Природа и друштво, уџбеник за трећи разред основне школе

3

TA

ПРИРОДА И ДРУШТВО

U

KA -

PO

R

Уџбеник за трећи разред основне школе

ED

L

Марела Манојловић Бранкица Ђурић Марела Манојловић Бранкица Ђурић

Марела Манојловић Бранкица Ђурић ПРИРОДА И ДРУШТВО Уџбеник за трећи разред основне школе Главни уредник Проф. др Бошко Влаховић

L

Одговорни уредник Доц. др Наташа Филиповић

TA

Рецензенти Гордана Рацков, професор разредне наставе, ОШ „Свети Сава”, Кикинда Љиљана Лазаревић, професор разредне наставе, ОШ „Михаило Петровић Алас”, Београд Наташа Ковжан Кун, педагог

R

Дизајн Марија Хајстер Александра Шошкић

U

Лектура и коректура Јелена Ангеловски Биљана Никић Споменка Трипковић

KA -

Израда карата Др Милена Панић

PO

Илустрације Младен Анђелковић Милица Протић Милена Ђокић

ED

Издавач Едука д.о.о., Београд Ул. Змаја од Ноћаја бр. 10/1 Тел./факс: 011 3287 277, 3286 443, 2629 903 Сајт: eduka.rs; имејл: eduka@eduka.rs За издавача Проф. др Бошко Влаховић, директор Штампа ______________ Тираж ______________ Издање ______________

ЕВО НАС НА ПОЧЕТКУ

PO

R

TA

L

Здраво! Желим ти добродошлицу у трећи разред. Зовем се Цврле и бићу твој помагач и водич кроз предмет који се зове ПРИРОДА И ДРУШТВО.

У овој школској години заједно ћемо прошетати различитим крајевима наше земље. Упознаћемо њихове становнике, сазнаћемо чиме се баве и како живе. Завирићемо у шуме, ливаде, баре, језера и реке. Сејаћемо жито, брати јабуке у воћњацима, скидати бубе златице са кромпира. Научићемо да чувамо природу јер је она наш дом.

Ослушкиваћемо природу. Пратићемо тела која се крећу различитим путањама. Открићемо нераскидиву везу између кретања и звука. Огледи ће нам помоћи да сазнамо својства течности и ваздуха. Жива и нежива природа све време ће нам говорити о томе колико су повезане и колико је важан наш утицај на њих.

Употпунићемо знање о материјалима и њиховим својствима. Научићемо како се од старих предмета могу добити нови производи. Тако ћемо постати брижни чувари свог животног окружења.

До краја године сјајно ћемо се сналазити у природи, на плану насеља, на географској карти и на временској ленти. Откључаћемо ризницу прошлости и „путоваћемо кроз време”. Дружићемо се са својим прецима.

KA -

Наше дружење донеће нам многа сазнања и занимљива искуства. Пођимо сада. Срећан нам почетак!

ED

U

Да се лакше снађеш у уџбенику, помоћи ћу ти ја овим знацима:

ВАЖНО ЈЕ ДА ЗНАШ

РАЗГОВАРАМО, ОТКРИВАМО

САОБРАЋАЈНА ПРАВИЛА

ОГЛЕДИ

Зрнцe занимљивог знања

УРАДИ ЗАДАТКЕ У РАДНОЈ СВЕСЦИ

НОВЕ И МАЊЕ ПОЗНАТЕ РЕЧИ

А САДА ТИ

САДРЖАЈ ПРИРОДА – ЧОВЕК – ДРУШТВО ...........................................................................7

ED

U

KA -

PO

R

TA

L

ЖИВИМО У РАЗЛИЧИТИМ КРАЈЕВИМА......................................................................................... 8 РЕЉЕФ НАШИХ КРАЈЕВА..................................................................................................................... 9 ВОДЕ НАШИХ КРАЈЕВА.......................................................................................................................11 СТАНОВНИШТВО НАШЕГ КРАЈА..................................................................................................... 14 ШТА СВЕ ПОВЕЗУЈЕ СЕЛО И ГРАД ................................................................................................. 16 ДЕЛАТНОСТИ ЉУДИ......................................................................................................................... 18 Производне делатности .................................................................................................................... 18 Непроизводне делатности ...............................................................................................................20 ДЕЛАТНОСТИ ЉУДИ МЕЂУСОБНО СУ ПОВЕЗАНЕ.................................................................... 22 САОБРАЋАЈ У НАШИМ КРАЈЕВИМА............................................................................................... 23 ПОШТУЈ САОБРАЋАЈНА ПРАВИЛА................................................................................................. 25 Топло - хладно.............................................................................................................................. 27 ВОДА У РАЗЛИЧИТИМ СТАЊИМА................................................................................................. 29 ПРОМЕНЕ ПРИ ЗАГРЕВАЊУ И ХЛАЂЕЊУ ВОДЕ .........................................................................30 УКРУГ, УКРУГ........................................................................................................................................ 32 Како се ваздух мења када се хлади и загрева...............................................................33 УСЛОВИ ЖИВОТА У ПРИРОДИ......................................................................................................36 У ПРИРОДИ ЈЕ СВЕ ПОВЕЗАНО....................................................................................................... 37 УПОЗНАЈ СТАНИШТА И ЖИВОТНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ........................................................................40 Повезаност живих бића у станишту................................................................................................42 Ланац исхране......................................................................................................................................43 ШУМА....................................................................................................................................................44 Врсте шума............................................................................................................................................46 Како су становници шуме прилагођени свом станишту.............................................................. 47 ЛИВАДА И ПАШЊАК.........................................................................................................................48 Како су становници ливаде прилагођени свом станишту...........................................................50 РЕКА........................................................................................................................................................51 Како су становници реке прилагођени свом станишту............................................................... 53 БАРА И ЈЕЗЕРО.....................................................................................................................................54 Како су становници баре и језера прилагођени свом станишту................................................56 ЊИВА....................................................................................................................................................58 ПОВРТЊАК...........................................................................................................................................60 ВОЋЊАК............................................................................................................................................... 62 ПАРК......................................................................................................................................................64 БРИНИ О СВОМ ЗДРАВЉУ...............................................................................................................66 ПОДСЕТИ СЕ........................................................................................................................................ 70

ОРИЈЕНТАЦИЈА У ПРОСТОРУ И ВРЕМЕНУ ....................................................71

TA

L

КАКО ОДРЕЂУЈЕМО СТРАНЕ СВЕТА............................................................................................... 72 ПОГЛЕД ИЗ „ПТИЧИЈЕ ПЕРСПЕКТИВЕ”.......................................................................................... 74 ОРИЈЕНТАЦИЈА ПОМОЋУ ПЛАНА НАСЕЉА................................................................................ 76 ОРИЈЕНТАЦИЈА НА ГЕОГРАФСКОЈ КАРТИ....................................................................................78 СНАЂИ СЕ У ВРЕМЕНУ.......................................................................................................................80 Путујемо кроз време...........................................................................................................................82 ПОДСЕТИ СЕ........................................................................................................................................84

KA -

PO

R

ПРОШЛОСТ .........................................................................................................................85 ОТКЉУЧАЈМО РИЗНИЦУ ПРОШЛОСТИ.......................................................................................86 ЧУВАМО ТРАГОВЕ ПРОШЛОСТИ....................................................................................................88 НЕКАДА СЕ ОВАКО ЖИВЕЛО...........................................................................................................89 Живот и рад наших предака..............................................................................................................89 Детињство у прошлости.................................................................................................................... 91 Одевање наших предака.................................................................................................................... 92 Шта су јели наши преци.....................................................................................................................93 ЛИЧНОСТИ КОЈЕ СЕ ПАМТЕ.............................................................................................................94 ЗНАМЕНИТИ ЉУДИ НАШИХ КРАЈЕВА .......................................................................................... 95 ПОДСЕТИ СЕ........................................................................................................................................96

U

КРЕТАЊЕ .............................................................................................................................97

ED

КРЕЋЕМО СЕ И МИРУЈЕМО..............................................................................................................98 ТЕЛА СЕ КРЕЋУ ПО СВОЈОЈ ПУТАЊИ............................................................................................99 ТЕЛА ПРЕЛАЗЕ РАЗЛИЧИТО РАСТОЈАЊЕ...................................................................................100 ТЕЛА ПАДАЈУ...................................................................................................................................... 101 СВЕТЛОСТ И СЕНКА......................................................................................................................... 102 КРЕТАЊЕ ПРОИЗВОДИ ЗВУК.........................................................................................................104 ОСЛУШКУЈ ПРИРОДУ...................................................................................................................... 105 ПРАТИ ЗВУКОВЕ ОКО СЕБЕ............................................................................................................ 106 ПОДСЕТИ СЕ...................................................................................................................................... 108

МАТЕРИЈАЛИ..................................................................................................................109

ED

U

KA -

PO

R

TA

L

ПРОМЕНЕ МАТЕРИЈАЛА...................................................................................................................110 Повратне промене..............................................................................................................................110 Неповратне промене......................................................................................................................... 111 СЛИЧНОСТИ И РАЗЛИКЕ МЕЂУ ТЕЧНОСТИМА.........................................................................112 Променљивост облика......................................................................................................................112 Боја течности......................................................................................................................................112 Провидност течности........................................................................................................................113 Густина течности................................................................................................................................114 Услови тока.........................................................................................................................................115 Течности као растварачи..................................................................................................................116 Од чега зависи брзина растварања................................................................................................117 ТОПЛОТНА ПРОВОДЉИВОСТ МАТЕРИЈАЛА.............................................................................118 ВАЗДУХ КАО ТОПЛОТНИ ИЗОЛАТОР..........................................................................................119 ЧУВАЈМО СВОЈЕ ОКРУЖЕЊЕ – РЕЦИКЛИРАЈМО!.....................................................................120 Чувај своју животну околину...........................................................................................................121 ЧОВЕК МЕЊА ОКРУЖЕЊЕ.............................................................................................................. 122 ПОДСЕТИ СЕ......................................................................................................................................124

R

TA

L

ПРИРОДА ЧОВЕК

PO

ДРУШТВО

KA -

Подсети се и сазнај нешто ново о:

ED

U

• различитим крајевима наше земље; • облицима рељефа и облицима појављивања воде у нашим крајевима; • становништву наших крајева; • повезаности села и града; • производним и непроизводним делатностима људи и њиховој повезаности; • саобраћају у нашим крајевима и безбедном понашању у саобраћају; • кружењу воде у природи; • променама при загревању и хлађењу ваздуха; • мерењу температуре; • животним заједницама и међусобним утицајима у њима; • заразним болестима и мерама заштите од њих.

ЖИВИМО У РАЗЛИЧИТИМ КРАЈЕВИМА

Важне речи: • мој крај

Твоје насеље и његова шира околина чине крај у којем живиш. Он се разликује од крајева твојих вршњака који живе у неким другим деловима Србије. Оно што га чини другачијим јесте изглед рељефа, воде које у њему постоје и насеља. И начин живота људи који живе у разним крајевима се разликује.

TA

L

• На које све начине можеш боље да упознаш крај у којем живиш?

• Прочитај писма својих вршњака који воле свој крај и добро га познају.

Р

KA -

PO

R

ођена сам и растем у Ковиљу, маленом лепом месту у Бачкој. Она је добила име по граду Бачу, који се налази у “ њеном јужном делу. Идем у Основну школу “Лаза Костић , која носи име чувеног српског песника рођеног овде. У мом месту налази се и познати стари манастир који је, према легенди, основао Свети Сава. Негујемо и чувамо старе народне обичаје и одржавамо многе лепе светковине у част воћа и поврћа које гајимо на својој плодној земљи. С манастир у Ковиљу пролећа, враћају нам се и роде. Када стигну, прво круже високо на небу, а потом слећу у своја стара гнезда и дуго клепећу крилима. Кажу да се оне гнезде само тамо где живе добри људи и на местима где природа није загађена.

Ж

ED

U

ивим у селу Гиљева, на Пештерској висоравни. Пештер је име добио по многобројним пећинама, које се овде називају пештере. Висораван је оивичена рекама Ибром и Лимом, као и Новопазарском и Сјеничком котлином. Позната је по дугим и изузетно хладним зимама. На њеним бескрајним пашњацима, могу се видети велика стада оваца, краве, коњи, који слободно пасу, и црни биволи с великим повијеним роговима. Пространства Пештера Пештерска висораван су непрегледна, па се коњи и данас користе као превозно средство. Људи у мом крају углавном се баве сточарством и праве чувени сјенички сир. Веома су гостопримљиви према људима које пут нанесе у наш крај.

А САДА ТИ 1. Шта те све везује за крај у којем живиш?

2. По чему је он препознатљив и посебан?

3. Који од описаних крајева више личи на твој? Наведи и опиши те сличности.

4. По чему се све разликује твој крај од краја девојчице која живи у Ковиљу?

5. Који ти се од описаних крајева више свиђа? Образложи свој избор.

8

6. страна

Подсети се шта је рељеф. Које облике рељефа знаш? Који од њих постоје у твом крају? Сада ћеш научити и неке нове облике рељефа.

ОБЛИЦИ РЕЉЕФА РАВНИЦЕ

УДУБЉЕЊА

брежуљак

низија

речно корито

брдо

висораван

клисура

TA

УЗВИШЕЊА

Важне речи: • облици рељефа • узвишења • равнице • удубљења • подножје • падина • врх

L

РЕЉЕФ НАШИХ КРАЈЕВА

планина

кањон

PO

R

котлина

ED

U

KA -

висораван

планина 500 m

брдо брежуљак низија

200 m 0m

море

Надморска висина је вертикално растојање између нивоа мора и неке тачке на копну.

речно корито – удубљење кроз које тече река клисура – дубока речна долина стрмих страна котлина – удубљење у земљишту са равним дном окружено узвишењима (брдима и планинама)

9

Панонска низија

висораван

Висораван је равничарски или благо заталасан предео на већим надморским висинама.

Кањон је уска и дубока речна долина изузетно стрмих страна.

L

Равнице су равни делови копна. Низије су равнице до 200 метара надморске висине. У нашој земљи највећа је Панонска низија.

кањон реке Таре

TA

Која падина овог узвишења је стрмина, десна или лева?

PO

KA -

нa

ди

па

па

a

н ди

R

врх

подножје

Свако узвишење има подножје, стране (падине) и врх. Стране узвишења могу бити благе (обронци), али и веома стрме (стрмине).

ED

U

Наши крајеви се разликују према облицима рељефа који у њима преовлађују. Крајеви који се налазе у равници називају се равничарски. У брдовитим крајевима најчешћи облици рељефа јесу брежуљци и брда. У планинским крајевима основни облик рељефа су планине.

А САДА ТИ 1. Пажљиво погледај илустрацију на претходној страни и одговори на питања. Шта је заједничко за брежуљак, брдо и планину? По чему се разликују ови облици рељефа? Шта се налази на већој надморској висини – низија или висораван?

2. Спајајући врхове прстију обе шаке направи једно узвишење. Твој пар из клупе на њему треба да одреди и именује делове узвишења.

3. Какав је рељеф твог краја према облицима рељефа који у њему преовлађују?

4. Који све облици рељефа постоје у њему?

7. и 8. страна

10

ВОДЕ НАШИХ КРАЈЕВА

Важне речи: • стајаће воде • текуће воде

СТАЈАЋЕ

река

бара

језеро

KA -

PO

поток

TA

ВОДЕ

ТЕКУЋЕ

R

Које воде постоје у твом крају? Објасни због чега су значајне.

L

Воде делимо на текуће и стајаће. Текуће воде непрекидно теку од извора до ушћа. Стајаће воде мирују у свом удубљењу у земљишту. Језера су већа удубљења у копну испуњена водом која у њима никада не пресушује. Када је зима веома хладна, језеро се заледи само по површини. По настанку деле се на природна и вештачка језера. Вештачка језера ствара човек преграђујући бранама речне токове. У односу на језера, баре су мања и плића удубљења у копну испуњена водом. Лети могу и да пресуше. Вода у њима није бистра и чиста као језерска.

1. Извор (врело) јесте место где текућа вода извире из земље.

U

2. Речни ток је кретање реке од извора до ушћа.

ED

3. и 4. Десна и лева обала реке одређују се према смеру у ком река тече. Када се окренеш лицем у смеру тока реке, десно од тебе је десна обала (3), а лево је лева обала (4).

1

5. Притока је мања текућа вода која се улива у већу текућу или стајаћу воду.

6. Ушће је место где се поток или река улива у другу реку, језеро или море.

По чему се разликују корита планинског потока и веће реке која тече равницом?

11

2 3

5 4

6

6

У зависности од тога кроз какве крајеве протичу, реке делимо на планинске и равничарске. Планинске реке су брзе, бистре и хладне. Понекад својим брзим, снажним током усецају клисуре и кањоне кроз стеновите пределе. На њима људи граде воденице у којима се мељу житарице, као и хидроцентрале које производе струју. Равничарске реке су широке, мирне и споре. Њихова корита су дубља и шира у односу на корита планинских река. Земљиште поред њих је плодно. Велике равничарске реке служе и као водени путеви. Њима плове бродови, чамци. воденица – г рађевина на реци у којој се мељу житарице хидроцентрала – постројење на води у коме се производи електрична енергија

L

Твоји вршњаци добро познају реке у свом крају и говоре ти о њима.

TA

Ж

KA -

Велика Морава

PO

R

ивим у Ћуприји, граду који је подигнут уз десну обалу Велике Мораве. Она је најдужа река која целим својим током протиче кроз нашу земљу. Тече плодном и густо насељеном равницом која се зове Поморавље. Велика Морава нема свој извор. Настаје спајањем двеју река. ► Истражи и сазнај од којих двеју река настаје Велика Морава.

Ж

ED

U

ивим у Ваљеву, граду у коме се река Градац улива у Колубару. Извор реке Градац је у подножју планине Повлен. На свом путу од извора до ушћа тече кроз кривудаву клисуру. Вода ове лепе реке изузетно је чиста. У њој живе видре, поточне пастрмке, као и многе друге ретке биљне и животињске врсте.

Ја бих радо посетио ову реку. А ти? Образложи одговор.

Градац

А САДА ТИ

1. Наведи разлике између текућих и стајаћих вода.

2. Објасни зашто се вода у језеру при ниским температурама леди само по површини.

3. Која је највећа текућа вода у твом крају? Истражи и сазнај где је њен извор, а где ушће.

4. Наведи три разлике између равничарских и планинских река.

5. Размисли о томе да ли је река Градац планинска или равничарска река.

6. Пажљиво прочитај текст на почетку ове странице. Наведи два разлога због којих су људи одувек градили насеља на обалама равничарских река.

9. страна

12

Зрнца занимљивог знања Река Увац извире на Пештерској висоравни, а улива се у реку Лим. Тражећи мекше стене у планинским пределима кроз које је правила своје корито, ова река је направила мноштво кривина. Тако је настао њен чудесно вијугави ток дужине 120 километара. Те кривине вијугавог речног тока називају се меандри.

R

PO

На планини Тари извире река која је дугачка тачно онолико колико једна година има дана – 365 метара. Зове се Врело или Година. На том кратком путу она мења брзину свог тока. Прво јури низ стење, затим се смирује и добија скоро равничарски ток. На крају се у виду водопада улива у реку Дрину.

TA

L

река Увац

река Врело

KA -

Како би се звала ова река да је дугачка 366 метара? Зашто су људи у давна времена градили своја насеља и утврђења на врховима узвишења?

ушће Врела у Дрину

ED

U

Сокоград се налази у близини Сокобање. Настао је у давна времена као тврђава за одбрану од напада непријатеља. Сокоград је назив добио по легенди која говори да су се његови господари бавили дресирањем соколова. Они се и сада могу видети како лете изнад остатака овог прастарог града. Сокоград је саграђен на месту до којег је тешко доћи. Да би олакшали његову градњу, градитељи су преградили реку Моравицу и направили језеро. На тај начин добили су водени пут. Лакше су превозили камен који је био потребан за његову градњу.

Сокоград

13

СТАНОВНИШТВО НАШЕГ КРАЈА Земља у којој живимо, Србија, посебна је по томе што у њој, осим Срба, који су најбројнији, живе и припадници многих других народа. У различитим крајевима наше земље заједно живе, раде и сарађују: Мађари, Словаци, Црногорци, Хрвати, Русини, Украјинци, Роми, Бугари, Румуни, Власи, Бошњаци, Албанци, Македонци...

Важне речи: • становници и народи краја • права и обавезе

PO

R

TA

Срби вековима живе у свим крајевима наше земље. Говоре српским језиком, пишу ћирилицом и латиницом, православне су вере и славе крсну славу. На прославама воле да играју коло уз звуке хармонике и фруле. Традиционалне ношње, фолклор и народна књижевност представљају значајан део српске културе. На српској трпези често се нађу: разне чорбе, гибаница, проја, качамак, сарма од купуса и зеља, пасуљ пребранац, подварак, мусака, месо печено на роштиљу, баклаве, торте...

L

Добар дан! Зовем се Милица. Живим у Крагујевцу.

KA -

Dobrý deň! Зовем се Зузана. Живим у Ковачици.

ED

U

Припадници словачког народа живе у Војводини. Говоре словачким језиком и поносно негују своју традицију и културу. Познати су по наивном сликарству, у коме су постигли светску славу. У словачкој кухињи често се комбинује печено месо са воћем (шљивама, вишњама), праве се кнедле, ћуфте од хлеба и кромпира, разноврсне чорбе од поврћа, међу којима је најпознатија цибулова супа од лука.

трпеза – сто за којим се узимају главни оброци; јело и пиће које се нуди на столу

14

Jó napot kivánok! Зовем се Иштван. Живим у Кањижи. После Срба, најбројнији народ у Војводини су Мађари. Говоре мађарским језиком и католичке су вероисповести. Национална игра им је чардаш, који играју уз музику виолине и цимбала. Једно од најпознатијих мађарских јела јесте гулаш, који праве од меса и лука са доста зачина.

