину листа и скоро да немају међућелијских простора. У ћелијама палисадног ткива налази се велики број хлоропласта, што показује да је то типично ткиво за фотосинтезу. Испод палисадног ткива се налази сунђерасто ткиво које се састоји од ћелија неправилног облика са великим међућелијским просторима. И у овим ћелијама има хлоропласта, али знатно мање, па је његова функција више везана за дисање и складиштење органске супстанце. Наличје листа је покривено ћелијама покорице (епидермиса). Између ћелија покорице наличја листа налазе се микроскопски ситни отвори. Ови отвори се називају стоме. Оне су оивичене ћелијама које их отварају и затварају (стомине ћелије). На тај начин биљка регулише размену гасова и одавање воде.

pr

Важни појмови

сунђерасто ткиво покровно ткиво наличја листа

проводни снопићи стомине ћелије

сунђерасто ткиво

проводни снопићи

стома

Унутрашња грађа листа скривеносеменица

Ћелије за фотосинтезу код голосеменица карактеристичне су грађе. Под микроскопом се виде ћелије танких зидова на појединим местима у виду набора. Сети се да је лист четинара игличаст, а и ово је начин да се повећа унутрашња површина листа и ткива за фотосинтезу. 78


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

Биолози истраживачи Вежба – самосталан рад Унутрашња грађа листа Потребан прибор и материјал: Парче тврдог стиропора, лист неке биљке, оштар жилет, микроскоп и лабораторијски прибор. Мере опреза: Пажљиво рукуј жилетом, нека ти помогне наставник. Ток рада: Припреми микроскоп за рад. Између два стиропора постави део листа и чврсто притисни. Танко одсеци део листа и постави га на предметно стакло. Накапај кап воде, покриј покровним стаклом и посматрај под микроскопом. Уочи палисадно и сунђерасто ткиво. Нацртај попречни пресек листа онако како га видиш под микроскопом и обележи делове.

o

Транспорт супстанци кроз биљку

Важни појмови

om

осмоза – пролазак воде из средине са мањом у средину са већом концентрацијом растворене супстанце

Ed

uk a

pr

Вишећелијске алге, пошто немају корен, воду и минералне супстанце упијају кроз поре, ситне отворе на телу. Маховине немају прави корен, већ имају ризоиде. Ризоиди немају способност да упију довољну количину воде, па маховине упијају воду целом површином тела. Водене биљке примају воду читавом површином тела, док копнене то чине преко корена. Узимање воде се врши коренским длакама, и то процесом осмозе, кроз мембране ћелија коренских длачица. Биљке из земљишта упијају воду и минералне супстанце кореном, тј. коренским длачицама. Посматрајући корен уздужно, на њему разликујемо неколико зона: зону коренских длачица, зону издуживања, зону раста и коренову капу. На попречном пресеку корена разликујемо: покорицу, кору и средишњи део. Све зоне граде ћелије са различитим функцијама.

Алге упијају воду целом површином тела

Грађа корена

ткиво за провођење органске супстанце

средишњи део

средишњи део

ткиво за складиштење хране

ткиво за провођење воде

упијање воде

Попречни пресек корена

проводни судови

зона раста

кора коренске длачице

зона коренских длачица

зона издуживања покорица

зона коренове капе

Уздужни пресек корена

79


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

коренске длачице

om

o

покорица

Ћелије покорице, тј. епидермиса, издужују се и граде коренске длачице којима се упија вода.

На попречном пресеку корена уочавамо покорицу, са чијих ћелија полазе коренске длачице. У кори се налазе ћелије чија је улога спровођење воде до средишњег дела и чување хранљивих супстанци. У средишњем делу се налазе ћелије које граде проводни снопић. Он је изграђен од ћелија издужених у виду цевчица. Проводни снопић корена наставља се на проводне снопиће у стаблу и листовима. Тако се вода са минералним супстанцама коју је корен упио, преноси до листова, где се у хлоропластима обавља процес фотосинтезе. Проводни судови за пренос воде изграђени су од ткива које се назива ксилем. Органске супстанце (храна створена фотосинтезом) преносе се до свих делова биљке преко проводних судова који су изграђени од флоема.

Ed

uk a

Коренов систем представља скуп свих коренова једне биљке. Корен који настаје од коренка клице назива се главни корен (прави корен). На извесној удаљености од врха он се грана и образује бочне коренове који су обично слабије развијени од главног корена. Сви бочни коренови, заједно са главним, граде коренов систем назван осовински. Овај тип кореновог система развијен је код голосеменица и дикотила. Када клицин коренак рано престане са растом, онда са развија жиличаст коренов систем изграђен од великог броја подједнако развијених коренова, а среће се најчешће код монокотила. Ако се уместо бочних коренова развију коренови из стабла, онда су то адвентивни коренови. Адвентивни коренови се код неких биљака образују и на листовима који су у додиру са подлогом. Осим главних улога, корен може да добије и неку другу функцију. Тада се облик и грађа корена мењају и он је метаморфозиран. Најчешћа додатна улога корена је магационирање хранљивих супстанци: • ако се храна нагомилава у главном корену, онда он задебљава и преображава се у репу (нпр. шаргарепа); • када се хранљиве супстанце негомилавају у бочним кореновима, онда постају кртоле (нпр. код георгине); • код неких тропских биљака које живе на муљевитој подлози развијају се коренови за дисање који избијају изнад површине и снабдевају подземне органе ваздухом.

pr

Занимљива биологија

Коренову капу граде ћелије које штите корен од повреда приликом пробијања кроз земљу. Зону издуживања граде ћелије које се издужују, а настале су деобом. Зону коренских длачица граде ћелије које упијају воду и минералне супстанце и оне су битне за процес фотосинтезе.

Важни појмови ксилем – ткиво биљке које омогућава провођење воде и неорганских супстанци кроз биљку флоем – ткиво биљке које омогућава провођење органске супстанце кроз биљку

80

вода и минералне супстанце

вода и хранљиве супстанце

Ксилем и флоем


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

Дисање биљака Важни појмови

o

стома – отвор на наличију листа стомине ћелије – ћелије пасуљастог облика које окружују стому и учествију у отварању и затварању стоме лентицеле – отвори на стаблу и корену који су стално отворени и служе за размену гасова

om

Биљке, као и сва жива бића, дишу. Подсети се шта је дисање! Вишећелијске алге дишу преко пора на ћелијском зиду, а остале биљке преко отвора на наличју листа који се називају стоме. Има их и на стаблима младих и зељастих биљака. Стому чине пора-отвор, две ћелије затварачице са задебљалим унутрашњим зидовима (стомине ћелије) и две ћелије помоћнице. На отвореност стома утиче светлост, концентрација угљен-диоксида, температура и влажност ваздуха. Размисли и објасни како се то дешава.

uk a

pr

отворена стома

затворена стома

Ed

Стоме на листу

Лентицеле су отвори слични стомама. Налазе се на стаблима неких биљака. Имају улогу у проветравању ткива. За разлику од стома, ови отвори се не затварају.

Излучивање вишка воде Избацивање вишка воде и расхлађивање биљака врши се процесом транспирације. То је процес одавања воде у виду водене паре и врши се кроз стоме и лентицеле. Отварањем стома покреће се процес узимања воде и минералних супстанци из земљишта. Кретање воде кроз биљке могуће је једино док су стоме отворене.

81


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

Биолози истраживачи

отвор стоме стомине ћелије

uk a

pr

Резултат Уочићете ћелије и међу њима и по две ћелије пасуљастог облика, а ако је ваш микроскоп има довољно увеличање, у тим ћелијама ћете уочити ситна зелена зрна, хлоропласте. Те ћелије пасуљастог облика су стомине ћелије које отварају и затварају отвор стоме. Све што сте видели нацртајте у свесци.

om

o

Вежба – рад у пару Посматрање стома под микроскопом Увод у активност: Стоме се разликују својом грађом од осталих ћелија у спољашњем слоју ћелија листа. Сваку стому чине две ћелије пасуљастог облика између којих се налазе стомин отвор и две ћелије помоћнице. Потребан прибор и материјал: трајни микроскопски препарат пресека листа, микроскоп, микроскопске плочице, безбојни лак, лепљива трака, пинцета и лист неке биљке, на пример бегоније. Поступак: Припреми микроскоп за рад. На трајном микроскопском препарату листа посматрај сунђерасто и палисадно ткиво. Уочићеш и проводне судове и стоме. Нацртај попречни пресек листа онако како га видиш под микроскопом и обележи делове. – Наличје листа премажите безбојним лаком за нокте и преко тога ставите комадић лепљиве траке. – После неколико минута повуците лепљиву траку и ставите на микроскопско стакло. – Посматрајте ћелије стоме.

Ed

Раст и развој биљака

Талус алге

82

Раст и развој су заједничке особине свих биљака. Биљке расту на неколико начина. Повећањем броја ћелија (до кога долази ћелијском деобом митозом), растом ћелија, растом биљних ткива и органа. За ове процесе биљкама су потребни храна и повољни услови живота, довољно светлости, воде, минералних супстанци и повољна температура. Вишећелијске алге расту деобом свих ћелија талуса у различитим правцима. Тако настају вишеслојни, крупни талуси, који по спољашњој грађи подсећају на биљне органе.


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

Једна од битних карактеристика биљака јесте да расту у току целог живота и да се на њиховом телу налази велики број места са творним ткивима. Творна ткива су смештена на врховима изданака, корену, и доводе до издуживања биљке. Ова ткива се састоје од ситних ћелија обично коцкастог облика, пуних цитоплазме, са крупним једрима. Ове ћелије се стално деле и касније постају трајна ткива која имају одређену улогу у биљци. До прекида растења долази када се биљка налази у стању мировања. Мировање најчешће настаје због неповољних временских услова (хладноћа, суша), а у зависности од станишта у коме се биљка налази.

Творно ткиво на врху корена

Важни појмови

om

o

творна ткива – биљна ткива која се деле митозом и дају остала ткива

Занимљива биологија

Ed

uk a

pr

Најстарије дрвеће Верује се да су најстарије живе биљке борови који расту у америчким стеновитим планинама. Неки су стари најмање 4600 година. Најшире живо дрво Mонтезумски чемпрес, који расте у Mексику, има стабло обима 46 метара, што је највећи обим било које живе биљке. Пандо, Дрхтави џин Пандо је колонија од око 47.000 стабала јасике трепетљике у Јути. Ова невероватна колонија сматра се јединственим организмом, јер сва стабла деле један подземни систем коренова и свако стабло је генетски идентично. Нова стабла настају из изданака огромног система коренова. Процењује се да Пандо постоји најмање 80.000 година, што га чини једним од најстаријих облика живота на планети. Ова колонија је никла из земље чак 50.000 година пре него што су људи стигли у Северну Америку. На неким деловима планете неандерталци су живели још 30.000 година након што се оно појавило. Ова колонија која се простире на преко 4 хектара преживела је незамисливе промене. Опстала је током леденог доба и повремено су стабла бивала спаљена до земље, али је све преживљавала и поново из корена расла. Најшире дрво Крајем 18. века забележено је да је кестен на Етни имао обим 58 метара. Никад није пронађено дрво већег обима. Најдубљи корен Дрво смокве може имати врло дуг корен. Један примерак у Јужној Африци има корен дубок 120 метара. То је најдубљи корен на свету. Највише живо дрво Велики мамутовац у калифорнијском државном резервату Монтгомери, са висином од 112 метара, највише је стабло на свету.

Mонтезумски чемпрес у Мексику

Пандо колонија у Јути

Велики мамутовац у Калифорнији

83


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

Покрети биљака Занимљива биологија

Ed

uk a

pr

om

o

Осцилаторије су алге које могу слободно да се крећу.

Шта мислиш да ли се биљке крећу? Како, ако су причвршћене за подлогу? Њихови покрети су мало другачији. Покрети раста настају у току раста и развоја биљке. За разлику од животиња, биљке не могу да се активно крећу. Оне имају способност покретања својих органа спонтано или као одговор на неки спољашњи фактор. Покрети могу бити везани за раст и називају се покрети растења. На покрете растења утичу фактори спољашње средине као што су светлост, сила Земљине теже, вода и контакт са подлогом. Утицај ових фактора може бити позитиван и негативан. Листови биљака се окрећу према извору светлости јер им је неопходна за процес фотосинтезе. Познато ти је из шестог разреда да изданак увек расте у правцу светлости. Сила Земљине теже делује на корен који расте у правцу силе Земљине теже а изданак у супротном правцу. Уколико се количина воде у земљишту смањи, корен ће расти у дубину или у страну према извору воде. Може да се каже да вода има позитиван утицај на раст корена. Биљке пењачице и биљке пузавице као што је бундева имају рашљике (преображени листови) које обавијају око подлоге. Привремени покрети су пролазни и дешавају се под утицајем спољашњих фактора. Већ знаш да на промену дана и ноћи цветови реагују отварањем и затварањем. Цваст маслачка се отвара преко дана а украсна биљка ноћурак отвара цветове пред вече. Неке врсте биљака као што је лала реагују на промену температуре ваздуха. Лала затвара своје цветове када је температура ваздуха ниска. Неке биљке, као што је стидљива мимоза, реагују на додир. Листови стидљиве мимозе се скупљају на додир и сматра се да се ова биљка тако штити од биљоједа. Неке биљке које се хране инсектима хватају плен тако што затварају своје преображене листове када инсекти слете на њих. Таква биљка је мухоловка.

Стидљива мимоза

Мухоловка

84


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

Биолози истраживачи

Ed

uk a

pr

om

o

Активност – групни рад Покрети биљака Циљ вежбе: Уочавање покрета биљака под утицајем фактора спољашње средине Припрема активности: • ученици се деле у три групе; • свака група добија папир са задатком за рад: 1. група има задатак да испита утицај светлости као еколошког фактора на биљке; 2. група има задатак да испита утицај воде на правац и развој корена биљака; 3. група има задатак да испита утицај светлости на биљне органе. Активност – истраживање: 1. група има задатак да посматра биљке у тами и на светлости и упоређује њихове цветове. Прибор и материјал: чаше са водом, цветови маслачка, невена и поклопац од кутије. Активност – истраживање: Узмите две чаше и сипајте у њих воду, до пола. У чаше ставите исте биљке тако да им доњи део буде у води а горњи вири из чаше. Једну чашу поклопите већом кутијом, а другу оставите на светлости. Нека обе буду на истој температури. Оставите их да стоје 24 сата и након тога упоредите изглед цветова. 2. група има задатак да посматра правац и развој корена под утицајем воде. Прибор и материјал: стаклена кадица, зрно пасуља, песак, земљана саксија. Активност – истраживање: У стаклену кадицу ставите слој песка дебљине око 10 центиметара. У једну половину кадице укопајте у песак земљану саксију. Рупу на дну саксије зачепите каменчићем да вода не би сувише брзо отицала. У другу половину песка ставите семе пасуља. У саксију сипајте воде до половине. Након десетак дана извадите биљку из песка и водећи рачуна да остане читава, оперите је и поставите на чист папир. Посматрајте облик и правац развоја корена. 3. група има задатак да посматра утицај светлости на биљне органе. Прибор и материјал: тегла са водом, картон, семе пасуља, вата, шоља, целофан. Активност – истраживање: Семенку пасуља ставите у шољу на чијем дну се налази вата натопљена водом. После неколико дана, када се развије клијанац (млада биљка пасуља која има прве листове и корен), пренесите га у теглу са водом преко чијег отвора ставите целофан. Оставите теглу у мраку један дан. Сутрадан теглу обмотајте картоном, тако да са једне стране буде узан део тегле без картона. Ставите је на прозор. После пар дана посматрајте шта се десило. Резултате рада сликајте и презентујте другарима других група. Разговарајте о закључцима до којих сте дошли после извођења ових вежби. Закључак: Биљке показују карактеристично кретање и повијање својих делова под утицајем спољашњих фактора (светлости, температуре, смене дана и ноћи). То су привремени покрети биљака. Код 2. групе могли сте уочити реакције корена на воду. Код 3. групе ученика могли сте видети пример како биљка реагује на извесне врсте дражи. Оне то чине покретањем одређених делова или растењем. То су покрети раста чији утицај може бити: позитиван, тј. кретање ка дражи (окретање листова ка сунцу), или негативан, тј. кретање или растење насупрот дражи (раст корена у супротном смеру). Реакције биљака на сунчеву светлост представљају хелиотропизам.

85


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

Биолошке мозгалице 1. Попуните табелу ** Дисање

Фотосинтеза

Транспирација

Када се дешава? У којим деловима биљке? Шта је потребно за процес? Шта се ствара?

om

ан

ан .д

32

28

ан

ан

ан

ан .д 26

.д 24

20

16

ан

ан

.д 14

н

.д 10

да 7.

н да 5.

3.

да

н

pr

Дужина корена

uk a

2. На графикону је приказана дужина и раст корена луковице црног лука када се дода мицелијум гљиве (сиви стубићи) или када се не дода мицелијум гљиве (црни стубићи).***

o

Шта се ослобађа?

Ed

Ког дана луковица црног лука почиње да клија након додавања мицелијум гљиве? .................................................................................................................................................................................................... Када корен почиње да клија без додатка мицелијума? .................................................................................................................................................................................................... Да ли корен боље расте уз додатак мицелијума? .................................................................................................................................................................................................... Шта можеш да закључиш о дејству мицелијума на раст биљке из датог графикона? .................................................................................................................................................................................................... .................................................................................................................................................................................................... 3. У празна поља упиши одговарајућа слова тако да њихов редослед одговара путу кретања воде кроз биљку. А – стабло; Б – лист; В – стома; Г – корен.*** вода из земљишта

86


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

4. Реши укрштеницу.*** 1 2 3

o

4

om

5

uk a

pr

Водоравно: 1. зачетак нове биљке; 2. репродуктивни орган биљке; 3. четинарско дрво; 4. орган који храни и чува клицу; 5. мушки полни орган биљака цветница; Усправно: 1. вегетативни биљни орган.

Брзо и кратко – учи се лако

Ed

покретљивост фотосинтеза

раст и развој

Животни процеси биљака

транспорт супстанци

Разумеш ли? дисање

транспирација

1. 2. 3. 4. 5.

Објасни процес фотосинтезе. Упореди фотосинтезу и дисање. Како биљка упија воду? Шта ће се десити ако биљку у саксији не залијеш? Зашто? Шта су творна ткива?

87


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

РАЗМНОЖАВАЊЕ БИЉАКА

Бесполно размножавање биљака

o

Размножавање је живони роцес оком ко жива бића, у овом случају биљке, сварају себи сличне или иеничне оомке. Биљке се моу размножаваи бесолно и олно. Јеан о облика бесолно размножавања је и вееаивно размножавање.

om

Кључне речи бесполно размножавање полно размножавање опрашивање оплођење цвет цвасти

Бесполно размножавање је процес током којег настају потомци идентични биљци од које су настали. егзоспоре – споре које се стварају Сети се о којим смо облицима бесполног разћелијском деобом и служе за множавања до сада учили! размножавање Алге, маховине и папратнице се бесполно ендоспоре – споре које се стварају у матичној ћелији и ослобађају размножавају спорама. Организми који стварају споре се пуцањем ћелије, служе за називају се спорофити. Ове биљке стварају споре у размножавање посебним органима, спорангијама. По месту настанка могу бити егзоспоре и ендоспоре. Један облик бесполног размножавања је вегетативно размножавање.

uk a

pr

Важни појмови

Ed

Вегетативно размножавање биљака

Вегетативно размножавање код купине

88

Уз помоћ слике подсети се типова вегетативног размножавања које знаш из петог разреда и објасни како се биљке њима размножавају! Да ли у твојој околини има биљака које се размножавају на овакав начин? Вегетативни начин размножавања користи и човек, при гајењу биљака. Бокорење је размножавање дељењем корена (жбуна или бусена) на више делова. Овај начин се уочава код многих зељастих биљака.


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

Размножавање положницом се постиже савијањем грана биљке до земље, део гране се прекрије земљом, а само врх остаје изнад земље. Након неког времена на закопаном делу се развијају коренови и онда се биљка пресецањем одвоји од родитељске. Овако се размножавају винова лоза, орах, леска, дуд, рибизла, шљива.

Вегетативно размножавање вишећелијских алги

pr

Полно размножавање биљака

om

o

Вишећелијске алге се размножавају фрагментацијом, тј. кидањем талуса, органима за вегетативно размножавање или пузећим стаблима. Многе алге, а посебно мрке, размножавају се тако што образују подземне или надземне кртоле из којих ће настати нове алге. Неке алге кончастог облика тела образују појединачне дебелозидне ћелије у којима се сакупља резервна храна и служе за вегетативно размножавање.

Ed

uk a

Објасни шему и подсети се дефиниције полног размножавања! При полном размножавању спајају се мушки и женски гамети, који могу бити истог или различитог облика и величине. Код биљака постоји: изогамија, хетерогамија и оогамија. • Изогамија – укрштају се гамети који су истог облика и величине. Карактеристично је за кончасте алге и одвија се увек у воденој средини. • Хетерогамија – укрштају се гамети различите величине, а истог облика. Женски је обично крупнији, а мушки ситнији гамет. Карактеристично за алге и водену средину. • Оогамија – укрштају се гамети различити по облику и по величини. Постоји једна већа и непокретна полна ћелија (женски гамет) и мања, покретна (мушки гамет). Код ових биљака гамети настају у вишећелијским органима, женски у архегонијама, а мушки у антеридијама (оогамија).

мушки гамет (сперматозоид)

женски гамет (јајна ћелија)

ЗИГОТ

Шема полног размножавања

Важни појмови архегонија – женски полни орган маховина, папрати и неких биљака у коме се развија јајна ћелија антеридија – мушки полни орган маховина, папрати и неких биљака у коме се развија мушка полна ћелија

89


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

Смена генерација Неке биљке се размножавају бесполно, неке полно, а неке и бесполно и полно. У току развића биљака долази до правилног смењивања бесполне или спорофит и полне или гаметофит генерације (смена генерација). Однос између ових фаза је различит код различитих врста биљака. Код биљака на нижем ступњу развића доминира полна, хаплоидна фаза у односу на бесполну, диплоидну фазу. Током еволуције дошло је до преокрета па преовладава бесполна, диплоидна фаза. О циклусима развића код појединих група биљака учићеш у наредним разредима. митоза

спорофит 2n

o om

спорофит фаза оплођење

мејоза

хаплоидне споре митоза гаметофит 2n

Смена генерација код биљака. Величине гаметофита и спорофита код различитих биљака

uk a

Шема смене генерација код биљака

pr

гамети n

гаметофит

гаметофит фаза

спорофит

зигот 2n

Биолози истраживачи

Ed

Активност – самосталан рад Смена генерација код маховина

На основу датих шема смене генерација опиши како се размножавају маховине. Нека ти наставник помогне да утврдиш спорофит и гаметофит генерацију.

споре чахура са спорама

биљка са спорама

мушки полни оган оплођење оплођена јајна ћелија

90

женски полни оган


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

Размножавање папрати Смена генерација код папрати Папратнице се могу размножавати вегетативно, помоћу подземних изданака. Када старији делови подземног изданка изумру, а млади постану самостални, из њих се развијају нове биљке. Ипак, код већине папратница долази до смене генерација. спорангије са спорама

om

o

архегоније

проталијум

антеридије

pr

млада биљка

биљка папрат

оплођење

uk a

Размножавање папрати

Ed

После низа митотичких деоба од зигота настаје организам чије су све ћелије диплоидне. У одређеном делу живота, код таквог организма долази до мејозe, при чему настају хаплоидне споре. Овакав организам ствара и носи споре и припада бесполној, спорофит генерацији. Спорангије са спорама налазе се на наличју листа. Споре се налазе у малим, округлим, црним кесицама. Када су зреле, споре испадају из кесица, и ношене ветром, доспевају на погодно место за раст. Из спора се развија хаплоидна генерација организама на којима се образују гаметангије и гамети. Организам ове полне генерације је гаметофит и он ствара и носи гамете. Гаметофити живе на површини тла и они су зелени, ситни и могу бити срцолики, плочасти или нитасти. Гаметофит папратница се назива проталијум. За тло је причвршћен великим бројем ризоида (ћелија које су издужене као коренске длачице и имају исту функцију). За оплођење код папратница неопходно је присуство слободне воде како би ситни и покретни сперматозоиди стигли до јајне ћелије која је непокретна. Зигот настаје из оплођене јајне ћелије, а из њега се развија диплоидна клица из које настаје диплоидни спорофит, чиме се циклус понавља.

91


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

Размножавање голосеменица

мушке шишарке

старе женске шишарке

Семени заметак са јајном ћелијом код четинара се налази у женским шишаркама на оплодним љуспама. У мушким шишаркама су поленове кесице са поленовим зрнима, а у њима се налазе сперматозоиди. Поленово зрно ношено ветром доспева до семеног заметка и тај процес се назива опрашивање. Након тога долази до спајања сперматозоида и јајне ћелије, тј. до оплођења. Низом процеса од оплођене јајне ћелије настаје семе које ветар разноси. Када семе падне на тло, а услови су повољни, клија у нову биљку.

o

младе женске шишарке

om

Мушка и женска шишарка код бора

Важни појмови

Који биљни орган служи за размножавање код биљака? Опиши га!

uk a

прашник – мушки полни орган биљака тучак – женски полни орган биљака

pr

Полно размножавање скривеносеменица

жиг тучак стубић плодник

Занимљива биологија

Ed

„Цвет-скелет“ је бели шумски цвет и има једну скривену особину која долази до изражаја само кад се покваси. Када пада киша, његове латице постају провидне.

прашнички прашничке конац кесице чашићни листићи

крунични листићи

цветна дршка

прашник

Грађа цвета скривеносеменица

Чашични листићи су најчешће зелени и имају заштитну улогу. Штите цвет док је у пупољку. За разлику од њих, крунични листићи су различитих облика, боја и величине. 92


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

o

Пчела на цвету скупља нектар

прашничка кесица

жиг

pr

om

Разлике настају због прилагођености различитим начинима опрашивања. Најчешће су јарких боја и лепо миришу. Посебне жлезде у подножју цвета луче сладак сок (нектар) и њиме привлаче инсекте и друге животиње које су веома важне у процесу размножавања биљака. Шта мислиш зашто? Код биљака код којих су крунични листићи ситни и неугледни у опрашивању не учествују животиње, него ветар. У цвету постоје полни органи. Мушки полни органи биљака су прашници, а женски полни орган је тучак. Делови прашника су прашнички конац или нит и прашнице са поленовим кесицама. У њима се стварају поленова зрна, а у сваком од њих налази се мушка полна ћелија. Тучак се састоји из жига (врх тучка који је лепљив и на који се лепе поленова зрна), стубића (средишњи, сужен део) и плодника (доњи, проширени део). У плоднику се развија семени заметак (један или више њих), у коме настаје женска полна ћелија.

Занимљива биологија

стубић

uk a

Цваст амброзије опрашује ветар

плодник

Потражите податке о највећој цвасти на свету Titan arum. Погледајте на интернету како цвета у ботаничкој башти у Чикагу.

Ed

семени заметак са јајном ћелијом

прашнички конац

Грађа прашника и тучка

Цветови у којима се развијају прашници и тучак су двополни цветови, а они у којима су само прашници или само тучак су једнополни. Биљке са једнополним цветовима могу бити дводоме и једнодоме. Једнодоме биљке су оне које на истом стаблу образују и мушке и женске цветове, нпр. леска, орах, кукуруз. 93


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

Погледај начине на које се опрашују цветови на презентацији коју можеш наћи на https://vesnamiletic.weebly.com/ Напиши есеј на тему: Како опрашивач утиче на изглед цвета?

Једнополан, женски цвет, кивија

o

Занимљива биологија

Двополан цвет

Неке биљке имају појединачне цветове (мак, трешња, шљива, лала...), а неке образују цвасти. Цваст је скуп цветова на заједничкој цветној дршци. Тако сакупљени цветови лакше буду опрашени и оплођени, него ако су појединачни. Биљке стварају различите облике цвасти, нпр. реса, грозд, штит, главица, клас и клип.

om

једнополни цвет – цвет који има само тучак или прашнике двополни цвет – цвет који има тучак и прашнике једнодоме биљке – биљке које на истом стаблу имају мушке и женске цветове дводоме биљке – биљке које на једним стаблима формирају женске, а на другим мушке цветове цваст – скуп цветова на заједничкој цветној дршци

Дводоме биљке су оне које на једном стаблу образују мушке, а на другом стаблу женске цветове, нпр. спанаћ, киви.

pr

Важни појмови

uk a

Биолози креативци

Ed

Направите изложбу цветова од папира или материјала за рециклирање. Ученици надарени за поезију могу да напишу песму о цвету. Они који воле историју могу на интернету да пронађу податке о најстаријим цветовима. Ко воли географију нека пронађе најинтересантније цветове и њихове опрашиваче на различитим континентима. Математичари нека пронађу примере симетрије код цветова.

грозд – пресличица

клас – попино прасе

гроња – бресква

реса – леска

главица – маслачак

штит – мушкатла

метлица – овас

Типови цвасти

Најважнија улога цвета је у размножавању биљака. Боје латица, мирис, облик и величина цвета доприносе успешнијем опрашивању. Опрашивање је процес преношења поленових зрна са прашника на жиг тучка цвета исте врсте биљке. Може бити: самоопрашивање или унакрсно опрашивање. 94


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

Самоопрашивање је процес преношења поленових зрна са прашника на жиг тучка исте биљке (истог цвета или различитих цветова исте биљке). Унакрсно опрашивање је процес преношења поленових зрна једне биљке на жиг тучка друге биљке. Код биљака се опрашивање може вршити најчешће помоћу животиња, ветра, воде и човека (вештачко опрашивање). Размисли и објасни како пчела, ветар, вода или човек опрашују цвет! жиг тучка

жиг тучка

o

пчела

прашник

семени заметак

Опрашивање цвета помоћу инсеката

Самоопрашивање

Ed

uk a

pr

Оплођење је процес који се дешава после опрашивања. То је процес спајања мушке и женске полне ћелије биљака исте врсте. Када процесом опрашивања поленови зрно доспе на жиг тучка, оно клија и формира поленову цев. Поленова се цев (која на врху носи мушку полну ћелију) издужује, пролази кроз стубић тучка и стиже до плодника тучка, у којем се налази семени заметак са женском полном ћелијом. Након спајања полних ћелија, тј. оплођења, формира се оплођена јајна ћелија, тј. зигот. Из зигота се развија клица, зачетак младе, нове биљке. Из семеног заметка се развија семе, а из плодника тучка плод. Остали делови цвета, чашични и крунични листићи, прашници, жиг и стубић увенуће и отпасти. полен

полен

Лијана је пореклом из Африке, а може се наћи и у Јужној Америци и Азији. Цвет има веома специфичан облик коме је за опрашивање потребно доста пчела или птице попут колибрија. Цвет се састоји од пет латица и пет листића, а у средини је нит у виду звездица. Беле је и љубичасте боје. Сам облик подсећа на венац.

жиг тучка поленова цев

семени заметак са јајном ћелијом

Смарагдна винова лоза има цветове који су тиркизно до тамнозелене боје. Углавном расте у влажнијим подручијима и може да достигне висину и до 13 метара. Цветови су у гроздастим цвастима, окренути наопачке како би слепи мишеви, који висе такође наглавачке, могли да пију њихов нектар. Не подноси хладно време и ниске температуре, а у мраку емитује веома лепу зелену боју.

om

прашник

Занимљива биологија

клица

једро сперматозоида оплођење зигот

Оплођење код биљака цветница

95


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

Биолошке мозгалице

om

uk a

Мирис рафлезије подсећа на мирис: 1. јоргована; 2. трулог меса; 3. печеног меса; 4. не мирише.

Рафлезију опрашују: 1. пчеле; 2. осе; 3. птице; 4. муве.

pr

Цветови рафлезије су: 1. најкрупнији на свету; 2. лепог мириса; 3. црвени са црним пегама.

o

1. Прочитај текст и на основу њега заокружи тачан одговор.** Рафлезија је биљка чији цвет има пречник око 1m и тежину око 10 kg. Паразитира на корењу лијана, па зато нема корен, стабло ни листове. У почетку је биљка скривена. Влакнима ураста у ткиво лијане, а када накупи довољно хране, образује пупољак величине рукометне лопте. Расцветавајући се, отвара пет огромних, црвених, круничних листића, ишараних белим тачкама, који окружују пехар запремине седам литара. Тајна рафлезије је у томе што шири непријатан мирис труљења меса који привлачи муве. Мува улази у цвет, а када излети, преноси полен на тучак другог цвета и на тај начин опрашује рефлезију.

Ed

2. На основу слика цветова одреди њихову симетрију, а на основу описа одреди опрашивача.*

Ружа има мирисан цвет.

Врбини непотпуни цветови груписани су у цвасти.

Цвет орхидеје подсећа на женку бумбара.

Опрашивач је:

Опрашивач је:

Опрашивач је:

................................................................

................................................................

................................................................

Симетрија је:

Симетрија је:

Симетрија је:

................................................................

................................................................

................................................................

96


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

3. Заокружи слово Т ако је тврдња тачна или слово Н ако је нетачна.* а) Опрашивање је процес преношења полена са тучка на жиг прашнике. б) Самоопрашивање је процес који се врши на истом цвету или цветовима исте биљке. в) Унакрсно опрашивање је преношење поленових зрна једне биљке на жиг тучка друге.

Т Н Т Н Т Н

вегетативно

uk a

Брзо и кратко – учи се лако

pr

om

Једнодоме биљке су биљке које на свом стаблу образују: а) цветове са тучком; б) цветове са прашницима; ц) цветове са тучком и цветове са прашницима.

o

4. Заокружи слово испред тачног одговора.*

Ed

Смена генерација

бесполно размножавање

Размножавање биљака

споре делови талуса

полно размножавање

опрашивање

Разумеш ли? 1. 2. 3. 4.

оплођење

5.

Како се размножавају алге? Шта значи смена генерација? Објасни смену генерација на примеру маховине. Објасни како облик и особине цвета зависе од опрашивача. Шта су цвасти?

97


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

ЖИВОТИЊЕ – ГРАЂА И РАЗНОВРСНОСТ Кључне речи хетеротрофна исхрана кретање

Ed

uk a

Корали су дупљари. Обликом најчешће подсећају на разгранато дрво, захваљујући чему су још у античком добу били познати као морско дрвеће. Осим тога, и код њих се, као и код дрвећа, приликом раста образују годови. Стари народи, Грци и Египћани, су им приписивали су им магијске моћи, па су их посвећивали богињама љубави и лепоте, а даривали младенцима. Арапска и индијска народна медицина им даје још већи значај, сматрајући их изузетно лековитим. У савраменој медицини се користе приликом пресађивања костију. Као прва асоцијација на ове животиње свакако је накит који се од њих прави већ целих 20.000 година. Једно море је по њима добило назив.

Све вишећелијске животиње изграђене су од више ћелија које су специјализоване за обављање одређене функције у организму. Код најједноставнијих животиња, сунђера, постоји специјализација, односно подела рада међу ћелијама, али оне нису удружене у ткива. Сунђери су сесилне животиње које живе претежно у морима, а само неке врсте живе у слаткој води. Тело у облику бокалчића изграђено је од два слоја ћелија између којих је пихтијаста маса. Хране се филтрирањем, тј. издвајањем хранљивих честица из воде. Најчешће се размножавају бесполно – пупљењем. Дупљари (жарњаци) већином су сесилне животиње (осим медузе, која се креће) радијалне симетрије. Име су добили то телесној дупљи у којој се вари храна, али она има улогу и разношења осталих супстанци. Друго своје име жарњаци су добили због жарних ћелија којима паралишу плен. О животу хидре већ доста знаш, а на њеном примеру ћеш мало касније научити и основне животне процесе код дупљара. У дупљаре, поред хидре, спадају и корали, медузе и морске сасе.

pr

Занимљива биологија

om

o

Бескичмењаци

Царсву живоиња риаају вишећелијски, хееророфни оранизми који се најчешће крећу. Знаш а се креање као особина јавило збо оребе живоиње а нађе храну. То креање је развило вобочну симерију ко већине оранизама, семенацију ела и лавени реион у коме је смешен мозак. Царсво живоиња је веома разноврсно и боао. У зависноси о оа а ли имају кичму као осовински оран, елимо их на бескичмењаке и кичмењаке.

Сунђер

98

Медузa


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

Ваљкасти црв

uk a

pr

Ваљкасти црви су двобочно симетрични, несегментисани црви који претежно воде паразитски начин живота или живе у земљишту и у води. Тело им је обло, издужено и зашиљено на оба краја. Тешко се разликује главени од репног региона. Први пут се код ових црва јавља анални отвор. Одликују се малим бројем ћелија јер расту, не митотичким деобама, већ растом постојећих ћелија. Представници су човечја и дечја глиста и трихина.

Ed

Мекушци су двобочно симетрични, несегментисани организми, чије је тело заштићено љуштуром код већине представника. Тело им се састоји од главе, трупа са утробном кесом у којој се налазе унутрашњи органи, и стопала, које служи за кретање. Живе у води и на копну. Представник мекушаца је пуж, који ти је познат из претходног разреда. Поред пужева, овој групи припадају шкољке и главоношци (сипе, лигње, хоботнице и наутилус).

Виноградарски пуж

Главоношци су животиње веома различите величине. Најмањи главоношци су величине само 2 до 3 cm. Највећи главоножац је гигантска лигња. Дужине је до 21 m, а може бити тешка и 450 kg. Ова лигња и џиновска шкољка су највеће животиње међу бескичмењацима. Само глава џиновске лигње је велика 1 m. Она је животиња са највећим очима. Њено око може имати и до 40 cm у пречнику. Храни се рибама и другим главоношцима, а сама је храна китовима. Живи на великим дубинама (преко 1000 m). Највећа хоботница има ручице дугачке 10–15 m. У усној дупљи главоножаца налазе се снажне чељусти у облику кљуна папагаја. Помоћу њих главоношци откидају комаде хране које затим гутају. Неке врсте имају отровне жлезде којима убијају плен. Многе дубинске врсте главоножаца могу да светле. Већина главоножаца не живи дуго. Лигње обично живе годину-две. Наутилус је дуговечнији. Може да живи и до 15 година. Неки главоношци спадају у најбрже пливаче међу бескичмењацима. Лигња може да достигне брзину и до 40 km/h.

om

Морски пљоснати црв

Занимљива биологија

o

Пљоснати црви су сложеније грађе од сунђера и дупљара. Они су покретни организми са двобочном симетријом код којих се први пут у еволуцији појављује главени регион. Представник је трепљасти црв планарија. Пљоснатим црвима, поред слободноживећих трепљастих црва, припадају и паразитске врсте, метиљи и пантљичаре.

Шкољка паластура

Наутилус

99


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

o

Многочекињасти црв

Чланковити црви су двобочно симетричне, сегментисане животиње. Њихово тело се састоји од једнаких сегмената. Сегментација захвата како спољашњи, тако и унутрашњи део тела и огледа се у правилном распореду и понављању органа у сегментима. Оваква сегментација погодује заривању организма у земљу и кретању кроз њу. На предњем делу тела је глава, а на задњем сегменту анални отвор. Сваки сегмент, осим ова два, носи један до два пара чекиња које служе за кретање. Представник је, теби добро позната, кишна глиста. Осим кишне глисте која је малочекињасти црв, чланковитим црвима припадају и пијавице и многочекињасти црви. Зглавкари су најбројнија група бескичмењака, како по броју врста, тако и по броју јединки унутар врста. Њихови телесни сегменти груписани су у два или три региона. Основни телесни региони су главени, грудни и трбушни, али су код појединих група зглавкара глава и груди спојени. За зглавкаре је карактеристична и сегментација ногу и антена, ако их поседују. Главени регион је код зглавкара много боље развијен него код претходно описаних животиња. На глави се налазе добро развијена чула. Зглавкарима припадају: ракови, пауколики зглавкари (паукови, шкорпије, крпељи и косци), стоноге и инсекти. Пауколике животиње се од осталих зглавкара разликују двема посебним одликама: немају антене и први пар екстремитета се завршава канџом преко које се излива отровна жлезда. Тело им је подељено на два телесна региона: главеногрудни и трбушни. На грудном делу имају 4 пара ногу за ходање. Ракови имају два пара антена и клешта за напад и одбрану. Са малим изузецима су водене животиње и дишу шкргама. Овај подтип зглавкара обухвата око 30 000 врста најчешће добро покретних животиња које воде слободан начин живота, са само неколико врста које су сесилне и ретким паразитским врстама. Инсекти су најмногобројнија класа животиња. Врло су разнолики по облику и начину живота. Већином су малих размера, тело им је састављено из три јасно одељена дела: главе, груди и трбуха. На грудима са доње стране имају три пара чланковитих ногу, а са горње два пара крила, ређе један пар или су без њих. Према грађи крила и усног апарата деле се на многобројне редове: тврдокрилце, опнокрилце, правокрилце, лептире, двокрилце...

Рак

Важни појмови

uk a

pr

om

Пијавица

Ed

сесилан – организам који се не креће, везан за подлогу антене

ноге

глава груди

крила

трбух

Спољашња грађа инсекта

100


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

Занимљива биологија

Инсект

uk a

pr

om

Стоноге су зглавкари којима припадају сувоземне врсте са израженом правилном сегментацијом и са једним или два пара ногу на сваком трупном сегменту. Многе стоноге су отровне, а њихов ујед је веома болан. Отровне врсте стонога су обично обојене јарким бојама којима упозоравају друге животиње да су опасне.

o

Паук

Научници Брус Робинсон и Ким Рајзенбихлер из Института за поморско истраживање „МБАРИ” у заливу Монтери у Калифорнији објавили су изненађујуће фотографије једне рибе која живи у великим дубинама океана. У питању је риба латинског назива Macropinna microstoma са провидном лобањом, која је у стању да гледа кроз сопствену главу. Њене очи развиле су се унутар главе како би се заштитиле од огромног притиска који влада на дубинама којима се креће од 600 до 800 метара. Како би могла да види шта се дешава испред, али пре свега изнад ње, где сунчева светлост још увек допире, горњи део лобање рибе постао је провидан. Macropinna microstoma је тако у стању да гледа изнад себе, кроз сопствену лобању. На објављеним фотографијама и видео-снимку јасно се виде две зелене лопте које представљају очи рибе.

Стоноге

Ed

Бодљокошци су несегментисани организми, без диференциране главе, са радијалном, петозрачном симетријом. Сви бодљокошци су морски организми који већином живе на дну. Крећу се пузањем помоћу посебног система водених ножица, или живе заривени у подлогу. Бодљокошцима припадају: морске звезде, морске змијуљице, морски краставци, морски јежеви и морски кринови.

Морски крин

Морски јеж

101


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

Кичмењаци вратни пршљенови грудни пршљенови леђни пршљенови

o

тртични пршљенови

Кичмењаци припадају групи хордата, организама који имају унутрашњи, потпорни, осовински орган хорду. Код кичмењака хорда још у ембрионалној фази развоја окоштава и постаје кичменица кроз коју пролази кичмена мождина, део нервног система. Кичмењаци имају двобочну симетрију тела и добро развијену главу са чулним органима. На неким деловима тела се уочава сегментација. Овој групи припадају организми који насељавају све животне области и све климатске зоне. У кичмењаке спадају: рибе, водоземци, гмизавци, птице и сисари.

репни пршљенови водоземци

птице

рибе

сисари

гмизавци

pr

Кичменица изграђена од кичмених пршљена

om

кичмени пршљенови

Ed

uk a

Рибе су водени кичмењаци који се крећу пливањем помоћу пераја. Тело им је покривено крљуштима, а дишу уз помоћ шкрга. Водоземци су кичмењаци који током животног циклуса, живе у води, а затим на копну. Сети се метаморфозе жабе. У одраслом стадијуму, иако су копнене животиње, водоземци не могу без воде. Дишу уз помоћ плућа и коже, која им увек мора бити влажна, а размножавају се у води. У ову групу кичмењака спадају безрепи водоземци – жабе и репати водоземци, као што су даждевњак и човечја рибица.

Рибе живе у води

Важни појмови хорда – осовински потпорни орган код хордата кичмена мождина – део цевастог нервног система који се налази у кичменом каналу

102

Жаба

Даждевњак


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

Гуштер

uk a

pr

Птице су, поред слепих мишева, који су сисари, једини кичмењаци који активно лете. Предњи удови птица преображени су у крила, а задњи удови служе за ходање. Тело прекрива рожна творевина – перје. Имају шупље кости и ваздушне кесе које им тело чине лакшим. Ово су адаптације за летење. У птице убрајамо птице летачице и птице нелетачице, које се деле на велики број родова.

Ed

Можда сте некад чули да неко има „гладне очи”, што би се за жабе и буквално могло рећи. Наиме, многи припадници ове врсте употребљавају очне јабучице за гутање. „Када им се плен нађе у усној дупљи, неке од њих гурају очне јабучице надоле како би га притисле низ грло”, каже Кристофер Рексворти, херпетолог у америчком Природњачком музеју. Највећа жаба на свету живи у западној Африци, а може да порасте до 38 центиметара и да тежи и до 3,2 килограма. Аргентинска рогата жаба, позната је и као Пак-Ман жаба јер има велика уста и подједнако велики апетит. Једе све, од инсеката и глодара до змија, других жаба, гуштера, па чак и мањих птица. Користећи свој моћни језик, ухватиће било шта и повући ће га у своју утробу. Истраживања су показала да њихов језик може да генерише силу која је 1,4 пута већа од њихове телесне тежине. Највећи примерци су у стању да повуку језиком живо-тиње које су и три пута веће од њих.

om

Корњача

Занимљива биологија

o

Гмизавци обједињују већи број група копнених кичмењака са мало заједничких особина. Једна од заједничких особина јесте да сви гмижу, без обзира на то да ли имају ноге или не. Кожа им је заштићена рожним крљуштима, као код змија и гуштера, или рожним плочама, код крокодила. Гмизавцима припадају: корњаче, крокодили, гуштери и змије.