TA

Baxtalo dive! Зовем се Дамир. Живим у Нишу.

L

Цимбал

PO

R

Роми живе у свим крајевима наше земље. Поред ромског, говоре и српским језиком. Део ромског народа је православне вере и такође слави породичну славу. У Србији живе и Роми муслиманске вере. Воле музику и игру. Познати су по сјајним дувачким оркестрима.

ED

U

KA -

Сви народи који живе у нашој земљи су равноправни. То значи да имају иста права на рад, образовање, лечење, испољавање своје вере, употребу свог језика и неговање народне традиције. Поред различитих језика којим говоре, разликују се и по празницима које славе, по народним обичајима и ношњама, по јелима и традиционалним песмама и играма. Без обзира на различитости, припадници свих народа који живе у истом крају могу да буду добре комшије, пријатељи, супружници, кумови, колеге на послу, другови у школи. Припадници свих народа који живе у нашим крајевима имају обавезу да поштују једни друге, уважавају различито мишљење, веру и обичаје. Њихова обавеза је и да одговорно раде свој посао, да пружају помоћ другима у невољи и да чувају и штите своје животно окружење. Без обзира на то ком народу припадају, сви становници треба да поштују земљу у којој живе и правила која у њој постоје.

супружници – муж и жена

А САДА ТИ 1. Који народи живе у твом крају? Шта знаш о њиховим јелима, музици, ношњи?

2. Замисли да пишеш писмо вршњаку који је припадник другог народа. Шта би те највише занимало о његовом народу? Како би гласила твоја питања?

3. У књигама и часописима који говоре о народној традицији пронађи интересантне податке о свом народу. У свесци напиши кратку причу о томе.

15

11. страна

ШТА СВЕ ПОВЕЗУЈЕ СЕЛО И ГРАД

TA R PO

ED

U

KA -

Породица Дробњаковић живи у селу Трешњевица. Најближи град им је Ариље. Осим домаћих животиња, ова породица бави се и узгојем малина. Одређену количину малина, меса, млека и јаја продају на градској пијаци, а преостала количина доспева у продавнице и фабрике у којима се производи храна. Вредна породица Дробњаковић продајом својих производа зарађује новац. Њиме плаћа рачуне за струју, воду, телефон, кабловску телевизију и интернет. Тим новцем у граду купују све оне производе којих нема на селу. Делом новца плаћају школарину свом сину Луки, који студира на Машинском факултету у Крагујевцу.

L

Сети се свега што знаш о насељима. По чему се све разликују село и град?

Важне речи: • село • град • међусобна повезаност

А САДА ТИ 1. З ашто је рад породице Дробњаковић важан за становнике Ариља?

2. Наведи разлоге због којих чланови породице Дробњаковић одлазе у град.

3. Које своје производе људи са села продају у граду?

16

L TA R PO

U

KA -

Блиски рођак породице Дробњаковић, Петар Симић, живи у Крагујевцу. Он је ветеринар, а његова супруга ради као организатор изложби у Народном музеју. Редовни су посетиоци позоришних представа, а њихова деца не пропуштају добре концерте. Са Симићима у Крагујевцу живи и Лука. Када заврши факултет, потрудиће се да се запосли у „Нашој фабрици”, која се налази у овом граду. У њој се производе аутомобили. Господин и госпођа Симић радо одлазе у Трешњевицу. Млађи чланови ових породица често размењују поруке мобилним телефонима, а понекад се чују и преко интернета.

ED

Становници села и становници градова размењују своје услуге и производе зато што не могу све своје потребе задовољити у свом насељу. Због тога су међусобно повезани и зависе једни од других.

А САДА ТИ 1.

2.

3.

4.

5.

6.

Шта је град пружио Луки што није могао добити у свом селу? Зашто господин и госпођа Симић радо одлазе у Трешњевицу? У којим се градским установама негују култура и уметност? Зашто ветеринари имају посла и у граду и у селу? На које све начине ове породице могу да буду у контакту? Како су у њиховом случају повезани село и град?

17

12. страна

ДЕЛАТНОСТИ ЉУДИ Бавећи се разноврсним пословима, људи обезбеђују и себи и другима све што је потребно за живот. Сви послови којима се стварају неки производи спадају у производну делатност. Људи обављају и друге послове: истражују, обучавају друге, лече, превозе робу и путнике, преносе информације, тргују, организују путовања. Таквим пословима ништа се не производи и због тога они спадају у непроизводне делатности.

Важне речи: • производне делатности • непроизводне делатности

TA

L

Производне делатности У производне делатности спадају: пољопривреда, индустрија и производно занатство. Пољопривредом се баве људи који гаје биљке и животиње од којих имају разне користи.

ЛОВ И РИБОЛОВ

PO

СТОЧАРСТВО

ШУМАРСТВО

ED

U

KA -

ЗЕМЉОРАДЊА

R

ПОЉОПРИВРЕДА

А САДА ТИ

1. Наброј што више биљака које гаје људи који се баве земљорадњом.

2. Којим се пољопривредним занимањима баве људи у твом крају?

3. Која грана пољопривреде производи сировине за прављење ципела и вунених џемпера?

4. Пољопривредна грана која се бави узгојем рибе у рибњацима назива се:

а) риболов; б) рибарење; в) рибарство. Одабери тачан одговор.

5. Шта мислиш о лову на дивље животиње? Образложи свој одговор.

6. Због чега постоји пољопривредна делатност?

18

Индустрија је делатност у којој се прерадом сировина у фабрикама добијају разноврсни производи. Сада ћеш упознати неке индустријске гране и њихове производе.

ИНДУСТРИЈА ПРЕХРАМБЕНА

ТЕКСТИЛНА

МАШИНСКА

ХЕМИЈСКА

PO

R

TA

L

ДРВНА

KA -

Производним занатством се баве људи који у својим занатским радионицама ручно, уз помоћ одговарајућег алата, праве разне производе.

ED

U

ПРОИЗВОДНО ЗАНАТСТВО

обућар

градитељ виолина

златар

кројач

А САДА ТИ 1. Којим се производним делатностима баве људи у твом крају? Које се потребе становника тиме задовољавају?

2. У чему је основна разлика између занатског и индустријског производа?

3. Којој грани индустрије припада производња веш-машине?

4. Како је прехрамбена индустрија повезана са пољопривредом?

5. Који се производи хемијске индустрије користе у твојој кући? Које од њих треба држати ван дохвата деце? Објасни зашто.

19

Непроизводне делатности У непроизводне делатности спадају: здравство, просвета (образовање), наука, култура и уметност, саобраћај, трговина, туризам и угоститељство, услужно занатство.

Здравство је делатност која обухвата послове лечења и заштите здравља људи.

апотекарка

TA

L

лекарка

R

Просвета (образовање) јесте делатност која обухвата послове образовања и васпитања деце и одраслих.

KA -

Наука је делатност која обухвата истраживачке послове у институтима, лабораторијама, истраживачким центрима.

сала на факултету

PO

учитељица

Никола Тесла

тим научника

ED

U

Култура и уметност су делатности које обухватају послове људи на телевизији, у музејима, библиотекама, позориштима, културним установама, као и стварање и извођење уметничких дела.

диригент

глумци

институт – установа за унапређивање стручног знања лабораторија – специјално уређена просторија у којој се врше разна испитивања, огледи и експериментална научна истраживања

Услужним делатностима се баве људи чије је занимање да пружају различите услуге.

20

Саобраћај је услужна делатност која обухвата послове превоза путника, робе и преноса информација. поштар

пилот

TA

L

Трговина је услужна делатност која oбухвата послове куповине и продаје разних производа (робе).

PO

KA -

Туризам и угоститељство су услужне делатности које обухватају послове организовања путовања, смештаја туриста, исхране у хотелима и ресторанима. Саставни део ових делатности јесте и пружање услуга забаве, рекреације, организовање излета и посета знаменитим местима.

продавац на пијаци

R

радници у самопослузи

рецепционер у хотелу

U

туристички водич

ED

Услужно занатство обухвата послове поправке обуће и одеће, намештаја и разних других предмета. Послови које обављају фризери и козметичари такође спадају у услужне занате. фризерка

А САДА ТИ 1. У чему је разлика између производних и непроизводних делатности?

2. Којим се пословима баве твоји родитељи/старатељи? Којим делатностима припадају ти послови? Које потребе становника твог краја они задовољавају?

3. Којој делатности припада занимање које је теби посебно интересантно?

4. На који начин су повезани саобраћај и туризам?

5. Којим се делатностима претежно људи баве у твом крају?

21

ДЕЛАТНОСТИ ЉУДИ МЕЂУСОБНО СУ ПОВЕЗАНЕ

Важне речи: • повезаност делатности

Све делатности којима се људи баве неопходне су за развој и опстанак људског друштва. Оне су повезане и подједнако важне. Много је примера који то потврђују. Навешћемо неке од њих.

зубарка поправља зубе детету

ED

U

KA -

Земљорадницима су потребна средства за заштиту и повећање квалитета производа. Та средства им омогућује хемијска индустрија. У њој раде људи који су се образовали за та занимања. И једни и други не би могли без људи који раде у саобраћају. Они превозе хемијска средства од фабрика до њива, воћњака, повртњака.

радник који израђује зубарску столицу

PO

модел зубарске столице

R

TA

L

Погледај фотографије и објасни како су повезани зубари и радници у машинској индустрији.

запрашивање хемијским средствима

А САДА ТИ 1. Зашто су све људске делатности важне и неопходне? Наведи неке примере.

2. Како настаје твоја памучна мајица? Које су делатности омогућиле да се она нађе у твом ормару?

3. Зашто су зидари неопходни људима који се баве туризмом?

4. На који начин су повезани лекари, произвођачи лековитог биља и апотекари?

5. Разговарајте на часу о томе како настаје неки производ. Цео поступак илуструј у својој свесци.

13. страна

22

САОБРАЋАЈ У НАШИМ КРАЈЕВИМА Од давних времена људи су имали потребу да путују, да превозе робу, да шаљу поруке и да примају вести и обавештења.

_Некада су то чинили овако:

Данас то чине овако:

ED

U

KA -

PO

R

TA

L

Важне речи: • саобраћајна средства • путнички саобраћај • теретни саобраћај • информациони саобраћај

Сигурно си чуо/чула за маратон – дугу трку у којој такмичари треба да претрче око 42 километра. Зашто толико? Толико је трчао без предаха војник – гласник од места Маратона до Атине. Носио је вест о победи Грка над Персијанцима. То се десило у давној прошлости, али није заборављено. Људи широм света учествују у маратонским тркама.

- Истражи и сазнај где и када се у нашој земљи ► одржава једна таква трка.

23

Зрнце занимљивог знања

Све оно што служи за превоз људи и робе, за преношење информација (вести, порука и обавештења) називамо саобраћајним средствима. Према намени, саобраћај делимо на: путнички, теретни и информациони. Која саобраћајна средства видиш на сликама? Наведи још нека саобраћајна средства за сваку врсту саобраћаја. Која од њих користе људи у твом крају? Наведи разлоге због којих користе та саобраћајна средства. ТЕРЕТНИ САОБРАЋАЈ

ИНФОРМАЦИОНИ САОБРАЋАЈ

PO

R

TA

L

ПУТНИЧКИ САОБРАЋАЈ

KA -

Хајде да научимо још нешто! Ко вози нека саобраћајна средства? Одакле почиње и где се завршава њихова вожња?

ED

U

Управљам возом. Ја сам машиновођа. Мој воз почиње и завршава своје путовање на железничким станицама. У путничким возовима кондуктери прегледају карте.

Управљам авионом. Ја сам пилот. Чланови моје посаде су: копилот, стјуардесе и стјуарди. Почетна и крајња тачка нашег путовања је аеродром.

А САДА ТИ 1. Како данас до нас стижу вести?

2. Како се назива станица бродова? Ко њима управља?

3. К оју врсту саобраћаја ти најчешће користиш?

4. Која саобраћајна средства припадају тој врсти?

5. Зашто је теретни саобраћај важан људима који гаје воће?

6. К оје своје потребе људи могу да задовоље коришћењем путничког саобраћаја?

7. Истражи и сазнај за коју врсту саобраћаја су се у прошлости користили голубови.

24

ПОШТУЈ САОБРАЋАЈНА ПРАВИЛА

Важне речи: • безбедно понашање у саобраћају

Зашто је веома важно да поштујеш саобраћајна правила? Која од њих знаш? Зашто је важно да саобраћајна средства која користимо буду исправна?

L

Крени на време у школу и никада немој трчећи да прелазиш улицу, чак ни на пешачком прелазу.

KA -

Кад изађеш из аутобуса, сачекај да он прође. Никада немој да прелазиш улицу испред или иза аутобуса. То је једна од најопаснијих ситуација у саобраћају.

PO

R

TA

Ако се крећеш коловозом ван насељеног места, ходај левом страном што ближе ивици коловоза. Тако ћеш увек видети возило које ти иде у сусрет.

U

Безбедни мали возачи

ED

Ако знаш да возиш бицикл, где то најчешће радиш? Која места су безбедна за вежбање вожње бицикла?

Пажљиво погледај илустрацију и објасни шта мали и велики бициклисти исправно раде.

25

Кад возиш бицикл: • носи кацигу; • вози на бициклистичкој стази или другим местима где нема саобраћаја; • ноћу носи одећу светле боје или рефлектујући прслук; • обавезно провери да ли раде кочнице, предње и задње светло; • ако вас је неколико на стази, возите једно иза другога; • немој да слушаш музику док возиш јер тако не чујеш звучне сигнале.

Кад возиш ролере: • обавезно носи кацигу, штитнике за колена и лактове, рукавице; • бирај само безбедна места за вожњу (асфалтиране стазе у парковима, дечијим игралиштима, пешачким зонама...).

TA

L

На основу илустрације објасни која је опрема потребна за безбедну вожњу ролера.

Зашто девојчица на тротинету носи кацигу?

55

ED

U

KA -

PO

Хајде, прелази! Отићи ће нам аутобус.

R

Погледај следеће илустрације и образложи у чему све греше деца која су приказана на њима. Наведи још неке опасне ситуације у саобраћају.

Прочитај следеће саобраћајно правило и илуструј га у свесци. Ако се по мраку враћаш кући, било би добро да на торбу прикачиш неки светлећи предмет („мачије око”). На тај начин возачи ће те лакше уочити.

На мојој ливади сви су стрпљиви и одговорни учесници у саобраћају. И пешаци и летачи и копачи користе своје стазе и никада се не сударају. А сада да проверим твоје знање. Ко су ливадски пешаци, ко су летачи, а ко копачи?

14. и 15. страна

26

ТОПЛО - ХЛАДНО Маша се не осећа добро. Боли је глава и чело јој је вруће. Како може сазнати колика је топлота њеног тела? На који начин људи могу одредити колико је ваздух топао или хладан? Зашто се другачије облачимо лети и зими?

Важне речи: • температура • термометар • степен Целзијуса (оС)

L

Топлоту ваздуха, воде и свог тела можеш осетити, али и тачно измерити. Кад тачно измериш колико је нешто топло или хладно, сазнајеш колика му је температура. Справа за мерење температуре зове се термометар. Постоје различити термометри којима меримо температуру ваздуха, воде и тела.

TA

Јединица за мерење температуре је степен Целзијуса (оC).

PO

Свака цртица на скали означава један оC.

Бррррр! Баш је хладно. Термометар је измерио 2 степена испод нуле.

U

Плочица је израђена од дрвета или пластике.

KA -

У стакленој цевчици налази се налази обојена течност (алкохол).

R

Скала са бројевима показује измерену температуру.

ED

термометар за мерење температуре ваздуха

Када је топло, термометар се загрева па се течност у цевчици шири. Подиже се и показује повишену температуру.

Када је хладно, термометар се хлади па се течност у цевчици спушта и показује ниску температуру. Када је измерена температура ваздуха или воде испод нуле, испред броја степени пише се знак – (минус).

27

дигитални термометар за мерење температуре тела – топломер

L

термометар за мерење температуре воде

TA

А САДА ТИ

U

Зрнца занимљивог знања

KA -

PO

R

1. Када ставиш топломер испод пазуха, да ли он истог тренутка показује температуру твог тела?

2. Колико је степени Целзијуса могла да износи температура Машиног тела када је била болесна?

3. У које годишње доба у нашим крајевима термометар за ваздух не може да показује температуру испод нула степени Целзијуса?

4. Зашто се зими не купамо у рекама, језерима, мору, базенима на отвореном?

5. Уз помоћ учитеља/учитељице, заједно са другарима из одељења постави термометар на прозор учионице, са спољашње стране. Током једне радне седмице мерите температуру ваздуха. Измерене вредности температуре унесите у заједничку табелу коју ћете направити уз помоћ учитеља/учитељице.

ED

Андерс Целзијус био је шведски астроном, научник који се бавио изучавањем небеских тела. Давне 1742. године, представио је своју скалу за мерење температуре на термометру. Поделио ју је на 100 степени, од тачке смрзавања чисте воде (нула степени) до тачке њеног кључања (сто степени). Та скала је и званично усвојена као међународна мера за мерење температуре. У свету постоје и друге јединице мере за мерење температуре, али се Целзијусова температурна скала најчешће користи. Највиша и најнижа температура у нашим крајевима Највиша температура измерена је 24. јула 2007. године у Смедеревској Паланци. Износила је близу 45оС. Најнижа температура од –39оС, измерена је 26. јануара 2006. године у Карајукића Бунарима на Пештерској висоравни.

18. страна

28

Вода у различитим стањима

Важне речи: • течно стање • чврсто стање • гасовито стање

Шта се дешава са водом када је ставиш у замрзивач? По чему се капљица воде разликује од коцкице леда? Шта се деси са пахуљом снега која ти падне на топли длан? Шта се види изнад лончића када у њему ври вода? Шта је заједничко за капљицу воде, коцкицу леда, пахуљу снега и водену пару?

TA

L

Вода се у природи појављује у три различита стања: чврстом (лед, снег, грaд), течном (киша, бара, поток, роса...) и гасовитом (водена пара, облак, магла).

ED

U

KA -

PO

R

Фотографије показују воду у три различита стања. Која од њих приказује гасовито стање воде? У каквом је стању вода на преостале две фотографије?

Зими се водена пара у облацима охлади, згусне се и смрзне. Од смрзнутих капљица постају снежне пахуљице. Тако настаје снег. У свакој снежној олуји на земљу падне безброј снежних пахуљица и свака од њих је различита.

Зрнце занимљивог знања

А САДА ТИ 1. Шта све у природи представља воду у течном стању?

2. У које годишње доба највише можеш видети воду у чврстом стању?

3. У ваздуху увек има водене паре. Ако нагло захладни, водена пара се не дигне високо, већ се згусне ниско, при земљи. Шта тада настаје?

4. Да ли је безбедно прелазити улицу када је магла? Образложи свој одговор.

5. Иње је вода у чврстом стању. Уз помоћ родитеља/старатеља на интернету истражи и сазнај како настаје иње. Осим интернета, у томе ти могу помоћи дечије енциклопедије или књиге о природи.

29

ПРОМЕНЕ ПРИ ЗАГРЕВАЊУ И ХЛАЂЕЊУ ВОДЕ

Важне речи: • испаравање • кондензација • замрзавање

Истражујемо заједно! Шта се дешава са водом када се она загрева? Од чега зависи брзина испаравања воде? Извођењем следећих огледа сазнаћеш да ли су твоји одговори били тачни. Огледе можеш извести само у присуству и уз помоћ одраслих особа. Оглед 1

L

Кораци у извођењу о�ле�а 1. Загревати воду у шерпи на рингли до кључања.

2. Посматрати и описивати промене воде током овог процеса.

PO

R

TA

Прибор који нам је �о�ребан – шерпа – вода

KA -

Оглед 2

Ш�а се �есило 1. Шта се дешава са водом када је загревамо?

2. Закључи која се промена стања воде десила.

ED

U

Прибор који нам је �о�ребан – фен – комадићи вате – вода

Кораци у извођењу о�ле�а 1. Наквасити комадиће вате.

2. Феном сушити неке од њих, а друге оставити да се суше на собној температури.

3. Обратити пажњу на брзину којом ће се сушити једни и други.

Ш�а се �есило 1. Из којих је комадића вате вода брже испарила?

2. Зашто се то десило?

Шта смо научили Приликом загревања, вода прелази из једног стања у друго, из течног у гасовито. Тај процес назива се испаравање. Брзина испаравања воде зависи од температуре загревања. Вода брже испарава на вишој температури.

30

TA

L

Истражујемо заједно! Шта се дешава са воденом паром када се охлади? У које стање прелази вода када је ставимо у замрзивач? Те промене пратићемо кроз следеће илустрације и огледе.

Ш�а се �есило

R

Вода која се загрева из течног стања прелази у водену пару. Поклопац на шерпи је хладнији од водене паре. У додиру са њим, пара се охлади и поново прелази у течно стање. Та појава је супротна испаравању и назива се кондензација.

KA -

Кораци у извођењу о�ле�а 1. Напунити пластичну флашицу водом до врха.

2. Уместо затварача ставити фолију.

3. Ставити флашицу у замрзивач.

4. После неколико сати извадити флашицу и уочити шта се десило.

ED

U

Прибор који нам је �о�ребан – пластична флашица – вода – провидна фолија

PO

Оглед 3

Ш�а се �есило У које је стање прешла вода приликом хлађења до температуре замрзавања?

1. Упореди положај фолије на отвору флашице пре и после замрзавања. Шта закључујеш?

Шта смо научили Приликом хлађења вода мења стања. Из гасовитог прелази у течно стање, а замрзавањем из течног у чврсто стање – лед. Замрзавање воде почиње на 0 степени Целзијусових. Важно је да запамтиш да се вода при замрзавању шири.