Колибри у лету опрашује цвет.

Орао је птица летачица.

Ној је птица нелетачица.

Пингвин је нелетачица која плива.

103


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

o om Лисица

Кенгур

Ed

uk a

Кљунар Тело му је покривено кратком, врло масном смеђом длаком и спљоштено је. Кљунар је прекривен дебелим непропустљивим слојем длаке, осим по ногама и кљуну. На глави с кратким и неистакнутим вратом има широк пљоснат кљун попут патке, који је на рубу кожнат и има носне отворе на предњој трећини. Очи се налазе одмах изнад кљуна. Уши су му без ушних шкољки и може да их затвори. Меснати језик покривен је рожнатим зубићима и потпуно испуњава усну шупљину. Петопрсте кратке ноге имају пловне кожице, које су приликом ходања пресавијене уназад. Мужјак на задњим ногама има рожнате оструге с отворима кроз које се излива садржај бедрених жлезда отрован попут змијског отрова. Није познато брани ли се животиња тиме. Расте око 50 центиметара у дужину (а женке око 43 cm), од чега на реп отпада око 14 cm. У репу се чувају масноће које служе као резерва хране које животиња може да искористи током оскудице, на пример током зиме.

pr

Занимљива биологија

Сисари су група кичмењака која је данас, по разноликости станишта која насељавају, еколошких ниша које заузимају, овладала не само копном, већ и водом и ваздухом. Препознатљива особина сисара је поседовање млечних жлезда и длака на телу. Млечне жлезде луче млеко којим женке хране своје младунце док не одрасту. Длака има важну улогу у одржавању сталне телесне температуре сисара. Сисарима припадају: сисари са клоаком (кљунар), торбарски сисари (кенгур и други) и сисари са постељицом.

Краве

Китови

104


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

Биолошке мозгалице 1. Попуни табелу*** тако што ћеш уписати тачне појмове. Станиште

Кретање

Симетрија

Сегментација Главени регион

сунђери дупљари пљоснати црви ваљкасти црви чланковити црви

o

мекушци зглавкари

om

бодљокошци рибе водоземци гмизавци

pr

птице сисари

Ed

uk a

2. На основу слике одговори на питања.*** На слици се налази кобра. Да ли на основу слике можеш да уочиш да ли је кобра кичмењак или бескичмењак? .............................................. По којим особинама знаш где треба да сврсташ кобру? .......................................................................................................................................... Којој групи кичмењака припада кобра? .................................................... На основу чега то закључујеш? ....................................................................... 3. Заокружи Т ако је тврдња тачна и Н ако је нетачна.* Ако бескичмењаци имају три пара чланковитих ногу, припадају инсектима. Сунђери су најпростије грађене животиње. Кичмењаци имају спољашњи скелет (кичму). Бескичмењаци су сложеније грађе од кичмењака. Инсекти припадају кичмењацима.

Т Т Т Т Т

Н Н Н Н Н

4. Заокружи појам који не припада другим појмовима.** рибе

гмизавци

сисари

птице

ракови

водоземци

............................................... не припада скупу зато што је ......................................................... . 105


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

5. Допуни реченице речима које недостају тако да тврдње буду тачне.*

3. 4.

5.

Шта су животиње? Како је начин кретања утицао на стварање главеног региона? Како су повезани начин кретања и симетрија животиња? Како објашњаваш назив водоземци? Да ли може да се каже да живе и на копну и у води? Или имаш неко тачније објашњење? Како су птице прилагођене летењу?

Сисари су група ..................................... која је добила назив по томе што поседују .............................. жлезде, које луче ........................... за исхрану младунаца. Тело им је прекривено ............................., која може бити танка, дугачка, кратка, густа... Одликују се сталном ...................................................... тела и присуством .............................................. жлезда у кожи, које имају улогу у терморегулацији.

o

1. 2.

om

Разумеш ли?

Брзо и кратко – учи се лако

pr

сунђери

црви

uk a

дупљари

мекушци зглавкари

бодљокошци

Ed

БЕСКИЧМЕЊАЦИ

ЖИВОТИЊЕ

КИЧМЕЊАЦИ рибе

гмизавци

водоземци

птице сисари

106


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

ЗАШТИТА ТЕЛА ЖИВОТИЊА епидермис кожа крзно хитин рожне творевине

ендотел

чулни епител

трепљасти жлездани епител епител Врсте епитела

жарне ћелије

Ed

uk a

pr

om

Кожа бескичмењака, покожица или епидермис, грађена је од једнослојног епителног ткива, а кожа кичмењака од вишеслојног епитела. Епително ткиво покрива површину тела бескичмењака, а код кичмењака облаже површину унутрашњих органа и учествује у грађи жлезда. У епителна ткива никад не залазе крвни судови, па храна и кисеоник до ових ткива доспевају из ткива које се налазе испод њих. Ово ткиво је грађено од густо збијених ћелија које граде континуирани слој. Епителне ћелије горњих слојева често не добијају храну и кисеоник, па се одбацују у виду перутања или као кошуљица код змија. Према грађи и функцији епителна ткива се деле на: • трепљасти епител, који облаже дисајне путеве; • чулни епител, који улази у састав чулних органа, прима надражаје и преноси их на нерве; • жлездани епител, који улази у састав жлезда и • ендотел, који покрива површину унутршњих телесних шупљина и крвних судова. Епидермис или покожица првенствено има улогу да ограничи, тј. да одвоји тело животиње од спољашње средине и заштити је од спољашњих утицаја. У спољашњем епидермису дупљара налазе се жарне ћелије које су високо специјализоване. Њима дупљари паралишу плен. Жарна ћелија је грађена као бокалчић који у себи носи жарни конац. Када дупљар ухвати плен, испаљује из бокалчића жарни конац којим се у тело жртве убризга отров.

Кључне речи

o

Да ли знаш колико је кожа важна за нормално функционисање во оранизма? Она је највећи чулни оран, учесвује у излучивању вишка вое и шених сусанци, чува ело о исушивања. Ко неких живоиња учесвује у исању, исхрани, креању или оржавању емерауре ела.

Жарне ћелије дупљара

Важни појмови епител – најмање диференцирано животињско ткиво које покрива површину тела и облаже површину унутрашњих органа епидермис – горњи површински слој коже

107


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

Траг слузи коју оставља пуж на листу

Код пљоснатих црва и пужева, осим обичних епителних ћелија, у покожици постоје и многобројне жлездане ћелије. Ове ћелије обично луче слузав секрет који служи као нека врста подлоге преко које организам клизи, потискиван пливајућим покретима код пужа. Пуж се потискује пливајућим покретима, а пљоснати црв – планарија помоћу трепљи. Паразитски облици ваљкастих црва на површини имају дебео слој кутикуле, која их штити од механичких и хемијских повреда, али и од губитка воде. кутикула

o

Важни појмови

pr

мишићи

црево

Попречни пресек ваљкастог црва

Ed

uk a

Захваљујући дебелој кутикули, ваљкасти црви могу да живе у сирћету или да се, као човечја глиста, крећу кроз тело човека. Јаја овог паразита заштићена су дебелом опном. Путем измета доспевају у спољашњу животну средину. Човек се може заразити једући неопраним рукама или једући недовољно опрано воће и поврће. Овај паразит је веома опасан јер се креће и може доћи до душника, што може изазвати гушење. То се најчешће дешава код деце. Јединке врше врло сложена кретања. Код деце се врло често ови паразити из желуца пењу уз једњак до ждрела и излазе кроз нос и уста детета, или се спуштају у душник.

om

кутикула – танак заштитни слој који ствара епидермис биљака и животиња

Занимљива биологија

кожа

На површини тела зглавкара налази се вишеслојна кутикула (грађена од хитина), која у ствари представља њихов спољашњи скелет. Спољашњи скелет је организован у виду већег броја плоча које покривају тело и ноге. Плоче су међусобно покретно зглобљене, што им омогућава покретљивост.

Спољашњи скелет европског жутог шкорпиона видљив под ултраљубичастим светлом

108


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

o

Пресвлачење инсекта

Важни појмови рецептор – чулна ћелија која прима надражај из спољашње или унутрашње средине крзно – слој коже у коме се налазе органи коже хроматофоре – пигментне ћелије у кожи

знојна жлезда

Ed

uk a

pr

om

Код многих врста преко кутикуле се налази воштани слој који спречава испаравање воде из тела и представља значајну адаптацију на копнени начин живота. Овакав скелет представља ограничавајући фактор за раст организма, тако да зглавкари морају повремено одбацивати стару кутикулу, а затим образовати нову. Овај процес се назива пресвлачење и одиграва се у одређеним временским периодима који су карактеристични за врсту. Кожа кичмењака грађена је од вишеслојног епитела испод кога се налази слој везивног ткива – крзно и поткожни слој. Код водених кичмењака и ларви водоземаца, кожа лучи један танак слој сличан кутикули бескичмењака који има заштитну улогу. Код копнених кичмењака спољашњи слојеви покожице орожавају стварајући карактеристичан рожни слој. Он се повремено делимично или у целости, одбацује перутањем или пресвлачењем. Нови слојеви расту на рачун митотичких деоба живих ћелија испод њих. У покожици се налазе пигментне ћелије – хроматофоре, које дају боју кожи. Крзно је изграђено од везивног ткива које је са своје доње стране везано поткожним ткивом за остатак тела (за мишиће). У поткожном ткиву се налазе масне ћелије које имају улогу да чувају хранљиве супстанце, а уједно су и заштита од хладноће.

епидермис

крзно

Занимљива биологија Један квадратни центиметар коже има око 3 милиона ћелија, 5000 рецептора за додир и 4 m нервних влакана. Ту се налази 12 рецептора за топлоту и 10 за регистровање хладноће. У оволиком делу коже се налази и 25 рецептора за притисак и 42 која региструју бол. На ову површину коже стане: 100 знојних, 12 лојних жлезда, 5 длака и 1m крвних судова.

крвни судови длака

поткожно ткиво

мишић длаке

нервни завршеци

Грађа коже човека

109


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

• • • •

o

Кожа је у контакту са окружењем и представља прву линију одбране од спољашњих фактора. Основне улоге коже су: • заштитна – штити тело од механичких повреда, патогених микроорганизама (кожа је непропустљива за вирусе и бактерије кад је неоштећена) и од УВ сунчевих зрака; • одржава стални састав унутрашње телесне средине (хомеостаза) тако што код копнених кичмењака спречава губитак воде и соли, а код водених кичмењака превелики улазак воде у тело; • учествује у размени супстанци – размени гасова, што је од посебног значаја за дисање водених организама и водоземаца; • ствара витамин Д; • учествује у процесима излучивања који се врше у кожним жлездама; • прима спољашње надражаје помоћу бројних чулних органа који су у њој смештени; • учествује у терморегулацији код топлокрвних организама (имају сталну телесну температуру и припадају им птице и сисари) тако што регулише одавање топлоте из тела.

uk a

Биолози истраживачи

pr

Код риба, кожне жлезде су као и код бескичмењака, једноћелијске и производе слуз која смањује трење при кретању кроз воду. Код осталих кичмењака кожне жлезде су вишећелијске. Код водоземаца оне излучују слуз која влажи кожу, што омогућава дисање које се код њих у знатној мери обавља преко коже. Неке слузне жлезде водоземаца могу да стварају отрове који служе за заштиту. Код гмизаваца кожне жлезде немају улогу у излучивању, већ углавном служе за привлачење партнера као нпр. мошусне жлезде крокодила. Најчешћа и најпознатија жлезда у кожи птица је тртична жлезда, која лучи мастан секрет којим се премазује перје, а нарочито је развијена код водених птица.

У крзну се налазе: чулне ћелије – рецептори за бол, притисак, топло и хладно, па је кожа захваљујући овим рецепторима највећи чулни орган; нервни завршеци, који се налазе као слободни или су везани за рецепторе; крвни судови, који исхрањују кожу и учествују у одржавању телесне температуре; знојне жлезде, које код неких сисара учествују у избацивању вишка воде и штетних супстанци и одржавању телесне температуре; лојне жлезде, које имају улогу у подмазивању коже, перја или длаке; рожне творевине: крљушти, плоче, перје, длаке, нокти, копита, канџе.

om

Занимљива биологија

Ed

Пројекат – самосталан рад Посматрање пресека коже под микроскопом Потребан материјал: микроскоп, трајни микроскопски препарати коже неког бескичмењака, рибе, жабе, гмизавца, човека. Начин рада: Посматрај, под микроскопом, трајне препарате пресека коже који постоје у биолошком кабинету. Уочи разлике у грађи коже код различитих животиња: - Да ли је покожица једнослојна или вишеслојна? - Да ли има орожавања? - Да ли у кожи има неких жлезда? - Које органе уочаваш? Сваки препарат нацртај онако како видиш и уз помоћ наставника обележи. Ако у кабинету не постоје трајни микроскопски препарати, покушај да их пронађеш на интернету.

110


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

Занимљива биологија

Длаке на кожи слона

Твор

uk a

pr

om

o

Длаке су обележје сисара. Сви сисари имају длаку на својој кожи: имају их чак и морски сисари (као што су китови и делфини) и они који изгледају као да су бездлаки. Длаку имају и сви остали сисари који живе на копну, иако се може учинити да немају. Сети се трепавица, обрва или длака на репу слона. И то су длаке, зар не? Већина сисара има током читавог живота готово цело тело прекривено длаком. Крзно код животиња има више функција. Служи као добар регулатор топлоте, изолује од хладноће, а понекад штити и од врућине. То изоловање је важан предуслов одржавања сталне телесне температуре (хомеотермија). Боје и шаре крзна служе за оптичку заштиту, визуелно стапање с околином (маскирање) како плену тако и ловцу (на пример: поларни зец, поларна лисица). Упадљива шара на крзну може служити и као знак упозорења непријатељима (као код творова). Длаке могу служити и као средство споразумевања, на пример: накострешена длака на врату и леђима вука значи агресивност, или усправљени реп белорепог јелена значи повлачење, бег. Длаке играју важну улогу и за чуло додира. Та је улога посебно изражена код бркова, који се покрећу посебним мишићима и опремљени су осетљивим чулним ћелијама. Код неких сисара, као што су јежеви, бодљикава прасад и мравињи јежеви, део длака се развио у бодље које служе као додатна одбрана од непријатеља. Крзно може означавати и разлику између полова (нпр. грива код лавова).

Бодљикаво прасе

Занимљива биологија

Ed

Код сисара су развијене знојне, лојне и млечне жлезде. Течним секретом знојних жлезда избацују се производи размене супстанци, а имају улогу и у терморегулацији (снижавање телесне температуре). У облику су цевчица чији је доњи крај увијен у клупко и смештен у крзну, а горњи се излива на површину коже. Могу да буду распоређене по целој површини тела или само на одређеним местима (код пса се налазе на њушци). Код китова нема ових жлезда. Човек има око 2,5 милиона знојних жлезда које су најгушће распоређене на длановима, табанима, под пазухом и на челу. Знојне жлезде су смештене дубоко у крзну. Са површинским слојем коже повезане су вијугавом цевчицом и излучују зној. Зној је течност жућкасте боје и посебног мириса. Знојењем се одстрањују непотребне супстанце из организма. То је значајан механизам регулисања телесне температуре, јер је вода веома битан састојак зноја. Зној такође има и заштитну улогу јер је кисео и тако спречава развој бактерија на површини коже. Лојне жлезде производе мастан секрет који се излучује при корену длаке, служи за њихово подмазивање и спречава исушивање и перутање коже. Нема их на голим деловима тела, осим на очним капцима и уснама. Млечне жлезде су добро развијене само код женки и њихов секрет служи за исхрану младунаца. Осим наведених, код сисара постоји читав низ других жлезда чији је секрет миришљав и служи за међусобно препознавање или као средство за одбрану.

111


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

Биолошке мозгалице 1. Допуни реченицу. * Кожа има улогу : а. ................................................................................................................................................................................................ б. ................................................................................................................................................................................................ в. ................................................................................................................................................................................................ г. ................................................................................................................................................................................................ д. ................................................................................................................................................................................................

om

o

2. Уз понуђене организаме упиши бројеве којима су обележене структуре присутне у њиховој грађи:** .............. хидра 1. покожица .............. инсект 2. жарне ћелије .............. кишна глиста 3. вишеслојна кутикула од хитина .............. кичмењаци 4. крзно

pr

3. Уз понуђене групе животиња наведи по једну особину специфичну за њихову покожицу:** Дупљари .............................................................................................................................................................................. Ваљкасти црви ..................................................................................................................................................................

uk a

4. Наведи две групе организама који имају кутикулу.* а. ................................................................................................................................................................................................ б. ................................................................................................................................................................................................

Ed

5. Наведи орган у кожи који има улогу:*** Механичке заштите: ........................................................................................................................................................ Регулисања телесне температуре: .......................................................................................................................... Примања надражаја: ...................................................................................................................................................... 6. Заокружи тачну тврдњу.* а. Кожа је тања на местима на којима долази до трења. б. Кожа је тања на местима на којима не долази до трења. в. Кожа је тања на местима која су изложенија спољашњим утицајима. 7. Заокружи тачан одговор.* Код бескичмењака кожа је: а. једнослојна; Код кичмењака је кожа: а. једнослојна; 112

б. вишеслојна. б. вишеслојна.


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

8. У табели су наведени слојеви и органи коже. Уписивањем знака + у одговарајуће поље раздвој слојеве од органа коже.* Длаке

Покожица

Знојне жлезде

Крзно

Поткожно ткиво

Нокти

Крвни судови

слојеви коже органи коже

в) рецептор за топло ђ) рецептор за бол

om

б) рецептор за притисак д) рецептор за хладно

Брзо и кратко – учи се лако

pr

а) рецептор за додир г) рецептор за укус

o

9. Заокружи слово испред чулног органа који се не налази у кожи.**

uk a

улога

• заштита • излучивање • терморегулација • чулни орган • дисање

Ed

Кожа

једнослојни епител код бескичмењака

вишеслојна кожа код кичмењака

вишеслојни епидермис

Разумеш ли?

поткожно ткиво крзно са органима

1. 2. 3. 4. 5.

Наведи улоге коже. Какву улогу имају жарне ћелије у епидермису хидре? Како се пуж креће? Зашто слепи људи могу да читају помоћу додира? Која је улога рожних творевина код кичмењака?

113


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

ПОТПОРА И КРЕТАЊЕ ЖИВОТИЊА

сесилан – организам који се не креће, везан за подлогу

Занимљива биологија

Ed

uk a

Кретање медуза Оба слоја ћелија (спољашњи и унутрашњи), од којих се састоји њихово тело, изграђена су у основи од епитело-мишићних ћелија. Оне нису ни праве епителне ни праве мишићне, већ имају улогу и једних и других. Састоје се од једног проширеног дела који има улогу епителне ћелије и на њега се наставља издужен део – мишићно влакно. Контракцијама мишићних влакана у спољашњем слоју долази до издуживања и скраћивања тела и пипака. Контракције мишићних влакана унутрашњег слоја изазивају скупљање и ширење тела. Ови једнолични покрети су довољни да се читавог живота неуморно крећу лебдећи и пливајући испупченом страном кишобрана окренутом у правцу кретања.

o

Важни појмови

Врло мали број животиња се не креће активно. Међу њима су сунђери, који воде сесилан начин живота. На први поглед, и дупљари су организми који се не крећу. Ако се почнеш бавити истраживањем дупљара, схватићеш да неки од њих пливају као нпр. медузе, неки као корали покрећу пипке, а неки као хидра могу да направе колут напред или да се стопалом клижу по подлози. Како им то успева? У унутрашњем слоју ћелија дупљари имају мишићне ћелије којима издужују тело, а у спољашњем слоју мишићне ћелије којима савијају тело. Мишићне ћелије се покрећу под утицајем нервног система, о коме ћеш учити мало касније.

om

пераја крила удови

Зашо се живоиње крећу? Првенсвено су у орази за храном која им је неохона за сварање енерије. Током еволуције живоиње су свориле различие начине креања, али увек за креање корисе мишићне ћелије или мишиће.

pr

Кључне речи кретање потпора скелет мишићи

114

Кретање хидре

Код бескичмењака који се активно крећу, почев од пљоснатих црва, формира се главени регион, у којем су концентрисана чула. Мишићи су груписани у снопове који омогућавају животињи пливање, пужење и летење. Да би се једна животиња могла кретати, потребна јој је чврстина. Код различитих врста црва чврстину тј. потпору организму даје телесна течност – хидроскелет.


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

Инсекти имају хитински спољашњи скелет који периодично мењају. Већина мекушаца и зглавкара на површини тела има спољашњи скелет. Основна улога му је да даје потпору телу. Осим тога, скелет пружа заштиту унутрашњим органима, обједињује делове тела у дефинисани облик и заједно са мишићним системом обезбеђује покретљивост појединих делова тела или читавог организма. Неке врсте спољашњег скелета не расту заједно са организмом, већ се периодично мењају (пресвлаче). Код мекушаца кречњачки скелет расте заједно са животињом. Бодљокошци су једини бескичмењаци који имају унутрашњи скелет. Скелет је изграђен од плочица са којима су покретно зглобљене бодље. Са плочица, осим бодљи, полазе и израштаји у облику штипаљки који служе за одбрану и напад. С обзиром на то да су слабије покретни организми, мишићи су им слабо развијени. Зато бодљокошци имају посебан начин кретања воденим ножицама. То су канали испуњени течношћу, који залазе у све кракове и завршавају се отворима са пијавкама. Када се под притиском вода потисне кроз ножице, оне се издуже и пијавком причврсте за подлогу. Затим се ножице контрахују и за собом повлаче тело животиње.

Пужев кречњачки скелет се не може скинути са животиње, а да она не угине.

уздужни канал

Ed

uk a

pr

om

o

Инсекти имају спољашњи скелет.

кружни канал отвор са пијавком

водене ножице крак

Систем водених ножица код морске звезде

115


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

Занимљива биологија Грађа чврстог коштаног ткива под микроскопом

Биолози истраживачи Активност – самосталан рад Начини кретања бескичмењака Потражи податке у литератури или на интернету о начинима кретања, скелету, броју ногу и крила датих организама. Када скупиш податке, попуни табелу. Ако пронађеш неку занимљивост о њиховом кретању, упиши и то у табелу. Кретање

Скелет

Ноге и крила

Занимљиве чињенице о кретању

o

сунђери

мекушци

зглавкари

бодљокошци

Ed

uk a

Кожни скелет развијен је код водених организама (крљушти риба и коштане плоче корњаче). Оклоп корњача се састоји од кожног скелета који је покривен рожним плочама, тј. изграђен од снажних коштаних плоча које су спојене у јединствен оклоп. Срастао је са кичменицом и ребрима, па само оставља отворе за протурање и увлачење главе, репа и удова. Спољашна површина оклопа покривена је снажно орожналим површинским слојем покожице који гради рожне плоче. Снажно орожњавање присутно је и на вилицама које су пресвучене рожним навлакама оштрих ивица пошто корњаче немају зубе. Многе врсте могу потпуно да увлаче главу и удове у оклоп, док облици који живе у морској води ту способност немају.

ваљкасти црви чланковити црви

pr

Занимљива биологија

пљоснати црви

116

om

дупљари

Кичмењаци су организми са унутрашњим скелетом. Код већине кичмењака скелет се може поделити на кости главе, трупа и екстремитета. Кости имају чврстину али и одређену еластичност захваљујући специфичној грађи коштаног ткива. Коштано ткиво чине међусобно повезане звездасте ћелије и међућелијска маса. У међућелијској маси се налази органска супстанца, која костима даје еластичност и неорганске супстанце (калцијум-карбонат и калцијум-фосфат), које јој дају чврстину. На површини костију је покосница, која је важна за раст и зарастање костију, а испод ње чврста коштана маса испресецана каналима кроз које пролазе нерви и крвни судови. У зглобовима се налази сунђерасто коштано ткиво. Кроз средину дугих костију пролази коштани канал у коме је коштана срж. Касније ћеш сазнати како се у њој стварају крвне ћелије.


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА доња вилица грудна кост

pr

uk a Ed

срце

скелетни мишић

глава глава горња вилица кључна кост надлактица

карлица

ребра

прсти шаке

две кости подлактице шака

колено

o

бутна кост

лисњача скочни зглоб

om

Кости су по облику подељене на дуге (цевасте), пљоснате и кратке кости. Дуге кости су кости удова и међусобно су повезане зглобовима (покретном везом). Пљоснате кости граде лобању, ребра, грудну кост, карлични и раменски појас. На глави су пљоснате кости везане непокретном везом која се назива шав. Ребра су за грудну кост везана полупокретном везом – хрскавицом. Неки кичмењаци, као што су хрскавичаве рибе, немају окоштао скелет, већ је њихов скелет изграђен од хрскавичавог ткива. Скелет даје потпору органима, штити их, а заједно са мишићима има улогу у кретању. За кости су везани скелетни мишићи који учествују у кретању, одржавању тела у простору, у унутрашњем транспорту различитих супстанци, а код птица и сисара и у терморегулацији. Постоје три врсте мишића који су изграђени од различитих мишићних ткива. Свако мишићно ткиво се састоји од издужених ћелија које имају способност контракције. Ћелије садрже миофибриле, посебне протеине који учествују у грчењу и опружању мишића. Скелетни мишићи су везани за кости и покрећу тело. Глатки мишићи граде зидове унутрашњих органа. Срчани мишић гради срце. Више о њима сазнаћеш у наредним лекцијама.

прсти стопала

голењача

стопало

Скелетни систем човека

јабучицa

покосница

чврсто коштано ткиво тело кости

унутрашњи органи чашица сунђерасто коштано ткиво коштана срж

срчано мишићно ткиво

попречно-пругасто мишићно ткиво

Врсте мишићног ткива

глатко мишићно ткиво

чврсто коштано ткиво покосница крвни суд

Грађа дугих костију

117


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

Скелетни мишићи, који су везани за кости и учествују у кретању, изграђени су од попречно-пругастог мишићног ткива.

снопић другог реда

снопић првог реда

кост

Попречно пругасто мишићно ткиво посматрано под микроскопом

везивно ткиво

Ed

Биолози истраживачи

Вежба – самосталан рад Посматрање коштаног и мишићног ткива под микроскопом Потребан материјал: микроскоп и трајни препарати коштаног ткива и попречно-пругастог ткива. Начин рада: Постави препарат под микроскоп када нађеш видно поље. Нацртај и обележи у свесци ова ткива. Уочи попречну пругавост код попречно-пругастог мишићног ткива. Обрати пажњу и на облик ћелија овог ткива. Када посматраш коштано ткиво, обрати пажњу на концентрично поређане ћелије око Хаверзових (коштаних) канала.

118

тетива

крвни судови

Грађа скелетног мишића

pr

Попречно-пругасто мишићно ткиво изграђено је од издужених цилиндричних ћелија са више једара. Називају се попречно-пругасте због специфичне грађе која се може видети под микроскопом као светле и тамне пруге. Више мишићних ћелија обмотаних везивним ткивом граде мишићне снопиће првог реда, а више снопића првог реда обавијених заједничком везивном опном гради мишићни снопић другог реда. Више снопића другог реда обавијених заједничком опном гради мишић. На крајевима мишића налази се везивно ткиво које образује тетиве. Њима су поједини мишићи причвршћени за кости. Неки мишићи су директно везани за кости. Мишићи се везују за кости еластичним везама – тетивама. Снажни скелетни мишићи грче се веома брзо и под утицајем наше воље, па се називају и вољни мишићи. Њима припада већина мишића нашег тела. Облик скелетних мишића зависи од њиховог положаја и улоге и може да буде различит. Вретенасти мишићи налазе се претежно на рукама и ногама и омогућавају кретање. Плочасти мишићи су стомачни мишићи, дијафрагма и међуребарни мишићи, који омогућавају дисајне покрете. Тракасти мишићи присутни су у пределу врата и задужени су за покретање главе. Лепезастог облика су мишићи лица и грудног коша. Прстенасти мишићи смештени су око отвора на телу (очију, уста, аналног отвора...).

uk a

Од различитих облика тестенине, стиропора и мало жице можеш направити скелет неке животиње. Ученици једне школе су направили мишић од папира и најлонске фолије. На њему се виде мишићни снопић првог и другог реда, тетиве и цео мишић. Мишићне ћелије можеш да направиш и од папира у боји. Црвена и плава вуница може да послужи за крвне судове, а зелена за нерве. Покушај, није тешко.

om

Биолози креативци

o

миофибрили


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

Различите групе кичмењака су се током еволуције начином кретања прилагођавале животној средини у којој живе. Из претходних разреда знаш доста о кретању животиња. Кроз предложену активност допуни своје знање о кретању кичмењака. У литератури и на интернету пронађи и неке занимљивости о кретањима кичмењака.

прстенасти

лепезасти

тракасти

Начин кретања

Удови за кретање

om

Активност – самосталан рад Начини кретања кичмењака Начин рада: Потражи податке у литератури или на интернету о начинима кретања, скелету и броју ногу и крила датих организама. Када скупиш податке, попуни табелу. Ако пронађеш неку занимљивост о њиховом кретању, и то упиши у табелу. Занимљиве чињенице о кретању (прилагођености)

водоземци

вретенасти

Облици мишића

Ed

uk a

гмизавци

сисари

плочасти

pr

рибе

птице

o

Биолози истраживачи

Занимљива биологија Већина птица и све врсте слепих мишева имају развијена крила за кретање кроз ваздух. Крила морају бити довољно снажна да би издржала тежину тела и дала довољну брзину и стабилност током лета. Стога су крила такве грађе да током лета ваздух пролази испод њих и одиже тело од земље, док сам покрет крила тело покреће унапред. Остале животиње без крила које се крећу кроз ваздух, као летећа веверица, користе ваздушне струје, како би превалиле одређене кратке раздаљине, али оне заправо не лете.

Дуго перје на крилима је због лакшег одизања од земље и постизања брзине.

јаки грудни мишићи Реп помаже да се контролише лет.

119


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

Биолошке мозгалице 1. Наведи три функције скелета:* а. ................................................................................................................................................................................................ б. ................................................................................................................................................................................................ в. ................................................................................................................................................................................................

o

2. Скелет може бити:** По саставу: ........................................................................................................................................................................... По положају: ....................................................................................................................................................................... По чврстини: ......................................................................................................................................................................

Ed

uk a

4. Обележи слику грађе мишића.***

pr

om

3. Повежи организме са типом скелета који поседују*** ............... хрскавичаве рибе 1. хидроскелет ............... змија 2. кречњачки скелет ............... шкољка 3. коштани унутрашњи скелет ............... корњача 4. хрскавичав скелет ............... рак 5. коштани спољашњи скелет ............... морски јеж 6. унутрашњи скелет са бодљама ............... кишна глиста 7. хитински спољашњи скелет

5. Пажљиво прочитај текст па одговори на питања.*** Преласком на копнени начин живота код животиња долази до промена у мускулатури: • за кретање по подлози највећи значај добијају удови, па су њихови мишићи снажно развијени; • код птица је нарочито јако развијен грудни мишић, који има значаја за летење; • код сисара је испод коже развијен један мишићни слој који образује поткожну мускулатуру чија је улога покретање коже. Код човека и примата су посебно добро развијени поткожни мишићи врата и главе који учествују у покретима лица. Веома добро развијену поткожну мускулатуру има јеж па се, захваљујући њој, може савити у клупче. 120


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

uk a

Брзо и кратко – учи се лако

pr

om

o

а. Зашто су код копнених кичмењака развијени мишићи удова? ................................................................................................................................................................................................ ................................................................................................................................................................................................ б. Због чега је птицама важан добро развијен грудни мишић? ................................................................................................................................................................................................ ................................................................................................................................................................................................ ц. Којим мишићима покрећемо лице ? ................................................................................................................................................................................................ ................................................................................................................................................................................................ д. Како се јеж савија у клупко? ................................................................................................................................................................................................ ................................................................................................................................................................................................

Потпора тела

унутрашњи скелет

Ed

спољашњи скелет

Кретање

Разумеш ли? 1. 2. 3. 4.

мишићи и скелет

5.

Која је улога скелета? Како је грађено коштано ткиво? Како је грађен један скелетни мишић? Шта је потребно да би се покренуо скелетни мишић? Подигни своју руку и размисли како ти је то успело. Наведи облике мишића.

121


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

НЕРВНИ СИСТЕМ ЖИВОТИЊА Како живоиње реаују на услове сољашње среине каа је оло или хлано? Како знају а се склоне о оасноси или а улове лен? Како окрећу своје мишиће и чиаво ело? Све информације из спољашње средине животиње добијају преко чула. Звук се чује чулом слуха, а слика се види чулом вида. Чулима животиње осећају природу, али како знају да протумаче све оно што се догађа у спољашњој средини? Зашто се каже: оком гледамо, мозгом видимо? Реаговање на дражи, тј. утицаје из спољашње и унутрашње средине, омогућава посебан систем органа животиња, нервни систем. Једине животиње које немају нервни систем јесу сунђери који живе у морима и слатким водама, али и они осећају промене у води пошто имају врло примитивне (једноставне) нервне ћелије.

Ed

uk a

Нервни систем обезбеђује усаглашавање организма животиње са спољашњом средином кроз сталне и брзе реакције на промене у тој средини и координацију деловања организма као целине. Нервни систем обухвата нервне и потпорне ћелије у једном организму, њихов распоред и међусобне везе. Нервне ћелије (неурони) могу пратити промене у спољашњој средини (дражи, стимулуси) и као одговор на њих стварати и преносити информацију у виду брзог биоелектричног таласа (нервни импулс) до мишићних или жлезданих ћелија. Вероватно је јединствена карактеристика неурона њихов кончаст облик, који омогућава преношење сигнала на релативно велике удаљености. Нервни систем, дакле, учествује у пријему, провођењу и обради прикупљених информација о спољашњој и унутрашњој средини и одговору организма на примљене импулсе. Уз систем жлезда са унутрашњим лучењем, нервни систем је основа за одржавање целовитости и саморегулације живих бића, односно одржавања хомеостазе. Његова улога почива на једној од основних особина живих бића – осетљивости. Величина нервног система варира од неколико хиљада ћелија код најједноставнијих црва, до 300 милијарди ћелија код афричког слона.

pr

Занимљива биологија

om

o

Кључне речи нервни систем нервно ткиво нервна ћелија ганглије мозак кичмена мождина

122

Сунђери немају развијен нервни систем

Медузе имају мрежаст нервни систем

Најпростији нервни систем имају дупљари (медузе, корали, морске сасе и хидре). Њихов нервни систем је мрежаст, јер га чине нервне ћелије у спољашњем слоју тела које су повезане у мрежу. Овакав нервни систем омогућава дупљарима да осете плен који плива.


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

Код пљоснатих црва нервне ћелије су груписане у ганглије (скупове нервних ћелија), од којих се пружају две нервне врпце, па се такав нервни систем зове врпчаст. Код пљоснатих црва се, због могућности кретања, јавља двобочна симетрија, али и ганглије које се концентришу у главеном региону.

Важни појмови неурон – нервна ћелија ганглија – скуп тела нервних ћелија

мрежа нервних ћелија

om

главена ганглија

o

главена ганглија

спојене нервне врпце

нервна врпца

мрежаст

врпчаст

лествичаст

pr

Врсте нервног система

Ed

uk a

Нервни систем чланковитих црва (нпр. кишне глисте) лествичастог је типа. У главеном региону кишне глисте налази се мождана ганглија, а у сваком наредном сегменту по пар телесних ганглија. Ганглије два суседна сегмента повезане су уздужним нервима, док су ганглије једног сегмента међусобно повезане попречним нервима. Када се погледа нервни систем кишне глисте, он личи на лествице, па је тако добио име. Зглавкари имају такође лествичаст нервни систем. Главена ганглија преузима главну улогу у односу на остале, ниже постављене ганглије, тако да се први пут јавља једноставан мозак.

главена ганглија

нервни систем на трбушној страни тела

телесна ганглија

Нервни систем инсеката

123


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

Занимљива биологија

мозак

uk a

Периферни нервни систем чине нерви и ганглије које се налазе у телу. Састоји се од сензитивних, моторних и мешовитих нерава. Сви неурони имају ћелијско тело, и више влакана која из њега излазе. Моторна и сензитивна влакна периферног нервног система су само најдужа влакна одговарајућих неурона. Ћелијска тела сензитивних влакана налазе се изван мозга, у његовој непосредној близини или у кичменој мождини, док се ћелијска тела моторних неурона налазе унутар мозга или кичмене мождине. Моторна и сензитивна влакна, која преносе поруке до и од одређеног органа или области, налазе се груписана у нерву. Различити нерви „опскрбљују” одређене области или органе. Укупно 43 пара нерава излази из централног нервног система: 12 парова главених нерава из мозга и преостали 31 пар са обе стране кичмене мождине. Главени нерви углавном снабдевају органе чула и мишића на глави, мада један веома важан мождани нерв – вагус – инервише органе за варење, срце и ваздушне путеве у плућима. Стога, периферни нервни систем служи за преношење сензорских и моторичких порука између централног нервног система, с једне стране, и мишића, жлезда и органа чула, с друге стране. Нема никаву улогу у анализи дражи, као ни у иницирању моторних сигнала. То је зато што се обе ове активности дешавају у централном нервном систему.

o

Ганглијски нервни систем пужа

Мекушци имају ганглијски (ганглионаран) нервни систем који се састоји од ганглија међусобно повезаних у сваком сегменту. Нервни систем кичмењака је централизован и цевастог је типа. Увек се налази на леђној страни тела, за разлику од бескичмењака, којима се нервни систем налази на трбушној страни тела. Нервне ћелије у ембрионалном периоду стварају нервну цев која се у предњем делу проширује и гради мозак. Од нервне цеви настаје кичмена мождина, која се налази у кичменом каналу. Мозак и кичмена мождина чине централни нервни систем. Периферни нервни систем граде нерви који полазе од мозга (мождани нерви), нерви који полазе од кичмене мождине (мождински нерви) и ганглије. Поред ова два тесно везана дела нервног система, постоји и аутономни нервни систем, тј. вегетативни нервни систем (сачињен од нерава и ганглија), који није под утицајем воље, и контролише рад унутрашњих органа.

om

телесне ганглије

pr

главене ганглије

Ed

кичмена мождина (на леђној страни тела)

124

нерви

Нервни систем човека

Нервни систем је изграђен од нервног ткива које се састоји од нервних и потпорних ћелија. Нервне ћелије немају способност деобе. Потпорне ћелије имају улогу у исхрани нервних ћелија.


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

дендрит тело нервне ћелије

аксон

једро

мијелински омотач

Нервна ћелија

дендрит – кратак наставак нервне ћелије аксон – дугачак наставак нервне ћелије мешовити нерв – нерв који садржи и сензитивна и моторна влакна сензитивни нерв – нерв који носи информације од чулне ћелије (органа) до одговарајућег центра у мозгу или кичменој мождини моторни нерв – нерв који носи информације од моторног центра до мишића или жлезде која ће извршити радњу синапса – место преласка нервног импуласа са једне нервне ћелије на другу

Ed

uk a

pr

om

Нервна ћелија, тј. неурон, састоји се из тела са кратким наставцима – дендритима и дугачког наставка – аксона. Дугачак наставак – аксон обавијен је беличастим омотачем, мијелинским омотачем, који убрзава провођење информација. Аксон се на свом крају грана, градећи нервне завршетке. Тела нервних ћелија формирају сиву масу нервног система и ганглије. Аксони могу бити веома дуги. Они граде нерве и белу масу нервног система. Нерв је скуп више аксона обавијених заједничким омотачем. На основу улоге сви нерви се могу поделити у три групе. Нерви који преносе информацију са чулних ћелија и органа до мозга или кичмене мождине називају се осећајни или сензитивни нерви. Нерви који преносе нервне импулсе од мозга и кичмене мождине до ефектора, тј. органа који врши радњу (неког мишића или жлезде) називају се покретачки или моторни нерви. Мешовити нерви се састоје од осећајних и покретачких влакана. Да ли се некад запиташ како нервни систем зна шта се догађа у његовој спољашњој и унутрашњој средини? Како зна да је нешто опасност, а нешто није? Како организам реагује на слике, звуке, температуру и тачно зна да их разликује? То је због тога што нервни систем реагује на посебан начин. Различите промене у спољашњој средини или организму називају се дражи. Нервне ћелије имају способност да на дражи реагују надражајем и та особина се зове надражљивост. Проводљивост је особина нервне ћелије да надражај проводи на другу нервну ћелију или орган у виду нервног импулса. Нервне ћелије су међусобно повезане али, се не додирују. Њихова веза је физиолошка и назива се синапса.

Важни појмови

o

нервни завршеци

3Д илустрација повезаности нервних ћелија

125


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

Важни појмови

o

uk a

Занимљивости о људском мозгу 1. У нашем мозгу постоји преко 100 милијарди нервних ћелија. 2. У људском мозгу има више нервних ћелија него звезда у Млечном путу. 3. Када бисмо повезали све неуроне у нашем телу добили бисмо низ дугачак 965 километара. 4. Лева страна људског мозга контролише десну страну тела, а десна страна мозга контролише леву страну тела. 5. Бебе изгубе половину укупног броја неурона у првој години живота. 6. У кичменој мождини има око 13,3 милијарди неурона. 7. Нервни систем може да преноси нервни импулс брже од 100 метара у секунди, а у неким случајевима је брзина преко 400 километара на час.

om

Занимљива биологија

Између аксона једне нервне ћелије и дендрита друге налази се простор који се назива синаптичка пукотина. У тој пукотини се ослобађају посебне супстанце, неуротрансмитери, помоћу којих се преноси нервни импулс. Нервни импулс се ствара само ако је драж тј. утицај довољне јачине. Та драж се назива праг дражи или пражни стимулус. Када се нервни импулс створи, он је увек исте брзине и трајања. Па како онда нервни систем разликује јачину неке промене? Јачина промене се одређује фреквенцијом нервног импулса. Ако је звук јачи, фреквенција ће бити већа и обрнуто. Нервни импулс са одређеног чула стиже у одређени део мозга или центар. Тај центар је сензитивни, прима и обрађује информације. Моторни центри затим шаљу команде у виду нервног импулса моторним нервним влакнима до ефектора, мишића или жлезда који ће извршити радњу. Ово провођење нервног импулса је најуочљивије на простом рефлексном луку. У овом случају се центар рефлекса налази у кичменој мождини.

pr

рефлекс – реакција организма (без утицаја воље) на одређену драж

драж

рецептор у кожи сензитивни нерв

Занимљива биологија

Ed

Потрес мозга Потрес мозга настаје као последица удара у главу или пада. Последица тога је губитак свести и памћења, тј. особа се не сећа једног периода пре и након повреде. Овај период може трајати од дела минута до једног дана. Тегобе трају од неколико дана до неколико месеци. Манифестују се у виду главобоље, вртоглавице, зујања у ушима, мучнине, повраћања и осећаја да је час топло, час хладно, сметње концентрације, страхова, нервозе. Ако тегобе трају дуже, треба сместа урадити снимак мозга магнетном резонанцом и можда доказати да постоје и структуралне повреде мозга. Лечење подразумева мировање, лекове против болова и против мучнине.

126

сензитивни центар у мозгу центар рефлексне радње

моторни нерв ефекторни орган

Рефлексни лук

Како су распоређене бела и сива маса, зависи од дела мозга. Мозак свих данашњих и изумрлих кичмењака у основи је петоделан. Из табеле научи делове нервног система кичмењака и њихове улоге.


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА Улога

Кичмена мождина

Налази се у кичменом каналу. Споља је бела маса. Унутра је сива маса у облику лептира раширених крила. Од ње полазе мешовити мождински нерви.

• центар је рефлексних покрета • регулише активност мишића који покрећу главу, врат, труп, екстремитете • регулише покрете мишића за дисање • регулише активност унутрашњих органа

Мождано стабло (продужена мождина, мождани мост и средњи мозак)

Споља бела, а унутра сива маса без изгледа лептира. Укрштају се нервна влакна из мозга.

• чвор живота: центар за дисање, рад срца и крвни притисак • центри за гутање повраћање, лучење пљувачке, кијање, кашљање

Мали мозак

Код сисара и човека се састоји из две половине (хемисфере). Сива маса се налази споља. Најразвијенији код електричних риба, птица летачица и сисара тркача.

• регулише одржавање равнотеже • регулише тонус мишића, аутоматске покрете и став тела • контролише и координише покрете екстремитета

om

Предњи мозак тј. велики мозак

Састављен из две хемисфере. На површини се налази сива маса, која гради кору, а унутра је бела маса. Анатомски се дели на чеони, слепоочни, темени и потиљачни режањ.

• регулише телесну температуру • регулише активност жлезда са унутрашњим лучењем • регулише потребу за храном и водом • регулише понашање, емоције, инстиктивно понашање

Ed

uk a

pr

Међумозак

Налази се између леве и десне половине предњег мозга. Његов део је хипоталамус, преко кога је нервни систем повезан са ендокриним системом.

o

Грађа

• моторна зона регулише покрете супротне стране тела • сензитивна зона прима информације са чулних ћелија и органа супротне стране тела • асоцијативна зона тумачи надражај (звук, предмет који се види...), а захваљујући овој зони, човек може да ужива у уметности, учи, осећа

Аутономни тј. вегетативни нервни систем је посебан део нервног система састављен из два дела: симпатичког и парасимпатичког. У унутрашњим органима налазе се огранци оба система. Њихово дејство је супротно. Дејство симпатикуса преовлађује у стресним ситуацијама, када је организам уплашен или узбуђен. Парасимпатикус је активнији када се организам одмара, у току спавања или после јела.

темени режањ

чеони режањ

потиљачни режањ

слепоочни режањ продужена мождина

мали мозак кичмена мождина

Грађа мозга

127


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

Нервни систем прима информације о променама у спољашњој средини и различитим деловима тела преко чулних ћелија. Све примљене информације које су у облику биоелектричног импулса – акционог потенцијала доводи у везу, комбинује и обезбеђује адекватан одговор. На тај начин нервни систем регулише однос организма према спољашњој и унутрашњој средини. Нервни систем, повезујући остале системе, обезбеђује јединство организма као целине.

Симпатикус

Парасимпатикус скупља зенице

шири зенице

успорава дисање

o

убрзава дисање

успорава рад срца

om

убрзава рад срца

појачава рад црева

pr

спречава опуштање шећера из јетре

успорава варење

стимулише отпуштање шећера из јетре

uk a

Утицај аутономног нервног система на различите органе

Биолошке мозгалице

Ed

1. Поред групе животиња упишите број којим је означен тип нервног система који поседују:** ........... дупљари 1. цеваст ........... пљостани црви 2. лествичаст ........... чланковити црви 3. ганглионаран ........... зглавкари 4. мрежаст ........... мекушци 5. врпчаст 1 1 ........... кичмењаци 2. Реши укрштеницу***

Водоравно: 3 1. скуп нервних ћелија; 2. потенцијал у ћелији; 3. нервни систем дупљара; 4 4. врста нервног система кичмењака; 5. место контакта две надражљиве 5 ћелије. Усправно: 1. дугачки наставак нервне ћелије.

128

2


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

Разумеш ли? 1.

Основна јединица грађе и функције нервног система јесте: а) нервна ћелија; б) коштана ћелија; в) мишићна ћелија.

2.

3.

врпчаст нервни систем

uk a

мрежаст нервни систем

5.

om

Брзо и кратко – учи се лако

4.

pr

Кратки наставци нервне ћелије се називају: а) неурити; б) мијелински омотач; в) дендрити.

Зашто вам срце брже куца а зенице се шире када сте уплашени? Зашто баш кад изађете са драгом особом у шетњу, црева почну да вам крче? Пронађите решења у литератури за децу и на интернету. Да ли организми који немају развијен нервни систем нешто осећају? Објасни. Који органи учествују у писању домаћег задатка? Шта је акциони потенцијал? Како се преноси кроз нервни систем?

o

3. Заокружи слово испред тачног одговора.*

ганглијски нервни систем

Ed

Нервни систем

лествичаст нервни систем

цеваст нервни систем

периферни – мождани нерви мождински нерви

централни – мозак и кичмена мождина

аутономни – симпатикус парасимпатикус

129


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

ЧУЛНИ ОРГАНИ Кључне речи драж надражај рецептори

Зашо су живоиње развиле чула? Да ли чуло укуса омаже живоињи а окрије која је храна обра за јело? Да ли чуло виа и слуха омаже рабљивици а ронађе лен, а лену а обене? Чулни орани обавешавају оранизам о роменама у сољашњој среини и сосвеном елу.

Важни појмови

Промене средине чулни органи примају као дражи, преводе их у нервне импулсе, надражаје, и преносе нервним ћелијама. Чулни органи су специјализовани да примају само једну врсту дражи. Састоје се од чулних ћелија – рецептора, тј. пријемника дражи. Свака чулна ћелија из које су изграђени чулни органи има тачно одређену јачину дражи на коју реагује. Та минимална јачина дражи која може да изазове одговор чулне ћелије зове се праг дражи. Према врсти дражи коју примају рецептори се деле на: • механорецепторе – примају механичке дражи: имају их чула додира, притиска и слуха; • терморецепторе – реагују на промену температуре (рецептори за топло и хладно); • хеморецепторе – реагују на хемијске дражи: имају их чула укуса и мириса; • фоторецепторе – реагују на светлосне дражи и улазе у састав чула вида. Рецептори могу бити појединачни и расути по телу или сконцентрисани на одређеним местима. Концентрисање рецептора је последица стварања главеног региона услед кретања. Најчешће су рецептори сконцентрисани тако да граде чулне органе на глави.

Ed

uk a

Како животиње виде Квалитет вида код различитих припадника животињског царства се веома разликује. Истра-живања су показала да се те разлике огледају у видном пољу, што је директно повезано са начином исхране. Наиме, животиње које се у ланцу исхране налазе у улози плена имају растављене очи, постављене више са стране, што им омогућава да гледају сваким оком посебно. Ово им омогућава далеко шире видно поље у односу на њихове ловце, чије очи су постављене фронтално тј. више напред. Како би лакше уочиле цвет, природа је пчелама подарила могућност да виде ултраљубичасту светлост (па чак и више боја ове светлости). Мачке су кратковиде, што значи да не могу добро видети превише удаљене објекте. Могу видети нијансе плаве и зелене боје. Дању им је вид помало замагљен па виде и до шест пута мутније него људи, док у мраку виде готово савршено.

pr

Занимљива биологија

om

o

рецептори – чулне ћелије за пријем дражи

чуло вида

чуло слуха

чуло мириса

чуло укуса

Чулни органи код човека

130

чуло додира


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

Чуло вида Занимљива биологија

o

За разлику од људи, птице имају четири типа фоторецептора који им омогућавају да виде црвену, зелену, плаву и ултраљубичасту светлост у исто време. Неке птице имају оштрији вид од људи тако да орао види чак 2.5 пута оштрије од човека.

uk a

pr

om

Од постанка Земље сунчева светлост је важан фактор у еволуцији живих бића. Жива бића су развила разноврсне органе који су у стању да реагују на светлосне сигнале. Светлосну енергију животиње примају фоторецепторима. На основу тих сигнала мозак је у стању да одреди или региструје правац и удаљеност посматраног предмета. Многи бескичмењаци имају примитивне очне мрље (пеге) изграђене од фоторецептора које могу да региструју правац светлости и разликују светло од таме. Сложеније очи имају неки мекушци и зглавкари. Оне омогућавају стварање слике посматраног предмета и њихово разликовање. Инсекти имају добро развијене очи и чуло мириса. Зато су цветови које инсекти опрашују обојени и мирисни. Очи су им сложене и грађене из већег броја простих јединица. Инсекти су мозаичним очима у стању да разликују облик, боју, удаљеност предмета, а нарочито добро региструју покрете. Свака јединица или просто око региструје део предмета који се осликава у мозгу у виду мозаика. Осим сложених очију, неки зглавкари имају и просте очи.

Ed

Парне очи кичмењака изграђене су по типу затвореног очног мехура (очна јабучица). Очна јабучица обавијена је трима опнама: • Беоњача је спољашња опна која пропушта светлост. • Судовњача је средишњи слој богат крвним судовима. На свом предњем крају образује дужицу, различито обојену, која на средини има отвор – зеницу. Иза дужице се налази предња очна комора. • Мрежњача је унутрашња опна и представља најсложенији део ока. У њој се налазе чулне ћелије: штапићи и чепићи. Штапићи су одговорни за разликовање светлости и таме. Чепићи су одговорни за уочавање боја и детаља предмета. Kод сисара су штапићи бројнији од чепића. Чепића највише има у средини мрежњаче (на линији која пролази кроз центар ока), на месту које се зове жута мрља, место најоштријег вида.

Важни појмови мозаичне очи – очи изграђене од много простих очију

очна пега

Очне пеге код планарије

Мозаичне очи инсеката

131


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

Занимљива биологија

центар за вид у потиљачном делу мозга

Супротно устаљеном мишљењу, слепи мишеви нису слепи. Међутим, то не значи да они могу без проблема уочити инсекта на другој страни пећине. Вид слепог миша је толико лош да мора користити тзв. ехолокацију да би уловио плен. Како би лоцирали инсекте и осталу храну у ваздуху, слепи мишеви емитују низ високофреквентних звукова који се одбијају од „мете“ и враћају до слепог миша. Зависно од угла таласа који се вратио, могу усмерити своје летење у правом смеру.

очни нерв

om

o

око

pr

Како видимо? Можеш ли на основу слике, а уз помоћ наставника да објасниш шта значи изрека „Оком гледамо, мозгом видимо”?

uk a

Биолози креативци

Ed

У литератури и на интернету пронађи информације о томе како животиње виде своју околину. Нацртај слику своје околине онако како је ти видиш, а и како животиња коју истражујеш. Направите изложбу у одељењу. Нека наставник ликовне културе одлучи чији рад је најбољи.

Чуло слуха

Животиње имају различито развијено чуло слуха. Помоћу њега комуницирају. Органи чула слуха поседују механорецепторе који обавештавају нервни систем о треперењима ваздуха или воде. Код бескичмењака који имају добро развијено чуло слуха омогућава им међусобну комуникацију и проналажење партнера. Чулни орган кичмењака је ухо. Грађа и положај ушију су различити од врсте до врсте. Код највећег броја врста смештено је на глави. Само код сисара је развијена спољашња ушна шкољка, која има улогу сабирања звучних таласа. У грађи уха човека разликујемо: спољашње ухо, средње и унутрашње ухо. Спољашње ухо чине ушна шкољка и спољашњи ушни канал, на чијем се крају налази бубна опна. 132


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

полукружни канали узенгија пуж наковањ чекић

Ухо човека

унутрашња опна еустахијева туба

pr

спољашњи слушни бубна канал опна

Инсекти се најчешће оглашавају зрикањем као зрикавци и скакавци. Чуло слуха се састоји од два тврда, назубљена, хитинска дела тела (зрикала) која се брзим покретима међусобно тару. Зрикање или чегртање зависи од структуре зупчаника, брзине превлачења и придодатих резонатора. Положај зрикала може бити на предњим крилима, на ногама, прсима или стомаку. Зрикало често имају само мужјаци, који се на тај начин јављају женкама.

om

слушни нерв

ушна шкољка

Занимљива биологија

o

Средње ухо чине слушне кошчице: чекић, наковањ и узенгија и унутрашњи ушни канал, који повезује средње ухо са ждрелом. То је Еустахијева туба. Унутрашње ухо је испуњено течношћу (лимфом). Део унутрашњег уха је спирално увијен и назива се пуж. У њему се налазе рецептори за слух, тј. механорецептори. Чулне ћелије су повезане са слушним нервом.

Ed

uk a

Како животиње чују? Звучни таласи, преко спољашњег слушног канала, долазе до бубне опне, коју померају. Бубна опна је везана за три слушне кошчице (чекић, наковањ и узенгија) у средњем уху које су међусобно зглобљене. Једна од њих затвара улаз у унутрашње ухо, у коме је смештен пуж, коштана структура испуњена течношћу. У њој се налази Кортијев орган са механорецепторима изнад којих је мембрана. Када кошчице из средњег уха завибрирају, вибрације се преносе на течност у пужу и померају мембрану која додирује чулне ћелије, тј. механорецепторе. У њима се ствара нервни импулс који се, преко слушног нерва (сензитивни нерв), преноси у слепоочни део коре предњег мозга, где се налази центар за слух. Код већине кичмењака чуло слуха је повезано са чулом равнотеже у полукружним каналићима.

Чула укуса и мириса

Чула укуса и мириса су се током еволуције врло рано развила код животиња, зато што им је главна улога тражење хране. Све животиње које активно траже храну имају добро развијено чуло мириса. Код бескичмењака су то мирисне јамице удружене са чулом укуса. Једино су код инсеката ова два чула раздвојена. Код ова два чула чулне ћелије су хеморецептори који распознају различите хемијске супстанце растворене у ваздуху, пљувачки или води. У слузокожи носа се налазе хеморецептори који реагују на различите мирисе. Информација се преноси мирисним (сензитивним) нервом до одговарајућег центра у мозгу који тумачи мирисе. 133


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

Занимљива биологија

om

o

На врху расцепљеног језика змија смештени су рецептори за укус и додир, а влажном површином прима и мирисне дражи те тако знатно помаже овом чулу. Мирисне дражи се проводе до Јакобсоновог органа смештеног на крову усне дупље и обложеног мирисним епителом. Дакле, језик се не користи као код других сисара као помоћ приликом гутања, већ као помоћни орган чулу мириса.

Чуло укуса смештено је у близини усног отвора или у самим устима. Код кичмењака чуло укуса је смештено у слузокожи језика и ждрела, a нарочито је добро развијено код копнених кичмењака. Зашто је животињама важно да разликују укусе? Рецептори разликују 4 основна укуса: слатко, слано, кисело и горко. Сматра се да су се ова четири укуса еволутивно развила захваљујући томе што су животиње током времена научиле да је слатко храна богата енергијом (сети се фотосинтезе). Слано представља со која је неопходна организму за нормално функционисање. Кисело и горко су укуси који одбијају јер могу да представљају опасност.

pr

горко

чулна квржица

потпорна ћелија

рецепторна ћелија за укус

кисело

слано

Ed

uk a

Неке змије, нпр. питони и звечарке, осетљиве су на топлоту (инфрацрвени зраци). На њиховој глави, између очију и ноздрва, налази се једна или неколико јамица до којих се пружају многобројни нервни завршеци. Помоћу њих могу да открију топлокрвну животињу, свој плен. Тај систем је тако прецизан да могу детектовати температурну промену мању од 0,002 oC.

слатко

Делови језика који осећају различите укусе и грађа чулне квржице на језику

мирисни нерв мирисни део мирисне ћелије нос носна шупљина

Чуло мириса код човека

134

нерв


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

Чуло додира

Занимљива биологија

бол

додир

Ed

хладно, топло

uk a

pr

o

om

Кожa је, између осталог, значајна за комуникацију организма са спољашњом средином, како код најпримитивнијих животиња, тако и код човека. Дупљари у свом спољашњем слоју имају чулне ћелије којима осећају промене у спољашњој средини. С обзиром на то да имају мрежаст нервни систем, ове чулне ћелије им помажу да осете плен помоћу вибрација у води. Такве чулне ћелије у епидермису имају и планарије. Кичмењаци имају специфичне нервне ћелије чији су нервни завршеци (разгранати крајеви аксона) смештени у кожи. Осетљиве су на промене температуре и убрајају се у терморецепторе. У кожи су смештени и механорецептори за додир и бол. Орган који се зове бочна линија код водених кичмењака – риба, налазе се дуж бочних линија тела. Они примају надражаје изазване покретима и струјањем воде. Помоћу њих рибе се оријентишу у кретању кроз воду нпр. при заобилажењу предмета.

Пас има врло развијено чуло мириса. Научници су открили да је код пса оно 100 000 пута јаче развијено него код човека! Подаци говоре да човек има око 5 милиона мирисних ћелија у носу, док немачки овчар има чак 200 милиона ових ћелија, путем којих прима мирисе из околине. Зато пас може да разликује десет пута више различитих мириса од човека. Захваљући чулним длачицама на бради, образима, обрвама и њушци, пас се добро сналази у околини. Ове длачице су добро повезане са нервима који преносе различите осећаје у мозак. Тврде, сјајне, дебеле и глатке, дугачке од 3 до 10 cm, чулне длачице расту у групама од по 3 до 5 длака из једне брадавице. Неки пси су способни да их посебним мишићима активно померају и тако опипавају предмет, мере му топлоту, испитују струјање ветра, крећу се ноћу... Једно истраживање је показало шта се дешава уколико се псима одсеку ове длаке. Пси су се понашали изгубљено и уплашено, а неки су и јели предмете који нису били за јело. Међутим, ове појаве нису дуго потрајале јер су друга чула преузела контролу. Сазнај нешто више о чулима пса на интернету и напиши есеј.

додир

притисак

притисак бол

Чулни органи коже

135


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

Биолошке мозгалице 1. Пажљиво прочитај текст па на основу њега одговори на питања.** Чуло мириса код змија је добро развијено. Чула вида и слуха су слабо осетљива, што важи нарочито за чуло вида у доба пресвлачења. Немају бубну опну и слушни канал, чулне ћелије су развијене и завршавају се непосредно испод коже. Последица тога је да не могу примати звучне таласе који се преносе кроз ваздух, али су зато осетљиве на вибрације које се преносе кроз тло. Делом тела који је у директном додиру са тлом, змије, могу да осете треперење тла које друге животиње не могу.

o

Како змије осећају звук?

om

..................................................................................................................................................................................................................... ..................................................................................................................................................................................................................... Које чуло је добро развијено код змија?

pr

..................................................................................................................................................................................................................... ..................................................................................................................................................................................................................... Да ли змије боље виде у доба пресвлачења?

1. 2. 3. 4. 5.

Ed

Разумеш ли?

uk a

..................................................................................................................................................................................................................... .....................................................................................................................................................................................................................

Зашто су животиње током еволуције развиле чула? Наброј врсте фоторецептора. Како је грађено око зглавкара? Како сисари чују? Зашто је кожа највећи чулни орган?

Брзо и кратко – учи се лако

чуло укуса хеморецептори

чуло мириса хеморецептори

Чулни систем

кожа терморецептори механорецептори

136

чуло вида фоторецептори

чуло слуха механорецептори


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

ИСХРАНА ЖИВОТИЊА исхрана енергија варење

Важни појмови

om

Сунђери се одликују филтрационим начином исхране. Вода стално циркулише кроз тело, а ћелије унутрашњег слоја, хоаноците, хватају хранљиве честице бичевима и увлаче у своје ћелије. Тамо се храна вари или се предаје амебоидним ћелијама (које се налазе у пихтијастој маси између унутрашњег и спољашњег слоја) које варе храну.

Кључне речи

o

Већ знаш а се оранизми хране јер им је за обављање живоних роцеса оребна енерија коју, у роцесу ћелијско исања, обијају из хране. Део хране живоиње роше за меаболичке роцесе, а ео урађују у своје ело и ако расу и развијају се. Живоиње су хееророфни оранизми. У исхрани корисе оову оранску сусанцу коју су свориле биљке у роцесу фоосинезе. Према врси хране коју јеу, живоиње се еле на биљојее, месојее и свашојее.

pr

хоаноците – ћелије са крагном и бичем које се налазе у унутрашњем слоју сунђера

Ed

вода улази кроз поре

бич

епидермалне ћелије

крагна

uk a

вода која излази

телесни зид

усни отвор

амебоидне ћелије

централна шупљина поре

Приказ грађе сунђера на ком се виде ћелије хоаноците

централна дупља

Хидра се храни планктонским рачићима

Код дупљара постоји усни отвор окружен пипцима који води у централну дупљу. У централној дупљи се само делимично вари храна, а затим храна бива захваћена лажним ножицама ћелија епително-мишићног слоја које довршавају варење хране. Несварена храна се избацује поново у дупљу, а затим кроз усни отвор у спољашњу средину.

137


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

Занимљива биологија

uk a

Како се хране пауци Према начину живота (углавном начину хватања плена), пауке је могуће сврстати у два основна типа: • скитнице – хватају плен у трку или скоку и • мрежаре – у те сврхе плету мреже од паучине. Паучинасте жлезде стварају еластичну беланчевину, паучину, која је у облику лепљивих нити и служи за плетење мреже у коју упада плен. Већина паукова су месоједи и хране се углавном различитим инсектима које хватају у мреже исплетене од паучине. На трбушном региону имају додатке преображене у брадавице које истискују паучину из жлезда. Систем за варење почиње устима која су прилагођена узимању течне хране, па тако варење започиње ван тела. Паук у плен убризгава отров који га паралише, а затим на његово тело излучује секрет из пљувачних жлезди. Секрет претвара тело плена у полутечну храну која се тзв. желуцем за сисање усисава. Желудац за сисање је у ствари део предњег црева специфичне грађе прилагођен за усисавање течне хране. Усна дупља и ждрело образују цев за спровођење течне хране до једњака који је такође цеваст и протеже се до желуца. На горњем делу ждрела налазе се длачице које спречавају да чврсте честице хране доспеју у једњак.

o

Планарија

om

ждрело

pr

разгранато црево

Пљоснати црви (планарија) имају усни отвор на трбушној страни тела. Усни отвор води у разгранато црево без аналног отвора. Кроз усни отвор избацују ждрело и заривају га у тело плена. Започињу варење хране изван тела. Делимично сварену храну затим усисавају и настављају да варе, као дупљари, делом у цреву, а делом у посебним ћелијама. Паразитски облици пљоснатих црва (пантљичаре) немају систем за варење, већ храну из црева домаћина упијају целом површином тела. За црево домаћина су причвршћене пијавкама и кукицама. Код ваљкастих црва се, први пут у току еволуције, јавља анални отвор. Њихов систем за варење је у облику праве цеви која започиње усним отвором, наставља се у црево и завршава аналним отвором. На глави се налази усни отвор. Усни органи су прилагођени врсти хране. У ждрелу мекушаца (пужева) налази се треница или радула, назубљени орган који има улогу стругања хране. Код инсеката, усне ножице формирају различите усне апарате за грицкање (термити), бодење (комарци), лизање (муве) и сисање (лептири). Начин исхране у уској је вези с начином кретања. Обично су месоједи добри ловци, тркачи или брзим реакцијама лове плен из заседе. Биљоједи су стално у потрази за свежом испашом или зрелим плодовима. лизање

сисање

бодење

Ed

грицкање

138

усне ножице горња вилица

Усни апарати код инсеката

Храна се у цревном каналу креће увек у једном правцу, од усног према аналном отвору, што омогућава специјализацију појединих делова цревног система. Тако се у предњем делу одвија уношење и ситњење хране, у средишњем њено варење и упијање, а у задњем делу се несварени остаци скупљају и избацују.


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

Важни појмови ензими – хемијске супстанце које помажу разлагање одређене врсте хране

Занимљива биологија

o

У литератури или на интернету пронађи податке о грађи зуба различитих животиња и направи изложбу цртежа зуба. Повежи грађу зуба са исхраном одређеном врстом хране. Лав има велике очњаке којима кида месо. А какве зубе има носорог, или зец?

Ed

uk a

pr

om

Храна се вари помоћу сокова жлезда које су смештене у устима, желуцу и танком цреву. Улогу разношења сварене хране до свих ћелија преузима транспортни систем. Грађа цревног система код кичмењака зависи од начина исхране животиње. Сви кичмењаци имају усну дупљу и органе који се у њој налазе, цревни канал и цревне жлезде. У устима се храна механички обрађује и почиње да се разлаже помоћу хемијских супстанци, ензима. У желуцу и танком цреву се храна натапа соковима за варење који је разлажу до најситнијих делова. У усној дупљи кичмењака, поред језика и зуба, налазе се жлезде које су код риба једноћелијске, а код копнених кичмењака вишећелијске, пљувачне жлезде. Ове жлезде стварају пљувачку, супстанцу која помаже пролажење хране кроз усну дупљу, а код неких врста започиње и разлагање хране. Код змија од ових жлезда настају отровне жлезде. Већ знаш да су зуби коштане творевине у устима које помажу у сецкању, кидању или дробљењу хране. У зависности од начина исхране, развијени су и зуби различитих облика и величине. Неке рибе (ајкуле) имају праве зубе, а неке имају ждрелне зубе (шаран).

Биолози креативци Направи од пластелина моделе система за варење различитих кичмењака.

Зуби ајкуле

Зуби змије

Зуби лава

Зуби зеца

139


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

Исхрана риба

om

o

Рибе храну уносе кроз усни отвор. Већина риба има зубе и непокретан језик. Кроз њихову усну дупљу стално пролази вода. Храна се даље креће кроз ждрело, затим иде у једњак, па у црево. Ту се одвија делимично варење уз желудачне сокове (који садрже киселине и супстанце за варење), а храна се потом креће у црева на даље варење. У цревима се завршава варење хране и врши усвајање хранљивих супстанци, тако што оне прелазе у крв, која ће их разнети свуда по телу. Код неких риба не разликује се танко и дебело црево. Рибе које су претежно месоједи обично имају краћа црева од биљоједа. Несварене супстанце излазе у спољашњу средину кроз анални отвор.

ждрело јетра

pr

усни отвор

црево

желудац

анални отвор

uk a

Систем органа за варење риба

Исхрана водоземаца

Ed

Многи водоземци лове плен избацујући свој издужени језик са лепљивим врхом и враћајући га у уста, након чега плен зграбе вилицама. Већина водоземаца свој плен гута цео, без много жвакања (јер немају праве зубе), па стога поседују врло велике стомаке. На усни отвор се наставља ждрело, а затим једњак са много трепљи. Слуз из жлезда, у устима и ждрелу, потпомаже кретање хране. Неки водоземци нпр. репати даждевњак могу вишак масти да складиште у репу. гуштерача

желудац уста

дебело црево

јетра

танко црево

Систем органа за варење жабе

140


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

Исхрана гмизаваца Гмизавци су месоједи и имају једноставан и кратак систем за варење, будући да су разлагање и варење меса релативно једноставни. Варење се одвија спорије него код сисара због споријег метаболизма и немогућности да се храна лепо сажваће и уситни, па се она дуже вари. Њихов организам захтева врло мало енергије, што великим гмизавцима попут крокодила омогућава да живе и по неколико месеци на само једном великом оброку споро га варећи.

Важни појмови клоака – завршни део црева водоземаца, гмизаваца и птица у који се изливају продукти варења, полног система и система за излучивање

om

o

Исхрана птица

Крокодил гута комаде хране

Ed

uk a

pr

Пошто птице немају зубе, кљуном (који облаже усни отвор) откидају комаде хране, или храну гутају целу, она потом одлази у ждрело, а затим у једњак. Проширење једњака, тј. вољка има улогу да додатно натапа храну пљувачком. Код птица се желудац састоји из жлезданог желуца, који лучи сокове за варење, и мишићног желуца (бубац). Бубац је веома мишићав и обложен чврстом превлаком која помаже у дробљењу хране, чиме се надокнађује недостатак зуба. Често се у бупцу птица нађу каменчићи који помажу да се храна дроби. Одатле храна одлази у црева, где се завршава варење. Осим тога, птице имају два слепа црева. Несварена храна (као и код водоземаца и гмизаваца) долази до клоаке, а затим кроз анални отвор у спољашњу средину. Исхрана птица врло је разнолика, те укључује нектар, воће, биљке, семенке, стрвине и многе мале животиње, укључујући и друге птице. једњак

Занимљива биологија

Истражи у литератури и на интернету, па повежи кљунове птица и њихову исхрану. Нацртај различите кљунове и упореди чиме се и како се хране. Кад направиш изложбу, схватићеш да се кљун грабљивице разикује од кљуна бубоједне птице.

сваштојед

исхрана инсектима

исхрана зрневљем

исхрана воћем

исхрана нектаром

скупљање рибе са дна

исхрана лешинама

лов инсеката у ваздуху

кљун

мишићни желудац

исхрана месом

вољка

црево

жлездани желудац

исхрана исхрана инсектима под инсектима кором

исхрана инсектима

клоака

Систем за варење птице

лов рибе у лету

филтрирање воде

исхрана рибом

141


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

Исхрана сисара

Ed

o

om

uk a

Исхрана хијена Премда се за хијене генерално мисли да су лешинари, то није сасвим тачно. Док су пругаста и смеђа хијена заиста пре свега лешинари, пегава хијена активно лови плен, а земни вук врстом исхране потпуно одступа и од једних и од других, и храни се термитима. Негативне асоцијације у вези са хијенама делимично су настале због тога што оне једу лешеве, што је за њих сасвим природно због јаког органа за варење (желуца) који може да свари широку лепезу различитих ткива, укључујући и кости. Томе помажу и јаки зуби за мрвљење костију, као и снажни и оштри зуби за кидање и сечење меса. Све врсте хијена одлажу фекалије далеко од главног пребивалишта.

pr

Занимљива биологија

Како је грађен цревни систем сисара, првенствено зависи од начина њихове исхране. План грађе је сличан, од уста, у којима се налазе зуби и пљувачне жлезде, до аналног отвора. У зависности од начина исхране разликују се зуби, величина и грађа желуца, дужина црева. Усна дупља месоједа има велик отвор. При лову развијају велику снагу и кидају месо ловине. Кутњаци имају оштрице и служе за кидање меса. Зуби месоједа су раздвојени, тако да се на њима не задржавају комадићи меса. Секутићи су ситни и зашиљени. Служе за хватање жртве и за ситњење хране. Очњаци су прилично издужени. Њима животиња рањава и убија свој улов. Храну не жваћу, већ гутају читаве комаде. Запремина желуца чини 60–70% укупног капацитета система за варење. Будући да те животиње често остану без улова на дуже периоде, потребан им је велики желудац који им омогућава да се преједу, трпајући у себе што је могуће више хране одједном. Ова храна се вари док се животиња одмара. Танко црево је релативно кратко јер се месо лако вари. У дебелом цреву нема варења хране, већ се вода и корисне неорганске супстанце упијају, тј. враћају назад у крв. Слепо црево им је кратко.

Пругаста хијена

Пругаста хијена је врста сисара из реда звери. Живи у већем броју држава Африке и Азије. Станишта врста су шуме, полупустиње и пустиње.

Систем органа за варење биљоједа

Систем органа за варење месоједа једњак желудац танко црево слепо црево дебело црево

Пегава хијена

142

Разлика у грађи цревног система биљоједа и месоједа


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

Занимљива биологија

o

Како се храни лењивац Лењивци су биљоједи. Претежно се хране пупољцима и лишћем дрвета цекропија, али неке врсте двопрстих лењиваца се хране и инсектима, гуштерима и лешевима животиња. Лишће им пружа мало енергије, због чега се крећу веома споро и само кад је то неопходно. Варење лишћа може да траје и месец дана. Лењивци имају специјализовани желудац, са више одељака у којима симбиотске бактерије разлажу лишће. Језик, када желе да њиме дохвате лишће, могу да избаце 25 до 30 cm.

uk a

pr

om

За разлику од месоједа, код сисара биљоједа добро су развијени мишићи лица, на коме се уочавају дебеле меснате усне, релативно малог усног отвора и задебљалог мишићавог језика. Усне помажу при довођењу хране у уста. Мишићима лица и језиком се потпомаже обрада хране. Секутићи су широки, спљоштени и ромбоидни. Очњаци могу бити ситни, истакнути или потпуно одсутни. Кутњаци су четвртасти и спљоштени с горње стране да би пружили површину за млевење хране. Површина кутњака се разликује међу врстама зависно од биљака којима се хране. Зуби су им уско груписани. Тако секутићи стварају механизам помоћу којег гризу, брсте делове биљака, а горњи и доњи кутњаци чине плато за дробљење и млевење хране. Процес варења хране код биљоједа траје доста дуже. Преживари су биљоједи са вишекоморним желуцем. Он се састоји из следећих делова: • бураг – највећи део, који може да прими велику количину хране, садржи бактерије које варе целулозу; • капура (мрежавац) – са мрежасто набораном слузокожом, где се храна меша са соковима за варење, а затим се враћа у усну дупљу на поновно жвакање (преживање); • листавац – део у који се храна враћа после преживања; • сириште – део у коме се вари храна.

Ed

Биљоједима који се хране меком младом травом није неопходан вишекоморни желудац, већ им је довољно једноставно дуго танко црево. Те животиње варе своје тешко сварљиве влакнасте оброке и у дебелом цреву. Многи од тих биљоједа усавршили су својe варење помоћу супстанци за разградњу целулозе које се налазе у њиховој пљувачки. Танко црево биљоједа је прилично дуго (преко 10 дужина тела) да би се осигурало довољно времена и простора за апсорпцију, тј. усвајање хранљивих супстанци. Дебело црево и слепо црево су врло дуги. Код сисара не постоји клоака, већ је завршни део црева право црево. Право црево се завршава аналним отвором, кроз који се избацују несварени продукти варења хране.

Биолози истраживачи Активност – самосталан рад Цревни систем сваштоједа На основу грађе система за варење месоједа и биљоједа, литературе и података на интернету, опиши и нацртај у свесци цревни систем једног сваштоједа.

143


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

Биолошке мозгалице

o

1. Обележи која животиња има централну дупљу, а која црево.*

......................................

om

...................................... 2. Наведи три адаптације цревног система биљоједа:**

pr

.................................................................................................................................................................................................... .................................................................................................................................................................................................... .................................................................................................................................................................................................... 3. Наведи три адаптације цревног система месоједа :**

uk a

.................................................................................................................................................................................................... .................................................................................................................................................................................................... .................................................................................................................................................................................................... 4. Поред назива фаза у варењу хране упиши бројеве од 1 до 7 по редоследу како се одвијају (1 – почетак варења, 7 – крај процеса варења):**

Ed

................. механичко разлагање ................. упијање сварене хране ................. уношење хране ................. привремено складиштење ................. хемијско разлагање ................. ресорпција (упијање) воде ................. одстрањивање несварених продуката 5. Од којих се делова састоји желудац преживара?* Напиши њихове називе. .............................................., .............................................., .............................................., .............................................. .

144


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

6. Заокружи слово Т ако је тврдња тачна или слово Н ако је нетачна.*

1.

Т Н Т Н

4.

Т Н 5.

o

Т Н Т Н

pr

Брзо и кратко – учи се лако

централна дупља дупљари

uk a

филтрациона исхрана сунђери

2. 3.

Шта значи да је организам хетеротрофан? Зашто животиње узимају храну? Повежи исхрану и процес дисања? У којим детаљима се разликује цревни систем месоједа и биљоједа? По грађи система за варење закључи да ли је човек месојед , биљојед или сваштојед. Истражи у литератури и образложи одговор у свесци.

om

а) Почетни део танког црева се назива право црево. б) У танком цреву се врши највећи део варења хране. в) Слепо црево има улогу у процесу варења хране. г) Зуби служе за уситњавање и кидање хране. д) Јетра и слезина су жлезде које помажу у процесу варења хране.

Разумеш ли?

Исхрана

Ed

усни отвор пљоснати црви

анални отвор ваљкасти црви

комплетан цревни систем, зуби кичмењаци

развијени очњаци,велики желудац, кратко танко црево, кратко слепо црево месоједи развијени кутњаци, танко, дебело и слепо црево дуго биљоједи

сви зуби подједнако развијени, танко црево умерено дуго, слепо и дебело црево краће сваштоједи

145


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

ДИСАЊЕ ЖИВОТИЊА Све живоиње у роцесу исања узимају кисеоник. Он је неохоан а би се шећер, у роцесу ћелијско исања у миохонријама, разложио на енерију која се роши за меаболичке роцесе, воу која се избацује из оранизма и уљен-иокси који је шеан и избацује се реко орана за исање. У оранизму се ешавају ва роцеса, ресирација, роцес размене асова између оранизма и среине, и ћелијско исање. На које све начине живоиње врше ресирацију?

o

Кључне речи размена гасова ћелијско дисање трахеје шкрге плућа

Ed

uk a

pr

респирација – дисање је размена гасова између респираторних површина и спољашње средине трахеје – разгранате цевчице које пролазе кроз тело инсеката

Животиње усвајају кисеоник из ваздуха, али и из воде. У ту сврху користе танке и одлично прокрвљене респираторне површине коже, шкрге, трахеје и плућа. Kроз њих кисеоник лако пролази, а затим се транспортним системом разноси до сваке ћелије. Неки бескичмењаци као што су сунђери и дупљари дишу целом површином тела. Код неких морских црва, мекушаца, бодљокожаца и ракова, постоје спољашње шкрге у виду листоликих перастих продужетака коже. Такве шкрге се зову кожне шкрге. Инсекти размењују гасове преко разгранатих цевчица – трахеја, којима ваздух из спољашње средине веома брзо долази до свих ћелија. Трахеје имају отворе на боковима трбушног региона, гранају се кроз цело тело, и током гранања смањују се у пречнику. Овде је битно да схватиш да кисеоник до ћелија допремају трахеје, а не транспортни систем.

om

Важни појмови

трахеје

ћелије

отвори трахеја

Спољашње шкрге код аксолотла

146

Трахеје код скакавца


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

шкржни листићи

pr

шкржни поклопац

o

Занимљива биологија Рибе дводихалице или плућашице појавиле су се још у давним временима и имале су способност да, осим дисања на шкрге, удишу и атмосферски ваздух. Самим тим је и њихов организам (нарочито срце) другачији него код обичних риба јер срце мора пумпати крв и у плућа. Живе у слатким водама тропских крајева које у одређено доба године пресушују. Тада ове рибе прелазе на удисање атмосферског ваздуха помоћу рибљег мехура, који је богато снабдевен мрежом крвних судова и функционише као једноставна плућа.

Ed

шкржни отвори

uk a

вода

Шкржни листићи рибе су црвени од крви која транспортује гасове.

om

Начин дисања код кичмењака зависи од средине у којој живе. Рибе дишу шкргама које се налазе на глави. Нежан шкржни апарат састоји се од шкржних лукова и шкржних листића и најчешће је заштићен шкржним поклопцем. Риба гута воду која кроз ждрелне прорезе доспева у шкрге где кроз танке зидове кисеоник улази у крв, а угљен-диоксид излази из крви у воду. Тада се отварају шкржни поклопци (или прорези код оних које немају поклопце) и вода излази напоље. Проток воде кроз шкрге, код брзих пливача као што је ајкула, мора бити велики јер јој је потребно много енергије, па самим тим и кисеоника. Зато ајкула плива отворених уста. Спорије рибе наизменично отварају уста, а затварају шкржне поклопце и обратно.

шкржни луци

Дисање рибе

Водоземци су први кичмењаци који су током еволуције напустили воду и настанили копно. Задржали су начин живота којим су везани за воду, од размножавања до дисања. Ларве жаба (пуноглавци) живе у води и дишу спољашњим шкргама, а одрасле жабе дишу плућима. Плућа су слабо развијена, па жабе дишу и влажном кожом. Жабе гутају ваздух и у плућа га убацују подизањем пода усне дупље, а избацују грчењем мишића телесног зида.

Жаба дише плућима и кожом

147


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

Занимљива биологија

Удисај

међуребарни мишићи повлаче плућа према напоље

Издисај

ваздух улази

Ed

uk a

Године 1900. у Габону је пронађена длакава или крзната жаба која на боковима тела и ногама има ситне длачице. Научници су установили да су длачице кожне шкрге којима ова жаба дише. Код корњаче су плућа везана за оклоп и шире се извлачењем екстремитета из оклопа, што доводи до удисаја. Увлачењем екстремитета, тело скупља плућа и долази до издисаја.

o

Плућа са ваздушним кесама код птица

om

ваздушне кесе

pr

плућа

Плућа су орган за дисање свих правих копнених кичмењака, гмизаваца и сисара који живе у води. Птице поред плућа, која су мала и срасла са ребрима, имају и ваздушне кесе сличне меховима који увлаче и извлаче ваздух из плућа. Плућа сисара се састоје из два плућна крила сунђерасте грађе. Свако плућно крило обавијено је са два листа плућне марамице. Унутрашњи лист – поплућница обавија плућа, а спољашњи лист – поребрица облаже грудни кош и дијафрагму. Између њих се налази вакуум. Када импулс из центра за дисање у продуженој мождини стигне до међуребарних мишића, они се грче и шире грудни кош, а дијафрагма се повлачи надоле. Грудни кош вуче поребрицу, а она преко поплућнице повлачи плућа. Тако се плућа шире, а ваздух преко носа, ждрела, гркљана, душника и душница улази у плућа. То је удисај. Када, после тога, продужена мождина прекине слање нервног импулса на три секунде, настаје издисај. Међуребарни мишићи и дијафрагма се враћају у свој првобитан положај, смањујући запремину грудног коша.

међуребарни мишићи се опуштају и гурају ребра према унутра

ваздух излази

плућа дијафрагма

дијафрагма се контрахује према стомаку

дијафрагма иде према горе

Удисај и издисај код човека

148


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

Важни појмови хемоглобин – супстанца која има способност да веже и транспортује гасове. дифузија – процес размене супстанци или гасова из средине са већом концентрацијом у средину са мањом концентрацијом, све док се концентрације не изједначе концентрација – количина супстанци у јединици запремине

o

Занимљива биологија

om

Када тело мирује,покрети дисања се догађају 12–15 пута у минуту. Плућа немају мишиће, већ се састоје из плућних мехурића – алвеола које су обмотане мрежом капилара. Површина алвеола одраслог човека износи око 70m2. Преко танке мембране алвеола, кисеоник из ваздуха у алвеоли пролази крвне капиларе, где се веже за беланчевину хемоглобин (која се налази у црвеним крвним зрнцима). Као такав се преноси крвљу до сваке ћелије, где се врши ћелијско дисање. Из ћелије у крв улази угљен-диоксид, који се опет веже за хемоглобин и путем крви доспева до плућа. У плућима, из крвних капилара који облажу алвеоле, угљен-диоксид прелази у алвеоле, а затим издисајем одлази у спољашњу средину.

душник

uk a

pr

алвеола обмотана капиларима

душнице

Ed

венски капилари

артеријски капилари

Китови су морски сисари који, уместо шкргама, дишу плућима и уносе ваздух помоћу две ноздрве на горњем делу главе. Када се спуштају под воду, ноздрве се затварају помоћу два капка, па вода не може да уђе унутра. Сваких 5–10 минута кит излази на површину како би удахнуо ваздух. Како је њихов респираторни систем савршено прилагођен животу у води, китови много времена могу провести испод површине воде. Удисање кисеоника знатно је економичније од његовог преузимања из воде. Неке врсте китова могу једним удисајем ронити и до два сата. Код издисања се влага садржана у издахнутом ваздуху кондензује и ствара тзв. млаз.

алвеоле

Алвеоле обмотане капиларима

Плућне алвеоле, мали кесасти мехурићи, смештене су дубоко унутар плућа. У сваком плућном крилу их има око 150 милиона. Функционално су најважнији и структурно најзаступљенији део плућа.

149


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

............. планарија ............. скакавац ............. речни рак ............. зец ............. шаран ............. хидра

1. површина тела 2. спољашње шкрге 3. трахеје 4. плућа 5. шкрге

2. Заокружи Т ако је тврдња тачна и Н ако је нетачна.** У митохондријама се шећер разлаже на воду, угљен-диоксид и енергију. Организми узимају у процесу дисања угљен-диоксид. За ћелијско дисање је неопходан кисеоник. Сви водени организми дишу шкргама.

Т Н Т Н Т Н Т Н

uk a

pr

• Споро дубоко дисање смањује нервозу. • Жене, у просеку, дишу нешто брже од мушкараца. • Код већине људи, лево плућно крило је нешто мање од десног, због места које заузима срце. • Удахнут ваздух садржи око 78% азота, 21% кисеоника, 0,04% угљен-диоксида и остало су други госови. • Издахнут ваздух садржи око 78% азота, 16% кисеоника, 4% угљен-диоксида и остало су други госови.

1. Поред имена наведених група животиња упишите број којим је означен тип респираторног органа који поседују:*

o

Да ли сте знали?

Биолошке мозгалице

om

Занимљива биологија

Ed

Брзо и кратко – учи се лако

кожне шкрге кожа

шкрге

Дисање

Разумеш ли? 1. 2. 3. 4. 5.

150

Зашто животиње дишу? Шта је ћелијско дисање? Шта је респирација? Како дишу животиње у води? Како дишу животиње на копну?

трахеје

плућа


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

ТРАНСПОРТНИ СИСТЕМ ЖИВОТИЊА хидролимфа хемолимфа крв срце Важни појмови хидролимфа – течност спољашње средине која циркулише кроз тело сунђера и дупљара оскулум – централни отвор на дупљи сунђера хемолимфа – телесна течност неких бескичмењака која циркулише у отвореном систему за циркулацију

кроз оскулум вода излази

кроз поре улази вода

Ed

uk a

pr

om

Сунђери и дупљари у свом телу имају телесну течност – хидролимфу. То је течност спољашње средине у којој животиња живи. Код сунђера хидролимфа улази кроз поре на спољашњем делу тела и носи кисеоник и хранљиве супстанце. Те супстанце и кисеоник улазе у ћелије, а у унутрашњу дупљу се избацују штетне супстанце и гасови. Они заједно са водом излазе напоље кроз централни отвор оскулум. Код животиња на вишем степену организације развија се систем судова којим телесне течности циркулишу кроз организам. За мекушце, зглавкаре и неке црве, карактеристичан је отворен систем за циркулацију. Њиме телесна течност – хемолимфа, протиче делом кроз систем судова, а делом се излива у просторе међу ткивима – лакуне и код црва даје чврстину организму. У лакунама се обавља размена супстанци и гасова. Овакав транспортни систем је спор и мање ефикасан, па су животиње које га поседују малих димензија и спорог метаболизма. Хемолимфу кроз судове потискује срце, а кроз лакуне телесни мишићи. Затворен крвни систем имају чланковити црви, главоношци (група мекушаца) и кичмењаци. Потреба за затвореним крвним системом јавила се код организама којима треба већа количина енергије. То значи да кисеоник и шећер морају брзо да стигну до сваке ћелије. Услед тога се развија систем крвних судова кроз који протиче крв богата кисеоником, оксигенисана крв, и систем других крвних судова кроз које протиче крв богата угљен-диоксидом – дезоксигенисана крв.

Кључне речи

o

Како храна и кисеоник осевају о сваке ћелије и како се о ћелије оносе шене сусанце насале у роцесима ћелијско меаболизма? Током еволуције живоиње су развиле механизме за ренос сусанци. Сави руку на своје срце и заиај се како оно куца и коју улоу има у вом оранизму.