31

19. и 20. страна

УКРУГ, УКРУГ Истражујемо заједно! Изведи следећи оглед. Он ће ти помоћи да боље схватиш како вода у природи мења своја стања.

Кораци у извођењу о�ле�а 1. Сипај мало топле воде у флашу.

2. На грлић флаше стави картончић са отвором у средини.

3. На њега стави коцкицу леда.

4. Посматрај шта ће се десити у флаши.

PO

R

TA

L

Прибор који нам је �о�ребан – стаклена флаша са ширим отвором – картон с већим отвором – топла вода – коцкица леда

Важне речи: • кружење воде у природи

KA -

Очекивани резул�а� Водена пара се дигла са површине топле воде. Стигла је до леда, охладила се и згуснула. Створио се облак.

ED

U

Слично је и у природи. Сунце загрева воду, која почиње да испарава. Вода испарава из површинских вода, али и из земљишта, биљака, животиња. Водена пара се диже у висину, где се под утицајем хладног ваздуха охлади и згусне. Тако настају облаци. Из њих на земљу падају киша, снег или грaд. Тако се вода поново враћа на земљу. Овај процес се назива кружење воде у природи.

А САДА ТИ 1. За свако од следећих питања одабери тачан одговор.

• Који елемент неживе природе подстиче кружење воде? а) ветар б) сунце в) плодно земљиште г) ваздух • Загрејана вода мења своје стање. У које стање прелази? а) чврсто б) течно в) гасовито • У која два стања може да пређе охлађена водена пара у облацима? а) чврсто и гасовито б) течно и чврсто в) гасовито и течно 2. У које годишње доба је испаравање воде најјаче? Објасни зашто.

21. страна

32

Како се ваздух мења када се хлади и загрева Ваздух се налази свуда око нас. У гасовитом је стању. Када је чист, нема ни боју, ни мирис. Шта се са њим дешава када се загрева, а шта када се хлади? Одговоре на питања добићеш извођењем следећих огледа. Њих можеш извести само у присуству и уз помоћ одраслих особа.

Важне речи: • загревање и ширење ваздуха • хлађење и скупљање ваздуха • кретање ваздуха – ветар

Оглед 1

TA

L

Кораци у извођењу о�ле�а 1. Флашу ставити у посуду са врућом водом.

2. Наквасити новчић и ставити га на отвор флаше.

3. Посматрати шта се дешава са новчићем.

4. Када се помери, наквашени новчић опет вратити на отвор флаше тако да ваздух не може да струји поред њега.

U

KA -

PO

R

Прибор који нам је �о�ребан – стаклена флаша – раван новчић величине отвора флаше – посуда са врућом водом

ED

Ш�а се �есило Новчић скакуће по ивици флаше. То се дешава због ширења ваздуха, који се загрејао у флаши и почео да излази из ње.

Марко је случајно нагазио своју пингпонг лоптицу. Она се улубила. Маркова мама је успела да лоптици врати првобитни облик. Шта је урадила? Одабери тачан одговор и образложи свој избор. а) Лоптицу је ставила у замрзивач. б) Лоптицу је опрала млаком водом. в) Лоптицу је ставила у посуду са врелом водом.

33

Оглед 2 Кораци у извођењу о�ле�а 1. На стаклену флашу навуци балон.

2. Затим флашу стави у посуду са врућом водом.

3. Посматрај неко време шта се дешава са балоном.

4. Затим спусти флашу у посуду са хладном водом.

5. Посматрај шта се сада дешава са балоном.

ED

U

KA -

PO

R

TA

L

Прибор који нам је �о�ребан – стаклена флаша – балон – посуда са врућом водом – посуда са хладном водом

Ш�а се �есило Врућа вода је загрејала ваздух у флаши. Почео је да се шири и да надувава балон. Када смо спустили флашу у хладну воду, ваздух се охладио и скупио. Балон се издувао.

Шта смо научили Приликом загревања, ваздух се шири и заузима већи простор. При хлађењу, ваздух се скупља. Простор који заузима постаје мањи.

34

И у природи и у затвореном простору загревањем ваздух постаје лакши и диже се. На његово место долази хладан ваздух, који је тежи. Таквом сменом топлог и хладног ваздуха настаје струјање, односно кретање ваздуха, које називамо ветар. Изнад Земљине површине ваздух је у сталном кретању због промена температуре.

TA

L

На илустрацији је представљен дечак који отвара врата на чијој су горњој и доњој ивици залепљене лагане папирне траке. Важно је да знаш да је ваздух напољу хладнији него у загрејаној соби. Објасни зашто горње и доње траке лепршају у различитим смеровима.

А САДА ТИ

PO

R

1. Какав је ваздух био у соби пре него што је дечак отворио врата?

2. Шта се десило када је отворио врата?

3. На основу којих детаља на илустрацији примећујеш шта се десило?

4. Зашто доње траке лепршају ка унутра?

ВЕТАР И ЊЕГОВА СНАГА

KA -

Зрнца занимљивог знања

ED

U

Торнадо је олујни ветар који се окреће укруг великом брзином. Када се у облаку судари струјање топлог ваздуха који се диже са површине Земље са струјањем хладнијег ваздуха који силази, облак почиње да ротира. У облику левка великом снагом и брзином спушта се на земљу. Његово снажно кретање усисава све пред собом. У нашем језику за њега постоји сликовит израз – пијавица. На северу наше земље налази се Делиблатска пешчара. Кошава, снажни ветар који дува на нашим просторима, обликовала је пешчане дине. Пустињски изглед рељефа промењен је пошумљавањем. Оно је било неопходно да би се смањило разношење песка услед јаке кошаве.

ротирати – окретати се око себе пешчара – пешчано земљиште

35

22. страна

УСЛОВИ ЖИВОТА У ПРИРОДИ На живот свих бића у природи утичу различити услови живота. Места у природи по својим условима за живот разликују се једна од других.

TA

L

У природи живе многе биљке и животиње. Оне су разноврсне услед прилагођавања условима живота на различитим местима у природи. Није свим биљкама и животињама потребна иста количина воде, ваздуха, светлости, хране. Зато се живи свет развио како на стеновитом врху планине или у пећини, тако и на ливади, у шуми или реци.

У кругу се налазе важне речи.

R

планински врх

ваздух

светлост

расцветала ливада

U

земљиште

ED

А САДА ТИ

KA -

УСЛОВИ ЖИВОТА

вода

PO

топлота

1. Погледај фотографије расцветале ливаде и планинског врха и уочи разлике. Објасни како су услови живота утицали на настанак тих разлика.

2. Животни услови у природи мењају се кроз различита годишња доба. Упореди услове живота у шуми током лета и током зиме.

шума лети

шума зими

36

У ПРИРОДИ ЈЕ СВЕ ПОВЕЗАНО

ливада

PO

R

TA

L

Шта је природа? Како је делимо? Ко чини живу природу? Које заједничке особине имају жива бића? Без чега жива бића не би опстала?

обала баре

U

KA -

Својства земљишта утичу на разноврсност и опстанак живог света у њему. У земљишту се налазе минералне материје и вода, које су неопходне за раст и развој биљака. Ако их у земљишту има довољно, оно је плодно и обезбеђује живот многим врстама биљака.

ED

Опало лишће и плодови с временом труле, уситњавају се и мешају са земљом. На тај начин доприносе плодности земљишта.

А САДА ТИ Учили смо у другом разреду. Подсети се!

1. Зашто је корен важан за биљку?

2. Како корење дрвећа помаже земљишту да га не однесу јаке кише и поплаве?

дрво у шуми

37

Чуо сам да су људи у прошлости за садњу биљака куповали земљиште у коме је било много глиста. Шта мислиш зашто?

Стварајући себи храну, дрвеће ослобађа велике количине кисеоника, неопходног свим живим бићима.

KA -

PO

R

кртица

TA

глиста

L

Тела угинулих животиња, животињски измет, опало перје и длаке ђубре земљу и чине је плоднијом. Многе животиње копају јазбине и тунеле у земљишту. Оно представља њихово скровиште. Копајући земљу, оне је уситњују и чине растреситом. У растреситом земљишту има више ваздуха и воде.

шумско дрвеће

ED

U

Птице и ветар разносе семе биљака. Тако им помажу да се размножавају.

Сунчева светлост и топлота утичу на разноврсност и богатство живог света у плићим и дубљим деловима водених станишта. Објасни зашто у дубљим деловима језера има мање биљака и животиња. језеро

38

Велике крошње дрвећа у шуми спречавају сунчеву светлост и топлоту да стигне до тла. Због тога у шуми има мање врста зељастих биљака него на ливади. Шумски весници пролећа журе да процветају рано, пре него што крошње олистају.

• Шта мислиш зашто?

PO

R

TA

L

осунчана ливада

сеновита шума

KA -

Дебели слој опалог лишћа прекрива земљиште у шуми. На тај начин влага се у земљишту дуже задржава. Влажно земљиште омогућава раст и развој нових биљака.

ED

U

висибаба у рано пролеће

Биљке и животиње не могу опстати без воде. Биљке црпе воду преко корена. Кроз стабло је проводе до осталих својих делова. Животиње траже воду у природи. Једући биљке у чијим деловима има воде, биљоједи воду и на тај начин уносе у своје тело.

бара

А САДА ТИ 1. Осим скровишта, шта још земљиште пружа кртици и глисти?

2. Која је улога опалог лишћа у природи?

3. Зашто на ливади има више пчела и оса него у шуми?

4. Опиши изглед шуме и шумског дрвећа у време када цветају висибабе.

5. Објасни каква је улога земљишта и ваздуха у животу једног маслачка.

6. Који поступци људи могу да угрозе услове живота у природи и опстанак живих бића у њој?

39

УПОЗНАЈ СТАНИШТА И ЖИВОТНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ

Важне речи: • животно станиште • животне заједнице

TA

ЖИВОТНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ ПРИРОДНЕ

R

КУЛТИВИСАНЕ

ВОДЕНЕ

КОПНЕНЕ

ВОДЕНЕ

KA -

PO

КОПНЕНЕ

L

Природни простор на коме живе биљке и животиње које су се прилагодиле његовим условима назива се животно станиште. Биљке и животиње које заједно живе на једном станишту чине животну заједницу. Животне заједнице које су настале на копну или у води без утицаја човека јесу природне животне заједнице. На стаништима која преуређује човек настају култивисане животне заједнице.

ED

ЛИВАДА

U

ШУМА

ПАШЊАК

РЕКА

ЊИВА

БАРА

ПОВРТЊАК

ЈЕЗЕРО

ВОЋЊАК

На основу фотографија објасни по чему су слични, а по чему различити ливада и пашњак.

ПАРК

40

РИБЊАК

Често свратим у воћњак. Које култивисано станиште ти посећујеш? Испричај шта у њему може да се види.

L

TA

пашњак

повртњак

U

KA -

Које од ова три станишта има најразноврснију животну заједницу? Образложи одговор.

PO

R

воћњак

ED

Животне заједнице природних станишта чине животиње и самоникле биљке. Мењајући услове живота, човек ствара култивисана станишта. Животне заједнице култивисаних станишта чине гајене биљке и животиње које у њима проналазе храну.

А САДА ТИ 1. Које самоникле биљке из свог краја знаш? Које биљке људи гаје у твом крају?

2. Зашто човек ствара култивисане животне заједнице?

3. Које водене животне заједнице постоје у твом крају? Опиши једну од њих.

4. Опиши једно копнено станиште из свог завичаја. Наведи неке биљке и животиње које чине животну заједницу тог станишта.

41

Повезаност живих бића у станишту У свакој животној заједници биљке и животиње међусобно су повезане и не могу опстати једне без других. Сети се како се храни вук. Зашто му је важно да у станишту има много биљака?

L

Многе животињске врсте проналазе склониште и храну на дрвећу.

TA

Детлић се храни ларвама инсеката које живе у кори дрвета.

• Шта мислиш, зашто га зову „шумски доктор”?

R

детлић

PO

ларва – први облик у развоју инсеката који се по грађи разликује од одраслог инсекта

KA -

Да би саградила своје гнездо, сеници су потребне гранчице и лишће дрвета. Једући црвиће и гусенице које нападају дрво, помаже му да остане здраво. Одмарајући се на грани, избацује свој измет и храни тло око дрвета. сеница

ED

U

У односима између биљака и животиња постоји обострана корист. Јелен жваће траву. Семе које се налази у трави путоваће кроз његово тело. Посејаће га кроз свој измет у неком другом делу станишта. Семе се може преносити и на животињском телу. Чичак путује запетљан у крзно животиње.

• Ако семе падне на земљу, шта се може десити?

измет јелена

Опојни мирис цвећа привлачи пчелу. Она се храни његовим слатким соком. Летећи с цвета на цвет, пчела разноси цветни прах – полен. На тај начин она учествује у размножавању биљака. пчела

А САДА ТИ 1. Којим животињама дрво пружа склониште и дом?

2. На које начине животиње помажу биљкама да се размножавају?

3. Објасни начин на који су повезани медвед, пчела и цвет.

42

Ланац исхране

Важне речи: • ланац исхране

L

У свакој животној заједници биљке и животиње повезане су на различите начине. Једна од њихових најзначајнијих веза јесте ланац исхране. Због потребе да се хране, животиње су у том ланцу нераскидиво повезане са биљкама. Прву карику у ланцу исхране представља биљка. Она сама себи ствара храну. Њоме се хране биљоједи и сваштоједи. Последња карика у ланцу исхране јесте животиња која нема природног непријатеља у станишту. Разноврсност биљака и животиња у станишту одређује број карика у ланцу исхране. Већина животиња једе разноврсну храну. Зато су оне чланови више ланаца исхране.

миш

змија

орао змијар

PO

шумска јагода

R

TA

Упознај један ланац исхране!

ED

U

KA -

Фотографије показују једну животну заједницу која је у природној равнотежи. У таквој животној заједници највише има биљака, мање биљоједа, а најмање месоједа.

биљке

биљоједи

месоједи

А САДА ТИ 1.

2.

3.

4.

5.

Како би животна заједница изгледала без биљоједа? На који начин би се нарушила равнотежа у природи ако не би било месоједа? Наведи ланац исхране чије ће карике бити биљке и животиње из твог краја. Размисли и објасни како су животне заједнице угрожене пожарима и поплавама. Заједно у одељењу погледајте филм Петра Лаловића „Последња оаза”. Разговарајте о његовом садржају. У свесци опиши део филма који је на тебе оставио најјачи утисак.

43

24. страна

ШУМА Шума је природно копнено станиште. Животну заједницу шуме чине различите врсте самониклих дрвенастих и зељастих биљака, као и многобројне животиње.

ШУМСКЕ ЖИВОТИЊЕ

јела

TA

L

бор

храст

KA -

У крошњама највишег шумског дрвећа гнезде се птице грабљивице. Веверице, многобројне птице и инсекти проналазе своје место за живот и храну у крошњама и стаблима нижег дрвећа и жбуња. У шумском приземљу живе пужеви, инсекти, зечеви, јежеви, лисице, вукови, медведи. Земљиште у шуми станиште је многим инсектима и глистама.

буква

PO

Биљке у шуми разликују се по висини и због тога припадају различитим спратовима. При тлу, на најнижем спрату, расту зељасте биљке које добијају најмање светлости. Жбуње чини следећи спрат. Највиши спрат у шуми припада дрвећу.

R

ШУМСКЕ БИЉКЕ

Важне речи: • шума • биљке и животиње • услови живота • значај • заштита

леска

глог

висибаба

кукурек

љубичица

ED

U

купина

УСЛОВИ ЖИВОТА У ШУМИ

Влажност ваздуха у шуми је велика зато што разгранате, густе крошње дрвећа спречавају испаравање. Плодности земљишта у шуми доприноси постепено труљење многобројног лишћа и биљака.

папрат

ЛАНЦИ ИСХРАНЕ У ШУМИ шумски плодови трава

зец

сова вук

• Која животиња може бити карика овог ланца исхране?

• Састави још један ланац исхране.

44

ЗНАЧАЈ ШУМА

Шуме су значајне зато што производе кисеоник, због чега их називамо плућима Земље. Штите земљу од водених бујица. Корење великог дрвећа везује земљу и спречава њено спирање и одроњавање. Шуме нам дају и дрвену грађу, огрев, лекове, храну, папир, гуму... Служе за одмор и рекреацију. Штите нас од буке и јаких ветрова.

орао

TA

L

сова

ОДНОС ЧОВЕКА ПРЕМА ШУМИ

R

славуј

медвед

лисица

јелен

ED

U

вук

KA -

PO

кос

глиста

јеж

Током векова људи су уништили многе шуме неумереном сечом дрвећа. На тај начин нестајале су и многе шумске животне заједнице. Многе међународне организације труде се да оживе програме заштите и очувања шума. У свету се 21. март обележава као Светски дан шума. Заједно са другарима из одељења направи плакат којим ћете представити животну заједницу шуме из свог краја. Напишите поруке за њену заштиту и очување. Покрените акцију и посадите једно дрво у школском дворишту или околини.

А САДА ТИ

1. Истражи и сазнај које још зељасте биљке живе у нашим шумама.

2. У испретураним називима биљака открићеш три које припадају средњем спрату шуме. СКАЛЕ ГОЛГ ИКУПАН 3. Које врсте шумског дрвећа знаш?

4. У чему је разлика између дрвенастих и зељастих биљака? У свесци нацртај и опиши једну зељасту и једну дрвенасту биљку наших шума.

5. Које још животиње живе у шуми, а не налазе се на овим фотографијама?

6. Која шумска животиња нема природног непријатеља?

7. Наведи три разлога због којих човек мора да се бори за опстанак шума.

45

Врсте шума

Важне речи: • зимзелене • мешовите • листопадне шуме

TA

L

У високим планинским пределима расту зимзелене (четинарске) шуме. Игличасти листови (четине) обложене су смолом. Она отежава испаравање воде и зато у ваздуху има мање влаге него у листопадним шумама. У четинарским шумама има и мање светлости јер су крошње густе. Иглице појединих четинара су киселе и када падну на земљиште, чине га мање плодним. У овој шуми расту различите врсте дрвећа: борови, јеле, смрче (смреке), оморике.

Мешовите шуме расту у нижим планинским пределима, на мањој надморској висини него четинарске шуме. Чине их листопадно и зимзелено дрвеће. Од листопадног дрвећа ту су храстови, букве, јавори, брезе... Четинари у мешовитој шуми су: борови, смрче и јеле.

U

KA -

PO

R

смола – густа лепљива течност коју лучи различито дрвеће, нарочито четинари

ED

Листопадне шуме расту у брдовитим пределима, на нижој надморској висини. Често се могу видети и у равници. Високо дрвеће у овим шумама добија довољно светлости и топлоте. Има доста влаге. Земљиште је плодно јер лишће које опада трули и тако га ђубри. У листопадним шумама расту: храстови, букве, јавори, брезе и липе.

• Наброј врсте дрвећа које не можеш видети у листопадној шуми.

• Која од ове три врсте шума највише мења изглед током зиме? Објасни зашто.

46

Како су становници шуме прилагођени свом станишту

Важне речи: • прилагођеност биљака и животиња

ЗАШТО ...

L

Прилагођеност условима станишта омогућава живим бићима да опстану. Биљке се прилагођавају грађом и изгледом свих својих делова, а животиње изгледом и начином живота.

TA

РАЗГОВАРАМО, ОТКРИВАМО

 јелен има смеђу боју?  лишће коприве жари?  сове имају изузетан слух?  орлови имају дуге канџе и повијен, јак кљун?  када бежи, зец нагло мења правац?

дивља свиња

PO

R

Дивља свиња се бојом свог тела добро прилагодила околини. Не виде је чак ни искусни ловци док мирује у блатњавој јарузи. Њени прасићи имају тамне штрафте по леђима, па се и они лако уклапају у боје шумског тла.

јаруга – канал, удубљење у земљишту; настаје снажним протицањем воде током великих киша и топљења снега

KA -

Крстокљун живи само у четинарским шумама. Изглед кљуна му је прилагођен начину исхране. Пошто се храни семенкама из шишарки, горњи и доњи врх кљуна су му укрштени да би их лакше вадио.

U

крстокљун

ED

Оштро трње на гранама ових шумских биљака отежава животињама да једу њихово лишће и плодове.

Биљке пролећнице журе да порасту и процветају пре него што шума олиста. Само тада у шуми за њих има довољно светлости.

висибаба

кукурек

шипурак и купина

А САДА ТИ 1. Којој врсти дрвећа крстокљун помаже у размножавању? Објасни како.

2. Многе животиње прилагођавају се неповољним условима у станишту тако што преспавају зиму. У енциклопедијама или на интернету истражи и сазнај о којим животињама је реч. Интернет користи уз помоћ родитеља/старатеља.

47

25. и 26. страна

ЛИВАДА И ПАШЊАК Ливада и пашњак су природна копнена станишта. Животне заједнице ових станишта најчешће чине различите врсте трава и других зељастих биљака, као и многобројне ситније животиње. Има их и у равничарским крајевима и на планинама. Људи косе ливадске биљке, а на пашњацима пасе стока.

Важне речи: • ливада • пашњак • биљке и животиње • значај • заштита

ЖИВОТИЊЕ НА ЛИВАДИ

TA R бела рада

чичак

боквица

шафран

маслачак

хајдучка трава

кантарион

нана

попино прасе

детелина

мајчина душица

камилица

ED

U

KA -

Ливада је станиште многим врстама лептирова, инсеката, мишева и птица. У ливадском земљишту живе кртице, кишне глисте, мрави. Копајући ходнике у земљи, чине је растреситом. У потрази за храном, ливаду повремено посећују животиње из других станишта: зечеви, срне, лисице, птице грабљивице.

PO

На ливади расту самоникле зељасте биљке. Оне, за разлику од шумских зељастих биљака, добијају много светлости и топлоте. Земљиште на ливади је плодно. Захваљујући томе, биљке су многобројне и разноврсне, па је ливада расцветана од пролећа до јесени. Богатство ливада чине и лековите биљке.

L

ЛИВАДСКЕ БИЉКЕ

КО ЈЕ КОМЕ ХРАНА?

цветни сок

ЛАНЦИ ИСХРАНЕ НА ЛИВАДИ

детелина

скакавац

шева

кобац

зец биљна храна, инсекти Наведи називе чланова животне заједнице који недостају у овом ланцу исхране.

глисте, ларве, инсекти

48

Ливада је и моје станиште. Мој рођак Цврки је на слици. Ми смо рекордери међу инсектима. Најгласнији смо, наш звук се може чути на 400 метара даљине. ЗНАЧАЈ ЛИВАДА и пашњака

препелица

Чист ваздух и мирисно цвеће разлози су због којих људи посећују ливаде. Од ливадских лековитих биљака праве лекове и чајеве. Ливадски мед представља хранљиву и здраву намирницу. Покошена и осушена ливадска трава зове се сено. Чему оно служи у зимском периоду? Ливаде служе и за исхрану дивљих животиња из суседних станишта. Пашњаци су значајни за исхрану стоке која се од пролећа до јесени напаса на њима.

кобац

ОДНОС ЧОВЕКА ПРЕМА ЛИВАДИ И ПАШЊАКУ

R

јаребица

TA

L

фазан

PO

цврчак

KA -

паук

бубамара

ED

U

лептир

скакавац

Људи угрожавају живи свет на ливади и пашњаку тако што: – остављају смеће; – одлажу отпад; – неконтролисано беру лековите и заштићене биљке; – убијају животиње ван сезоне лова, не водећи рачуна ни о ретким, заштићеним животињама; – прекомерно користе пашњаке за испашу стоке па нове биљке не стигну да порасту и да се размноже. Разна удружења љубитеља природе труде се да исправе ове људске грешке. Нажалост, то није довољно уколико људи не изграде брижљив однос према ливади и њеним становницима.

кртица

мрав

А САДА ТИ 1. Наведи сличности и разлике између:

а) ливаде и пашњака; б) ливаде и шуме.

2. Која ситна животиња је веома опасна ако нам се увуче у кожу?

3. Шта је заједничко биљкама чији су називи истакнути црвеном бојом?

4. У свесци нацртај један ланац исхране на ливади. Укратко опиши изглед сваког члана тог ланца.

5. Како ти и твоји другари можете постати брижни чувари ливада у свом крају?

49

Како су становници ливаде прилагођени свом станишту

Важне речи: • прилагођеност биљака и животиња

ЗАШТО ...

L

PO

женка и мужјак фазана

Листови маслачка и боквице распоређени су укруг да би равномерно добијали сунчеву светлост и топлоту.

TA

Женке фазана су мање од мужјака и својом бојом више прилагођене бојама земљишта на коме се гнезде. Бројније су јер мужјаке више лове.

R

РАЗГОВАРАМО, ОТКРИВАМО

 на ливади има много више зељастих биљака него у шуми?  скакавца тешко уочавамо?  лептири имају разнобојна крила?  многи инсекти живе на ливади?  птице лакше улове свој плен на ливади?

KA -

Чим слети на цвет, лептир пружа дугу, танку цевчицу која се зове рило. Она му служи као сламчица којом испија слатки цветни сок.

маслачак

Водопија је биљка којој ливада одговара као станиште јер у њеном земљишту има довољно воде. водопија

U

лептир плавац

боквица

ED

Ливада је расцветана од почетка пролећа до јесени. Обиље светлости, топлоте и плодно земљиште помажу биљкама да расту, да се развијају, да цветају и да се размножавају. Многобројни инсекти и ситне животиње скривају се међу ливадским биљем и тако теже постају плен. Многе женке птица имају земљане боје па их, док леже на јајима, грабљивице тешко уочавају. Ливадско биље инсектима даје обиље цветних сокова (нектар), којима се они хране.

А САДА ТИ 1. Опиши услове живота на ливади.

2. Размисли и објасни због чега је важно да женке фазана буду мање уочљиве од мужјака.

3. Зашто је лептир плавац најбезбеднији на цвету водопије? Препознај биљку са фотографије на којој се налази овај лептир.

4. Зашто кишне глисте немају очи, а кртице имају слабо развијен вид?

50

27. и 28. страна

РЕКА Планинске и равничарске реке станишта су многобројним врстама риба, шкољки, ракова. У околини река има и инсеката попут комарца и вилиног коњица. Реку често посећују многе птице.

Важне речи: • река • биљке и животиње • значај • заштита

видра

пастрмка

L

деверика

TA

врба

шаран

речни рак

PO

R

штука

топола

KA -

сом

БИЉНИ И ЖИВОТИЊСКИ СВЕТ РЕКА

галеб корморан

дивља патка смуђ

алгa

ED

U

Река је природно водено станиште. У различитим деловима речног тока владају другачији услови за живот, па се и њихове животне заједнице разликују. Од планинског извора река тече брзо тако да биљке не могу да пусте корен у речном каменитом дну. У горњем току речно корито је плиће, а хладна, бистра, брза вода станиште је воденим пужевима, видри, пастрмки. У средњем току речно корито се шири, а вода тече спорије. У том делу реке живе шкољке, речни ракови, рибе попут штуке, деверике, црвенперке. Река у свом доњем току најчешће тече кроз равницу. У том делу реке вода је топла, спора и мутна, јер се муљ скупља на речном дну. Он омогућава биљкама да пусте корен и учврсте се. У води расту и алге, којима се хране пужеви и инсекти. У овом делу реке могу се видети корњаче и многобројне рибе, попут шарана, кечиге, штуке, сома, смуђа. На речним обалама истичу се стабла врбе и тополе. Птице у лету скупљају инсекте са површине, а неке роне или газе по води и кљуном хватају рибе и жабе. Ту се могу видети: водомар, воденкос, галеб корморан, дивља патка, орао рибар...

51

ЛАНЦИ ИСХРАНЕ У РЕЦИ И НА ЊЕНИМ ОБАЛАМА

алга

пуж

планктонмува планктон

шаран

планктон – ситни биљни и животињски организми који плутају у води ношени воденим струјама и таласима

орао рибар

мува липљан пастрмка пастрмка видра видра

R

TA

орао рибар

KA -

PO

Људи на рекама граде воденице и хидроцентрале. Пречишћена вода из река користи се за пиће, припрему хране, одржавање хигијене. У равничарским крајевима људи наводњавају обрадиве површине речном водом. Широким и дубоким равничарским рекама плове бродови превозећи људе и разну робу. Песак и шљунак који се ваде са дна реке користе се за изградњу кућа, мостова и путева. Од давних времена људи пецају речне рибе за своју исхрану. Рибље брашно, настало млевењем остатака риба и њихових костију, користи се као сточна храна. Лепо уређене и одржаване обале река људима служе као излетишта, шеталишта, плаже.

L

ЗНАЧАЈ РЕКА

ОДНОС ЧОВЕКА ПРЕМА РЕЦИ

ED

U

Изливање отпадних вода из фабрика, као и других отровних материја које превозе бродови угрожава живи свет река. Бацањем смећа на обале река људи грубо нарушавају њихов изглед и услове живота у самој реци. Неконтролисани улов рибе и заштићених речних животиња нарушава ланце исхране у том воденом станишту.

А САДА ТИ

1. Услови живота у горњем и доњем току реке се разликују. Упореди: а) брзину кретања воде, б) изглед корита и дна, в) температуру воде, г) биљни и животињски свет.

2. Које се речне животиње помињу у тексту, а нема их на илустрацији? У књигама, часописима и на интернету потражи њихове фотографије. Једну од њих опиши и илуструј у свесци. Интернет користи уз помоћ родитеља/старатеља.

3. Које реке постоје у твом крају? Шта знаш о њиховом биљном и животињском свету?

4. Којим поступцима човек највише угрожава реке и њихове животне заједнице? Шта мислиш о томе?

52

Како су становници реке прилагођени свом станишту

Важне речи: • прилагођеност биљака и животиња

ЗАШТО ...  боја тела неких риба зависи од бистрине или осветљености воде?  видра има пловне кожице између прстију?  орао рибар има снажне канџе? РАЗГОВАРАМО,  речни рак лако уграби плен?

L

ОТКРИВАМО

R

TA

Храни се рибом, жабама, раковима, шкољкама и малим сисарима. Ноћни је ловац, али по потреби лови и дању. Спретно плива и рони и видра том приликом затвара ноздрве. Живи сама, најчешће у рупама које копа на обали са излазом под водом. Женке годину дана саме брину о младунцима.

PO

Пастрмка која живи у плићим водама, где је дно шљунковито, обично је светлијих боја, а ако настањује дубље воде, скоро је црна.

KA -

пастрмка

смуђ

ED

U

Смуђ и штука су рибе грабљивице. Очи су им постављене са предње стране што им омогућава одлично уочавање плена. Уста су им пуна оштрих зуба и могу се широко отворити. Имају добро развијена предња пераја, која им дају велико убрзање при првом нападу.

Ова прекрасна птица може се видети у речним и мочварним стаништима. Водомар је најчешће сам. Понекад сатима непомично гледа у воду чекајући плен.

штука

Зрнце занимљивог знања

водомар

А САДА ТИ 1. Длака видре је водоотпорна. Шта то значи?

2. Чиме се пастрмка прилагођава води у којој живи?

3. Размисли и објасни зашто је кљун галеба корморана издужен.

53

29. и 30. страна

БАРА И ЈЕЗЕРО Баре и језера су стајаће воде које представљају водена станишта. У њима живе многе животиње и биљке, које чине њихову животну заједницу. Обиље светлости и топлоте погодује расту и развоју многих врста биљака. Барска вода је плића и сунчева светлост допире и до дна. Језера су дубља тако да само у приобалном делу има доста светлости. У дубинама је мрачно. Земљиште око ових водених станишта је влажно и плодно.

Многе биљке живе у оба станишта јер су услови живота слични. На обалама можеш видети врбе и тополе. У плиткој води уз обалу расту: рогоз, водена трска, барска перуника. На површини воде могу се видети локвањи и сочивица. Језерска вода обилује алгама, којима се хране ситне животиње попут рачића.

PO

R

врба

TA

L

БИЉКЕ КОЈЕ ЖИВЕ У ОВИМ СТАНИШТИМА

барска перуника

KA -

ЖИВОТИЊЕ КОЈИМА СУ БАРА И ЈЕЗЕРО ПРИРОДНО СТАНИШТЕ

Важне речи: • бара • језеро • биљке и животиње • значај • заштита

локвањ

трска

сочивица

U

Дивље патке, гуске, чапље, роде препознатљиви су становници ових станишта. На површини воде и изнад ње врви од различитих инсеката какви су: газивода, леђна весларица, комарац, вилин коњиц. Богатство подводног света чине многе врсте риба. Барска корњача и барска змија живе на обали, а у води проналазе храну. Живот жабе одвија се и у води и на обали. Зими бара може да се заледи. Тада се неке рибе, барске корњаче и жабе завуку у муљ и тако презиме. У језерима, која су већа и дубља од бара, заледи се само површина воде.

• Зашто је тај ледени покривач значајан за живи свет током зиме?

рогоз

ED

алга

Да ли у твом крају постоји језеро или бара? Како се зове?

ЛАНЦИ ИСХРАНЕ алга сочивица

54

лињак пуж

чапља мрмољак

рода

ЗНАЧАЈ БАРА И ЈЕЗЕРА

На обалама ових вода расте трска. Од ње се праве намештај, корпе, сунцобрани и други корисни и лепи предмети. Језерска и барска вода може да служи за наводњавање обрадивих површина. У њима живе многе врсте риба које људи пецају за своју исхрану. Пречишћена језерска вода користи се и за пиће. Лети многа језера привлаче велики број туриста.

L

ОДНОС ЧОВЕКА ПРЕМА БАРИ И ЈЕЗЕРУ

U

ED

клен

дивља гуска

газивода

KA -

комарац

лињак

TA

чапља

R

вилин коњиц

PO

корњача

Животне заједнице ових станишта људи могу да наруше: – бацањем отпада и смећа у воду; – неконтролисаним риболовом; – убијањем ретких, угрожених животиња; – уништавањем воденог растиња; – прекомерним узимањем воде за наводњавање; – изградњом фабрика у њиховој близини.

барска змија

А САДА ТИ

1. Пажљиво погледај фотографије биљака. По којим детаљима можеш препознати сваку њих?

2. Опиши и упореди изглед чапље и дивље гуске.

3. На основу имена закључи и реци како се зове инсект који се креће веома брзо по површини воде.

4. Осим наведених, састави још један ланац исхране који постоји у бари или језеру.

5. Зашто су бара и језеро значајни за жабу, а зашто за човека?

6. Размисли који поступци људи могу да угрозе ова станишта.

55

Важне речи: • прилагођеност биљака и животиња

Како су становници баре и језера прилагођени свом станишту ЗАШТО...

L

 роде и чапље имају дуге вратове?  мужјак дивље патке има шарено перје, а женка нема?  локвањ има дугачку стабљику? је жабљи језик тако дугачак и лепљив? РАЗГОВАРАМО,  је муљ на дну баре важан за неке животиње? ОТКРИВАМО   мале рибе заједно пливају у јатима?

PO

локвањ

R

TA

У стабљици локвања налазе се цевчице испуњене ваздухом, које омогућују да цветови стоје усправно. Кроз њих пролази ваздух од листова до корена.

Чапље и роде имају дуге ноге, које им омогућују да ходају кроз воду тражећи плен, а да притом не поквасе своје перје.

KA -

Перје многих барских птица бојом је потпуно усклађено са бојама природне средине.

чапља

ED

U

барска кокица

Стабљике трске и рогоза могу да израсту и до три метра. трска

рогоз

А САДА ТИ 1. Шта све боја перја олакшава барским птицама?

2. Како изгледа родин кљун? Зашто има такав облик?

3. Погледај фотографије трске и рогоза. Зашто вода не може да оштети семење које се развија у цветовима?

56

Зрнца занимљивог знања Сочивица је омиљена храна паткама и осталим животињама које живе око баре. Расте врло брзо и често прекрије целу површину воде. Њен цвет мањи је од главице чиоде (прибадаче). Најмањи је на свету. По чему се разликује сочивица од локвања?

L

сочивица

ED

U

KA -

леђна весларица

црна рода

TA

R

PO

Има дугачке задње ноге и сребрнасто тело. На основу имена и фотографије објасни како се креће ова животиња.

Врба има мноштво танких и савитљивих грана. Има лековита својства. Њена кора се од давнина користи за прављење чаја који ублажава болове и подстиче чишћење организма. Зашто људи ово дрво зову жалосна врба?

врба

Црна рода спада у ретке врсте птица. Мања је од беле роде. На јајима седе оба родитеља и заједно брину о младима. Храни се рибама, жабама, инсектима и ситним сисарима. Одабери тачан одговор. Црна рода је по начину исхране: а) биљојед; б) месојед; в) сваштојед.

Који ти је од ових становника најзанимљивији? Образложи свој избор.

57

31. и 32. страна

ЊИВА

Важне речи: • њива • биљке и животиње • значај • заштита

Њива је култивисано копнено станиште. Најчешће се налази у плодним равницама и долинама река. Животну заједницу њиве чине ратарске биљке које човек гаји и животиње које на њој живе. На њиви расту и самоникле коровске биљке, које ометају раст и развој гајених (култивисаних) биљака. Због тога их човек уклања на различите начине. БИЉКЕ КОЈЕ ЧОВЕК ГАЈИ НА ЊИВИ

сунцокрет

кукуруз

кукурузна златица

пшеница

јечам

детелина

сточна репа

овас

бундева

U

KA -

PO

R

TA

L

На њиви човек гаји ратарске биљке: житарице, индустријске и крмне биљке. Житарице су најраспрострањеније биљке које људи гаје. Оне су главна храна скоро свим народима света. У житарице убрајамо: пшеницу, кукуруз, раж, јечам, овас. Индустријске биљке су: сунцокрет, шећерна репа, соја, дуван, конопља, лан. Оне се прерађују у фабрикама и од њих се добијају многи важни производи: сунцокрет уље; шећер; шећерна репа соја млеко, брашно, уље; влакна и конци од којих лан и конопља се праве тканине, конопци, џакови... Крмне биљке су детелина и сточна репа. Њих човек гаји за исхрану стоке. И друге биљке, попут кукуруза, овса и бундеве, служе као сточна храна.

ED

ЖИВОТИЊЕ КОЈЕ ЖИВЕ НА ЊИВИ

Неке животиње које живе на њиви или је посећују, уништавају гајене биљке. Хране се листовима и стабљикама, сисају биљне сокове, једу зрневље житарица. Имена тих животиња написана су црвеном бојом испод њихових фотографија. Поједине животиње су пожељни станари њива. Оне доприносе опстанку биљака јер се хране животињама које их уништавају. Њихова имена написана су зеленом бојом.

ЛАНЦИ ИСХРАНЕ НА ЊИВИ

кукуруз пшеница

58

миш скакавац

орао мишар јаребица

ЗНАЧАЈ И ЗАШТИТА ЊИВА

врана

KA -

сврака

PO

R

TA

орао мишар

Биљке са њиве користе се као сировине за добијање разних производа који су човеку потребни. Да би биљке боље родиле, човек употребљава разна вештачка ђубрива, посебне врсте семена и хемијска средства којима се биљке штите од штеточина и болести. Човек треба одговорно да користи хемијска средства како плодови које добијамо са њива не би били штетни по наше здравље. Такође, мора да води рачуна о томе да не загади земљиште и не поремети услове живота у том култивисаном станишту.

L

Чему служи страшило на њиви? На часу ликовне културе нацртај или направи једно занимљиво страшило.

јаребица

ED

U

хрчак

пољски миш

скакавац

глиста

А САДА ТИ 1. Које производе добијамо од житарица?

2. Прерадом које индустријске биљке можеш добити лагану летњу кошуљу?

3. Које животиње човек храни детелином?

4. На основу датих фотографија, састави један ланац исхране на њиви.

5. Опиши како би изгледала њива ако је човек не би обрађивао неколико година.

6. Како човек може да поремети услове живота у овом култивисаном станишту?

59

ПОВРТЊАК

Важне речи: • повртњак • биљке и животиње • значај • заштита

Повртњак је култивисано копнено станиште. Најчешће се налази у равницама или на падинама мањих узвишења где је земљиште плодно и погодно за гајење повртарских биљака. Њима је потребно доста светлости, топлоте и влаге да би се правилно развијале. Животну заједницу повртњака чине све повртарске биљке и животиње које насељавају то станиште.

ЖИВОТИЊЕ У ПОВРТЊАКУ

PO

паприка

R

TA

парадајз

KA -

У својој исхрани људи користе различите делове поврћа. шаргарепа корен спанаћ лист карфиол цваст паприка плод семе грашак кромпир подземно стабло (кртола)

L

БИЉКЕ КОЈЕ РАСТУ У ПОВРТЊАКУ

краставац

ED

U

Неке животиње које живе у повртњаку или га посећују уништавају делове поврћа. Кромпирова златица храни се листовима кромпира. Гусенице лептира купусара грицкају листове купуса. Кромпир је омиљена храна животињице зване ровац. Имена животиња које могу нанети штету поврћу написана су црвеном бојом испод фотографија. Поједине животиње су пожељни чланови животне заједнице повртњака јер се хране штеточинама. Њихова имена написана су зеленом бојом.

спанаћ

карфиол

цвекла

црни лук

шаргарепа

цваст – скуп цветова на једној стабљици ЛАНЦИ ИСХРАНЕ У ПОВРТЊАКУ

купус лист

60

гусеница биљне ваши

сеница бубамара

Поврће треба користити у току читаве године јер има велике количине витамина и минерала потребних за правилну и здраву исхрану. За годишња доба када га нема свежег, поврће се чува у замрзивачима или се у јесен од њега прави зимница.

L

ЗНАЧАЈ И ЗАШТИТА ПОВРТЊАКА

лептир купусар

јеж

ED

U

ровац

KA -

PO

сеница

R

TA

У повртњаку људи гаје различите врсте поврћа, које је веома важно за правилну и здраву исхрану. Људи се стално труде да побољшају услове за раст и развој свих повртарских култура. При томе морају да воде рачуна о томе да поврће које гаје не садржи штетне и опасне састојке услед претераног коришћења вештачког ђубрива и хемијских средстава. Врло је важно да не загаде земљиште и не поремете услове живота у том култивисаном станишту.

кромпирова златица

пуж

бубамара

А САДА ТИ 1.

2.

3.

4.

5.

Које се још поврће гаји у повртњаку, а није приказано на фотографијама? У чему је сличност, а у чему разлика између повртњака и њиве? Шта се све у твојој кући прави од поврћа? Од ког се све поврћа у јесен прави зимница? Од ког поврћа се може направити сок?

61

33. страна

ВОЋЊАК Воћњак је култивисано копнено станиште. Њега ствара човек у крајевима где има довољно плодног земљишта, воде, сунчеве светлости и топлоте.

Важне речи: • воћњак • биљке и животиње • значај • заштита

R батокљун

ЖИВОТИЊЕ У ВОЋЊАКУ

бумбар

јабуке

пчела

оса

шљиве

вишња

кајсије

крушке

ED

U

KA -

Поједине животиње уништавају делове воћака. Зец грицка кору младог дрвећа. Гусеница лептира губара храни се лишћем. Чворци, батокљуни и друге птице једу плодове. Разне врсте инсеката, хранећи се цветним соковима, преносе полен и помажу да се из цветова воћака развију плодови. Они су добродошли посетиоци и станари воћњака.