централна шупљина

Сунђер

орган међућелијски простор

срце

орган

Отворен крвни систем

151


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

срце орган

Затворен систем за циркулацију

o

орган

Затвореним системом циркулише крв захваљујући пулсирањима срца. Срце се код бескичмењака увек налази на леђној страни тела. Код кичмењака срце је увек смештено са трбушне стране. Међу кичмењацима најпростији затворен систем за циркулацију имају рибе, чије срце се састоји из једне преткоморе и једне коморе. Кроз срце протиче искључиво дезоксигенисана крв, која из срца одлази у шкрге, где се врши размена гасова. Оксигенисана крв из шкрга разноси се до свих ћелија. Затим се дезоксигенисана крв од ћелија венским капиларима скупља у вене и одлази у срце.

мрежа ткивних капилара

pr

срце са једном преткомором и једном комором

Крвни систем рибе

Водоземци имају троделно срце које се састоји од две преткоморе и једне коморе. Иако постоји само једна комора, њена специфична грађа не дозвољава потпуно мешање оксигенисане и дезоксигенисане крви. У леву половину коморе одлази оксигенисана крв, а одатле у све ћелије. Десна половина коморе се пуни дезоксигенисаном крвљу и одлази у кожу и плућа, где се врши размена гасова.

Ed

uk a

Морске животиње главоношци, у које спадају октопод, лигња и сипа и наутилус, имају три срца по јединки. Два срца смештена бочно у телу главоножаца допремају кисеоник у крв тако што је испумпавају кроз крвне судове, а срце у центру организма испумпава оксигенисану крв од шкрга до осталих органа. Главоношци имају плаву крв, што је последица високе концентрације бакра у њој. Људска крв је црвена због гвожђа у хемоглобину.

om

Занимљива биологија

шкрге са капиларима

мешана крв дезоксигенисана крв оксигенисана крв срце

Крвни систем жабе

152


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

плућне артерије

плућне вене крв се делимично меша у коморама

десна страна срца

вене

лева страна срца

артерије

крвни капилари у ткивима

om

Код крокодила, птица и сисара срце је четвороделно. Изграђено је од две преткоморе и две коморе. Између преткомора и комора се налазе залисци који не дозвољавају враћање крви из комора у преткомору. Кроз леву страну срца пролази оксигенисана крв, а кроз десну дезоксигенисана крв. Срце ради као пумпа која потискује крв кроз систем крвних судова. Из леве коморе излази највећи артеријски крвни суд – аорта. Оксигенисану крв преко артерија и артеријских капилара доноси до сваке ћелије. У ћелије улазе кисеоник и шећери који су потребни за ћелијско дисање. Као продукт ћелијског дисања из ћелије се ослобађа угљен-диоксид, који се преко венских капилара и вена преноси у горњу и доњу шупљу вену, које се уливају у десну преткомору срца. Овај пут крви назива се велики крвоток (телесни крвоток).

крвни капилари у плућима

o

Код свих гмизаваца, осим крокодила, срце је троделно (две преткоморе и једна комора). Комора је непотпуно преграђена, тако да се оксигенисана и дезоксигенисана крв скоро уопште не мешају. Срце је изграђено од срчаног мишићног ткива које по грађи подсећа на попречно пругасто мишићно ткиво. Ово ткиво је по функцији слично глатком мишићном ткиву. Ћелије су међусобно повезане, што омогућава ширење нервног импулса (који условљава контракције, тј. откуцаје) кроз ћелије комора и преткомора, скоро тренутно.

uk a

pr

Крвни систем гмизаваца

аорта артерије

вене

Ed

Дезоксигенисана крв из десне коморе одлази у плућа, где се врши размена гасова. Крвни судови који излазе из десне коморе су плућне артерије и једине су артерије које носе дезоксигенисану крв. Након обављене размене гасова у плућима, оксигенисана крв се плућним венама из плућа доводи до леве преткоморе срца. Плућне вене су једине вене које носе оксигенисану крв. Оксигенисана крв из леве преткоморе прелази у леву комору. Овај пут крви од срца до плућа и назад у срце назива се мали крвоток (плућни крвоток). Артерије су крвни судови који излазе из срца и имају дебеле, еластичне зидове, који се истегну сваки пут кад срце при грчењу истисне око 70ml крви. Број откуцаја срца је око 70 пута у минути. Израчунај колико кроз твоје срце прође крви у току једног минута.

крвни капилари у глави

вене

десна лева страна страна срца срца

плућне вене артерије

крвни капилари

Велики и мали крвоток сисара

153


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

дезоксигенисана крв

У плућима из капилара у алвеоле излази угљен-диоксид, а у капиларе оксигенисана крв из алвеола улази кисеоник. Oксигенисана Дезоксигеникрв из леве сана крв коморе преплућним ко аорте и артеријама артерија долази до доспева капиплућа. ларима до сваке ћелије.

o

У ћелије улази кисеоник, а у капиларе излази угљен-диоксид.

om

Дезоксигенисана крв из тела се горњом и доњом шупљом веном улива у десну преткомору.

лева преткомора

десна преткомора

Оксигенисана крв се из плућа враћа у леву преткомору преко плућних вена.

лева комора

pr

десна комора

Велики крвоток

Пошто су зидови еластични, они теже да се врате у првобитно стање и ту крв потискују у следећи сегмент крвног суда. Тиме се континуирано крв гура ка ткивима, а истезање зидова артерија региструје се као пулс. Током протока крв врши одређени притисак на зидове крвних судова, и то се назива крвни притисак, који се може измерити. Притисак је највиши у аорти и код човека износи око 120mmHg. Када се коморе опусте, притисак у аорти износи око 80mmHg.

uk a

Важни појмови

Ed

пулс – таласасте вибрације еластичних зидова артерија које настају током сваког грчења комора артерије – крвни судови који излазе из срца и транспортују оксигенисану крв, осим плућних артерија, које транспортују дезоксигенисану крв вене – крвни судови који се уливају у срце и транспортују дезоксигенисану крв, осим плућних вена, које транспортују оксигенисану крв капилари – најмањи крвни судови који повезују артерије и вене

капилари

вене

артерије

Крвни судови

154


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

Биолози истраживачи

Занимљива биологија

o

Људско срце откуца, у просеку, 72 пута у минуту, срце мрмота у хибернацији куца само 5 пута, док срце колибрија током лета откуца чак 1260 откуцаја у минуту. Тежина људског срца износи 0,3 килограма, док је срце жирафе тешко 12 килограма. Неопходно је да срце буде довољно јако како би испумпало крв кроз веома дугачак жирафин врат.

pr

om

Вежба – самосталан рад Посматрање трајних микроскопских препарата транспортног система Потребан материјал: микроскоп, трајни препарат срчаног мишићног ткива, пресек вене, пресек артерије и крвне ћелије. Начин рада: нађи видно поље на микроскопу, постави препарат и посматрај: - грађу срчаног мишића и нацртај; - грађу артерије, уочи дебеле еластичне зидове, нацртај и обележи слику; - грађу вене, уочи танке зидове без еластичног ткива и нацртај; - крвно ткиво, уочи ћелије и нацртај. Ако у школи постоји препарат крви жабе, посматрај га, нацртај и упореди са крвним ткивом сисара. Ако преапарати не постоје у школи, уз помоћ наставника пронађи на интернету слике микроскопских препарата и уради задатак.

Ed

uk a

Кроз затворени крвни систем циркулише телесна течност – крв. Крв се састоји од течног дела, тј. крвне плазме (коју изграђују вода и у њој растворене органске и неорганске супстанце) и од крвних зрнаца, тј. крвних ћелија. Крвне ћелије су црвена крвна зрнца – еритроцити, и бела крвна зрнца – леукоцити. Стварају се у коштаној сржи и јетри. Поред њих постоје и крвне плочице – тромбоцити који нису ћелије, већ фрагменти крупних специјалних ћелија. Еритроцити већине кичмењака имају једро. Код сисара у еритроцитима једро не постоји (изузетак су камиле и ламе). У састав еритроцита улази хемоглобин, беланчевина која садржи гвожђе и захваљујући томе има способност да за себе веже гасове, кисеоник и угљен-диоксид. Сети се транспорта гасова из лекције о дисању. На површини еритроцита налази се мембрана на којој су распоређени фактори којима се одређују крвне групе. Сети се како се наслеђују крвне групе. Ти фактори, када се нађу у туђем организму, могу да изазову реакцију и тада се називају антигени. Антигени у крви реагују са антителима које ствара организам као неку врсту одбране од антигена. Како реагују антиген и антитело, погледај у следећој табели.

Крвне ћелије

Важни појмови еритроцити – црвена крвна зрнца леукоцити – бела крвна зрнца тромбоцити – крвне плочице антиген – страна супстанца у организму која може да доведе до реакције организма антитело – супстанца која се налази у крви и реагује са антигеном

155


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА антиген А

антиген B

антиген A и B

нема антигена

антитело анти Б

антитело анти А

нема антитела

антитело анти А антитело анти Б

Крвна група А Не може да прими крв од Б и АБ крвне групе. Може да прими крв од А и О крвне групе.

Крвна група Б Не може да прими крв од А и АБ крвне групе. Mоже да прими крв од Б и О крвне групе.

Антиген на еритроциту

Ed

У једном литру крви здраве особе налази се 4–11 милијарди леукоцита. Према облику једра и његове мембране, саставу цитоплазме, деле се на две основне групе: гранулоците (са зрнастом цитоплазмом и режњевитим једром) и агранулоците (са хомогеном цитоплазмом и округлим једром).

Важни појмови

трансфузија крви – поступак давање крви из крвног система једне особе у крвни систем друге особе трансплантација – преношење дела организма са једне на другу особу (хетеротрансплантација); може бити аутотрансплантација (када се преноси део органа са једног на други део истог организма)

156

Крвна група О Mоже да дâ крв свим крвним групама јер нема антиген. Може да прими крв само О крвне групе.

Ако се приликом трансплантације органа или трансфузије крви да погрешна крвна група, долази до реакције антиген-антитело и до слепљивања еритроцита. То може да доведе до смрти. Бела крвна зрнца – леукоцити, имају једро које може бити овално или режњевито. Доста су крупнији од еритроцита, али их има много мање. Улога им је одбрана организма од различитих антигена. Крвне плочице – тромбоцити имају улогу у згрушавању крви. Ако дође до поремећаја у згрушавању крви, јединка не може да заустави крварење при повреди. Једна од болести која се испољава немогућношћу згрушавања крви јесте хемофилија и наслеђује се преко X хромозома. Поред крви, у организму кичмењака постоји и лимфа, која тече кроз лимфне судове. Лимфа је посредник између крви и ткива. То је безбојна течност слична крвној плазми и садржи бела крвна зрнца. Систем лимфних судова се назива лимфоток и већином се улива у шупље вене. Лимфни судови пролазе кроз лимфне чворове, који имају важну улогу у одбрани организма од бактерија и вируса.

uk a

Занимљива биологија

Крвна група АБ Може да прими крв било које крвне групе јер нема антитела.

pr

Крвна група

om

o

Антитело у плазми


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

Биолози истраживачи

Занимљива биологија

Ed

uk a

pr

om

Потребан материјал: апарат за мерење притиска, стетоскоп, штоперица. Поступак: Измери свом пару из клупе притисак помоћу апарата за мерење притиска. Притисак можеш да мериш док твој пар лежи, седи или стоји. Када седи, рука треба да је савијена у лакту, а издигнута до нивоа срца. Уколико особа лежи или стоји, рука може слободно да пада. Око надлактице леве руке обмотај манжетну апарата тако да буде око 2 cm изнад јаме на унутрашњој страни лакта. Лева рука се користи јер се на њој брже примећују осцилације крвног притиска уколико мериш неколико пута заредом. „Звоно” стетоскопа постави на јаму, испод доње ивице манжетне, тако да један делић звона буде прекривен. Стави стетоскоп у уши и пумпицом брзо напумпај до 180. Точкићем на пумпици полако попуштај ваздух, ослушкуј и прати казаљку. Када први пут чујеш откуцаје срца, то је вредност горњег притиска, а када чујеш последњи откуцај, то је доњи притисак. Битно је да ухватиш први откуцај срца и запамтиш на ком подеоку се налази скала апарата. Затим треба да чујеш и последњи откуцај и запамтиш на ком подеоку је била скала. Та два броја су притисак твог пара. Рецимо 120/80 mmHg. Мерење пулса је још лакше. Стави прсте на корен леве шаке свог пара, тако да му под прстима осетиш пулс. Покрени штоперицу и број откуцаје у времену од 15 секунди. Број који добијеш помножи са 4, зато што минут има 60 секунди. Добићеш откуцаје срца у минуту. Израчунај: ако срце куца 70 пута у минуту и сваким грчењем испумпа у артерије 70 ml крви , колико је то крви у минуту? Ако знаш пулс свога пара, израчунај колико његово срце испумпа крви у минуту.

Прва помоћ код унутрашњег крварења Знакови унутрашњег крварења су: бледа кожа и видљиве слузнице, осећај слабости, вртоглавица, шум у ушима, искрење пред очима, поспаност, жеђ, хладноћа, мучнина, повраћање, убрзан једва видљив пулс, убрзано и површно дисање, страх од смрти. У оквиру поступака прве помоћи унутрашње крварење се не може зауставити. Стога је важно што раније препознати знакове крварења и што пре позвати хитну медицинску помоћ или организовати хитан транспорт у болницу у одговарајућем положају. Док се чека долазак хитне медицинске помоћи, повређеног треба поставити у одговарајући положај (тзв. аутотрансфузијски положај са благо подигнутим ногама), утоплити га, ублажити осећај жеђи (влажити усне, бодрити га, разговарати са њим), пратити знакове животних функција (свест, дисање, крвни притисак) и у случају погоршања стања применити потребне поступке прве помоћи.

o

Вежба – рад у пару Мерење пулса и притиска

Занимљива биологија Сепса је тешко здравствено стање узроковано системским тровањем крви и ткива. До сепсе долази када у крвоток уђу бактерије које почињу да се неконтролисано шире и умножавају. Сепса, односно тровање крви, може имати смртан исход. Најчешће настаје као последица инфекција бубрега или сличних обољења која могу изазвати лучење бактерија у крвоток. Уколико се сепса не лечи, може доћи до стварања опасних отрова који изазивају трајна оштећења на крвним судовима и ткивима. Ово стање се назива септички шок, који има високу стопу смртности.

157


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

Биолози истраживачи Вежба – рад у пару Прва помоћ приликом повреде крвног суда

pr

om

o

Потребан материјал: завој, компресивна газа. Начин рада: нека вам прво наставник демонстрира заустављање крварења приликом повреде крвног суда, а затим и ви покушајте. Крварење настаје повредом крвног суда. Спољашње крварење је видљиво, јер крв истиче на површини тела. Унутрашње крварење се догађа у унутрашњости тела, скривено од погледа, па дуже време може остати неуочљиво. Јачина крварења зависи од величине повређеног крвног суда. При повреди већег крвног суда (артерије) крв ће истицати у млазу, па особа може врло брзо искрварити. Зато је заустављање крварења приоритетни поступак прве помоћи код сваке повреде.

Крварење при повреди артерије, вене и капилара на руци

Ed

uk a

Приликом повреде крвног суда, за заустављање крварења користе се следећи поступци: притисак на рану, компресивни завој, притисак на велику артерију, подвезивање екстремитета. Комадом газе или тканине чврсто притисните место крварења. Ако је рана на руци или нози, подигните повређени екстремитет и задржите га у издигнутом положају. Ако је у рану забодено страно тело (нож, дрво, стрела), не смете га вадити. Крварење ћете зауставити притиском на ивице ране око страног тела. Притисак на рану може се остварити и компресивним завојем: на рану ставите стерилну газу, на газу ставите замотуљак завоја или тканине тачно изнад места крварења. Може послужити и комадић дрвета или камен. Кружним завојем чврсто стегните замотуљак. Чвор направите изнад замотуљка. Повређену руку или ногу треба држати у издигнутом положају.

158

Пружање прве помоћи при крварењу

Заустављање крварења компресивним завојем


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

Биолошке мозгалице 1. Допуни следећу реченицу.** Улогу транспортне течности може имати: а. .............................................................................................................. б. .............................................................................................................. в. ..............................................................................................................

om

3. Заокружи слово испред тачног одговора.* Судови који доводе крв до срца су: а. артерије; б. вене;

o

2. Повежите тип транспортног система и транспортну течност која у њему циркулише:** ........... отворени транспортни систем 1. крв ........... затворени транспортни систем 2. хемолимфа

в. капилари.

pr

4. Повежите тип транспортног система и његову функционалност:***

uk a

........... отворени транспортни систем ........... затворени транспортни систем

в. капилари.

Ed

5. Крвни судови који излазе из срца су:* а. артерије; б. вене;

1. прецизна контрола дотока супстанци 2. доток супстанци се не може прецизно контролисати 3. омогућава стварање притиска одређених делова тела 4. омогућава функционисање са мањом количином транспортне течности

6. Допуни реченице.** Транспортна течност која долази у респираторне органе је ....................................................., а транспортна течност која излази из респираторних органа је .............................................. 7. Повежите тип транспортног система са одликама које га карактеришу:** ........... транспортни систем бескичмењака 1. срце на леђној страни ........... транспортни систем кичмењака 2. срце на трбушној страни 8. Поред имена појединих група животиња упишите број којим је означен тип транспортног система који поседују:*** ........... чланковити црви 1. отворени ........... сисари 2. затворени ........... рибе ........... инсекти 159


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

9. Прочитај пажљиво текст, па заокружи тачан одговор на постављена питања.*** Када дете приликом пада разбије нос или му потече крв из носа, требало би му притиснути ноздрве и главу савити унапред како би испљунуло крв. Главу не треба забацивати уназад, јер се тако крв слива у грло. На врат треба ставити хладне облоге. На тај начин се стежу крвни судови на лицу и смањује крварење. Свако теже крварење из носа захтева одлазак лекару. На врат се стављају хладни облози: 1. да би се повређена особа расхладила; 2. да се скупе крвни судови; 3. да се рашире крвни судови; 4. тачно је 1 и 2.

o

При крварењу из носа: 1. главу треба високо забацити; 2. главу треба савити унапред; 3. ноздрве треба притиснути; 4. тачно је под 2 и 3.

om

10. У тексту пронађи погрешне тврдње, прецртај их и напиши изнад тврдње тачно решење.**

uk a

pr

Код мањих посекотина потребно је рану опрати водом. Било каквим платном обрисати рану покретима од споља према рани. Код већих посекотина не треба заустављати крварење, већ рану треба завити неком крпом. Помоћ лекара није потребна.

Брзо и кратко – учи се лако

Ed

хидролимфа

Разумеш ли? 1. 2. 3. 4. 5.

160

Која је улога транспортног система? Шта је отворен крвни систем? Која течност циркулише кроз отворени транспорни систем? Како је грађено срце сисара? Објасни велики и мали крвоток.

хемолимфа

отворен

Транспортни систем

затворен

крв


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

ИЗЛУЧИВАЊЕ КОД ЖИВОТИЊА излучивање нефридије кожа бубрег Важни појмови дехидратација – губитак воде из организма протонефридије – разгранате цевчице са затвореним почетним делом метанефридије – цевчице које почињу левком у једном чланку, а завршавају се изводним каналом у другом чланку код чланковитих црва

Ed

uk a

pr

om

Систем за излучивање има улогу избацивања вишка воде и штетних супстанци које су створене у ћелијском метаболизму. Из организма се излучују само оне супстанце које су створене унутар ћелија. Те супстанце се преко ћелијске мембране избацују у међућелијску течност, а затим преко транспортног система доспевају до органа за излучивање. Сунђери и дупљари немају посебне органе за излучивање. Они вишак воде избацују у спољашњу средину преко површине тела. Систем за излучивање се први пут јавља код пљоснатих црва. Код њих се кроз читаво тело протеже систем разгранатих цевчица са затвореним почетним делом. Разгранате цевчице се налазе дуж бокова тела и уливају у два главна канала. Канали се отворима изливају у спољашњу средину. Овакви органи за излучивање су протонефридије.

Кључне речи

o

Ка јееш храну са више соли, оранизам и ражи више вое. Касније а воа мора а се излучи из оранизма. Са њом се излучи и вишак соли који је уне у оранизам. Захваљујући излучивању, реулише се вишак вое и неоранских сусанци у оранизму. Како се осећаш ка не ијеш воу? Твој оранизам ехирира. Зашо је воа бина?

разгранате цевчице

капиларна мрежа

сабирни каналић

главни канал

Протонефридије код планарије

Код чланковитог црва и кишне глисте пар цевчица метанефридија почиње трепљастим левком у једном чланку, а завршава се отворима у спољашњу средину у другом чланку. Дакле, кишна глиста у сваком чланку има један пар метанефридија.

трепљасти левак који сакупља течност

отвор метанефридије

Метанефридије кишне глисте

161


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

Малпигијеве цевчице

црево

pr

Малпигијеве цевчице код инсеката

o

Малпигијеве цевчице – цевчице са затвореним почетним делом које се уливају у црева инсеката Хенлеова петља – део нефрона сисара који омогућава враћање воде из мокраће у крв

Цевчице са затвореним почетним делом – Малпигијеве цевчице, код инсеката скупљају вишак воде и штетне супстанце и уливају се у црево. Ракови имају зелене или антеналне жлезде којима излучују вишак воде и штетне супстанце. Кичмењаци имају бубреге као органе за излучивање. У зависности од тога да ли живе у слаткој или сланој води, сви водени организми имају проблем да сачувају соли или воду у организму. Речне рибе, жабе и слатководни ракови имају проблем да сачувају соли у организму и ограниче улазак воде у тело. Размисли о томе и повежи са физиком. Шта ће се догодити ако морску рибу ставиш у речну воду? Вода ће продирати у тело рибе и она ће се надувати и угинути. Да се то не би догодило, рибе у слаткој води имају слузи на површини коже и мокраћу која је јако разблажена и избацује се преко бубрега у спољашњу средину. Губитак неорганских супстанци надокнађују храном. Рибе у морској води имају проблем да сачувају воду у организму и ослободе се велике количине соли. Шта ће се догодити са речном рибом у морској води? Она није прилагођена таквој средини и вода ће излазити из тела рибе у спољашњу средину. Риба ће се исушити и угинути. Морске рибе пију воду, а вишак соли избацују преко концентроване мокраће коју стварају у малим количинама (јер је концентрована). Крокодили и морске птице се вишка соли ослобађају преко соних жлезда. Копнени кичмењаци узимају воду пијењем и храном, а губе је мокраћом, фецесом (столицом) или испаравањем преко коже и плућа. Све копнене животиње суочавају се са проблемом чувања воде у организму. Гмизавци и птице стварају малу количину концентроване мокраће која је получврста, јер се у клоаки вода враћа у крв. Сисари у својим бубрезима имају Хенлеову петљу, која омогућава да се вода делимично враћа у крв (јер у урину ипак има преко 90% воде) и доводи до избацивања мало концентрованије мокраће и чувања воде у телу. Бубрези сисара су главни органи за одржавање сталности унутрашње средине, хомеостазе. Осим тога, имају улогу избацивања штетних супстанци које су крајњи производи метаболизма ћелије.

om

Важни појмови

Ed

uk a

антенална жлезда

Антеналне жлезде код ракова

Биолози истраживачи Истражи у литератури или на интернету зашто бродоломци брзо умиру од дехидратације ако пију морску воду. Напиши кратак есеј. Ево мале помоћи. Ако бродоломац попије 1 литар морске воде, он мора избацити две литре мокраће да би се ослободио унете соли.

162


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

Бубрези сисара су парни органи пасуљастог облика. Обложени су капсулом испод које се налазе кора и срж бубрега. У сржи се налази бубрежна карлица у коју се уливају бубрежне чашице. Малпигијево телашце

бубрег

мокраћна цев

мокраћна бешика

om

срж

o

бубрег

мокраћовод

кора

нефрон

бубрежна пирамида

pr

Бубрег сисара

Ed

uk a

Основна јединица бубрега је нефрон. Састоји се од Малпигијевог телашца и бубрежних цевчица. Малпигијево телашце је смештено у кори и чине га бубрежна чаура и гломерул или клупко крвних капилара. Бубрежна чаура функционише као сито кроз које се цеди крв из крвних капилара. Течност која се исцеди је примарна мокраћа која одлази у бубрежне цевчице. Из бубрежних цевчица, које изувијано пролазе кроз кору бубрега, кроз капиларе се враћају корисне супстанце, вода и различите соли у крв. Бубрежна цевчица је дугачка и један њен део је Хенлеова петља. Више бубрежних цевчица се групише тј. слива и гради сабирне каналиће који се спуштају у срж бубрега. Више сабирних каналића се групише, тј. слива и гради бубрежну чашицу (којих има 15–20 у сваком бубрегу). Све бубрежне чашице једног бубрега сливају се у заједничко проширење које се назива бубрежна карлица, преко које мокраћа напушта бубрег. Овако створена мокраћа назива се секундарна мокраћа. Човек у току дана у просеку створи око 1,5 литара секундарне мокраће.

Важни појмови нефрон – основна јединица грађе бубрега кичмењака Малпигијево телашце – почетни део нефрона

бубрежна артерија чаура Малпигијево телашце

Хенлеова петља

Нефрон сисара

163


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

Занимљива биологија Најдужу Хенлеову петљу има пустињски скочимиш и она му омогућава чување воде. Многе пустињске животиње имају специфично грађене носне шупљине у којима се ноћу кондензује водена пара из издахнутог топлог ваздуха, што додатно смањује губитак воде из организма.

Оваква мокраћа не сме да садржи шећер нити супстанцe које су потребне организму. У мокраћи се налази највише воде (око 95%) и штетних супстанци као што су уреа и амонијак, различите штетне соли и мокраћна киселина. Код сисара дуге парне цеви, назване мокраћоводи, воде мокраћу од бубрега до мокраћне бешике, а код осталих кичмењака у клоаку. Преко мокраћне цеви, која се наставља на бешику, мокраћа се избацује у спољашњу средину.

мокраћоводи

om

o

бубрег

мокраћна бешика

pr

бубрег

мокраћна цев

uk a

Систем за излучивање код човека

Биолошке мозгалице

Ed

1. Заокружи слово испред тачног одговора.* Органи за излучивање који почињу трепљастим левком називају се: а. метанефридије; б. протонефридије; в. Малпигијеви судови. Органи за излучивање који почињу затвореним крајем називају се: а. метанефридије; б. протонефридије; в. Малпигијеви судови. Органи за излучивање који се изливају у задњи део црева називају се: а. метанефридије; б. протонефридије; в. Малпигијеви судови. 2. Повежи групу животиња са типом органа за излучивање који поседују:** ........... пљоснати црви 1. Малпигијеви судови ........... чланковити црви 2. протонефридије ........... инсекти 3. метанефридије ........... миш 4. бубрег

164


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

3. Наведене су тврдње за бубреге сисара. Заокружи слово Т ако је тврдња тачна или слово Н ако је нетачна.* а) Бубрези су парни органи. б) Бубрези се налазе у грудној дупљи. в) Бубрези се налазе испод дијафрагме. г) Бубрези су удубљеним странама окренути један другом.

Т Т Т Т

Н Н Н Н

4. Допуни празна поља.***

o

Губљење течности код копнених организама врши се преко:

om

1. ........................................................................................................................................................ 2. ........................................................................................................................................................ 3. ........................................................................................................................................................ Наведи три адаптације које смањују губитак течности на копну:

uk a

pr

1. ........................................................................................................................................................ 2. ........................................................................................................................................................ 3. ........................................................................................................................................................

Ed

Брзо и кратко – учи се лако

1.

метанефридије

протонефридије

бубрези

2. 3. 4.

Излучивање

Малпигијеве цевчице

Разумеш ли?

5.

Која је улога система за излучивање? Шта су протонефридије? Који проблем имају рибе које живе у слаткој води? Како су проблем са вишком соли решили морски организми? Како проблем чувања воде решавају копнени сисари?

антеналне жлезде

165


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

РАЗМНОЖАВАЊЕ ЖИВОТИЊА

Већ знаш да размножавање може бити бесполно и полно и које су разлике између ова два типа размножавања. За бесполно размножавање је потребна само једна јединка и оно води стварању потомака који су идентични родитељу. За полно размножавање су неопходне две јединке супротног пола, осим у случају двополних организама. За полно размножавање неопходно је формирање полних органа у којима се мејозом стварају полне ћелије – гамети (мушке или женске). Мушка полна ћелија се назива сперматозоид, а женска јајна ћелија. Спајањем гамета двеју јединки различитих полова настаје зигот, који после низа митотичких деоба даје нову јединку. Полни органи различитих група организама су, у зависности од начина размножавања и развића ембриона, различити. За сунђере и дупљаре је углавном карактеристично бесполно размножавање пупљењем. Али, у једном одређеном тренутку у години, сунђери као двополни организми стварају милионе полних ћелија које се испуштају у воду у којој се врши оплођење. Код дупљара се смењује бесполни и полни начин размножавања.

uk a

pr

om

размножавање унутрашње оплођење спољашње оплођење овипарно развиће вивипарно развиће ововивипарно развиће

Да би јена врса осала, неохоно је а се њене јеинке размножавају и осављају плодно оомсво. Осављање оомсва је бино јер роиељи својим оомцима реносе своје ене и своје особине. Ти ени се реносе кроз енерације и јено ренука, у измењеним условима живоне среине, моу а буу кључни за осанак јеинке. Сеи се рироно оабирања.

o

Кључне речи

Ed

Сунђери избацују полне ћелије у воду

Важни појмови

ларва – стадијум у развићу неких животиња

Размисли о томе зашто је ово важно. Зашто сви организми теже полном размножавању? Подсети се када је важно бесполно размножавање. Код пљоснатих црва, који су хермафродити, занимљив полни систем има пантљичара, која у сваком чланку има и мушке и женске полне органе. Оплођење се врши међу различитим чланцима исте пантљичаре (самооплођење) јер у цреву домаћина обично живи по једна пантљичара. Када се чланак напуни оплођеним јајима, он отпада и преко црева домаћина јаја доспевају у спољашњу средину. Оплођена јаја може да поједе свиња и у њеним мишићима се развија ларва (бобица). Заражено свињско месо је бобичаво месо. Једући недовољно кувано или печено бобичаво месо, човек може да се зарази пантљичаром. 166


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА бобичаво месо

Занимљива биологија

бобица

оплођено јаје

Животни циклус свињске пантљичаре

om

ларва са кукицама у мишићима свиње

o

зрео чланак

Рибе се размножавају полно. Полови су раздвојени, али није изражен полни диморфизам. Размножавање риба (мрест) одвија се често близу дна. Женка полаже неоплођена јаја (икру), а мужјак преко јаја избацује семену течност (млеч). Оплођење се врши у води. Јаја су најчешће ситна, али изузетно бројна. Многа од њих поједу разни водени организми, а присутан је и канибализам. Велики број положених јаја неопходан је да би свега неколико јединки доживело полну зрелост. Приказан је приближан број положених јаја при једном мрешћењу код различитих врста риба. Бакалар 4 000 000–5 000 000 Шаран 200 000–700 000 Јегуља 500 000 Деверика 200 000–300 000 Липљан 3 000–6 000 Патуљасти грегорц 80–100 Ража каменица око 20 Брига о потомству код риба је врло слабо изражена. Постоје и изузеци од овог правила, нпр. риба грегорац и морски коњић.

Ed

uk a

pr

У животињском свету се, према месту одвијања, разликују два основна типа оплођења. Спољашње оплођење, при коме се гамети избацују у спољашњу водену средину, где се спајају. Да би се повећала успешност оплођења, животиње су развиле многе прилагођености: • сазревање и избацивање полних ћелија у исто време на исто место; • образује се велики број полних ћелија; • код многих се користе природна струјања воде да би гамети били однети до суседних јединки; • станиште насељава обично већи број јединки исте врсте, а јединке које живе усамљено у време размножавања напуштају склоништа и окупљају се у велике групе; • у време оплођења јединке долазе у близак међусобни контакт и истовремено испуштају полне ћелије.

Спољашње оплођење код жаба и оплођена јаја жабе

167


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

Развиће са непотпуним преображајем код скакавца

Важни појмови

uk a

лутка – стадијум у развићу неких инсеката сперматофоре – пакетићи мушких полних ћелије (сперматозоида) код бескичмењака

o

јаја

om

ларва

Приликом унутрашњег оплођења, спајање мушке и женске полне ћелије дешава се у полним каналима женке. Код бескичмењака, мужјак приликом парења убацује у тело женке пакетиће полних ћелија, сперматофоре, који се у телу женке распадају и ослобађају сперматозоиде. Из оплођеног јајета се развија ларва која може да личи на одраслу јединку, или се развија ларва која по начину исхране, спољашњем и унутрашњем изгледу не личи на одраслу јединку. Развиће од оплођеног јајета до одрасле јединке назива се преображај или метаморфоза. Метаморфозом се развијају и инсекти. Преображај може бити непотпун као код скакавца. Непотпун преображај подразумева да ларва личи на своје родитеље. Она расте и пресвлачи се док не достигне стадијум зрелости. Потпун преображај подразумева да се из јаја развија ларва – гусеница (не личи на одрасле јединке и храни се другачије од њих). После неког времена се ларва – гусеница учаури и прелази у следећи стадијум који се назива лутка.

pr

одрасла јединка

инсект излази из чауре

одрастао инсект

лутка

Ed

ларва

Развиће са потпуним преображајем код лептира

Из лутке се развија одрасла јединка. Такав начин развоја има лептир. Код напреднијих група кичмењака (гмизаваца, птица и сисара), приликом парења мужјак у тело женке уноси сперматозоиде са семеном течности. Семену течност код мушкараца лучи жлезда простата. У зависности од тога где се одиграва развиће ембриона, развиће може бити овипарно, ововивипарно и вивипарно. Код овипарног развића цело развиће ембриона одиграва се у јајету, изван тела мајке. Исхрана ембриона се врши из жуманцета јајета. Овакво развиће има већина бескичмењака и већина кичмењака, укључујући птице и гмизавце. Рибе су одвојених полова и оплођење се одвија у води. Женке избацују јајне ћелије – икру, а мужјаци мушке полне ћелије – млеч. Ово се назива мрест риба, након чега настају оплођена јаја која слободно пливају у води. 168


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА љуска јајета

беланце

жуманце

Важни појмови

течност у којој је ембрион

кутикула ембрион

o

депо ваздуха

овипарно развиће – развиће ван тела мајке ововивипарно развиће – развој ембриона из јаја која су задржана у телу мајке вивипарно развиће – развиће ембриона у телу мајке, при чему се исхрана ембриона врши преко постељице копулаторни орган – орган код мужјака који има улогу у преношењу сперматозоида у полне канале женке

om

Ембрион пилета у јајету

Змија шарка

Ed

uk a

pr

Ововивипарно развиће је развој ембриона из јаја која су задржана у телу мајке, али се ембрион храни жуманцетом јајета. Код овог развића су јаја боље заштићена, јер су у телу мајке. Овако се развијају неке змије. Вивипарно развиће имају сисари. Ембрион се развија у телу мајке, у посебном органу – материци. Исхрана ембриона се врши преко постељице и пупчане врпце, које су веза између ембриона и мајке. Систем органа за размножавање сисара састоји се од полних жлезда, њихових изводних канала и копулаторних органа. Мушки репродуктивни систем чине семеници (тестиси), пасеменици, семеводи, простата, мокраћна цев и полни уд (пенис). Семеници (тестиси) су парне полне жлезде смештене изван трбушне дупље, заштићене кожним кесицама (мошницама). У њима се ствара мушки полни хормон (тестостерон), под чијим дејством настају мушке полне ћелије – сперматозоиди. Сперматозоид је најмања ћелија у организму, величине око 0,05 mm, тако да се може видети само под микроскопом. Састоји се од главе у којој се налази једро, врата и репа. У оба тестиса дневно сазри и до 250 милиона сперматозоида. У семеној течности сперматозоиди се крећу брзином од око 18 cm/h.

Крмача са прасићима

169


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

јајовод

простата

јајник

семевод полни уд

грлић пасеменик

мокраћна цев

материца

вагина

o

семеник

Женски полни органи

om

Мушки полни органи

Ed

uk a

pr

Женски полни органи се могу груписати у унутрашње и спољашње. У унутрашње женске полне органе спадају: вагина, материца, јајници и јајоводи. Јајници су женске парне полне жлезде. Они стварају и ослобађају јајне ћелије. Јајоводи су парни мишићно-слузокожни органи који се настављају на јајнике, дужине од 14 до 16 cm. Основна функција јајовода је да прихвати и спроведе јајну ћелију од јајника до материце. У јајоводима се обавља оплођење јајне ћелије. Материца је непарни мишићно-слузокожни орган крушколиког облика, уметнут између јајовода и вагине. Материца је смештена у карличној дупљи, а њен доњи део, који се наставља на вагину, сужен је и назива се грлић материце. Улога материце је да прихвати оплођену јајну ћелију, тј. зигот, из које ће се развити нова јединка. У зависности од групе сисара, развиће ембриона се наставља и после порођаја (нпр. код кенгура). Родница или вагина има облик цеви. Зидови су јој веома еластични, што јој омогућава да се шири и прилагођава током проласка детета за време порођаја. Вагина се завршава стидницом. Стидница је спољашњи полни орган и налази се ван трбушне дупље. Њени делови су велике усне, мале усне и дражица, која садржи мноштво нервних завршетака.

Биолошке мозгалице 1. У празне правоугаонике упиши слова испред органа тако да разврсташ мушке и женске полне органе.** А – семеници Д – јајоводи Б – јајници Ђ – материца В – семеводи Е – стидница Г – простата мушки полни органи женски полни органи 2. У датом низу органа подвуци орган који не припада органима за размножавање.* материца 170

тестиси

вагина

мокраћовод

стидница


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

3. Допуни реченицу.* Два основна начина размножавања су: 1. ................................................................................................. 2. .................................................................................................

om

pr

1. митотичка деоба 2. мејотичка деоба 3. једноставније 4. сложеније 5. мање улагања енергије 6. више улагања енергије 7. потребне две јединке различитог пола 8. потребна само једна јединка 9. потомци идентични родитељима

o

4. Поред начина размножавања упиши број којим је означена одлика која га описује:*** ......................... Полно размножавање ......................... Бесполно размножавање

5. Поред типа развића упиши број којим су означени ступњеви који га одликују:** 1. јаје 2. ларва 3. лутка 4. одрасла јединка

uk a

.............. Развиће са потпуним преображајем

Ed

.............. Развиће са непотпуним преображајем

Разумеш ли?

Брзо и кратко – учи се лако

1. 2.

Оплођење унутрашње

спољашње

3. 4.

овипарно развиће

вивипарно развиће

ововивипарно развиће

5.

У чему је значај размножавања? Које су предности бесполног размножавања? Зашто се већина животиња размножава полно? Зашто рибе полажу велики број јаја? Где се развија ембрион сисара?

171


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

Биолошке мозгалице на крају теме 1. Прочитај текст, па заокружи тачан одговор.*

o

Све кости у телу човека и њихове међусобне везе чине скелет. Он даје стабилност, облик, чврстину и потпору нашем телу. Заједно са мишићима учествује у нашем кретању. Такође скелет служи као заштита унутрашњим органима. Кости су изграђене од коштаног ткива које је изграђено од коштаних ћелија са специјалним цитоплазматичним наставцима. Ови наставци служе за повезивање коштаних ћелија. Коштане ћелије луче коштану масу у међућелијски простор. Коштана маса садржи минералне соли, које костима дају чврстину, и супстанцу осеин, која костима даје еластичност. Скелетни систем је: 1. орган; 2. организам; 3. ткиво; 4. ћелија; 5. систем органа.

pr

om

Скелетни систем служи за: 1. потпору телу; 2. даје му облик, чврстину и стабилност; 3. заштита је унутрашњим органима; 4. све наведено је тачно.

uk a

Коштано ткиво се састоји из: 1. само коштаних ћелија; 2. коштаних ћелија и међућелијске масе; 3. ткиво се не састоји од ћелија.

Међућелијска маса костима даје: 1. чврстину; 2. еластичност; 3. чврстину и еластичност.

Ed

2. Заокружи Т ако је тврдња тачна, а Н ако је нетачна.* Мишићи покрећу тело човека. Систем за варење доноси кисеоник до свих ћелија. Систем органа чине органи који усклађено обављају неку функцију. Ткиво је скуп ћелија које су сличне по облику, величини и функцији.

Т Т Т Т

Н Н Н Н

3. Повежи појмове. ** Повежи органе система за варење сисара са њиховом улогом

172

1. желудац

............... дробљење и млевење хране

2. анални отвор

............... натапање хране супстанцама за варење

3. танко црево

............... упијање воде и минерала

4. дебело црево

............... варење хране и упијање хранљивих супстанци

5. зуби

............... избацивање несварених супстанци


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

4. Реши укрштеницу**

1.

Водоравно: 1. зачетак нове биљке; 2. репродуктивни орган биљке; 3. четинарско дрво; 4. орган који храни и чува клицу; 5. мушки полни орган биљака цветница. Усправно: 1. вегетативни биљни орган.

2. 3. 4.

5. Попуни табелу уписивањем знака +/–.* крастава жаба

барска корњача

Бескичмењаци

слон

паук крсташ

псећа бува

pr

Кичмењаци

мајмун лемур

om

лептир плавац

o

5.

рибе

uk a

6. Заокружи појам који не припада датом скупу.** гмизавци

сисари

птице

ракови

водоземци

Не припада скупу зато што је ............................................................................................................. .

Ed

7. У тексту пронађи погрешне тврдње, прецртај их и изнад њих напиши тачан одговор.** Дисање је процес при коме жива бића узимају угљен-диоксид, а испуштају кисеоник. Ако жива бића живе у води, онда из ваздуха издвајају кисеоник; ако живе на копну, тада користе кисеоник растворен у води. Кисеоник који удишу омогућава да се из воде ослободи енергија неопходна за све животне процесе у организму. Кисеоник, који том приликом настаје, жива бића избацују у спољашњу средину преко органа за излучивање. 8. Испред органеле протиста упиши број који означава њену функцију.** ............... контрактилна вакуола ............... мембрана ............... хранљива вакуола ............... лажне ножице ............... очна пега

1. варење 2. екскреција и осморегулација 3. пријем светлосних дражи 4. даје облик телу 5. кретање 173


ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

9. Обележи на сликама о ком се типу симетрије ради.*

Симетрија ...............................................

pr

om

o

Симетрија ...............................................

uk a

Симетрија ...............................................

Симетрија ...............................................

10. У празне правоугаонике упиши слова испред органа тако да их разврсташ у одговарајуће системе органа.**

Ed

А – плућа Б – бубрези В – желудац Г – танко црево Е – душнице Ж – јајници З – срце И – дебело црево Л – простата Љ – мокраћна бешика М – артерије

систем органа за дисање

систем органа за излучивање

систем органа за циркулацију 174

Д – ждрело Ј – вене Н – гркљан

Ђ – једњак К – мокраћна цев Њ – вагина

систем органа за варење

систем органа за размножавање


ПОРЕКЛО И РАЗНОВРСНОСТ ЖИВОГ СВЕТА

o

У ОВОЈ ОБЛАСТИ ЋЕШ:

Ed

uk a

pr

om

• сврставати организме на дрво живота; • разврставати организме према задатим критеријумима помоћу дихотомог кључа; • повезивати принципе систематике са еволуцијом; • упознати фосиле и доказе еволуције; • применити до сада научене чињенице.

175


ПОРЕКЛО И РАЗНОВРСНОСТ ЖИВОГ СВЕТА

ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ СИСТЕМАТИКЕ Уознајући жива бића, јеноћелијске и вишећелијске оранизме, уочаваш оромну разноликос. Човек је о авнина очео а роучава биљке и живоиње и аје им имена. Прво је осмарао и исраживао жива бића сво окружења, а касније и врсе које живе у уаљеним крајевима. Увиео је а се оне разликују, али и а између неких осоје веће или мање сличноси. Развојем науке схваио је а а сличнос указује на већу или мању сронос међу њима. Знаш основну поделу живих бића на домене и царства. Уз помоћ шеме подсети се основних одлика и поделе живих бића.

om

o

Кључне речи систематика домени царства таксони

pr

Биолошка царства

Еубактерије

Археа

бактерије

бактерије које изазивају болести и врше разградњу органских супстанци

• једноћелијски организми са ћелијском мембраном • могу живети на екстремним стаништима

• једноћелијски организми без издвојеног једра • исхрана хетеротрофна, али има и аутотрофних

Протисти

једноћелијске алге, једноћелијске животиње, једноћелијске гљиве

• имају издвојено једро • хране се аутотрофно, хетеротрофно или миксотрофно

uk a

Биљке

алге, маховине, папрати, голосеменице, семенице • вишећелијски организми • исхрана аутотрофна

Гљиве

буђи, печурке, квасци

Ed

• једноћелијски и вишећелијски организми • хране се хетеротрофно

Животиње

сунђери, дупљари, мекушци, зглавкари (ракови, пауци, стоноге, инсекти), црви, рибе, водоземци, гмизавци, птице, сисари • вишећелијски организми • исхрана хетеротрофна

Пoдела живих бића на домене и царства

Важни појмови систематика – област биологије која се бави сврставањем организама у групе на основу сродности филогенија – целокупна еволуциона историја врсте или друге таксономске групе

176

Област биологије која се бави сврставањем организама у групе на основу одлика и сродничких односа назива се систематика. Крајњи циљ систематике је да направи групе организама које су сврстане у систематске категорије. Стварањем таквог низа може се пратити историјски развој живог света – филогенија, односно његова еволуција.