стршљен

TA

чворак

PO

Најчешће врсте воћа које се гаје у нашим воћњацима јесу: шљиве, јабуке, крушке, брескве, кајсије, трешње, вишње, малине, јагоде, купине. Човек бира и сади квалитетне врсте воћа да би добио крупне, сочне и здраве плодове.

L

БИЉКЕ КОЈЕ ЧОВЕК ГАЈИ У ВОЋЊАКУ

воћњак

А САДА ТИ

1. Шта све човек прави од воћа?

2. Како воћњаци изгледају у пролеће?

3. Постоји много врста јабука. Неке од њих су: петровача, колачара, иванчица. Твој задатак је да откријеш још неке врсте јабука и њихове називе напишеш у свесци.

4. Сети се зашто су значајни њива и повртњак. Значај тих станишта помоћи ће ти да самостално објасниш значај воћњака.

62

Зрнца занимљивог знања Радови људи у воћњаку

KA -

PO

R

TA

L

Стабла воћака саде се на одређеном растојању, у редовима, како би свако стабло добијало довољно сунчеве светлости и топлоте. Оваквим распоредом воћарима је лакше да одржавају и негују биљке. У воћњаку људи обављају следеће послове: орезују гране, прскају воћке против штеточина и болести биљака, окопавају и ђубре земљу око воћака, беру зреле плодове.

• Шта мислиш зашто је важно да се 20–30 дана пре бербе воћке не прскају?

ED

U

воћњак

63

орезивање воћака

Ево ме у осунчаном воћњаку, окружен стаблима сочног, укусног воћа. Видим црвића који извирује из црвене јабуке и знам да у овом воћњаку човек води рачуна о томе да плодови његових воћака буду здрави. Већ знаш да људи гајене биљке прихрањују вештачким ђубривом и прскају заштитним средствима против штеточина. Ако претерују у томе, плодови тих биљака могу да садрже опасне и нездраве материје које неповољно утичу на здравље животиња и људи који их једу. У овим јабукама их нема и зато је црвић безбрижан.

34. страна

ПАРК Парк је култивисано уређено станиште. Њега стварају и о њему брину људи да би имали лепо и здраво место за одмор и рекреацију. Животну заједницу парка чине култивисане украсне биљке и многобројне животиње којима одговарају животни услови тог станишта.

Важне речи: • парк • биљке и животиње • значај • заштита

БИЉКЕ У ПАРКУ

R

TA

L

У парковима можеш видети стабла кестена, липе, платана, јеле, тује.

• Погледај фотографије и именуј врсте цвећа које можеш видети у парковима.

KA -

PO

липа

кестен

лала

U

нарцис

ED

ЖИВОТИЊЕ, СТАНОВНИЦИ ПАРКА

Птице су чести становници паркова зато што у њима налазе обиље хране. Разнобојно цвеће привлачи многе инсекте.

• Откриј на фотографијама спретну животињицу која је чести посетилац градских паркова. Зашто их она посећује?

дан и ноћ

зумбул

туја

платан

64

Паркови су склоништа од градских гужви, буке и загађеног ваздуха. У њима се налазе: уређене стазе за шетњу, клупе за одмор, игралишта за децу, травњаци, фонтане, водоскоци и споменици значајним личностима.

ЗНАЧАЈ И ЗАШТИТА ПАРКОВА

L

Паркови су лепа места за одмор, игру и дружење и зато их треба често посећивати. Посетиоци парка не треба да газе траву, беру цвеће, узнемиравају животиње. Треба да чувају клупе, справе за дечју игру, корпе за отпатке, светиљке, споменике.

веверица

KA -

PO

сврака

R

TA

гачац

голуб

врабац

ED

U

паук

Које би поруке посетиоцима парка могле бити написане на овој табли?

пчела

бубамара

А САДА ТИ 1. Истражи како је цвет нарцис добио име. У томе ће ти помоћи књига са грчким митовима.

2. Уколико у твом насељу постоји парк, опиши како изгледа и како се људи односе према њему.

3. Нацртај у свесци парк из својих снова.

35. страна

65

TA

Зашто није добро долазити у школу када си болестан/болесна? Ваш другар Јанко данас није у школи. Његови родитељи су ме обавестили да има температуру и црвени осип на кожи. Дечји лекар га је прегледао и рекао да Јанко има богиње. Богиње су заразна болест и зато Јанко неко време неће долазити у школу. Данас ћемо научити нешто више о заразним болестима и начинима заштите од њих.

Важне речи: • заразне болести • мере заштите • крпељи • вашке

L

БРИНИ О СВОМ ЗДРАВЉУ

PO

R

Заразне болести су обољења која се преносе с једне особе на другу. Вируси заразних болести преносе се ситним капљицама које оболела особа избацује кашљањем, кијањем или говором. Болест се може пренети и руковањем са оболелом особом.

ED

U

KA -

Пажљиво прочитај приче својих вршњака који су боловали од неких заразних болести.

Зовем се Вишња. У јануару прошле зиме, пробудила сам се са јаком главобољом и боловима у целом телу. Мама ми је измерила температуру, која је износила 38 степени. Одвела ме је лекару који је после прегледа установио да имам грип. Наредних седам дана нисам ишла у школу. Четири дана сам лежала у кревету са високом температуром. Слабо сам јела, кашљала сам, кијала и болело ме је грло. Пила сам доста чајева и цеђених сокова.

66

Зовем се Тодор. Прошлог лета сам био месец дана код баке на селу. Последње недеље мог боравка код ње осетио сам тегобе. Добио сам повишену температуру, и дијареју, повраћао сам, осећао сам замор и мучнину, а бака је приметила да су ми беоњаче очију и кожа пожутеле. Родитељи су дошли по мене и одвели ме лекару. После урађених анализа сазнао сам да болујем од заразне жутице. Наредне три недеље провео сам мирујући код куће. Био сам на дијети коју ми је препоручио лекар и нисам имао контакт ни са ким, осим са родитељима. На последњој контроли лекар ми је рекао да ову болест не могу више никада да добијем.

L

Зовемо се Зоран и Вера, ми смо близанци. Прошлог месеца добили смо повишену температуру и осип на кожи стомака који се убрзо проширио и на остале делове тела. Тата нас је одвео лекару. После прегледа сазнали смо да смо добили овчије богиње/варичеле. Ружичасте тачкице на кожи претвориле су се у пликове испуњене бистром течношћу. Јако су нас сврбели, а родитељи су нам тај свраб ублажавали препаратом који је препоручио лекар. Објаснили су нам да чешањем можемо оштетити кожу и направити трајне ожиљке на њој. За неколико дана пликови су почели да се суше и претварали су се у крастице. Пили смо доста течности, носили смо памучне пиџамице и нисмо излазили из куће све док и последња крастица са наше коже није отпала. Срећа је што се ова болест може прележати само једном у животу.

KA -

PO

R

TA

Како се можеш заштитити од заразних болести?

• Избегавај блиски контакт са људима док болују од заразних болести.

• Не дирај рукама лице, очи, уста, нос јер су ти делови тела највише изложени вирусима.

• Често пери руке, а обавезно после употребе тоалета и пре јела.

• Обавезно користи сапун, а руке бриши чистим пешкиром или папирним убрусом. Нека твоје прање руку буде детаљно и нека траје најмање 20 секунди.

• Помози родитељима у одржавању хигијене вашег дома. Посебно води рачуна о хигијени свог радног стола, телефона.

ED

U

Ако се разболиш, поштуј следеће савете: • Остани код куће све док потпуно не оздравиш.

• Држи се препорука лекара.

• Свакодневно одржавај личну хигијену.

• Важно је да имаш свој лични прибор за хигијену.

• Користи папирне марамице за кијање и кашљање и бацај их у канту за отпатке. Потом опери руке.

• Ако ти марамица није при руци, кашљи или кијај на рукав, у висини лакта. То је исправније од стављања шаке на уста.

• Пиј доста воде и других течности, једи разноврсну, здраву храну која ће ти помоћи да брже оздравиш.

67

вируси – узрочници многих болести, изузетно сићушни, невидљиви голим оком

А САДА ТИ 1. Ако си прележао/прележала неку од наведених болести, опиши своје искуство.

2. Зашто је важно да кашљемо на рукав, у висини лакта, а не у своје шаке?

3. Којим поступком је Вишња спречила ширење грипа у свом одељењу?

4. Како се Тодор понашао у време док је боловао од жутице?

5. Зашто Зорану и Вери нису остали ожиљци после прележаних богиња?

6. Шта све садржи твој прибор за личну хигијену?

7. Колико често переш руке? Како то чиниш?

Када говоримо о здрављу, требало би да знаш да и крпељи могу да га угрозе. Ако те убоде заражени крпељ, важно је да га откријеш на време. Тако ћеш спречити веће потешкоће које ова опасна животињица може да изазове. Вашке изазивају непријатан свраб на кожи главе. Важно је да их редовним прегледима косе откријеш на време и тиме спречиш њихово размножавање и ширење.

ED

U

KA -

TA R

PO

Зовем се Жељка. Прошлог зимског распуста са другарима из школе била сам на Тари. Кад сам се вратила кући, сутрадан је почела да ме сврби кожа на глави. Мајка ми је у коси пронашла вашке и њихова јајашца (гњиде). Након два дана почело је друго полугодиште, а ја нисам кренула у школу. Наредну недељу дана мама ми је прала косу посебним шампоном против вашки, а гњиде је уклањала ручно и специјалним чешљем који је купила у апотеци.

L

Ево прича твојих вршњака који су имали непријатна искуства са њима.

Зовем се Жарко. Често се са другарима играм на оближњој ливади. Прошлог лета доживео сам непријатно искуство. Кући сам се вратио са крпељом на нози. Нисам осетио његов убод и веома сам се изненадио када сам га видео. Дубоко се зарио у моју кожу и тата се није усудио да га сам извади. Отишли смо у најближи дом здравља у којем су успешно извадили крпеља и очистили место убода. Лекар је рекао да ће га одмах послати на анализу која ће утврдити да ли је преносилац неке заразне болести. Након пристиглих резултата, обавестио нас је да немамо разлога за бригу.

68

TA

L

Како се можеш заштитити од вашки?

• Вашке не могу ни да скачу, ни да лете. За њихово ширење потребан је близак контакт с косом особе која их већ има.

• Твоји родитељи треба редовно и пажљиво да прегледају твоју косу, нарочито предео око ушију и на потиљку.

• Не размењуј капе, качкете, шнале, траке и гумице за косу...

• Девојчице могу да користе гумице против вашки којима могу да везују косу. Ако се ипак догоди да добијеш вашке, поштуј следеће савете: • Остани код куће све док твоја коса не буде потпуно очишћена од вашки и гњида.

• И чланови твоје породице треба да користе средства против вашки, чак и ако их у том периоду немају.

• Користи густ чешаљ за одстрањивање гњида које су чврсто закачене за власи твоје косе.

• Подсети своје родитеље да оперу постељину, пешкире, чешљеве и остале ствари у кући које су долазиле у контакт са твојом косом.

U

Правилно прање руку

KA -

PO

R

Како се можеш заштитити од убода крпеља?

• Избегавај места на којима живе крпељи (висока трава, бујно зеленило паркова, ливаде, шуме). Важно је да знаш да их има од пролећа до јесени.

• При боравку у природи, користи дозвољена средства против убода инсеката који штите више сати.

• Када боравиш у природи, носи светлу одећу која покрива руке и ноге.

• Након боравка у природи изврши преглед коже. Не заборави да се крпељ може донети и на одећи. Ако се ипак догоди да те убоде крпељ, поштуј следеће савете: • Ако приметиш крпеља у кожи, обрати се лекару што пре.

• Уколико твоји родитељи стручно ваде крпеља, потребно је да дезинфикују убодно место.

• Крпеља треба да однесу на испитивање јер може бити преносилац заразне болести.

• Ако је крпељ био заражен, лекар треба да одреди које ћеш лекове користити.

ED

Зрнце занимљивог знања

Сваке године, 15. октобра, обележава се Светски дан чистих руку. Циљ је да се свима, а пре свега деци, укаже на значај одржавања хигијене руку. Тиме се спречава низ болести које се преносе прљавим рукама. Оне су највише изложене прљању, па је редовно прање најбољи начин за одржавање доброг здравља.

А САДА ТИ 1. Зашто је важно да користимо само своју капу и шал?

2. Којим поступцима је Жељка спречила ширење вашки у одељењу?

3. Зашто је Жарко отишао у дом здравља? Шта би се могло десити да то није учинио?

4. Шта треба да чиниш да би се заштитио/заштитила од вашки и крпеља?

36. страна

69

ПОДСЕТИ СЕ ОСНОВНИ САДРЖАЈИ КОЈЕ ТРЕБА ДА ЗНАШ • Срби – најбројнији народ у нашим крајевима • Остали народи наших крајева: Мађари, Словаци, Црногорци, Хрвати, Русини, Украјинци, Роми, Бугари, Румуни, Власи, Бошњаци, Албанци, Македонци.

• Различити народи – иста права: на рад, образовање, лечење, испољавање своје вере, употребу свог језика и неговање народне традиције.

ОБЛИЦИ РЕЉЕФА УЗВИШЕЊА

РАВНИЦЕ

УДУБЉЕЊА

брежуљак

низија

речно корито

брдо

висораван

клисура

планина

кањон

L

котлина

TA

• делови узвишења (подножје, падине и врх) • надморска висина

ВОДЕ

R

ДЕЛАТНОСТИ ЉУДИ СТАЈАЋЕ

поток

бара

река

језеро

ПРОИЗВОДНЕ

PO

ТЕКУЋЕ

• делови реке (извор, обале, корито, ток, притоке, ушће) • услови за живот у природи (вода, ваздух, земљиште, сунчева светлост и топлота) • животно станиште

KA -

пољопривреда

земљорадња, сточарство, лов и риболов, шумарство

U

ED

КОПНЕНЕ

шума ливада пашњак

ВОДЕНЕ

река бара језеро

КУЛТИВИСАНЕ

КОПНЕНЕ њива повртњак воћњак парк

ВОДЕНЕ

ланац исхране три стања воде; кружење воде у природи промена ваздуха при хлађењу и загревању мерење температуре воде, ваздуха и тела; термометри • заразне болести и заштита од њих

70

ПРОИЗВОДНО занатство индустрија

ручна израда различитих предмета

• Повезаност села и града различитим људским делатностима.

рибњак

• • • •

здравство, просвета (образовање), наука, култура и уметност, саобраћај, трговина, туризам и угоститељство, услужно занатство

прехрамбена, дрвна, текстилна, машинска, хемијска

ЖИВОТНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ ПРИРОДНЕ

неПРОИЗВОДНЕ

САОБРАЋАЈ према намени путнички теретни

информациони

• Правила понашања у саобраћају

L

TA

ОРИЈЕНТАЦИЈА

PO

R

У ПРОСТОРУ

U

KA -

И ВРЕМЕНУ

ED

Подсети се и сазнај нешто ново о: • оријентацији у простору и одређивању главних страна света; • умањеном приказу простора и објеката у њему, гледаних одозго; • оријентацији у насељу помоћу плана; • оријентацији на географској карти Србије; • временским одредницама.

71

КАКО ОДРЕЂУЈЕМО СТРАНЕ СВЕТА

Важне речи: • главне стране света

Да бисмо се снашли у простору, потребно је да одредимо где се шта налази у односу на наш положај у њему. Сналажење у простору назива се оријентација. За оријентацију у простору потребно је познавати главне стране света. Помоћу њих можеш одредити где се нешто налази у односу на место са којег посматраш простор око себе.

L

Сваког јутра сунце излази на страни света која се назива исток (И).

TA

Стране света лако ћеш одредити ако пратиш кретање сунца.

Запад (З) је страна света на коју сунце свако вече залази.

Север (С) је на супротној страни од југа. Сунце никада није на северу. Када у природи тачно одредимо једну главну страну света, лако можемо одредити и остале.

KA -

Пажљиво погледај илустрацију и положај дечака на њој. Стихови песме помоћи ће ти да научиш како се одређују стране света.

PO

R

Сунце се полако пење и у подне је на страни света која се назива југ (Ј). Тада је на највећој висини.

ED

U

Испред нас је север, југ нам леђа гледа, с десне стране сунце се рађа, а са леве седа.

З

С И Ј

72

А САДА ТИ 1. Које је доба дана представљено на илустрацији? По чему то закључујеш?

2. Шта се налази северно од дечака на илустрацији?

3. На којој страни света се налази фонтана?

4. Ако гледаш у сунце које излази, у коју страну света гледаш? ко десном руком показујеш исток, 5. А која страна света се налази лево од тебе?

6. Када лице окренеш југу, која страна света се налази иза тебе?

У природи се можемо оријентисати и према годовима на пању, маховини и компасу. Хајде да научимо нешто и о томе!

KA -

PO

И маховина на кори дрвета ти може помоћи да се снађеш у природи. Она расте на северној страни дрвета зато што је на тој страни мрачније, хладније и влажније.

R

TA

L

Ако се налазиш у шуми у којој те високо дрвеће спречава да видиш сунце и према њему одредиш стране света, пронађи пањ. Видећеш прстенове – годове на пању који показују колико је година дрво живело пре него што је посечено. На северној страни дрво се слабије развијало и зато су размаци између годова на пању мањи. Посматрајући их, лако можеш одредити стране света.

ED

U

Компас је справа помоћу које људи поуздано могу да одреде стране света, ма где се налазили. Састоји се од округле кутије са стакленим поклопцем у којој се налазе ознаке за стране света и магнетна игла. Један крај те игле је обојен плавом, а други црвеном бојом. Да бисмо тачно одредили стране света, црвено обојени крај игле мора да се поклопи са ознаком севера која је обележена на компасу. Када игла покаже север, онда је лако одредити и остале стране света. Компас треба држати водоравно.

Зрнце занимљивог знања

Главне стране света имају и енглеске називе којима се служе људи широм света. Ти називи су: north (север), south (југ), east (исток) и west (запад). Почетна слова тих речи N, S, E, W у већини земаља користе се за означавање главних страна света.

40. страна

73

ПОГЛЕД ИЗ “ПТИЧИЈЕ ПЕРСПЕКТИВЕ„

Важне речи: • птичија перспектива • план • умањени приказ • размер

ED

Уз помоћ родитеља/ старатеља на интернет страници earth.google.com погледај изглед свог насеља.

U

KA -

PO

R

TA

L

Размисли и одговори. Када за некога кажемо да неки простор или предмет посматра из „птичије перспективе”, одакле он гледа? Погледај фотографије макете једног насеља коју су радили твоји вршњаци из ОШ „Марија Бурсаћ” у Београду. Која од тих фотографија је сликана из птичије перспективе?

Ова фотографија је сликана одозго, из „птичије перспективе”.

74

PO

R

TA

L

Данас треба да научимо шта је то план неког простора и како се он може представити на цртежу. Почнимо од плана учионице. Пажљиво погледај илустрације. На једној је приказан изглед учионице чији план треба нацртати, а на другој план те учионице.

KA -

Да бисмо нацртали план учионице, најпре морамо замислити њен изглед одозго. Затим измеримо дужину и ширину пода учионице. Потом одредимо умањење, нпр 1 : 100 (чита се: један према сто). То значи да учионицу и предмете у њој цртамо у умањеној величини која је 100 пута мања од стварне. Тада један центиметар на цртежу представља један метар стварне дужине учионице. Однос између дужина на папиру и у стварности назива се размер.

ED

U

План учионице је умањени приказ учионице и свих предмета у њој, гледаних одозго. План се црта умањено, у одговарајућем размеру, јер учионицу и предмете у њој не можемо нацртати у њиховој природној величини на папиру једне свеске, на пример.

А САДА ТИ

1. Маша је ставила коцку на под учионице. Погледала ју је одозго и на табли нацртала облик који је уочила. Који геометријски облик је Маша нацртала?

2. Зашто су клупе на плану учионице представљене као правоугаоници?

3. Којим обликом би на цртежу плана учионице могла да се представи корпа за отпатке?

4. План учионице је нацртан у размеру 1 : 100. Која је стварна ширина учионице, ако на цртежу износи 9 центиметара?

41. страна

75

Важне речи: • план насеља • легенда • списак улица • дигитални план

ОРИЈЕНТАЦИЈА ПОМОЋУ ПЛАНА НАСЕЉА

План насеља је цртеж на коме је умањено приказан изглед једног насеља. Помоћу договорених знакова на плану су приказане улице, тргови, уређене зелене површине и све важне зграде и објекти у насељу. Распоред улица и свих објеката који су уцртани у план приказан је у односу на главне стране света. Такав приказ олакшава сналажење у насељу.

PO

R

TA

L

Прва фотографија је авионски снимак једног дела града, а друга представља његов план. Шта све уочаваш на првој, а шта на другој фотографији? По чему су различите, а шта их повезује?

KA -

На плану града стране света увек су распоређене на следећи начин: горе је север, доле југ, десно исток, а лево запад. План града издељен је на једнаке квадрате. Редови квадрата означени су словима, а колоне бројевима. На тај начин сваки квадрат одређен је словом реда и бројем колоне у којима се налази. То нам помаже да брже и лакше пронађемо тражене улице и објекте.

U

1

ED

А

У ком квадрату на плану града уочавамо Народно позориште? Кажи коју улицу уочаваш у квадратима А4, Б3, Б4 и В3.

Б

В

део плана Ниша

76

2

3

4

1

Договорени знакови којима се представљају одређени објекти у насељу налазе се у оквиру посебног дела плана града који се зове легенда (тумач знакова). Она нам олакшава проналажење важних објеката на плану.

2

3

А

Б

L

Легенда Купалиште

В

TA

Библиотека Музеј Болница Ресторани и кафане

PO

R

Г

Паркинг Кафић Игралиште

4

део плана Сокобање

KA -

План града садржи и списак улица. Свака улица означена је словом и бројем који нас упућују на одговарајући квадрат у коме се она на плану налази.

Карађорђева....Б2 Кнеза Лазара....Б3 Кнеза Милоша..А2 Краља Петра Првог...Б2 списак улица

ED

U

Данас се са интернета преузимају дигитални планови. Они се могу гледати на паметним мобилним телефонима и рачунарима. Ти уређаји тачно одређују наш тренутни положај и повезују га са адресом на коју желимо да стигнемо. Добијамо и прецизна упутства којим улицама и путевима треба да се крећемо. На тај начин се лакше крећемо кроз непозната насеља и крајеве.

А САДА ТИ 1. Пажљиво погледај део плана Сокобање. Према знаковима из легенде уочи који се објекти налазе у квадрату А1.

2. У којим још квадратима уочаваш игралишта?

3. Која два значајна објекта културе уочаваш у квадрату Б1?

4. Које улице пролазе кроз квадрат В2?

5. На плану пронађи и покажи четири улице чија се имена налазе на списку улица.

6. Зашто су људима корисни и значајни планови насеља?

7. Користећи Google Maps, уз помоћ родитеља/старатеља погледај део плана свог насеља.

42. и 43. страна

77

ОРИЈЕНТАЦИЈА НА ГЕОГРАФСКОЈ КАРТИ

Важне речи: • географска карта • картографски знаци • картографске боје • легенда

L

Географска карта је умањени приказ територије неког краја, државе или целог света. На географској карти је одређеним знаковима и бојама приказан тачан распоред насеља, свих облика рељефа и вода приказане територије. На карти домовине у којој живиш можеш пронаћи део који приказује твој крај. За правилну оријентацију на географској карти важно је знати да је на њеној горњој страни север, на доњој југ, исток на десној, а запад на левој страни. Ово је легенда. С

KA -

PO

R

TA

Она нам олакшава читање географске карте.

И

ED

U

З

географска карта Србије

територија – област, подручје омеђено границама

Ј

78

низије

У географску карту уцртани су сви облици рељефа, текуће и стајаће воде, као и сви важни објекти које је направио човек. За облике рељефа и воде користе се картографске боје:

брда планине воде

Узвишења различитих надморских висина приказана су различитим нијансама смеђе боје. Што је узвишење више, то је нијанса смеђе боје тамнија.

L

Упознај неке од картографских знакова.

Насеље од 100 000 до 500 000 становника

R

Насеље од 50 000 до 100 000 становника

TA

Аеродром

Насеље преко 500 000 становника

PO

Насеље од 20 000 до 50 000 становника

Државна граница

Магистрални пут Река Језеро

Насеље до 20 000 становника

KA -

За природне објекте, као и за оне које је човек изградио, користе се картографски знаци. Они изгледом често подсећају на објекте које представљају. Објашњење картографских знакова дато је у легенди, која се налази у углу карте.

ED

U

легенда – објашњење, тумач симбола и знакова на географским картама и плановима града

А САДА ТИ

1. У чему је разлика између плана града и географске карте?

2. Према картографским бојама процени који облик рељефа преовлађује на југу наше земље.

3. У ком делу наше земље преовлађује низија?

4. Како су на карти приказане реке? Пронађи и наброј пет река у Србији.

5. Према картографском знаку пронађи једно језеро у источном делу Србије.

6. Које је највеће насеље у твом крају? Пронађи га на карти.

7. Којим је картографским бојама представљен твој крај на карти? Према томе процени какав је рељеф твог краја.

44. и 45. страна

79

СНАЂИ СЕ У ВРЕМЕНУ

Важне речи: • датум • година • деценија • век • календар • временска лента

Подсети се шта смо о мерењу времена учили у другом разреду. Међу следећим тврдњама две су нетачне. Пронађи их и кажи како треба да гласе да би биле тачне.

TA

5 12 6 13 7 14 8 15 9 16 1017 1118

19 20 21 22 23 24 25

26 27 28 29 30 31

25 26 27 28 29 30 31

1 2 3 4 5 6 7

8 9 10 11 12 13 14

2 3 4 5 6 7 1 8

15 16 17 18 19 20 21

22 23 24 25 26 27 28

9 10 11 12 13 14 15

6 13 20 16 23 30 7 14 21 17 24 31 18 25 1 8 15 22 19 26 2 9 16 23 20 27 3 10 17 24 21 28 4 11 18 25 22 29 5 12 19 26

1 2 3 4 5 6 7

8 9 10 11 12 13 14

15 16 17 18 19 20 21

5 12 19 22 29 6 13 20 23 30 7 14 21 24 31 1 8 15 22 25 2 9 16 23 26 3 10 17 24 27 4 11 18 25 28 4 5 6 78 1 9 2 10 3 11

27 28 29 30

12 13 14 15 16 17 18

19 20 21 22 23 24 25

26 27 28 29 30

3 4 5 6 7 1 8 2 9

10 11 12 13 14 15 16

17 18 19 20 21 22 23

26 27 28 29 30 31

2 3 45 6 7 8 1 9

10 11 12 13 14 15 16

17 18 19 20 21 22 23

24 31 7 14 21 28 25 1 8 15 22 29 26 2 9 16 23 30 27 3 10 17 24 28 4 11 18 25 29 5 12 19 26 30 6 13 20 27

Датум је одређени дан у месецу и години.

30. јун 2021.

PO

18 19 20 21 22 23 24

24 25 26 27 28 29 30

1 2 3 4 5 6 7

8 15 9 16 10 17 11 18 12 19 13 20 14 21

За сваку годину израђује се нови календар. Шта све он садржи?

22 29 23 30 24 31 25 26 27 28

дан

месец

година

KA -

1 2 3 4

11 12 13 14 15 16 17

R

КАЛЕНДАР 2021 4 5 6 7 1 8 2 9 3 10

L

• Један сат траје 60 секунди.

• Дан се завршава након 24 часа.

• Преступна година има 365 дана.

• Година има 12 месеци.

• Април, јун, септембар и новембар имају по 30 дана.

• Седмица има више од шест, а мање од осам дана.

Време се мери данима, годинама, али и јединицама за мерење времена које су веће од њих. Да бисмо се лакше сналазили у већим временским периодима, године групишемо у раздобља. Раздобље од 10 година зове се деценија. Раздобље од 100 година зове се век или столеће. Временска лента је линија или трака која нам приказује одређено временско раздобље. Она нам олакшава да пратимо временски след догађаја у том раздобљу и да одредимо када се неки догађај десио.

ED

U

Који је датум твог рођења? Колико је година и месеци прошло од тада? На календару пронађи ког дана ће бити рођендан твог најбољег друга или другарице.

ВЕК 10

20

30

40

50

60

деценија 80

70

80

90

100

Живимо у другој деценији 21. века.

2011.

2012.

2013.

2014.

2015.

2016.

2017.

2018.

2019.

2020.

1 деценија = 10 година Двадесет први век почео је 1. јануара 2001. године. Крај 2000. године означио је и крај 20. века.

2001–2010. 2011–2020. 2021–2030. 2031–2040. 2041–2050. 2051–2060. 2061–2070. 2071–2080. 2081–2090. 2091–2100.

L

1 век = 10 деценија

1401–1500.

1501–1600.

1601–1700.

1701–1800.

1801–1900.

1901–2000.

XV век

XVI век

XVII век

XVIII век

R

TA

Много векова је већ прошло. На ленти времена погледај од када до када су трајали неки од њих.

XX век

XXI век

PO

XIX век

2001–2100.

KA -

А САДА ТИ

ED

U

1. У којој си деценији ког века ти рођен/рођена?

2. Вук Караџић је рођен 1787. године. Ком веку припада година његовог рођења?

3. Наведи године почетка и завршетка 20. века.

4. Који се век завршио 31. децембра 1400. године?

5. Који век ће почети 1. јануара 2101. године?

6. На фотографијама су приказани веома стари примерци једног дрвета и једне животиње.

шамдуд

корњача Харијет

На интернету уз помоћ родитеља/старатеља потражи следеће податке: – у ком месту у Србији расте шамдуд са фотографије, колико је стар и у ком веку је засађен; – колико година је живела корњача Харијет и у којим вековима је живела.

81

Путујемо кроз време

Важне речи: • прошлост • садашњост • будућност

TA

L

Чукундеда мог деде у школи је седео у дрвеним скамијама и користио таблицу за писање. Било је то давно, пре 150 година. За догађаје који су се десили пре више од 100 година кажемо да припадају далекој прошлости.

R

скамија – дрвена школска клупа

KA -

PO

Моја мама је пре 35 година направила свој први замак од песка. За догађаје који су се десили пре више од 10 година кажемо да припадају даљој прошлости.

ED

U

Родио сам се пре 9 година. Био сам сјајна беба, дању сам се смејао, а ноћу чврсто спавао. За догађаје који су се десили у протеклих 10 година кажемо да припадају ближој прошлости.

Сада сам ученик трећег разреда. На данашњем часу учим о временским одредницама. За догађаје који се сада дешавају кажемо да припадају садашњости.

82

Када будем напунио 18 година, научићу да возим мотор. Обећавам да ћу се придржавати саобраћајних правила. За догађаје који ће се десити у наредних 10 година кажемо да припадају блиској будућности.

KA -

PO

R

TA

L

Волео бих да постанем архитекта. Замишљам своју породицу у кући на мору која ће бити направљена према мом нацрту. За догађаје који ће се десити за више од 10 година кажемо да припадају даљој будућности.

ED

U

Волим да путујем кроз време. Помоћу временске машине стигао сам на неко чудно градилиште. Сада ме фараон тера да и ја градим пирамиду.

• У ком сам се времену нашао?

Нисам ни знао колико је тешко градити пирамиде. Заслужио сам одмор. Ево ме сада у необичном аутобусу на путу око света.

• У ком се времену налазим?

83

46. и 47. страна

ПОДСЕТИ СЕ ОСНОВНИ САДРЖАЈИ КОЈЕ ТРЕБА ДА ЗНАШ • главне стране света: исток, запад, север и југ • оријентација према кретању сунца, маховини на дрвећу, годовима на пању и помоћу компаса

С

З

KA -

PO

R

TA

L

• „птичија перспектива”, план простора, умањени приказ простора

И

ED

U

Ј

• оријентација помоћу плана насеља

• оријентација на географској карти • картографске боје и картографски знаци • временске одреднице (датум, година, деценија, век, прошлост, садашњост, будућност)

1401–1500.

1501–1600.

1601–1700.

1701–1800.

84

1801–1900.

1901–2000.

2001–2100.

L TA

U

KA -

PO

R

ПРОШЛОСТ

ED

Подсети се и сазнај нешто ново о: • материјалним, писаним и усменим траговима прошлости; • животу и раду наших предака; • детињству у прошлости; • одевању наших предака; • храни коју су јели наши преци; • ликовима из наше народне књижевности; • знаменитим личностима наших крајева.

Важне речи: • предак • потомак • извори прошлости

ОТКЉУЧАЈМО РИЗНИЦУ ПРОШЛОСТИ

TA R

везена мушка кошуља

KA -

PO

Ову кошуљу извезла је моја мајка. На дан веридбе даровала ју је свом будућем мужу. Од њега и његових родитеља добила је дукате од којих је касније направила огрлицу.

• Шта је Милану прабакина мајка?

L

Миланови родитељи, баке, деке, прабаке... јесу његови преци. Милан је њихов потомак јер потиче од њих. Миланов тата је исто потомак Миланове баке и деке. Овако је Милану, свом потомку, говорила прабака.

кубура

ED

U

стари ковани новац

пешкир

У то време до невесте није било лако доћи. Обичаји су били другачији. На окићеној капији девојачке куће високо уздигнута висила је јабука коју је младожења требало да погоди из пушке. Мом оцу је то успело, али није могао да види невесту док њеном брату није дао новац. Тек тада су је извели и предали деверу, очевом брату. Моја мајка даровала му је извезени пешкир. Шта је Милану младожења из прабакине приче?

86

огрлица од дуката

невеста – девојка која се удаје, млада ризница – просторија у којој се држе и чувају драгоцености преци – чланови наше породице од којих потичемо потомци – деца својих предака

Моји родитељи венчали су се у Цркви Свете Тројице у манастиру Манасија. Подигнут је у 15. веку. У њему су монаси преводили и преписивали црквене књиге. Многе од њих уништене су током бурне историје. Оне књиге које су сачуване до данас имају велику вредност.

манастир Манасија

У старинском ковчегу чувам и старе књиге, као и фотографије из живота своје породице. Без њих би многа лица и трагови прошлости били избрисани.

• Изглед одеће Миланових предака упореди са изгледом данашње одеће.

KA -

PO

R

TA

L

Прабакине приче заинтересовале су Милана и за прошлост краја у коме је рођен. Са родитељима је обишао манастир Манасију, видео чувене куле којима је опасан и старе фреске које красе унутрашњост цркве. Монахиње су му причале о прошлости манастира и о манастир Манасија његовом оснивачу, деспоту Стефану Лазаревићу. Када се вратио у свој родни Деспотовац, с већом пажњом је разгледао споменик поред кога споменик Стефану Лазаревићу је тако често пролазио. На географској карти Србије пронађи град Деспотовац и манастир Манасију.

ED

U

Људи су током векова оставили многе материјалне трагове који нам данас служе као извори сазнања о прошлости. У материјалне изворе спадају: грађевине, разни предмети и уметничка дела. О прошлости сазнајемо и из писаних извора у које спадају: старе књиге, документа, дневници, разни записи, закони, писма. Усмени извори преносе се кроз приче, легенде, предања о значајним личностима и важним догађајима из прошлости.

фреска – слика израђена на свежем малтеру

А САДА ТИ 1. Чији си ти потомак? Које своје претке знаш?

2. Шта је све дечаку Милану помогло да сазна више о прошлости својих предака и краја? Наведи материјалне трагове који му у томе помажу.

3. О ком обичају из прошлости Милан сазнаје из приче своје прабаке? У коју врсту извора спадају приче Миланове прабаке?

4. Зашто је важно да негујемо и чувамо све изворе сазнања о прошлости?

87

TA

музејска изложба

R

У музејима се чувају материјални трагови прошлости. Музејске изложбе откривају различита раздобља, од далеке прошлости до данашњег времена. У њима можемо видети: старинско посуђе, накит, делове одеће, намештаја, старе играчке, фотографије, уметничка дела, новац, макете кућа из прошлости, оружје, алат. Многи музеји имају своје странице на интернету. Уз помоћ родитеља/старатеља истражи који музеји постоје у твом крају. Који од њих би радо посетио/ посетила? Образложи свој избор.

Важне речи: • музеји • архиви • библиотеке

L

ЧУВАМО ТРАГОВЕ ПРОШЛОСТИ

KA -

PO

Писани трагови прошлости: књиге, часописи, новине чувају се у библиотекама и музејима. Разна документа, записи, писма, дневници који говоре о прошлости чувају се у архивима. Чувањем драгоцених писаних трагова још дуго ћемо моћи да упознајемо прохујала времена.

унутрашњост библиотеке

ED

U

На простору наше земље налазе се значајне старе грађевине, цркве, манастири, утврђења, мостови, као и остаци старих насеља. Трају већ вековима јер их људи штите од пропадања. Обнављају их и чувају за нека будућа времена.

• Истражи и сазнај шта све можеш видети у остацима римског насеља Виминацијум, које се налази у близини града Пожаревца.

Виминацијум

А САДА ТИ 1. Зашто су музеји, библиотеке и архиви значајни?

2. Размисли и објасни на који начин телевизија, филм и позориште помажу да се сачувају трагови прошлости.

3. Који значајни остаци прошлости постоје у твом крају?

4. Уколико у твом крају постоји музеј, посети га у пратњи родитеља/старатеља или учитеља/учитељице. Опиши шта је све у њему изложено и о ком времену ти предмети сведоче.

88

52. и 53. страна

НЕКАДА СЕ ОВАКО ЖИВЕЛО

R

TA

L

Живот и рад наших предака

Важне речи: • живот наших предака

са дететом и на њиву

радови у пољу

ED

U

KA -

PO

У прошлости, у нашим крајевима већина становништва живела је на селу. Обрађивали су земљу, тешко су живели и претежно су били неписмени. Поред послова које су имали на земљи, мушкарци су се бавили и гајењем стоке, одношењем житарица у воденице, сечењем дрва за зиму, одржавањем и чувањем имања. Жене су доносиле воду са извора, прале веш у потоцима, одржавале домаћинство, ручно израђивале одећу, постељину, простирке и водиле бригу о деци. Радиле су и у пољу. Деца су веома поштовала родитеље и вредно обављала сва своја задужења. Која реченица у тексту говори о томе да школовање у прошлости није било обавезно? Шта ти мислиш о томе? Шта мислиш о условима живота једне сеоске породице у прошлости?

Шта мислиш, која задужења су могла имати ова деца у својој породици?

На основу фотографије, коју разлику уочаваш између породице у прошлости и садашњости?

браћа и сестре

89

Породични живот у српским варошима разликовао се од сеоског живота. Мушкарци су се углавном бавили занатима и трговином и на тај начин зарађивали новац којим су издржавали своје породице. Жене су спремале храну, уређивале кућу, бавиле се ручним радовима, а гајење деце била им је основна брига. Нешто богатије и угледније биле су породице тадашњих чиновника. Често су могли себи да приуште и кућну послугу. Неке од тих породица слале су своју децу на школовање у велике европске градове. Слободно време варошке породице проводиле су на кућним седељкама и у посетама комшијама и рођацима.

• Упореди задужења мушкараца и жена у градским породицама у прошлости и садашњости. Ако уочаваш разлике, наведи их.

TA

L

Абаџије су ручно израђивале одећу од сукна, дебелог платна које се добијало ткањем вунених нити на разбоју.

U

ED

Казанџије су израђивале бакраче, тепсије, казане за кување масти, пекмеза и ракије.

KA -

PO

R

Улични продавци продавали су пециво, кисело млеко у земљаним посудама, врућу гибаницу, као и лимунаду и бозу, које су сипали из дрвених канти. Деца су овакве путујуће продавце звали Бата Лака.

боза – напитак киселкастог укуса који се прави од кукурузног брашна и шећера бакрач – бакарни котао за кување на отвореној ватри разбој – справа за ткање варош – мање градско насеље или

град средње величине чиновник – службеник који обавља канцеларијске послове

А САДА ТИ 1. Упореди начин живота људи у граду и у селу у прошлости. Опиши разлике и сличности говорећи о: – задужењима чланова породице; – пословима којима су се бавили.

2. Некада су се људи много више бавили занатима. Осим абаџијског, за који још стари занат знаш? Ако и данас постоје занатске радионице у твом крају, наведи шта се све у њима израђује.

3. Који су се народни обичаји у твом крају задржали до данашњих дана?

90

Детињство у прошлости

Важне речи: • дечије игре у прошлости

Којих се игара најчешће играш са другарима када сте напољу? Које су твоје омиљене играчке?

ED

U

KA -

R

PO

Неке од игара које су деца у прошлости играла биле су: клис, фудбал с крпењачом, јелечкињебарјачкиње, тутумиш, надвлачење ужета, игра пиљака... За игру пиљака користили су каменчиће или коштице воћа. За ову забавну игру било је потребно само пет пиљака и два до три играча. Игра игра пиљака почиње тако што играч баци увис пиљак и пре него што га ухвати у лету док пада, покупи истом руком још један са земље. На исти начин треба да покупи други, трећи и четврти пиљак. Уколико погреши, пиљци се предају следећем играчу.

TA

L

И наши преци су некада били деца која су се дружила и кроз игру развијала спретност и машту. Некада нису постојале тако разноврсне и бројне играчке као данас. Није било ни телевизора, ни компјутера. Деца су проводила много више времена дружећи се са вршњацима. Заједнички су смишљали интересантне и забавне игре.

игра „Гуџе”

За ову игру била је довољна пространа ливада, на којој би мали чобани ископали две рупе на различитим крајевима. Помоћу дрвених мотки гурали би камен који је могао да клизи или да се котрља по трави. Играчи су се додавали међу собом, с циљем да се камен убаци у противничку рупу.

пиљак – глатки, заобљени каменчић

Већина деце сама је правила играчке, углавном од природних материјала, најчешће од дрвета или од папира. Кликери су прављени од блата, лопте од склупчаних одбачених одевних предмета (најчешће чарапа). (Из књиге „Детињство у прошлости”, М. Ристовић, Д. Стојановић)

Зрнце занимљивог знања

А САДА ТИ 1. Шта ти се свиђа у начину живота твојих вршњака у прошлости?

2. Истражи и сазнај како су се играле игре тутумиш и јелечкиње-барјачкиње.

3. Питај најстарије чланове своје шире породице којих су се игара играли када су били деца. Неке од њих одиграј са другарима из одељења у школском дворишту.

4. Са другарима из одељења направи крпењачу. Изађите напоље и нека игра почне!

91

Одевање наших предака По народним ношњама наших предака препознавало се у ком крају они живе. Где све можеш видети богатство и разноликост наших народних ношњи?

TA

L

Живописну женску ношњу красио је богат и разноврстан накит. Сеоске девојке своје плетенице украшавале су цвећем из баште.

• Истражи од чега су се често израђивале огрлице.

Важне речи: • одевање наших предака

KA -

PO

R

Смиљевац, украс у облику капе, био је обавезан део невестине ношње. Правио се од новчића и разноврсног цвећа. Смиљевци богатијих девојака били су украшавани пауновим перјем. Оно је било посебно цењено јер се веровало да окца на њему одвраћају зле погледе.

• Сазнај назив биљке по којој је ова необична капа добила назив. Истражи како изгледа и где расте.