ПОРЕКЛО И РАЗНОВРСНОСТ ЖИВОГ СВЕТА

Ed

uk a

pr

om

o

Групе организама, са карактеристикама које их Важни појмови одвајају од осталих група, означавају се као таксони. таксони – групе организама са Део систематике је и наука која описује, именује и заједничким карактеристикама класификује организме, а назива се таксономија. Било која одређена група у таксономском систему назива се таксономска категорија. Први који их је одредио био је грчки филозоф Аристотел. Код њега су постојале Занимљива биологија две таксономске категорије: биљке и животиње. Кад су Систематика човека научници описивали нове организме, схватили су да овај Аристотелов систем није довољан, па су га проширивали. врста савремени човек Први озбиљан покушај да се развије систем груписања организама у хијерархијски систем таксород људи номских категорија урадио је шведски научник Карл Лине у 18. веку. Основни принцип његове класификације фамилија човеколики мајмуни била је сличност у грађи тела и репродуктивних органа. мајмуни ред Данас овај принцип није довољан и кључан, али се и даље користи. Лине је увео седам категорија, груписањем од класа сисари веће (општије) категорије ка мањој (специфичнијој) категорији. тип кичмењаци Систематске (таксономске) категорије од најмање ка највећој су врста, род, фамилија (породица), ред, царство животиње класа, тип, царство и домен. Врсту чине сличне јединке које се размножавају и дају плодно потомство. Неколико сличних врста се групишу у род, више сличних родова у фамилију. Сличне фамилије се групишу у редове, а слични редови у класе. Више сличних класа дају типове који су групишу у царства. Царства се по заједничким особинама групишу у домене. Поред класификације живих бића, Карл Лине је именовао врсте. Свака врста живих бића има јединствено име. Лине је увео биномну номенклатуру. То је систем у коме свака врста има име састављено од двеју речи које потичу из латинског језика. Прва реч у имену, по врсти речи именица, односи се на припадност роду и увек се пише великим словом. Друга реч је придев, пише се малим словом и ближе описује врсту указујући на неку њену карактеристику.

домен еукарија царство животиња тип кичмењака

класа сисара ред звери фамилија вукова род лисице врста црвена лисица

Класификација лисице у систему таксономских категорија

177


ПОРЕКЛО И РАЗНОВРСНОСТ ЖИВОГ СВЕТА

е ач

и

ас

pr

емци

ри

uk a

бе

папрати

не

Ed

ови мах

вишећелијске алге

бодљоко

шци

ги

ри

o

стоноге

згл

вци

кас црвти и

водоз

о нк

ра

om

ваљ

гмиз а

ије

и

скривеносеменице

нко ви црвти и

ил код кро

зм

и

в ко

инсекти

тер гуш

ав ка

рњ ко

птиц е

ари

чла

це ени и ар осем тин гол че

цик

сис

па уц и

дикотиледоне монокотиледоне скривеносеменице скривеносеменице

мекушци

пљоснати црви

дупљари

ри

сунђе

гљиве

протисти

једноћелијске ал

ге

археје

бактерије

Развој и разноврсност живог света можемо представити филогенетским стаблом (дрветом) живота.

178


ПОРЕКЛО И РАЗНОВРСНОСТ ЖИВОГ СВЕТА

om

o

Како можеш да нађеш место за неки организам на дрвету живота? Дихотоми кључеви су решење за то! Дихотоми кључеви служе за одређивање врсте организма и функционишу на принципу елиминације неке особине. Дат је пример једног дихотомог кључа за одређивање имена бескичмењака. Када урадиш ову вежбу, и вежбу на следећој страни о одређивању имена људи, биће ти јасан принцип рада дихотомог кључа. Кључеви могу бити посебна дела или се налазити у склопу стручних књига и радова. Пратећи карактеристике врсте коју је потребно одредити, врши се избор између датих случаја који се увек дају алтернативно. Дакле, један представља Биолози креативци тачну тврдњу, а други нетачну. Kада се изабере тачна Направи дихотоми кључ за тип твдња, она поново отвара опис друге особине која кичмењака тако да примениш знање има тачну и нетачну тврдњу. На тај начин се стиже до које имаш о овим животињама и одређене таксономске категорије, односно коначне њиховим телесним покривачима, начину кретања, грађи срца, исхрани, детерминације (прво до породице преко кључева за дисању. Кључеве илуструј и направи одређивање породице, онда до рода преко кључева за изложбу у школи. одређивање родова, а онда и врсте преко кључева за одређивање врста).

без ногу

без чланака

са љуштуром

6 ногу

uk a

без љуштуре

pr

Да ли је јединка

са ногама 14 ногу преко 14 ногу

8 ногу мокрица

пуж

Ed

са чланцима

пуж голаћ

до 11 сегмената

један пар ногу по сегменту

инсект

два пара ногу по сегменту

стонога

преко 11 сегмената

паук ларва или лутка инсекта

кишна глиста

милипеда

Дихотоми кључ за одређивање бескичмењака

179


ПОРЕКЛО И РАЗНОВРСНОСТ ЖИВОГ СВЕТА

Биолози истраживачи

uk a

pr

om

o

На основу дихотомог кључа, одреди имена људи на сликама.

ЖЕНЕ СА ШЕШИРОМ

МИЛИЦА

БЕЗ НАОЧАРА

БЕЗ ШЕШИРА

СА МИНЂУШАМА

Ed

СА НАОЧАРИМА

ТИЈАНА

МУШКАРЦИ БЕЗ КОСЕ

СА КОСОМ

БЕЗ МИНЂУША

СА БРАДОМ

БЕЗ БРАДЕ

СА БРКОВИМА

БЕЗ БРКОВА

САРА МИЛОШ

ИМА ПЛЕТЕНИЦЕ

АНА

НЕМА ПЛЕТЕНИЦЕ СА НАОЧАРИМА

БЕЗ НАОЧАРА

ДРАГАН

ПЕТАР

СА ШЕШИРОМ

БЕЗ ШЕШИРА

УРОШ

ЛУКА

ИРЕНА ДУГА КОСА СТЕФАН

180

КРАТКА КОСА МИЛОШ


ПОРЕКЛО И РАЗНОВРСНОСТ ЖИВОГ СВЕТА

Биолози истраживачи Активност – самосталан рад Дихотоми кључ 1 На основу датог дихотомог кључа одреди место организама на дрвету живота. Организми које треба да разврставаш налазе се на картицама на крају уџбеника. Организам

om

o

има једро

има хлоропласте

немају биљне органе вишећелијске алге

uk a

имају биљне органе

pr

вишећелијски организми биљке

Ed

имају корен

немају семе папратнице

нема хлоропласте погледај дихотоми кључ 2

једноћелијски организми

не крећу се једноћелијске алге

крећу се зелена еуглена

имају ризоиде маховине

имају семе

семе голо на оплодним љуспама голосеменице

семе у плоднику тучка скривеносеменице у семену један котиледон монокотиледоне биљке

нема једро бактерија

у семену два котиледона дикотиледоне биљке

игличасти листови четинари

листови перасто дељени цикаси

лист као лепеза гинко

Пример дихотомог кључа

181


ПОРЕКЛО И РАЗНОВРСНОСТ ЖИВОГ СВЕТА

Биолози истраживачи Активност – самосталан рад Дихотоми кључ 2 На основу датог дихотомог кључа одреди место организама на дрвету живота. Организми које можеш да разврставаш налазе се на картицама на крају уџбеника. Организам нема једро бактерија

има једро има хлоропласте погледај дихотоми кључ 1

om

o

нема хлоропласте

вишећелијски организам

једноћелијски организам сапротрофи квасци

трепље трепљари

uk a

лажне ножице амебе

хетеротофи

pr

хетеротрофи

крећу се

Ed

немају кичму

немају главу

радијално симетрични дупљари

петозрачно симетрични бодљокошци

нервни систем врпчаст пљоснати црви имају спољашњу сегментацију чланковити црви

немају ноге

не крећу се сунђери имају кичму

оплођење унутрашње

перје птице

рожне плоче гмизавци

Пример дихотомог кључа

182

имају појединачне спорангије буђи

дишу плућима

имају ноге зглавкари

нервни систем ганглионеран немају спољашњу сегментацију мекушци

имају плодоносно тело гљиве

дишу на шкрге рибе

имају главу

сапротрофи

оплођење спољашње водоземци длака сисари


ПОРЕКЛО И РАЗНОВРСНОСТ ЖИВОГ СВЕТА

Биолошке мозгалице 1. На основу дихотомог кључа одреди врсту биљке и испод слике упиши име биљке. 1. листови су зимзелени листови су листопадни

4 2

2. лисна плоча цела лисна плоча дељена

3 5

3. лисни руб назубљен лисни руб гладак

6 5

5. перасто дељен лист прстасто дељен лист

јасен јавор

6. лист срцаст лист јајаст

липа буква

o

бор смрча

uk a

Дихотоми кључеви служе за: а) откључавање врата; б) одређивање врсте организама; в) откључавање сефа; г) одређивање класе организама.

pr

2. Заокружи слово испред тачног одговора.

om

4. листови игличасти дугачки листови игличасти краћи

врста

Ed

Брзо и кратко – учи се лако род

фамилија

ред

класа

тип

царство

домен

Разумеш ли? 1. 2. 3. 4. 5.

Шта је систематика? Наброј систематске категорије. Шта је врста? Како се користи дихотоми кључ? Шта је филогенија?

183


ПОРЕКЛО И РАЗНОВРСНОСТ ЖИВОГ СВЕТА

ДОКАЗИ ЕВОЛУЦИЈЕ Сва жива бића која анас осоје на Земљи насала су осееним и уорајним роменама врса које су живеле ре њих. Ове ромене су биле великим елом о уицајем факора сољашње среине. Друим речима, сва жива бића имају зајеничке реке који су живели у алекој рошлоси.

Различити облици ембриона код кичмењака. водоземци

гмизавци

птице

човек

pr

рибе

o

Занимљива биологија

Биолошка еволуција је процес постепених и дуготрајних промена особина живих бића. На тај начин су од најједноставнијих настала сложенија жива бића. Промене које настају, међусобним размножавањем јединки у популацији, преносе се на следеће генерације и на тај начин се жива бића мењају, тј. еволуирају. Процес еволутивних промена одвијао се од настанка планете Земље, а тече и данас. Неке промене одвијале су се споро, а неке брзо. Еволуциона биологија је наука која даје одговор на то како је од једноставног почетка настао велики број најчудеснијих форми организама. Докази еволуције могу бити:

om

Кључне речи еволуција фосили палеонтолошки низ

коњ

uk a

жаба

Ed

кит

лав

човек

птица

Облици грађе скелета код различитих врста кичмењака

184

1. Биохемијски докази a) Сва жива бића имају генетички материјал тј. ДНК направљену од истих градивних јединица (нуклеотида), само се међусобно разликују по распореду тих градивних јединица унутар ДНК. Што су два организма сроднија, то им је ДНК сличнија. Човек и шимпанза имају преко 98% сличну ДНК. б) Сличности и разлике у грађи протеина показују колико су врсте сродне. Занимљиво је да човек може да користи инсулин свиње или говеда за лечење шећерне болести. в) На ћелијском нивоу – сва жива бића изграђена су од ћелија. г) Сви кичмењаци имају слично ембрионално развиће, иако као одрасле јединке изгледају врло различито, што указује на то да потичу од заједничког претка. 2. Анатомски докази а) Сличност по пореклу је појава да органи воде порекло од исте структуре заједничког претка, нпр. сличности у грађи скелета руке човека, пераја кита, ноге животиња и крила птице.


ПОРЕКЛО И РАЗНОВРСНОСТ ЖИВОГ СВЕТА

Ed

uk a

pr

om

3. Палеонтолошки подаци – фосили Фосили су окамењени остаци организама који су некада живели на Земљи. Фосили могу бити и само трагови постојања неке врсте, нпр. отисци стопала диносауруса. У Србији се често проналазе фосили различитих животиња. Најпознатији су фосили мамута. Један је откривен 1996. године у околини Кикинде и сматра се да је стар око 500 000 година. Други, још старији, откривен је 2009. године у близини Костолца. Фосили сведоче о постојању и изгледу великог броја ишчезлих врста и дају увид у еволуциону историју живог света. Познати су још од античког доба. Од 18. века па надаље забележен је огроман број пронађених фосила и постало је јасно да су то остаци врста које су некада живеле. Међу фосилима су више заступљене животиње које имају скелет. Код биљака су најбоље очуване дрвенасте врсте.

o

Различито изгледају, али су истог порекла. Сличности облика и грађе тела живих бића указују на њихову сродност, али не мора увек да буде тако. Постоје организми који су веома слични а нису сродни. Такви организми су ајкуле и делфини. О томе ћеш учити мало касније. б) Сличност по функцији односи се на појаву да органи имају исту функцију, али су различитог порекла. Крила инсеката и крила птица служе за летење, али настају од различитих делова тела. Код биљака заштитну улогу имају бодље које настају од листова као код кактуса, и трнови који настају од стабла, као код трњине.

Различити облици крила инсеката и птица

Занимљива биологија Палеонтологија је наука која се бави развојем живота на Земљи, изучавањем фосила и других доказа еволуције. Палеонтолози су људи који се баве проучавањем фосила, биљака и животиња из ранијег времена.

Важни појмови

Примери фосила у стенама и у ћилибару

ћилибар – фосилизована смола, најчешће се добија из једне врсте четинарског дрвета које је изумрло

185


ПОРЕКЛО И РАЗНОВРСНОСТ ЖИВОГ СВЕТА

Занимљива биологија

o

Мамут је последњи нестали рођак слона. Имао је дугачку, густу длаку по целом телу као адаптацију на сурове услове климе леденог доба. Био је висок око 4 метра, са веома савијеним кљовама. Живео је у крдима на великим пространствима хладних и сушних области испод појаса вечитог снега и леда.

Фосилизација је више изражена код водених него код копнених организама и почиње када се организми нађу затрпани у меком слоју, обично у песку или муљу. До сада је откривено више од 250 000 фосилних врста различите старости. Највећи број је пронађен у стенама, али их има и у леденим глечерима, наслагама муља и фосилизованој смоли дрвета (ћилибару). Диносауруси су били копнени гмизавци који су живели у периоду од пре 250 милиона година, па све до пре 65 милиона година. Били су распрострањени на свим континентима. Веома су били разноврсни, мали или велики, са дугачким или кратким репом или дугачким и кратким вратом. Било је и биљоједа и месоједа.

om

Биолози истраживачи

Ed

uk a

Шакоперке су биле рибе које су добиле назив по облику парних пераја која подсећају на шаку. Да би се спасле од бројних грабљивица и због недовољне количине кисеоника у води јер су воде биле плитке и топле, ове рибе су један део живота проводиле на копну. По копну су се кретале перајима у облику шака. У води су дисале помоћу шкрга, а на копну помоћу рибљег мехура. Током времена је дошло до промене пераја у органе за кретање по копну – удове. Шакоперке и њихови изумрли сродници имају кључну улогу у преласку кичмењака из водене средине на копно.

pr

Занимљива биологија

Активност – рад у пару Диносауруси Задатак: Упознавање са диносаурусима, њиховим карактеристикама и областима у којима су живели. Активности за рад у пару: Пронађите на интернету или у стручној литератури податке о диносаурусима. Своје истраживање представите другарима, путем усменог излагања или ПП презентације.

Најпознатије врсте изумрлих гмизаваца су тираносаурус, игуанодон, стегосаурус, сауропода, птеросаурус, ихтиосаурус. Многе врсте, нарочито оне меког тела, нису „оставиле“ фосиле. Из тог разлога познајемо врло мали део живог света који је некада живео на планети Земљи. Живи фосили су врсте које се споро мењају и трају много дуже од осталих сродних врста из своје групе. Пример живих фосила су риба латимерија и дрво гинко.

Изглед рибе латимерије

186


ПОРЕКЛО И РАЗНОВРСНОСТ ЖИВОГ СВЕТА

Биолози креативци

o

Уз помоћ наставника ликовне културе покушај да од пластелина у боји направиш неки фосил за кабинет биологије.

om

Латимерија је једини живи представник риба шакоперки, па се због тога и назива живим фосилом. Примерци ове рибе су пронађени почетком прошлог века у водама Индијског океана и Пацифика. Гинко је листопадно дрво које је пре око 170 милиона година било широко распрострањено. Тада су врсте овог рода насељавале цело копно. Многе од њих су временом ишчезле. Једина данас преживела врста гинко гаји се у парковима и ботаничким баштама. Врсту гинко, са густом крошњом пирамидалног облика, можеш видети у Ботаничкој башти „Јевремовац“ у Београду. Листови су врло интересантни, троугласто-округлог облика, налазе се на дугачкој дршци, на самом њеном врху, и урезани на два дела. Биолози истраживачи

uk a

pr

Активност – рад у пару Живи фосили Задатак: Упознавање са живим фосилима, њиховим карактеристикама и областима у којима живе Уводни текст: Научници и данас проналазе неке врсте организама за које су мислили да су давно изумрле. Чули сте за латимерију. Због своје старости веома се разликују од осталих савремених животиња, представљају живе фосиле и дају нам драгоцене податке за објашњење развоја живог света. Активности за рад у пару: Пронађите на интернету или у стручној литератури, сазнајте из разговора са радницима у археолошким музејима, информације о живим фосилима, животињама, таутари, кљунару и мравињем јежу. Своје истраживање представите другарима путем усменог излагања или ПП презентације.

Ed

Прелазне форме су организми који имају одлике две групе, тј. класе животиња. Они су важни зато што нам указују на то како је текла еволуција. Представљају везу између различитих група организама. Прелазна форма између водоземаца и гмизаваца је сејмурија, између гмизаваца и птица је археоптерикс, а између гмизаваца и сисара циногнатус.

Изглед биљке гинко и њеног карактеристичног листа

Занимљива биологија Листови и семе гинка имају лековита својства. Препарати и производи направљени од ове биљке користе се за побољшање меморије и код поремећаја циркулације, тј. кретања крви кроз организам.

Сејмурија је прелазна форма између водоземаца и гмизаваца

187


ПОРЕКЛО И РАЗНОВРСНОСТ ЖИВОГ СВЕТА

Занимљива биологија Археоптерикс или праптицу одликовале су неке особине гмизаваца, а неке птица.

Један од најзанимљивијих примера прелазних форми односи се на китове. Данашњи китови постали су од копнених предака. Предак китова је била, сада изумрла, група четвороножних копнених сисара са великом главом. Неки њихови потомци прилагодили су се пливању у плитким морима, али су и даље имали сва четири екстремитета и могли су да се крећу по копну. Касније форме потпуно су се прилагодиле животу у океану, предњи удови су им били у облику пераја, а задњи су закржљали.

o

Биолози истраживачи

pr

uk a

Активност – рад у пару Прелазне форме Задатак: Упознавање са прелазним формама, њиховим карактеристикама и областима у којима су живеле Активности за рад у пару: Пронађите на интернету или у стручној литератури, сазнајте из разговора са радницима у археолошким и природњачким музејима, информације о прелазним формама, сејмурији и циногнатусу. Своје истраживање представите другарима путем усменог излагања или ПП презентације.

om

Биолози истраживачи

Ed

Занимљива биологија

Аустралија је држава на јужној хемисфери Земље која обухвата копно најмањег континента, острво Тасманију, као и бројна друга острва у Јужном, Индијском и Тихом океану. Око 85% биљних врста и врста сисара живи само ту, 50% птица и чак 90% риба.

188

Реконструкција мамута према фосилним остацима

Еволуциони низови су фосилни остаци из различитих периода развоја Земље који омогућавају да се прати настанак неког органа, дела тела или врсте организама.

Еволуциони низ мозга од риба до човека

Биогеографија је наука која се бави распрострањењем живих бића. Она може да одговори на питање зашто кенгури живе само у Аустралији иако има сличних услова живота и на другим континентима. Данашње распрострањење живог света на Земљи може се објаснити само еволуцијом. Врсте настају када се једна врста подели физичком препреком на две групе. Те две групе могу да се развијају у потпуно различитим условима и после неколико милиона година ће постати нове врсте.


ПОРЕКЛО И РАЗНОВРСНОСТ ЖИВОГ СВЕТА

Занимљива биологија

o

Торбари су сисари који између препонских костију имају разапету дуплу кожу која личи на торбу. У њој они носе своје младунце. Најпознатији торбари су кенгури.

om

То је уочио још и Чарлс Дарвин. Области које су дуго биле изоловане одликују се јединственим живим светом. Најбољи пример за то је Аустралија. Изолована милионима година од других континената, сачувала је разноврсне групе торбара, док су их на другим местима заменили прави сисари који су се касније појавили. На основу свега реченог можеш закључити да се живи свет мењао током милиона година, а у складу са условима спољашње средине у којој је живео. Данашње врсте су резултат еволуције на планети Земљи. Исто тако живи свет, под утицајем средине у којој живи, ни за неколико десетина година неће бити исти као данас. Размисли зашто је то тако. Сведок си повећања угљен-диоксида у ваздуху, пораста температуре, природних катастрофа, великих промена осталих климатских фактора; управо су то разлози због којих ће се живи свет мењати да би опстао.

pr

Биолози истраживачи

Ed

uk a

Активност – рад у пару Еволуциони низ коња Задатак: Упознавање са еволутивним променама изгледа, грађе ногу и прстију данашњег коња и његових предака. Активности: Добро погледајте дате слике. На последњој слици је приказан данашњи коњ и грађа његове ноге. Прва слика је давни предак коња и грађа његове ноге. Између су прелазни облици коња са грађом њихових ногу.

еохипус

мезохипус

мерохипус

плиохипус

коњ данас

Објасните шта се десило током еволуције са изгледом коња, величином и грађом његових ногу и прстију. Шта мислиш зашто су настале те промене? Поразговарајте о томе са другарима на часу биологије.

189


ПОРЕКЛО И РАЗНОВРСНОСТ ЖИВОГ СВЕТА

Биолози креативци

1. Допуни реченице речима које недостају тако да тврдње буду тачне.* Окамењени остаци живих бића називају се ............................. . Наука која се бави проучавањем фосила је .............................. . Врсте које су настале у далекој прошлости и током своје еволуције се нису битније мењале представљају ................................................................. .

om

o

Покушајте да са наставником биологије организујете посету Виминацијуму или неком музеју који има поставку фосила. Можете посетити и Дино парк. После излета направите изложбу слика или напишите чланак за школске новине.

Биолошке мозгалице

Брзо и кратко – учи се лако

царство

pr

Виминацијум

царство царство

uk a

царство

биохемијски

Докази eволуције

Ed

Дино парк на Златибору

Разумеш ли? 1. 2. 3. 4. 5.

190

Зашто се мењао живи свет на Земљи? Шта су докази еволуције? Који докази еволуције постоје? Који су живи фосили и шта они представљају? Можеш ли да објасниш један еволуциони низ?

сличности по пореклу

упоредне анатомске анализе

сличности по функцији фосили и живи фосили

биогеографија

еволуциони низови прелазне форме


ПОРЕКЛО И РАЗНОВРСНОСТ ЖИВОГ СВЕТА

Биолошке мозгалице на крају теме 1. Премештањем слова у речи добија се нова реч. О којој речи се ради? ЛОФИСИ ............................................................................... ЦЕИЛОВАЈУ ......................................................................... НОТЛИГОЈАПЕЛАО ..........................................................

pr

om

o

2. На слици археоптерикса црвеном оловком обележи и напиши особине гмизаваца, а плавом особине птица.***

3. Реши укрштеницу**

uk a

1

1

Ed

2

3 4 5

6 7 8 9

Водоравно: 1) делови ДНК који носе наследне особине; 2) особина живих бића да остављају потомство; 3) пакована ДНК у једру; 4) бирање, издвајање; 5) промена генетског материјала; 6) прилагођеност; 7) скуп јединки исте врсте који живи на истом станишту и међусобно ступа у односе размножавања; 8) различитост организама унутар популације; 9) уколико се популација не прилагоди новим измењеним условима средине, прети јој. Усправно: 1) развој организама кроз дуг период. 191


ПОРЕКЛО И РАЗНОВРСНОСТ ЖИВОГ СВЕТА

4. Попуни табелу уписивањем знака + или –***

Све зебре имају различите шаре.

Јагуари са Корњача снесе великом вилицом велики број јаја и јаким зубима али неће сви могу да се хране и млади преживети. крокодилима.

Тамни лептири су у периоду индустријске револуције остављали више потомака од белих лептира.

Адаптација

o

Селекција

om

Борба за опстанак Варијабилност

pr

5. У тексту пронађи погрешне тврдње. Прецртај их и напиши изнад тврдње тачно решење.

uk a

Сваки организам у популацији се по некој особини разликује од осталих јединки. Та oсобина не може да помогне јединки да преживи измењене услове средине и омогући јој да остави мање потомака. Та појава се назива адаптација. Накупљењем тих особина кроз генерације јединке се прилагођавају условима своје животне средине. Те прилагођености зову се природна селекција.

Ed

6. Заокружи Т ако је одговор тачан и Н ако је нетачан. Јединке у популацији се не разликују по својим особинама. У измењеним условима средине преживеће најбоље прилагођена јединка. Селекција је процес при коме преживљавају најјачи. Еволуција је процес постепених промена кроз дуги низ генерација. Борба за опстанак се дешава и међу популацијама и унутар саме популације.

Т Т Т Т Т

Н Н Н Н Н

7. Објасни на шта указују сличности у грађи скелета руку човека, ноге животиња, крила птица и пераја кита.*** ............................................................................................................................................................................................. ............................................................................................................................................................................................. .............................................................................................................................................................................................

192


ЖИВОТ У ЕКОСИСТЕМУ У ОВОЈ ОБЛАСТИ ЋЕШ:

Ed

uk a

pr

om

o

• схватити основне односе у биоценози и умети да их препознаш; • илустровати примерима односе између еколошких фактора и природне селекције; • прикупљати податке о врстама; • упоређивати прикупљене податке; • повезивати утицај абиотичких чинилаца у одређеној животној области – биому; • учествовати у изради пројекта; • анализирати разлику између сличности и сродности организама на примерима конвергенције и дивергенције; • идентификовати трофички ниво организма у мрежи исхране; • предлагати акције за очување биодиверзитета; • учествовати у акцијама за очување природе.

193


ЖИВОТ У ЕКОСИСТЕМУ

САСТАВ И СТРУКТУРА ПОПУЛАЦИЈЕ. ПОПУЛАЦИОНА ДИНАМИКА

o

Бројност популације представља укупан број јединки које у одређеном тренутку живе на одређеном простору. Укупан број шарана у реци или храстова у некој шуми чини популацију. Бројност популације зависи од услова живота у станишту. Није иста бројност храстова у шуми и у парку. При стабилним животним условима бројност популације остаје иста, а са променом животних услова мења се и бројност јединки у популацији.

Ed

uk a

Сеобом птица, која се одвија сваке године, назива се лет птица с подручја где се гнезде у зимска боравишта и назад. Оне птице које уопште не одлазе у топлије крајеве називају се станарицама. Код нас су то врапци, голубови, сенице, зебе, сове. Познато је да се у топлије крајеве селе ласте, роде, славуји, кукавице и друге врсте. Неке врсте птица као што су кукавице и многе грабљивице лете појединачно, док већина врста птица током сеобе лете у јатима, правилно распоређене. Распоред је карактеристичан за врсту. За неке врсте птица карактеристично је да јато води бригу о свакој птици појединачно. Код ждралова, на пример, ако нека птица заостаје, ако је изнемогла, не може више да лети и спушта се на земљу – цело јато се одмах спушта и чека да се птица опорави и настави свој лет.

Знаш из претходних разреда да група јединки исте врсте које у исто време живе на одређеном станишту, међусобно се размножавају и дају плодно потомство, чине популацију. У биологији постоји научна дисциплина која се зове популациона екологија, а бави се проучавањем еколошких особина популације. Основне особине популације су бројност, густина, просторни распоред, узрасна и полна структура.

om

Занимљива биологија

У рирои јеинке јене врсе никаа не живе овојене о јеинки своје врсе. Иако у рирои осоји мали број врса чије јеинке већи ео сво живоа ровое усамљено, морају макар јеном у живоу а се срену са јеинкама суроно ола. Разло ово сусреа је урођени наон за размножавањем и роужеком врсе.

pr

Кључне речи структура популације бројност густина наталитет морталитет миграција

Јединка јелена и популација јелена

194


ЖИВОТ У ЕКОСИСТЕМУ

наталитет – број рођених јединки морталитет – број угинулих јединки миграција – повремени, периодични, одласци јединки из популације и њихов повратак у популацију емиграције – исељавање јединки из популације имиграције – усељавање јединки у популацију

pr

om

Густина популације представља број јединки на јединици површине копнених станишта или запремине водених станишта, нпр. број јединки маслачака на 1m2 ливаде или број јединки водених рачића у 1m3 речне воде. Дакле, и бројност и густина одређују величину популације.

Важни појмови

o

На бројност популације утичу: наталитет, морталитет и миграције. Наталитет је фактор повећања бројности популације и представља број новорођених јединки у одређеном временском периоду. Супротно наталитету је морталитет. Морталитет је фактор смањења бројности популације и представља број угинулих јединки у одређеном временском периоду. Mиграције су процеси кретања јединки у популацији у потрази за бољим уловима, више хране или због тражења партнера. Могу бити емиграције, које представљају исељавање јединки из популације, и имиграције, које представљају досељавање јединки у популацију. Пример миграције је повремени, периодични одлазак птица селица у топлије крајеве и њихов повратак, сеобе птица.

Ed

uk a

Распоред јединки у популацији или просторни распоред показује на који начин су распоређене јединке на неком простору, и он зависи од услова на самом станишту. Може бити: равномеран (јединке правилно распоређене у простору, нпр. распоред шљива у воћњаку), неравномеран (јединке су неправилно распоређене у простору, нпр. распоред маслачака на ливади) и групни (јединке су распоређене у групама у простору, нпр. распоред мајчине душице на ливади).

Миграција птица

Занимљива биологија Пример промене величине популације у једном дану можеш видети ако средином јуна одеш на реку Тису код места Кањижа. Ларва инсекта који се зове Тиски цвет живи на дну споротекућих река, а период ројења почиње средином јуна, када се на површини Тисе појављују ројеви са милионима јединки, па се каже да Тиса „цвета”. Након три године живота у муљевитом тлу, ови инсекти излећу изнад површине воде и роје се. „Љубавна игра” се завршава до заласка сунца, када инсекти угину. Након парења женке полажу до осам хиљада јаја на површину воде, да би се она потом постепено спустила на дно и пронашла погодно место за развој.

Распоред јединки: равномеран, неравномеран, групни

195


ЖИВОТ У ЕКОСИСТЕМУ

o pr

Утицај абиотичких и биотичких фактора на популацију можеш уочити на примеру скакаваца. Изворне популације скакаваца опстају на ограниченим регионима где су погодни услови за њихов опстанак и репродукцију. Током периода када су клима и залихе хране веома повољни популација расте невероватном брзином, мења своју морфологију и понашање, јединке се скупљају у огромне ројеве и мигрирају у друга огромна подручја. Такве велике миграције две врсте афричких скакаваца су се јављале два-три пута током прошлог века, захватајући већи део јужне Африке, површине више милиона квадратних километара.

om

Занимљива биологија

Узрасна структура популације је процентуална заступљеност појединих старосних група у популацији. Од ње зависи како ће се временом мењати бројност популације. Ако у популацији доминирају младе јединке, бројност популације ће се временом повећавати, јер ће те јединке постати репродуктивно способне и моћи ће да оставе велики број потомака. Ако у популацији доминирају старе јединке, бројност ће или остати иста или ће опадати.

Вук са младунцима

Ed

uk a

Полна структура популације представља процентуалну заступљеност јединки женског и мушког полa у популацији. Растење популације представља промену бројности, односно величине популације у одређеном временском периоду, тј. њену популациону динамику. На популацију утичу многи фактори, а међу њима и абиотички и биотички фактори. Како абиотички фактори утичу на бројност и густину популације, сазнај изводећи следеће вежбе.

Занимљива биологија Однос мушког и женског пола зависи од саме врсте која чини популацију. Мрави формирају колоније које су у опсегу величина од неколико десетина јединки које живе у малим природним шупљинама, до високо организованих колонија које могу да покривају велике територије и састоје се од милиона јединки. Веће колоније се углавном састоје од стерилних, бескрилних женки које формирају групе „радника“, „војника“, или других специјализованих група. Скоро све колоније мрава садрже неколико плодних мужјака који се називају „трутовима“, и једну или више плодних женки које се називају „краљицама”. Колоније су описиване као суперорганизми, зато што се чини да мрави делују као уједињена целина, колективно радећи на одржавању колоније.

196


ЖИВОТ У ЕКОСИСТЕМУ

Биолози истраживачи

uk a

pr

om

o

Активност – групни рад Испитивање бројности и густине популација јединки на ливади, у шуми или парку Задатак: Одређивање укупног броја јединки на одабраној ливадској површини методом квадрата Потребан прибор и материјал: Кочићи величине оловке, канап, чекић, метар, термометар, свеска, оловка. Поступак: • одредите популацију једне или две врсте које ћете истраживати (нпр. маслачак, мртву коприву, траву попино прасе, боквицу); • поделите се у групе према броју врста које посматрате; • одредите површину на којој ћете истраживати број јединки у популацији; • у свесци направите табелу за једну врсту чији број јединки истражујете. Направите колону за уписивање бројности, места и датума и броја јединки по квадратном метру. Активност – истраживање: Заједно са својим другарима, по групама одаберите три површине величине1m2. Водите рачуна о томе да те површине буду изложене различитим утицајима светлости, температуре и влажности станишта. Кочиће поставите на четири угла изабраних површина и затегните канап. Потом добијени квадрат изделите мањим квадратима, како бисте олакшали поступак бројања јединки. Пребројте јединке исте врсте у сва три квадрата. Обавезно напишите колика је температура на том делу, колико је изложен светлости и каква је влажност станишта. Добијене вредности саберите и поделите са бројем мерења и добићете средњу вредност, број јединки популације одређене врсте по 1m2. Мерење можете поновити неколико пута у размацима од две недеље. Таквим мерењем сазнаћете да се број јединки мења током времена, тј. да зависи од фактора средине у којој живе. Упоредите број различитих врста и резултате представите табеларно или дијаграмом. Можете представити и број јединки у зависности од количине светлости, температуре или влажности станишта такође табеларно или дијаграмом.

Биолози истраживачи

Ed

Вежба – групни рад Испитивање бројности и густине популација јединки у језеру или бари Организујте са наставником биологије и другарима из одељења излет на бару или језеро. Уочите карактеристике водених екосистема, присутност живог света и бројност јединки у популацији. Задатак: Одређивање укупног броја јединки на одабраној запремини у језеру или бари. Потребан прибор и материјал: планктонске мрежице, најлон кесице, теглице, термометар, свеска и оловка. Поступак: • одредите популацију једне или две врсте које ћете истраживати у бари или језеру; • поделите се у групе према броју врста које посматрате; • одредите запремину на којој ћете истраживати број јединки у популацији; • у свесци направите табелу за једну врсту чији број јединки истражујете. Направите колону за уписивање бројности, места и датума. Активност – истраживање: Заједно са својим другарима посматрај и прикупљај различите врсте биљака и животиња, од обале до средишњег дела. Прикупите биљке и животињице помоћу кесица, планктонске мрежице или тегли за узорке. Прикупљене врсте опишите, препознајте уз помоћ наставника и пребројте. Измерите температуру воде одређеног дела који истражујете и одредите прозирност воде. Мерење можете поновити бар још једном у размаку од месец дана.Таквим мерењем сазнаћете да се број јединки мења током времена, тј. да зависи од фактора средине у којој живе. Упоредите број различитих врста и резултате представите табеларно или графички дијаграмом. Можете представити и број јединки у зависности од температуре или прозирности воде такође табеларно или графички дијаграмом.

197


ЖИВОТ У ЕКОСИСТЕМУ

Биолошке мозгалице

□ ливадарка ○ бела рада ● маслачак ∆ детелина

2. Попуни табелу уписивањем знака + тако да добијеш називе групе у којима дате животиње живе.** овце

вукови

Крдо Јато

Чопор

uk a

Стадо Рој

3. Реши укрштеницу.***

1

Ed

Водоравно: 1) особина популације; 2) прилагођеност живих бића условима средине; 3) гради горњи спрат у шуми; 4) један копнени екосистем; 5) скуп више популација на једном станишту; 6) скуп јединки исте врсте на једном станишту; 7) разлагачи у животној заједници; 8) део простора са условима живота; 9) наука која проучава односе живих бића; 10) јединство живе и неживе природе; 11) група птица. Усправно: 1) особина животне заједнице.

198

○●

□□□□ ○●●

○∆

∆∆

□ ∆ ○ ○●

○●

● ● ○ ○

ласте

pr

антилопе

□□

2

3 4 5 6 7 8 9 10 11

□□

om

Колико укупно има јединки беле раде на парцели? ............................. Колика је густина беле раде на датој парцели? ..................................................

□● □● ○ ∆ □ □ □ ○∆∆∆ □□

1

јегуље

□□● ●

o

1. Реши задатак.*** Дат је шематски приказ распореда биљака на једној ливади. Ливада је издељена на квадрате ширине и дужине 1 метар.

пси

пчеле


ЖИВОТ У ЕКОСИСТЕМУ

4. Заокружи слово испред тачног одговора.* Шта утиче на бројност једне популације? а) наталитет – исељавање – врсте – усељавање – размножавање – морталитет – дисање; б) наталитет – морталитет – усељавање – исељавање – миграције; в) наталитет – исељавање – усељавање – размножавање – морталитет – излучивање; г) наталитет – исељавање – усељавање – ветар – морталитет – падавине. 5. Допуни реченицу речима које недостају тако да тврдња буде тачна.*

om

o

Узрасна структура популације представља бројчани однос између .................... и ....................... јединки у популацији. Мањи број ....................... јединки показује да се популација повећава.

полна структура

густина

Ed

узрасна структура

uk a

Популација

pr

Брзо и кратко – учи се лако

просторни распоред

Разумеш ли? 1.

бројност

2.

3.

миграције

морталитет 4.

наталитет

5.

Који фактори утичу на бројност популације? Шта се деси са животном заједницом у којој се уништи нека популација? Објасни свој одговор. Наведи факторе који могу довести до емиграције јединки из једне популације ? Наведи факторе који доводе до смањења бројности популације. Какви еколошки фактори морају владати да би у популацији било више младих јединки?

199


ЖИВОТ У ЕКОСИСТЕМУ

АБИОТИЧКИ И БИОТИЧКИ ФАКТОРИ КАО ЧИНИОЦИ ПРИРОДНЕ СЕЛЕКЦИЈЕ. МРЕЖЕ ИСХРАНЕ Свако санише насељавају врсе којима ооују услови живоа које оно ружа. Ти услови живоа ресављају еколошке факоре. Они моу бии абиоички факори (клима, земљише и рељеф), који оичу о неживе рирое, и биоички факори, који оичу о живе рирое. Биоички факори су међусобни уицаји живих бића, уицаји живих бића на неживу рироу и уицај човека.

Ed

o

uk a

Када се помену острва Галапагос, најчешће помислимо на џиновску корњачу која може да живи и до 200 година. За ово је, између осталог, заслужан Чарлс Дарвин, који је својим истраживањима заувек увео четрнаест вулканских острва у Тихом океану у енциклопедију великих научних открића. Чарлс Дарвин је управо у овом архипелагу поставио своју основну тезу о сличностима између појединих врста, која ће постати основ теорије еволуције. По завршетку студија, 1831. године, учествовао је у петогодишњој научној експедицији брода „Бигл”. Током боравка на Галапагосу Дарвин је својим истраживањима биљног и животињског света довео у питање дотадашње владајуће мишљење да су животињске врсте настајале независно једна од друге и да су непроменљиве. Проучавајући разноврсне животињске врсте на Галапагосу, поготово птице, овај научник је схватио да на многим местима на малим и изолованим острвима обитавају популације јединствених врста.

om

Занимљива биологија

Још давно, научник Чарлс Дарвин је у свом делу „Постанак врста путем природног одабирања” описао како се дешавају постепене промене врста током времена (еволуција) и како настаје различитост живог света. Кључни узрок постепених промена живог света јесте борба за опстанак. Он каже да се све јединке исте врсте међусобно разликују, сваки организам је јединствен и другачији од осталих. Ове јединке улазе у борбу за станиште, храну, партнера за размножавање (варијабилност јединки). Преживљавају оне јединке које су боље прилагођене условима који владају у датом станишту. Преко борбе за опстанак врши се природна селекција, тј. природно одабирање оних јединки које ће преживети и оставити потомство. Значи, фактори средине, односно абиотички и биотички фактори, утичу на одабирање јединки које ће преживети. Ове јединке своје особине преносе на потомство. Да би опстале, јединке се прилагођавају условима средине у којој живе, тј. еколошким факторима. Поларна лисица има веома мале уши, којима спречава одавање топлоте, за разлику од пустињске лисице, која се преко великих ушију расхлађује.

pr

Кључне речи борба за опстанак абиотички фактори биотички фактори мреже исхране

Поларна и пустињска лисица

200


ЖИВОТ У ЕКОСИСТЕМУ

Биолози истраживачи

uk a

pr

om

o

Активност – самосталан рад Да би ти било јасније, подсети се приче о биберастом мољцу, из 6. разреда, и са друговима и другарицама на часу биологије одговори на постављена питања. Прича о биберастом мољцу У северној Енглеској живи врста лептира који се назива биберасти мољац, због карактеристичних крила прошараних белим и црним пегама. Овај мољац често се одмара на стаблима дрвећа која имају светлу кору и лишајеве који живе на кори. Локалне птице воле укус ових мољаца и често се њима хране. Међутим, прошарана боја крила омогућава мољцима добру камуфлажу, тако да их птице тешко уочавају. Почетком 19. века већина ових мољаца имала је светлија крила и одмарала се на светлијим стаблима, а мањи број је имао тамнија крила и одмарао се на стаблима са мање лишајева. Како је напредовала индустријска револуција, ваздух је постајао све загађенији. Лишајеви су због тога нестајали, те је на тај начин дошла до изражаја тамна боја коре стабла. Животна средина за биберастог мољца се променила. Мољци са светлијим крилима, слећући на тамну кору стабла, постали су уочљиви за птице и били су поједени. За разлику од њих, мољци са тамнијим крилима сада су били добро камуфлирани, преживели су и размножавали се. Њихово потомство је наследило особину тамних крила. Мало-помало, током времена број мољаца са тамнијим крилима је бивао све већи, јер су мољци са светлим крилима били поједени и нису остављали потомство. 1. Да ли су све јединке мољца исте по спољашњем изгледу? 2. По чему се разликују јединке мољца? 3. Да ли те разлике утичу на преживљавање јединки мољаца? 4. Да ли су све јединке мољаца у борби за опстанак преживеле? Образложи одговор. 5. Које јединке мољаца преживљавају? 6. Шта у овој причи о биберастом мољцу значи „природно одабирање”? 7. Шта мислиш шта би се десило да су све јединке мољаца биле исте?

Ed

Да ли ће једна млечика имати нормално развијено стабло и листове, или ће они бити преображени у трнове, а стабло у резервоаре воде, зависи првенствено од количине воде у станишту. Биљке приморја имају карактеристичан изглед крошње у облику заставе као одраз прилагођености на исти правац ветра који тамо дува. Поред абиотичких фактора који утичу на јединке које живе на једном станишту, и биотички фактори имају утицаја на изглед и понашање организама. Подсети се да су биотички фактори утицаји живих бића. У биотичке факторе убрајају се и односи исхране који су доминантан фактор у једној животној заједници. Свакој јединки за опстанак су потребне хранљиве супстанце и енергија коју добија из хране. Различите врсте јединки користе различиту храну и на различите начине долазе до ње.

Млечика

201


ЖИВОТ У ЕКОСИСТЕМУ

Сети се како су се животиње опрашивачи прилагодили грађи цвета. Да би опстале, многе птице морају изглед и грађу кљуна да прилагоде начину исхране. Колибри има танак дугачак кљун сразмеран дубини на којој се налази нектар у цвету, пеликан има дугачак и са доње стране кесаст кљун јер се храни рибама, ласте имају мали кљун јер се хране ситним инсектима и њиховим ларвама, а орао оштар и повијен кљун јер је грабљивица, храни се ситним сисарима, мишевима. кактус зеба

зеба певачица

оштрокљуна приземна зеба

детлић зеба

мала зеба

мала приземна зеба

какт ана

велика приземна зеба

pr

ик ив

om

усом

а ећ рв ад

љу н

исхр

исхрана семенкама

н љу

бљ

ес

и

ак

иц

зеб

мљ

ил

гра

средња приземна зеба

зе

об

кљун папагаја

на

исхрана воћем

др

вегетаријанска зеба

исхрана инсектима

бе

велика зеба

зе

и кљун шиљат

o

ј зебе славу

uk a

Различит облик кљуна Дарвинових зеба на Галапагосу зависи од начина исхране

Ed

ајкула – потрошач IV реда

туна – потрошач III реда

скуша – потрошач II реда

зоопланктон – потрошач I реда биљни планктон – произвођач

Пример ланца исхране у мору

202

Борба јединки за храну такође је један од фактора природне селекције. Подсети се из претходних разреда шта су то ланци исхране и ко су чланови ланаца исхране. У природи су ланци исхране међусобно повезани у веома испреплетене мреже исхране. Разлог за то је чињеница да се једном биљком храни већи број различитих биљоједа, а један месојед се храни већим бројем животиња које се налазе на различитим нивоима ланаца исхране. Бројност и укупна маса биљака су највећи у екосистему. После њих по маси долазе биљоједи, па за њима месоједи различитих редова. У мрежама исхране храњиве супстанце премештају се са једног на други ниво, од биљака, преко биљоједа до месоједа и на крају разлагачи их претварају у неорганске супстанце.


ЖИВОТ У ЕКОСИСТЕМУ планински лав

Занимљива биологија

вук дивља мачка куна

лемур

гуштер орао

лисица

o

јелен

Лешинар је животиња која се храни месом претходно угинуле животиње. При томе, лешинар није усмртио ту животињу. Они су највеће птице грабљивице на Земљи. Постоји петнаестак врста лешинара. Највећи међу њима је смеђоглави суп. Распон крила му је скоро 3 метра, а тежак је око 8 килограма. Прави је шампион у лебдењу (лету без померања крила). У стању је да сатима лети на висини од 3500 метара користећи топле ваздушне струје које га одржавају у ваздуху. Захваљујући изузетно оштром виду, примећују и најмањи леш на километарским раздаљинама. Дугачак врат без перја омогућава му да са лакоћом кида изнутрице животињских лешина. Кида их повијеним и јаким кљуном који је често дужи од главе, и кукасто је савијен. Сем у доба парења, прелази велике удаљености у потрази за храном. Женка снесе само једно јаје. Младунче је у стању да полети тек пошто напуни четири месеца.

жаба

лептир веверица

pr

птица биљојед

om

миш

uk a

Шта ће се десити са осталим члановима мреже исхране ако из екосистема нестане планински лав?

Биолози истраживачи

Ed

Активност – рад у пару Мрежа исхране Задатак: Састављање мреже исхране Поступак: Биоценозу неког станишта чине популације трава, зечева, инсеката, ровчице, јастреба, риса, медведа, волухарице, птица сврачака и голубова. Саставите од чланова ове биоценозе неколико различитих ланаца исхране. Све ланце исхране повежите у мрежу исхране водећи рачуна о заједничким члановима ланаца исхране. Различите ланце исхране обележите различитим бојама. Мрежу исхране можеш представити сликама или речима. На крају, мрежу исхране представите другарима и проверите да ли сте добро урадили, те продискутујте на часу. Од понуђених сличица животиња на крају уџбеника саставите мреже исхране. Водите се знањем које сте стекли о живим бићима.

203


ЖИВОТ У ЕКОСИСТЕМУ

Биолошке мозгалице 1. Уписивањем знака + одреди начин исхране за сваку животињу приказану у табели. медвед

јазавац

кртица

вук

жаба

биљна ваш

Биљојед Месојед

2. Реши укрштеницу.**

o

Сваштојед

om

1

uk a

pr

2 Водоравно: 1) више повезаних 3 ланаца исхране у једној 4 биоценози; 5 2) организми који се хране готовом храном; 6 3) особина живих бића; 7 4) организми који сами стварају храну; 5) хетеротроф који се храни и биљкама и животињама; 6) организми који се хране месом угинулих организама; 7) начин представљања односа исхране у биоценози на коме се види бројност организама. Усправно: 1) организам који се храни месом.

3. Обележи слику тако што ћеш обележити бројем:***

Ed

Мрежа исхране

1. ПРОИЗВОЂАЧЕ, 2. ПОТРОШАЧЕ 1. РЕДА, 3. ПОТРОШАЧЕ 2. РЕДА, 4. ПОТРОШАЧЕ 3. РЕДА. Подсети се и напиши у свесци какав систем за варење имају неки од датих организама.

мишар лисица жаба змија

буба-мара

миш биљна ваш

лептир

сеница

скакавац биљка

204

биљка

зец


ЖИВОТ У ЕКОСИСТЕМУ

4. Заокружи слово Т ако је тврдња тачна или слово Н ако је нетачна.* а) Врсте су односима исхране повезане у ланац исхране. б) Сваштоједи су организми који се хране и биљкама и животињама. в) Сваки ланац исхране почиње са разлагачем. г) Потрошачи првог реда су увек месоједи.

Т Т Т Т

Н Н Н Н

5. Заокружи слово испред тачног одговора.*

o

б) неке биљке;

uk a

pr

Разлагачима припадају: а) неке гљиве; в) неке животиње.

б) хетеротрофна; г) паразитска.

om

Исхрана сваштоједа је: а) аутотрофна; в) миксотрофна;

Ed

Брзо и кратко – учи се лако

1.

Природна селекција

абиотички фактори

2.

адаптација

биотички фактори

Разумеш ли?

3. 4. 5.

Зашто је битна разноликост јединки унутар врсте? Шта се догађа са јединкама које се нађу у промењеним условима абиотичких фактора? Шта значи борба за опстанак? Да ли и биотички фактори могу да доведу до промене врсте током еволуције? Шта ће се догодити са јединкама у једном екосистему ако једна врста изумре?

205


ЖИВОТ У ЕКОСИСТЕМУ

ЖИВОТНЕ ОБЛАСТИ – БИОМИ Екосисем је сложен сисем који функционише о оређеним закониосима. Оромна је разноликос роцеса и оноса који се овијају у њему (оноси исхране, кружење су– санце и роицање енерије). Екосисем чине ве основне комонене, жива и нежива рироа, међусобно су условљене и нераскииво овезане.

поларне пустиње

тајге

Ed

тундре

uk a

Биљоједи травнатих области, као што су бизони и антилопе, живе сасвим другачијим животом од животиња у тропским кишним шумама, као што су мајмуни и тапири. Слично томе, морски ловци, као што су моћни китови убице, имају тело прилагођено пливању великим брзинама. Предатори северних шума, као што су вукови, имају другачије тело, да би брзо могли да савладују велике удаљености, обарајући животиње које су двоструко веће од њих.

Биоми представљају велике скупове екосистема сличног састава и особина. Деле се на копнене и водене биоме. Без обзира на велику разноликост, сви копнени екосистеми се према распрострањењу и основним карактеристикама групишу у неколико основних биома. Копненим биомима припадају: тундре, тајге, лишћарске листопадне шуме, медитеранске шуме и макије, тропске кишне шуме, саване, степе и пустиње. Биоми су распоређени у складу са климатским особинама на копну, температуром, влагом, количином светлости и другим факторима. У њиховом распореду постоји мања или већа правилност, како од екватора према половима, тако и од мањих ка већим надморским висинама.

o

Занимљива биологија

om

биом копнени биоми водени биоми

pr

Кључне речи

планинске шуме мешовите шуме

тропске прашуме степе саване пустиње медитеранска вегетација

Распоред биома на Земљи

206


ЖИВОТ У ЕКОСИСТЕМУ

четинарска шума

тундра

листопадна шума

мешовита шума

прерија

пустиња

тропска шума

o

ледена пустиња

полупустиња

степа

савана

om

Распоред биома у зависности од температуре и количине воде

Ed

uk a

pr

На северу Земље, у изузетно хладним пределима, простире се биом тундре. Тамо су лета кратка и хладна, а зиме оштре и трају чак и до осам месеци. Услови за живот су неповољни. Овај биом насељавају само врсте прилагођене ниским температурама и малој количини падавина. Биљни свет чине маховине, лишајеви и ниске зељасте биљке. Дрвенасте биљке су патуљастог раста, а правог дрвећа нема јер је земљиште већ на неколико центиметара дубине залеђено. У биому тундре живе поларна лисица, поларни вук, поларна сова, поларни зец, ирвас.

Занимљива биологија

Сибирски леминг – врста маленог глодара распрострањен је на северној обали и приобаљу Сибира, по тундрама, на суседним острвима и северу Канаде и Аљаске. Сибирски леминг живи по јазбинама у великим колонијама. Репродуктивне активности започињу у априлу и завршавају у октобру. Леминзи су храна неким грабљивицама, (совама и арктичкој лисици). Зими копа тунеле испод снега. Храни се корењем биљака.

Изглед биома тундре и карактеристична животиња ирвас

207


ЖИВОТ У ЕКОСИСТЕМУ

om

Црвени храст је лишћарско листопадно дрво. Веома брзо расте, а понекад може достићи и висину од 35 до 40 метара, што је углавном ретко. Има мркоцрвено лишће. Прилагодљив је и не сметају му различити терени и климе. Може да живи веома дуго. Црвени храст је можда најзаступљенија врста у шумама умереног појаса на истоку САД. Понегде у Европи сади се као украсно дрвеће, зато што му лишће у јесен поприма изразиту црвену боју.

o

Занимљива биологија

Нешто јужније, одмах испод биома тундре, са нешто блажом климом и већом количином падавина, простире се биом тајге. Управо такви услови погодују развоју дрвенастих биљака и то четинара (јела, смрча, бор, ариш). Од животиња се срећу: лос, медвед гризли, рис, различите врсте птица и инсеката.

Изглед биома тајге и карактеристична животиња медвед

uk a

pr

Биом лишћарских листопадних шума простире се јужно од биома тајги, у области умерене континенталне климе где се разликују четири годишња доба. Од биљних врста доминирају дрвенасте врсте, буква, храст, јавор, граб. Поред дрвенастих, среће се велики број жбунастих и зељастих врста, па је због тога у овим шумама изражена спратовност. Током зиме биљке улазе у период мировања. Најпознатије животиње које живе у листопадним шумама су вук, лисица, рис, медвед, дивља свиња, јелен, куна, птице, инсекти.

Ed

Биолози креативци

Активност – рад у пару Упознајте различите биоме света Задатак: Прављење разгледница Потребан материјал за рад: картон, папир, лепак, фотографије и оловка и бојице Поступак: Изабери један биом који ти се највише свиђа. Направи разгледницу са фотографијама или насликај нешто што карактерише тај биом. Размени разгледнице са друговима у разреду или направите изложбу.

Изглед биома листопадних шума и карактеристична животиња вук

208


ЖИВОТ У ЕКОСИСТЕМУ

Важни појмови макија – тип густе медитеранске жбунасте вегетације прерија – ниске траве у Северној Америци

Занимљива биологија Мужјаци дропље су дугачки 90–110 cm, са распоном крила од 2,1 до 2,5 m. Обично су тешки 10–16 kg, мада је највећи забележени примерак тежио 21 kg. Одрасли мужјак има смеђи горњи део тела и бели доњи део, са сивом главом и вратом. За време сезоне парења, мужјаци имају дугачка, танка бела пера која расту на врату, испод корена кљуна. Женке су мање од мужјака за 30%. Гнезда готово и не праве. У мање удубљење женка снесе 2 до 3 јајета. Гнезди се једном годишње. Процењује се да у свету има између 31 000 и 37 000 јединки. У Европи је најбројнија у Шпанији и Португалу. Карактеристична је птица Панонске низије. Највише их је преостало у Мађарској (национални парк Кишкуншаг). У Србији је врло ретка гнездарица, тренутно броји свега неколико парова и код нас је угрожена. Одржала се само на северу Баната, у резервату Пашњаци велике дропље (околина села Јазово), где се може наћи око 30 јединки

pr

om

o

Биом медитеранске шуме и макије простире се око Средоземног мора, западне обале Северне Америке, јужне Аустралије и југа Африке. Клима је блажа, са малим разликама у температурама између лета и зиме и периодима веће количине падавина током пролећа и јесени. Лета су сува и веома топла, а зиме благе и влажне. Од дрвенастих биљака најзаступљенији су ловор и маслина, чемпрес и приморски бор, а од жбунастих рузмарин и лаванда. Најпознатије животиње су поскок, пеликан, шакал, гуштери гекони.

Изглед биома медитеранских шума и макија и карактеристична врста поскок

Ed

uk a

Биом степа заузима просторе јужног Сибира, Европе и Северне Америке, где се ови биоми називају прерије. Лета су овде сува и топла, а зиме дуге и хладне. Овакви услови онемогућавају раст дрвенастих биљака. Најразвијеније биљне врсте су траве, тј. зељаста вегетација, па се због тога назива и биом ниских трава. Од животиња најраспрострањенији су амерички и европски бизон, различите врсте глодара као што је преријско куче и велика дропља.

Изглед биома степе и карактеристична врста европски бизон

209


ЖИВОТ У ЕКОСИСТЕМУ

Важни појмови пампас – високе траве са појединачним дрвећем у Јужној Америци

Биом савана простире се у Африци и Јужној Америци, где се назива пампас. Лета су веома топла и влажна, а зиме топле и изразито суве. Због тога ту расту високе траве са појединачним дрвећем као што је баобаб, акација и различите зељасте биљке. У савани живе биљоједи (слон, жирафа, антилопе, зебре и носорози), али и месоједи (лав, хијене, леопард и гепард). Од птица ту можемо срести птицу тркачицу ноја.

om

pr

Изглед биома саване и карактеристична животиња жирафа

Пустињски биоми се могу срести на свим континентима, сем у Европи. Одликују га веома високе температуре током целе године, али изузетно варирају током дана и ноћи. Дању температура може да буде и до 50o C, а ноћу се спушта и до 0o C. То онемогућава развој великог броја биљака. Од животиња се срећу камиле, пустињска лисица, скочимиш, шкорпије, пустињски гуштери. Неке од адаптација животиња на климатске факторе су велике уши, стварање минималне количине урина, живот под земљом током дана. Од биљака ту се налазе само врсте прилагођене тим условима живота, кактуси и млечике.

uk a

Активност – рад у групи Упознајте различите биоме света Задатак: Прављење макете биома Потребан материјал за рад: картон, папир, лепак, дашчице, песак, земља, различите играчке животиња, лишће, гранчице... Поступак: Изаберите један биом. Уз помоћ наставника ликовне културе и технике и технологије направите макету тог биома. Додајте карактеристичне врсте биљака и животиња у биом. Направљене биоме представите на изложби радова у својој школи.

o

Биолози креативци

Занимљива биологија

Ed

Камила може да живи и до 12 дана без воде ако се храни свежом травом и лишћем. Али, уколико јој је вода доступна, може попити и до 100 литара за само 10 минута. Занимљиво је да двогрба камила, када дуго не пије воду, може да изгуби и до 30% своје масе, а да организам нормално функционише. То су њене адаптације на услове живота у пустињи. Ради поређења, навешћемо пример човека, који већ код губитка 10% своје масе мора бити подвргнут медицинској интервенцији због мањка воде у организму.

Изглед биома пустиње и карактеристична животиња камила

210


ЖИВОТ У ЕКОСИСТЕМУ

Занимљива биологија Златна жаба отровних стрелица живи у тропским шумама Колумбије. Једна je од најотровнијих животиња на планети. Има довољно отрова да убије 10 људи или 22 000 одраслих мишева. Количина отрова величине главе чиоде може да убије човека. Отров чувају у кожи. Од њега може да оболи или угине свака животиња која је додирне или поједе. Храни се отровним инсектима.

pr

Изглед биома тропских шума и карактеристична животиња мајмун

om

o

У области око екватора распрострањен је биом тропских шума. Температуре су високе али без варирања у току године. Карактеристичан изглед овим шумама дају огромно дрвеће распоређено у велики број спратова, лијане и густе зељасте биљке. Од животиња овде се срећу различите врсте мајмуна, змија, папагаја, јагуар, тапир и лењивац.

Ed

uk a

Водени биоми обухватају биом мора и океана и биом копнених вода. Биом мора и океана обухвата све екосистеме мора и океана. Живи свет се морао прилагодити условима веће количине соли у води. Чине га организми који лебде у води – планктон (једноћелијске алге и рачићи), активни пливачи – нектон (рибе, делфини, морске корњаче), а организми везани за морско дно су бентос (шкољке, морске звезде, ракови).

Изглед биома океана и карактеристичне животиње коралног гребена

Занимљива биологија Лијане представљају прелазни тип између дрвенасте и зељасте биљке. Имају дугачко и танко стабло које се пење уз дрвеће или неку другу подлогу. Овакве биљке се називају још пузавице, повијуше или пењачице. Лијане од свог домаћина не користе органске или неорганске супстанце, већ само простор како би достигле више нивое где је повољнији светлосни режим. Међутим, без обзира на то, лијане могу да направе велику штету свом домаћину и у литератури се за њих среће назив „паразити простора”. Покривајући свог домаћина, оне ометају његов развој и животне активности и у појединим случајевима могу довести до ломљења грана, а неке постепено „угуше” свог домаћина и такво дрво пропада. Саме лијане су за то време развиле потпорна стабла и коренове, и настављају свој живот самостално. Поједине биљке (бршљан, девичанска лоза) могу се користити за украшавање стамбеног простора.

211


ЖИВОТ У ЕКОСИСТЕМУ

pr

om

o

Биом копнених вода чине водене површине које се налазе на копну. У зависности од положаја, оне могу бити подземне и површинске, а у зависности од начина и брзине кретања воде, деле се на текуће (реке и потоци) и стајаће (баре, језера и мочваре). Без обзира о ком типу копнене воде се ради, за воду у њима кажемо да је слатка, јер садржи мање соли од морске воде. Ове воде међусобно се разликују у зависности од дубине, разноврсности биљног и животињског света, количине светлости, температуре и других еколошких фактора. Животне заједнице у њима чине произвођачи (маховине, алге, цветнице), потрошачи (зоопланктон, зообентос, нектон) и разлагачи (бактерије, гљиве, црви).

uk a

Изглед биома копнених вода (реке) и карактеристична риба сом

Биолошке мозгалице

Ed

1. Прочитај текст и на основу прочитаног текста одговори на питања.*** Степа је биом (велико подручије сличних екосистема) обрастао ниском травом. Углавном се употребљава за узгој биљака на плодном земљишту, црници или чернозему. Степе су распрострањене у областима ниже надморске висине. Највеће степе се налазе у Русији. Травне формације су без много дрвећа. Степе имају зељасту вегетацију, без дрвећа, прилагођену суши и мразу, већином из фамилије трава јер се налазе у областима у којима влада континентална клима, са релативно малим количинама воденог талога за време лета. Који абиотички фактори условљавају појаву степе? ........................................................................................................................................................................................... Зашто у степи нема дрвећа? ........................................................................................................................................................................................... На којим надморским висинама се развијају биоми степе? ........................................................................................................................................................................................... 212


ЖИВОТ У ЕКОСИСТЕМУ

Биолози истраживачи

uk a

pr

om

o

Пројекат – Туристичка агенција „Чудесни биоми” Циљ пројекта: Упознавање са основним карактеристикама одређених биома, еколошким факторима и популацијама у њима. Очекивани резултати: Очекује се да се из разних извора добије више информација о одликама одређених биома, еколошким факторима који владају у њима, биљним и животињским врстама и њиховим прилагођеностима животу у том биому. Актери: ученици, наставници, родитељи и стручна лица из окружења Потребан материјал: Фотографије, интернет, часописи, енциклопедије... Ток активности – рад у групама • формирајте 10 група и изаберите вођу екипе који ће на вашем изабраном путовању бити туристички водич; • изаберите путовање по жељи: Амазонија – плућа Земље, Ледено путовање – тундре, Врело путовање – пустиња, Пут у дубине – морско дно, Идемо у планине – тајге, Шумска идила – листопадне шуме, Чамац плови, душо – реке, Непрегледно пространство – степе, Медитерано – медитеранске шуме и макије и Широка равница – саване; • у групама разрадите планове и представите путовање у одређене биоме света; • за свако путовање напишите, а после и представите време и план путовања, климу, положај и карактеристике биома,биљни и животињски свет, угроженост, становништво и обичаје, планиран смештај, предвиђена храна за оброке; посаветујте путнике шта да обуку, које лекове да понесу ако се разболе и какве их можда опасности очекују тамо; • представници група, тј. туристички водичи представљају своје путовање причом, презентацијом, фотографијама, песмом... како група осмисли; • на крају представљања свих путовања ученици се изјашњавају о томе куда би желели да путују и зашто. Трајање истраживања: Свака група ради на предмету свог истраживања недељу дана. Очекивани исходи: Свака група треба да упозна чланове осталих група са резултатима истраживања, да ученици упознају различите биоме и њихове карактеристике. За крај: Направити презентацију резултата истраживања на рачунару или школском паноу и упознати остале ученике са различитим биомима и њиховим карактеристикама на 22. 4., Дан планете Земље или некој тематској радионици о биомима.

Ed

Брзо и кратко – учи се лако

Разумеш ли?

Биоми

копнени биоми

1.

водени биоми

2.

тундра

тајга

мора и океани

листопадне шуме

медитеранске шуме и макије

копнене воде

степе

пустиње

саване

тропске кишне шуме

3. 4. 5.

Од чега зависи распоред биома на Земљи? Који абиотички фактори спречавају развој дрвећа у тундри? Како је четинарско дрвеће прилагођено условима живота у тајги? У каквој клими се развија степа? Како су пустињске животиње прилагођене животу у пустињи?

213


ЖИВОТ У ЕКОСИСТЕМУ

КОНВЕРГЕНЦИЈЕ И ДИВЕРГЕНЦИЈЕ ЖИВОТНИХ ФОРМИ Живона форма или живони облик ресавља ску свих ааација или рилаођеноси, у рађи или функционисању неке врсе, а у склау са еколошким факорима среине у којој а врса живи. Буући а је разноврснос саниша велика, али и број различиих облика рилаођеноси, јасно је а анас осоји и велики број различиих живоних форми.

Занимљива биологија

човек

Ed

делфин

uk a

pr

Упоредни преглед грађе предњих удова различитих сисара Запази да је план грађе у основи исти (имају исте кости), али се разликују због адаптације на услове живота.

Жива бића се на различите начине прилагођавају условима животне средине развијајући посебне особине у погледу свог понашања, функционисања организма и грађе. Те особине се називају прилагођености или адаптације. На пример, биљне врсте које живе у сушним пределима имају добро развијена ткива за складиштење воде, дубок коренов систем и обично задебљале листове прекривене воском, како би што лакше преживеле у таквим условима средине. Животиње у сушним пределима су такође оствариле адаптације на услове недостатка воде и високу температуру. Живе под земљом, скупљају росу са биљака или кондензују водену пару на свом телу. Сети се сисара са дугачком Хенлеовом петљом у бубрегу, која омогућава враћање воде из бубрега.

o

адаптације животна форма конвергенције дивергенције

om

Кључне речи

коњ

Пустињске животиње

слепи миш

214

Скуп свих прилагођености, односно адаптација једног организма, одређује њихов изглед и понашање и представља одређену животну форму (нпр. животна форма копача, летача, пливача итд.).


ЖИВОТ У ЕКОСИСТЕМУ

Важни појмови

o

еколошка дивергенција – морфолошке разлике између сродних врста услед прилагођавања на различите услове животне средине еколошка конвергенција – морфолошка сличност између несродних врста услед прилагођавања на исте услове животне средине

Ed

uk a

pr

om

Ако се два организма на сличан или исти начин прилагођавају условима средине, они чине исту животну форму. На пример, пустињска лисица и пустињски зец су на исти начин прилагођени истим условима животне средине. Адаптације могу бити особине које се не мењају током живота, али могу бити и променљиве током године у зависности од годишњег доба. Многи сисари мењају густину длаке током године ради прилагођавања на ниске, односно високе температуре. Многи организми избегавају неповољне услове током године тако што напуштају станиште и селе се у крајеве са повољним условима. У току дугог периода еволуције јединке су се прилагођавале новим условима спољашње средине. Дешавало се често да сродни организми дођу до веома различитих адаптивних решења. Тако данас, иако су генетички веома блиске, сродне, неке јединке изгледају веома различито, што је последица живота у различитим условима. Овај процес одвајања сродних организама назива се еколошка дивергенција. Коњ, слепи миш и делфин су сисари који потпуно различито изгледају захваљујући различитим условима у којима живе. Због тога сродни организми имају различиту животну форму. Супротно томе, дешава се да две потпуно несродне врсте организама, које живе у сличним еколошким условима, имају готово иста адаптивна решења те тако имају исту животну форму. Овај процес приближавања несродних организама назива се еколошка конвергенција. Пример су млечике и кактуси, несродне врсте организама, који живе у пустињама и имају готово идентичан изглед. Стабла су им сочна, пуна воде, а листови претворени у трнове. Разликују се по томе што млечике имају по два трна, а кактуси већи број трнова груписаних у прстен.

Млечика и кактус

Kоњ, слепи миш и делфин су сисари, али због различитих услова спољашње средине изгледају различито.

215


ЖИВОТ У ЕКОСИСТЕМУ

Слепи миш (сисар), лептир (инсект) и колибри (птица) такође су пример еколошке конвергенције јер имају исту животну форму – активних летача.

Активност – рад у пару Конвергентне и дивергентне врсте организама Задатак: Разликовање конвергентних и дивергетнтних врста организама Поступак: Уз помоћ интернета, енциклопедија и претходног знања о грађи живих бића и њиховим прилагођеностима средини у којој живе, пронађите и опишите примере конвергентних и дивергентних врста организама. Примере представите и прокоментаришите са друговима и другарицама на следећем часу биологије.

Ed

uk a

Делфин, ајкула и сипа су пример еколошке конвергенције. Живе у морима и крећу се пливањем.

Биолози истраживачи

pr

Занимљива биологија

om

o

Слепи миш, лептир и колибри имају слична решења у погледу кретања.

216

Биолози креативци Поделите се у групе и направите лустер за учионицу са лептирима, птицама, слепим мишевима или неким другим организмима који лете. Идеје можете наћи на интернету.


ЖИВОТ У ЕКОСИСТЕМУ

Биолошке мозгалице 1. Реши укрштеницу.**

1

1 2

3 4

o

5

om

6

pr

Водоравно: 1) адаптација живих бића или... ; 2) птице које се селе; 3) скуп свих адаптација једног организма; 4) птице које се зими не селе; 5) животна форма органи-зама који пливају; 6) сисар који има ријућу животну форму. Усправно: 1) животна форма организама који лете. 2. Допуни реченице речима које недостају тако да тврдње буду тачне.*

Ed

uk a

Процес одвајања сродних врста, настао као последица живота у различитим условима назива се .......................................... .................................................... . Насупрот томе, процес приближавања несродних врста настао као последица живота у сличним еколошким условима назива се ....................................... ........................................... .

Брзо и кратко – учи се лако

Разумеш ли? 1. 2.

Животна форма

3.

конвергенција

дивергенција

4. 5.

Шта је животна форма? Како су се на недостатак воде у пустињама прилагодиле биљке, а како животиње? Шта је еколошка конвергенција, а шта дивергенција? Наведи примере еколошке конвергенције. Наведи примере еколошке дивергенције.

217


ЖИВОТ У ЕКОСИСТЕМУ

ЗАШТИТА ПРИРОДЕ И БИОДИВЕРЗИТЕТА У анашње време је целокуан биоиверзие ланее Земље веома урожен. Свако ана несаје велики број врса оранизама, а оромна росрансва екосисема се унишавају и замењују вешачким екосисемима. Збо свеа оа, у целом свеу су окренуе мное акције како би се роцес урожавања биоиверзиеа заусавио.

Биолози креативци

uk a

pr

На часовима технике и технологије и ликовне културе направи предмете или држаче за оловке од рециклираног материјала.

Подсети се да биодиверзитет представља свеукупну разноврсност живих бића, односно свеукупност гена, врста и екосистема на Земљи.

o

биодиверзитет заштита акције

om

Кључне речи

Ed

Од материјала за рециклажу можете направити и хаљине, па што да не, и модну ревију у школи.

218

Уништена шума

До сада већ доста знаш о угрожености и заштити животне средине. Зар не мислиш да ти, као појединац, можеш нешто да урадиш и учествујеш у спасавању планете? Угаси сијалицу у просторији у којој нико не борави, вози се аутобусом и бициклом, а не аутом, не бацај пластику у реке и на улицу, засади дрво и твој допринос је већ огроман. А кад одрастеш, укључи се у акције спасавања планете Земље. Научи како се прави план акције и размисли шта још можеш да учиниш. Отпад је најбоље рециклирати, што значи поново прерадити већ употребљене предмете који могу да се користе у исте или сличне сврхе. Рециклажа је најбољи пут ка смањењу загађења. За обраду рециклираног материјала потребна је мања количина енергије, па се самим тим смањује загађење атмосфере, цена производа, количина отпада у животној средини и могућност загађења земљишта и воде.


ЖИВОТ У ЕКОСИСТЕМУ

Занимљива биологија

o

Шта ће се десити ако наставимо да користимо пластику? Опиши како ти доживљаваш ову фотографију.

om

Акција за спасавање пчела

Биолози истраживачи

Ed

uk a

pr

Активност – рад у групи Крећемо у акцију, заштитимо биодиверзитет! Задатак: Прављење плана акције заштите биодиверзитета – Како успорити нестајања врста на Земљи? Потребан материјал за рад: интернет, енциклопедије, новине, папир, лепак, фотографије, оловка и бојице. Припремна активност за рад: Ако се мало заинтересујете, на научним телевизијским каналима често можете одгледати репортаже које говоре о угрожености биодиверзитета на Земљи. Неке врло битне теме су: „Нестају плућа Земље – како ћемо преживети?” – репортажа о Амазонији; „Нутела крем нам уништава лемуре!” – репортажа о нестајању станишта лемура; „Пластичне кесе убијају китове” – репортажа о нестајању морских организама; „Дрина – пластична река” – репортажа о загађењу река пластичним флашама; „Има ли хране без пчела” – репортажа о угрожености инсеката; „Трговци највеће убице” – репортажа о трговини животињским органима. Смеш ли да дозволиш ово? Уради нешто. Активност: • ученици се деле у групе према томе који наслов репортаже би их највише заинтересовао; • праве скицу репортаже; • праве план акције за заштиту биодиверзитета на основу претходних знања о позитивним примерима деловања човека на животну средину; • свој план акције свака група излаже на часу биологије, а остали ученици постављају питања око реализације плана; • ученици на основу свих излагања бирају акције које би могли спровести у својој околини а у вези са заштитом биодиверзитета; • изабране акције спроводе у дело на Светски дан заштите биодиверзитета 22. маја и Светски дан заштите животне средине 5. јуна. Пластика је тренутно један од највећих загађивача планете.

219


ЖИВОТ У ЕКОСИСТЕМУ

Биолошке мозгалице

pr

.............................................................................................. ..............................................................................................

om

А: Светска фондација за природу саопштила је забрињавајуће вести. Свака особа недељно поједе чак 2000 комадића пластике, што одговара количини пластике у једној кредитној картици. Прехрамбени производи који имају највише пластичних честица су шкољке, со и пиво. На месечном нивоу то је око 21 грам пластике у организму човека. Израчунај колико пластике поједе човек на годишњем нивоу и то упореди са тежином пластичне флаше.

o

1. Уколико волиш математику, примени је у биологији. Зачудићеш се овим застрашујућим подацима ако добро урадиш следеће задатке:***

uk a

Б: Према подацима Организације уједињених нација, сваке године гутање пластике убија око 1,1 милион морских птица и око 100 000 морских животиња. Израчунај колико је убијено морских птица и животиња до твог 14. рођендана.

Ed

.............................................................................................. .............................................................................................. Ц: Аутомобили у просеку емитују око 120 грама угљен-диоксида по километру пређеног пута. Просечна емисија угљен-диоксида по становнику за годину дана у Србији износи 5 тона. Израчунајте колика је емисија угљен-диоксида у току једног сата ако се аутомобил са путником креће брзином од 130 километара на сат. .............................................................................................. ..............................................................................................

220


ЖИВОТ У ЕКОСИСТЕМУ

2. Заокружи слова испред тачних тврдњи.**

o

Биодиверзитет угрожавају многобројне активности човека као: а) претерана испаша стоке на пашњацима; б) неконтролисана сеча шума за огрев; в) забрана лова у шумама; г) загађивање воде у рекама бацањем отпада; д) забрана градње насеља у заштићеним природним зонама.

uk a

pr

Биодиверзитет представља: а) разноврсност састава атмосфере; б) разноврсност живог света; в) разноврсност копнених вода; г) разноврсност мора и океана.

om

3. Заокужи слово испред тачног одговора.*

Ed

Брзо и кратко – учи се лако

1.

Планета Земља

угроженост

Разумеш ли?

2. 3.

акције

4. 5.

Како видиш утицај човека на Земљу? Зашто је пластика опасна? Како повезујеш изумирање лемура и нутелу? Зашто су морске животиње угрожене због пластике? Шта можеш ти да урадиш да спасеш планету?

заштита

221


ЖИВОТ У ЕКОСИСТЕМУ

Биолошке мозгалице на крају теме 1. Прочитај текста а потом заокружи тачне одговоре.***

uk a

Миграција може да утиче на бројност јединки у популацији: 1. да; 2. не; 3. можда.

Животиње се најчешће селе због: 1. исхране; 2. размножавања; 3. одмора; 4. тачно је 1 и 2.

pr

Миграције су: 1. усељавања и исељавања јединки; 2. смрт или рађање јединки у популацији; 3. немају никакве везе са популацијом.

om

o

Миграције или сеобе су начин да популација јединки повећа или смањи своју бројност. Можда су најпознатији пример миграција дуга путовања птица у јесен ка југу и њихов повратак у место рођења у пролеће. Птице селице, које се углавном хране инсектима, путују према подручјима са умереном климом пре свега због хране. Поред птица, миграције су присутне код сисара: зебре, гну антилопа, бизона, китова. У националном парку Серенгети, који се простире дуж северне границе Танзаније, долази до миграција зебри у потрази за травом. Тако кишну сезону (од марта до маја) проводе на пашњацима са ниском травом који се налазе у југоисточном делу Серенгетија, док се почетком суше пресељавају у западни део националног парка, у коме су пашњаци са нешто вишом травом. На крају сушног периода мигрирају у северни део, у коме има највише падавина и трава је најдужа.

Ed

2. Заокружи тачан одговор.*

Бројност насталих јединки у популацији у јединици времена представља: а) наталитет популације; б) морталитет популације; в) густина популације. У коју групу од понуђених сврставамо организам са слике? а) произвођаче; б) потрошаче; в) разлагаче; г) ланац исхране.

222


ЖИВОТ У ЕКОСИСТЕМУ

3. У тексту пронађи погрешне тврдње, прецртај их и изнад њих напиши тачну тврдњу.** Број становника на Земљи се повећава, па се смањују и њихове потребе. Због тога утицај човека на природу опада. Свесно или из незнања, човек обогаћује живу природу, одржава њихова станишта и изловљава их. Уништавањем само једне врсте у животној заједници не мења се њен састав и не ремети равнотежа између различитих популација.

1. несташица воде за пиће 2. угинућа китова и корњача 3. помор риба 4. астма, бронхитис

om

............ загађење воде ............ загађење ваздуха ............ пластичне материје ............ изливање нафте

o

4. Повежи узроке и последице загађења тако што ћеш на црту испред узрока загађења уписати број испред последице коју изазива.**

дабар

видра

pr

5. Заокружи појам који не припада скупу појмова.*** речни рак

кртица

шаран

uk a

................................................................................ не припада скупу појмова зато што има .............................................................. животну форму. 6. Заокружи Т ако је тврдња тачна и Н ако је нетачна.*

Ed

а) Иста врста може припадати већем броју животних форми. б) Ако су услови живота слични, јавиће се различите животне форме. в) Ајкуле и китови су пример конвергентних врста. г) Ајкула и кит припадају животној форми пливајућих риба. д) Услови средине утичу на прилагођавање организама током времена.

Т Т Т Т Т

Н Н Н Н Н

7. Попуни табелу тако што ћеш знаком + обележити активности човека које доводе до смањења биодиверзитета.* Криволов

Загађење ваздуха

Садња дрвећа у шуми

Претерана испаша стоке

Испуштање канализационих вода у реке

Забрана риболова

Рециклажа

223


ЖИВОТ У ЕКОСИСТЕМУ

om

o

8. На основу графикона одговори на питања.***

број лосова

pr

број вукова

uk a

На графикону је приказан међусобни однос бројности лоса и вукова у једном екосистему. Тамном линијом је приказан број лосова а црвеном линијом број вукова.

Ed

Шта се дешава са популацијом вукова када порасте број лосова? ............................................................................................................................................................................................ Када је популација лоса била највећа? ............................................................................................................................................................................................ Да ли је тад порасла и популација вукова? Објасни зашто. ............................................................................................................................................................................................ Шта се 1980. године десило са популацијом лоса? ............................................................................................................................................................................................ Шта се те године догодило са популацијом вукова? ............................................................................................................................................................................................ Зашто је популација лоса порасла од 1985. године? ............................................................................................................................................................................................ Шта можеш да закључиш о узајамном утицају ове две популације? ............................................................................................................................................................................................

224


ЧОВЕК И ЗДРАВЉЕ У ОВОЈ ОБЛАСТИ ЋЕШ:

Ed

uk a

pr

om

o

• анализирати јеловник са аспекта здраве и уравнотежене исхране; • препознати поремећаје у исхрани на основу типичних симптома; • правити план дневних активности; • разумети шта је вакцинација; • доводити у везу измењено понашање људи са коришћењем дроге; • прихватити различитост људи.

225


ЧОВЕК И ЗДРАВЉЕ

ОСОБИНЕ И ГРАЂА ВИРУСА. ИМУНИТЕТ И ВАКЦИНЕ Вируси су сине чесице невиљиве олим оком. Ураво о оежава њихово исиивање и роучавање. До касно 19. века бакерије су смаране најсинијим изазивачима болеси јер није била овољно развијена ехнолоија за осмарање микрооранизама. Окрићем елекронско микроскоа њихово месо заузимају вируси.

Кључне речи вирус имунитет вакцина Важни појмови

Ed

o

uk a

Први откривени вирус био је биљни вирус који изазива мозаичну болест листова дувана или скраћено ТМВ. Описао га је руски научник Ивановски. Назив вирус (лат. virus – отров) први је употребио Луј Пастер, радећи на проналаску вакцине против беснила.

om

Занимљива биологија

Вирусе је врло тешко дефинисати. Зашто? Вируси се налазе на граници живе и неживе природе. Немају ћелијску грађу. Имају само капсид (омотач) и наследни материјал. Немају цитоплазму и органеле. Они се не хране, не дишу, не расту, само могу да се размножавају када доспеју у живу ћелију домаћина. Могу да паразитирају у еукариотској и прокариотској ћелији. То значи да и бактерије могу да се заразе вирусима. Управо због тога што немају све особине живих бића, вируси нису сврстани ни у једно од пет царстава. Као што смо рекли, веома су ситни и могу се видети само електронским микроскопом. Облик им је веома различит. Да ли се некад запиташ зашто од вируса грипа увек цури нос и боли грло? Зашто те не боли јетра или желудац? То је зато што сваки вирус напада само одређене ћелије. На површини капсида се налазе различите супстанце које се као кључ и брава слажу са супстанцама на површини одређених ћелија. То значи да одређени вируси могу да нападају само одређене ћелије. Када уђу у ћелију, неки вируси програмирају ДНК ћелије домаћина, тако да она почне да производи нове вирусе. Вируси излазе из ћелије која се распада и тако заразе остале ћелије у околини. Вирус у ћелији домаћину остаје годинама и преноси се у наредне генерације ћелија митотичким деобама. Годинама могу да се умножавају како се ћелија домаћин митотички дели. Када организам домаћина после неког времена ослаби, вируси у ћелијама почињу да се умножавају и тада настају симптоми болести. Тако се размножава ХИВ вирус, изазивач болести СИДЕ.

pr

капсид – омотач вируса изграђен од протеина

Вируси нападају бактерију

226


ЧОВЕК И ЗДРАВЉЕ Нови вирус излази из ћелије домаћина. Вирус се веже за рецепторе на ћелији домаћину.

Занимљива биологија Сигурно мислиш да су сви вируси штетни. Најчешће је то случај, али научници су пронашли и корисну употребу вируса. Генска терапија је облик терапије генских, наследних, болести где се оштећени делови хромозома замењују нормалним. Нормални делови ДНК се спакују у вирус који се убацује у циљану ћелију. Када нови ДНК уђе у ћелију, замењује функцију оштећених делова ћелије. Постоје честице још мање од вируса, изграђене само од нуклеинске киселине и називају се приони. Један облик приона изазива болест лудих крава.

вирус

умножавање ДНК ДНК вируса се спаја са ДНК домаћина.

o

ДНК је програмирана да умножава делове вируса.

om

Органеле ћелије праве делове вируса.

Размножавање вируса

Ed

uk a

pr

Осим СИДЕ, вируси изазивају грип, богиње, заушке, беснило, еболу и многе друге тешке болести као што су жутица и дечја парализа. Човек је свакодневно изложен различитим утицајима спољашње средине. Он има природну способност да их подноси или да им се супротстави. У његовом организму постоје одбрамбени механизми заштите од заразних болести.

5. осетљивост (диспозиција)

1. извор заразе 2. путеви преношења и ширења

ЗАРАЗНА БОЛЕСТ

4. количина вируса и бактерија

3. улазно место

Вограликов ланац заразе

227


ЧОВЕК И ЗДРАВЉЕ

Важни појмови

uk a

После прележаних малих богиња стичеш имунитет за мале богиње.

pr

om

o

имунитет – отпорност организма према болестима вакцине – ослабљени вируси или бактерије који унешени у организам изазивају стварање антитела епидемија – појављивање једне болести у једној популацији

Подсети се градива шестог разреда о Вограликовом ланцу и карикама које су потребне да би дошло до развоја инфекције. Вирус је, као и свако друго страно тело у организму, антиген на који као одговор организам ствара антитело. Антитела су специфичне супстанце које производе лимфоцити (посебна врста белих крвних зрнаца – леукоцита). Сваки антиген има карактеристичан облик којем по облику одговара само један тип антитела. Када човек дође у контакт са микроорганизмима, изазивачима болести, његов организам и његови лимфоцити стварају посебне супстанце, антитела, која неутралишу дејство микроорганизама. Када неки вирус први пут нападне ћелије једног организма, потребно је од 10 до 17 дана да лимфоцити створе довољну количину антитела. Док ове ћелије стварају антитела, особа је болесна. Болест нестаје када се створи довољан број специјалних лимфоцита и њихових антитела да очисте организам од вируса. Лимфоцити остају у организму целог живота. Приликом следећег уласка исте врсте вируса у организам, значи истог антигена, лимфоцити их препознају и одмах почињу да луче антитела, која убијају вирусе и не дозвољавају да се болест развије.

Ed

Тако се организам не може два пута разболети од исте вирусне болести. Отпорност организма према болестима представља имунитет човека. Имунитет може бити природни и вештачки, пасиван и активан. Активни природни имунитет настаје у организму пошто се прележе неке заразне болести. У крви човека се тада створе антитела, па он не може никада више да оболи од исте болести или је имун неко време. Трајни имунитет се стиче после прележаних малих богиња, великог кашља или заушака, а привремени, после прележаног грипа. Пасивни природни имунитет настаје када прималац добије готова антитела из природног извора. Новорођенче носи у свом организму готова антитела мајке која је добило током периода трудноће мајке или их добија преко мајчиног млека. Она га штите краће или дуже време од многих болести. Активан вештачки имунитет се постиже вакцинацијом. Вакцином се у организам уносе ослабљени вируси који не могу да изазову болест, али могу да подстакну стварање антитела. Организам човека примањем вакцина ствара антитела на одређену болест. Када вирус уђе у организам, особа већ има антитела у својој крви и не може да оболи од те болести. Ово је битно јер неки вируси изазивају болести које могу имати смртни исход. Пасиван вештачки имунитет настаје давањем готових антитела. Ова врста заштите, серум, добија се када нема времена да организам сам ствара антитела јер је болест смртоносна. Пасиван вештачки имунитет се врши код инфекције беснилом или тетанусом.

228


ЧОВЕК И ЗДРАВЉЕ

ИМУНИТЕТ

Занимљива биологија Пасиван

антиген

мајчина антитела

вакцина

серум

Ебола је тешко вирусно обољење људи које се често завршава смртним исходом. Смртност се креће и до 90%. Епидемије еболе јављају се углавном у забаченим селима Централне и Западне Африке, близу тропских кишних шума. Вирус се преноси на човека са дивљих животиња, а у људској популацији преноси се у директном контакту са крвљу, секретима и другим телесним течностима оболелих или умрлих особа. Сматра се да су летеће лисице (слепи мишеви који се хране воћем) природни резервоар заразе. Не постоји ниједан специфичан лек нити вакцина против овог обољења за примену у људској популацији.

om

Вештачки

o

Природни

Активан

pr

Врсте имунитета

Ed

uk a

Вакцине се дају и животињама. Беснило је болест коју изазива вирус од којег најчешће оболевају пси, мачке и лисице. Вирус од заражене животиње може да се пренесе у тело човека уједом или гребањем. Управо зато вакцинацијом животиња штитимо себе, друге људе а и саме кућне љубимце.

Биолози истраживачи Активност – рад у пару Вирусне болести Задатак: Упознавање са настанком вирусних болести, симптомима, лечењем и превенцијом. Поступак: • наставник на табли лепи картице са називима различитих вирусних болести: дечја парализа, велике богиње, дифтерија, велики кашаљ, ебола, жутица и грип. • поделите се у 7 група и изаберите болест коју желите да истражујете; • уз помоћ интернета, енциклопедија, родитеља, педијатра, медицинске сестре или неког ко је прележао неку од тих болести, урадите истраживање; • резултате истраживања представите ПП презентацијом и прокоментаришите са друговима и другарицама на следећем часу биологије. У слободно време или на додатном часу биологије погледајте наш домаћи филм „Вариола вера” и тек онда ће вам бити јасније колика опасност вреба од заразних болести и зашто је потребна вакцинација.