ED

U

Градске даме носиле су дугачке сукње и хаљине, шешире разних облика, торбице, лепезе, сунцобране. Неки од карактеристичних делова мушке одеће били су фрак, прслук и цилиндар. Џепни сат са сребрним ланцем, кожна кеса за новац и штап били су чести модни детаљи богатијих и угледнијих људи.

фрак – свечани мушки црни капут, спреда је кратак до струка, а позади је расечен на два дугачка дела, који подсећају на ластавичја крила цилиндар – високи свечани мушки шешир ваљкастог облика са уским тврђим ободом

А САДА ТИ 1. Пажљиво погледај фотографије и опиши народну ношњу која се некада носила у нашим крајевима. Који ти се њени делови највише свиђају?

2. Како је изгледала мода у нашим варошима у прошлости? Упореди је са данашњом.

92

Шта су јели наши преци

Важне речи: • исхрана наших предака

L

У кућама наших предака јело се за ниским округлим столовима (софрама) око којих су се окупљали сви укућани. Седели су на ниским троножним столицама или јастуцима простртим по поду. Домаћин куће је имао право да први почне са јелом. После њега софра служили су се остали мушкарци, а за њима жене и деца. За време ручка или вечере није се разговарало. Било је непристојно захватати јело кашиком испред другога, узимати превелике залогаје, гласно сркати, клатити се на столици. За софру се морало сести умивеног лица и опраних руку.

R

TA

Наши преци су свакодневну исхрану заснивали на различитим житарицама, пре свега просу и јечму, и то најчешће у облику каше, а у великој мери су се користили и млечни производи. На трпезама богатијих људи или на свечаностима било је доста меса, посебно јагњетине. Живинско месо се у прошлости користило ретко, јер је живина била важна због јаја.

Упоз н а ј н е ка н а ш а т р ад и ц и о н ал н а ј е л а

KA -

PO

Белмуж – традиционално јело које се прави од овчијег и крављег сира и пројаног брашна. Рецепт за ово јело стар је неколико векова. Смислили су га сиромашни пастири у јужним и источним крајевима наше земље. Осим брашна и млека, нису ни имали других намирница.

ED

U

Цицвара је јело које се у нашим крајевима прави од давних времена. Ево рецепта за прављење овог старинског јела. Млеко, воду и маст ставити да прокувају, додати сир, посолити и измешати. Кад поново прокува, смањити температуру, сипати кукурузно брашно и непрекидно мешати десетак минута. Кад се по дну посуде ухвати корица, јело је готово. По жељи се може прелити загрејаном машћу са алевом паприком.

Јабуке расту у нашим крајевима још од давних времена. Одувек су се јеле свеже, али су се од њих правиле и разне посластице. Домаћице су љуштиле крупне киселе јабуке. Уским ножићем су дубиле средину јабуке и вадиле семенке. У то удубљење стављале су мед и ситно сецкане орахе. Потом су тако припремљене јабуке пекле. Служиле су се охлађене.

А САДА ТИ 1. Које се традиционално јело спрема у твојој кући?

2. Упореди начин исхране некад и сад. По чему се разликују?

3. Истражи и напиши рецепт за припрему једног традиционалног јела које се још увек спрема и једе у крају у којем живиш.

54. и 55. страна

93

ЛИЧНОСТИ КОЈЕ СЕ ПАМТЕ О својој прошлости сазнајемо и читајући народне песме, приче и легенде. Оне нам откривају значајне догађаје и личности које су оставиле неизбрисиве трагове у историји нашег народа. Народна књижевност помаже да се одржи сећање на давно прошла времена.

Важне речи: • познате личности из народне књижевности

R

TA

L

Захваљујући народним песмама, причама и легендама, у нашем сећању и данас живи Растко Немањић, Свети Сава. Био је син првог српског владара, Стефана Немање. Живео је крајем 12. и у првој половини 13. века. Веома млад замонашио се на Светој Гори, где је добио име Сава. Вековима га српски народ помиње и слави као једну од највећих и најзначајнијих личности у нашој историји. Захваљујући њему, српска црква је постала самостална. Сава је био њен први архиепископ. Био је и просветитељ, лекар, књижевник. У народној књижевности представљен је као мудрац, учитељ, саветодавац, пријатељ немоћних и сиромашних, неуморни путник и радник, градитељ и заштитник српских светиња.

PO

KA -

„Намјери се јунак на јунака, дели Муса на Краљића Марка: нити може да обори Марка, нит се даде Муса оборити, носише се љетњи дан до подне.”

Марко Мрњавчевић, познатији као Краљевић Марко, био је син краља Вукашина. Живео је у 14. веку, када су Турци освајали наше просторе. У народним песмама опеван је као велики јунак и заштитник сиромашних и немоћних људи. Није се одвајао од свог верног коња Шарца, кога је одабрао још док је био ждребе јер једино њега није могао својом снагом померити с места. Са њим је делио све, па и вино. У најтежим тренуцима и искушењима Марку је помагала његова заштитница вила Равијојла. Песмама о Марковој неустрашивости у борби против турских освајача наш народ је бодрио свој дух и веру у победу и ослобођење од туђинске власти.

ED

U

(Цитат из народне песме „Марко Краљевић и Муса Кесеџија”)

историја – наука која истражује и проучава прошлост архиепископ – првосвештеник, старешина православне цркве на високом и важном положају просветитељ – онај који пружа знање и истиче његову важност, просвећује, учи друге легенда – прича о животу неке особе или о неком догађају, најчешће измишљена или обогаћена маштом

А САДА ТИ 1. Којом бојом је на временској ленти обележено раздобље у коме је живео Марко Краљевић?

2. На прелазу између која два века је живео Свети Сава?

11. век 12. век 13. век

14. век

15. век 16. век 17. век 18. век

19. век 20. век 21. век

3. У текстовима о Светом Сави и Марку Краљевићу пронађи два податка која говоре о сличности њиховог порекла и односа према људима.

94

ЗНАМЕНИТИ ЉУДИ НАШИХ КРАЈЕВА

L

Ваљево

TA

Пожаревац

R

Неготин

Наша позната сликарка Милена Павловић Барили (1909–1945) рођена је у Пожаревцу. Сликала је и излагала своје необично лепе радове у многим светским градовима. Миленина родна кућа у Пожаревцу сада је галерија у којој се могу видети њене слике, цртежи и акварели.

ED

U

KA -

Наша чувена књижевница Десанка Максимовић (1898–1993) рођена је у Рабровици код Ваљева. Била је песникиња, приповедач, писац за децу, а повремено се бавила и превођењем, махом поезије, са руског, словеначког, бугарског и француског језика.

Наш велики композитор хорске музике Стеван Стојановић Мокрањац (1856–1914) рођен је у Неготину. Познате су његове композиције сачињене од низа песама (руковети) за које је инспирацију нашао у народној музици, традицији и фолклору наших крајева. У његову част сваког септембра у његовом родном Неготину одржавају се Идвор „Мокрањчеви дани”, познато такмичење у хорском певању. Београд

PO

Наш велики научник Михајло Пупин (1854–1935) родио се у малом банатском селу Идвор. Нека од његових научних открића омогућила су телефонске разговоре између континената. Написао је дивну књигу „Од пашњака до научењака”. У њој говори о свом детињству и животном путу од сиромашног, радозналог дечачића до великог светског научника.

Важне речи: • знамените личности

А САДА ТИ

1. Размисли и објасни шта значи знаменит. Којим другим сличним речима би могла да се замени?

2. Која знаменита личност потиче из твог краја? Распитај се и сазнај по чему је она значајна за наш народ.

3. Да си у прилици да разговараш са наведеним знаменитим личностима, шта би их питао/питала?

4. И за крај: прочитај још неке песме и приче Десанке Максимовић; одслушај Другу руковет Стевана Стојановића Мокрањца; уз помоћ родитеља/старатеља на интернету погледај слике Милене Павловић Барили или посети галерију њених слика у Пожаревцу; ако будеш у прилици, у њиховој пратњи посети Пупинов музеј у Идвору.

57. страна

95

ПОДСЕТИ СЕ ОСНОВНИ САДРЖАЈИ КОЈЕ ТРЕБА ДА ЗНАШ

СВЕДОЦИ ПРОШЛОСТИ

L TA

старе књиге, документа, дневници, разни записи, закони, писма

УСМЕНИ ИЗВОРИ приче, легенде, предања

KA -

PO

грађевине, разни предмети и уметничка дела

ПИСАНИ ИЗВОРИ

R

МАТЕРИЈАЛНИ ИЗВОРИ

УСТАНОВЕ У КОЈИМА СЕ ЧУВАЈУ МАТЕРИЈАЛНИ И ПИСАНИ ИЗВОРИ ПРОШЛОСТИ

БИБЛИОТЕКА

ED

U

МУЗЕЈ

АРХИВ

• живот у породици, школи, насељу и завичају некад (начин живота, занимања, одевање, исхрана, дечије игре) • личности наше прошлости о којима се говори у народној књижевности • знаменити људи наших крајева

96

L

KA -

PO

R

TA

КРЕТАЊЕ

U

Подсети се и сазнај нешто ново о:

ED

• различитим облицима кретања: праволинијском и криволинијском; • утицају јачине деловања на пређено растојање тела; • Земљиној тежи и падању тела; • светлости и сенкама; • настанку и кретању звука; • звуковима који обавештавају и упозоравају; • заштити од буке.

КРЕЋЕМО СЕ И МИРУЈЕМО

Важне речи: • кретање – промена положаја

PO

R

TA

L

Које облике кретања уочаваш на илустрацији? Наброј још неке који нису представљени. Ко све мења положај, тј. креће се у односу на девојчицу која стоји?

ED

U

KA -

Балон се креће у односу на девојчицу, а дечак на бициклу – у односу на дрво. Кретање је промена положаја једног тела у односу на друго тело.

Када видиш куће, сигурно мислиш да мирују. У праву си. Оне мирују, али само у односу на Земљу. Да ли знаш да се Земља окреће око Сунца? Заједно са Земљом, сва тела на њој се крећу у односу на Сунце, па тако и куће.

А САДА ТИ 1. Замисли следећу ситуацију. Седиш у ауту који се креће. У односу на шта мирујеш? У односу на шта се крећеш?

2. Због чега можемо да кажемо да се и дрво које не покреће ветар ипак креће?

3. Шта све може бити узрок кретања тела?

4. Која тела ти најчешће покрећеш?

5. У којим ситуацијама или играма неко тебе покреће?

98

ТЕЛА СЕ КРЕЋУ ПО СВОЈОЈ ПУТАЊИ

Важне речи: • путања тела • праволинијско кретање • криволинијско кретање

PO

R

TA

L

Погледај и упореди како се крећу скијаши на фотографијама. Какве линије у снегу остају након њиховог кретања?

ED

U

KA -

Сва тела која су у покрету, крећу се по стварној или по замишљеној линији, коју називамо путања тела. Ако је путања тела права линија, кажемо да се она крећу праволинијски. Кретање тела по кривој линији назива се криволинијско. Такво је и кружно кретање које имају тела која се крећу по кривој линији у облику кружнице.

Буди и ти мала вртешка. Рашири руке и заврти се полако неколико пута око себе. Какву путању праве твоје раширене руке? Често понављај ову вежбицу. Чини то пажљиво. Ова вежба неће утицати само на развој твог тела, већ ће ти помоћи и да боље и брже мислиш.

вртешка

А САДА ТИ 1. За сваки пример кретања одреди да ли је праволинијско или криволинијско: а) кретање вртешке; б) лопта бачена у кош; в) скакање увис; г) падање кише.

2. Крећи се у учионици на различите начине тако да твоје кретање буде криволинијско. У исто време неко од твојих другара треба на табли да нацрта путање твог кретања.

3. По каквој путањи се тела крећу брже, по праволинијској или криволинијској? Објасни зашто.

99

60. страна

ТЕЛА ПРЕЛАЗЕ РАЗЛИЧИТО РАСТОЈАЊЕ

Важне речи: • јачина деловања • пређено растојање

Хајде да се подсетимо шта утиче на кретање тела и пређено растојање. Прочитај пажљиво питања и образложи своје одговоре. ада би се истовремено, истом јачином по поду гурнуле лопта и коцка, која би К од њих прешла веће растојање?

L

оји ће се бициклиста брже кретати, онај који вози по бетону или онај који вози К по трави?

R

TA

Два другара имају задатак да пређу исто растојање, само кроз различите средине. Један трчи кроз воду, а други по трави. Који ће од њих брже прећи задато растојање?

U

KA -

PO

У школском дворишту ученици су се такмичили у бацању лопте удаљ. Виктор и Филип су истовремено, са означене стартне линије, бацили лопте исте величине. Шта је Виктор урадио другачије од Филипа, па је његова лопта прешла веће растојање?

ED

На брзину кретања тела и пређено растојање утиче јачина деловања на то тело.

А САДА ТИ

1. У школском дворишту кредом обележи стартну линију. Истовремено закотрљај две гумене лопте. Једну закотрљај снажно, а другу слабије. Метром измери пређено растојање. На сличан начин измери пређена растојања два картонска ваљка исте величине. Следећу табелу прецртај у свеску и своја запажања запиши у њу. ПРЕДМЕТ 1. лопта 2. лопта 1. ваљак 2. ваљак

ЈАЧИНА ДЕЛОВАЊА

ПРЕЂЕНО РАСТОЈАЊЕ

100

Важне речи: • Земљина тежа • брзина падања • облик тела

ТЕЛА ПАДАЈУ

R

KA -

По�ребан ма�еријал – два потпуно иста папира

PO

Изведи следећи оглед и сазнај од чега зависи брзина падања неког тела.

TA

L

Моје име је Исак Њутн. Сада ћеш прочитати познату анегдоту о једном мом открићу. Једне вечери изашао сам у врт да попијем чај испод дрвета јабуке. Док сам седео испод њега, јабука ми је пала право на главу. Питао сам се зашто није пала у страну или навише. Схватио сам да ју је привукла нека невидљива сила која припада нашој планети, Земљи. Зато сам је назвао сила Земљине теже. Она привлачи себи и држи сва тела на својој површини. Без ње би све лебдело као што лебде космонаути у свемиру у коме нема силе Земљине теже. И киша из облака, и вода у водопаду, и лопта коју бацаш увис падају привучени том силом.

ED

U

Кораци у извођењу о�ле�а 1. Један папир згужвај у лоптицу.

2. Истовремено и са исте висине пусти да на под падну згужван и исправљен папир.

3. Посматрај и упореди брзину њиховог падања. Ш�а се �есило 1. У чему је једина разлика између та два папира?

2. Који папир је спорије падао?

3. Шта закључујеш из овог огледа?

Шта смо научили Брзина падања неког тела зависи од његовог облика. Згужвани папир је брже пао на тло јер је његова површина била мања. Што је површина тела мања, мањи је и отпор ваздуха на који тело наилази током падања, па тело брже пада.

А САДА ТИ 1. Зашто тела падају на тло и остају на њему?

2. Међу наведеним телима одабери само она која се крећу захваљујући Земљиној тежи: а) воз; б) пахуља снега; в) дете на љуљашци; г) казаљке на сату; д) град.

3. Да ли се падобранац брже спушта кроз ваздух док му се падобран не отвори или када се падобран отвори? Образложи свој одговор.

101

61. страна

СВЕТЛОСТ И СЕНКА

KA -

PO

R

TA

L

Које изворе светлости знаш? Које предмете прави човек да би осветљавао простор око себе? Пажљиво погледај следеће фотографије. Именуј шта се на њима налази и наведи које од њих представљају природне изворе светлости.

Важне речи: • извори светлости • облик сенке • величина сенке

U

Извори светлости могу бити природни и вештачки. Природни извори светлости су: сунце, звезде, муња, неки инсекти и морске животиње... Вештачки извори светлости су: свећа, сијалица, лампа, ватра, ватромет...

ED

Пажљиво погледај фотографије и одговори на следећа питања. Да ли се сноп светлости из лампе пружа праволинијски или криволинијски? Од којих делова се састоје приказане наочаре? Који њихов део нема сенку? Зашто рам наочара има сенку?

Зраци светлости крећу се праволинијски. Када наиђу на неко биће или предмет, настаје сенка.

102

Посматрајући фотографије и илустрације, откриј од чега зависе облик и величина сенке.

По чему се сенке лоптица у боји разликују од сенке беле лопте?

TA

L

Зашто сенке ових предмета нису истог облика?

R

подне

KA -

Зашто се смањила величина сенке на другој илустрацији?

PO

вече

јутро

Зашто су различите Анине сенке?

ED

А САДА ТИ

U

Облик сенке зависи од облика предмета или бића. Величина сенке зависи од величине предмета или бића. Удаљеност извора светлости и његов положај такође утичу на величину сенке. Сенка је већа када светлост пада са стране на предмет или биће него када пада одозго.

1. Које вештачке изворе светлости користиш?

2. Зашто се прозори праве од стакла?

3. Осветли неки предмет. Мењај положај батеријске лампе (изнад предмета, са једне стране, са друге стране). Када је сенка предмета била најдужа?

4. Не мењајући положај батеријске лампе, осветли неки предмет са различите удаљености. Како се мења величина његове сенке?

5. Када падне мрак, поред светлости лампе, рукама на зиду можеш направити различите сенке.

62. и 63. страна

103

КРЕТАЊЕ ПРОИЗВОДИ ЗВУК

гитара

Ваздух из плућа покреће гласне жице у грлу. Оне почињу да трепере и производе звуке, који се простиру у таласима.

L

R

дечји хор

Бубањ је један од најстаријих музичких инструмената тарабука добош на свету. Уколико се палицом или прстима удара по затегнутој кожи бубња, она и ваздух у бубњу трепере и производе звук.

TA

харфа

Када се трзањем покрену жице на гитари или харфи, оне почињу да трепере. Треперење је кретање предмета напред-назад или горе-доле. Услед таквог кретања настају звучни таласи. Они се простиру кроз ваздух преносећи звук до нашег ува, које га чује.

Важне речи: • звук • преношење звучних таласа

PO

Звук настаје треперењем неког тела. Простире се у таласима, слично таласима које ствара камен бачен у воду. Да би се треперење чуло, оно мора да се догађа у некој средини која може да преноси звучне таласе од извора звука до нашег ува. Звучни таласи преносе звук кроз ваздух, али и кроз воду и чврсте материје.

KA -

А САДА ТИ

ED

U

1. Које звукове можеш чути у сеоском дворишту? Који звуци се чују на улици, у граду? Опонашај неке од њих.

2. Следећим огледом провери шта раде твоје гласне жице док изговараш неке гласове. Прстима притисни предњи део врата и изговори: ооооооо, уууууу. Шта осећаш испод прстију? Зашто се то дешава?

3. На који начин виолина производи звук?

Зрнце занимљивог знања

КАКО НАСТАЈЕ ОДЈЕК

Када звучни талас наиђе на неку препреку, он може од ње да се одбије. Тада се чује одјек. Одјек је одбијање звука који се понавља. Обично се јавља код глатких Нарцис површина, као што су: зид, стене... И облаци одбијају звук и могу да изазову одјек. Кад чујеш грмљавину, то је у ствари одјек снажног праска, чији се звук одбија од облака. Ако те занима зашто се одјек другачије зове ехо, прочитај грчки мит о лепом Нарцису и нимфи Ехо.

104

ОСЛУШКУЈ ПРИРОДУ

Важне речи: • звуци у природи

Природа никада не мирује. Пуна је кретања и промена. Биљке се окрећу ка сунцу, расту, ветар их повија и разноси њихово семе. Грање високог дрвећа њише се на ветру, а лишће шуми. Чује се топот коња у галопу и лепет птичијих крила. Пуцкетају суве гранчице и шушти лишће под копитима јелена. Ливаде зује и брује. Извори жуборе, потоци клокоћу, водопади и реке хуче и буче, киша пљушти. Грмљавина одјекује небом обасјаним бљеском муње.

L

Клок! К

лок!

R

TA

И моје цврчање је последица кретања. Настаје када трљам крила једно о друго.

ED

U

KA -

PO

Сви звуци које можеш чути у природи последица су кретања. Ветар производи мноштво звукова. Он фијуче, завија, звижди, хуји. Који ће се звук чути, зависи од брзине кретања ветра и од његове јачине. И препреке на које наилази у природи утичу на врсту звука који он ствара. Кретање воде у природи чује се као клокотање, жуборење, пљускање, хучање, пљуштање, добовање. Којим ће се звуком вода огласити у природи, зависи од њене снаге, као и од препрека на које наилази. Један од најјачих звукова у природи јесте тресак грома који се може чути за време грмљавине. Тај звук схвати као упозорење и склони се од високог дрвећа, стубова, металних објеката. Заклон потражи у некој згради, кући или у аутомобилу.

А САДА ТИ

1. Објасни како то ливаде зује и брује.

2. Шта се чује када вода у потоку удара о каменчиће?

3. Какво је време напољу ако се чује пљуштање и фијукање?

4. Коју светлосну природну појаву прате снажни звукови?

5. У које се доба дана звуци природе чују најјаче? Објасни зашто.

6. Који звуци из природе теби пријају? Које не волиш да чујеш?

7. Сети се што више звукова из природе који настају као последица кретања и покушај да их опонашаш.

105

ПРАТИ ЗВУКОВЕ ОКО СЕБЕ

Важне речи: • звукови обавештавају • звукови упозоравају • бука

TA

L

Зашто кола хитне помоћи користе јаке сирене? Чије се сирене још могу чути на улицама наших насеља? На шта оне упозоравају? Шта оглашава школско звоно? Зашто саобраћајни полицајци на већим раскрсницама понекад користе пиштаљке?

KA -

PO

R

Каквој се опасности излаже дечак са фотографије? Зашто је важно да чујемо звукове у саобраћају?

ED

U

Шта мислиш, зашто је девојчица затворила уши? Шта јој смета?