229


ЧОВЕК И ЗДРАВЉЕ

Занимљива биологија

Поступак вакцинације

pr

om

o

Вакцине представљају мале количине ослабљених или угинулих микроорганизама, изазивача неке заразне болести. Вакцинација може да се обавља и против вирусних и бактеријских болести. Дају се деци или одраслим особама на разне начине: зарезивањем коже, убризгавањем под кожу или пијењем. Вакцине се дају против дифтерије, тетануса, великог кашља, дечје парализе, туберкулозе... BSG (бе-се-же) вакцина се даје деци одмах по рођењу, тј. у првом месецу живота. Вакцинација против одређених болести обавља се у одређеном старосном добу и обавезна је. Сваки родитељ жели само најбоље да уради за своју децу. Деца немају довољно развијене одбрамбене механизме да би се успешно бранила од многих заразних, тешких болести и зато им треба вакцинација. Дете које није вакцинисано лако може да оболи од туберкулозе, дифтерије, тетануса... Свако дете има право да не оболи од болести које се могу спречити вакцинацијом. Откриће вакцина против заразних болести које су у прошлости однеле велики број људских живота и данашња вакцинација, дали су огроман допринос здрављу човека и човечанства, побољшању животног стандарда и продужетку живота. Може се рећи да је вакцинацијом спасено више живота него било којим медицинским интервенцијама. Тако не штитимо само себе, већ и људе око себе, а и будуће генерације. Вакцине су безбедне, бесплатне и ефикасне. Aко имаш недоумице или питања, обрати се педијатру. Неке одговоре и статистичке податке о вакцинама можеш наћи и на сајту Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” или Удружења педијатара Србије.

Ed

uk a

Календар вакцинације у Србији 1. На рођењу бебе примају BSG вакцину (против туберкулозе) и вакцину против жутице Б. Вакцина против жутице Б прима се у три дозе и то на дан рођења (нултог дана), са навршених месец дана и са шест месеци бебиног живота. На овај начин најбоље могу да се заштите и деца чије мајке у организму већ носе вирус жутице Б. Након два месеца живота, започиње се са вакцинацијом против дифтерије, тетануса и великог кашља (Ди-Те-Пер). У размаку од по шест недеља се дају три дозе ове вакцине. Истовремено, беби се дају и по две капи оралне Полио вакцине против дечје парализе (то је вакцина која се пије) и Хиб – против обољења која изазива хемофилус инфлуенце тип б (прва доза). Друге дозе се примају после навршена три и по месеца. Са навршеном годином, дете се вакцинише против малих богиња, заушака и рубеоле. Такође, до навршене 3. године, деца морају да приме и прву ревакцинацију Ди-Те-Пер-а и прву ревакцинацију ОПВ- против дечје парализе. Деца пред полазак у школу примају ревакцину против малих богиња, заушака и рубеола (ММР) и 2. ревакцину против дечје парализе. То је, такође, доба у којем се поново обавља заштита од дифтерије и тетануса. Школска деца се вакцинишу и у 12. години, односно у шетом разреду. Пред крај основне школе, у 14. години, и пред полазак у средњу, следи још једна ревакцина, и то трећа против дечје парализе (ОПВ) и трећа ревакцина против дифтерије и тетануса. Сем на дан рођења, када се вакцине примају у породилишту, све остале вакцине се добијају у Дому здравља. Извор: Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”.

230


ЧОВЕК И ЗДРАВЉЕ

Биолози истраживачи Активност – рад у пару Анкета – Да ли сам вакцинисан/вакцинисана? Задатак: Разговарај са родитељима, пронађи свој картон вакцинације и упореди га са календаром вакцинације који се налази у уџбенику. Активност: Искрено одговори на тврдње, а затим своје одговоре упореди са осталим другарима из одељења. Сваку тврдњу прочитај, размисли и заокружи ДА или НЕ. ДА ДА ДА

НЕ НЕ НЕ

om

o

До сада сам примио/примила све вакцине према календару вакцинације. Боловао/боловала сам од неких вирусних болести. Сматраш ли да треба да будеш вакцинисан.

Биолошке мозгалице

1. Реши укрштеницу и понови болести које изазивају паразити.** 1

uk a

pr

Водоравно: 1) протисти који нема сталан облик тела; 2) прокариотски организми који могу да изазову болести; 3) организми на граници живе и неживе природе; 4) болест коју изазива једна врста амебе у цревима; 5) организми који живе на рачун свог домаћина; 6) болест коју преноси једна врста комарца; 7) имунитет или ... . Усправно: 1) болест животиња и људи коју изазива вирус.

1

2 3 4

4 6 7

Ed

2. Обележи бројевима слике да добијеш тачан редослед Вограликовог ланца. На празне црте упиши шта та слика представља.**

Својим речима опиши како разумеш Вограликов ланац заразе.

231


ЧОВЕК И ЗДРАВЉЕ

3. Заокужи слова испред тачних тврдњи.***

o

а) Плод сам ствара антитела у материци мајке. б) Новорођенче путем мајчиног млека добија готова антитела. в) Гамаглобулинима и имуносерумима се дају готова антитела. г) Вакцине садрже живе микроорганизме. д) Вакцинација против туберкулозе, дечје парализе и тетануса није обавезна.

om

Брзо и кратко – учи се лако

пасивни

pr

активни

uk a

природни

Ed

Имунитет

вештачки

Разумеш ли? 1. 2. 3. 4. 5.

232

Шта су вируси? Зашто се вируси не убрајају у жива бића? Шта је имунитет? Шта су вакцине? Да ли сматраш да деца треба да се вакцинишу?

активни

пасивни


ЧОВЕК И ЗДРАВЉЕ

ПРИНЦИПИ УРАВНОТЕЖЕНЕ ИСХРАНЕ исхрана уравнотежена исхрана чување намирница

Занимљива биологија При стављању намирница у фрижидер, треба водити рачуна о следећем: • Храну треба поклопити да би се заштитила од сувог ваздуха у фрижидеру. Тиме се, такође, спречава пренос бактерија и мириса и помаже чување хранљиве вредности намирница. • Свеже и обрађено месо треба поклопити фолијом да би се потпомогло сушење површине која доприноси смањењу раста бактерија. Не треба користити пластичне кутије јер долази до „знојења” меса, што је погодно за раст бактерија. Свеже месо ставити на последњу полицу – да не би капало на друге намирнице и да би се спречило узајамно загађење. • Ако месо неће бити употребљено у следећих пар дана, треба да се замрзне. • Одлеђено месо може да се држи у фрижидеру 48 сати пре спремања. • Воће и поврће ставити у фиоку предвиђену за то. • Млеко и сокови се држе у последњој прегради у вратима. • Млечне производе ставити на средину највише полице. • Никада не остављати храну у отвореним лименкама. Рибу, сокове и поврће никада не треба враћати у оригиналну металну амбалажу јер храна реагује са металом и добија метални укус. Боље је ту храну преместити у добро затворену пластичну или стаклену посуду. Из истог разлога, храну не треба завијати у алуминијумску фолију. Боље је оставити јаја у оригиналном паковању, него у вратима, јер је у њима температура нижа.

Ed

uk a

pr

om

Већ знаш шта значи правилна исхрана. Подсети се принципа здраве исхране и уноса течности. Уравнотежена исхрана је она исхрана која садржи уравнотежен однос различитих врста намирница, тј. њихових основних састојака (протеина, шећера и масти). У њој се препоручује комбинација која садржи: воће и поврће, млеко и млечне производе, месо, орашасте плодове, житарице. У току дана треба узимати доста свежег воћа и поврћа. Пожељно је избегавати заслађене и енергетске напитке, пецива из пекаре и брзу храну. Приликом избора намирница за исхрану, треба водити рачуна о њиховом пореклу, свежини, року трајања и начину чувања. На индустријски произведеним намирницама потребно је проверити њихов састав. У току припреме хране треба водити рачуна о хигијени и начину обраде намирница. Сети се које су то болести које настају као последица прљавих руку и лоше хигијене, а знаш их из претходних разреда! Како можемо проверити свежину намирница? Првенствено чулима. Изглед и боја свежег и здравог воћа и поврћа, црвена боја меса без местимичних промена боје, риба чије су шкрге јасно црвене боје, говоре да су те намирнице свеже. Рок трајања обавезно је уписан на свакој амбалажи и не треба користити намирнице чији је рок употребе истекао. Лако кварљиве намирнице чувају се у фрижидеру или на хладном месту. Састав намирница и енергетска вредност су увек утиснути на амбалажи. Нека ти не буде тешко да их прочиташ. Намирнице са пуно адитива, конзерванса и вештачких заслађивача не треба користити.

Кључне речи

o

За нормалан рас и развој свако оранизма оребна је храна. Ако сваконевно уносимо ису храну и не ијемо овољно ечноси, ј. вое, насаће мнои зравсвени роблеми. Зао реба а јеемо разноврсну храну и уносимо овољно ечноси, шо зависи о узраса, ола, сароси, ежине и физичке акивноси.

233


ЧОВЕК И ЗДРАВЉЕ

o

Биолози истраживачи

om

Дебата: Брза храна: ДА или НЕ? Задатак: Упознавање ученика са правилима здраве исхране, пирамидом исхране, уравнотеженом исхраном и последицама неправилне исхране. Циљ дебате: Упоређивање начина исхране и одређивање здравије методе исхране. Поступак: • ученици се деле у три групе; • свака група треба да се састоји од ученика који ће заступати мишљење своје групе; • једна група заступа мишљење да треба брза храна да се употребљава, друга група да не треба. Трећа група заступа мишљење да су оба става донекле тачна. • међу члановима прве групе обавезно треба да буду ученици који ће глумити ученика који воли и стално једе брзу храну (хамбургере, пице...), једну пословну жену која нема времена да се бави кувањем, власника и радника хамбургерије или пицерије; • међу члановима друге групе обавезно треба да буду ученици који ће глумити једног лекара, педијатра, наставника биологије, санитарног инспектора, родитеља гојазног детета и нутриционисту; • чланове треће групе чине ученици који заступају мишљење да у исхрани понекад треба користити брзу храну. Ток дебате: После припремне активности за рад и излагање, учесници прве групе излажу своје ставове о брзој храни са аспекта појединца које глуме у трајању од десетак минута. После тога излажу и учесници друге групе. Након излагања учесника обе групе отворите дебату о правилима и начинима исхране људи данас. Водите рачуна о правилима понашања приликом дебате. Крај дебате: Дебата се завршава тако што ученици гласају и одлучују о томе која група је приказала здравији начин исхране.

Ed

uk a

Брза храна или фаст-фуд (од енгл. fast food) храна је која се врло брзо спрема и сервира, и њена главна предност је то што је јефтина. То је такође храна која се у више случајева подгрева. Ова храна се у жаргону назива џанк фуд (енгл. junk food), што у преводу значи „храна смеће”, због ниске хранљиве вредности. Конзумирање брзе хране је повезано, између осталог, са канцером, гојазношћу, високим холестеролом, и депресијом. Многе врсте брзе хране су богати засићеним мастима, шећером, солима и калоријама. Традиционална породична вечера у све већој мери бива замењена конзумирањем брзе хране. Као резултат тога, време које се улаже у припрему хране се смањује, те просечни пар у Сједињеним Државама троши око 47 минута дневно на припрему хране према подацима из 2013. године.

Пошто је увек боље спречити него лечити, поведи рачуна о исхрани. Разноврсна и уравнотежена исхрана, правилан број и распоред оброка у току дана, мање стреса, избегавање никотина, алкохола и дрога, су предуслов за правилан рад и здравље органа за варење. У супротном долази до болести и поремећаја органа за варење.

pr

Занимљива биологија

Важни појмови

калорија (cal) – мерна јединица за енергију џул (Ј) – стандардна јединица за енергију

Занимљива биологија 1 cal = 4,1868 J 1 kcal = 1000 cal = 4168,8 J

234


ЧОВЕК И ЗДРАВЉЕ

Биолози истраживачи Вежба – рад у пару Анализа дневног менија за децу од 13 година старости У првој табели је дат оптималан дневни мени за децу од 13 година старости, који подразумева школске обавезе и тренинг од сат времена дневно. Упоредите вредности из прве табеле са вредностима из друге и закључке до којих сте дошли напишите на табли. Уочите разлике и продискутујте до чега доводи неадекватна исхрана. • дневни унос угљених хидрата 130 грама сварљивих и 38 грама несвраљивих; • дневни унос масти при дневном уносу енергије од 1800 kcal је 60 грама •1800 kcal je просек енергетске вредности која варира од старости, температуре, окружења. Оптималан дневни мени за децу од 13 година старости

печена јаја, пшенични хлеб, јогурт јабука

Ручак

гриловано бело месо, пире кромпир, свеж краставац

Ужина

поморанџа

Вечера

млади сир, пшенични хлеб рендани купус и шаргарепа

uk a

УКУПНО

26g

431kcal/1803.3кЈ

-

30,44g

124kcal/519кЈ

7,8g

20,42g

289kcal/1209.17кЈ

22,9g

100.2 kcal /419кЈ

18,17g

35,57g

563kcal/2355.59кЈ

46,16

135,33

1435 kcal/6004 kJ

pr

Ужина

Енергетска вредност

20,19g

om

Доручак

Укупно шећера

o

Укупно масти

Ed

Шта деца узраста од 13 година обично једу

Доручак

Укупно масти

Укупно шећера

Енергетска вредност

бурек са месом, јогурт

25,25g

50,25g

476kcal/1991kJ

Ужина

чипс

14g

21,12g

214,4kcal/897kJ

Ручак

хамбургер са прилозима, кока кола

45,93g

105,67g

1005kcal/4204,93kJ

Ужина

сникерс чоколада

12g

31,5 g

243,9lcal/1020,92kJ

Вечера

шпагете болоњез

2,12g

30,38 g

180kcal/753,12kJ

99,3 g

239g

2119,3kcal/753,12kJ

УКУПНО

235


om

o

ЧОВЕК И ЗДРАВЉЕ

Пирамида здраве исхране

uk a

индекс телесне масе – мера која се добија када се телесна маса особе у килограмима подели квадратом висине те особе у метрима

Гојазност је хронична болест која се испољава прекомерним накупљањем масти у организму и повећањем телесне тежине. Свако повећање телесне тежине за 10% и више од идеалне, означава се као гојазност. Особе се сматрају гојазнима када њихов индекс телесне масе прекорачи 30 kg/m2, док се особе у размаку 25–30 kg/m2 дефинишу као претешке. Епидемија овог обољења је широм света у сталном порасту, па се гојазност сврстава међу водеће болести савремене цивилизације. Она доводи до бројних и тешких компликација на многим органима и органским системима.

pr

Важни појмови

Занимљива биологија

Ed

Израчунај свој индекс телесне масе тако што ћеш своје килограме поделити са квадратом своје висине. Оцена прехрамбеног стања по Светској здравственој организацији по вредности ИТМ (индекса телесне масе), код одраслих особа; • мање од 18,5 = неухрањене особе. • од 18,5 до 24,9 = особе са пожељномнормалном тежином тј. идеалном масом. • од 25,0 до 29,9 = особе са повећаном тежином. • од 30,0 до 34,9 = особе са I степеном гојазности – блага гојазност. • од 35,0до 39,9 = особе са II степеном гојазности- тешка гојазност. • преко 40 ИТМ су особе са III степеном гојазности – екстремна гојазност.

236

Гојазност је начешћа болест данашњице


Анорексична особа себе увек види као дебелу особу.

Ed

uk a

pr

om

Многе младе девојке, поведене рекламама, филмовима и модним трендовима, имају жељу да постану глумице или манекенке. Да би то постигле, морају бити мршаве, јер се то сматра модним трендом у свету. Оне крећу на различите дијете и улазе у зачарани круг који води ка телесним и психичким поремећајима, анорексији и булимији. Анорексија је поремећај у исхрани који карактерише ниска телесна маса и поремећај доживљавања свог тела уз страх од гојења. Особе које пате од анорексије телесну масу често контролишу вољним гладовањем, прекомерним вежбањем, таблетама за мршављење. Првенствено се јавља код младих адолесцентних девојака и има једну од највећих стопа смртности међу психијатријским поремећајима. Отприлике 10% особа којима је дијагностикован овај поремећај на крају умре. Булимија је прекомерна потреба за храном, неконтролисана прождрљивост, праћена осећањем незасите глади. То је поремећај у исхрани код кога се напади апетита смењују са епизодама пражњења – самоизазване мучнине, насилног повраћања и чишћења црева. Булимија обично почиње као врста дијете, али се често јавља у депресији, или је изазвана депресијом. Булимија је права болест и особе оболеле од ње обично је не могу вољно контролисати без стручне помоћи.

o

ЧОВЕК И ЗДРАВЉЕ

Булимија се често јавља код младих особа.

Важни појмови депресија – медицински поремећај расположења праћен осећајем безвољности, беспомоћности, безнађа, са успореним покретима и реакцијама, губитком мотивације, несаницом

Занимљива биологија У адолесцентном добу посебно су важни одређени минерали. Калцијум је неопходан да би кости ојачале, због чега у јеловнику обавезно треба да се нађу млечни производи, сардине, бадеми, лосос и различито зелено поврће. Гвожђе је важно због заштите од анемије, умора, ослабљеног имуног система, а да бисмо га довољно обезбедили, најбоље је јести џигерицу и спанаћ. Цинком се треба снабдети да би се предупредили проблеми са кожом. У пасуљу и житарицама има овог минерала.

237


ЧОВЕК И ЗДРАВЉЕ

Биолошке мозгалице 1. Направи дневни јеловник за који сматраш да ће испунити критеријум здраве и уравнотежене исхране.*** Оброк

Јеловник

Доручак Ужина

Ужина Вечера

pr

2. Заокружи слово испред тачног одговора.*

om

o

Ручак

Ed

uk a

Анорексија је поремећај у исхрани који карактерише: а) повишена телесна маса; б) ниска телесна маса; в) прождрљивост; г) преједање; д) насилно повраћање.

Разумеш ли? 1. 2. 3. 4. 5.

Шта значи уравнотежена исхрана? Зашто млади радије једу брзу храну него здраве намирнице? Како ћеш израчунати индекс телесне масе? Зашто је гојазност опасна по здравље ? Шта су анорексија и булимија?

Брзо и кратко – учи се лако Поремећај у исхрани

гојазност

булимија

анорексија

238


ЧОВЕК И ЗДРАВЉЕ

ПРОМЕНЕ У АДОЛЕСЦЕНЦИЈИ И ЗДРАВИ СТИЛОВИ ЖИВОТА Аолсценција или млаалачко оба је ерио у живоу човека који раје орилике о 12. о 20. оине живоа. Обележена је мноим физичким и сихичким роменама које насају рвенсвено о уицајем олних хормона.

Кључне речи адолесценција пубертет

Ed

uk a

pr

om

o

Период раста и развоја у току кога људска је-динка завршава процес полног сазревања означава се као пубертет. Пубертет траје током прве две трећине адолесценције. Код дечака и девојчица се у пубертету завршавају развој и раст полних органа. Карактеристичан је развој косматости (маљавост пазушних јама и стидних предела) а код дечака и појава браде и бркова. Појављују се и разлике у јачању мускулатуре и костура, код дечака рамена и грудни кош постају шири од карлице а код девојчица карлица постаје шира од у односу на рамена и грудни кош. Код девојчица расту дојке и јавља се прва менструација. У периоду адолесценције развијаш свој лични идентитет. Желиш да будеш самосталан и бираш шта би у животу могао да постанеш. Пролазиш кроз многе дилеме и често се преиспитујеш. Склапаш нова пријатељства. Рађају се нове љубави.

Пратећи цртеж опиши изазове са којима се можеш срести у пубертету.

239


ЧОВЕК И ЗДРАВЉЕ

Ed

uk a

pr

om

o

У периоду адолесценције дечаци и девојчице имају многе проблеме које решавају на различите начине. Неки постају стидљиви, несигурни, сметени. Други, у жељи да што пре одрасту, постају агресивни, почињу да пуше, пију, узимају и дроге, нападно се облаче и праве необичне фризуре. Овим поступцима траже свој идентитет и желе да буду оригинални. Различите забране које родитељи или наставници спроводе у овом периоду могу да изазову стање велике напетости. Млади се осећају непожељним или потцењеним. Пуни енергије, а неупућени како да је правилно искористе, понекад се окрећу хулиганском понашању. Протест против родитеља, наставника, школе и друштва у целини може да оде предалеко и да се заврши криминалним понашањем. Неприлагођено понашање адолесцента прераста у делинквенцију а тада је неопходна интервенција стручних лица. Благовремено препознавање проблема адолесцената и помоћ родитеља или стручних лица, помаже да се брже изађе из кризе, укључи у нормалне токове живота и окрене здравим стиловима живота. Здравље је највећа вредност сваког појединца. Здравље се стиче здравим стиловима живота. Здрави стилови живота укључују физичку активност, довољно одмора и сна, здраву и уравнотежену исхрану и позитивна осећања. Они имају повољан утицај на развој срца и плућа, формирање мишићне масе, здравље костију и зглобова, правилан рад свих органа, развој организма, спречавају настанак болести и инфекција и побољшавају расположење.

Основно питање сваког адолесцента јесте „Ко сам ја?“

240


ЧОВЕК И ЗДРАВЉЕ

Биолози истраживачи

Ed

uk a

pr

om

o

Активност – рад у групи Радионица Стил живота и промена у понашању Увод: Познато је да свака особа има свој начин живота који чине животне навике, а под утицајем је своје средине, веровања, норми, ставова, услова живота. Радионица се може искористити и као иницијатива за корекцију понашања. Циљ радионице: • ученици треба да разјасне шта за њих значи стил живота; • да разјасне „Здрав начин живота”; • да разјасне „Ризике по здравље”; • да одлуче који од ризика желе да промене и разраде фазе кроз које ће то учинити. Потребан материјал: Папир и оловка, радни лист „Шта желим да променим у свом стилу живота”. Радни лист „Шта желим да променим у свом стилу живота” 1. Шта бих желео/ла да променим? – Нпр. смршам, укључим се у тренинг... 2. Шта добијам својим садашњим понашањем? – Шта ми се допада, а шта не? 3. Шта очекујем да ћу добити променом понашања? – Шта ми се допада, а шта не? 4. Да ли још увек мислим да је вредно потрудити се и изменити своје понашање? 5. Ако је одговор ДА, какав ми је план да то урадим? Активности: • поделите се у групе по 5–6 ученика; • групе добијају задатак да дефинишу шта за њих значи стил живота (5 минута); • одговори се излажу и пишу на табли; • групе даље имају задатак да поделе папир вертикално и пишу списак понашања везаних за здрав стил живота, а са друге стране понашања која представљају ризик по здравље (10 минута); • одговори се затим излажу и групишу на табли; • групе затим одлучују које од ризика сматрају вредним промене и попуњавају радни лист „Шта желим да променим у свом стилу живота”; • расправља се о радном листу и одлуци за промену понашања, о предностима, као и о напору потребном за то. Напомена: Будите искрени, јер до промена у понашању долази само ако постоји искреност и донета одлука.

У периоду адолесценције најбитнија је подршка породице.

241


ЧОВЕК И ЗДРАВЉЕ

Биолошке мозгалице

Разумеш ли?

3. 4. 5.

242

Шта је адолесценција? Какве промене се дешавају у адолесценцији? Шта су здрави стилови живота? Шта је по теби највећа грешка коју родитељи праве у односу на тебе? Шта је по твом мишљењу највећа грешка у понашању наставника према ученицима који су у пубертету?

pr

Брзо и кратко – учи се лако

Ed

1. 2.

Пубертет је: а. период полног и физичког сазревања; б. период психичког сазревања; в. исто што и адолесценција; г. полно и психичко сазревање.

uk a

Адолесценција је: а. период полног сазревања; б. период психичког сазревања; в. физичко и психичко сазревање; г. исто што и пубертет.

om

o

1. Пажљиво прочитај текст и одговори на питања заокруживањем тачног одговора. Адолесценција (од лат. adolescere – расти, сазревати) представља прелазно доба човековог развоја. Адолесценција преко полне зрелости води ка интелектуалној, емоционалној и социјалној зрелости. Адолесценција и пубертет представљају два процеса. Пубертет је анатомско-физиолошки, тј. биолошки догађај, док адолесценција представља психо-социјални односно психолошки феномен. То је раздобље живота када раст добија нови подстицај и када се у организму одвијају велике промене које трансформишу дете у одраслу особу. Овај процес сазревања траје од 5 до 10 година.

Промене у адолесценцији

мишљење

понашање

физичке промене


ЧОВЕК И ЗДРАВЉЕ

НАРКОМАНИЈА

дрога наркоманија зависност

Адолесценција је најризичнији период у одрастању.

Ed

uk a

pr

om

Дрога се, као термин у ширем смислу, користи за супстанце биљног, хемијског или животињског порекла које служе за израду лекова. Чешће је у употреби са значењем да је реч о супстанци која, кад је унета у организам, може да промени стање свести и друге психичке функције (опажање, мишљење, расположење, понашање и став према телу), може убрзо да доводе до стварања навике – психичке и физичке зависности и штетних последица по цео организам. Све више се уместо термина дрога користи термин психоактивна супстанца. Психоактивне супстанце брзо доводе до стварања зависности, психичке и физичке. Психичка зависност настаје повременим или сталним коришћењем дрога у жељи да се осети поново осећај задовољства. У жељи да преброде све проблеме које носи пубертет или адолесценција, млади људи најчешће посежу за нечим што ће им поправити расположење и одвести их из реалности. Желе да пробају нешто ново. На почетку велики утицај на њих имају и вршњаци којима не могу да се одупру или супротставе. Не знају да је лажни осећај задовољства, свемоћи, способности и спокоја кратак, а после тога настаје стање депресије и страха. Врло брзо настаје и физичка зависност која је последица навикнутости ћелија на дрогу, без које организам не може више да функционише. Зависност од дрога се ствара веома брзо и постаје се наркоман. Наркомани су особе које редовно узимају дрогу. Временом се и дозе узимања дрога морају повећавати. У недостатку дрога организам реагује психички и физички веома бурно. Настаје дрхтање тела, појачано знојење, мучнина, повраћање, болови у мишићима и зглобовима, грозница, бунило. Постоје различите врсте дрога. Многе дроге су биљног порекла, али има и оних које се производе вештачким (синтетичким) путем.

Кључне речи

o

О неким облицима зависноси већ знаш из рехо– них разреа. Наркоманија је најежа и најоаснија болес зависноси.

Дрога је свака супстанца која изазива зависност.

243


ЧОВЕК И ЗДРАВЉЕ

Ed

o

om

uk a

Како се развија зависност од дрога? Злоупотреба дрога у адолесценцији обично пролази кроз 5 фаза: Фаза посматрача, која почиње радозналошћу и која је праћена недовољном информисаношћу младе особе. Фаза првог опробавања, у којој млада особа стиче прва искуства са дрогама (или алкохолом) најчешће у друштву вршњака. Без довољно развијеног самопоуздања и из снажне жеље да се осети прихваћеном међу вршњацима који узимају дрогу, млада особа их све чешће имитира. Вероватно је фасцинирана вршњацима који пију или користе дрогу јер јој изгледа да се они много боље забављају. Лако прихвата митове који су уобичајени међу младима: да то сви раде, да то није ништа страшно, да се употреба дроге може контролисати, да се може користити без последица. Фаза експериментисања са различитим психоактивним супстанцама – млада особа учи како да их користи и открива да помоћу њих може да мења своје расположење. Користи их повремено, обично само викендом и искључиво у друштву, на журкама, када неко други набави и донесе дрогу. У овој фази се обично користе такозване „уводне дроге“ (алкохол, дуван, марихуана и лекови за смирење). Период започињања редовне употребе тј. злоупотребе карактерише жудња за дрогом, односно њеним ефектима. Млада особа, на основу сопственог искуства, развија свој лични однос према дроги, налази своје изворе за набавку, има свој прибор. Коришћење дроге не везује више за групу вршњака, већ за одређене ситуације када жели да се „опусти“. Дрогу користи сваког викенда, а понекад и радним даном. Све се више удаљава од породичних, школских и друштвених обавеза и вредности. Период зависности карактерише преокупираност дрогом и њеним ефектима. Млада особа губи контролу над својим животом. Све њене мисли и активности усредсређене су на набавку и коришћење дроге.

pr

Занимљива биологија

Највећи број дрога изазива тешке поремећаје у организму човека и оштећења великог броја органа. Велике се промене дешавају и у понашању тих особа. Оне се повлаче у себе, занемарују своје обавезе у кући, на послу или у школи, беже од куће и губе способност правилног размишљања. Доношење одлука је отежано, такви људи су неодговорни према себи и другима, а често и веома опасни за околину. Дроге су скупе, а због недостатка новца да их купе, зависници постају склони крађама, насилном понашању, проституцији. Најчешће дроге које узимају наркомани су марихуана, екстази, хероин и кокаин. Оне оштећују мозак, срце, крвне судове, бубреге и јетру. Неке су у облику таблета, а неке се у организам уносе убодом инјекција. Наркомани који дрогу узимају преко инјекција и користе заједничке игле, често оболевају од вирусних инфекција које се преносе путем крви (сиде или хепатитиса). Знаци по којима можете препознати особу зависну од дроге: • нагле промене понашања у односу на одласке у школу или на посао, чести изостанци; • лошије оцене или резултати рада него пре; • неуобичајни испади у понашању или напади беса, раздражљивост; • велика неодговорност према обавезама; • крупне промене ставова и система вредности; • запуштен изглед, не воде рачуна о личној хигијени; • стално ношење наочара за сунце, па чак и у неодговарајуће време; • стално ношење одеће са дугим рукавима, чак и кад је веома топло; • дружење са особама које користе дрогу; • честе позајмице новца од пријатеља, родитеља или рођака; • крађа новца у кући или на послу; • дружење са особама непознатим родитељима; • чести тајанствени разговори, • лажни изговори за изласке, посете и дружења. Наркоманија се веома тешко лечи. Захтева много снаге, упорности и подршку целе породице. Читави тимови стручњака раде на лечењу и превенцији наркоманије. Не треба заборавити да је најбољи начин превенције наркоманије дрогу уопште не пробати!

244


ЧОВЕК И ЗДРАВЉЕ

Занимљива биологија

om

o

Светска здравствена организација је дала следећу поделу психоактивних дрога: • алкохол (алкохолна пића, напици и коктели); • амфетамини; • барбитурати, хипнотици, седативи (средства за смирење уопште); • халуциногени (ЛСД-25, мескалин); • канабис (марихуана и хашиш); • кокаин (чиста супстанца и лишће биљке коке); • опијати (сирови опијум, хероин, морфијум, кодеин, синтетички препарат метадон и петантин); • испарљива средства и лекови богати органским растварачима (ацетон, гасолин, етар, хлороформ...); • дроге појединих регија или нове дроге (крек, екстази...).

Свако коришћење психоактивних супстанци доводи до зависности.

Ed

uk a

pr

Треба да запамтиш да не постоје лаке и тешке дроге, како их неки људи деле. Све дроге изазивају зависност, исцрпљују организам и доводе до смрти. Забрињавајући подаци кажу да су преко 80% наркомана особе млађе од 30 година живота. Њихов животни век је кратак. Министарство унутрашњих послова дуги низ година припрема и реализује активности у сарадњи са школама како би се што више деце и родитеља упознало са проблемима који доводе до уласка деце у мрачни свет наркоманије, из кога често нема повратка. Уколико имате сазнање да неко у вашем окружењу продаје дрогу, или се бави било каквим активностима које омогућавају уживање дрога, позовите полицију на број телефона 192. Веома важна чињеница, коју већина деце и младих не зна или не размишња о томе, јесте да свако држање, поседовање или коришћење дрога у било којој количини представља вршење кривичног дела. Деца већ од навршене 14. године живота постају кривично одговорна и морају бити и упозната са тим. Ова кривична дела су регулисана Кривичним законом Републике Србије.

Занимљива биологија Едукативни филм „Моја прича” настао је у оквиру пројекта „Филмско-едукативни колаж здравља”, који је реализовало удружење грађана Омладински креативни центар уз финасијску подршку Министарства Омладине и спорта Републике Србије. Филм „Моја прича” говори о пет тинајџера/тинејџерки који се налазе у различитим ситуацијама ризичног понашања и покушавају да нам, на неколико начина, дочарају и приближе тежину своје ситуације, када је у питању насиље у породици, алкохолизам, наркоманија, полно преносиве болести. Неки од ових младих људи успевају да одоле искушењима, а неки им подлегну на крају. Шта бисте ви урадили да се нађете у једној таквој ситуацији? Да ли би ваша одлука била најбоља за вас и људе које волите? Погледајте филм и добро размислите !

245


ЧОВЕК И ЗДРАВЉЕ

Биолози истраживачи Активност – групни рад Ставови о дрогама 1. Сваки ученик попуњава сам за себе анкету Ставови о дроги. 2. Када завршите попуњавање, поделите се у групе од 4 до 6 учесника да продискутујете о својим одговорима. (10 минута) 3. Дискусија у великој групи. Учесници треба да разговарају о сличностима и разликама у својим ставовима, што ће им омогућити да издвоје и идентификују заједничка уверења.

o

Напомена Потребно је нагласити да се овде ради о ставовима и уверењима учесника и да нема тачних и погрешних одговора. Циљ је идентификовати и разјаснити поједине ставове у односу на употребу дрога.

om

Анкета

Слажем се

Марихуану треба законом дозволити.

Делимично се слажем

uk a

Није опасно пробати дрогу.

Не слажем се

pr

Тврдња

Када ти пријатељ понуди дрогу, треба је узети.

Ed

Ако кажеш родитељима или наставнику да твој друг користи дрогу, ти си издајник. Лаке дроге нису опасне.

Узимање марихуане не може да уништи живот. Дување лепка је само пролазна фаза у одрастању.

Направите паное на тему наркоманије и изложите их у школском ходнику. Можете да направите и поруке против наркоманије и окачите заједно са паноима.

246


ЧОВЕК И ЗДРАВЉЕ

Биолошке мозгалице 1. Заокружи слова испред тачних одговора.* Болести зависности су: а) пушење;

б) гојазност;

в) булимија;

г) наркоманија.

2. На празним линијама напишите називе четири најпознатије врсте дрога:* ..............................................., ............................................., ............................................., ........................................ .

o

3. Допуни реченицу речима које недостају тако да тврдње буду тачне.*

om

..................................................... је једна од најопаснијих и најтежих болести зависности настала услед употребе .......................................... . Ова болест доводи до физичке и .............................. зависности организма.

pr

4. Заокружи Т ако сматраш да је тврдња тачна или Н ако је нетачна.**

Ed

uk a

а) Марихуана је дрога која не може изазвати зависност. б) Млади људи теже узимају дрогу него старији. в) Сваки проблем може да се реши ако се обратиш родитељима. г) Младе људе нико не разуме. д) Дрога није опасна по живот.

Н Н Н Н Н

Разумеш ли?

Брзо и кратко – учи се лако

1. 2. 3. 4. 5.

Наркоманија

психичка зависност

Т Т Т Т Т

физичка зависност

Шта је дрога? Зашто је дрога опасна? Шта је зависност? Како се зависност од дроге лечи? Да ли сматраш да ти је неко пријатељ ако ти понуди дрогу? Образложи одговор

247


ЧОВЕК И ЗДРАВЉЕ

Биолошке мозгалице на крају теме 1. У тексту пронађи погрешне тврдње, прецртај их и напиши изнад тврдње тачно решење.* Ако водиш здрав начин живота, постоји већа могућност да се разболиш. Можеш да се заразиш, али ћеш се својом снагом и имунитетом (отпорност организма), уз помоћ лекара и лекова, теже опоравити. Свој имунитет ћеш ослабити вакцинама.

pr

om

а) близина великих саобраћајница; б) недостатак зелених површина и растиња; в) недостатак сала за физичко вежбање; г) неадекватна осветљеност и проветреност учионица; д) преобимни наставни програми.

o

2. Карактеристике школске зоне које имају неповољан утицај на здравље деце и младих су: (Заокружите два тачна одговора.)**

3. Изабери један од понуђених одговора за који мислиш да има највећи утицај на здравље. Образложи га у виду кратког есеја.***

Ed

uk a

............................................................................................................................................................................................ ............................................................................................................................................................................................ ............................................................................................................................................................................................ ............................................................................................................................................................................................ ............................................................................................................................................................................................ ............................................................................................................................................................................................ ............................................................................................................................................................................................ ............................................................................................................................................................................................ ............................................................................................................................................................................................ ............................................................................................................................................................................................ ............................................................................................................................................................................................ ............................................................................................................................................................................................ ............................................................................................................................................................................................ ............................................................................................................................................................................................ ............................................................................................................................................................................................ ............................................................................................................................................................................................ ............................................................................................................................................................................................ .............................................................................................................................................................................................

248


РЕЧНИК ПОЈМОВА Б

абиотички фактори – утицаји неживе природе (фактори климе, земљишта и рељефа) на жива бића адаптација – прилагођавање организама условима живота на станишту адолесценција – прелазни период из детињства у одрасло доба аксон – дугачак наставак нервне ћелије албинизам – недостатак пигмента у кожи, коси и очима алели – различити облици истог гена амитоза – тип бесполног размножавања бактерија и неких протиста као и митохондрија и хлоропласта у еукариотској ћелији анатомија – наука о унутрашњој грађи организама анорексија – поремећај у исхрани код кога особе свесно избегавају узимање хране да би биле мршаве антеридија – мушки полни орган маховина, папрати и неких биљака у коме се развија мушка полна ћелија антибиотици – лекови који спречавају раст бактерија и користе се у лечењу бактеријских болести антигени – вируси, бактерије или друга страна тела која у организму човека изазивају болести антитела – специфичне супстанце које производе беле крвне ћелије леукоцити антропогени фактор – утицај човека на живи свет и животну средину артерије – крвни судови који одводе крв из срца архегонија – женски полни орган маховина, папрати и неких биљка у коме се развија јајна ћелија асиметрични – они који немају симетрију аутотрофни организми – организми који сами стварају храну (погледај фотосинтезу)

бактерије – једноћелијски организми без једра бентос – организми који живе на дну водених екосистема бескичмењаци – група животиња које немају орган кичму, који телу даје чврстину и потпору билатерална семетрија – структура тела са главеним и задњим делом, при чему су телесни органи тако распоређени, да би пресек кроз средину дао скоро идентичну леву и десну страну биодиверзитет – целокупна разноврсност живих бића и њихових заједница биогеографија – наука која се бави распрострањењем живих бића биотички фактори – међусобни утицаји живих бића, као и утицај живих бића на неживу природу биоценоза – животна заједница, скуп организама различитих врста које живе у истом станишту биотоп – животно станиште, мањи или већи простор на којем владају слични животни услови биом – слични, често повезани екосистеми борба за опстанак – борба између јединки истих или различитих врста за задовољавање основних животних потреба бројност популације – укупан број јединки које у одређеном тренутку живе у једној популацији булимија – поремећај у исхрани код кога особе свесно и неконтролисано узимају велике количине хране а затим повраћају

Ed

uk a

pr

om

o

А

249


РЕЧНИК ПОЈМОВА

Г

Ed

uk a

гамети – полне ћелије ганглије – скупови нервних ћелија гени – делови ДНК који носе наследне информације и преносе их са родитеља на потомке. генотип – скуп свих гена у организму – у ширем смислу. У ужем смислу комбинација алела за неку особину генски локус – место гена на хромозому гљиве – једноћелијски и вишећелијски хетеротрофни организми густина популације – број јединки на јединици површине или запремине станишта

Д дводома биљка – биљка која носи само мушке или женске цветове двополан цвет – цвет који има тучак и прашнике дендрит – кратак наставак нервне ћелије 250

o

pr

вакцине – ослабљени вируси или бактерије који унесени у организам изазивају стварање антитела варијабилност – разноликост јединки унутар исте врсте вене – крвни судови који доводе крв у срце вештачка селекција/одабирање – одабирање јединки биљака и животиња за приплод које врши човек вивипарно развиће – развиће ембриона у утроби мајке при чему се исхрана ембриона врши преко постељице вишећелијски организми – организми грађени из више ћелија врста – скуп јединки сличних по спољашњем изгледу које могу међусобно да се укрштају и дају плодно потомство

депресија – медицински поремећај расположења, праћен осећајем безвољности, беспомоћности, безнађа, са успореним покретима и реакцијама, губитком мотивације, несаницом. деспирализована ДНК – није умотана и упакована помоћу протеина и не види се под микроскопом дехидратација – губитак воде из организма ДНК – (дезоксирибонуклеинска киселина) – сложени молекул изграђен од два дуга , међусобно повезана, спирално увијена ланца дивергенција – морфолошке разлике између сродних врста услед прилагођавања на услове животне средине дијабетес (шећерна болест) – болест која настаје услед смањеног лучења инсулина диплоидан број хромозома – број хромозома телесних ћелија и обележава се са 2n дисање – процес при којем жива бића усвајају кисеоник, а ослобађају угљен-диоксид доминантан алел – испољава своју особину и у хомозиготном и хетерозиготном стању дрога – природна или синтетичка хемијска супстанца чијом употребом брзо долази до болести зависности, наркоманије

om

В

Е ебола – тешка, често смртоносна болест изазвана ебола вирусом, поремећај коагулације (згрушавања )крви еволуција – историјски развој организама од најједноставнијих до најсложенијих кроз дуг временски период. Процес постепеног развоја живог света еволуциони низови – фосилни остаци из различитих периода развоја Земље који омогућавају да се прати настанак неког органа, дела тела или врсте организама екологија – наука о међусобним односима живих бића и односима живих бића и спољашње средине еколошки фактори – услови живота који одликују неки биотоп


РЕЧНИК ПОЈМОВА

екосистем – еколошки систем који обухвата жива бића и станиште које она насељавају ембрион - стадијум у развићу организама, код човека траје до 8. недеље развоја емиграције – представљају исељавање јединки из популације епидермис – горњи површински слој коже, покровно ткиво епидемија – појављивање једне болести у једној популацији епител – најмање диференцирано животињско ткиво које покрива површину тела и облаже површину унутрашњих органа еритроцити – црвена крвна зрнца еукариоти – организми чија ћелија има све основне делове и једров материјал сконцентрисан у једру

инфекција – зараза или продор страних паразитских бактерија и вируса у тело домаћина при чему изазивају болест

Ж

калорија (cal) – мерна јединица за енергију канибализам – појава да неке животиње једу представнике сопствене врсте капсид – омотач вируса изграђен oд протеина кариограм – хромозоми сложени по облику и величини канцер – општи назив за групу од 100 обољења, а манифестује се неконтролисаним растом ћелија које могу напасти и друга ткива и органе каулоид – део тела алге који подсећа на стабло кичмена мождина – део цевастог нервног система који се налази у кичменом каналу код кичмењака кичмењаци – животиње које имају чврст потпорни орган – кичму клица – зачетак нове биљке који настаје у семену клоака – завршни део црева водоземаца, гмизаваца и птица у који се изливају продукти полног система и система за излучивање конвергенција – морфолошка сличност између несродних врста услед прилагођавања на услове животне средине контрактилна вакуола – органела која код једноћелијских организама служи за избацивање вишка воде и штетних супстанци

om

К

o

јајна ћелија – женска полна ћелија једарце – oрганела једра једнодоме биљке – биљке које на истом стаблу имају мушке и женске цветове једнополни цвет – цвет који има само тучак или прашнике једноћелијски организам – организам који је грађен од једне ћелије једро – органела у еукариотској ћелији

З

uk a

pr

живи фосили – врсте које се споро мењају и трају много дуже од осталих чланова своје групе животна средина – насељени део Земље у којем је могућ опстанак живих бића животна форма – скуп адаптација које одликују врсту

Ј

И

Ed

зигот – оплођена јајна ћелија из које се развија нов организам

имиграције – представљају досељавање јединки у популацију имунитет – отпорност организма према болестима индекс телесне масе – мера која се добија када се телесна маса особе у килограмима подели квадратом висине те особе у метрима инсектициди – хемијске супстанце које се користе против штетних инсеката инсулин – хормон који смањује ниво шећера у крви

251


РЕЧНИК ПОЈМОВА

pr

лажне ножице – делови цитоплазме којим се амебе крећу и хватају плен ланац исхране – повезаност исхраном произвођача, потрошача и разлагача у биоценози ларва – стадијум у развићу неких животиња леукоцити – бела крвна зрнца лутка – стадијум у развићу неких инсеката

uk a

М

Ed

Малпигијеве цевчице – цевчице са затвореним почетним делом које се уливају у црева инсеката Малпигијево телашце – почетни део нефрона. макија – тип густе медитеранске жбунасте вегетације материја – све што нас окружује, и што постоји у природи материца – орган сисара у којем се одвија развиће плода мејоза – деоба током које настају полне ћелије менструација – крварење из материце кроз родницу и стидницу када не дође до оплођења јајне ћелије месојед – организам који се храни другим животињама метаболизам – процес изградње или разградње органских супстанци уз утрошак или ослобађање енергије 252

o

Л

метаморфоза – преображај од јајета до одрасле јединке кроз ступњеве, код неких животиња метанефридије – цевчице које почињу левком у једном чланку, а завршавају се изводним каналом у другом чланку код чланковитих црва мешовити нерв – нерв који садржи и сензитивна и моторна влакна миграције – процеси кретања јединки у популацији митоза – деоба телесних ћелија митохондрије – ћелијске органеле у којима се одвија процес ћелијског дисања мицелијум – тело гљиве које се налази у подлози, изграђено од хифа мозаичне очи - очи изграђене од много простих очију морталитет – фактор смањења бројности популације и представља број угинулих јединки у одређеном временском периоду моторни нерв – нерв који носи информације од моторног центра до мишића или жлезде која ће извршити радњу мрежа исхране – међусобно повезани ланци исхране

om

колонија – група блиско повезаних јединки које се заједно крећу, хране и размножавају копулаторни орган – орган који има улогу у преношењу сперматозоида у полне канале женке крзно - слој коже у коме се налазе органи коже ксилем – ткиво биљке које омогућава провођење воде и неорганских супстанци кроз биљку кутикула – танак заштитни слој који излучује епидермис биљака и животиња

Н наркоманија – најтежа и најопаснија болест зависности изазвана уношењем дроге у организам човека наследни материјал – налази се у једру и наслеђује се преко полних ћелија родитеља наталитет – фактор повећања бројности популације и представља број новорођених јединки у одређеном временском периоду нектон – организми који активно пливају у води нефрон – основна јединица грађе бубрега кичмењака

О овипарно развиће – развиће у јајету ововивипарно развиће – развој ембриона из јаја која су задржана у телу мајке


РЕЧНИК ПОЈМОВА

П

o

Р

Ed

uk a

pr

палеонтологија – наука која се бави развојем живота на Земљи изучавањем фосила и других доказа еволуције пампаси – високе траве са појединачним дрвећем у Јужној Америци паразити – организми који се хране на рачун другог организма ( названог домаћин) партеногенеза – ембрионално развиће из неоплођене јајне ћелије пигмент – супстанца која је носилац боје у живим организмима планктон – организми који лебде у води полни диморфизам – разлика у грађи и понашању мужјака и женки исте врсте популација – јединке исте врсте које у исто време насељавају исти простор, међусобно се укрштају и дају плодно потомство постељица – ембрионални орган сисара у коме се развија ембрион потрошач – организам који за исхрану користи органске супстанце прашник – мушки полни орган биљака прелазне форме - организми који имају одлике две класе прерије – ниске траве у Северној Америци

природна селекција/одабирање – скуп природних фактора који неке организме елиминишу, док неки организми који им се прилагоде преживљавају (опстанак најспособнијих) произвођач – организам који процесом фотосинтезе ствара храну прокариоти – организми чије ћелије не садрже једро протеини – органске супстанце које обављају разноврсне функције у ћелији протонефридије – разгранате цевчице са затвореним почетним делом пубертет – период живота између детињства и младости који је праћен великим променама у телу и личности дечака и девојчица пулс – таласасте вибрације еластичних зидова артерија, које настају током сваког грчења комора

om

опрашивање – преношење поленовог праха са прашника на жиг тучка оплођење – спајање женске и мушке полне ћелије органеле – делови ћелије који обављају неке животне функције орган – део организма који има своје место и улогу у организму, а изграђен је од више врста ткива организам – највиши ниво организације живог бића (јединке) оскулум – централни отвор на дупљи сунђера осмоза – прелазак воде из средине са мањом у средину са већом концентрацијом растворене супстанце отпад – материје или предмети избачени из употребе

радијална симетрија – структура тела у коме било какав пресек, почевши од уста па читавом дужином тела, дели тело на две идентичне половине разлагач – организам који разлаже органске супстанце регенерација – обнављање оштећених или изгубљених делова ткива, органа или организма редукциона деоба – деоба посебних телесних ћелија, при чему се број хромозома смањује на половину. рекомбинација – размена делова хомологих хромозома респирација – (дисање) је размена гасова између респираторних површина и спољашње средине рефлекс – реакција организма на одређену драж рецептори – чулне ћелије за пријем дражи рецесиван алел – испољава своју особину само када се нађе у хомозиготном стању 253


РЕЧНИК ПОЈМОВА

Ed

uk a

pr

сегментација – појава да је орган или тело издељено на сегменте семе – репродуктивни орган у коме се налази клица сензитивни нерв – нерв који носи информације од чулне ћелије (органа) до центра у мозгу или кичменој мождини сесилни организми – организми који живе причвршћени за подлогу сида (AIDS) – синдром стеченог губитка имунитета, болест изазвана вирусом ХИВ-а симбиоза – узајамно корисна заједница две различите врсте, у којој обе имају корист симетрија – правилан распоред делова тела организама који се добија када тај организам пресечемо једном или више замишљених линија синапса – место функционалног контакта између две надражљиве ћелије систематика – област биологије која се бави сврставањем организама у групе на основу сродности смена генерација – смена бесполног и полног размножавања спирализована ДНК – упакована помоћу протеина који је умотавају у спиралу столоне – дугачак витки изданак, који се пружа по површини земље и служи за вегетативно размножавање стома – отвор (пора) на листовима биљака стомина ћелија – ћелије пасуљастог облика које окружују стому и учествују у отварању и затварању стома сферична симетрија – структура тела у коме је кроз центар тела могуће повући неограничен број оса симетрије и сваки пут добити две идентичне половине

таксони – групе организама са заједничким карактеристикама талус – тело алги изграђено од ћелија, без груписања у ткива и органе творна ткива – биљна ткива која се деле митозом и дају остала ткива ткиво – више ћелија истих по облику, грађи и функцији транспирација – испаравање сувишне воде, преко стома, код биљака трансплантација – преношење дела организма са једне на другу особу (хетеротрансплантација). Може бити аутотрансплантација (када се преноси део органа са једног на други део истог организма) трансфузија крви – поступак преношења крви из крвног система једне особе у крвни систем друге особе трахеје – разгранате цевчице које пролазе кроз тело инсеката трепљар – праживотиња која се креће израштајима цитоплазме, трепљама тромбоцити – крвне плочице туберкулоза – заразна болест плућа коју изазива бактерија, Кохов бацил тучак – женски полни орган биљака

o

С

Т

om

рециклажа – процес прераде отпада чији је резултат настајање материја које се могу поново употребљавати

254

Ћ ћелија – основна јединица грађе и функције свих живих бића ћелијско дисање – процес који се обављаја у ћелији при којем се у митохондријама разградњом шећера ослобађа енергија ћилибар – фосилна смола

Ф фенотип – скуп особина неке јединке или њен изглед у ширем смислу. У ужем смислу особина испољена једним паром алела


РЕЧНИК ПОЈМОВА

Х

o

Ц

Ed

uk a

pr

хемијске супстанце – основни видови материје хемофилија – немогућност згрушавања крви Хенлеова петља – део нефрона сисара који омогућава враћање воде из мокраће у крв хербициди – хемијске супстанце које се користе против непожељних биљака, најчешће корова хермафродити (двополни организми) – организми који имају мушке и женске полне органе хидролимфа – течност по саставу налик спољашњој воденој средини која циркулише кроз тело сунђера и дупљара хитин – органска супстанца од које је изграђена кутикула инсеката и ћелијски зид гљива хифе – кончасте ћелије које граде тело гљива хлоропласти – органеле у биљним ћелијама у којима се врши процес фотосинтезе хоаноците – ћелије са крагном које се налазе у унутрашњем слоју сунђера хомологи хромозоми – налазе се у телесним ћелијама, потичу један од оца, а један од мајке, исти су по облику, величини и положају центромере и генима које носе

хомозигот (хомозиготност или хомозиготно стање) – присуство једнаких генских алела на пару хомологних хромозома хорда – осовински, потпорни орган код хордата. хортикултура – грана пољопривреде која се бави узгојем украсних биљака хетерозигот (хетерозиготност или хетерозиготно стање) – присуство различитих генских алела на пару хомологних хромозома хранљива вакуола – ћелијска органела у којој се вари (разграђује) храна код једноћелијских организама хроматиде – уздужна половина хромозома хроматофоре – ћелије у кожи или покожици у којима се налази пигмент који даје боју кожи хромозоми – органеле једра, изграђене од спирално увијене ДНК који мењају свој изглед зависно од стадијума деобе ћелије

om

фетус – стадијум у развићу сисара, у коме ембрион добија основне одлике датог организма у одраслом стању филогенија – целокупна еволуциона историја врсте или друге таксономске групе флоем – ткиво биљке које омогућава провођење органске супстанце кроз биљку фотосинтеза – процес при којем биљке од воде, минералних сусптанци и угљен-диоксида уз помоћ енергије Сунца стварају органске супстанце. У процесу фотосинтезе биљке ослобађају кисеоник фосил – окамењени остаци изумрлих живих бића фрагментација – облик бесполног размножавања при коме се одвајају делови тела од којих ће настати нови организам

цваст – скуп цветова на једној цветној дршци центриола – органела у животињској и људској ћелији која учествује у стварању деобног вретена центромера – део хромозома који повезује хроматиде циста – мешколика структура у коју се затвара организам у стадијуму мировања цитологија – наука о ћелији

Џ џул (Ј) – стандардна јединица за енергију

Ш шизофренија – душевна болест која оболелој особи онемогућава разликовање стварних (реалних) од нестварних (нереалних) доживљаја или искустава, омета логичко размишљање, нормалне осећајне доживљаје према другим особама, те нарушава њено друштвено функционисање 255


РЕШЕЊА БИОЛОШКИХ МОЗГАЛИЦА 14. странa 1. Еукариотске ћелије: 3. обично имају једно једро али могу да имају више или да га немају. Мејозом се деле: 3. специјалне телесне ћелије од којих настају полне 2.

1

46

92

Мејоза

1

46

92

1. П:

Аа (смеђе очи) А а

uk a

19. странa

Број хромозома у ћерки ћелији

Број хроматида на крају деобе

2

46

46

4

23

23

pr

Митоза

Број ћерки ћелија

o

Број хромозома Број на почетку хроматида деобе

om

Број ћелија на почетку деобе

Деоба

x

аа (плаве очи) а а

Ф1: Аа, аа, Аа, аа Вероватноћа је 50%.

Ed

2. Ако су оба родитеља смеђих очију, они могу добити дете плавих очију. П: Аа (смеђе очи) x Аа (смеђе очи) А а А а Ф1: АА, аа, Аа, Аа АА, Аа (смеђе очи); аа (плаве очи)

Ако су оба родитеља плавих очију, они не могу добити дете смеђих очију. П: аа (плаве очи) x аа (плаве очи) а а а а Ф1: аа, аа, аа, аа аа (плаве очи) 256


РЕШЕЊА БИОЛОШКИХ МОЗГАЛИЦА

3. Вероватноћа да две особе које су Rh – крвне групе добију дете које је Rh + крвне групе не постоји зато што рецесивна особина Rh – крвна група и испољава се када је генотип аа. У случају укрштања сви потомци су генотипа аа. 4. П: Аа (слободна ушна ресица) x Аа (слободна ушна ресица) А а А а Ф1: АА, аа, Аа, Аа АА,Аа (слободна ушна ресица); аа (срасла ушна ресица) Вероватноћа је 25%.

om

o

26. странa 1. Родитељ АБ крвне групе не може добити дете 0 крвне групе зато што се 0 крвна група испољава само у генотипу 00. 2. Родитељ 0 крвне групе не може добити дете АБ крвне групе јер се 0 крвна група испољава само у генотипу 00 а АБ крвна група у генотипу АБ. 3. П: А0 (крвна група А) x БО (крвна група Б) А 0 Б 0

uk a

pr

Ф1: АБ, А0, Б0, 00 АБ (крвна група АБ);А0 (крвна група А); Б0 (крвна група Б); 00 (крвна група 0) Вероватноћа је 25%.

4. Хемофилија је болест која се наслеђује: б. преко полног X хромозома 5. При полном размножавању Y хромозом од оца добијају: б. сви његови синови. 6. Болест

Начин наслеђивања

Далтонизам

полно везано наслеђивање доминантно рецесивно наслеђивање

Ed

Албинизам

Кратки прсти

доминантно рецесивно наслеђивање

Дијабетес

полигенско наслеђивање

Патуљаст раст

доминантно рецесивно наслеђивање

Шизофренија

полигенско наслеђивање

7. В

А

Г

Е

Н

И

Р

И

Ј

А

Б

И

Л

Н

О

С

Т

Р

А

З

М

Н

О

Ж

А

В

А

Њ

Б

Е

С

П

О

Л

Н

О

Т

Е

Л

Е

С

Н

Е

Е

257


РЕШЕЊА БИОЛОШКИХ МОЗГАЛИЦА

35. странa 1. Једнополни организми су хермафродити. Бесполним размножавањем настају клонови. Већина организама поред бесполног има и неки вид полног размножавања. Полно размножавање доприноси варијабилности врсте. 2. 1. јаја жабе 2 2. пуноглавац 3. пуноглавцу почињу да расту ноге 4. нестаје реп 5. млада жаба 1 6. одрасла жаба

Т Т Т Т

Н Н Н Н

3 4

uk a

pr

om

o

37. странa 1. Гени у организму имају улогу: ( заокружи нетачан одговор) 5 6 4. утичу на заљубљивање Свака ћелија људског организма поседује: (заокружи тачан одговор) 2. две копије гена Све наше ћелије имају: 1. исте гене али они нису сви активни 2. У првој реченици прецртати реч телесних, треба: полних, а у другој реченици прецртати реч исту, треба: различиту. 3. Полним размножавањем све јединке су исте. Т Н Бесполно се размножава већина биљака и животиња. Т Н Пупљење је начин бесполног размножавања. Т Н Деобом телесних ћелија настају ћерке ћелије са истом количином ДНК као мајка. Т Н Полне ћелије имају дупло мању количину ДНК него телесне ћелије. Т Н 4. 1 човек, 2 бактерија, 2 квасац, 2 амеба, 1 сунцокрет, 2 сунђер 5. Број насталих ћелија

Ed

Број хромозома у ћерки ћелији

Број хроматида у ћерки ћелији

6.

Митоза

Мејоза

2

4

46

23

46

23

4

1

2 258

3


РЕШЕЊА БИОЛОШКИХ МОЗГАЛИЦА

7. Тачна реченица 3. Пупљењем се добијају јединке које су клонови својих родитеља. 8. деоба

варијабилност

две гарнитуре ДНК

једна гарнитура ДНК

пупљење

полови

граде тело

полни хромозом

клон

оплођење

деобом расте организам

јајна ћелија и сперматозоид

БЕСПОЛНО

ПОЛНО

ТЕЛЕСНА ЋЕЛИЈА

ГАМЕТ

РАЗМНОЖАВАЊЕ

om

o

9. Тачна реченица 3. Пупљењем се добијају јединке које су клонови својих родитеља. П. X X (здрава) * X* Y (болестан) X X X* Y

pr

F1 XX* XX* X Y X Y Нико од њихове деце неће имати хемофилију. Женска деца неће имати хемофилију, оне су здрави преносиоци јер су од оца наследиле један X* а од мајке један X. Мушка деца не могу имати хемофилију јер X хромозом наслеђују од мајке, а Y хромозом од оца а они су здрави. У наредној генерацији је могућа појава хемофилије. X X* (здрава) * X Y (здрав) X X* X Y

uk a

П.

10.

Ed

F2 XX X* X X Y X* Y Здрава деца XX, XY, здрави преносиоци X* X и болестан син X* Y. Начин размножавања

амеба

бичар

хидра

Бесполно

+

+

+

Полно

+

мачка

коњ

+

+

11. ђ) наследни материјал. 12. В пупљење, Г метаморфоза, А оплођење, Б деоба ћелије.

259


РЕШЕЊА БИОЛОШКИХ МОЗГАЛИЦА

43. странa

4

5

1

2

5

4

2

1

3

1

2

5

1

део тела

om

o

3

uk a

pr

4

5

Ed

44. странa 1. а. организам; б. систем органа; в. орган; г. ткиво; д. ћелија 2. 3 орган; 1 ћелија; 2 ткиво; 4 систем органа; 5 организам 3. Ткива чине ћелије које су: а) заједничког порекла; б) сличне грађе; в) сличног облика и величине; г) исте функције. 4. Усложњавање морфолошке организације животиња је: б. Довело до повећања димензија тела. 5. а) Основна јединица грађе и функције свих живих бића је ћелија. Т Н б) Органи биљака се деле на вегетативне и респираторне органе. Т Н в) Систем органа је ниво телесне организације који немају биљке. Т Н г) Симетрија представља правилан распоред делова тела организама у зависности на замишљене линије, осе симетрије. Т Н 49. странa 1. Кретање као појава код животиња омогућила је: б. стварање главеног региона Главени регион се први пут јавља код: б. пљоснатих црва 2. 2 главени регион; 1 сегментација: 3 симетрија 260


РЕШЕЊА БИОЛОШКИХ МОЗГАЛИЦА

3.

Б

В

А

4. Речи које недостају: Сегментација, сегменти, кишне глисте, инсеката. Т Т Т Т Т

Н Н Н Н Н

Цвет зеленике Б

Лист босиљка В

pr

om

o

54. странa 1. Корен најчешће има полисиметричан облик. Цветови многих биљака су асиметрични. Код полисиметричних биљних органа могу се повући две равни симетрије. Код гранања четинара, главно стабло не прекида раст. Ако се откине вршни део биљке, она неће више расти. 2.

Жиличасти корен А, Б

61. странa 1. Кретање

Бичар

Помоћу лажних ножица

Исхрана

Трепљар

Помоћу бича Помоћу трепљи

Једноћелијска Не крећу се алга

Дисање

Преко Хетеротрофна површине исхрана ћелије Хетеротрофна Преко и аутотрофна површине исхрана ћелије Преко Хетеротрофна површине исхрана ћелије Преко Аутотрофна површине исхрана ћелије

Ed

Aмеба

uk a

3. Речи које недостају: симетрију, сегментација.

Излучивање Помоћу контрактилне вакуоле Помоћу контрактилне вакуоле Помоћу контрактилне вакуоле Преко површине ћелије

Размножавање Бесполно размножавање Бесполно размножавање Бесполно и полно размножавање Бесполно размножавање

Сличности: Сви исто дишу, већином се хране хетеротрофно, већином излучују помоћу контрактилне вакуоле и већином се размножавају бесполно. Разлике: Најизраженија разлика је у начину кретања.

261


РЕШЕЊА БИОЛОШКИХ МОЗГАЛИЦА

2. А

П

У

Ч

И

Ц

А

Р

А

З

М

Н

О

Ж

А

В

А

А

Ж

Н

Е

Н

О

Ж

И

Ц

Е

Б

И

Ч

А

Н

Е

Л

А

О

Р

Г

Е

om

68. странa 1. б) Плодоносно тело гљиве се налази изнад подлоге. 2. Тело гљиве назива се хифа. Све гљиве су отровне. Гљиве се размножавају спорама. Гљиве и инсекти имају једну заједничку особину. Споре гљива се разносе водом.

Њ

o

Л

П

Н Н Н Н Н

pr

Т Т Т Т Т

84. странa 1.

Ed

uk a

76. странa 1. У другој реченици прецртати реч репродуктивни, треба: вегетативни. У трећој реченици прецртати реч вегетативни, треба: репродуктивни. У четвртој реченици прецртати реч алге, треба: папратнице. У петој реченици прецртати реч голосеменице, треба: маховине. 2. Кореном биљка упија воду и минералне супстанце. Т Н Фотосинтезу биљка врши у свим зеленим деловима. Т Н У семену се налази клица. Т Н Тучак је мушки полни орган који се налази у цвету. Т Н Алге имају биљне органе. Т Н 3. 1, 2, 3, 4, 5, 6 ружа нема ништа спирогира 1, 2, 3, 4, 5 бор 1, 2, 3 бујад 2, 3 маршанција 1, 2, 3, 4, 5, 6 трава

Када се дешава?

Дисање

Фотосинтеза

Транспирација

и дању и ноћу

дању

и дању и ноћу

у зеленим деловима

највише на листу

угљен-диоксид

вода

шећер

/

кисеоник

водена пара

У којим деловима у свим деловима биљке? Шта је потребно за кисеоник процес? Шта се добија?

енергија

Шта се ослобађа? угљен-диоксид

262


РЕШЕЊА БИОЛОШКИХ МОЗГАЛИЦА

2. Када се у земљу дода мицелијум гљиве, луковица почиње да клија 3. дан. Без додатка мицелијума корен почиње да клија 5. дан. Корен боље расте уз додатак мицелијума. Мицелијум помаже и убрзава раст биљака. 3. вода из земљишта

Г

А

Б

В

4. Решење укрштенице

Л

О

Д

С

М

Р

Ч

С

Е

Ш

Н

А

А

Ц

А

o

П

И

om

Р

Л

М

Е

И

К

pr

П

К

Ed

uk a

96. странa 1. Цветови рафлезије су: 1. најкрупнији на свету Рафлезију опрашују: 4. муве. Мирис рафлезије подсећа на мирис: 2. трулог меса 2. Опрашивач је: Инсект Ветар Бумбар Симетрија је: Полисеметрија Асиметрија Моносиметрија

3. а) Опрашивање је процес преношења полена са тучка на жиг прашнике. Т Н б) Самоопрашивање је процес који се врши на истом цвету или цветовима исте биљке. Т Н в) Унакрсно опрашивање је преношење поленових зрна једне биљке на жиг тучка друге. Т Н 4. ц) цветове са тучком и цветове са прашницима.

263


РЕШЕЊА БИОЛОШКИХ МОЗГАЛИЦА

Кретање

Симетрија

Сегментација

Главени регион

Сунђери

вода

не крећу се

асиметрија

несегментисани

нема

Дупљари

вода

не крећу се и пливају

зрачна

несегментисани

нема

Пљоснати црви

вода или домаћин

већином пливају

двобочна

несегментисани

има

Ваљкасти црви

вода, земљиште или домаћин

пузе

двобочна

несегментисани

има

Чланковити црви

земљиште, вода

пузе

двобочна

спољашња сегментација

има

Мекушци

копно, вода

пливају у својој слузи

двобочна

несегментисани

има

Зглавкари

копно, вода

ходају и лете

двобочна

спољашња сегментација

има

Бодљокошци

вода

лажне ножице

петозрачна

несегментисани

нема

Рибе

вода

пливају

двобочна

унутрашња сегментација има

Водоземци

вода, копно

ходају

двобочна

унутрашња сегментација има

Гмизавци

копно

гмижу

двобочна

унутрашња сегментација има

Птице

копно, ваздух

већином лете

двобочна

унутрашња сегментација има

Сисари

копно

ходају

двобочна

унутрашња сегментација има

uk a

pr

om

Станиште

o

105. странa 1.

Ed

2. На основу слике могу да закључим да је кобра кичмењак. Где да сврстам кобру, знам по кретању. Кобра припада гмизавцима. На основу коже, положаја тела, гмиже. 3. Ако бескичмењаци имају три пара чланковитих ногу припадају инсектима. Т Н Сунђери су најпростије грађене животиње. Т Н Кичмењаци имају спољашњи скелет кичму. Т Н Бескичмењаци су сложеније грађе од кичмењака. Т Н Инсекти припадају кичмењацима. Т Н 4. Не припада реч ракови. Ракови не припадају кичмењацима. 5. Речи које недостају: кичмењака, млечне, млеко, длаком, температуром, знојних. 112. странa 1. а. Заштитну улогу; б. Учествује у процесима излучивања; в. Чулна, прима надражаје из спољашње средине; г. Регулација температуре организма; д. У размени гасова. 264


РЕШЕЊА БИОЛОШКИХ МОЗГАЛИЦА

2. 3. 4. 5.

2 хидра; 3 инсект; 1 кишна глиста; 4 кичмењаци Дупљари – Жарна ћелија; Ваљкасти црви – Жлездана ћелија која лучи слуз. а. ваљкасти црви; б. зглавкари Механичке заштите – рожне творевине (крљушти, плоче, длаке, нокти, копита, канџе) Регулисања телесне температуре – Знојне жлезде Примања надражаја – Чулни органи (за бол, притисак, топло, хладно) 6. б. Кожа је тања на местима на којима не долази до трења. 7. Код бескичмењака кожа је: а. једнослојна Код кичмењака кожа је: б. вишеслојна 8. длаке

покожица

Слојеви коже +

подкожно ткиво

+

+

нокти

крвни судови

o

+

крзно

+

+

+

om

Органи коже

знојне жлезде

9. г) рецептор за укус

снопић другог реда

Ed

снопић првог реда

uk a

pr

120. странa 1. Даје потпору организму; б. Има заштитну улогу; ц. Учествује у кретању. 2. По саставу: Хидроскелет, кречњачки скелет, хитински скелет, хрскавичав скелет, коштани скелет. По положају: Унутрашњи и спољашњи. По чврстини: Мек и чврст. 3. 4 хрскавичаве рибе; 3 змија; 2 шкољка; 5 корњача; 7 рак; 6 морски јеж; 1 кишна глиста 4. кост

миофибрили

тетива

везивно ткиво крвни судови

5. а. Копненим кичмењацима су развијени мишићи удова због кретања. б. Птицама је важан добро развијен грудни мишић због летења. ц. Лице покрећемо поткожним мишићима врата и главе. д. Јеж се добро савија у клупко јер има веома добро развијену поткожну мускулатуру. 128. странa 1. 1. Дупљари 4; Пљостани црви 5; Чланковити црви 2; Зглавкари 2; Мекушци 3; Кичмењаци 1 265


РЕШЕЊА БИОЛОШКИХ МОЗГАЛИЦА

2.

Г

М

Р

А

Н

Г

Л

И

Ј

А

К

И

Ч

М

Е

Н

А

И

Е

Ж

А

С

Т

А

У

Т

О

Н

О

М

Н

С

И

Н

А

П

С

А

om

136. странa 1. Путем вибрација које се преносе кроз тло. Чуло мириса. Не, слабије.

o

3. Основна јединица грађе и функције нервног система јесте: а) нервна ћелија. Кратки наставци нервне ћелије се називају: в) дендрити.

Ed

uk a

pr

144. странa 1. Централна дупља црево 2. Слепо црево, танко и дебело црево дугачко, вишекоморни желудац. 3. Слепо црево, танко и дебело црево кратки, велики желудац, оштри кутњаци. 4. Механичко разлагање 2; Упијање сварене хране 5; Уношење хране 1; Привремено складиштење 3; Хемијско разлагање 4; Ресорпција воде 6; Одстрањивање несварених продуката 7. 5. Бураг, капура, листавац, сириште. 6. а) Почетни део танког црева се назива право црево. Т Н б) У танком цреву се врши највећи део варења хране. Т Н в) Слепо црево има улогу у процесу варења хране. Т Н г) Зуби служе за уситњавање и кидање хране. Т Н д) Јетра и слезина су жлезде које помежу у процесу варења хране. Т Н 150. странa 1. планарија 1; скакавац 3; речни рак 2; зец 4; шаран 5; хидра 1. 2. У митохондријама се шећер разлаже на воду, угљен диоксид и енергију. Организми узимају у процесу дисања угљен диоксид. За ћелијско дисање је неопходан кисеоник. Сви водени организми дишу шкргама. 159. странa 1. а. Хидролимфа; б. Хемолимфа; в. Крв 2. 2 отворени транспортни систем ; 1 затворени транспортни систем 3. б. вене 4. 2, 3 отворени транспортни систем; 1, 4 затворени транспортни систем 5. а. артерије 266

Т Т Т Т

Н Н Н Н


РЕШЕЊА БИОЛОШКИХ МОЗГАЛИЦА

6. Транспортна течност која долази у респираторне органе је дезоксигенисана крв а транспортна течност која излази из респираторних органа је оксигенисана крв. 7. 1 транспортни систем бескичмењака; 2 транспортни систем кичмењака 8. 2 чланковити црви; 2 сисари; 2 рибе; 1 инсекти 9. 4. Тачно је под 2 и 3 2. Да се скупе крвни судови 10. У првој реченици прецртати опрати водом, треба: дезинфекционим средством. У другој реченици прецртати било каквим платном, треба: чистим платном, прецртати од споља према рани, треба: од ране према споља. У трећој реченици прецртати не, затим прецртати неком крпом, треба: чистим завојем. У четвртој реченици прецртати реч није.

pr

om

o

164. странa 1. а. Метанефридија. б. Протонефридија. в. Малпигијеви судови 2. 2 пљоснати црви; 3 чланковити црви; 1 инсекти; 4 миш 3. а) Бубрези су парни органи. Т Н б) Бубрези се налазе у грудној дупљи. Т Н в) Бубрези се налазе испод дијафрагме. Т Н г) Бубрези су удубљеним странама окренути један другом. Т Н 4. 1. Мокраће; 2.Фецеса; 3.Испаравањем преко коже и плућа. Три адаптације које смањују губитак течности на копнену: 1. Хенлеова петља, 2. Концентрована мокраћа, 3. Рожне крљушти код гмизаваца.

Ed

uk a

170. странa 1. У правоугаоник мушки полни органи уписати слова: А, В, Г. У правоугаоник женски полни органи уписати слова: Б, Д, Ђ, Е. 2. У датом низу подвући мокраћовод. 3. 1. Полно; 2. Бесполно. 4. Полно размножавање 2, 4, 6, 7 Бесполно размножавање 1, 3, 5, 8, 9 5. Развиће са потпуном преображајем 1, 2, 3, 4 Развиће са непотпуном преображајем 1, 2, 4 172. странa 1. 5. Систем органа 4. све наведено је тачно 2. Коштаних ћелија и међућелијске масе 3. чврстину и еластичност 2. Мишићи покрећу тело човека. Систем за варење доноси кисеоник до свих ћелија. Систем органа чине органи који усклађено обављају неку функцију. Ткиво је скуп ћелија које су сличне по облику, величини и фунцији.

Т Т Т Т

Н Н Н Н

267


РЕШЕЊА БИОЛОШКИХ МОЗГАЛИЦА

3.

1. желудац 2. анални отвор 3. танко црево 4. дебело црево 5. зуби

дробљење и млевење хране натапање хране киселином упијање воде и минерала варење хране и упијање хранљивих супстанци избацивање несварених супстанци

4.

5.

Р

О

Д

С

М

Р

Ч

А

С

Е

М

Е

Ш

Н

А

+ +

+

Ц

А

o

Л

И

К

Мајмун Паук Псећа Слон лемур крсташ бува

pr

Кичмењаци

И

П

Лептир Крастава Барска плавац жаба корњача Бескичмењаци

Л

om

П

К

+

+

+

+

Ed

uk a

6. Ракови – бескичмењаци 7. У првој реченици прецртати реч угљен-диоксид, треба: кисеоник и реч кисеоник, треба: угљен-диоксид. У другој реченици прецртати реч ваздуха, треба: воде, прецртати растворен у води, треба: из ваздуха. У трећој реченици прецртати воде, треба: шећера. У четвртој реченици прецртати кисеоник, треба: угљен-диоксид и прецртати излучивање, треба: дисање. 8. 2 контрактилна вакуола; 4 мембрана; 1 хранљива вакуола; 5 лажне ножице; 3 oчна пега 9.

Асиметрија

Сферична

Зрачна

10. У правоугаоник за систем органа за дисање уписати: А, Д, Е, Н У равоугаоник за систем органа за излучивање уписати: Б, К, Љ, У правоугаоник за систем органа за варење уписати: В, Г, Д, Ђ, И, У правоугаоник за систем органа за циркулацију уписати: З, Ј, М У правоугаоник за систем органа за размножавање уписати: Ж, Л, Њ 268

Билатерална


РЕШЕЊА БИОЛОШКИХ МОЗГАЛИЦА

183. странa 1.

Бор

Смрча

Јавор

Липа

Јасен

Буква

2. Дихотоми кључеви служе за: б) одређивање врсте организама 190. странa 1. Речи које недостају: фосили, палентологија, живи фосили.

П

М

Н

А

Д

А

О

П

У В

З

У

Ж

А

В

А

Њ

Е

Х

Р

О

М

О

З

С

Е

Л

Е

К

М

У

Т

А

П

Т

А

Ц

И

Ј

Л

А

Ц

И

Ј

А

А

Р

И

Ј

А

Б

М

И

Р

А

Њ

Е

Ed

И

О

И

4.

снесе велики Све зебре имају Корњача број јаја али неће сви различите шаре. млади преживети.

Адаптација

О

М

Ц

И

Ј

А

Ц

И

Ј

А

Л

Н

О

А

И

С

Јагуари са великом вилицом и јаким зубима могу да се хране и крокодилима.

Т

Тамни лептири су у периоду индустријске револуције остављали више потомака од белих лептира.

+

Селекција

+

Борба за опстанак Варијабилност

om

З

Н

pr

А

Е

uk a

Р

Г

o

191. странa 1. ФОСИЛИ, ЕВОЛУЦИЈА, ПАЛЕОНТОЛОГИЈА 2. Одлике гмизаваца: реп, канџе на прстима, оштри зуби. Одлике птица: крила, перја, кљун. 3.

+ +

5. У другој реченици прецртати реч не, прецртати реч мање, треба: више. У трећој реченици прецртати реч адаптација, треба: борба за опстанак. У петој реченици прецртати речи природна селекција, треба: адаптација. 269


РЕШЕЊА БИОЛОШКИХ МОЗГАЛИЦА

6. Јединке у популацији се не разликују по својим особинама. Т Н У измењеним условима средине преживеће најбоље прилагођена јединка. Т Н Селекција је процес при коме преживљавају најјачи. Т Н Еволуција је процес постепених промена кроз дуги низ генерација. Т Н Борба за опстанак се дешава и међу популацијама и унутар саме популације. Т Н 7. Сличности у грађи скелета руку човека, ноге животиња, крила птица и пераја кита указују на исто порекло. 198. странa 1. 12 јединки, густина је 12 јединки/ 25m2 = 0,48 јединке/m2. 2. Вукови

Ласте

Јегуље

Пчеле

+

Јато

+

Стадо

+

+

Рој

+

Р

О

Ј

Н

О

С

Т

А

Д

А

П

Т

Ш

У

И

В

А

Ц

И

Д

Р

М

А

О П

Ј

А

В

О

Т

Н

А

З

А

Ј

Е

Д

Н

О

П

У

Л

А

Ц

И

Ј

А

А

Ed

Ж

+

uk a

Б

+

pr

Чопор

3.

Пси

om

Крдо

Овце

o

Антилопе

Г

Љ

И

В

Е

С

Т

А

Н

И

Ш

Т

Е

Е

К

О

Л

О

Г

И

Ј

К

О

С

И

С

Т

Е

М

Ј

А

Т

О

Е

И

4. б) Наталитет – морталитет – усељавање – исељавање – миграције 5. Речи које недостају: млађих, старијих, старијих.

270

Ц

А


РЕШЕЊА БИОЛОШКИХ МОЗГАЛИЦА

204. странa 1. Медвед

Јазавац

Кртица

Вук

Биљна ваш

Жаба

Биљојед

+

Месојед

+

А

Е

Ж

А

И

С

Х

Т

Е

Р

О

Т

Р

О

Ф

И

И

С

Х

Р

А

Н

А

О

Ф

А

У

Т

О

Т

Р

Ш

Т

О

Ј

Е

Д

Л П

И

Р

А

М

И

Е

Ш

Д

А

И

Н

А

А

Н

Е

И

uk a

В

Е

Р

om

Х

М

o

+

2.

С

+

pr

Сваштојед +

+

Р

И

Ed

3. 1. ПРОИЗВОЂАЧИ: биљке 2. ПОТРОШАЧИ 1. РЕДА: биљна ваш, лептир, зец, сеница, миш, скакавац 3. ПОТРОШАЧИ 2. РЕДА: бубамара, жаба, змија, мишар, лисица 4. ПОТРОШАИ 3. РЕДА: мишар, змија, сеница Потрошачи 4. а) Врсте су односима исхране повезане у ланац исхране. б) Сваштоједи су организми који се хране и биљкама и животињама. в) Сваки ланац исхране почиње са разлагачем. г) Потрошачи првог реда су увек месоједи. 5. Исхрана сваштоједа је: б) хетеротрофна Разлагачима припадају: а) неке гљиве

Т Т Т Т

Н Н Н Н

212. странa 1. Нижа надморска висина, плодно земљиште, суша, мало падавина, у периодима ниске температуре. Због абиотичких фактора, суше, мраза, мала количина падавина. Нижим 271


РЕШЕЊА БИОЛОШКИХ МОЗГАЛИЦА

217. странa 1.

П

Ж

П

Л

И

Л

А

Г

О

Ђ

С

Е

Л

И

Ц

Е

В

О

Т

Н

А

Ф

С

Т

А

Н

А

Р

И

В

А

Ч

И

К

Р

Т

И

Ц

И

Р

Е

Н

О

О

Р

М

А

И

Ц

Е

С

Т

А

o

2. Речи које недостају: еколошка дивергенција, еколошка конвергенција.

uk a

pr

om

220. странa 1. А 1 месец = 21 грам пластике; 1 године = 12 месеци = 12 · 21 g = 252 g 1 пластична флаша од 2 литре = 50 g Тако да човек годишње поједе око 5 пластичних флаша од 2 литре. Б 1 година = 1,1 милион морских птица + 100 000 морских животиња 14 година = 14 · 1,1 милион морских птица + 14 · 100 000 морских животиња = 15,4 милиона морских птица + 1 000 000 морских животиња Ц 120 грама угљен диоксида / 1 километар (аутомобил) 5 t = 5000 kg, 5 000 000 : 365 дана = 13 698 g за 1 дан 1 дан = 24 сата 13 698 : 24 = 570,75 g за 1 сат 570,57 g + 120 g = 690,57 g 2. а) претерана испаша стоке на пашњацима б) неконтролисана сеча шума за огрев г) загађивање воде у рекама бацањем отпада 3. Биодиверзитет представља: б) разноврсност живог света

Ed

222. странa 1. Миграције су: 1. усељавања и исељавања јединки Животиње се најчешће селе због: 1. исхране Миграција може да утиче на бројност јединки у популацији: 1. да 2. Бројност насталих јединки у популацији у јединици времена је: А. наталитет популације Зец је потрошач. 3. У првој реченици прецртати реч смањују, треба: повећавају. У другој реченици прецртати опада, треба: расте. У трећој реченици прецртати реч обогаћује, треба: осиромашује, прецртати реч одржава, треба: уништава. У четвртој реченици прецртати реч не тако да је решење може и прецртати и другу реч не тако да је решење ремети. 4. 1. загађење воде; 4. загађење ваздуха; 2. пластичне материје; 3. помор риба. 5. Кртица не припада скупу појмова зато што има ријућу животну форму.

272


РЕШЕЊА БИОЛОШКИХ МОЗГАЛИЦА

6. Иста врста може припадати већем броју животних форми. Ако су услови живота слични, јавиће се различите животне форме. Ајкуле и китови су пример конвергентних врста. Ајкула и кит припадају животној форми пливајућих риба. Услови средине утичу на прилагођавање организама током времена. 7. Криволов

Загађење ваздуха

+

+

Садња дрвећа у шуми

Претерана испаша стоке

Испуштање канализационих вода у реке

+

+

Т Т Т Т Т

Н Н Н Н Н

Забрана риболова

Рециклажа

М

Е

Б

А

Б

А

К

Т

Е

Р

В

И

Р

У

С

И

Д

И

З

Е

Н

А

Р

А

З

М Т

2.

Ј

А

Т

Е

Р

И

Ј

И

Т

И

А

Л

А

Р

И

Ј

А

П

О

Р

Н

О

С

Т

А

Ed

О

И

uk a

П

А

pr

231. странa 1.

om

o

8. Опада популација вукова. Највећа је била око 1993. године Није порасла, она је опала, па је због тога популација лосова порасла. Популација лосова је смањила своју бројност. Популација вукова је нагло опала. Зато што од 1980. године вукова има све мање. Да је бројност обе популације међусобно условљена.

2 Путеви преношења

5 Осетљивост

1 Извор заразе

4 Количина вируса

3 Улазно место

Вограликов ланац заразе нам показује шта је све неопходно да би неко оболео од заразне болести. 3. Тачне тврдње су под: б) Новорођенче путем мајчиног млека добија готова антитела. в) Гамаглобулинима и имуносерумима се дају готова антитела. 273


РЕШЕЊА БИОЛОШКИХ МОЗГАЛИЦА

238. странa 1.

Јеловник

Доручак

2 печена јаја, кришка пшеничног хлеба и јогурт

Ужина

1 јабука

Ручак

Гриловано пилеће бело месо, пире кромпир и салата

Ужина

Поморанџа

Вечера

Млади сир, кришка пшеничног хлеба и салата

o

Оброк

om

2. б) ниска телесна маса

242. странa 1. Адолесценција је: в. физичко и психичко сазревање Пубертет је: а. период полног и физичког сазревања.

uk a

pr

247. странa 1. Болести зависности: а) пушење, г) наркоманија 2. Марихуана, хероин, екстази, кокаин. 3. Речи које треба уписати: наркоманија, дрога, психичке. 1. Марихуана је дрога која не може изазвати зависност. Млади људи теже узимају дрогу него старији. Сваки проблем може да се реши ако се обратиш родитељима. Младе људе нико не разуме. Дрога није опасна по живот.

Т Т Т Т Т

Н Н Н Н Н

Ed

248. странa 1. У првој реченици прецртати реч већа, треба: мања. У другој реченици прецртати реч теже, треба: лакше. У трећој реченици прецртати реч ослабити, треба: ојачати. Образложење у виду есеја сваки ученик пише на основу свог личног става.

274


ЛИТЕРАТУРА

• • • • • • • • • • • • • • •

o

om

pr

uk a

• • • • • • • •

Attenborough, D. (1986): Život na Zemlji. Prosvjeta, Zagreb. Attenborough, D. (1990): Živi planet. Prosvjeta, Zagreb. Бјегојевић, А., Вуковић, Д., Живковић, М., Лазановић, Д., Пауновић, П., Рајин, Г. (1996): Здравствено васпитање у основним школама. Катедра социјане медицине Медицинског факултета Универзитета у Београду. Брем, А. (1959): Живот животиња, друго издање. Народна књига, Београд. Grebner, K. E. (1971): Природа позната и непозната. „Вук Караџић“ Београд. Dawkins, R. (2004): Приче наших предака. Лагуна, Београд Dawkins, R. (2014): Себични ген. Хеликс, Смедерево Jones. S. (2017): Jeзик гена. Наклада Јесенски и Турк, Загреб Милетић, В., Матановић В., Биологија за 5. разред основне школе, Едука, Београд, 2017. Maтановић, В., Милетић, В., (2017): Биологија за пети разред основне школе. Едука, Београд Матановић, В., Радоњић, С. (2005): Биологија за осми разред основне школе. Завод за уџбенике и наставна средства Источно Сарајево Матановић, В., Станковић М. (2013): Биологија за осми разред основне школе. Герундијум, Београд Матановић, В., Игић, Р., Радоњић, С. (2012): Биологија за пети разред основне школе. Едука, Београд Маринковић, Д., Ћурчић, Д., Петровић, В., Пашић, М., Стефановић,Б. (1992): Биологија за трећи и четврти разред гимназије. Завод за уџбенике, Нови Сад Правилник о начину пружања прве помоћи, врсти средстава и опреме који морају бити обезбеђени на радном месту, начину и роковима оспособљавања запослених за пружање прве помоћи, Службени гласник РС, бр. 109/2016, Београд Правилник о имунизацији и начину заштите лековима, Службени гласник, бр. 104/2018, Београд Серргејев, Б. (1984): Занимљива физиологија. Нолит, Београд Симоновић Милошевић, Л. (2006): Занимљиви свет животиња. Просветни преглед, Београд. Симоновић Милошевић, Л. (1996): Настава биологије у основној школи. Завод за уџбенике и наставна средства, Београд. Станисављевић Ј., Радоњић,С. (2009): Методика наставе биологије. Биолошки факултет, Београд Спасић, М., Слепчевић, Д., Вујовић,С. (2003): Водич кроз зависност. Завод за уџбенике и наставна средства, Београд. Стојковић, Б., Туцић, Н. (2009): Дарвинијана. Службени гласник, Београд Туцић, Н. (2003): Еволуциона биологија. ННК Интернационал, Београд. Цветковић, Д., Лакушић Д., Матић Г., Кораћ, А., Јовановић, С. (2005): Биологија за четврти разред гимназије природно-математичког смера. Завод за уџбенике и наставна средства, Београд. Hale, W.G., Morgham, J.P. (1998): Школска енциклопедија биологије. Књига комерц, Београд Hosler, J. (2011): Еволуција, Прича о животу на Земљи. Наклада Јесенски и Турк, Загреб Школски природњачки атлас (2003): Креативни центар, Београд.

Ed

• • •

275


https://www.nationalgeographic.rs/ https://www.animalplanet.com/ http://www.torlakinstitut.com http://www.zdravlje.org.rs/index.php/savetovaliste/imunizacija https://vesnamiletic.weebly.com/ http://zbornikradova.mtt.gov.rs/ http://www.osmihajlopupin.edu.rs/vesnamiletic.html https://sr.wikipedia.org/wiki/

Ed

uk a

pr

om

o

• • • • • • • •

276


Кариограм жене

2

3

6

7

8

11

12

4

5

om

o

1

10

13

14

15

19

20

Ed

uk a

pr

9

16

17

18

21

22

23


uk a

Ed o

om

pr


Кариограм мушкарца

2

3

6

7

8

11

12

4

5

om

o

1

10

13

14

15

19

20

Ed

uk a

pr

9

16

17

18

21

22

23


uk a

Ed o

om

pr


еуглена

квасац

буђ

папучица – парамецујум

амеба

om

o

бактерија

маховина

четинар

гинко

пиринач

перуника

храст

камилица

шкорпија

сунђер

медуза

планарија

кишна глиста

Ed

папрат

uk a

pr

печурка


uk a

Ed o

om

pr


бубашваба

морска звезда

ајкула

речни рак

виноградарски пуж

om

o

паук

жаба

гуштер

крокодил

корњача

ној

пингвин

орао

горила

кљунар

кенгур

вук

човек

Ed

змија

uk a

pr

кит


uk a

Ed o

om

pr