Звукови су свуда око нас. Неки од њих нас обавештавају, а неки упозоравају. Звукови нам могу пријати, али нас могу и узнемиравати. Сваки непријатан и нежељен звук може се сматрати буком. Прегласни звуци с телевизора, музичких уређаја, галама и бука ремете пажњу, узнемиравају, замарају и често узрокују главобоље. Бука може да омета говор, лоше утиче на размишљање и учење. Дуготрајно излагање јаким, прегласним звуцима може да доведе до оштећења слуха.

106

PO

R

TA

L

Погледај фотографије и одговори на питања. У којој ситуацији девојчица боље чује откуцаје сата? Шта закључујеш из тога?

KA -

Заједно са другарима у одељењу направи три звечке и напуни их истим зрневљем. Играјте се игре „Ко је ближи”. Три ученика треба да заузму три различита положаја у учионици. У различито време зазвече звечком. На основу јачине звука одабрани ученик погађа ко му је најближи. Који закључак изводиш из ове игре?

ED

U

Када се удаљавамо од извора звука, звук постаје слабији јер се шири у свим правцима.

А САДА ТИ 1.

2.

3.

4.

На шта те упозорава режање пса коме прилазиш, а не познајеш га? Зашто је важно имати звонце на бициклу? О чему нас обавештава сирена ватрогасних кола? Зашто није добро седети у близини телевизора или музичког апарата чији је звук сувише гласан?

5. На часу са својим другарима одслушај песму „Молимо за фину тишину” у извођењу дечјег хора „Колибри”. Изнеси своје утиске о песми и мишљење о тексту.

6. Напиши своје предлоге за одељењски пано на тему „Борба против буке”.

64. страна

107

ПОДСЕТИ СЕ ОСНОВНИ САДРЖАЈИ КОЈЕ ТРЕБА ДА ЗНАШ

• кретање тела

праволинијска

• јачина деловања на тело и пређено растојање

R

• Земљина тежа и падање тела

TA

криволинијска

PO

природни извори светлости

вештачки

KA -

• праволинијско кретање светлости

ED

U

• облик и величина сенке

подне

вече јутро

• настанак звука и кретање звучних таласа • звукови у природи • звукови упозорења и обавештења • бука и заштита од ње

108

L

путања тела

L TA

U

KA -

PO

R

МАТЕРИЈАЛИ

ED

Подсети се и сазнај нешто ново о: • повратним и неповратним променама материјала; • разликама и сличностима између воде и других течности; • течностима као растварачима; • топлотној проводљивости материјала; • ваздуху као топлотном изолатору; • штедљивој потрошњи и рециклажи; • међусобним утицајима човека и окружења.

ПРОМЕНЕ МАТЕРИЈАЛА

Важне речи: • повратне промене Промене материјала дешавају се под утицајем загревања, хлађења • неповратне или деловања неких других спољашњих утицаја (савијање, истезање, промене цепање, сечење итд.). Оне могу бити повратне и неповратне.

Повратне промене

TA

L

Од понуђених тврдњи само је једна нетачна. Пронађи је и кажи како треба да гласи да би била тачна. Вода загрејана до тачке кључања (100 степени) из течног прелази у гасовито стање. Када се водена пара охлади, поново се враћа у течно стање. Вода на 0 степени прелази из течног у чврсто стање (леди се). Загревањем лед одмах прелази у гасовито стање.

U

KA -

Чоколада се може загрејати и из чврстог стања прећи у течно. Када се охлади, поново се враћа у почетно стање. Топљење је повратна промена. Који се још материјал слично понаша при загревању и хлађењу?

PO

R

Загревањем или хлађењем, вода увек може да се врати у претходно стање. Те промене не утичу на својства воде. Испаравање и кондензација су повратне промене.

ED

Пажљиво погледај фотографије. Уочи и опиши разлику у изгледу жица далековода у летњем и зимском периоду. Да ли је промена на њима повратна или неповратна?

Шта ће се десити са ластишом или гумицом за косу ако их растегнеш, а потом пустиш? Како се назива ово својство гумице?

Материјали се на топлоти шире, а на хладноћи скупљају.

Приликом повратних промена, материјали не мењају своја својства. Када се материјали истежу, савијају, шире/скупљају, топе/очвршћавају, могу се вратити у своје провобитно стање. И вода, када испарава или се кондензује, може да се врати у претходно стање.

110

Неповратне промене За разлику од повратних промена, постоје и оне после којих материјали трајно мењају своја својства. Више се не могу вратити у првобитно стање и облик. То су неповратне промене.

PO

R

Под утицајем влаге из ваздуха или у додиру са водом, гвоздени предмети рђају и трајно мењају своја својства. У какве промене материјала спада рђање?

KA -

Неки материјали су запаљиви и под утицајем ватре сагоревају и претварају се у пепео.

• Који материјали сагоревају када се запале?

TA

L

Сечењем, ломљењем, кидањем, цепањем, материјали неповратно мењају своје стање и облик.

ED

U

Сагоревање и рђање спадају у неповратне промене материјала.

А САДА ТИ

1. Кроз која све стања пролази вода приликом свог кружења у природи? О којој врсти промена је реч?

2. Гумицу за косу или за теглу развуци у облику броја 8 и пусти. Потом комадић тање жице савиј у облику броја 8. Која осмица није задржала свој облик? Објасни зашто.

3. Три гвоздена ексера стави у малу саксију са земљом коју ћеш редовно заливати неколико дана. Потом извади ексере и опиши промену коју уочаваш на њима. О каквој промени је реч? Зашто се десила?

4. Који материјали не могу да рђају?

68. страна

111

СЛИЧНОСТИ И РАЗЛИКЕ МЕЂУ ТЕЧНОСТИМА

Важне речи: • променљивост облика • боја течности

Вода је најраспрострањенија течност на нашој планети. Она је један од услова живота. Кружи у природи и никада не нестаје. Заузима и већи део људског тела.

TA

L

Осим воде, постоје и друге течности: уље, млеко, сирће, мед, детерџент за прање судова, сок... Све течности имају своја својства по којима их препознајемо и разликујемо. Сада ћеш научити нека од њихових најважнијих својстава.

PO

Пажљиво погледај следећу илустрацију и реци какав облик имају течности у различитим посудама.

R

Променљивост облика

KA -

Боја течности

ED

U

По чему се разликују течности у овим чашама? Од чега зависи боја течности? Каква треба да буде вода која нема боју?

Шта смо научили Течности немају стални облик већ заузимају облик посуде у којој се налазе. Врста течности одређује њену боју. Важно је да знаш да само чиста вода нема боју, мирис и укус.

112

Провидност течности

Важне речи: • провидност течности

Да бисмо утврдили провидност различитих течности, извешћемо следећи оглед.

TA R PO

Каква је ово течност? Ништа се не види. Више волим да се огледам у бистром потоку.

KA -

Кораци у извођењу о�ле�а 1. Поређати чаше једну до друге и у сваку сипати различиту течност.

2. Убацити кликере у сваку чашу.

L

Прибор који нам је �о�ребан – 4 стаклене чаше – 4 различите течности • вода • јогурт • уље • сок од боровнице – 4 кликера

ED

U

Ш�а се �есило 1. У којим се течностима кликери најбоље виде? Објасни зашто.

2. Зашто се кликер слабије види у уљу?

3. Због чега је тешко уочљив у соку од боровнице и јогурту?

До�а�на и�еја Овај оглед можеш извести и са другим течностима да би утврдио/утврдила њихову провидност. Можеш употребити багремов мед, лимунаду, сок од брескве, чоколадно млеко. У њих можеш убацити новчић, лешник, каменчић.

Шта смо научили Течности према провидности делимо на провидне, делимично провидне и непровидне.

113

Густина течности

Важне речи: • густина течности

Једно од својстава по којем се течности разликују јесте густина. Изводећи оглед, утврдићемо густину различитих течности.

R

TA

L

Прибор који нам је �о�ребан – 2 стаклене чаше – 3 различите течности: • вода • уље • мед

PO

Зашто овај мед има толику густину? Сад никако не могу да дођем до њега!

ED

U

KA -

Кораци у извођењу о�ле�а 1. У једну чашу сипати мало уља.

2. У исту чашу додати воду.

3. У другу чашу сипати мало уља, потом мед и на крају воду. Количине треба да буду приближно исте.

Ш�а се �есило 1. Шта се десило када смо у чашу са уљем додали воду?

2. Која је течност у другој чаши пала на дно?

3. Шта мислиш, због чега је она на дну, вода изнад ње, а уље на врху?

Шта смо научили Течности са мањом густином пливају на течностима са већом густином. Вода има већу густину од појединих течности, као што су уље и алкохол. Када те течности сипамо у исту посуду са водом, оне ће пливати на њој. Насупрот томе, вода има мању густину у односу на мед или сирће. У истој посуди вода ће увек бити на површини.

114

Услови тока

Важне речи: • тече • разлива се

ED

U

KA -

PO

R

TA

L

Уочи на следећим илустрацијама које воде брже теку и размисли о томе од чега зависи брзина њиховог тока.

• Зашто су кровови кућа најчешће коси?

• Шта се дешава са течношћу на косој подлози?

• Како се течност понаша на равној подлози?

• Наведи примере косих и равних подлога које можеш уочити у свом окружењу.

Шта смо научили Брзина тока воде зависи од нагиба подлоге по којој тече. Вода увек тече одозго надоле. Равна или коса подлога утичу на то да ли ће се течност разлити или ће тећи.

115

Важне речи: • течности су растварачи

Течности као растварачи

Због свог својства да растварају неке материјале, поједине течности су растварачи. Када се у течности раствори неки материјал, настаје раствор. Помоћу огледа сазнаћемо који материјали се растварају у води.

TA R PO

ED

U

KA -

Кораци у извођењу о�ле�а 1. У три чаше сипати исту количину воде.

2. У прву чашу са водом сипати кашичицу соли, у другу кашичицу какао праха, а у трећу кашичицу сусама.

3. Добро промешати све додате састојке у води.

L

Прибор који нам је �о�ребан – 3 стаклене чаше – вода – со, какао у праху, сусам – кашичица за мешање

Ш�а се �есило 1. Који састојак је вода потпуно растворила, а који делимично?

2. Који састојак је остао нерастворен у води?

Шта смо научили И вода и друге течности јесу растварачи јер се у њима растварају неки други материјали. Исти материјали се у различитим течностима растварају брже или спорије. Неки материјали се уопште не растварају. Вода спада у добре раствараче, али се поједини материјали и у њој само делимично растварају или се уопште не растварају.

116

Од чега зависи брзина растварања

TA

L

Важне речи: • брзина растварања Неки материјали се растварају у води и у другим течностима. Којом материјала ће се брзином растворити и од чега то све зависи, сазнаћеш кроз • уситњеност следећи оглед. материјала Пос�у�ак 1 • температура 1. У чаше до пола сипати хладну течности Прибор који нам је �о�ребан: воду.

• мешање две стаклене чаше, хладна и 2. У једну чашу сипати ситан шећер, топла вода, кристал шећер и а у другу ставити коцкицу шећера. шећер у коцкама, кашичица.

3. Сачекати минут-два и посматрати шта се догађа.

Пос�у�ак 3 1. У обе чаше са хладном водом сипати исту количину шећера.

2. Мешати кашичицом шећер у једној чаши.

3. Сачекати минут-два и посматрати шта се догађа.

ED

U

KA -

PO

Пос�у�ак 2 1. У једну чашу сипати хладну воду, а у другу топлу.

2. У обе чаше сипати по кашичицу шећера.

3. Сачекати минут-два и посматрати шта се догађа.

R

Ш�а се �есило Који се шећер брже растворио?

Ш�а се �есило Који је поступак убрзао растварање шећера у води?

Ш�а се �есило У каквој се води шећер брже растворио?

Шта смо научили До�а�на и�еја Описане поступке понови користећи кухињску и морску со.

Брзина растварања материјала у течности зависи од њихове уситњености, температуре течности и мешања. Брже се растварају уситњени материјали. Топла течност и мешање подстичу и убрзавају процес растварања.

69. страна

117

ТОПЛОТНА ПРОВОДЉИВОСТ МАТЕРИЈАЛА

Зашто је и лети и зими најпријатније седети на дрвеним клупама у парковима?

PO

R

Од ког материјала су наши преци правили посуђе за кување и печење? Који материјали се још могу користити за израду посуђа? Од којих материјала не може да се прави посуђе за кување? Објасни зашто. Шта осетиш када зими руком додирнеш металну капију? Какав је осећај лети ходати босих ногу по шљунковитој плажи?

TA

L

Посматрај слике и одговори. Од ког су материјала направљене приказане посуде? Од ког су материјала направљене дршке на тим посудама?

Важне речи: • проводник топлоте • топлотни изолатор

KA -

Откриј који материјали не проводе топлоту. Изведи овај оглед у присуству одраслих.

ED

U

1. У шољу сипај врућу воду.

2. Потом у њу стави металну кашичицу, дрвени штапић од сладоледа и пластичну цевчицу.

3. Остави их у води три минута.

4. Пипни дршку кашичице, штапић и цевчицу. Шта се десило? Који се предмет једини јако загрејао? Зашто? Ток огледа и закључак о топлотној проводљивости материјала запиши у свеску.

Метал се лако загрева и добар је проводник топлоте. Дрво и пластика су материјали који не проводе добро топлоту и сматрамо их топлотним изолаторима.

А САДА ТИ 1. Који материјал се користи за израду радијатора? Објасни зашто.

2. Зашто су дршке на металном посуђу најчешће направљене од пластике?

3. Зашто се на пешчаним плажама могу видети дрвене стазе?

118

ВАЗДУХ КАО ТОПЛОТНИ ИЗОЛАТОР

Важне речи: • ваздух – топлотни изолатор

стиропор

TA

шупља цигла

део прозора са дуплим стаклом

R

За изградњу и изолацију кућа људи користе материјале у чијим се шупљинама задржава ваздух, који се споро загрева или хлади. Лети се у таквим кућама дуже задржава свежина, а зими топлота.

KA -

PO

Када се у термос сипа топли напитак, ваздух у међупростору унутрашње и спољашње боце задржава топлоту напитка и спречава његово хлађење. Исто се дешава и када се у термос сипа хладан напитак. Ваздух је изолатор који не дозвољава да се та течност загреје.

L

Једно својство ваздуха јесте да добро задржава топлоту. Због тога се сматра топлотним изолатором. Следећи примери показаће ти како човек користи то његово својство.

ED

U

Тело загрева ваздух који се налази у одећи. Ваздух из одеће, као и онај између различитих слојева гардеробе коју носимо зими, чува топлоту нашег тела и штити га од хладноће. Када је хладно, бирамо материјале који дуже и боље задржавају топлоту. Тела неких животиња прекривена су крзном или перјем. Ваздух се налази између густих длака крзна, као и у птичјем перју, и штити животиње од хладноће.

А САДА ТИ 1. Зашто је зими боље да обучеш две тање мајице уместо једне дебље?

2. Чиме се пуне скијашке јакне? Зашто?

3. У које доба године животињама расте гушће крзно? Образложи зашто.

4. Да би им било топлије, птичице понекад зими накостреше своје перје. Размисли и објасни зашто им на тај начин буде топлије.

5. Зашто не правимо куће од метала?

6. Зашто су бољи прозори са дуплим стаклом?

119

70. страна

ЧУВАЈМО СВОЈЕ ОКРУЖЕЊЕ – РЕЦИКЛИРАЈМО!

Важне речи: • рециклажа • заштита природе

На планети је све више отпада. Људи су пронашли начин како да поједине корисне врсте отпада поново употребе. Осмислили су поступак сакупљања одбачених производа и њихову поновну прераду. Тај поступак се зове рециклажа и њиме се добијају нови производи.

TA

L

Ако на неком производу видиш овај знак, знај да је направљен од рециклираних материјала. Стрелице на њему означавају три корака у рециклирању: сакупити, поново прерадити и поново употребити.

ED

U

KA -

Пажљиво погледај фотографију. На њој се налазе предмети који се могу рециклирати. Који су то материјали? Шта се од рециклираних материјала може поново направити?

PO

R

Шта се све може рециклирати

Одбачена папирна, стаклена, пластична и метална амбалажа одлаже се у посебне контејнере. Тако разврстан отпад одвози се у фабрике у којима се посебним поступцима рециклира. Осим наведених материјала, могу се рециклирати делови електричних апарата, батерије, старе гуме, ауто-делови, мобилни телефони и рачунари, као и органски отпад. Од материјала добијених рециклажом праве се нови предмети. Котејнери за одлагање материјала за рециклажу разликују се по боји. Папир се одлаже у плаве, стакло у зелене, пластика у жуте, а лименке и конзерве у црвене контејнере. Контејнери могу бити и необичне скулптуре.

амбалажа – паковање органски отпад – остаци биљака и животиња

120

Допринеси и ти очувању планете правилним одлагањем отпада!

Чувај своју животну околину Буди брижни чувар своје животне околине. Све што можеш поново употребити - не бацај! Све од чега можеш нешто направити - искористи! А све што мораш бацити - бацај тако да не шкоди природи и живим бићима.

R

Многи људи, уместо пластичних кеса, користе цегере и корпе од природних материјала. Нека им се придружи и твоја породица.

PO

Многе школе организују акције сакупљања пластичних чепова и старог папира. Учини то и ти са другарима из свог одељења.

TA

L

Од делова старих играчака и одбачених предмета деца праве нове, занимљиве и корисне предмете. Нека то буде и твоја активност у школи и код куће.

KA -

Поједине врсте отпада дуго се разлажу у природи. Због тога представљају велике загађиваче наше планете. Погледај податке у табели и од сада добро размисли о томе где ћеш бацити пластичну кесу, флашу или лименку.

МАТЕРИЈАЛ

U

Буди и ти чувар планете и заштитник живих бића!

ED

храна, цвеће, органски отпад папир памучна одећа дрво конзерве, лименке пластична амбалажа стаклене флаше

Зрнцe занимљивог знања

ВРЕМЕ РАЗГРАДЊЕ У ПРИРОДИ

1–2 недеље 10–30 дана 2–5 месеци 10–15 година 100–500 година од неколико стотина до хиљаду година никад

Рециклажом: – мање уништавамо природу јер чувамо природне сировине; – смањујемо загађење воде, ваздуха и земље јер одлажемо мање отпада; – чувамо и обезбеђујемо бољи живот свих бића на планети; – штедимо енергију за производњу нових производа; – добијамо производе који су јефтинији; – чувамо природне просторе који би били коришћени као депоније отпада;

121

ЧОВЕК меЊа ОКРУЖЕЊе

Важне речи: • промене окружења

За разлику од прошлих времена, данашње време нуди безброј производа и достигнућа. Нажалост, због тога се претерано искоришћавају природне сировине и загађује планета.

L

Депоније су све веће јер људи свакодневно бацају огромне количине смећа. Нажалост, тужни су и призори река и њихових обала које људи користе за одлагање отпада.

TA

Фабрике и танкери који превозе нафту често су велики загађивачи воде. Отровне материје које доспевају у реке и мора уништавају живот многих биљних и животињских врста.

PO

R

Највећи загађивачи ваздуха јесу фабрички димњаци, издувни гасови возила и гасови од сагоревања отпада на депонијама. Здравље људи који живе у изузетно загађеним подручјима веома је угрожено.

KA -

Многих шума више нема јер их је човек искрчио да би на њиховом месту саградио насеља или добио обрадиву земљу. Пожарима и неконтролисаном сечом шумског дрвећа стварају се голети, прекидају се ланци исхране, ремети се природна равнотежа. Све то утиче и на промену климе на нашој планети.

ED

U

Да би се процес производње хране (биљака и животиња) убрзао и заштитио од болести и пропадања, пољопривредници често користе заштитна хемијска средства. Тиме загађују земљиште и усеве тако да је храна коју једемо често пуна састојака опасних по здравље.

А САДА ТИ

1. Која природна богатства човек користи да би створио производе којима себи олакшава живот?

2. Како загађење вода утиче на жива бића?

3. Зашто је опстанак шума значајан за здравље људи?

4. Како твоја породица и ти можете допринети очувању животне околине?

5. И твоје одељење може бити активно у очувању природе. У договору са учитељем/ учитељицом поделите се у групе и осмислите акције за чишћење и улепшавање свог непосредног окружења. То може бити школско двориште, паркић, обала реке, ливада, шума... танкер – теретни брод који превози течности или гас депонија – место за одлагање отпадних материјала голет – огољени планински предео; планински предео без шуме

122

71. страна

Зрнце занимљивог знања

камена стена и оригинална идеја куће од блата племена Масаи

травнате кућице на Исланду

вигвами племена Сијукс – конструкција од дрвета, а зидови од коже

ED

U

дрвена кућа у шуми

KA -

PO

R

арапска кућа од трске

TA

L

У различитим крајевима света људи граде куће од материјала које проналазе у окружењу. Осим материјала, за изградњу кућа људи понекад користе и маштовите идеје. Захваљујући томе, на свету постоје необично лепе и интересантне куће.

ципела од цигле – кућица из снова

Шта ли гледа у кућици од леда? удобно, модерно и интересантно – бетон, метал и стакло

игло је њихова кућа

123

ПОДСЕТИ СЕ ОСНОВНИ САДРЖАЈИ КОЈЕ ТРЕБА ДА ЗНАШ

ПРОМЕНЕ МАТЕРИЈАЛА ПОВРАТНЕ

НЕПОВРАТНЕ сагоревање рђање

TA

L

истезање савијање ширење/скупљање испаравање/кондензовање топљење/очвршћавање

• Течности као растварачи

PO

R

• Сличности и разлике међу течностима (променљивост облика, боја течности, провидност, густина, услови тока)

• Проводници топлоте и изолатори

KA -

• Ваздух – топлотни изолатор

• Рециклажа – сакупити, прерадити, поново употребити

ED

U

• Начини на које човек утиче и мења своје окружење

124